Univerzitet u Novon Sadu Fakultet tehni kihnauka Grafi ko in enjerstvo i dizajn

Seminarski zadatak:

Computer to Flexo u pore enju sa konvencionalnom tamparskom formom

tamparske forme
Prof: Dr. Kiurski Jelana

Svilar Vojo, 939/f Novi Sad, 2010

Sadr aj
1. Uvod ...............................................................................................3 1.1 Ru no graviranje gumene tamparske forme .............................4 1.2 Izrada tamparske forme od gume pomo u kalupa..................... 4 1.3 Izrada osnovnog kalupa od metala ............................................5 1.4 Izrada kalup matrice ................................................................. 5 1.5 Izrada tamparske forme od gume pomo u kalupa matrice ........6 2. CTFlexo .......................................................................................... 6 2.1 Laserom graviranje gumenog cilindra ........................................ 6 2.2 Laserom uklanjanje za titne maske na fotopolimernoj plo i ........ 7 3. Konvencionalna izrada fotopolimerne tamparske forme ....................8 3.1 Predekspozicija ....................................................................... 8 3.2 Glavna ekspozicija ................................................................... 8 3.3 Ispiranje plo e ......................................................................... 8 3.4 Posle ispiranja ......................................................................... 9 3.5 Naknadna ispiranja .................................................................. 9 4. Zaklju ak ....................................................................................... 10 Literatura ....................................................................................... 11

1. Uvod:
Flekso tampa spada u kategoriju visoke tampe, to zna i da su tampaju i elementi na tamparskoj formi izdignuti, a ne tampaju i udubljeni. Sa izdignutih tampaju ih elemenata se otisak direktno prenosi na materijal za tampu.Kao i kod ostalih tehnika tampe kvalitet otiska zavisi od tamparske forme i od materijala za tampu.U zavisnosti od materijala na koji emo vr iti otiskivanje koriste se razli ite boje (na bazi alkohola, vode ili UV boje), te razli ite tvrdo e i debljine tamparske forme.U zavisnosti od materijala na koji se tampa (PVC, PP, Al folija, papir, d akovi, kese) koristi se razli ita debljina tamparske forme koja varira od 0,76 do 6,35mm.Finija i kvalitetnija tampa kod,npr., tampe etiketa zahteva tanje plo e, dok se kod tampe na grube materijale, tipa d akovi i kartonske kutije, koriste deblje plo e. Kada govorimo o tamparskoj formi, odnosno flekso plo ama, tu se prvenstveno misli na vi eslojne fotopolimerne plo e.Ove plo e se sastoje iz elastomernih veziva, nezasi enih monomera i UV fotoinicijatora.Flekso tampa, njena primena: plasti ni film za pakovanje, nalepnice, kese, pakovanja za pi a, aluminujumske folije, poklopci, kartonske kutije, salvete, toaletni papir, koverte, obrasci, dnevne novine,

Slika 1.Flexo tamparska ma ina

Izrada tamparske forme se vr i na tri na ina: - u specijalnim ure ajima gde se fotopolimerna plo a preko filma osvetljava UV lampama, ispira i nakon toga su i. - tzv. Sleeve tehnologija, gde se plo a direktno izra uje na cilindri nom telu (polimerizacija se vr i direktno na cilindru van ma ine, a gotov cilindar se stavlja na ma inu za tampu). - Computer to flexo plate gde se fotopolimerna plo a direktno gravira bez prisustva filma. tamparske plo e za Flexo tampu su podeljene na:

tamparske plo e od gume i tamparske plo e od fotopolimera

Izrada tamparske forme za visoku tampu, flexografiju mo e biti: - Ru no graviranje gumenih plo a - Izrade tamparske forme od gume pomo u kalupa 1.1Ru no graviranje gumene tamparke forme: Materijal se isporu uje kao vulkanizovana guma, prirodna ili sinteti ka. Ona je naj e e meka, merena durometrom i neobra ena. Umesto filmskog negativa koriste se crte i koji su nacrtani na transparetnoj podlozi, i to za svaku boju koja e se tampati posebno. Crte se priljubi na povr inu gumenog materijala za graviranje i kao kod tetova e, tragovi olovke se prenesu sa originala na gumu. Kada je predlo ak prenesen na povr inu, ve t graver iseca gumu po tragovima olovke, sa preciznom dubinom reza i odgovaraju om kosinom ivica. Finalni proizvod je ru no gravirana gumena tamparska forma spremna za monta u na tamparsku ma inu.Prednosti: veoma irok opseg primene tampe; izrada plo a ne zahteva prethodnu me ufazu sa metalom; tamparska forma je spremna za tampu odmah posle graviranja. Mane: izrada predlo ka za kopiranje i graviranje gume su tezak posao; upotreba slovnih znakova manjih veli ina; izdr ljivost tamparske forme na tira e je manja; ru no izgravirana tamparska forma nije najpreciznija.

Slika2. Ru no graviranje

1.2 Izrada tamparske forme od gume pomo u kalupa: tamparske forme od gume izra ene pomo u kalupa su fleksibilne, otporne i imaju odli an prenos boje. Izra uju se kopiranjem lika sa kalupa ili matrice, koji je proizveden sa originalnog kalup plo e. Kalup se mo e korititi vi e puta radi izrade iste tamparske forme. Plo e su izra ene od fleksibilnog materijala, naj e e prirodna guma ili kombinacija prirodne gume i sinteti kih gumenih komponenti koji plo i daju fleksibilnost. Izrada tamparske forme od gume pomo u kalupa mo e se podeliti na tri osnovne faze:

- Izrada osnovnog kalupa osvetljavanjem kroz fotografski negative, a zatim kiselinskim nagrizanjem metala ili hemijskom obradom tvrdog fotopolimernog materijala. - Izrada bakelitne kalup matrice - Izrada tamparske forme od gume pomo u kalup matrice

Slika3. Gumena stampraska forma

1.3 Izrada osnovnog kalupa od metala: Osnovni kalup od metala se dobija kopiranjem negativ filmskog predlo ka na fotoosetljivi sloj, koji je nanet na povr inu metala. Zatim se metalna plo a nagriza u kiselinskom rastvoru da bi se formirao reljef. Nagri eni metal postaje osnovni kalup od koga e se dobiti kalup matrica. Za standardnu flekso primenu debljina metalne plo e za kalup je uobi ajeno 1,65mm, sa dubinom reljefa izme u 0,75 i 0,90. U industriji talasastog kartona debljina plo e je od 4,7 do 6,5 mm, a dubina reljefa izme u 3,5 i 3,8mm. Materijal za izradu osnovnog kalupa od metala je magnezijum ili bakar. 1.4Izrada kalup matrice: Za izradu kalup matrice naj e e se koristi materijal koji se sastoji iz tri komponente: fenolna smola(bakelit), celulozna vlakna i mineralni punioci. Fenolne smole se prvo tope , a zatim se vulkaniziraju kada se izla u temperature I pritisku. Celulozna vlakna mogu biti dobijena od pamuka ili drvene pulpe. Tipi ni punioci su fina osnova od minerala koji izdra avaju visoke temperature I daju matrici otpornost koja se tra i za kalup. Postoje dva osnovna tipa materijala za izradu kalup matrice: osnovni kalup od metala ili kaluo od fotopolimera. Procedura za izradu kalup matrica je slede a: predgrevanje; kondicioniranje; priprema; tanka plo a/plitak reljef; debela plo a/dubok reljef; za titni pokriva ; predgrevanje; presovanje; vulkanizacija; hla enje; etkanje.

1.5 Izrada tamparske forme od gume pomo u kalupa matrice: Izrada tamparske forme od gume pomo u kalupa matrice obavlja se u istoj hidrauli noj presi kao i za izradu kalupa matrice, a po slede oj procedure: - postavlanje gumene plo e - predgrevanje - presovanje - vulkanizacija - kontrola

2. CTFlexo:
Postoje dva na ina izrade flesko tamparske forme tehnologijom Computer to: laserom graviranje gumenog cilindra i laserom uklapanje za titne maske na fotopolimernoj plo i. 2.1 Laserom graviranje gumenog cilindra: U ovom procesu se koristi guma koja se u tampariji nanosi na metalni cilindar i vulkanizira i povr inski doradi do eljene debljine. Cilindar se postavlja u ure aj koji kao izvor svetla koristi CO2 laser.Kao kod svakog osvetljiva a laserom se upravlja preko ra unara, tako da laser gravira (spali) samo ne tampaju e povr ine, dok tampaju e povr ine ostanu neobra ene.

Slika4. Laserski izgraviran cilindar sa tamparskom formom

Laserski gravirane flekso tamparske forme imaju precizno kontrolisani bo ni ugao reljefa i na njima mogu da se koriste rasteri linijature do 48 l/cm ili 120 lpi. Zbog komplikovanog postupka nano enja gume na cilindar i njene vulkanizacije i dorade, ovaj postupak nije najomiljeniji kod tamparija.

2.2 Laserom uklanjanje za titne maske na fotopolimernoj plo i: Kod tampanja je danas mnogo popularniji postupak koji se naziva CtFlexo. Sli no osvetljiva ima offset plo a, koriste se osvetljiva i koji osvetljavaju specijalnu fotopolimernu plo u. Po svom sastavu ova plo a je indenti na fotopolimernoj plo i za konvencionalnu obradu. Jedina razlika je to ima jedan dodatni sloj, a to je sloj za lasersku obradu, koji je u praksi crne boje. Plo a pre upotrebe mora da ima predekspoziciju, radi formiranja podloge, a zatim se montira na cilindar ure aja za osvetljavanje. Cilindar se okre e, a laser ablacijom uklanja sloj za lasersku obradu, i to na onim mestima koja odgovaraju transparetnim delovima konvencionalnog negativ filma.

Slika5. ure aj za osvetljavanje

Nakon osvetljavanja u osvetljiva u sloj za lasersku obradu se pona a kao predlo ak, tj. negativ film. Dalja obrada je indenti na kao kod konvencionalne fotopolimerne forme. Prednost CtFlexo procesa u odnosu na klasi ni je elimisanost filma. Odsustvo negativa elimini e pojavu pra ine i holova na filmu, tako da je kvalitet znatno pobolj an. Bez negativa eliminisana je i difuzija svetlosti i zbog toga je rezolucija pobolj ana , vernija reprodukcija malih raster tonskih vrednosti i omogu ena primena ve e linijature.

Slika6. Savremen sistem Curel fast za razvijanje flexo plo e u Comex tampariji iz apca

Slika7. Klasi an sistem za razvijanje flexo plo e u tampariji Comex tampariji iz apca

3. Konvencionalna izrada fotopolimerne tamparske forme:

3.1 Predekspozicija: Predekspozicija ili ekspozicija pole ine fotopolimerne plo e. Postupak opisan u postupku osvetljavanja pozadine. 3.2 Glavna ekspozicija: Na povr inu fotopolimerne plo e, nasuprot pole ini, postavlja se negativ sa emulzijom okrenutom ka povr ini fotopolimera i osvetljavanje se vr i pomo u UV lampi. Za razliku od osvetljavanja pozadine, oblik i veli ina reljefa koji e se dobiti nakon razvijanja zavisi od vi e faktora: isto e transparetnih delova filma, opti kog zacrnjenja netransparetnih delova filma, osetljivosti fotopolimera, detalja slike koji treba da se dobiju i energije ultravioletnog zra enja ure aja za osvetljavanje. Dubina reljefa fotopolimerne forme zavisi e od trajanja glavnog osvetljavanja sa jedne strane. 3.3 Ispiranje plo e: Posle osvetljavanja, fotopolimerna plo a se podvrgava ispiranju vodom ili organskim rastvara ima to nazivamo i razvijanjem. Su tina je da UV svetlo deluje na lance fotopolimera koji se ukr taju i na taj na in ostanu vrsti kao tampaju a povr ina. Tamo gde svetlo nije reagovalo sa fotopolimerom nije do lo do promene, pa su ti delovi rastvorni u vodi ili nekom oraganskom rastvara u.

3.4 Posle ispiranja: Posle ispiranja fotopolimerna plo a se su i toplim vazduhom. 3.5 Naknadna ekspozicija: Nakon su enja fotopolimerna plo a se podvrgava naknadnom osvetljavanju sa UV svetlom. Na taj na in se osvetljavaju povr ine koje se nisu dovoljno osvetlile i uklanja se lepljivost t.forme. Proces razvijanja zavisi od: - tipa rastvara a - temperature rastvara a - te ne recepture rastvara a - sadr aja vrstih komponenti u rastvara u - pode enosti ure aja za ispiranje razvijanje U zavisnosti od vrste polimera rastvara i su voda, trihloretan, alkohol, esteri.

Slika8. Izgled flexo plo e koja se razvija u vodi

Slika9. Ure aj za pozicioniranje razvijene flexo plo e na cilindar uz pomo obostrane samo lepljive trake

4. Zaklju ak:
U poslednje vreme su prime eni sve ve i trendovi razvoja i kori enja savremnih ctf fotopolimernih plo a koji se razvijaju u vodi. Razlog za to jesu tro kovi ali i sistemi i tehnike za tite ivotne sredine koju sve stro iji i stro iji. Ovakva vrsta tamparskih formi daje najbolji odnos cena/ispaltljivost za serije ispod i oko 10 000 otisaka, mada ako se racinalno koriste plo e sa nominalnim optere enjem, mo e podneti ak i 100 000 otisaka. Primena ovih plo a su za proizvode za masovnu upotrebu (kesice kafe, pageta, poklopci za a e jogurta...), koji zahtevaju i brzo konfekcioniranje.

Literatura:
1. Pe terac .(2005): CtP ofset plo e bez konvencionalnog razvijanja, GRIF, Novi Sad 2. Geri K.(2005): Grafi ki materijali, skripta, Novi Sad 3. Novakovi D.(2002): Grafi ki procesi, skripta, Novi Sad 4. Pe terac .(2004): izrada tamparske forme, skripta, Novi Sad 5. Dragoljub N. I Pe terac .(2006): denzitometrija i kolometrija, priru nik za ve be, Novi Sad 6. Jelena Kiurski.(2006): Hemigrafija, praktikum, Novi Sad 7. Kyotani T., Tsai L, Tomota T. (1996):Chemistry of material, Vol8, pp.2109 8. www.grafocentar.com 9. www.ucamco.com 10. www.kontal.co.rs