3.13.

LIKOVNI TIPOVI DECE – INDIVIDUALNE RAZLIKE

1. Vizuelni tip - je ono dete koje se pretežno oslanja na tačno i osetljivo opažanje, pa teži da mu likovni izraz bude
“realan”; dete se lako izražava na motivima iz neposredne okoline.

2. Imaginativni tip - je ono dete koje se pretežno oslanja na svoju maštu, pa je tako naklonjen maštovitim motivima a
“realne” motive realizuje na neobičan i neočekivan način.

3. Intelektualni tip - je ono dete koje se pretežno oslanja na vizuelno pamćenje i likovno-kreativno mišljenje, tako da
racionalno planira i izvodi svoj rad, ako dobro shvati zadatak i ako poznaje sredstva likovnog izražavanja, on uspešno
realizuje svoje likovno rešenje.

4. Ekspresivni tip - je ono dete koje se oslanja na svoje emocije, obično ne planira svoj postupak realizacije ideje, lako
se prepušta spontanosti i dozvoljava da ga emocije vode ka likovnom rešenju, te mu zbog toga odgovaraju uzbudljivi i
osećajni podsticaji i motivi.

5. Senzitivni tip – je ono dete koje se pretežno oslanja na osetljivo opažanje (senzitivitet), tako da naglašava u crtežu
ono što je neobično i izuzetno, poetsko i likovno zanimljivo, pa se lako motiviše na neobične i neočekivane podsticaje.

1
6. Tip vizuelnog pamćenja – je ono dete koje se pretežno oslanja na vizuelno pamćenje, pa sledi likovnu strukturu koja
odgovara njegovim predstavama o stvarima oko njega; ovo dete najbolje ostvaruje zadatke iz teorije oblikovanja,
ukoliko raspolaže potrebnim iskustvom.

7. Analitički tip – je ono dete koje se pretežno oslanja na zapažene detalje i pojedinosti, a u radu polazi od detalja tako
da od njih gradi i celinu kompozicije, rad takvog deteta deluje usitnjeno, a celina likovnog izraza se dobija
povezivanjem detalja koji su nosioci likovnog izraza.

8. Sintetički tip – je ono dete koje se oslanja na celine objekata i celine samog izraza, pa sve oblike svodi na
jednostavne likove i njihove jasne odnose tako da je likovni rad sveden na jednostavne oblike i deluje uprošćeno i
konstruktivno.

b. Likovni tipovi dece uslovljeni upotrebom likovno-izražajnih sredstava

9. Koloristički tip – je ono dete koje se u svom likovnom izrazu pretežno oslanja na boju, uglavno intenzivnu, pa mu je
likovni izraz izveden intenzivnim bojama ili ponekad delikatnim izborom boja, njegov rad je uglavnom izveden dobro
odabranim površinama i sugestivnim bojama.

10. Grafički tip – je ono dete koje se u svom likovnom izrazu pretežno oslanja na liniju, pa mu je linearni izraz
najuspešniji (sl.168); ukoliko koristi boju u svom likovnom izražavanju, i tada su grafički elementi u radu prisutni i
daju okosnicu kompoziciji (sl.169).

2
Konstruktivni tip – je ono dete koje se u svom izrazu koristi čvrstim rasporedom linija i ploha, koji zbog toga deluju
jasno i geometrijski, to dete gradi svoj likovni izraz od skladnih delova i njihovih odnosa tako da deluju kao
funkcionalna arhitektura.

12. Impulsivni tip – je ono dete koje se u svom likovnom izrazu pretežno oslanja na spontanost i trenutnu invenciju,
tako da sam likovni izraz deluje labilno, dete se manje obazire na celinu i unutar nje na njihovu međusobnu vezu, a više
na svoju reakciju i hitrinu neposrednog izražavanja.

13. Prostorni tip – je ono dete koje se u svom izrazu oslanja na prikaz prostora s tendencijom da relativno rano savlada
i optički prikaz prostora a kasnije i perspektivu.

13. Prostorni dekorativni tip – je ono dete koje se u izrazu oslanja na plohu i plošni ritmički raspored likovnih
elemenata, tako da rad deluje dekorativno, a samo dete rado ostvaruje zadatke iz primenjene umetnosti, posebno
ornamente.

3.14. POSMATRANJE LIKOVNIH DELA I RAZVOJ RECEPTIVNIH SPOSOBNOSTI KOD DECE

60

50

40

30

20

10

0
0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
Stvaralaštvo Recepcija

Sl. 176. Grafikon 3. - Odnos stvaralaštva i recepcije. (Iz knjige H. G. Richter (1987) Die Kinderzeichnung, Schwam,
Dusseldorf)