4.

ERNE KIRALJ
Istrazivao na polju zvuka, usredsredjen na radni proces. Pored zvuka ravnopravni su i mediji ostalih umetnosti-zlazi se iz okvira muz. kao autonomne discipline. Ide se ka cilju avangarde- brisanju granica izmedju umetnosti i zivota. Zagrebacka grupa 'ACEZANTES' izvodila mnoga njegova dela. 70-tih godina nadovezuje se na aleatoriku kao avang.pojavu, afirmise improvizaciju sugerisanu grafickim zapisom, utvrdjuje pretezno klastersku vertikalu, specificnu verbalnu gradju, sum i konkretan zvuk i izvanmuz.medije. Kompozicije: Poema o zori i Nebo -naziva sinteticnom muz.( povezuje elektr. i konkretne zvuke,a u drugoj kompoz.i zenski glas, koristi postupak cepanja,umnozavanja i polifonog uslojavanja linije glasa putem tehn.plejbek). 'Vocalizazioni'- mogucnost izbora ansambla (deciji,zenski ili mesoviti hor) koji mora biti rasporedjen po opisu iz partiture zbog utiska prostornosti zvuka; nezavisno intonirane linije daju poseban izgled vertikale; priblizno definisana artikulacija (saputanje,praskanje glasom). Bacchanale studija br.2 -za tamburaski ork. -veci stepen aleatorike,istrazivanje mogucnosti novog tretmana narod.instrumenta. Ovo je studija artikulacije , primenjuje 20-ak nacina za dobijanje zvuka: tona i shuma. Ciklus Refleksije-predvidjena za glas I razl.instr.sastave. Ima 8 Refleksija. Ciklus je osmisljen kao grupno podsticanje i komuniciranje izvodjaca. Bogat artikulac.spektar,karakteristican za instrum.deonice,a podrazumeva dobijanje novih zvucnih efekata. Refleksije br.6 za glas i gud.ork.- napusta smisleni tekst( izlaganje materijala sacinjenog od samoglasnika i suglasnika preuzetih iz madjarskog izgovora i akcentuacije).Tonske visine, ritam i metar samo su delimicno fiksirani, dok su nacini proizvodjena zvuka,tempo, dinamika i trajanje aleatoricki. Celina dela gradi se kontrolisanom impovizacijom, ostvarivanjem raznih zvukova i zvucnih boja( naglo i bucno udisanje vazduha,saputanje, skripanjem strunama po ledjima instr.). Refleksije br.8- za ork. trojnog sastava uz veliki broj udaraljki. Aleatoricki postupak je uspostavljen u tradic.usmerenom muz.toku,primenjen samo povremeno na ritam i tonske visine. Beracica kudelje, Apsurdna prica za 10 recitatora, hor, udaraljke i cepanje hartije''- Tekst Katalin Ladik. Dozvoljava slobodu improvizacije u pogledu tonskih visina, ritma, izlaganja teksta, broja izvodjaca. Sustina dela je slobodna igra reci i zvukova. Lamento za glas i kamerni ork. - preovladjuje aleatorika ritma i tonskih visina, precizirani trajanje svih zvucnih situacija; ali gde su tonske visine fiksirane figuriraju klasteri ili motivski oblikovani 12-tonski i pentatonski nizovi koji sa narodnim inst. postizu folklorni prizvuk.

Madjarske ljubavne pesme (''Flores'') za 2 glasa i instrumente- ciklus od 5 pesama, elementi madjarske narodne muz. i avangardnih postupaka. Zahteva da svaka deonica bude intonirana slobodno, izvodjena na temelju variacionih pravila forme. Tacka i linije-za vokal, inst.sastav i radio(tranzistor)-bez aluzija na madj.folklor. Pociva na odredjenom broju modela: 6 je obelezeno rimskim(obrazuju zvucnu traku celog dela, paralelno se izlazu sa modelima arapskog broja), 34 arapskim brojem (izlazu se na ravnomernom rastojanju od tisine od 2 do 4sek ili se izvode bez pauza. Broj izvodjaca u modelu zavisi od ukupnog broja clanova. Alearotika u mikro i makro obliku kompozicije, dok tonske visine, metar, dinamika, ritam precizno odredjuje. Na bazi kontrolisane aleatorike pise i naredna dela, uvodi dimenziju happeninga. Natpis na balonu za recitatora, flautu i gud.ork.- u partituru unosi nemuzicki materijal kao funkciju zapisa (isecci iz foto.,crteza i slika) koje recitatoru sugerisu da slobodno improvizuje-verbalizuje sluzeci se raznim rekvizitima.Na tekst Balinta Sombatija. Izvodjennje stihova na dva nacina: dosledno ili izvodjenje samo nekih reci ili slova,uz glumacki nastup recitatora. Sonata per due recitatori e citrafono vokal.deonica poverena m.i z.glasu koji ne izlazu nikakav tekst (mljackanje, mrmljanje), tretiraju se kao nosioci simbolike sonatne forme (kontrast). Nefiksirane tonske visine, uglavnom preziciran ritam. Citrafon- Kiralj 1974.- 5 citri raznih velicina u jednom korpusu.Moze se svirati prstima, trzalicom, gudalom i drugim predmetima, 58 zica na osnovu pentatonske lestvice. Alfabetum-ciklus za tablofon- osn.materijal predstavljen je cirilicnim , latinicnim slovima i Morzeovim znakovima cije ispisivanje po hartiji proizvodi sum. Varijacije na slovo B - slobodna improvizacija na to slovo u okviru 8 minuta, cirilicom, latinicom, malim, velikim, pisanim, stampanim slovima. Tablofon- Kiralj 1976. -ugnuta limena ploca na cijem gornjem delu su razni predmeti, svira se prstima, trzalicom i drugim predmetima; na donjem delu je akvarel papir na koji se crta ili pise. -multimedijalan instrument. Koriscenje tradic. muz.podataka u avangardni kontekst jasan je pokazatelj metodologije postmoderne. Scenicne elemente je razradjivao i prosirivao ali i krug tradic. muz.podataka. Spiral -za glas, instr.ansambl, magnetofon i reflektore u bojama (light show 1976.)notirano delimicno tradic. i delimicno grafickom notacijom. Sacinjena od nekoliko geometrijskih figura, jajastih i zvezdastih oblika; svima njima se sugerise trajanje improvizacije, tonske visine i boja svetla. Svaka figura-jedan ton, jedna boja svetlafigura. Izvodi se uzivo, a sa magnetofona se emituje snimnjen sadrzaj poveren zivom

izvodjenju sa pocetka. Ukljucivanjem svetla i boje, izvan muzickih medija, podrazumeva dramatursku funkciju. Sonata geometrica za klavir ili neki drugi instrument- crtez Ksenije Radak. Okvirna trodelnost, delovi aludiraju na sonatnu formu. Izvodjac realizuje zvucnu sliku na osnovu potpuno licnog iscitavanja grafike. Avangardna sredstva se formalno ravnaju prema tradic. kontrastiranju materijala. Actiones-za 1 instrument, vise njih ili ceo ork. ili sa plesacem u kostimima razlicitih bojacrtez Ksenije Radak. Delo protice kroz 25 muzi. i igrackih akcija sugerisanih figurama (petougao simbol petatonike, trougao-rastuci klaster, krug-kvintni krug); boja odredjuje atmosferu. Svaka figura prolazi kroz 3 razlicite boje ,atmosfere i obelezena je jednim velikim slovom. Trajanje figura varira ali prati logiku Fibonacijevog niza. Flora - najvisi stepen improvizacije. 14 komada. Pociva na zamisli da se fotografija biljaka tretira kao graficki zapis. Citanjem grafika se realizuje odgovarajuci stav,uz uputstva kompozitora (predlaze artikulaciju,klastere,fizionomiju,okvirno trajanje). U nekim Florama fiksira ansambl,u nekima ne. Posle 1978. iako su dela imala sredstva avangardnog smisla, ona to vise nisu mogla biti. Crno belo- za vokal, inst.sastav i magnetofon - transpozicija vizuelnog u zvucno putem aleatorike. Preparirani instr., primena konkretnog zvuka, trake, elementi scenskog. Inspirisano slikom ''crno belo'' Vasilija Kandinskog. U prvom delu zvucni materijal je netemperovan, kontrolisana aleatorika svih parametara. Drugi deo- fiksirane tonske visine, negde se javlja improvizovani ritam. Posle ''flore 2'' kontrolisana i artikulisana aleatorika nije vise predstavljala avangardnu novinu; premestanje tezista sa avang. na tradic. i obrnuto. Kiralj je istrajavao na zvucnoj slici prirodjenoj kontrolisanoj aleatorici i klasterskoj strukturi cak i kad nisu bile odrednice dela . Konstituciju njegove avangardnosti i postmodernosti sazimamo: elementi tradicije nagovestavaju postmodernu, a nekada radikalna sredstva postmodernih dela daju smisao tragova avangarde.