АПАРТХЕЈД

Ријеч апартхејд на африканерском језику значи одвојеност/раздвајање.

Африканерски језик је настао из холандског језика којим су говорили Бури или
Африканери, који су потомци холандских досељеника, који су још од 17. вијека почели
да колонизују југ Африке.
У вријеме Наполеонових ратова Британци преузимају колонијалну управу на југу
Африке, док Бури емигрирају ка истоку земље.
Од великог значаја је проналазак руда дијаманата и злата крајем 19. вијека, у областима
Бура, због чега Британци воде Бурске ратове (1880-81. и 1899-1902) и освајају их.

1910. Британци оснивају Јужноафричку унију и у том периоду почиње расна

сегрегација и ''благи'' апартхејд.
Црначко становништво оснива Афрички национални конгрес, који се борио за права
црнаца. Битно је нагласити даје АНК био повезан са Комунистичком партијом.
Најпознатији члан АНК Нелсон Мендела био је члан Комунистичке партије. Он се
истакао још као студент права, када је организовао бојкоте предавања. АНК-у се
придружио 1944. године.

Апартхејд постаје интензивнији послије 1948. г. када је на власт дошла африканерска

Национална странка, која је ускраћивала сва политичка права и грађанске слободе
црначком становништву.
Између осталог, забрањен је контакт између 4 расе (црнци, бијелци, мелези и Азијци), а
'50-их година спровођена је политика Бантустана, тј. црнци су живјели у 10 одвојених
области из којих нису смјели изаћи без дозволе.

Догађај који је имао суштински и симболички значај за борбу против апартхејда десио
се 21. марта 1960. у Шарпвилу, када је полиција убила велики број црначких
демонстраната. То је била прекретница, након којег се АНК одлучио за револуцију и
тероризам, зарад стицања својих права. Нелсон Мендела је 1961. основао Копље
нације, као милитантно крило АНК за борбу против владе.
Овакав поступак владе је осуђен на међународном нивоу, неког чега је Јужноафричка
унија напустила Комонвелт. Тако је 1961. настала Јужноафричка република.
1962. Мендела је ухапшен и осуђен на доживотну робију.
Репресијом су побуне угушене, али су оне обновљене 70-их год.

Један од највећих сукоба десио се 1976. током протеста ученика у Совету (близу
Јоханезбурга) због наметања африканерског језика у школи. У сукобу полиције и
демонстраната страдало је најмање 500 људи.

1978. године предсједник ЈАР постао је Питер Бота, звани Велики Крокодил.
Иако је он водио умјерену унутрашњу политику, 80-их година апартхејд доживљава
свој врхунац. Бота је спровео неке мјере са циљем ублажавања апартхејда, међутим оне
нису суштински промијениле тешко стање у земљи.
У вријеме његовог мандата ЈАР учествује у ратовима у другим афричким земљама.
ЈАР је након Првог свјетског рата добила мандат над бившом њемачком колонијом
Југозападном Африком (данашња Намибија), али јој је тај мандат 1966. одузет и
требало је да препусти ту територију под управу УН-а, што је она одбила. Унутар саме
Намибије јавио се покрет за независност од ЈАР-а, под вођством комуниста, који су
подржале и остале комунистичке земље, као што су СССР , Кина, али и Југославија.
ЈАР се коначно повукла из Намибије 1988. г. Најдужи рат је вођен у Анголи, од 1975.
до 2002. године. И у том рату се пројектовао хладноратовски сукоб СССР-а и САД-а, а
ЈАР је био на страни прозападне струје.

У ЈАР-у се ситуација погоршава 80-их година.

Бота је 1984. промијенио устав. Предсједник је био на челу извршне власти и уведен је
тродомни парламент, у који су ушли обојени (мелези) и Азијати, све са циљем њиховог
одвајања од црначког становништва.
Дошло је до масовних протеста, бојкота и штрајкова црначког становништва.
Ситуација је ескалирала 1986. године, кад је дошло до експлозије насиља и масовних
убистава и хапшења побуњеника.

Апартхејд је опстајао једним дијелом и због подршке САД. У хладноратовском

контексту, америчкој администрацији је више одговарао систем апартхејда на југу
Африке, него ширење комунизма, с обзиром на то да је АНК имао везе са
Комунистичком партијом.
У вријеме највећег насиља према црначком становништву 1986. године, Роналд Реган и
Маргарет Тачер су спријечили усвајање санкција УН-а према ЈАР. Ипак, неке европске
државе и државе Комонвелта су увеле санкције, што је довело до економске кризе у
ЈАР.
Нови вођа отпора постао је бискуп епископалне цркве Дезмонд Туту, који је 1984. г.
добио Нобелову награду за мир.

Усљед свих ових притисака, Бота је предузео одређене мјере попуштања апартхејда и
десегрегације, као што је дозвола насељавања у бјелачким четвртима.
Иако је он био против потпуног укидања апартхејда, послије његове смрти 2006.
године, Нелсон Мендела је рекао да је он ипак заслужан за стварање предуслова за
укидање апартхејда.

Догађај који је водио ка крају апартхејда било је повлачење Боте са власти 1989.
године, када је нови предсједник постао Фредерик де Клерк, који је водио умјерену
политику.
Он је укинуо забрану дјеловања АНК. Комунистичке партије, амнестирао је прогнане и
пустио је Менделу из затвора 1990. године, након 28 година робије и он је преузео
вођство на АНК.
Ситуација се у многоме промијенила и у свијету. Попуштала је опасност од комунизма
падом Совјетског Савеза, а амерички предсједник Буш Старији није подржавао
апартхејд.
ЈАР-у су укинуте санкције, те је земља доживљавала економски успон.
Де Клер и Мендела су 1993. године заједно добили Нобелову награду за мир.

27. маја 1994. године одржани су избори на којима је убједљиву побједу однио АНК, и
тако је Нелсон Мендела постао први тамнопути предсједник ЈАР-а.
1995. основана је Комисија за испитивање злочина начињених током апартхејда, а
многобројним учесницима у злочинима према црначком становништву опроштено је
после јавног признања и покајања.
1996. донијет је нови устав, симболично у Шарпвилу, мјесту великог сукоба 1960.
године.
И тако је укинут апартхејд.
Међутим, ЈАР се суочила са проблемима велике стопе корупције, убистава и
епидемијом сиде (од које је умро и Менделин син).
1998. Мендела се повукао са власти, а умро је 2013.
Де Клерк је умро 2021.