) .
cije Havas i veoma su pouzdani i struci:ii; zbo? njih on
postaje omiljeni list naprednog, repubh_kansk1 opr~?e-
ljenog gradanstva. Godine 1873. preuz1ma ga AdnJa~
Ebrar, koji potencir~ ~zionomiju p~lu:vanicno~ ~las1- .
la Ministarstva spolJmh poslova, a tiraz se ustalJUJe na.
40.000 primeraka: za Ebrara to predstavlja moguc:
nost za mesto senatora, koje ce dobiti 1879. Glavm
urednik lista Andre Tardije pise uvodnike, plasirane
uz levu marginu prve strane novina, i postize evrop-
sku slavu kao komentator diplomatskih dogadanja na
Kontinentu.
Marta 1868. opadanje moCi Napoleona III donosi
prvu d'e limicnu liberali~ac~ju represivn?g rezima p~d
kojim je bila stampa: ukidaJU Se preventlvna odobrenJa
i vfadina taksa. Posledice se odmah osecaju: u roku od
godinu dana pojavljuje se 140 novih listova. Medu nj.i-
ma je La Lanterne, mesecni easopis os~ovan .maJva
1868· a vodi ga i gotovo sve 64 strane ureduJe Ann Ros-
for. Lagani ton koji koristi pri prenosenju raznih vesti
spaja se s vat:enim repu~likanskim i a~tina~ole?.n­
skim nadahnucem: ,,Mlad1cu, Francuska? To Je d1Ja-
log koji se pojavljuje u casopisu i koji koristi naziv lista
La France. ,,Gospodine, kada bude slobodna." ,,Onda
treba jos dosta cekati." Relativno nova koncepcija ubr-
zo privlaci veliki broj Citalaca (tiraz od 140.000 yrime-
raka) ali ne uspeva da izbegne grubo zatvaranJe kada
dode 'do komplikovanja politicke situacije uoci rata s
Pruskom. Posle ukidanja lista La Lanterne, decembra
1869. osniva se La Marseillaise, koji takode ureduje
Rosfor. Januara 1870, jedan od njegovih urednika, Vik-
tor Noar, odlazi princu Pjeru Bonaparteu, rodaku .N~­
poleona II~, da za~razi obja~~~enja za o~tuz.b~ k?Je Je
princ uput10 na racun ,,~oda_ st~~pe .~OJI kr~tikuJu ca-
ra. Pjer Bonaparta poteze p1stolJ i ub1Ja novmara. Sle-
deeeg dana La Marseillaise izlazi sa crnim ?kvirovm.
,,Pogresio sam", pise Rosfor u svom uvodmku, ,,~to
sam poverovao da bi Bonaparta mogao da bude ne~t~
drugo, osim ubica." Rosfor zavrsava ~ zatvoru, a s~~caJ
Noar postaje dramaticno upozorenJe nezaustavlJ1vog
gubitka podrske koji podriva vladu Napoleona III.
1256
Tek posle pada cara, 1870, francuska stampa
.. ponovo ozivljava i odlucno ulazi u ,,zlatno doba". Vra-
ea se iz svoje nametnute tisine Emil Zirarden, koji
uspeva da ponovo izda La Presse i da osnuje novi
dnevnik, La Liberte (prvi list sa sportskom rubrikom),
koji dostize tiraz od 60.000 primeraka. Novinska
agencija Havas postaje svetska agencija sa najveCim
moguenostima za pokrivanje vesti i prufanje informa-
tivnih usluga. Od 1880. do 1914. ukupan opticaj dnev-
ne stampe raste sa tri miliona na preko devet miliona
primeraka; proporcionalno posmatrajuCi, belezi se
rast sa 73 na 244 primerka na hiljadu stanovnika; to
je odnos koji ce se, s neznatnim uveeanjem, zadrfati
do kraja XX veka.
I u Francuskoj sirenje stampe ide uporedo sa op-
stim procesom modernizacije: 1871. uvodi se opste
pravo glasa za muskarce, 1882. obavezna besplatna
osnovna skola. Novi zakon o stampi iz 1881. s punim
pravom se ukljucuje u taj dinamiean proces. UoCi Pr-
vog svetskog rata, ukupan tiraz pariskih dnevnih li-
stova dostize rekord od pet miliona (pet puta vise ne-
go 1870); broj listova raste sporije, sa 40 iz 1870. na
54 iz 1914. Vece sirenje zabelezila je provincijska
stampa, koja u istom periodu belezi rast sa 70 na 225
dnevnih listova i cetiri miliona primeraka ukupnog ti-
raia. I u Francuskoj se uvode nedeljna izdanja, medu-
tim, bez veceg broja strana, a i bez brojnije publike,
kao sto je slueaj u Sjedinjenim Drfavama.
4. Slucaj Drajfus
Francuskom stampom dominiraju cetiri velika
dnevna lista. Prvi i najstariji je Le Petit Journal, po-
cetkom novog veka zrtva opadanja prodaje (spusta se
ispod milion primeraka) koje je usledilo posle zauzi-
manja zatvorenog reakcionarnog stava povodom pro-
cesa Drajfusu, kada se novine - vraeajuci se vlastitoj
tradiciji svojevoljnog distanciranja od politike - odluc-
 n o stavljaju na stranu opt uzbe za izdaju , kojom sud te-
reti j evrejskog kapet ana, i odbr~ne vo~~?g stale~a. Od
1876. pridruzuj e mu se Le Petit Parisien; osmva ga
Zan Di pi, koji je prvo bio kurir, a kasnije postao sena-·.
tor i ministar. Politicke informacije u ovom"listu uvek
su umerene, nikad ekstremne: to je pr_a vilo koje se po-
stuje i u slueaju Drajfus, kada Parisien opr~zno ~~be­
gava da zauzme stav i da s_~ne na stranu ~mh ~.OJI ve-
ruju u krivicu optu zenog ih na stran.1:1 omh kOJI sm~­
traju da j e nevin. Ova nova ko~ce,~c1Ja ,,zla~ne sred1-,
ne" (juste milieu, ,,prava sredma ). pokaz~J e se k~o
uspesna i Dipiova zamisao za nekohko godma osvaJa
jace pozicije i oduzima Peti_t Jou_rnalu ul?~ vod~ce~
dnevnog lista u Fr ancuskoJ. N aime, Parisienou tiraz
raste sa 78.000 primeraka iz 1884. na milion i po 1914.
(sto je 40% od ukupnog broja u opticaju u Parizu) :_ t?
j e neviden u speh, postignut uglavnom u prestomc1,
buduCi da se u njoj pr odaju tri cetvrtine tirafa. T reCi
veliki dnevni list je Le Matin; osniva ga 1883. ekscen-
tricni preduzetnik koji se obogatio na gradnji Panam-
skog kanala, Moris Bino-Varila: 1913. tira~ dostize mi-
lion primeraka. Od cetiri glavna dnevn~ h~ta, 'f:~ Ma-
tin se najodlucnije odvaja od koncepc1Je msp1nsane
americkom zutom stampom: naime, u prvom planu na
njegovim stranicama ponovo su ves~i, zahva~~uj~Ci
I ma tome i na kotiranje na listi nepouzdanih preduze-
umnogome sistematskom pribegavanJu agen~1Jsk1m
izvestajima ciji neutralni ton i nepristrasnost hst na-
stoji da zaddi. N ovinski prelom je brizljiv_ i ~ ulo~i p~­
litickih reportera smenjuju se mnogobroJm novman,
zavisno od svojih stavova. Bino-Varila strogo ga uredu-
je i cesto svojim reporterima namece potpisivanje pse-
udonimom. ,,Matin nema novinare", cesto ponavlja,
samo zaposlenc." Redakcijom kruzi ,,crna lista" koju
~astavlja vlas~ik novina, a koja oznaeava licnosti iz
politike i finansija koje treba n~padati. Pos.lednji veli-
ki dnevni list je Le Journal, koJI 1892. osmva Fernan
Kso menadzer evropske turneje cirkusa ,,Bufalo Bil".
List' 1900. dosti:Ze tiraz od pola miliona, a 1912. od mi-
lion primeraka. To su novine formata tabloida i proda-
ju se po ceni od pet santima: upravo one najvise pro-
1258
stora posveeuju reklamnim oglasima, ali su i prve ko-
je u Fran'cuskoj koriste linotip. Za razliku od ostalih,
prodaju se pretezno u provinciji (80% ukupnog tira-
fa), a mnogo manje u Parizu.
Za razliku od Engleske i Amerike, razvoj stam-
pe u Francuskoj obelefava pojava i prodor ,,nepravih"
izdavaea: finansijeri, industrijalci, politicari staju na
celo novinskih poslova Sa ciljem (pravim i glavnim) da
oni postanu unosni, ali i sa ciljem (nepravim i spored-
nim) da postanu instrument oslonca za vlastite pozi-
cije u drugim oblastima. Tako samostalnost i nezavi-
snost stampe bivaju izlozene novoj opasnosti, sto
ugroiava ne samo potvrdivanje (jasno i ugovoreno)
rcklamnih interesa, vec i podvojenost (nejasna, i koju
je nemoguce kontrolisati) samog vlasnistva.
Osim toga, postavlja se problem izopacenog
spl~ta korupcije i iznudivanja izmedu stampe i privat-
nih poslova, kao i izmedu stampe i stranih vlada, koji
Gi de Mopasan opisuje u Bel-Ami (1885). Skandal iz
1892. oko preduzeea osnovanog za gradnju Panam-
skog kanala (koje je platilo glasove pojedinih poslani-
ka za dodeljivanje kredita u njegovu korist) pokazuje
uticaj koji stampa mofo da vrsi na javni ugled, pa pre-
ea. J edan od rukovodilaca preduzeea, Sarl de Leseps
(sin infonjera kojije projektovao Suecki kanal) na su-
du izjavljuje da je bio primoran da isplati novae nekim
listovima, u formi komercijalnih oglasa, pred pret-
njom negativne reklame u clancima. Nova sovjetska
vlada 1923. obelodanjuje novcane malverzacije koje je
pre rata jedan od atasea ruske ambasade u Parizu, Ar-
tur Rafalovic, bio primoran da Cini kako bi zadovoljio
ono sto naziva ,,odvratnom potkupljivoscu francuske
stampe" u zamenu za clanke blagonaklone prema car-
skoj vladi. Dok progres americkog novinarstva posta-
vlja problem pasivne integracije novinara u homoge-
nizovanu i izjednaeavajueu masovnu kulturu, u Fran-
cuskoj osvajanje slobode stampe otvara novi problem,
koji ce dugo ostati neresen: problem veze izmedu
stampe i posebnih interesa.
 Slicno engleskoj stampi, i u Francuskoj je sve vise Iz dkvira elitne stampe, po namerama i sadrfaji-
izrazena podela izmedu masovne stampe (predstavljaju ma, izlaze politicki dnevni listovi ekstremne socijali-
je cetiri velika dnevna lista, oni zajedno pokrivaju nesto sticke levice ukljucene u Drugu internacionalu (koja
manje od polovine ukupnih novinskih tiraia u Parizu i nastaje upravo u Parizu, jula 1889); to su Le Cri du Pe-
provinciji) i elitne dnevne stampe, koja uglavnom kori- uple (osnovan 1883) i njegov naslednik L'Humanite,
sti veliki format, skuplja je (izmedu 10 i 25 santima), i osnovan aprila 1904: vodi ga poslanik Zan Zor, a dosti-
ima proseeni tiraz od oko 100.000 primeraka. Medu nji- Ze tiraz od 70.000 primeraka. Rec je o profilu novina
ma se istice Le Figaro, dnevni list koji najvise brani ka- koje se sustinski razlikuju i od americkih i od engle-
petana Drajfusa, i koji krajem 1897. q_bjavljuje tri clan- skih, ali koje u Francuskoj nastavljaju veliku tradiciju
ka Emila Zole, slavnog pisca, autora Zerminala (1885), revolucionarnog novinarstva. Na suprotnom politic-
u kojima nastoji da dokaze, na osnovu do tada nepozna- kom kri~u 1908. pojavljuje se L'Action Franqaise, malo-
tih dokumenata, Drajfusovu nevinost. Negodovanje ci- tirafoi dnevni list (20.000 primeraka), ali trajnog uti-
talaca Figaroa - iskazano kroz pisma direktoru i pad caja, koji vodi monarhisticki intelektualac Sarl Mora.
prodaje - primorava Zolu da pronade druge puteve Prvih godina veka - s izvesnim zakasnjenjem u
obracanja javnosti: pojavljuju se, na prelazu u sledeeu odnosu na ·Englesku - poCinje da izlazi specijalizova-
godinu, jedna za drugom, tri brosure (,,Pismo omladi- na stampa. Tradicija zenskih easopisa obnavlja se sa
ni" Pismo Francusko1", ,,Pismo gospodinu Feliksu Fo- La Mode Pratique i Femina; Anri Degranz 1900. osni-
' " 'J
ru, predsedniku Republike"), u kojima novim argume~- va Le Velo (Bicikl) i s njime fanr sportsk:ih novina.
tima zastupa tezu o nevinosti i o namernom skretanJu Nekoliko godina kasn:ije, Le Velo postaje L'Equipe,
istrage krugova bliskih glavnom stabu vojske. Tekst koji organizuje prva takmicenja Tour de France.
trece brosure, pre njenog objavljivanja, pojavljuje se u
dnevnom listu L 'Aurore Zorfa Klemansoa, bivseg po-
slanika radikala koga je skandal oko Panamskog kana-
la primorao da se 1893. povuce iz politickog zivota. u
noCi 13. januara 1898. Klemanso menja naslov brosure
u ,,J'accuse" i najavljuje njegovo stampanje za sutra-
dan, tako sto u roku od nekoliko sati izlepljuje 200.000
plakata po citavom Parizu. Strategija koju je smislio
Milo za svoj Petit Journal ponavlja se s teskim posledi-
cama: osuden je na godinu dana zatvora, Zola odlazi u
Veliku Britaniju, ali samo na nekoliko meseci, jer je ju-
na 1899. rehabilitovan, zajedno s kapetanom Drajfu-
som i Klemansoom, kome se ponovo otvaraju vrata za
aktivno bavljenje politikom.
Ishod slueaja Drajfus oznacava prekretnicu u
novinarstvu. Iako primorana da koristi improvizova-
na sredstva, bez najtiraznijih i najpoznatijih listova,
,,sedma sila" u potpunosti je pokazala svoju snagu ta-
ko sto je resila pat-poziciju u kojoj se nalazila francu-
ska politika - koi;enito izmenivsi njen dalji tok.

1260