Универзитет у Приштини – Косовска Митровица

Учитељски факултет Призрен – Лепосавић

Семинарски рад

Предмет: Визуелна уметност

Тема: Визуелни медији

Професор: Студент:

Мр. Далиборка Ђерковић

Лепосавић, 2020.
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

САДРЖАЈ

1. Увод.....................................................................................................................................4

2. Визуелни медији................................................................................................................5

2.1. Појам медија...............................................................................................................................5

3. Новине.................................................................................................................................7

4. Телевизија...........................................................................................................................9

4.1. Утицај телевизије......................................................................................................................10

5. Интернет...........................................................................................................................12

6. You Tube...........................................................................................................................15

7. Facebook............................................................................................................................16

8. Радио.................................................................................................................................17

9. Закључак...........................................................................................................................18

10. Литература....................................................................................................................19

Страна 2
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

1. Увод

Развој медија, а самим тим и основе за данашње масовне медије оволиког обима
настао је у 15 веку, када је Јохан Гутенберг изумео машину за штампање са покретним
словима. Од тада његов изум је сигурним корацима наметао нови начин комуникације.

Као важан сегмент друштвеног живота и битна одредница интерперсоналних

односа, појам комуникације и комуницирања заузима важно место у савременим
друштвеним наукама, па тиме и у социологији. Под комуникацијом се подразумева
“процес ширења из центра, означеног као извор, оних садржаја који су у симболичком
виду знакова усмерени примаоцима оспособљеним за њихов пријем”.

Нека од средстава масовног комуницирања јесу штампа, радио, телевизија... Ова

средства су специфична по томе што се користећи велике техничке могућности и
одговарајуће промене до којих је дошло у организацији и функционисању савремених
друштава, обраћају огромним људским масама, које су хетерогене по свом културно-
социјалном саставу и расуте у простору. Масовне комуникације су према томе један од
најзначајнијих услова за настанак и ширење масовне културе.

Страна 3
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

2. Визуелни медији
2.1. Појам медија

Визуелни медији представљају информисање преко различитих претраживача.

Медији је термин који се користи да би се означиле оне структуре у друштву које постоје
да би комуницирале са широм јавношћу. Термин медији се почео користити 1920-их година
са проширењем присуства радија и новина које су те деценије почеле да достижу далеко
већу јавност (на државним нивоима). Негативне конотације медија се везују углавном за
стварање културе друштвеног истомишљеништва у којима групе у друштву постају више
подлежне медијским манипулацијама. Преувеличана или лажна вест у медијима назива
се новинска патка.1

У комбинацији са сателитском комуникацијом и оптички повезаним

комуникацијским мрежама, масовне комуникације постале су супер брзе траке за проток
информација. Када томе додамо још и развој компакт дискова као начина чувања и
преноса података можемо приметити колико су медији напредовали у техничком смислу.
Развојем тих радикално нових технологија уздрмани су темељи дотадашње индустрије,
али се сада отварају и могућности за улазак нових фирми на глобално тржиште масовних
медија. Настанак интернета и његова све масовнија употреба је по већини теоретичара
требало да тотално промени медијску слику и потисне у други план остале медије, али то
се није догодило, већ управо супротно. Дотадашњи медији су се интегрисали из већ
постојећих система у нове струје масовних медија предвођене интернетом и
новим технологијама.

1
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8

Страна 4
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

По већини теоретичара медији још нису достигли свој врхунац, оно за шта они
сматрају да ће довести медије до врхунца је интернет треће и четврте генерације,
телевизијски програм где нећете морати чекати своју омиљену серију, већ ћете моћи
гледати кад желите и шта желите, развој нових технологија који би омогућио приступање
медијима без неке материјалне подршке (монитор, телевизор, радио) у будућности би
требало да буде само холограмска пројекција тога.

Мас медији је појам који је ушао употребу, 20-их година прошлог века, са појавом
радија, штампе и касније ТВ-а. Под њим се подразумевају сви медији који су дизајнирани
тако да их „конзумира” широка публика. Њихове основне одлике су да снажно утичу на
формирање „масовног конзументског друштва” које је углавном у контрасту са
самосталним одлучивањем. Данас се у мас медије убрајају: радио, ТВ, музика и видео
записи, филм, штампани медији, интернет и компјутерски софтвер.2

3. Новине

Новине су постале „дневне“ и стекле милионе читалаца тек крајем деветнаестог

века. Новине су значајно откриће у развоју савремених медија, јер на малом и лако

2
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%81-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8

Страна 5
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

умноживом формату пружају много информација, разноврсних по свом саставу од текућих

догађаја до забаве и рекламних огласа. Јефтина дневна штампа се први пут појавила у
САД. У Њујорку и другим већим америчким градовима новине су се продавале по цени од
једног цента. Појава јефтиних дневних листова довела је до велике распрострањености
штампе.

Међутим и новине имају своје недостатке као што је сервирање непроверених вести
читаоцима, као и великог броја неистинитих података.

Због тога је веома приметно неповерење људи у овај медиј масовне комуникације.
Међутим уредници новина су приморани на такве кораке како би повећали тираж и
заинтригирали публику која постаје веома пробирљива, а у данашњим условима и са веома
мало слободног времена, па није ни чудо што су у новинама претежно заступљене слике
које олакшавају читаоцу да пронађе тему која је предмет његовог интересовања.

Једна од предности новина поред наведених јесте и њихова лака доступност

становништву по веома ниској цени, која је иста на свим продајним местима и одређена је

Страна 6
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

од стране самог произвођача.

Слика 1. Новине

Страна 7
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

4. Телевизија

Телевизија (од грчке речи tele - далеко и латинског глагола video, videre - видети,
гледати, у буквалном преводу: „гледање на даљину“, „даљинско гледање“) је
телекомуникацијски систем за емитовање и примање покретних слика и звука са великих
даљина. Овај појам се односи на све аспекте телевизијског програма и трансмисије, такође.

Телевизија је електронски систем, помоћу кога оптичку слику и звук претварамо у

електронске сигнале, који се преносе до пријемника, где се претварају у оптичку слику и
звук.

Први пут је реч телевизија употребљена 1900. године, на међународном конгресу у

Паризу, у делу „Електрична телевизија“ Перског, а у готово исто време један француски
библиотекар је групишући радове који се односе на електрично преношење слике на
даљину употребио исти израз „телевизија“. Иако је овај израз у суштини нетачан (будући
да је телевизија пренос и слике и звука, дакле присутан је и елемент слушања), опште је
прихваћен и било га је немогуће променити.

Слика 2. Телевизија

Страна 8
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

4.1. Утицај телевизије

У вези са утицајем телевизије на гледаоце вршена су бројна истраживања. Највише

је пажње посвећено утицају телевизије на децу. Веома је битан утицај телевизије на степен
насиља. Према спроведеним истраживањима највећи степен насиља је виђен у
телевизијским драмама, чак осамдесет процената таквих емисија садржало је сцене
насиља.

Такође цртани филмови и још неке емисије за децу показале су висок степен
насиља са нешто ређим сценама смрти. Постављено је питање да ли сцене насиља уопште
утичу на свест гледалаца. Један од примера негативног утицаја телевизије на децу код нас
је смрт неколико другара који су се играјући „телетабиса“ удавила у бунару.

Поред цртаних филмова доста критике се упућује и на такозване „сапунице“ које су

постале не изоставни део телевизијског програма многих телевизијских станица. Према
спроведеним истраживањима углавном женска популација прати ову врсту телевизијског
жанра, који је постао најгледанији у свим земљама света.

Велику гледаност овај жанр обезбеђује зато што је неопходно да се редовно прати,
јер једна епизода сама по себи не значи много уколико се радња отпочетка не познаје. За
сапунице се може рећи да су једна врста дроге за гледаоце, јер је веома тешко прекинути
њихово праћење. Велику зависност сапунице обезбеђују тиме што се епизоде прекидају у
моментима када се очекује да се догоди нешто веома значајно, па су гледаоци приморани
да посматрају и следећу епизоду да би видели о чему је реч. Неопходно је истећи да су
највећи љубитељи ових серија жене које воде незанимљив живот па су им серије прилика
да побегну из реалности.

Страна 9
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

Такође се дешава да и целе породице гледају ове серије и то су обично оне

породице између чијих чланова постоје сукоби, па тако уместо да решавају проблеме, они
беже од њих. Наравно, то је само један од покушаја да се побегне из реалности. 3

Приметно је да у данашњим условима родитељи и деца проводе веома мало

времена заједно, а и то мало слободног времена које проводе заједно не користе за
разговор и за савете родитеља својој деци, већ се сви удубљују у радњу ових јефтиних
серија.

Када се упореде све позитивне и негативне стране телевизије јасно је свима да је

телевизија медиј без којег се не може замислити данашњица. За телевизију се може рећи
да је она тако рећи „прозор у свет“ за већину људи.

Уз масовне медије и комуникације су превазиђене просторне удаљености и

повезани су људи из различитих крајева света што је свакако од немерљивог значаја за
целокупно савремено друштво.

Поред новина и телевизије не сме се заборавити и интернет који омогућава и

комуникацију људима из различитих делова света, и чија се експанзија очекује тек у
наредном периоду.

Међутим, као и у свим другим стварима тако и у коришћењу медија масовне

комуникације треба бити умерен без обзира на њихов велики значај. Многе социологе
забрињава што се из генерације у генерацију повећава број људи који сво слободно време
проводе поред телевизије, компјутера и других медија.

Резултат тога је повећан проценат гојазности, смањена физичка активност, посебно

код омладине, која убија досаду управо средствима масовне комуникације. Због тога се
може извући закључак да су ова средства неопходна, али их је потребно користити на
одговарајући начин и у одговарајућем обиму.

3
Социологија- Ентони Гиденс Економски факултет Београд 2006 год. стр. 120.

Страна 10
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

5. Интернет

Информациона технологија која је најрадикалније променила свет и највише

допринела интернационализацији јесте интернет. Ни једна технологија до сада , у тако
кратком року, није остварила брзи развој и снажнију примену од интернета. Ако се говори
о интернету може се говорити о његовој експлозији, која напросто руши све оквире
традиционализма, мења наше шире и радно окружење, мења свет и ствара нове погледе и
могућности у науци, образовању, економији, демократији, моралу, политици и
индивидуалном животу и понашању сваког појединца који користи ову технологију.

Појава интернета довела је до промена које су се рефлектовале у брзом протоку

информација, превазилажењу временских и језичких баријера, брисању локалних и
регионалних граница, напуштању традиционалних и увођењу нових облика пословања и
комуникација. Неке од тих промена могу се огледати у следећем:

1) Проширење граница и поједностављивање процеса рада и комуникација;

2) трошкови комуникација путем интернета су нижи;

3) већи ниво ефикасности, продуктивности и креативности колективног рада;

4) сви облици контаката су на глобалном, светском нивоу;

5) могућности приступа базама података које се налазе на читавој земаљској кугли,

омогућује кориснику да приступи огромној количини различитих информација
из одабраног домена;

6) могућност електронског приступа светском тржишту уклања досадашње

различите баријере а тржишна утакмица постаје снажнија и живља;

7) приступ инфорацијама о резултатима завршених научних истраживања и

истрживањима која су у току;

8) светско научно благо постаје доступније а научна истраживања постају

интензивнија;

9) појава нових облика образовања – образовање на даљину;

Страна 11
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

10) нови погледи на јавни живот, демократију и сл.

Интернет се у круговима информатичара доживљава као „савремена анархија“ у

којој учесници размењују различите информације, од оних забавних до озбиљних,
пословних и научних.

Корисници интернета живе у тзв. „кибер простору“. То је простор у коме је

створена интеракција путем глобалне мреже компјутера коју сачињава интернет. То
омогућује да људи док путују или раде, могу да користе интернет за редовну
комуникацију. Удаљеност и одвојеност више нису проблем. Интернетом се омогућава да
корисници буду „анонимни“ и да се састају се у собама за ћаскање (chat rooms) и
разговарају о заједничким интересовањима. У таквом простору како казе.

Они који интернет схватају као позитиван допринос интеракцији међу људима,
тврде да он проширује и обогаћује друштвене мре же међу људима. Због тога је интернет
променио наш свакодневни живот – обрисао границе између локалног и глобалног и
омогућио обављање све већег броја обавеза електронским путем.

Интернет је доста тога променио у позитивном смислу али ипак постоје ствари које
му сезамерају:

1) уколико се информациони систем организације повеже са интернетом, многи

пословни подаци, међу којима има и оних који представљају пословну тајну,
постају јавни идоступни сваком оном ко им приступи;

2) недовољна је безбедност пословних трансакција

3) угрожавање приватности

4) интернет је широм отворио врата свима онима који су склони да угрозе јавни
морал под стицањем расне мржње, пропагирањем верских секти, подстицањем
тероризма и перверзним понашањем

5) интернет је недовољно отпоран за хакере и зло намерне кориснике који желе да

га инфицирају вирусима

Страна 12
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

Постоје и негативне стране интернета које помно прате социолози. Проводећи

све више времена за рачунаром људи губе комуникацију са другим људима у физичком
свету. Због тога се социолози и плаше да ће интернет довести до изолације и атомизације.

Социолози сматрају да људи под утицајем интернета проводе све мање времена са
породицом и пријатељима. Интернет брише разлике између радног места и куће јер људи
после обављеног посла настављају да извршавају обавезе на интернету које нису стигли да
обаве у току дана. На тај начин контакти између људи су све ређи, традиционални облици
забаве попут позоришта и књига остају по страни а друштвени живот се своди на најмању
могућу меру.4

Страна 13
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

6. You Tube

Jutjub“ (engl. YouTube) је интернет страница за размену видео фајлова. Основала су

га три бивша радника компаније „Паy Пал“, средином фебруара 2005. Нерегистровани
корисници могу гледати видео фајлове, док они који су регистровани на сајту могу ида их
шаљу на сервере. Снимци за које компанија сматра да садрже непримерене сцене за млађе
од 18 година, доступни су само регистрованим корисницима и, наравно, под условом да су
пунолетни. Видео снимци који садрже порнографију нису дозвољени.

Слика 3. Лого јутјуба

Страна 14
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

7. Facebook

„Фејсбук“ је интернет страница која служи као сервис за социјалну мрежу. Ова
интернет страница, на коју се свако може учланити, налази се у власништву истоименог
предузећа (Facebook.Inc.) које и управља њиме. Његови корисници се могу придруживати
у мреже које су организоване по градовима, радним местима, школама и регионима, како
би се повезали и комуницирали са другим људима.

Такође, људи могу додавати пријатеље, слати им поруке, а могу и убацивати нове
податке у своје личне профиле како би обавестили пријатељео себи. Створио га је Марк
Закерберг док је био студент на универзитету „Харвард“ (енгл.Harvard). Првобитно,
чланство на овој интернет страници је било дозвољено само студентима са „Харварда“, да
би се касније проширило на студенте са свих колеџа који су чланови лиге „Ајви“ (енгл.
Ivy). После неког времена, чланство је омогућено свим студентима и средњошколцима, а
на крају је омогућено свим особама које имају 13 или више година. Према подацима са
сајта, „Фејсбук“данас има више од 350 милиона активних корисника широм света.

У неким земљама, као што су Сирија, Кина, Вијетнам, и Иран, приступ овој
интернет страници је повремено блокиран, а исто је учињено и на бројним радним
местима, како запослени не би трошили време на посету сајта. Један од проблема је
представљало поштовање приватности корисника, које је неколико пута доведено у
питање. Неколико Закербергових бивших колега студената је поднело тужбе против
„Фејсбука“, тврдећи да им су им изворни код и друга интелектуална својина украдени. 5

Слика 4. Лого фејсбука

5
Информационе технологије Неђо Балабан, Зиван Ристиц, Јовица Ђурковиц

Страна 15
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

8. Радио

Међу овде поменутим, радио је свакако најстарији медиј. Ради се о једноставном

принципу емитовања и пријема сигнала. Његова популарност све више се маргинализује,
услед све веће примене пре свега интернета и повољности које доноси. Наследници
класичних радио станица су интернет радио станице, које раде на принципу емитовања
података на одређеној адреси. Ипак, за слушање интернет радиа потребни су већи
технички услови (поседовање интернет конекције), док нам за пријем класичног радио
сигнала треба јефтин радио-пријемник или просечан мобилни телефон.

Зато се многе активне радио-станице опредељују за традиционално емитовање

сигнала, као и за могућност слушања путем интернета.

Слика 5. Радио

Страна 16
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

9. Закључак

Медији имају веома велику улогу у формирању мишљења код људи. Власти сваке
државе се на различите начине боре да контролишу медије, односно да филтрирају и
цензуришу информације пре него што оне дођу до грађана. Омиљена ТВ емисија нас често
може убедити да је црно уствари бело, или да верујемо у нешто што је само по себи контра
дикторно са реалношћу. Због тога се одувек и врши оволики притисак на медије од стране
различитих утицајних група. Власти на основу различитих закона и прописа регулишу ко
може а ко не може да се бави медијским пословањем.

Међутим, појавом интернета утицајне групе једноставно су изгубиле конце из

својих руку јер је немогуће контролисати информације које круже најпопуларнијом
светском рачунарском мрежом. Тако долазимо до ситуације да су многи компјутерски
писмени корисници суочени са свим релевантним чињеницама пре него што донесу неку
одлуку или формирају своје мишљење о нечему. Овде је доступност информација
подразумевана и то се никако не свиђа утицајним групама.

Приступ интернету је немогуће ускратити грађанима једне државе. Сервери који

чувају информације (сајтове) налазе се свуда по свету, а приступ је могуће остварити на
више начина, тако да о цензури просто нема смисла ни размишљати.

Будућност медија уско је повезана са новим техничко-технолошким

могућностима. Телевизија, радио, телефон итд. већ се окрећу трансферу података преко
интернета и традиционални начини преноса сигнала постепено ће престати да се користе.

Све у свему, без ТВ-а, интернета, па и све мање заступљеног радиа наш живот
просто не може да се замисли.

Страна 17
Визуелни медији Теодора Стојановић РН 21/18

10. Литература

1. Социологија- Ентони Гиденс Економски факултет Београд 2006.

2. Увод у социологију масовних комуникација – Денис Мек Квејл Глас, Београд, 1976.

3. Информационе технологијеНеђо Балабан, Зиван Ристиц, Јовица Ђурковиц

4. Википедиа.орг

5.  „IGN PRESENTS THE HISTORY OF SEGA”. ign.com. Приступљено 30. 3. 2020.

6. „O video igrama”. Weebly.com. Weebly. Приступљено 30. 3. 2020.

Страна 18