Professional Documents
Culture Documents
Vucena Vozila Prilagodjena Skripta
Vucena Vozila Prilagodjena Skripta
Vucena Vozila Prilagodjena Skripta
ШКОЛА Београд
ВУЧЕНА ВОЗИЛА
2. Ширина колосека
1Ова мера везана је за прве пруге када су кола вукла два коња па је растојање између точкова било довољно да стану две
просечне коњске задњице.
2 Конструкциона група
1. Оптерећење по осовини
Оптерећење по осовини рачуна се као количник укупне масе кола и товара
подељене на број осовина.
Путничка кола имају носивост 16 и 18 тона по осовини, а теретна 18, 20 и
22,5 тоне по осовини.
Према објави UIC 700 све железничке управе се обавезују да изврше
груписање својих пруга према дозвољеном осовинском притиску у три групе.
Зависно од врсте, међународне пруге морају поднети најмање 200 kN, а
регионалне и локалне 160 kN, док нове пруге морају поднети најмање 250 kN.
3. Категоризација пруга
3 Габарит је максимална димензија тела – у овом случају максимална висина и ширина кола
Према броју осовина железничка возила могу бити са две, три, четири, шест
или више осовина
1 - режим размене
2 - уврстилац (власниккола)
3 - експлоатационе карактеристике
4 - редни број у серији
5 - контролни број
Пета цифра у индивидуалном броју, тј. прва у трећој групи која означава
експлоатационе карактеристике путничких кола, означава серију кола.
Према објави UIC 567, унифицирана су три типа путничких кола: „Х“, „Y“ и
„Z“. Шематски приказ типова путничких кола приказан је на следећим сликама:
Обична отворена кола кола серије Е (5)4 имају странице висине 80-180 cm
за превоз робе у расутом стању свих гранулација, као и у комадима, које не треба
штитити од атмосферских утицаја за време транспорта (руда, угаљ, шљунак,
метални и други отпаци, необрађено или полуобрађено дрво, трупци, целулозно
дрво, даске, производи металне и машинске индустрије и сл.).
Ова кола могу бити 2ос или
4ос и имају двоја или троја
бочних врата. Утовар и истовар
се врши кроз врата или одозго.
Код неких отворених кола са
стране постоје ушице, па се терет
може заштитити покривачима.
Конструкција свих обичних
отворених кола је веома слична.
Затворена кола специјалног типа кола Н (2) такође превозе робу која мора
бити заштићена од атмосферских утицаја. За разлику од типа G, бочне странице
се читавом дужином могу отворити, немају отворе за проветравање, роба се
може учврстити и, најважније, њихов превоз се може вршити трајектима, јер
имају притврдну кочницу. Могу бити и са два пода (нивоа) за превоз ситне стоке
и других малих животиња. Због овакве конструкције, није потребна утоварна
рампа у висини пода кола, јер виљушкар може да приступи утоварном простору
са висине колосека, без уласка у сама кола. Унутар ових кола постоје
хоризонталне или вертикалне преграде, које служе за фиксирање терета против
померања док на крајевима се додају ваздушни јастуци.
1.1. Осовина
1 - рукаваца
2 - седишта за точкове и дискове.
3 - тела
Клизна лежишта су старије решење, и имају клизни лежај, као основни део.
Подмазују се уљем, које се налази у посуди на дну кућишта (уљаница). У посуди
се налази јастуче за подмазивање које је стално наслоњено на рукавац осовине са
доње стране. Јастуче је натопљено уљем, а уз рукавац га држи притиснут посебан
опружни систем. Са задње стране кућишта налази се филцана заптивка
(прахобран), а са предње, испод поклопца, одговарајућа заптивка. На поклопцу се
налази отвор за наливање и контролу нивоа уља. Са горње стране кућишта
налази се отвор за уметање чепа гибња.
Изводе се као лиснате, спиралне или торзионе опруге, гумено или гумено-
метални еластични елементи.
3.1. Гибњеви
4. Везни елементи
1 – постоље кола
2 – вешалице
3 – носач кочне папуче
4 – кочна папуча
5 – осовински склоп
6 – осовинско лежиште
7 – распињача
(спрежница)
8 – веза уземљења
9 – клизач вођице
10 – вођица
11 – гибањ
12 – потпорањ.
Готово сва обртна постоља, изузев неких за теретна кола, имају такозване
колевке.
Колевке су врста попречних носача – греда, на које се преноси сав терет од
сандука кола. Колевка је преко секундарног огибљења везана за рам обртног
постоља штојој омогућава поред вертикалног осциловања и извесну слободу у
кретању у уздужом правцу. Тако се постиже да кола са што мање удара пролазе
кривине.
Кочно полужје је систем полуга који преноси команде од кочних елемената
на кочне папуче на точку или диску.
Обртна шоља се састоји из два дела. Један (горњи) део се причвршћује за
главни попречни носач сандука кола, а други (доњи) лежи на средини колевке
обртног постоља. Када се спусте кола на обртна постоља онда делови шоље леже
један у другом. Кроз њих пролази сворњак који их повезује и око којег се
релативно обрћу један у односу на други. На тај начин се постиже да се сандук
кола обрће у односу на обртно постоље у хоризонталној равни.
Рам обртног постоља је облика слова "H". Оваквим обликом рама смањује се
дужина обртног постоља, па је самим тим потребан мали простор за његову
уградњу испод сандука кола. Сви носачи од којих је израђен рам су шупљи,
правоугаоног или квадратног попречног пресека.
Сандук кола ослања се на колевку преко бочних клизача на колевци,
израђених од тефлона малог коефицијента трења. Подужне и попречне силе
преносе се преко централног сворњака, причвршћеног на главном попречном
носачу. Осовински склопови су са моноблок точковима и са напресованим
кочним дисковима.
И примарно и секундарно огибљење чине двоструке (спољашња и
унутрашња) цилиндричне завојне опруге и хидраулични амортизери. Поред тога,
уграђени су и додатни еластични елементи гума-метал, који служе и за
пригушење буке.
Постоље кола је главни носећи део кола. Над њим се врши надоградња
сандука, испод њега се везује опрема, а са чеоних страна носи тегљеничке и
одбојничке уређаје. Често се назива шасија кола. Постоља путничких кола су
међусобно слична по конструкцији, док се код теретних кола постоља међусобно
разликују у зависности од намене кола. Код кола код којих терет носи искључиво
постоље, оно се може сматрати као равна греда са два ослонца и два препуста,
оптерећена најчешће континуалним оптерећењем. Због тога мора да буде
довољно издржљиво, јер оно не прима само вертикалне силе од тежина него и
велике чеоне силе које се преносе преко одбојника на грудне греде, односно на
постоље.
Постоље је челични рам који повезује разне носаче у једну целину. Начин
повезивања зависи од намене, врсте кола и конструкције.
IX САНДУК КОЛА
Уколико сандук има странице онда се као и сандук путничких кола састоји
од костура колског сандука и оплате. Костур сандука је једна врста рама који се
састоји од стубова, венчаница, хоризонталних, попречних и подужних веза,
укрућења и кровних лукова. Склоп се повезује са оплатом у чврсту целину.
Отвори и врата на теретним колима који су такође део сандука кола, имају
различита решења у зависности од намене кола. Механизми за отварање врата и
приклопаца или нпр. крова су саставни делови сандука теретних кола.
1. Тегљенички уређаји
1.1. Тегљеник
1.3. Квачило
Квачило је склоп који повезује два суседна возила. Главни делови су стремен,
вретено, навртка уз стремен, вешалица и ручица. Спајање са суседним возилом
врши се убацивањем предњег дела стремена у чељусти куке тегљеника суседног
возила. После спајања, вретено се окреће ручицом све док се одбојници не
додирну. За квачење користи само квачило са једних кола, док неупотребљено
квачило мора да буде окачено о свој носач, како се за време кретања возила не би
слободно клатило и тако довело до оштећења.
2. Oдбојнички уређај
Одбојнички уређаји имају задатак да ублаже ударне силе које настају при
кретању кола, ранжирању, одбацивању и сударима, као и да држе возила у возу
на одређеном безбедном растојању. Постоје различите врсте одбојника и они се
могу поделити у две основне групе и то према облику и према уграђеном
еластичном елементу.
Према облику деле се на одбојнике са корпом (старије конструкције, сада се
могу наћи још само код возила за железничке потребе) и чаурасте одбојнике.
Еластични систем може да буде механички (са пужастом или прстенастом
опругом), гумени (са гуменом или термопластичном опругом) или хидраулични
(хидродинамички и хидростатички).
Одбојнички уређаји по правилу се налазе на истој висини изнад горње ивице
шине (ГИШ), а тегљенички се налази на средини између одбојничких уређаја. По
два одбојника причвршћују се за чеони носач са по четири завртња Њихово
међусобно растојање код свих кола износи 1750 mm, а висина од ГИШ-а варира и
креће се од 940-1065 mm. У последње време одбојнички уређаји се израђују у
пару са аутоматским квачилом и у том случају на чеоним странама кола поставља
се по један одбојник-квачило.
Основни показатељ сваког одбојника је карактеристика огибљена одбојника
која представља зависност између силе која делује на одбојник и хода одбојника.
Код путничких кола одбојници треба да имају боље пригушне особине него код
теретних кола.
Чаурасти одбојник састоји се из сударне чауре са одбојничком плочом,
вођичне чауре, сабојног тучка, еластичног елемента и елемената за везу и
осигурање.
Одбојничка плоча је округлог облика, благо испупчена. Код неких типова
теретних кола одбојничка плоча може да буде и правоугаоног облика. Уколико
је сударна плоча округла, може да се окреће око подужне осе, али ако је
другачијег облика не сме да се окреће, и то се обезбеђује посебним граничницима
који се налазе између чаура.
1. Уређаји за грејање
Готово сва наша старија путничка кола имају уграђено ово грејање, макар у
комбинацији са другим врстама грејања. Настало је још у време масовније
примене парних локомотива и задржало се и након тога. За парно грејање треба
да постоје следећи уређаји за производњу паре (генератор паре), спровођење
паре (главни вод паре, сабирни лонац, чеоне славине, полуспојке итд.) и грејна
тела у колима.
Парно грејање Фридман спада у циркулациона грејања ниског притиска.
У систему грејања остварује се кружни ток паре и воде. Централна ручица за
подешавање налази се у средини ходника и уграђена је на бочној страници. Њоме
се управља одвајачем кондензата. Подешена је за три положаја: 1-1/2-1. Ако
ручица стоји у положају „0“, грејање није укључено, у положају „1/2“ омогућено је
грејање одељака ид ругих просторија прикључених на напојни вод, а у положају
„1“ укључено је грејање целих кола.
3. Санитарни уређаји
Стандардом СРПС V0.008, чији је део усклађен са Објавом UIC-а број 580
одређени су врста, облик, димензије, значење и распоред свих спољашњих и
унутрашњих натписа и ознака за све уређаје на путничким колима. У
унутрашњости кола ознаке и натписи распоређени су у одељцима, ходницима, на
разводној табли итд. Како је велики број натписа и ознака на путничким колима,
А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 58
Вучена возила
ПРИМЕР:
Нека је основни број 3 3 8 4 4 7 9 6 1 0 0
Фактор множења 21212121212
6 3 16 4 8 7 186 2 0 0
Збир: 6 + 3 + 1 + 6 + 4 + 8 + 7 + 1 + 8 + 6 + 2 + 0 + 0 = 52
Број јединица овог збира је 2. Допуна до пуне десетице је 8 и то је контролни
број.
Основни број, дакле, постаје јединствени број 33 84 44796 100-8.
Према одредбама правилника RIV и објавама UIC-а број 437 и 438, као и
према српском стандарду СРПС, сва теретна кола ЖС морају имати прописане
натписе и ознаке.
*Значење ознака:
МО – мале оправке, ВО – велике оправке
Литература:
1. Драган Товаришић, Скрипта за предавања из наставног предмета,
„Вучена возила“;
2. Јово Шарић, „Вучена возила за II, III и IV разред железничке техничке
школе“, ЗУНС;
3. Јелена Скоковић, Предавања из наставног предмета „Вучена возила.“