Практични рад

Застава М92 7,62x39мм

Професор: Јасмина Живановић

Ученик: Душан Борисављевић
 Садржај

1. Опис и намена
1.1. Опис аутомата М92 1.2. Намена и
руковање аутоматом М92

2. Технички подаци

3. Kарактеристике
3.1. Делови аутомата М92 3.2.
Принцип рада

4. Одржавање
4.1. Расклапање и склапање 4.2.
Одржавање и поправка

5.Муниција 7,62x39мм
 1. Опис и намена

1.1 Опис аутомата М92

Аутомат М92 функционише на приципу Kалашњиковог система,

кога одликује ефикасан и поуздан систем брављења. Аутомат М92
има поуздан и безбедан тип механизма за окидање који онемогућује
опаљење метка пре потпуног забрављивања.
Хладно ковање је технологија израде цеви аутомата М92. Оружје
има добра ергономска решења и одлично је избалансирано, тако да
има благ трзај, малу масу и врло је компактно.
Преклапајући кундак, који се једноставно и брзо пребацује из
маршевског у борбени положај, даје могућност коришћења оружја у
многим јединицама војске и полиције.
Јединачна и рафална паљба су начини на који се може дејствовати
из аутомата М92. Промена режима врши се померањем регулатора,
који у највишем положају блокира механизам за окидање, блокира
обарачу и онемогућава запињање оружја. Оружје је безбедно
закочено. Безбедносни аутоматски систем онемогућава опаљење пре
него што је дошло до забрављивања.
Пуњење се врши из одвојивог магацина (оквира) капацитета 30
метака. Могуће је коришћење магацина капацитета 75 метака, а који
се испоручује на захтев купца. Магацин који прихвата чланове
фамилије 7,62x39мм је истоветан.
Предњи и задњи нишани су механички и то:
*задњи - преклапајући фиксни
*предњи – мушица подесива
Оружје има трицијумске цевчице на нишанима које олакшавају
нишањење у условима слабе видљивости.
Скривач пламена навијен на устима цеви маскира положај стрелца
при дејству из оружја.
Појачник трзаја за маневарску муницију, који је испоручује у оквиру
комплета, обезбеђује функционисање оружја у аутоматском режиму
при тренингу са маневарском муницијом.
 1.2. Намена и руковање аутоматом М92
Аутомат М92 намењен је за уништавање живе непријатељске силе,
незаштићене и заштићене балистичким прслуком на кратким и
средњим одстојањима, уништавању лако оклопљених циљева и
чишћењу терена. Због преклапајућег кундака, велике брзине паљбе,
мањих димензија и добре поузданости у раду у свим временским и
климатским условима распрострањен је у наоружању војске и
полиције.
У стандардном комплету који долази уз аутомат се налази:
* оружје
* оквир (4+1)
* ремник
* појачник трзаја за маневарску муницију
* торбица за ношење оквира и прибора за чишћење и подмазивање
* уже за чишћење цеви
* техничко упутсво
* техничка књижица

Руковање аутоматском пушком М92

Ради пуњења оружја потребно је ставити напуњен оквир у оружје

тако да његов предњи зуб захвати испуст сандука, а утврђивач оквира
подупире задњи зуб оквира. Поставити регулатор паљбе у положај Р
за рафалну или Ј за јединачну паљбу. Повући ручицу носача уназад,
до краја, и пустити га. При кретању напред затварач је потиснуо
метак из оквира и унео га у цев.
Ради отварања паљбе регулатор паљбе се поставља у положај: Р -
за рафалну паљбу и у том случају ватра траје све до отпуштања
обараче или нестанка муниције из оквира.
Ј - за јединачну паљбу, повлачењем обараче долази до опаљења, а да
би се опалио следећи метак потребно је отпустити обарачу и
извршити следеће опаљење.
Kочење механизма за окидање постиже се пребацивањем полуге
регулатора у положај У.
Kочењем се постиже троструко дејство:
* спречава се нежељено окидање
*спречава се уношење метка у цев јер полуга регулатора паљбе не
дозвољава кретање затварача у задњи положај
* затвара се одсечени део поклопца и спречава се уношење нечистоћа
у унутрашњост сандука.

2. Технички подаци
Аутомат М92
Kалибар (мм) 7,62 x 39
Kорак увијања (мм) 240
Број жљебова 4
Маса (кг)
Оружје 3,2
Магацин празан (30 метака) 0,36
Дужина (мм)
Оружје / Оружје са 800/540
преклопљеним кундаком
Цев 254
Механичке карактеристике
Врста паљбе Аутоматска
Начин функционисања Позајмица барутних
гасова
Систем брављења Ротирајући затварач
Почетна брзина (м/с) 645
Брзина паљбе(метака/мин) 620
3. Kарактеристике
 3.1. Делови аутомата М92

слика 1.

1. Цев
2. Гасна комора са предњим нишаном
3. Гасни цилиндар са горњом дрвеном облогом
4. Поклопац
5. Повратни механизам
6. Носач тела затварача са телом затварача
7. Сандук са рукохватом
8. Механизам за окидање
9. Преклапајући кундак ( нарамењак)
10. Доња дрвена облога
11. Оквир
12. Скривач пламена
3.2. Принцип рада
Аутоматска пушка М92 ради на принципу позајмице барутних
гасова преко отвора на зиду цеви. Поред цеви, која је главни ”мотор”
принципа рада комплетног механизма, други главни и основни део је
носач тела затварача са клипом, који покреће све остале механизме.
Избором режима рада на регулатору паљбе, одређујемо да ли ће
пушка радити аутоматски или полуаутоматски, односно рафално или
јединачно.
Повлачењем ручице на носачу тела затварача уназад, запињемо
механизам за окидање, а отпуштањем у предњи положај, тело
затварача доноси из оквира метак, уноси га у лежиште метка на цеви
и врши се брављење чела затварача за сандук. Пушка је тада спремна
за опаљење.
Повлачењем обараче уназад, ослобађа се ударач који преноси силу
ударне опруге на ударну иглу и тада почиње принцип рада ове
аутоматске пушке. Ударна игла деформише иницијалну капислу на
челу чауре која ”пали” барутно пуњење. Услед притиска барутних
гасова унутар чауре, долази до ослобађања пројектила који почиње да
се креће кроз цев. Kада пројектил прође отвор на зиду цеви, део
барутних гасова се одводи у гасну комору, која поред, што је веза
између цеви и гасног цилиндра у коме се креће клип, још и носач
предњег нишана (мушице) и предњег преклапајућег ноћног нишана.
Део барутних гасова који пролази кроз комору, покреће клип уназад,
врши се одбрављивање чела затварача и извлачење празне чауре из
лежишта метка.
Kретањем уназад, носач удара ударач при цему га враћа у доњи
(запети) положај и ту остаје закочен, све док силом повратног
механизма носач са телом затварача не донесе нови метак из оквира,
уведе га у лежиште метка на цеви и забрави. Након брављења,
раздвајач ослобађа ударач, преко ударне игле активира капислу и цео
циклус се понавља док се не испразни оквир или не дође до неког
застоја.
Механизам за окидање се састоји од раздвајача, опруге раздвајача са
утврђивачем осовина, ударача са опругом, обараче, запињаче са
опругом и успоривачем са опругом (слика 2.).
 Слика 2. Механизам за окидање

1. Раздвајач са опругом 5. Запињача

2. Ударач 6. Успоривач носача
3. Опруга ударача 7. Регулатор паљбе
4. Обарача 8. Носач тела затварача

Раздвајач има улогу да држи ударач запетим док не дође до уношења

метка и потпуног брављења, односно служи као кочница од
превременог опаљења док не дође до брављења затварача. Увек је у
горњем положају, а потискује га и активира носач тела затварача када
пређе преко њега.
Ударач када је слободан, преко силе своје опруге врши ударац на
ударну иглу која се налази у телу затварача.
У склопу обараче се налази запињача и успоривач са опругама.
Уколико је избором на регулатору паљбе одабран режим јединачне
паљбе, тада улогу задржавања ударача има запињача. У рафалном
режиму она не врши никакву улогу и тада се ударач креће слободно.
Успоривач се састоји од полужних и опружних делова и служи да
успори носач како не би дошло до застоја у рафалном режиму рада.
Односно да не би дошло до уношења новог метка пре избацивања
чауре из лежишта на цеви.
 Повратни механизам се састоји из вођице, повратне опруге и
утврђивача опруге. На вођици се још и налази испуст који је уједно и
утврђивач поклопца. Повратни механизам служи да враћа носач са
телом затварача у предњи положај након опаљења, одбрављивања и
вађења чауре.
Тело затварача у себи има ударну иглу, утврђивач ударне игле,
извлакач чауре, опругу извлакача и утврђивач. Његова сврха, поред
уношења метка и вађења чауре је и брављење за сандук. Процес
дотеривања брављења је посебан за сваку пушку износи 70+%.
Брављење се врши ротационо.

Слика 3. Тело затварача

4. Одржавање

4.1. Расклапање и склапање

Оружје се расклапа на склопове ради чишћења, подмазивања и
прегледа. Виши ниво расклапања склопова на делове могу вршити
само стручна лица.
Приликом расклапања и склапања треба се придржавати следећег: *
приликом расклапања и склапања оружјем руковати пажљиво, како
не би дошло до губљења, ломљења или замене појединих делова са
деловима неке друге пушке
* при склапању пушке бројеви гасног цилиндра, носача затварача са
клипом и повратним механизмом морају одговарати броју сандука.
Расклапање
Расклапање аутомата М92 се обавља следећим редом: Вађење
оквира - потиснути утврђивач оквира и извући оквир, откочити
оружје, а затим повлачећи ручицу носача затварача уназад
испразнити лежиште метка, или се том приликом уверити да је
лешисте метка празно. Препорука је да се након вађења оквира
исправи преклапајући кундак тако што се потисне потискивач
механизма за преклапање кундака.
Отварање поклопца сандука – притиснути испуст повратног
механизма и истовремено подићи поклопац. На овој пушци се
поклопац не одваја од сандука.
Одвајање повратног механизма - потиснути вођицу повратног
механизма, тако да испуст повратног механизма изађе из жљеба на
сандуку и извуци га из отвора носача затварача.
Вађење носача затварача са затварачем – повући ручицу носача
затварача уназад до краја и извадити носач са затварачем из сандука.
Одвајање тела затварача од носача затварача – затварач повући
уназад и окренути удесно тако да профилисани испуст за
вођење/ротирање затварача изађе из профилисаног жљеба носача.
Одвајање гасног цилиндра – поклопац подици под углом од 90
степени у односу на сандук и тада потиснути утврђивач цилиндра
уназад.
Скидање доње облоге - утврђивач на гривни окренути за 180
степени навише, гривну потиснути мало напред, извући задњи крај
облоге из лежишта и одвојити од цеви. Склапање се врши обрнутим
редом.

4.2. Одржавање и поправка

За одмашћивање и чишћење пушке употребљавају се:
- детерџент за прање металних делова
- деривати нафте
- основни бензин (Б-67)
- петролеум (ПО)
- дизел гориво (Д2)
За подмазивање металних делова пушке употребљава се заштитно
уље опште намене. Поступак одржавања је следећи:
Сви метални делови се најпре одмасте и очисте једним од горе
наведених средстава, а потом се премажу уљем опште намене у
танком слоју. Дрвене облоге се одржавају само пребрисавањем или
премазом ланеним уљем у танком слоју.
Након сваког деловања маневарском или бојевом муницијом, пушку
треба очистити од барутних гасова и премазати уљем опште намене.
Поправка се обавља у специјалним радионицама те намене. Уколико
дође до лома или оштећења дела ког нема у основном комплету,
поправку врши искључиво стручно лице.
Цев - уколико дође до нагрижености цеви веће од дозвољеног
процента, надутости или неког спољног оштећења које се одражава
на унутрашњи зид цеви, исту је потребно заменити.
Сандук - уколико дође до надувања или улубљења сандука,
пластичним чекићем пробати да се врати у првобитни положај,
уколико је оштећење веће, исти треба заменити.
Опруге - опруге повратног механизма, механизма за окидање, опруга
извлакача, опруга потискивача преклапајућег кундака уколико је
деформисана, поломљена, сабијена или извучена, таква опруга се
замењује новом.
Ударна игла - уколико дође до неопаљења, један од могућих
проблема је ударна игла. Недовољно излажење врха игле из тела
затварача и самим тим слаб отисак на иницијалној каписли метка,
или је пета игле деформисана услед рада ударача. Избијачем избити
утврђивач ударне игле и иглу извући уназад, на њено место ставити
нову. Извлакач чауре не хвата чауру при вађењу из лежишта метка –
извлакач оштећен или опруга извлакача деформисана. Избијачем
избити утврђивач ударне игле, извући ударну иглу па затим избити
утвђивач извлакача и ставити нови. Kлип – окрзан клип заменити
новим.
Ноћни нишани - уколико дође до ломова или кривљења ноћних
нишана, треба их заменити, а ако дође до испадања и губљења
трицијумских цевчица, треба ставити нове.
Поклопац - ако је деформисан и отежава кретање носача затварача са
клипом треба га пластичним чекићем исправити како би носач
неометано могао да се креће од предњег до крајњег задњег положаја.
У супротном део заменити.
Гасни цилиндар – уколико се повећа зазор између цилиндра и
утврђивача и дође до климања у забрављеном положају, цилиндар
заменити новим и извршити пасовање брављења истог на минимум
60%.
Преклапајући кундак - ако се нека од полуга искриви или је ослони
део деформисан, пластичним чекићем се исправља, уколико је то
могуће. У супротном део заменити. При замени, водити рачуна о
зазорима између преклопљеног кундака и доње дрвене облоге. Зазори
лево и десно од облоге морају бити исти (симетрични), а са доње
стране мора бити 5мм. Такође, приликом отварања и затварања
кундака, десни крак не сме да додирује регулатор паљбе. Ако је неки
од делова механизма за преклапање кундака поломљен или оштећен,
такође га заменити новим ( слика 4 ).

Слика 4. Попречни пресек механизма за преклапање кундака

1. Метални преклопни кундак 6. Десни граничник

2. Леви граничник 7. Чивија - утврђивач
3. Вођица 8. Опруга потискивача
4. Задња пређица ремника 9. Потискивач
Навртка вођице

МУНИЦИЈА

Метак 7,62×39mm је пушчани метак калибра 7,62mm који је

настао као средњи метак у СССР након Другог Светског рата.
Распрострањен је широм света а највише се користио у
земљама Варшавског пакта и другим комунистичким земљама у
другој половини двадесетог века. Најпознатије пушке које
користе овај метак су совјетски СКС карабин и АК-47, као и
њихове многобројне копије. Овај метак се још увек користи
широм света а заменили су га углавном 5,56×45мм и 5,45×39мм.
Овај метак користе и југословенска  Застава М70, Застава
М92 и Застава М 59/56, као и совјетски РПД и РПК, кинески Тип
56 и Тип 86с.
Користио се у ЈНА за аутоматску пушку Застава М70 као и за
пушкомитраљез Застава М72 и полуаутоматску пушку Застава
М59/66 ПАП. Данас је у земљама бивше СФРЈ делимично
замењен пре свега метком 5,56×45мм НАТО али је и даље у
употреби.
 Историја метка 7,62x39mm

15. јула 1943. године, Техничко веће Народног комесаријата за

наоружање (руски: Техсовет Наркомата Вооружања) састало се
да би расправљало о увођењу совјетског средњег метка.
Совјетски планери такође су на овом састанку одлучили да се
њихов нови метак користи у читавом низу пешадијског оружја,
укључујући полуаутоматску карабину, селективну ватрену пушку
и лаку митраљеску. Посао дизајнирања совјетског метка
умештен је комитету који је водио главни дизајнер НМ Елизаров
(Н.М. Елизаров), уз помоћ ПВ Риазанов (П.В. Разанов), БВ Семин
(Б.В. Семин) и ИТ Мелников (И.Т. Мельников). Елизаров је
блиско сарађивао са неким водећим дизајнерима оружја,
укључујући Федорова, Токарева, Симонова и Шпагина.
Теоретски је разматрано око 314 дизајна метка, пре него што је
избор смањио на 8 модела који су физички конструисани и
тестирани. Већина развојних радова на новом метку одвијала се
у ОКБ-44, који је убрзо након тога преименован у НИИ-44, а
који је 1949. спојен са НИИ-61, а сам 1966. спојен са
ТсНИИТосхмаш.

Прва варијанта новог метка је званично усвојена за употребу по

завршетку огледа о домету у децембру 1943; дат је ГРАУ индекс
57-Н-231. Овај метак је имао дужину кућишта од 41 мм, па се
понекад назива и 7,62 × 41. Метак који је садржавао био је дуг
22,8 мм и имао је језгро у потпуности од олова. Овај метак има
нешто тврдоглавији изглед од каснијих 7,62 × 39 метака, чији је
максимални радијус постигнут након само 13,01 мм од његовог
врха, а недостајао му је реп брода. Након неких даљњих
усавршавања, у марту 1944. године започела је пилот серија ове
верзије.

Након што су постали доступни детаљнији резултати

испитивања, почев од 1947. метак је прилагодио Уљановски
постројење за производњу машина у циљу побољшања његове
тачности и продора. У почетку је реп чамца изостављен, јер су
совјетски дизајнери претпоставили (погрешно) да ће правити
разлику само на великим дометима, када метак постане
подзвучан, а тачност посредног улошка у тим дометима се
сматра невероватном. Међутим, додатна испитивања показала
су да је реп чамца побољшао тачност чак и на краћим
дометима, где је метак још увек био надзвучан. Да би се
одржала укупна маса метка, након додавања репа бродице,
продужен је и огивални део главе, а метак је постао свестранији.
Максимални радијус је сада постигнут на неких 15,95 мм од
врха, а укупна дужина метка се повећала на 26,8 мм. Да би се
сачувала укупна дужина метка, кућиште је скраћено на 38,7 мм
(а заокруживањем се уобичајено назива 7,62 × 39.) Поред тога,
нови метак имао је језгру од олова омотану у мало угљеника
челика. Употреба ниско-угљеничног (благог) челика вођена је
понајвише жељом за поновном употребом неке индустријске
опреме која је израђивала 7,62 × 25 мм Токарев уложак, а не
због фрагментације метака. Овај метак је добио скраћеницу
"7,62 ПС" (76,2 ПС). "С" је у почетку представљао "сурогат"
(суррогатированнаа, суррогатированнаиа), но позваниа с
писмом сдело се челичној компоненти (сталној, стал'ној) језгре,
која је чинила око 50% запремине језгре. Уложак од 7,62 × 39
опремљен метком ПС коначно је победио све примедбе ГАУ
средином 1947, када је наручено у серијску производњу, и дао
индекс 57-Н-231С. Теренска испитивања округлог и новог
прототипа АК-47 изведена су у НИПСВО-у од 16. децембра 1947.
до 11. јануара 1948. године.

Дизајн који су Совјети на крају одабрали има више димензијске

сличности са ГЕЦО кертриџом коришћеним у Воллмер М35 него
са Полте рундом који је користио каснији немачки Стурмгевехр
44. Неки аутори, укључујући Ц. Ј. Чаверс, претпостављају да су
Совјети можда имали приступ делима ГЕЦО-а и Воллмера током
1940. године, када је Хитлер дозволио великом броју совјетских
инжењера да обилазе разне немачке фабрике
наоружања.Ентони Г. Вилиамс, међутим, тврди да је совјетска
рунда М43 била толико различита да је било могуће одбацити
идеју да је то била копија било ког немачког круга који је у то
време постојао.

Уложак 57-Н-231С користио је "биметалну" (челичну и бакарну)

футролу. Почетком 1960-их представљен је "лакирани" челични
ковчег, а новом је кертриџу првобитно било додијељено име
57-Н-231СЛ. У настојању да се поједностави терминологија,
негде након тога ознака 57-Н-231 је рециклирана да означи сву
челичну језгру 7,62 × 39 совјетске муниције, без обзира на
израду случајева.

Средином 1950-их, Елизаров тим, који сада ради у НИИ-61,

развио је посебан подзвучни метак за патрону 7,62 × 39. Усвојен
је у службу 1962. године, а војсци је додељен назив "7,62 УС"
(САД је означавао бројчану брзину, што значи "смањена
брзина") и ГРАУ индекс 57-Н-231У. Подзвучни метак био је
знатно дужи (33,62 мм) и тежи (12,5 г) од метка ПС, а имао је и
различиту, слојевиту структуру језгра. Језгра његовог дела главе
била је у потпуности израђена од алатног челика, а затим је
следећи део у потпуности направљен од олова. Субзонски метак
такође има већи максимални пречник од 7,94 мм у поређењу са
свим осталим мецима 7,62 × 39, а вршак је пречника 7,91 мм;
већи пречник одсека од оловне језгре имао је за циљ да
обезбеди чвршће приањање на цев бољим спајањем утора.
Намењено је да је 7,62 подзвучни муниција испаљен из пушака
типа АК-47 опремљених пригушивачем ПБС-1 и развијао је
брзину њушке од око 285–300 м / с. Ради препознавања, овај
стрељиво обично има врхове метака обојене црно са зеленом
траком испод.

Након 1989. године, редовни руски меци почели су се

производити челичним језгром са већом концентрацијом
угљеника и подвргнути термичкој обради. Ова промена
побољшала је њихову пенетрацију за 1,5-2 пута. Није могуће
екстерно разликовати ове метке од ранијих, мекших ПС, осим
по години производње. Отприлике у исто време, усвојен је
алатни челик за нормалну брзину метка од 7,62 × 39. Назван БП,
овај метак је развијен 1980-их и 1990-их. Званично је усвојен за
руски сервис 2002. године под називом услуге „7.62 БП“, и са
ГРАУ ознаком 7Н23. Каже се да метак БП постиже преко три
пута више пенетрације од метака ПС; може да победи руски
прслук од метака са ознаком 6Б5 на удаљеностима испод 250
метара. БП кертриџ има врх свог метка обојен црно. Сам метак
БП је нешто дужи (27,4 мм) у поређењу са ПС метком, али има
исту масу од 7,9 грама.