Ganjeova teorija kumulativnog učenja

Robert Ganje se bavio kognitivnom stranom razvoja ali pridaje značaju i međuzavisnost
genetskog razvoja i učenja.
Kategorija sposobnosti
Dete uči kumulativno što znači da su predhodna saznanja uslov za sticanje novih složenijih.
Postoji pet kategorija sposobnosti koje Ganje naziva naučnim sposobnostima
1. Verbalna informacija
2. Stavovi
3. Intelektualna umenja
4. Motorne veštine
5. Kognitivne strategije
Ganje traži da se intelektualne sposobnosti uče na taj način što će se gradivo kroz nastavu izlagati
organizovano i sistematično u logičnim celinama.
Hijerarhija tipova učenja
Intelektualne sposobnosti Ganje raspoređuje od nižih ka višim.
Rešavanje problema (povezivanjem pravila rešavaju se problemi)
Učenje principa (pravila) (okrugle stvari se kotrljaju)
Konceptualno učenje (učenje pojmova)
Višestruka diskriminacija (višestruko razlikovanje sličnih objekata)
Verbalni „lanac“ (učenje pomoću govornih asocijacija)
Motorni „lanac“ (primenjuje se kod oblačenja, plivanja, vožnje bicikla)
Spoj draž-reakcija (učenje na principu pokušaji i pogreške)
Ganje traži da nastavnik na času ne bude previše aktivan nego da svoju ulogu svede na
podsticanje, da učenici sami dolaze do otkrića.
Učenje diskriminacijom
Sposobnost diskriminacije ima onaj pojedinac koji ume da uoči razlike među sličnim
predmetima i pojavama. Ovo učenje se često primenjuje u nastavnoj praksi.
Učenje pojmova
Sposobnost pojedincada uoči sličnosti i razlike. Učenje pojmova više podrazumeva uočavanje
sličnosti. Pojmovi su bitan elemenat apstraktnog mišljenja njima se u nastavi mora poklanjati
izuzetna pažnja.
Učenje pravila
Pravila su u misaonoj hijerarhiji na višem nivou od pojmova. Pod pravilom Ganje podrazumeva
kombinaciju veza ili više pojmova. Da bi se shvatila pravila nastavnik mora temeljno objasniti
učenicima odgovarajuće pojmove a zatim uzajamne veze među njima.
Iz Ganjeove teorije za nastavu se mogu izvući neki praktični zaključci.
*u svakoj nastavnoj oblasti treba da sadržaj bude hijerarhijski uređen (od jednostavnijih ka
složenijim pojmovima)
*u nastavi treba ostvariti uslove neophodne za primenu odgovarajućih tipova učenja Ganje
smatra da je verbalna informacija ključna za prijem i usvajanje informacija uopšte i da je njome
uslovljeno mišljenje. Verbalna informacija treba da bude osmišljena a to se može uspešno postići
različitim audio-vizuelnim sredstvima. Prijem verbalne informacije bitno zavisi od ubedljivosti
nastavnikovog izlaganja.
Stavovi takođe treba da budu ishod školskog učenja. Stav je pozitivan ili negativan pristup o
nekome ili nečemu i bitno zavisi od motivacije. Uspešno uči onaj učenik koji ima pozitivan stav
prema školi i obrnuto.
Ganje smatra i da imitativno učenje može biti dobar metod prihvatanja pozitivnih stavova. Ako
je nastavnik model sa kojim se učenik identifikuje onda njegovi stavovi i postupci mogu uticati i
na formiranje učenikovih stavova.
Zahtevi za uspešno kumulativno učenje
Da bi kumulativno učenje bilo uspešno moraju da se zadovolje određeni zahtevi.
1. Ciljevi moraju biti hijerarhijski postavljeni, precizno treba planirati sadržaj
2. Nastavni plan i program mora sadržati precizno definisanje ciljeva i sposobnosti koje treba
naučiti
3. Uslove nastave treba unapređivati, nastavnik treba učenikovu pažnju da usredsredi na
najvažnije delove sadržaja, da ih obavesti koji su ciljevi učenja, da podstiče učenike na trajno
pamćenje sposobnosti u hijerarhijskom nizu.
4. Učenikovim učenjem treba upravljati na taj način što će mu se davati obaveštenje o značaju
njegovog rada za ostvarivanje dugoročnih ciljeva.
5. Učenikovo napredovanje treba ocenjivati tako što će se stalno proveravati tempo kojim stiče
sposobnosti. Ako učenik nije savladao sposobnosti nižeg reda ne sme se prelaziti na višu.