4.

POVRINSKI NAPON
POVRINSKE POJAVE POVRINSKE POJAVE

povrinski napon, adsorpcija, razlivanje, kvaenje

POVRINSKI NAPON TENOSTI Molekul u unutranjosti tenosti (sl. 5.1) okruen je sa svih strana istim takvim molekulima tako da je rezultujua sila meumolekulskog privlaenja nula. Molekul na povrini tenosti okruen je s jedne strane istim takvim molekulima tenosti, a s druge strane molekulima gasa (vazduha). Poto se u jedinici zapremine gasne faze nalazi znatno manji broj molekula nego u istoj zapremini tene faze, meumolekulska privlaenja nee biti uravnoteena, ve e postojati rezultujua sila usmerena ka unutranjosti tenosti. Ovo nesimetrino polje sila oko molekula na povrini dovodi do pojave povrinskog napona, , koji predstavlja silu koja deluje tangencijalno na povrinu tenosti, [N/m]. Povrinski napon se javlja kao posledica postojanja kohezionog (unutranjeg) pritiska, tj. sile koja povlai molekule ka unutranjosti tenosti i iji je pravac normalan na povrinu tenosti. Zahvaljujui tome tenost tei da smanji povrinu na minimalnu pri datim uslovima. Zato tenost u odsustvu spoljnih sila tei da zauzme oblik lopte (kapi tenosti), jer je povrina lopte najmanja povrina za datu zapreminu, pa e povrinska energija sistema pri tome biti minimalna. Da bi se poveala povrina tenosti neophodno je da se utroi rad da se molekuli iz unutranjosti tenosti dovedu na povrinu. Rad se troi na savladavanje meumolekulskih sila pri prelaenju molekula iz unutranjosti tenosti na povrinu. Rad izvren za stvaranje jedinice povrine, pri povratnom izotermskom procesu, pre-dstavlja povrinsku slobodnu energiju. Povrinska slobodna energija u J/m2 brojno je jednaka povrinskom naponu u N/m u sluaju jednokomponentnih tenosti.
Povrinski napon tenosti zavisi od intenziteta meumolekulskih sila privlaenja unutar tenosti. Tako je povrinski napon tenosti, iji molekuli ne poseduju dipole relativno mali i iznosi
Sl. 5.1 ematski prikaz meumolekulskih sila u tenosti: a) molekul u unutranjosti tenosti; b) molekul na povrini tenosti oko 30103 N/m. Voda iji molekuli predstavljaju izrazite dipole ima relativno

veliki povrinski napon koji na 20C iznosi 72,75103 N/m (tabela 5.1). Tabela 5.1 Povrinski napon tenosti, Tenost t [C] 103 Tenost [N/m] iva 20 485 Zlato Voda 20 72.75 Olovo Glicerin 20 66,00 NaCl Benzol 20 28,86 Kiseonik Hloroform 20 27,10 Vodonik Etilalkohol 20 21,60 Helijum

t [C] l200 900 811 -198 -252 -270

103 [N/m] 1120 510 113 l7 2 0,24

Heksan

20

18,50

Sa porastom temperature povrinski napon tenosti opada (tabela 5.2) sve do temperature bliske
kritinoj. Na kritinoj temperaturi nestaju razlike izmeu gasne i tene faze i povrinski napon postaje jednak nuli. Smanjenje povrinskog napona sa porastom temperature se odigrava zato to na viim temperaturama dolazi do poveanja intenziteta toplotnog kretanja molekula, to deluje na smanjenje sila privlaenja izmeu njih, pa prema tome i do snienja povrinskog napona. Tabela 5.2 Povrinski napon, 103 [N/m], nekih tenosti na razliitim temperaturama t [C] H2O CCl4 C6H6 C6H5NO C2H5OH CH3CO OH 2 0 75,64 29,00 31,60 46.40 24,00 29.50 25 71,97 26,10 28,20 43,20 21,80 27,10 50 67,91 23,10 25,00 40,20 19.80 24,60 75 63,35 20.20 21,90 37,30 22,00