BRZO CITANJE

Biblioteka Praktinih Knjiga

BRZO CITANJE Dzefri Dadli

^

Urednik Dragan Paripovi

BEOGRAD 2008

SADRZAJ
Kako da itate ovu knjigu 7

Copyright na prevod za Srbiju IP BABUN Sva prava prevoda za Srbiju zadrava izdava. Preveo sa engleskog originala Duan Stojanovi Lektura Ana Beli

POGLAVLJA:
1. Zato da itamo bre 2. Kako se skoncentrisati 3. Kako da itamo bre bez napora 4. Ako znate vie rei itaete bre 5. Tehnika jednog reda i tehnika karte 6. Tehnika olovke i tehnika dva reda 7. Pobedite vreme i shvatite sutinu 8. Promena tempa je korisna kao i odmor 9. Materijal za vebanje 10. Kako da zapamtite ono to brzo itate 9 20 35 44 61 78 94 108 126 143

Tree izdanje Beograd 2008 ISBN 978-86-83737-11-6

Naslov originala: Rapid Reading Jeoffrey Duddley

KAKO DA CITATE OVU KNJIGU

Ponite itanjem ove i naredne strane. One slue kao uvod u poglavlje koje sledi. Zatim, preite na prvo poglavlje. itajte paljivo, zaustavljajui se da porazmislite o kljunim mestima i sprovedete preporuke. Nakon toga, uradite test. Svoje odgovore proverite u reenju. Reenja svih testova nai ete na kraju knjige. Potom preite na sledee poglavlje. Ponavljajte ovaj postupak do kraja knjige. Na nekim mestima od vas se zahteva da merite svoje vreme itanja. Savetujem vam da sledite ova uputstva. Naravno, ako imate topericu moete je koristiti, meutim dovoljno je da se posluite obinim satom sa sekundarom. Kako da odmerite vreme itanja 1. Zapiite tano vreme koje e biti kada vam sekundara bude dola na 12. 2. U tom trenutku ponite da itate. 3. im zavrite sa itanjem zapiite tano vreme u minutama i sekundama. 4. Deljenjem broja rei sa proteklim vremenom (u sekundama), a zatim mnoenjem kolinika sa 60 dobijate brzinu itanja, to jest broj proitanih rei u minuti. Na primer, pretpostavimo da ste uspeli da proitate pasus od hiljadu rei za 2 minuta i 20 sekundi. Pretvarajui ovo vreme u sekunde dobijamo 140 sekundi. Nadalje, delimo 1000 sa 140, pa rezultat mnoimo sa 60 kao to je dole prikazano: 1000:140 x 60 = 429 (priblino)

Dakle, vaa brzina itanja za ovo poglavlje je 429 rei u minuti. Na kraju, kada proitate knjigu, gledajte da ono to ste nauili primenite tokom svog obinog, svakodnevnog itanja. Bilo da je u pitanju poslovna ili slubena prepiska, kolski udbenici, ili laka literatura za oputanje, principi naueni u ovim poglavljima dobro e vam posluiti i pomoi da razliita tiva itate brzo i sa razumevanjem.

Poglavlje I ZASTO DA CITAMO BRZE?

Ovu knjigu ste uzeli jer elite da itate bre. Nadate se da ete u poslu i drutvenom ivotu uopte iskoristiti prednost brzog itanja. Ubrzo u vam otkriti koje su to prednosti, ali mi prvo dopustite da vam kao itaocima poelim dobrodolicu. Uzdam se da ete dati sve od sebe da savladate gradivo. Svrha knjige je da vam zaista omogui da bre itate. elim da vam pomognem da ostvarite zadati cilj. U stvari, nadam se da ete uvideti, kako budete napredovali kroz poglavlja, da su vae italake ambicije bile previe skromne, i da moete postii mnogo vie od onoga to ste oekivali u prvi mah. Pre svega, krenimo od toga ta moete da dobijete od ove knjige. Kakve prednosti se stiu vetinom brzog itanja? Na koji nain pomae brzo itanje 1. Brzo itanje tedi vreme. To je najoiglednija dobit. Da li, sredinom sedmice, zatiete sebe kako itate nedeljne novine ili da krajem dana itate jutarnje novosti? Da li imate vremena za itanje magazina koji vam se isporuuju svake nedelje ili meseca? Zahvaljujui brzom itanju vie ne morate stalno da produavate rok korienja knjiga iz biblioteke ili pak da dolazite u iskuenje da ih zadrite preko dozvoljenog roka, pa na kraju jo morate da platite i kaznu.

Brzim itanjem dobijate dodatne sate koje moete posvetiti daljem itanju ili neem drugom to vas zanima. Veina nas se ali da nema dovoljno vremena za bavljenje zanimljivim stvarima koje volimo. Ako ste se ikada poalili na ovaj nain i (ili) ako imate naviku da dosta itate, estitajte sebi, jer ste ovom knjigom pronali jednostavna sredstva za ubrzanje itanja. 2. Brzo itanje vas ini ekasnijim. Brzo itanje vas osposobljava da se lake nosite sa zahtevima savremenog posla. Postati bri italac znai biti ekasniji radnik, to utire stazu vaeg napredovanja poslovnim svetom. To se deava, jer ljudi koji itaju bre, bolje i razumeju. Oni bre shvataju znaenje i implikacije onoga to itaju. Zbog toga su u stanju da delotvornije iskoriste vreme utroeno na itanje, to im donosi samopouzdanje i unapreuje delotvornost u svakom pogledu. Bre itanje e od vas nainiti vrednijeg slubenika. Brzo itanje ima posebnu profesionalnu vrednost za one iji se rad uglavnom sastoji od itanja: izdavae, istraivake radnike, studente, kritiare, itd. 3. Manje vremena utroeno na rutinske stvari automatski donosi vie vremena za upravljanje poslovima. Ako ste poslodavac ili direktor, vezani ste za svakodnevni rad sa gomilom papira. to bre zavrite s njima, ostaje vam vie vremena da se posvetite sutinskim stvarima upravljanja poslovima. Vetinom brzog itanja izbegavate da se zaglibite u hrpi pisama, beleki i izvetaja koji predstavljaju neodvojivi deo vae profesije. 4. Brzo itanje korisno je i u razonodi. Vrednost brzog itanja nije ograniena na posao. Ono uveava zadovoljstvo u igri i zabavi gde je itanje neizbeno. Na primer, da li gledate strane lmove? Da li moete dovoljno brzo da proitate prevod, a da vam to ne odvrati panju od deavanja na ekranu? Da li itate romane? Vie proitanih romana znai i potpunije korienje vae biblioteke. Ovo su samo dva tipina primera gde brzo itanje slui na korist kada je u pitanju neka razonoda.

5. Brzo itanje proiruje vae vidike. Ono proiruje horizont vaeg uma zbog toga to vam omoguava da obuhvatite vei opseg raznovrsnih tiva. 6. Brzo itanje pomae da delotvornije govorite. Ono vam omoguava da bre sakupite materijal potreban za zvanian govor ili razgovor. 7. Brzim itanjem lake ete poloiti ispite. Ako uite za ispit, uz pomo brzog itanja ete sa lakoom prei gradivo. 8. Brzo itanje poveava vae razumevanje. Praksa je pokazala da se brzim itanjem bre i shvata ono to se ita. Utvreno je da svaki odrastao ovek normalne inteligencije, koji prelazi manje od 300 rei u minuti, ita sporije no to to bi to bilo normalno u odnosu na njegovu sposobnost razumevanja. 9. Brzo itanje vas dri u toku dogaaja. Omoguava vam da pratite novosti i krajnja dostignua iz oblasti vaeg interesovanja. 10. Brzo itanje je mentalno okrepljujue sredstvo. Deluje kao opti mentalni eliksir, obnavlja znanje, uvebava intelekt i dri pod kontrolom vae mentalne sposobnosti. Brzina i shvatanje Lagano svarena strana teksta, pisao je Mekjuli, bolja je od tomova urno proitanih strana.Ako je ovo tano, zato sam se onda prihvatio zadatka da vas nauim brem itanju? Mekjuli je iveo u leerno doba, kada se manje italo i imalo vie vremena za tako to. U veku brzine i napretka u kome ivimo ekasnost u najveoj meri zavisi od brzine itanja. U svakom sluaju, nadam se da u vam pokazati da je brzo itanje spojivo sa asimilacijom proitanog. Samo zato to itamo bre no to Mekjuli misli da je podesno, ne znai da itamo povrno. Naprotiv, cilj nam je da itamo i brzo i sa razumevanjem. ak se ni Mekjuli ne bi dvoumio da prizna da su dve proitane i apsorbovane strane bolje od jedne, za isto to vreme. To je cilj koji u ovoj

10

11

knjizi imate pred sobom. italac se, zapravo, moe nadati stoprocentnom ili ak znaajnijem poveanju svoje brzine itanja i razumevanja proitanog. Ovladavanje predmetom elim da izbegnem tekoe na koje se jedan ovek poalio: Kad god bih itao bre nego inae, ispustio bih smisao onoga to je autor eleo da saopti. Pokuavao sam da na sve naine prevaziem ovaj problem, na primer pamenjem kljunih odlomaka, i tome slino, ali nije bilo nikakve vajde. Ovo bi se obino zavravalo odustajanjem od daljeg izuavanja predmeta, uprkos injenici da sam na poetku bio za njega vrlo zainteresovan. Ipak, tano je da zainteresovanost za temu pomae da itate bre. Jedna gospoa-italac je rekla: itam velikom brzinom jer je knjiga interesantna. Kada doem do kraja strane u meni ostaje jasna predstava o onome to sam proitala. ak i ako, sluei se tehnikom brzog itanja, naiete na neke tekoe u razumevanju, verovatno e vam biti lake da savladate neku stranicu iitavajui je na isti nain nekoliko puta brzo, nego jednom polako. Da sporo itanje ne znai obavezno i bolje razumevanje, jasno pokazuje sledea izjava: Odluila sam da se latim kursa poslovne korespondencije. Jedna od stvari koje su mi hitno potrebne za uenje je da saznam kako da poboljam pamenje i kako da asimiliram nove interesantne predmete. Vrlo sporo itam, a elela bih i da mogu bolje da razumem sutinu svakog predmeta. Mada je itanje i ponovno iitavanje uobiajeni nain uenja, ono nije i najbolji. Ekasniji nain je da proitate a zatim zatvorite knjigu testirajui sebe na sledee naine: presliavajui se o proitanom, razgovarajui o tome sa nekim ko je takoe itao ili pokuavajui da odgovorite na autorova pitanja. To je metod koji vam preporuujem da usvojite pri upotrebi ove knjige. itanje i starost Ove rei, nesumnjivo, itaju mnogi ljudi koji su zali u drugu polovinu svog ivota. Moda ih itaju i oni koji su, po svom miljenju, duboko zagazili u godine. Ako spadate u ovu kategoriju, verovatno ete

se zapitati: Mogu li imati koristi iz ovog treninga uprkos svojim godinama? Moemo da vas obradujemo potvrdnim odgovorom. Ovde ne vai nezaslueno popularna izreka Starog psa ne moete nauiti novim trikovima. Sasvim je mogue da starija osoba naui novu vetinu kao to je brzo itanje. Naravno, to e biti malo tee nego za osobu, recimo, srednjih godina. Pored toga, naglaavam da sposobnost za uenje sa godinama opada vrlo lagano, u sluaju da postoji volja za uenjem. Posledice gledanja TV-a na itanje Jo jedno pitanje koje iskrsava je: Koja je svrha uenja ljudi brzom itanju kada se, usled uticaja TV-a, sve manje i manje ita? Ako se manje ita, ljudi onda imaju vie vremena da prorade materiju i shodno tome nije im potrebno da ue brzo itanje. Ovakvo gledite poiva na zabludi. Ono podrazumeva pretpostavku koja nije istinita a to je da, zbog velike gledanosti TV-a, ljudi manje itaju. Izdavai se sa tim ne mogu sloiti. Ono to se zapravo deava je da TV, kod veeg broja ljudi, budi interesovanja za vie stvari. Oni su potaknuti da nastave da trae vie podataka u knjigama. Ishod svega je da TV, u stvari, podstie itanje. U pismu upuenom Gardijanu, bibliotekar iz grada na jugu Engleske, kae da je u poslednjih deset godina pozajmljivanje knjiga iz biblioteke poraslo za sto posto. Spominje, meutim, znaajan podatak, da je poveana tranja za ozbiljnijom literaturom, a da su samo itaoci trilera i lake literature oni koji su se zadnjih godina odali gledanju televizora. O slinom iskustvu izvetava upravnik manesterske biblioteke. On nalazi da je otvaranje lokalne TV stanice na severu Engleske pre osam godina pratilo smanjenje broja izdatih knjiga lake literature sa 2.911.000 na 2.615.000, ali je zato broj izdatih knjiga druge literature u toku istog perioda porastao sa 2.460.000 na 3.681.000. Ovo je prokomentarisao: Odnos porasta broja televizora i manjeg itanja lakih romana sigurno nije sluajan. Ovaj problem je istraivao jedan psiholog poredei 137 porodica, vlasnika televizora, sa istim brojem porodica koje ga ne poseduju. Obe grupe su dosta sline u pogledu mesta stanovanja i standarda.

12

13

Otkrio je, kao to se i moglo oekivati, da se slobodno vreme u kui, u dobroj meri provodi uz TV. Meutim, njegovi podaci ne potvruju stanovite da je u domovima sa televizorom itanje u drugom planu. On izvetava da: U poreenju sa sluanjem radija i mnogim drugim zabavama, itanje se relativno dobro dri u naim TV porodicama. Potreba za brzim itanjem je iroko rasprostranjena Vapaj srca koji sledi dolazi iz Udruenja sekretara iz Odbora za sanitetski menadment, sa juga Engleske: Uz stalno rastuu koliinu prepiske i objavljenih radova koji prolaze uredima, za obian um je postalo preteko da zadri sve informacije pohranjene u njega. Potreba za brzim itanjem, radi prolaska kroz brdo prepiske, beleki i dokumenata sa kojim su suoeni prezaposleni administratori, danas je iroko rasprostranjena u svim administrativnim krugovima. lanovi vlade i ministarstva spoljnjih poslova uvebavaju se brzom itanju. To je inio i pokojni predsednik Kenedi. Gospodin Garner, ef odseka za slobodna istraivanja pri Kraljevskom koledu naprednih tehnologija u Salfordu, u intervjuu za tampu, rekao je: Teimo poduavanju tehniki ve potkovanih i poslovnih ljudi, kao i brem, ekasnijem itanju. Mi moemo da, dodao je tokom desetonedeljnog kursa osposobimo oveka da ita brzinom od 500 rei u minuti. Carborundum Co. Ltd, ICI, Liland Motors, i Joseph Lucas spadaju u rme u ovoj zemlji koje ohrabruju ili treniraju svoje administrativno osoblje da bre ita i obavlja papirologiju za krae vreme. Vlasnik Tajmsa je izrazio aljenje to je spor italac. Pominjui da neki njegovi prijatelji, vie zauzeti od njega, uspevaju da proitaju tri-etiri knjige nedeljno, on ali to nije uspeo da razvije sposobnost brzog itanja. Mogao je da pomene i primer drugog bogatog novinskog magnata, Sesila Harmsvorta Kinga, koji je izjavio da ita etiri knjige nedeljno, od kojih su dve na francuskom. Brzo itanje je od neprocenjive vrednosti i u svim vojnim slubama. U njima je takoe od sutinske vanosti da sav rad sa papirima bude obavljen najveom brzinom, tako da ne trpe vitalne vojne dunosti. Vojska opravdano smatra da se narodna odbrana ne srne previe

zadravati na toaletnim listiima, kako se dokumentacija slikovito naziva u britanskoj armiji. Ako pogledamo staru tampu videemo da je jo pre vie od etrdeset godina na Univerzitetu Manester, profesor Septimus Lod, brat ser Olivera, obuavao svoje studente itanju velikom brzinom. On je svoja naela primenjivao ne samo na engleskom, ve i na francuskom, primoravajui studente da prorade francusku gramatiku za etiri nedelje, da bi posle devet nedelja itali francusku knjievnost istom brzinom kao da je na engleskom. Proirenje opsega rei Jedno od osnovnih naela na koje se brzo itanje oslanja jeste proirenje opsega rei. Opseg rei je broj rei koje uspemo da obuhvatimo jednim uperenim pogledom. Prema doktoru E. A. Tejloru iz Centra za itanje i uenje u Njujorku, prosean ovek ksiranjem pogleda uspe da obuhvati jednu re. To znai da on praktino mora da zastane kod svake rei. On ita sporo jer u datom trenutku ita samo jednu re. Brzim itanjem se tei poveanju broja rei obuhvaenih jednim pogledom. Umesto zastajanja kod svake rei, letiminim pogledom moemo obuhvatiti frazu ili itavu reenicu. Ako proirimo broj obuhvaenih rei na etiri ili pet, oigledno je da emo biti u stanju da uivamo u znatnom poveanju svoje brzine itanja. Sutinu je istakao Vilijam ejl iz italake laboratorije. Na kraju krajeva, podsea on, rei crveni ambar su samo slika crvenog ambara. Ako ovo itate re po re, neete dobiti nita vie od toga nego da ste je itali kao frazu. Videete isto onoliko, koliko prikazuju i dve rei iz fraze. Vi moete da videte i do pet rei u jednoj frazi. Pol B. Pejns iz Instituta za itanje pri Njujorkom univerzitetu ak se pita da li je neophodno itati svaku re iz fraze. Vrstan italac, tvrdi on, nikada ne ita svaku re. On ita oko 50 procenata postojeih rei, osim ukoliko nije re o tehnikom materijalu. Sutina italake vetine je sposobnost pronalaenja glavne ideje u pasusu. Primetiti kljune rei je stvar iskustva i obuke. Ovo je prikazano na primeru same Pejnsove reenice: Vrstan italac nikada ne ita svaku re.

14

15

Ako ne proitate reci nikada ne, neete shvatiti pravi smisao reenice. S druge strane, razumeete smisao ako propustite dve rei kao to sledi: Ekasan italac nikada svaku re. Pretpostavimo da ste ipak preli preko nikada ne, tako da ste proitali: Ekasan italac ita svaku re. U ovom sluaju neete biti u stanju da shvatite pravi smisao sledee dve navedene reenice. Iz narednih reenica uvideete da ste propustili kljune rei, ali e vas to ujedno i ohrabriti da stvorite naviku izvlaenja ideja umesto itanja svake rei. Ovakvo preskakanje je krajnje racionalno. To je previanje sa odreenom namerom, kako biste bre shvatili sutinu. Uvodna veba A sada je vreme za krv i znoj. Morate lagano uvesti sebe u ono to nameravate da postane navika. Krenite malo da vebate vetinu brzog itanja. Za poetak, ovo ne morate shvatiti previe ozbiljno. Ne morate biti jako revnosni kod dole ponuenih vebi. Sve to treba da uradite jeste da proitate tekst, ali dodajte malo gas. To jest, proitajte ga malo bre nego to biste to uinili svojim inae laganim tempom. Svrha ove vebe je da osetite ukus onoga to dolazi. Vi elite da se oprobate, kako biste stekli uverenje da je ono to ste namerili u vaoj moi. elite da se obodrite i dokaete sebi da je to lake no to je to isprva izgledalo. Jedno upozorenje pre nego to krenete. Ne inite greku primoravajui sebe, naporom volje, na bre itanje. Radije pozovite u pomo snagu mate. Poto se latite teksta, pustite matu da radi u vau korist. Zamislite kako itate neto bre no to ste uobiajili. U svom umu vidite kako zavravate s itanjem, za krae vreme od onoga koje vam je inae potrebno. Ako budete ovako radili videete da vam je znatno manje potrebna snaga volje. Otkriete da ne morate toliko da se napreete. Zadatak ste, u svojoj mati, ve obavili i samo jo treba da svoju navedete volju u istom pravcu.

Dakle, sedite i ponite sa itanjem naznaenog teksta. Radi se o novinskom lanku o eleznikoj nesrei. Upamtite ta vam je initi. Morate itati za nijansu bre nego inae, i dok to pokuavate predstavite sebe u mati kako zadatak ispunjavate s lakoom. Spremni? U redu - idemo! U ELEZNIKOJ NESREI POGINULO 187 OSOBA Sto osamdeset sedam osoba je poginulo kada se praznini voz prepun izletnika jue sudario sa teretnim vozom. Ovo je jedna od najteih nesrea u istoriji evropske eleznice za poslednjih 25 godina. Prilikom sudara je povreeno jo pedeset est osoba. Do udesa je dolo kada se izletniki voz zaustavio na stanici Sevil-la-Ren. Teretni voz, teko natovaren gvozdenom rudom, naleteo je otpozadi, poto je izmakao kontroli na nizbrdici nedaleko od stanice. Masivna lokomotiva se zarila u zadnje vagone putnikog voza uz strahovit tresak i kompletno ih smrskala. Praktino svi vagoni izletnikog voza su izbaeni iz ina, a nekolicina ih je sabijena u prednje vagone usled siline udara. Veina nastradalih je bila u drugom delu voza. U zadnja dva vagona nije bilo preivelih, a ak su i u eonim delovima voza putnici bili estoko ugruvani i poseeni krhotinama izlomljenog stakla. Spasioci su tekom mukom po sumraku oslobaali prikljetene i povreene i pokrivali tela mrtvih. Oni su brzo stupili u akciju uz pomo peadijske ete francuskih vojnika koji su logorovali u oblinjem selu Mezons Malfor. Putniki voz je izletnike vodio na jednodnevno putovanje od Pariza do ume Montrason, dobro poznatog, predivnog izletita, esto poseivanog od strane Pariana i radnika iz severnih predgraa prestonice. Voz se upravo zaustavio na stanici Sevil-la-Ren da iskrca nekolicinu putnika koji su se ranije prikljuili. U trenutku sudara, mnogi ljudi su stajali na hodniku pa su popadali usled siline udara lokomotive koja je izbacila vagone sa ina. ef stanice iz Sevila procenjuje da je teretni voz sigurno iao 50 milja na sat kada je udario u zadnje vagone putnikog voza. Drugi oevici nesree potvruju isto i dodaju da je inercijom teretni voz nastavio mnogo jardi napred, lomei vagone putnikog voza i odbacujui ih sa strane.

16

17

Stajao sam blizu prednjeg dela voza, kae an Pol Beli, nosa iz Sevila. Iznenada sam ugledao teretni voz kako se pribliava odpozadi strmom krivinom. Povikao sam ljudima u vozu, pokuavajui da ih upozorim na opasnost. Ali, niko nije shvatio, osim ljudi na peronu, koji su potrali da nau sklonite kada su vagoni iskoili iz ina i poleteli ka njima. Bilo je strano, dodaje Madlen Vernuil, jedna od retkih putnika koji su iskoili. Krici ranjenih i umiruih bili su srceparajui kada je teretni voz, kako se inilo, jednostavno zbrisao izletniki voz sa pruge, sklanjajui ga sa svog puta kao gomilu ibica. Ceo zadnji deo voza je izgledao uniten. Svetenici, hitno pozvani iz okolnih sela ovog dela Francuske, kretali su se oko olupina izgovarajui molitve i obavljajui poslednje obrede nad umiruim rtvama. Medicinske sestre iz bolnice Notr Dam de la arite iz Sevila pomagale su dajui transfuziju krvi teko povreenima, dok su doktori ubrizgavali injekcije protiv bolova ranjenicima koji su leali prignjeeni krhotinama. Sutradan je istragu okolnosti pod kojim se dogodio udes zapoela andarmerija. U meuvremenu, mnogobrojne dobrotvorne organizacije iz Francuske sakupljale su pomo u cilju olakanja nevolja udesom pogoenim porodicama, a istaknute linosti sa radija i televizije pozivale su donatore. Fusnota na jueranji nesreni sluaj - estonedeljna devojica, je zateena neozleena u vagonu koji je iskoio iz ina, iz sredine kompozicije. Njena povreena majka je naena kako lei pored deteta. I majka i dete bili su zbrinuti u lokalnoj bolnici pre no to su poslati kui u Pariz.

TEST RAZUMEVANJA POGLAVLJA

Stavite paraf na tvrenja za koja mislite da odgovaraju onome to ste proitali u prvom poglavlju: 1. Cilj knjige je da vam pomogne da itate bre. 2. itajui bre dobijate sate slobodnog vremena. 3. U poslovnom svetu moete stei unapreenje i bez sposobnosti brzog itanja. 4. Korist od brzog itanja je ograniena na posao. 5. Brzo itanje vam pomae da poloite ispite. 6. Brzi itaoci mnogo bre shvataju ono to itaju. 7. Moete itati ili brzo ili sa razumevanjem, meutim nikako oboje u isto vreme. 8. Biti zainteresovan za ono to se ita ne pomae pri brzom itanju. 9. Strana teksta se moe bolje savladati ako je vie puta proitamo brzo umesto jednom polako. 10. itanje i ponovno iitavanje je i najei i najbolji metod uenja. 11. Staroj osobi je mogue da naui brzo itanje. 12. Televizija nije imala uticaja na itanje. 13. Glavni vlasnik Tajmsa je izjavio da ali to je celog ivota bio spor italac 14. Opseg rei je broj rei koje zahvatimo jednim pogledom. 15. Prosean, odrastao ovek, ita polako zato to u datom trenutku ita samo jednu re. Proverite odgovore u reenjima na poslednjoj strani knjige.

18

19

Poglavlje II KAKO SE SKONCENTRISATI

Pre no to nauite da brzo itate, morate znati kako da se skoncentriete. Ukoliko niste prisutni, nema nikakve koristi ni od brzog ni od sporog itanja. Razumevanje proitanog zavisi od panje koju ste mu posvetili, a bez panje, samo brzim itanjem, ne moe se poveati razumevanje. Na ta mislimo kada govorimo o koncentraciji? Neke nagovetaje o ovome dobili smo u prethodnom poglavlju. Koncentracija je zapravo odravana panja. To znai da treba da prenesete svest u sredite neega. Ovaj postupak usredsreivanja uma na zadatak moe se uporediti sa uveliavajuim staklom koje suneve zrake dovodi u iu. Pri pravilnoj koncentraciji, kae F. S. Perls, objekat dolazi u prvi plan svesti bez ikakvog napora, sve ostalo iezava, vreme i okolina prestaju da postoje. Nema nikakve unutranje borbe ili protesta protiv koncentracije. Ovaj pisac ukazuje na to da se ovakva koncentracija esto moe uoiti kod dece, a puno puta i kod odraslih, onda kada su obuzeti nekim interesantnim poslom ili hobijem. On jo dodaje otuda nije teko shvatiti da je, poto to se svaki deo linosti trenutno usklauje i podreuje jednom cilju, koncentracija temelj svakog uspeha.

Kada um odluta Naravno, u ovoj knjizi traite osnov za razvoj vae italake sposobnosti. Suprotno tome je stanje lutanja misli, koje teite da prevaziete. Ovo stanje je lepo prikazano u sledeem tipinom primeru. Mladi student prava se ali na odsutnost duha i manjak koncentracije i pria o svojim snovima u budnom stanju: Kada bih ugledao lepa kola, odmah bi poeo da matam o tome kako su moja. Kada bih video lepu kuu, bila bi moja, i tako dalje. Kada bih bio bolestan, uobraavao bih da nisam nikada bolovao. Dok sam iao na fakultet provodio bih, sa knjigom, dnevno najmanje dva sata na mirnom mestu sanjajui otvorenim oima, i nakon toga bivao srean. I, nikada me nita nije brinulo. Napustio sam koled i naao zaposlenje, ali sam jo uvek sanjario o Londonu i studentskom ivotu. Nije bilo mesta u Londonu koje nisam posetio u mati. Imao sam mapu Londona i provodio vreme zamiljajui da sam tamo, da moje obrazovanje nansira otac koji je u samo mati vrlo bogat. Ponekad, dok sam zaista spavao, moje matarije bi se ostvarivale u snovima. askao bih tada u Londonu sa sinovima lordova. Pored prikaza ovih uobraenja, nalik pravim snovima koji na psiholokom planu predstavljaju imaginarno zadovoljenje elja, iskustva ovog oveka pokazuju kontinuitet koji postoji izmeu matanja i pravih snova. Ona takoe bacaju i zanimljivo svetlo na psihologiju samog studenta. Posmatrajui misli kako mu prolaze umom dok uzaludno sedi nad knjigom, uoavamo da on svoje matanje koristi kao nain da kompenzuje svoju inferiornost. On se neprestano poredi sa drugim ljudima za koje misli da su uspeniji. Takoe zapaamo, u matanju o ivotu u Londonu, ispunjenje njegovih elja. Ove nerealne ideje i zalutale misli ispunjavaju njegov um u toj meri da se moe rei da je skoncentrisan uglavnom na njih umesto na knjigu. Evo jo nekih primera misli koje se mogu javiti pri pokuaju da se skoncentriemo. Godinama sam, kae jedan drugi mladi, puno matao. Tokom dana, u trenucima odmora kada mi um nije bio usmeren ni na ta

20

21

odreeno, zamiljao sam da postiem odluujui pogodak u vanom fudbalskom meu ili da pobeujem na atletskom mitingu ili da se obraam nekom javnom skupu. Svi ovi snovi se tiu linog ugleda i elje da budem potovan. Verujem da se tako nadoknauje eljeno a neostvareno, deli udnje da se bude u centru panje. Ili je to samo pokuaj bekstva iz stvarnog ivota? On sam nudi ispravno tumaenje navike svakodnevnog matanja. Ono je, kako je mladi i sam ukazao, sredstvo kojim se u mati kompenzuje neuspeh u stvarnom ivotu. Kao to ree: Ovim snovima se nadoknauje eljeno, a neostvareno. Njegova dunost je, ipak, da iskoristi svoje sposobnosti za opte blagostanje. U svojoj knjizi ta bi vam mogao znaiti ivot doktor Alfred Adler pie: ovek, koji je u ljubavnom ivotu prisan i spreman da mnogostrano sarauje, iji rad donosi korisna postignua, i iji su odnosi sa prijateljima otvoreni i plodonosni.....osea ivot kao kreativan zadatak koji nudi mnoge mogunosti bez neizleivih poraza. Na drugom mestu dodaje: Kada osoba ne uspe da se prilagodi jednom ili vie od ukupno tri neumoljiva zahteva ivota, neka se uva oseaja ponienosti. Gore navedeni primer navike sanjarenja o linom ugledu vodi ka oseanju ponienosti, jer je matanje zapravo uteha. U oba gornja sluaja, njihova bujica misli upuuje na injenicu da su ovi ljudi zaokupljeni idejom kompenzacije u mati, jer tako zadovoljavaju neostvarene tenje iz stvarnog sveta. Oni se tee, zbog proputenih prilika, kulama izgraenim u carstvu mate. Moemo opaziti tragove njihove elje za uivanjem u panji drugih koji su ih, inae, u stvarnom ivotu odbijali. Sve ove misli iskrsavaju i ometaju im panju im sednu da itaju. tetne posledice sanjarenja Ovi sluajevi jasno pokazuju kakve su tetne posledice sanjarenja. Po doktoru D. E. Valasu Volinu, ima ih etiri:

Sanjarenje o sebi kao junaku i osvajau moe, u stvarnom ivotu oveka dovesti do uobraenosti u odnosima sa drugima. ovekovo rasuivanje moe se toliko pogorati da vie ne bude u stanju da razlikuje matu od stvarnosti.

Prednosti koncentracije Nasuprot ovim negativnim posledicama istiemo prednosti koncentracije:

Ljudi e uivati u vaem drutvu ako moete da posvetite panju njima samima i stvarima koje ih se tiu. Usredsreivanje na ono to drugi govore omoguava vam da postavite prava pitanja ili sroite inteligentne primedbe. Sposobnost koncentracije jaa ovekovo samopotovanje i doprinosi boljem miljenju drugih ljudi o njemu. Omoguava nam da izvrimo zadatke postavljene pred nas. Ser Isaka Njutna jednom su pitali kako je doao do svojih velikih otkria. Odgovorio je: Neprestano pred sobom imam predmet razmiljanja ekajui da se prvi zraci spoznaje, polako, malo po malo, ne pretvore u jasnu svetlost. Koncentracija poveava tanost. Ovo je naroito vano za pravilno shvatanje onoga to nameravamo da brzo itamo. Vebanjem koncentracije moete ne samo da itate bre, ve i da zapamtite proitano.

Zato gubimo koncentraciju Koji su razlozi gubljenja koncentracije? Zato nam panja luta dok pokuavamo da itamo? Postoje etiri glavna razloga za gubitak koncentracije. To su: 1. Spoljanje smetnje. 2. Unutranje smetnje. 3. Gubitak interesa za temu. 4. Sukob volje i mate.

Sanjarenje ohrabruje osobu u nastojanju da pobegne od stvarnosti

i izbegne odgovornost.

Sanjarenje je iluzoran metod kompenzacije frustracija i oseaja

inferiornosti.

22

23

Prema knjizi Margaret O. Hajd, Va mozak - najmoniji kompjuter, skorija istraivanja ukazuju da deo mozga pod nazivom retikularna formacija utie na koncentraciju. Ona proputa mnoge senzacije koje u datom trenutku dolaze do mozga i izabira onu eljenu. Retikularna formacija, kod ljudi koji ne mogu da se koncentriu, moda ne reaguje odgovarajue, ali do sadanjeg trenutka nauka nije razvila metod kontrolisanja ove aktivnosti. 1. Spoljanje smetnje. Ovo se moe srediti na mnogo naina u zavisnosti od ulnog organa koji prima nadraaj. Po tradiciji, ima pet ula: ulo vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira. Prizori koje vidimo sa prozora, buka u sobi, miris kuvane ribe iz kuhinje, ukus soka od voke koju jedemo, i dodir olovke koju trenutno ne koristimo - svi ovi beznaajni podsticaji, obuzevi neko od naih pet ula, mogu nam poremetiti koncentraciju. Meutim, po savremenom shvatanju, ovo nisu jedini ulni organi koje posedujemo. Spisak oseaja je proiren te sadri jo:

Oseaj ei Ometanje se moe dogoditi i putem miinog ula. Ono nam skree panju na teinu knjige u ruci ili na uspravno dranje tela pri sedenju. Postajemo svesni uznemirenja koje se javlja od pozicije naeg tela u prostoru. Ukoliko je stolica neudobna, a nai udovi sputani nelagodnim poloajem, oseaj ravnotee nam na to skree panju. Glad i e su, takoe, spoljanji inioci smetnje u naim nastojanjima da se usredsredimo. Gore navedeno znaenje rei razlikujemo od uznemiravanja koja dolaze iz uma. Ona e biti razmatrana u narednom pasusu.

Oseaj pritiska Oseaj temperature Oseaj bola Miini oseaj Oseaj ravnotee Oseaj gladi

2. Unutranje smetnje. One su izvor poremeaja koji izrastaju iz uma kao neto sasvim razliliito od spoljanjih prizora i zvukova. Unutranje smetnje su uglavnom dvojake. Neke karakteristike prve vrste, sanjarenja, ve su date. Druga vrsta je emocionalni konikt. Emocije poput zabrinutosti, straha, tuge, ljubomore i slino, stvaraju sukob unutar uma i ometaju sposobnost uenja. One su, u biti, izvor najveih smetnji. Na ovom mestu postajemo svesni injenice da se ne moemo skoncentrisati na vie od jedne stvari u isto vreme. Dok smo zaokupljeni brigom ili tugom ili nekom drugom uznemiravajuom emocijom, ne moemo kako valja usmeriti panju na gradivo o brzom itanju. Japanac, gospodin Tameo Kadijama tvrdi da je u stanju da se skoncentrie na vie od jedne stvari u isto vreme. On kae da to izvodi svojom sposobnou da ita ili pie naopake i unazad, da vodi razgovor, i vadi kubni koren iz brojeva, sve u isto vreme. Moda mislite da je to izvanredan uspeh. I jeste, zaista - ali on se ne kosi sa zakonom panje, koji govori o naelu jednousmerenog uma. Zaista ne, jer ono to se deava u sluaju gospodina Kadajame jeste da njegova panja naizmenino hitro skae sa zadatka na zadatak. Uz dovoljno dugu obuku svaka normalno inteligentna osoba bi verovatno izvrila isti podvig naizmenine panje - naravno ukoliko bi to smatrala vrednim truda. Jedan autobuski kondukter pria: Pre nekoliko meseci primetio sam da postajem odsutan duhom, a od skora ovo se pojaalo do neprijatnog stepena, toliko da sam neprestano zaboravljao i gubio svoje stvari unaokolo. Rasejanost me je nedavno nagnala da napravim najneprijatniju greku, koja me je umalo stajala obraza, a koju sam poinio nesvesno. Pre par dana jedan me je putnik upitao za cenu karte do izvesnog mesta. Rekoh da staje 90 penija, koliko je i platio, ali sam mu grekom izdao kartu od 9 penija. Ovo se otkrilo kada je u autobus uao inspektor radi provere. Ovo iskustvo pokazuje koliko pamenje zavisi od panje, koja opet zavisi od nesputanosti smetnjama. Da bismo ekasno izvrili zadatak ili neto ispravno zapamtili, moramo za to uloiti odreeni trud. Ovaj ovek je bio odsutan duhom, jer nije mario za svoj posao. Razlog zbog kojeg mu je panja bila ometena, uoava se u sledeem opaanju:

24

25