АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКО-УМЕТНИЧКИХ

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

Одсек ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА

СЕМИНАРСКИ РАД

Анализа обима превоза колских

пошиљака, прогнозирање и
прорачунипотребних постројења на
примеру станице Нови Сад Ранжирна

Ментор Студент

Др Зорица Милановић Гњатовић Маријо

Бр. индекса : 2020/105-3

Београд, 2022.

САДРЖАЈ
Семинарски рад Гњатовић Маријо

1. УВОД.......................................................................................................................................1
2. СТАЊЕ СТАБИЛНИХ ПОСТРОЈЕЊА КОЈА СУ НАМЕЊЕНА КОЛСКИМ
ПОШИЉКАМА......................................................................................................................2
3. АНАЛИЗА ОСТВАРЕНОГ ОБИМА ПРЕВОЗА КОЛСКИХ ПОШИЉАКА У БАЗНОЈ
2021. ГОДИНИ.......................................................................................................................7
4. ПРОГНОЗИРАЊЕ ОБИМА ПРЕВОЗА КОЛСКИХ ПОШИЉАКА ЗА 2026.
ГОДИНУ.................................................................................................................................9
5. ТЕХНИЧКО-ЕКСПЛОАТАЦИОНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КОЛА КОЈА СЕ НАЈЧЕШЋЕ
КОРИСТЕ ЗА УТОВАР-ИСТОВАР КОЛСКИХ ПОШИЉАКА........................................11
5.1. Отворена теретна кола обичног типа серије E ( Eas, Eanoss )..................................11
5.2. Затворена теретна кола специјалног типа серије H ( Habis )....................................14
5.3. Специјална теретна кола са челичним судовима–цистерне серије Z (Zas).............15
6. ПРОРАЧУН СТАБИЛНИХ ПОСТРОЈЕЊА КОЈА СУ НАМЕЊЕНА КОЛСКИМ
ПОШИЉКАМА.......................................................................................................................18
6.1. Утоварно-истоварни колосек и његов прорачун.......................................................18
6.1.1.Стварна (постојећа) корисна дужина утоварно-истоварног колосека и прерадна
…….способност....................................................................................................................18
6.1.2. Потребна корисна дужина утоварно-истоварног колосека и прерадна способност
……..у 2021. години.............................................................................................................19
6.1.3. Потребна корисна дужина утоварно-истоварног колосека и прерадна способност
……..у 2026. години.............................................................................................................20
6.2. Утоварно-истоварни фронт рада за друмска возила и њихов прорачун.................21
6.2.1. Стварна (постојећа) дужина утоварно-истоварног фронта рада за друмска
возила......................................................................................................................22
6.2.2. Потребна дужина утоварно-истоварног фронта рада за друмска возила у 2021.
години.....................................................................................................................22
6.2.3. Потребна дужина утоварно-истоварног фронта рада за друмска возила у 2026.
години.....................................................................................................................23
6.2.4. Потребна ширина утоварно-истоварног фронта рада за друмска возила........23
7. ЗАКЉУЧАК СА ПРЕДЛОГОМ МЕРА..............................................................................24
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................25

АТУСС - Висока железничка школа 2

Семинарски рад Гњатовић Маријо

1. УВОД

Железничким саобраћајем било да се ради у унутрашњем или међународном саобраћају

могу се повезати сви производни и потрошачки региони и привредни центри, како при
превозу путника, тако и при превозу робе.

Предност железничког саобраћаја у области транспортних функција налази се у

способности железничког саобраћаја да за кратко време са свим својим капацитетима
превезе што већу количину робе на већим растојањима. Железнички саобраћај располаже
великом пропусном моћи својих пруга нарочито после модернизације магистралних
праваца и повећања возних капацитета. Железнице представљају велики и снажан
техничко-технолошки а самим тим и економски систем.

У конкурентским односима који владају на тржишту транспортних услуга железнички

саобраћај још увек није у потпуности искористио своје предности у погледу масовности
превоза. Основна поставка превоза на којој железнички превозници базирају свој приход а
самим тим и профит је превоз робе. Превоз робе је доста сложен процес који се одвија од
најмање па до највеће станице на мрежи железнице. Такође је врло важно уочавати токове
кретања робе, а самим тим и могућност капацитета за прераду исте.

Циљ овог рада је сагледавање искоришћености капацитета и прогнозе превоза кроз

станицу „Нови Сад Ранжирна“. Анализираће се остварени обим превоза колских
пошиљака у базној 2021. години и њихов прорачун за 2026. Годину, стопом раста од 10%.

Такође, утврдиће се стварно стање утоварно-истоварних колосека, дужина и ширина

утоварно-истоварног фронта рада за друмска возила њихове потребе у базној 2021.
години, као и њихово прогнозирање за 2026. годину.

На крају рада даће се закључак са предлогом мера за најрационалније искоришћење

станичних капацитета намењених технологији и организацији превоза колских пошиљака.

АТУСС - Висока железничка школа 1

Семинарски рад Гњатовић Маријо

2. СТАЊЕ СТАБИЛНИХ ПОСТРОЈЕЊА КОЈА СУ НАМЕЊЕНА

КОЛСКИМ ПОШИЉКАМА

Град Нови Сад, као главни град АП Војводина, на раскрсници многих путева, друмских,
железничких и речних, је сам по себи географским положајем, разноликошћу у
заступљености у привредним гранама, па и мултинационалношћу, предодређен да буде
центар збивања према коме гравитира читава АП, па и шире.

У железничком смислу гравитационо подручје станице Нови Сад ранжирна, осим града са
његовом целокупном привредом, чине и сви околни региони повезани са градом било
којом врстом саобраћаја.

Станица Нови Сад ранжирна се налази у км. 79+440 пруге Београд- Нови Сад- Суботица-
државна граница (MÀV).

У погледу вршења саобраћајне службе, станица Нови Сад ранжирна је распоредна и

ранжирна станица, а под њеним надзором налази се и службено место распутница
Сајлово. Станица у свом раду диспонује на следећим распоредним одсецима:

 Нови Сад ранжирна- Суботица

 Нови Сад ранжирна- Београд ранжирна
 Нови Сад ранжирна- Богојево
 Нови Сад ранжирна- Зрењанин
 Нови Сад ранжирна- Бечеј и
 Нови Сад ранжирна- Петроварадин- Беочин

У погледу вршења транспортне службе станица је отворена за све врсте колских и

денчаних пошиљака, изузев колских пошиљака запаљивих течности и експлозивних
предмета.

АТУСС - Висока железничка школа 2

Семинарски рад Гњатовић Маријо

Слика 1. Приказ станице Нови сад ранжирна са распоредним одсецима

Сама природа посла у железничком саобраћају захтева у станицама одговарајућа стабилна

постројења која су условљена технологијом и обимом превоза. Станица Нови Сад
Ранжирна према Именику железничких станица отворена је за пријем и отправљање
колских пошиљака, изузев колских пошиљака запаљивих течности и експлозивних
предмета.

У оквиру станице Нови Сад ранжирна налази се индустријски комплекс „АД Нови Сад
Лука“ који се налази у изузетно развијеној индустријској градској зони (Агрохем, Албус,
Хинс, Неопланта и многи велепродајни објекти попут Магнетрона, Родића,
Универекспорта и др.) са својим пристаништем, шпедицијама и царином. Овај комплекс
прима на превоз железницом огромне количине робе које пристижу друмским и воденим
саобраћајем за унутрашњост и обрнуто.

Такође, у оквиру станице Нови Сад ранжирна, у локотеретном колосечном парку, налази
се још један индустријски комплекс „Нови Сад ранжирна- транспортно- комерцијални део
станице, у чијем непосредном окружењу се налази низ привредних субјеката:
„Војводинашпед“, „Екометал- U.S. Steel“, „27. март“, „Папир сервис“, „Лимпродукт“,
„Новосадска млекара“, „Атако-гас“ и други.

Сви наведени привредни субјекти несумњиво гравитирају станици Нови Сад ранжирна у
којој се из тог разлога врши највећи број робних операција (утовар, истовар, претовар) у
читавом региону.

Значајнији чиниоци из шире околине који гравитирају станици Нови Сад ранжирна су још
и:
 На прузи Нови Сад- Врбас (Сомбор)- Суботица
o „Азотара“- Наумовићево
o „Витал“- Врбас
o „Карнекс“- Врбас
o „Млин“- Врбас
o „Шећерана“- Врбас и
 На прузи Нови Сад- Богојево
o „Милан Видак“- Футог
o „Хипол“- Оџаци
 На прузи Нови Сад- Зрењанин
o Хладњача“- Тител
o „НИС- Нафтагас“- рафинерија нафте Нови Сад
 На прузи Нови Сад- Бечеј
o „ФКЛ“- Темерин
o „Шећерана Жабаљ“
o „Сојапротеин“- Бечеј
 На прузи Нови Сад- Петроварадин- Беочин
o „МК Комерц“- Петроварадин
o „Навип“- Петроварадин
o „БФЦ- Lafarge“ цементара Беочин
o „Каменолом“- Лединци
 На прузи Нови Сад- Београд

АТУСС - Висока железничка школа 3

Семинарски рад Гњатовић Маријо

o „Гумапласт“- Инђија
o „Агроунија“

Станици Нови Сад Ранжирна гравитирају и сви пољопривредни комбинати, као и сви
самостални произвођачи из ширег окружења у сезонским кампањама ради преузимања на
превоз пољопривредних производа (репа, кукуруз, пшеница...).

Из наведеног се може закључити да је станица Нови Сад Ранжирна у самом центру

збивања како у АП Војводини, тако и у држави Србији, јер очигледно има изузетно
широко и веома богато гравитационо подручје.

Шема станице Нови Сад Ранжирна дата је у прилогу 1.

Радно време Нови сад ранжирна за пријем, издавање колских пошиљака које је уједно
и радно време благајне (ТКТ) је од 6:30– 18:30 ч.

Послови ТКТ који се обављају у станици Нови Сад Ранжирна:

 врши транспортно-манипулативне, рачуноводствене, комерцијалне и благајничке

послове робне благајне према Правилнику 181, Упутству 182, Упутству 162,
Упутству 163, тарифама, Законом о уговорима о превозу и осталим упутствима и
наређењима везаним за превоз робе; закључује уговоре о превозу ствари, ради
измену уговора о превозу и реекспедицију уз сагласност шефа станице; врши
обрачун са станичном благајном; код комерцијалног прегледа учествује у провери
документације воза.
 обавља и послове станичне благајне, ради све транспортно рачуноводствене и
благајничке послове према Правилнику 181, Упутству 182 и осталим законским
прописима и наређењима везаним за финансијско пословање; врши обрачун са
робним благајнама; води евиденције и сређује контролне примедбе; отпрема
транспортни приход; благајне; по потреби обавља иследно потражне послове.
Координира послове са финансијском службом и Контролом прихода, односно
врши свакодневно обрачуне декадне и месечне, прави дневни закључак за своју
благајну и отпрема транспортне приходе свакодневно на жиро рачун предузећа.
 обавља послове магационера који су прописани у Пословником раду станице;ради
послове транспоретне службе према тарифама, Правилнику 160, Упутству 162,
Упутству 163, наредбама и упутствима, према међународним прописима и
царинске послове према Уп 164; обавља комерцијални преглед возова и
кола;учествовање у сравњењу кола са превозном исправом; ради попис кола на
лицу места,води све прописане евиденције кола предвиђене Упутством 90, обавља
експедицију службене поште и у складу са тим води предвиђене евиденције;
обавља и друге послове на основу наређења Шефа станице за превоз робе у оквиру
своје стручне спреме, знања и способности, а у складу са важећим прописима.

Послови робног благајника:

 транспортно- рачуноводствене, комерцијалне и благајничке послове робне благајне
према тарифама, правилницима и упутствима;
 закључује товарне листове;
 утврђује стање благајни,

АТУСС - Висока железничка школа 4

Семинарски рад Гњатовић Маријо

 урачунава документа у одговарајуће рачуне и доставља их у року, код

комерцијалног прегледа учествује у провери документације воза;
 обавља и друге послове у оквиру степена и врсте стручне спреме коју поседује, по
налогу руководиоца.

Попис свих постројења, уређаји и осталих средства која се користе за манипулацију

при превозу са описом употребе за њихову сврху

Колосечна постројења

Станица Нови Сад ранжирна је двострана ранжирна станица са паралелним распоредом

следећих колосечних група:

 транзитна
 пријемна
 ранжирно- отпремна
 станична
 локотеретна
 локомотивска и
 извлачњаци.

Транзитна група колосека (колосеци 1 и 2) служе за пријем и отпрему директних

транзитних возова

 Пријемна група колосека (колосеци 3-7) служе за пријем свих деоничких и

сабирних возова, као и локалних маневарских састава који се прерађују у станици
 Ранжирно- отпремна група колосека (колосеци 8- 20) служе за ранжирање, састав и
отпрему свих возова и локалних маневарских састава који се састављају у станици
 Станична група колосека (колосеци 21- 28) служе за смештај брута намењеног за
локални рад, кола за оправку, кола товарених опасним материјама, нарочитих пошиљака,
службених и збирних кола... Сви колосеци ове групе су слепи и завршавају се
грудобраном.
 Локотеретну групу колосека чине манипулативни (ЛТ 3- ЛТ12 и ЛТ 17- ЛТ21) ) и
магацински колосеци (ЛТ 14- 16) и служе за рад са колима на робним операцијама.
 Локомотивска група колосека (колосеци 7а и 7б) су слепи, завршавају се
грудобраном и служе за смештај радних локомотива које чекају на возове.
 Извлачњаци (северни и јужни) служе за извлачење брута приликом растава и
састава возова и маневарских састава, као и за друге облике маневрисања.

Из станице Нови Сад ранжирна, из локотеретног колосечног парка, одвајају се следећи

индустријски колосеци:

 „Лимпродукт“
 „Панонијашпед“
 „Екометал- US Steel“,
а станица је надзорна и за следеће индустријске колосеке:
 „Агровојводина“
 „Новосадски сајам“

АТУСС - Висока железничка школа 5

Семинарски рад Гњатовић Маријо

 „Неопланта“ и
 „Лука Нови Сад“

За рад са колима и робом користе се следећа техничка постројења:

 Робни магацин површине 4350 m2 , који је подељен на три перона и располаже са три
унутрашња магацинска колосека за прераду кола са денчаним пошиљкама. Дужина
сваког колосека унутар наткривенога магацина је 100 метара. Први перон је перон
отправљања и у оквиру њега се налази и железничко-царински магацин (380m2 ).
Други перон је перон приспећа и служи за прераду кола, док је тречи перон намењен
за смештај пошиљака које се отпремају ЖАС-ом.
 Три децималне ваге
 Колска вага капацитета 100 т./ 15,5 м., која се налази у продужетку трећег колосека,
на тзв. „вагарском колосеку“.
 Бочна магацинска рампа уз колосек ЛТ 3, као и бочна и чеона магацинска рампа уз
трећи продужни колосек . Магацинска рампа отправљања и приспећа се налази у
продужетку магацина и површине је 300 m2 .
 Електровиљушкар носивости 1500 кг. (2 комада), електровиљушкар носивости 1200
кг, ручни виљушкар носивости 2300 кг. (20 комада), као и одговарајући број ручних
колица, равних и бокс палета, преносница и др.

Станица „Нови Сад“ располаже са са једним утоварно-истоварним колосеком,

Lk =1167 m ¿овај колосек се користи за утовар и истовар колских пошиљака. Корисна
дужина овог колосека је Lk = 126 m и завршава се грудобраном. На основу овог колосека
ће се извршити анализа обима коских пошиљака.

Станица није отворена за пријем живих животиња. Радно време станице „Нови Сад“ за
пријем и отпрему колских пошиљака је свакодневно од 06.30 ч. до 18.30 ч.

Поред набројаних постројења, станица „Нови Сад“ има и одговарајући прилазни пут

АТУСС - Висока железничка школа 6

Семинарски рад Гњатовић Маријо

3. АНАЛИЗА ОСТВАРЕНОГ ОБИМА ПРЕВОЗА КОЛСКИХ

ПОШИЉАКА У БАЗНОЈ 2021. ГОДИНИ

На основу података из магацинске књиге отправљања К-117 и магацинске књиге приспећа

К-254 о оствареном обиму превоза у 2021. години станице Нови Сад ранжирна
сачинићемо табелу 1. која ће се користити за даље прорачуне потребне дужине утоварно-
истоварног колосека, као и потребне дужине утоварно-истоварног фронта рада за друмска
возила. Такође табела 1. ће се користити за израчунавање просечног статичког оптерећења
по једним колима (Ps) и коефицијента месечне неравномерности у односу на број
превезених тона робе (γ)

Табела 1. Остварени обим превоза колских пошиљака

Обим превоза (t)

Месец Утовар Истовар Укупно
кола тона кола тона кола тона
1 2 3 4 5 6 7
Јануар 85 1944 184 8055 269 9999
Фебруар 132 3356 115 5268 247 8624
Март 103 2532 99 5104 202 7636
Април 83 2006 97 4976 180 6982
Мај 58 1309 79 3738 137 5047
Јуни 99 2202 144 5834 243 8036
Јули 72 1585 138 6178 210 7763
Август 84 1945 139 6808 223 8753
Септембар 66 1505 11 598 77 2103
Октобар 81 1895 80 4112 161 6007
Новембар 148 4163 146 7231 294 11394
Децембар 87 2024 169 7397 256 9421
Укупно 1098 26466 1401 65299 2499 91765

Извор: К-117, К-254

На основу података изнетих у табели 1. произилази закључак да је укупан остварени обим

превоза у базној 2021. години: Q2021= 91765 t/god

Просечно статичко оптерећење по једним колима (Ps)

Q 91765
Ps= = =36,72 37 t
N k 2499

Ps=37t

Коефицијент месечне неравномерности у односу на број превезених тона робе (γ)

Qmax
γ=
Q pr

АТУСС - Висока железничка школа 7

Семинарски рад Гњатовић Маријо

Q max – број превезених тона робе у месецу максималног обима превоза, новембар 2021.( t )

Q pr – број превезених тона робе у просечном месецу ( t )

Qmax =11394 t

Quk 91765
Q pr= = =7647,083 7648 t
12 12

Quk – број превезених тона робе за целу годину t

11934
γ= =1,49
7648

На основу ових података за прорачун усвајамо коефицијент месечне неравномерности у

односу на број превезених тона робе, γ=1,5

4.

АТУСС - Висока железничка школа 8

Семинарски рад Гњатовић Маријо

4. ПРОГНОЗИРАЊЕ ОБИМА ПРЕВОЗА КОЛСКИХ ПОШИЉАКА

ЗА 2026. ГОДИНУ

Прогноза представља сложену активност која обухвата велики број фактора који утичу на
резултат предвиђања будућег развоја.То је процес којим се граде претпоставке или
процене о будућим догађајима и врше трансформације различитих информација у неки
будући догађај, применом одговарајућих метода.

Прогнозирање треба да да тачну процену будућих потреба за услугама и тим се омогућава

 правовремено удовољавање захтевима корисника,

 обезбеђивање неопходних капацитета,
 координисана производња опреме и уређаја,
 обезбеђивање потребног броја стручних кадрова за вршење одговарајућих делатности
и др.

У овом раду, пројекција обима превоза робе у железничком теретном саобраћају биће
приказана квантитативном прогнозом, тј. једним од модела анатитичке методе – стопом
раста.

Средњорочним и дугорочним плановима развоја једног региона утврђују се стопе раста

основних показатеља развоја:

 друштвеног производа,
 националног дохотка,
 физичког обима производње итд.

На основу ових стопа раста утврђују се и стопе раста обима превоза. Прогноза обима
превоза применом стопе раста израчунава се помоћу формуле:

(
Qn=Q b ∙ 1+
100)
p n( )
t

где је:

 Qn – прогнозирани обим превоза у траженој години (t)

 Qb – обим превоза који је остварен у базној години (t)
 p – планирана стопа раста, задатком је дата стопа раста од 10%
 n – број година за које се прогнозира обим превоза (година).

(
Q2026 =91765 ∙ 1+
10 5
100 )
=147788,5 147789 ( t )

Очекивани обим превоза у 2026 god. је: Q2026 = 147789t/god.

Остварени и прогнозирани обим превоза колских пошиљака дат је на слици 2.

АТУСС - Висока железничка школа 9

Семинарски рад Гњатовић Маријо

остварени и прогнозирани обим

превоза
160000
147789
140000
120000
100000 тона
91765
80000
60000
40000
20000

0
2021 2 02 6

Слика 2. Остварени и прогнозирани обим превоза колских пошиљака

5.

АТУСС - Висока железничка школа 10

Семинарски рад Гњатовић Маријо

6. ТЕХНИЧКО-ЕКСПЛОАТАЦИОНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КОЛА

КОЈА СЕ НАЈЧЕШЋЕ КОРИСТЕ ЗА УТОВАР-ИСТОВАР
КОЛСКИХ ПОШИЉАКА

Избор и доставу кола за утовар кориснику превоза обавља магационер, односно на основу
писменог овлашћења шефа станице одређени радник. Уколико железница прихвати
наруџбени захтев, кориснику превоза доставља ону врсту кола која је у наруџбини
захтевана. Основно о чему се води рачуна код додељивања кола за утовар је: да су
способна за саобраћај; да се превоз у њима може обавити на целом превозном путу; да им
није истекао рок периодичног прегледа; да су добро очишћена од претходног товарења; да
су прописно подмазана, да су подесна за утовар односне робе; да су странице, врата,
капци, под и кров исправни.

Кола се морају доставити кориснику превоза на одређени манипулациони колосек где

постоји могућност несметаног утовара.

Кола која се најчешће користе при утовару – истовару робе у станици „Нови Сад“ су: кола
серије Е за превоз отпадног гвожђа, кола серије Н за превоз ђубрива и кола серије Z у
којима се превози киселина.
6.1. Отворена теретна кола обичног типа серије E ( Eas, Eanoss )

Ова кола могу бити дво и четвороосовинска, са страницама висине 2 m. Имају бочна врата
за утовар и истовар робе, а роба се може утоварати и одозго, а у појединим случајевима и
преко чеоних преклопних отвора.

Кола су намењена за превоз робе која се може према својим својствима превозити у
отвореним колима, као што су: руда, угаљ, шљунак, цигла, цреп, дрво, разни отпатци,
полупроизводи грађевинарства, производи металне и машинске индустрије, елементи од
преднапрегнутог или обичног бетона, котурови, челичне и друге конструкције, возила и
сл. То је роба која не мора да се штити од атмосферских утицаја за време превоза ( киша,
сунце, снег, ветар).

Према Прописима за товарење UIC, Свеска 2. Роба, у отвореним теретним колима

обичног типа серије Е могу се превозити и: пакети лимова са и без повезаних дрвених
гредица правоугаоног попречног пресека; осовински склопови са или без кућишта
лежишта; шине различитих димензија; лаки и тешки метални отпаци; трупци са или без
коре различитих димензија; дрвени прагови импрегнирани тер уљем, упаковани и
неупаковани; камени блокови, обрађени и необрађени; чамци масе до 500 кг и преко 500
кг; бурад и бубњеви за каблове.

Већина ових кола има ушице па се роба, по потреби, може заштитити покривачима због
атмосферских падавина или то траже царински прописи.

Расути материјали могу се истоварати помоћу бочног (обртног) превртача окретањем кола
око своје уздужне осе, дејством земљине теже.

Поједине техничко-експлоатационе карактеристике ових кола дате су у табели 3.

АТУСС - Висока железничка школа 11

Семинарски рад Гњатовић Маријо

Слика 2. – Отворена теретна кола обичног типа серије Eas

Ова серија кола је најтраженија на тржишту Европе, а код нас се првенствено користе за
превоз у међународном саобраћају.

Поједине техничко-експлоатационе карактеристике ових кола дате су у табели 3.

Слика 3. – Oтворена теретна кола обичног типа серије Eanoss

Слика 4. Oтворена теретна кола обичног типа серије Eanoss

АТУСС - Висока железничка школа 12

Семинарски рад Гњатовић Маријо

Табела 3. Преглед техничко-експлоатационих карактеристика отворених теретних кола

обичног типа серије Е

Серија кола с подсеријама

Карактеристике кола
Eas 595… Eanoss537…

А – дужина преко одбојника (m) 14,04 15,74

B – корисна дужина пода (m) 12,8 14,5
C – корисна ширина пода (m) 2,76 2,73
D – ширина врата (m) 1,80 1,80
E – висина врата (m) 1,90 1,90
Број врата 4-6 4
Висина страница (m) 2,0 2,3
Висина пода изнад ГИШ-а 1,23 -
Корисна површина пода (m²) 35,3 39,4
Корисна запремина (m³) 70,6 82,5
Размак стожера обртних
9,0 10,7
постоља (m)
Размак крајњих осовина (m) - -
Сопствена маса (тара) (t) 22,0 25,0

A B1 B2 C

90 42,0 t 48,2 t 50,0 t 58,0 t A B1 B2 C D

S 42,0 t 48,2 t 58,0 t (Кола S 42,0 t 48,2 t 58,0 t се

(Кола носе ознаку RIV)

Слика 5. – Таблице границе товарења кола серије Eas сопствене масе 22t

A B C D
S 39,5 t 47,5 t 55,5 t 65,5 t
S
39,5 t 47,5 t 55,5 t
S
(Кола носе ознаку RIV)
Слика 6. – Таблица границе товарења кола серије Eanoss сопствене масе 25t

АТУСС - Висока железничка школа 13

Семинарски рад Гњатовић Маријо

6.2. Затворена теретна кола специјалног типа серије H ( Habis )

Ова кола могу бити двоосовинска и четвороосовинска и у принципу намењена су за

превоз робе у пакованом или у расутом стању која се по тарифским или царинским
прописима мора у њима превозити, јер је то роба која захтева превоз у затвореним колима
и мора бити заштићена од атмосферских утицаја.

Слика 7. – Затворена теретна кола специјалног типа серије Habis

Ова кола немају отворе за проветравање а њихова специфичност се огледа у следећем:

- кола подсерије „i“омогућавају да се бочне странице по читавој дужини могу
одједном отворити до две трећине (бочне странице отварају се преклапањем).
Погодна су за утовар палета помоћу виљушкара, а да при томе не улазе у кола, већ
да се крећу на висини колосека,
- кола подсерије „с“ имају врата на чеоним страницама;
- кола подсерије „сс“ имају врата на чеоним страницама и унутрашњи уређај за
смештај и превоз аутомобила;
- кола подсерије „f“, „ff“ и „fff“ способна су за саобраћај са Великом Британијом.

Слика 8 . Затворена теретна кола специјалног типа серије Habis

Према Прописима за товарење UIC, Свеска 2. Роба , у затвореним теретним колима

специјалног типа серије Н могу се превозити и: пакети лимова са и без повезаних дрвених
гредица правоугаоног попречног пресека; лимови у котурима, оса котурова у попречном
правцу кола, масе појединачно или по групи највише 7 тона; шпер плоча и пресоване
дрвене плоче са или без превлака везане у пакете; папир у котурима; бурад и роба на
палетама.

АТУСС - Висока железничка школа 14

Семинарски рад Гњатовић Маријо

Табела 3. Преглед техничко-експлоатационих карактеристика затворених теретних кола

специјалног типа серије Н

Серија кола с
Карактеристике кола подсеријама
Habis 275...
А – дужина преко одбојника (m) 20,46
B – корисна дужина пода (m) 2 · 9,27
C – корисна ширина пода (m) 2,66
D – ширина врата (m) 4,81
E – висина врата (m) 2,20
Размак стожера обртних постоља 15,44
Размак осовина 17,24
Број врата 8
Максимална ширина отвора врата 9,42
Висина пода изнад ГИШ-а 1,23
Број преграда у колима 40
Корисна површина пода (m²) 49,30
Корисна запремина (m³) 113,4
Сопствена маса (тара) (t) 26,5

A B C

90 37,5t 45,5t 53,5t

A B C D
S 37,5t 45,5t
S 37,5t 45,5t
(Кола се користе у унутрашњем саобраћају) (Кола носе ознаку RIV)

Слика 9. – Таблице границе товарења кола серије Habis сопствене масе 26,5t

6.3. Специјална теретна кола са челичним судовима–цистерне серије Z

(Zas)

Специјална теретна кола цистерне намењена су за превоз течних и гасовитих материја, а

нека од њих имају и уређаје за загревање да би се омогућило задржавање материја у
течном стању као што су мазут, битумен, асфалт, восак и сл.

АТУСС - Висока железничка школа 15

Семинарски рад Гњатовић Маријо

Због различитих хемијских својстава течности и гасова који се превозе, цистерне имају
одређену намену и подељене су у сродне групе. Цистерне које превозе течности и гасове
из сродне групе обојене су одређеном бојом. На чеоним странама цистерне за превоз
течности обележене су косим тракама одређене боје, под углом од 450 и ширине 150 mm,
а за превоз гасова – плинова претворених у течност трака је одговарајуће боје, ширине
300 mm која без прекида окружује суд по средини. Поред одговарајуће боје траке, на
посебној табли морају бити исписани назив течности односно гаса који се сме превозити и
запремина цистерне у хектолитрима.

Слика 10. – Специјална затворена теретна кола са челичним

судовима – цистерна серије Zas

Течности и гасови из једне сродне групе могу се превозити у цистернама унутар своје
сродне групе без претходног прања, а за групу Х (техничке хемикалије) и XI (људска
исхрана) ово не важи јер се мора строго поштовати њихова прописана намена. Цртеж
једних специјалних теретних кола с челичним судовима – цистерне серије Z дат је на
слици 8., а поједине техничко-експлоатационе карактеристике у табели 4.

Табела 4. Преглед техничко-експлоатационих карактеристика специјалних теретних кола

с челичним судовима – цистерне серије Z

Серија кола с
Карактеристике кола подсеријама
Zas 785 1...
А – дужина преко одбојника (m) 13,24
Број утоварних отвора 1
Запремина резервоара (m³) 60
Број прикључака за пражњење 2
Димензије прикључака за
6
пражњење ( cola )
Размак стожера обртних постоља 7,20
Размак крајнњих осовина 9,0
Висина утоварног отвора изнад
4,26
ГИШ-а
Висина до прикључка за
0,95
пражњење изнад ГИШ-а
Сопствена маса (тара) (t) 24,3

АТУСС - Висока железничка школа 16

Семинарски рад Гњатовић Маријо

A B C
A B C D
90 39,7t 47,7t 55,7t
S 39,7t 47,7t
S 39,7t 47,7t
(Кола се користе у унутрашњем саобраћају)
(Кола носе ознаку RIV)

Слика 11. Таблице границе товарења кола (цистерне) серије Zas сопствене масе 24,3t

АТУСС - Висока железничка школа 17

 Семинарски рад Гњатовић Маријо

7. ПРОРАЧУН СТАБИЛНИХ ПОСТРОЈЕЊА КОЈА СУ

НАМЕЊЕНА КОЛСКИМ ПОШИЉКАМА

За прорачун стабилних постројења потребни су одговарајући показатељи које смо

одредили нормирањем и прорачуном, а изузетно усвајањем. Основни принцип јесте да
показатељ треба да је нормиран или прорачунат, а само изузетно га треба усвојити, при
томе се мора узети у обзир постојећа технологија и механизација која се користи. Како се
у станици „Нови Сад Ранжирна“ ради са више серија кола различитих дужина
(Eas=14,04m; Eanoss=15,74m и Habis=20,46m), просечну дужину једних кола смо усвојили
прорачуном: (14,04+15,74+20,46):3 = 16,7m, па ће просечна дужина једних кола бити: lk =
17 m.
7.1. Утоварно-истоварни колосек и његов прорачун

Потребни показатељи за прорачун:

- годишња количина робе која се утовара и истовара у 2021. год.................... Qg = 91765 t/g

годишња количина робе која се утовара и истовара у 2026. год.....................Qg = 147789 t/g
- коефицијент месечне неравномерности...............................................................Υ = 1,5
- просечна дужина једних кола.................................................................................lk = 17 m
- коефицијент размака кола при манипулацији.....................................................βk = 1,4
- број радних дана на утоварно-истоварном колосеку у току
године............................................................................................................T = 305 дана
- просечно статичко оптерећење кола.....................................................................Ps = 37 t/кола
- време рада на утоварно-истоварном колосеку у току дана.................................Tr = 12 часова
- потребно време за постављање кола на утовар, односно истовар.......................tp = 0,3 часа

- потребно време за утовар, односно истовар..........................................................tui = 3,5 часа

- потребно време за извлачење кола са утовара, односно истовара........................ti = 0,2 часа

6.1.1.Стварна (постојећа) корисна дужина утоварно-истоварног колосека и прерадна

способност

Стварна (постојећа) укупна корисна дужина за један утоварно-истоварни колосек је:

Lk = 126 m.
Број достава кола на утоварно-истоварном колосеку:

Tr 12
n d= = =3 доставе
t p+ t ui +t i 0,3+3,5+ 0,2

АТУСС - Висока железничка школа 18

Семинарски рад Гњатовић Маријо

Стварна прерадна способност утоварно-истоварног колосека у броју тона:

L k ∙ P s ∙ n d 126∙ 37 ∙ 3
Pt = = =587,65 588 t
lk ∙ β k 17 ∙ 1,4

Стварна прерадна способност утоварно-истоварног колосека у броју кола:

Pt 588
Pк = = =15,89 ≈ 16 к ола
P s 37

Број кола по једној достави:

Lk 126
n к= = =5,3 к ола
l k ∙ β k 17 ∙ 1,4

Произилази закључак да се у две доставе може поставити по 6 кола и у трећој 4 кола. За

прорачун усвајамо nk = 6 кола.

Lk =nк ∙l k ∙ β k =6 ∙17 ∙ 1,4=142,8 m

6.1.2. Потребна корисна дужина утоварно-истоварног колосека и прерадна

способност у 2021. години

Потребна укупна корисна дужина утоварно-истоварног колосека:

Qg ∙ γ ∙ l k ∙ β k 91765∙ 1,5 ∙17 ∙ 1,4

Lk = = =96,77 ≈ 98 m
T ∙ Ps ∙n d 305 ∙ 37 ∙3

Број кола која су потребна за утовар и истовар у току дана:

Q g ∙ γ 91765 ∙1,5
Nk= = =12,20 к ола ≈13 кола
T ∙ Ps 305 ∙37

Због Ps = 37 t/колима и Qg = 9 1765 t/g усвојићемо Nk = 13 кола, па ћемо прецизнију

потребну укупну корисну дужину утоварно-истоварног колосека прорачунати по обрасцу:

N k ∙l k ∙ β k 13 ∙17 ∙ 1,4
Lk = = =103,13 104 m
nd 3

За прорачуне усвајамо Lк = 104 m.

Потребна укупна прерадна способност утоварно-истоварног колосека у броју тона:

L k ∙ P s ∙ n d 104 ∙37 ∙ 3
Pt = = =485 t
lk ∙ β k 17 ∙ 1,4

Потребна укупна прерадна способност утоварно-истоварног колосека у броју кола:

АТУСС - Висока железничка школа 19

Семинарски рад Гњатовић Маријо

P t 485
Pk = = =13,10 кола Pk =N k =14 кола
Ps 37

Усвојиће се једна достава за 6 кола, па ћемо сходно броју кола у достави и просечној
дужини једних кола усвојити Lk = 6·17 = 102m. Усвајањем Lk = 102m следе следећи
прорачуни:

Потребна укупна прерадна способност утоварно-истоварног колосека у броју тона:

L k ∙ P s ∙ n d 102∙ 37 ∙3
Pt = = =475,71≈ 476 t
lk ∙ β k 17 ∙1,4

Потребна укупна прерадна способност утоварно-истоварног колосека у броју кола:

P t 476
Pk = = =12,86 13 кола
Ps 37

6.1.3. Потребна корисна дужина утоварно-истоварног колосека и прерадна

способност у 2026. години

Потребна укупна корисна дужина утоварно-истоварног колосека:

Qg ∙ γ ∙ l k ∙ β k 147789 ∙ 1,5∙ 17 ∙ 1,4

Lk = = =155,84 ≈ 156 m .
T ∙ Ps ∙n d 305 ∙ 37∙ 3

Број кола која су потребна у току дана:

Q g ∙ γ 147789∙ 1,5
Nk= = =19,64 к ола ≈20 кола
T ∙ Ps 305∙ 37

Због Ps = 37 t/колима и Qg = 147789/g усвојићемо Nk = 20 кола, па ћемо прецизнију

потребну укупну корисну дужину утоварно-истоварног колосека прорачунати по обрасцу:

N k ∙l k ∙ β k 20 ∙17 ∙ 1,4
Lk = = =158,66 ≈ 159 m
nd 3

За прорачуне усвајамо Lк = 159 m.

Потребна укупна прерадна способност утоварно-истоварног колосека у броју тона:

L k ∙ P s ∙ n d 159∙ 37 ∙3
Pt = = =741,55 742 t
lk ∙ β k 17 ∙ 1,4

Потребна укупна прерадна способност утоварно-истоварног колосека у броју кола:

P t 179
Pk = = =4 к ола
Ps 43
P t 742
Pk = = =20 к ола
Ps 37

АТУСС - Висока железничка школа 20

 Семинарски рад Гњатовић Маријо

Усвојиће се једна достава од 9 кола, па ћемо сходно броју кола у достави и просечној
дужини једних кола усвојити Lk = 9·17 = 153 m. Усвајањем Lk = 153 m следе следећи
прорачуни:

Потребна укупна прерадна способност утоварно-истоварног колосека у броју тона:

L k ∙ P s ∙ n d 153∙ 37 ∙3
Pt = = =713,57 714 t
lk ∙ β k 17 ∙ 1,4

Потребна укупна прерадна способност утоварно-истоварног колосека у броју кола:

P t 714
Pk = = =20 к ола
Ps 37

На основу извршених прорачуна за корисну дужину утоварно-истоварних колосека,

P t 179
даћемо резиме у табели 5. Pk = = =4 к ола
Ps 43

Табела 5. Преглед искоришћености корисне дужине утоварно-истоварног

колосека станице „Нови Сад Ранжирна“ у 2021. и 2026. години

2021. 2026.
Стварно
Показатељ Искоришћеност Искоришћеност
стање Потреба Потреба
(%) (%)
1 2 3 4 5 6
Корисна дужина
колосека (m) 126 104 82,5 159 126,19
Прерадна способност (t) 588 485 82,48 742 126,19
Прерадна способност
(кола)
16 14 87,5 20 125

6.2. Утоварно-истоварни фронт рада за друмска возила и њихов

прорачун

Потребни показатељи за прорачун:

- коефицијент месечне неравномерности.......................................................................Υ = 1,5

- просечна дужина једних кола.........................................................................................lk = 17 m

- коефицијент размака кола при манипулацији.............................................................βk = 1,4

- време рада на утоварно-истоварном колосеку у току дана................................Tr = 12 часова

- број достава кола на утоварно-истоварном колосеку..........................................nd = 3 доставе

- просечно оптерећење друмског возила.................................................................qv = 8t/возило

- просечна дужина друмског возила, а поставља се подужно

АТУСС - Висока железничка школа 21

 Семинарски рад Гњатовић Маријо

у односу на железничка кола.............................................................................................lv = 7 m

- коефицијент размака друмских возила.............................................................................βv = 1,2

- потребно време за утовар, односно истовар друмског возила............................tv = 1,5 часова

6.2.1. Стварна (постојећа) дужина утоварно-истоварног фронта рада за друмска

возила

Стварна (постојећа) дужина утоварно-истоварног фронта рада за друмска возила која се

постављају у односу на железничка кола:

Lv =L k =126 m

Број друмских возила која су потребна за довоз и одвоз у току дана:

Q 588
Nv= d = =73,5 74 в озила ( Qd =Pt =588t )
qv 8

Потребна усаглашеност између броја достава железничких кола са бројем достава

друмских возила:

N v ∙l v ∙ β v ∙ nd 74 ∙ 7 ∙1,2 ∙3
n dv= = =4,8 9 д остава
N k ∙ lk ∙ β k 16 ∙17 ∙ 1,4

Независно од усаглашавања броја достава, могуће је највише достава друмских возила:

T r 12
n dv= = =8 д остава
t v 1,5

Број друмских возила по једној достави:

Lv 126
nv= = =15 возила
l v ∙ β v 7 ∙ 1,2

Произилази закључак да ћемо имати четири доставе по 15 возила и једну доставу од 14

возила.

Усвајамо nv = 15 возила.

Потребно Lv = nv · lv · βv = 15 · 7 · 1,2 = 126 m ( Lv ≤ Lk )

У једној достави може се поставити nk = 6 железничких кола и истовремено подужно nv =

15 друмских возила.

6.2.2. Потребна дужина утоварно-истоварног фронта рада за друмска возила у 2021.

години

Број друмских возила која су потребна за довоз и одвоз у току дана:

АТУСС - Висока железничка школа 22

Семинарски рад Гњатовић Маријо

Q g ∙ γ Q d 412
Nv = = = =52 в озила ( Q d =Pt =485 t )
T ∙ q v qv 8

Произилази закључак да ћемо имати три доставе по 15 возила и једну доставу од 7

возила.

6.2.3. Потребна дужина утоварно-истоварног фронта рада за друмска возила у 2026.

години

Број друмских возила која су потребна за довоз и одвоз у току дана:

Q g ∙ γ Q d 742
Nv = = = =92,76 93 в озила ( Qd =Pt =742t )
T ∙ q v qv 8

Произилази закључак да ћемо имати 6 доставе по 15 возила и једну доставу од 3 возила.

6.2.4. Потребна ширина утоварно-истоварног фронта рада за друмска возила

Ширина утоварно-истоварног фронта рада (манипулациона површина) за друмска возила

зависи од тога да ли је утоварно-истоварни фронт рада за друмска возила са једне стране
утоварно-истоварног колосека или се налази између, да ли је једносмерно или двосмерно
комуницирање између колосека, као и од дужине и ширине друмских возила. За прорачун
се узима увек управно постављено друмско возило у односу на колосек.

Манипулациона површина уз колосек Lк омогућава двосмерно комуницирање са

друмским возилима. Пошто се за утовар и истовар користи најдуже возило-камион типа
damper MAN TGA 35.430K дужине lv = 9,0 m, онда ће потребна ширина утоварно-
истоварног фронта рада за друмска возила уз колосек Lк бити:

9,0 m + 1,0 m + 2,5 m + 1,0 m + 2,5 m + 1,0 m = 17 m

С обзиром да стварна манипулациона ширина у станици Нови Сад РАнжирна износи 22

m, потребе станице Нови Сад су са овом ширином задовољене.

АТУСС - Висока железничка школа 23

Семинарски рад Гњатовић Маријо

ВОЗИЛО ПОПРЕКО ТРАКА ТРАКА

1m 1m 1m
17,0 m

Слика 12. Ширина утоварно-истоварног фронта рада за један колосек и

двосмерно комуницирање

7. ЗАКЉУЧАК СА ПРЕДЛОГОМ МЕРА

Станица Нови Сад ранжирна је јединствен железнички комплекс у којем се истовремено

обављају саобраћајни, транспортни, колски и комерцијални послови.

Тренутна ситуација у привреди земље се одразила на обим рада ранжирне станице у

претходном периоду. Осетан је пад обима рада у претходној деценији, међутим приметно
је истовремено да је у великој мери повећан транзитни саобраћај. Такође је утицало да се
смањи превоз терета компанијом Србија Карго новим Законом о железници тј. отварањем
нових компанија које врше манипулацију и превоз робе на мрежи Инфраструктуре
железнице Србије. Увођењем приватних компанија долази до здраве конкуренције мада
компанија Србија Карго није успешно одговорила на изазов, једноставно нема
одговарајући менаџмент који би одговорио конкурентским изазовима.

Искоришћеност капацитета показују следећи подаци:

- утоварно-истоварни колосек станице искоришћен је по корисној дужини 82,5%, по

прерадној способности у тонама 82,48% и 87,5% по прерадној способности у
колима,

- прогноза за 2026. годину показује да ће утоварно-истоварни колосек станице бити

искоришћен 126,19% по корисној дужини, 126,19% по прерадној способности у
тонама и 125% по прерадној способности у колима.

На основу прорачуна,видимо да је искоришћеност капацитета у базној 2021. години била

сасвим задовољавајућа а да ће у прогнозираној 2026. години доћи до великих потешкоћа у
раду станице због закрчености капацитета. Један од предлога је изградња новог утоварно-

АТУСС - Висока железничка школа 24

Семинарски рад Гњатовић Маријо

истоварног колосека (за шта је потребно доста времена и финансијских средстава) што је
у тренутној ситуацији у којој се налазе држава и железница практично немогуће. Други
предлог, који је сасвим реалан и прихватљив (и што се тиче времена и што се тиче
занемарљивих финансијских средстава који су потребни за његову реализацију), јесте
промена радног времена станице са 12 на 16 часова.

АТУСС - Висока железничка школа 25

Семинарски рад Гњатовић Маријо

ЛИТЕРАТУРА

(1) Бундало Зоран и др, Упутство за израду и техничку обраду стручних радова,
Висока желзничка школа струковних студија, Београд, 2020.

(2) Глибетић др Сретен: Организација превоза 2, Висока железничка школа

струковних студија, Београд, 2012.

(3) Глибетић др Сретен: Организација превоза 3, Висока железничка школа

струковних студија, Београд, 2012.

(4) Др Зорица Милановић, проф.: Предавања «Организација превоза 3», 2020.

(5) Заједница југословенских железница: Упутство о манипулацији при превозу

(6) ИЖС Део I – Пословни ред станице „Нови Сад“, 2018.

(7) Прописи за товарење UIC, Свеска 2. Роба робе железницом – УПУТСТВО 162,
Београд, 1999.

АТУСС - Висока железничка школа 26