6. KONSTITUCIONALIZAM Nisu svi ustavi isti- razlikuju se prema tradiciji, fizi kim, ekonomskim I dru t.

uslovima, kulturi, istorijskom iskustvu naroda koji sebi donosi ustav. Ali, najop tije re eno, konstitucionalizam su tinski obuhvata ideju ograni ene vlasti. Osobenost ustavnih dr ava odlikuje se u pot injavanju pol. mo i pravilima koja va e kao pravne norme I koje se primenjuju posredstvom agencija za sprovo enje zakona (posebno sudova). Dakle, konstitucionalizam su tinski sadr i ideju zadiranja u pol. poredak u cilju o uvanja kontinuiteta njegovih ustanova I delovanje bez obzira na promene ve ine i kolebanja politike uop te- on je ideja nadmo i i kontinuiteta. Konstitucionalizam zna i da vlada ne vr i vlast u skladu sa slobodnom voljom i proizvoljno u ljudi nego u skladu sa pravnim pravilima- vladavinu zakona, a ne ljudi. Stoga, ustav nije samo manifest ili pol. program, niti samo opis dr . ure enja, ili ista pol. volja suverena ili vladaju e elite, nego otelovljenje pravno sprovodivih normativnih programa koji proizvode pravnu obavezu i za vladare i za pot injene. Postoji jos nekoliko osobina koje se esto vezuju za pojam konstitucionalizma: 1. da su ustavi pohranjeni u pisanim dokumentima (ili brate jednostavnije re eno da postoji pisani tekst ustava J) 2. da su najvi i zakon zemlje i da stoga obavezuju ne samo izvr nu granu vlasti, nego i zakonodavstvo 3. da sadr e povelju o pravima

4. da odre uju opseg dopu tenih ciljeva, sredstava i strategija za pojedince i grupe pri sle enju vlastitih interesa i ostvarivanja vrednosti *Nijedna od ovih osobina nije nu an element ideje konstitucionalizma (npr. britanski pol. sistem nema pisani ustav ni povelju o pravima, ne prihvata nadmo ustava nad parlamentom i ne defini e opseg pol. ciljeva i sredstava) RAZLI ITE FUNKCIJE USTAVA Osnovna i prvobitna funkcija ustava bilo je ograni avanje vlasti, bilo feudalne vlasti kralja u odnosu na njegovo vazalno plemstvo ili suverene vlasti apsolutne dr ave spram podanika. Ova funkcija se jos naziva i autorizuju a funkcija. Ova f-ja je preovla uju a u ustavima koji su zainteresovani za o uvanje integriteta homogene dr . vlasti. Dru t. ugovori o raspodeli u e a u vlasti ukazuju na drugu f-ju ustava, tj. njihovu sposobnost da legitimi u pol. vlast.

Konstitutivni dokumenti poput Magna Charta Libertatum, koji ograni avaju mo vladara, niti dovode u pitanje niti legitimi u njegovu vladavinu- njena legitimnost je pretpostavljena i utvr ena strukturama feudalno-katoli kog sveta. U svetu moderne dr ave, vlast zahteva sekularno opravdanje. Danas je princip narodnog suvereniteta gotovo jedino legitimi u e na elo koje sve ano progla avaju skoro svi moderni ustavi. Blisko povezana sa legitimi u om f-jom jeste integrativna funkcija mnogih modernih ustava. Ustavi doprinose integraciji dru tava ukoliko sadr e ciljeve, te nje, vrednosti i osn. uverenja koja su zajedni ka svim lanovima i koji ih povezuju. Ograni avaju a i autorizuju a f-ja ustava upu uju na njegovu protivre nu ulogu, da uspostavi sna nu pol. vlast i da je ograni i i pripitomi u isto vreme. U uslovima radikalne pol. promene to mo e primiti odlike ustava kao raspodele u e a u vlasti. Me utim, za savremena dru tva legitimi u e i integrativne f-je esto postaju zna ajnije jer legitimi u a f-ja sadr i razloge koji opravdavaju du nost gra ana da se pokoravaju vlasti, dok integrativna f-ja sadr i razloge za to gra ani jedni prema drugima ispunjavaju du nost solidarnosti. Ne izvr avaju svi ustavi sve ove f-je istovremeno, niti ih uskla uju. Oni mogu biti u sukobu do ta ke sloma ustava ukoliko odnos razli itih f-ja nije uravnote en. Milan Podunavac
y y y y y y y

y y y

Habermas: u sredi te stavlja napetost izme u gra anstva I nacionaliteta kao deo teorije o tipovima politi kih kriza savremenog dru tva dok Gidens: analizira odnos izme u nacionaliteta i gra anstva kao sastavni deo koncepcije o procesu konstituisanja moderne evropske dr ave Gidens: ovaj proces je rezultata uzajamnog uticaja 3 principa (sile): gra anstva, nacionalizma i suvereniteta. 1.princip, gra anstvo:je ekspresijaosvojenih prava ljudi 2.princip, nacionalizam: otkriva snagu identiteta 3.princip, suverenitet: je pravno-politi ka ekspresija mo i Moderna dr ava dobija formu poliarhije- to je politi ka legura koja u sebi harmonizuje liberalne I demokratske delove I ija je osnovna karakteristika stalna odgovornost vladavine u odnosu na stavove I orijentacije njenih gra ana koji sebe smatraju jednakim. Jednakost statusa je izra ena ,I pravno I politi ki u principu gra anstva. Jednakost statusa povezana sa poliarhijom obuhvata 1.slobodu stvaranja organizacija I slobodnog stupanja u njih

2.slobodu govora 3.pravo glasa 4.pravo izbora u javne slu be

5.pravo politi kih vo a da se takmi e za podr ku 6.pravo politi kih vo a da se takmi e za glasove 7.alternativne izvore informacija 8.slobodne I po tene izbore 9.da institucije koje stvaraju politiku vlade zavise od izbora I na druge na ine izra enih zahteva
y y y

y y

Dominantna forma poliarhije je liberalna demokratija Princip gra anstva je klju an u procesu konstituisanja modern dr ave Suverenitet je u osnovi nepoliti ki concept. Njegov razvoj I kao koncepta I kao politi kog realiteta imao je suprotna svojstva: na jednoj strani je apsolutna vlast monarha a na drugoj proces stvaranja minimalnih uslova za uspostavljanje moderne demokratske dr ave Bitna karakteristika nemodernih dru tava je da administrativni opseg dr avne vlasti u su tini ne zadire u svakodnevni ivot lokalnih zajednica u kojima ljudi ive Podanici su u religijom legitimiziranih dinasti kih dr ava lojalni vladarau,gde se ta lojalnost temelji na uverenju da je vlast od Boga. U ovakvom tipu politi kog poretka stepen uzajamne interakcije se zasniva na istorijskom ugovoru koji po iva na razmeni sigurnosti za lojalnost. Klju nu ulogu u procesu odr avanja administrativne snage dr avnih aparata imao je faktor vojne mo i I poverenje. Osobina modernih dr ava je stalna ekspanzija nadziranja dr avne aktivnosti. Razvoj dr avnog suvereniteta stalno stimuli e nove oblike administrativnog poretka . Razvoj principa gra anstva, kao forme oblikovanja lanstva prema celokupnoj politi koj zajednici povezan je sa ovim . irenjem dr avnog suvereniteta zna ila je da populacija(masa naroda) postaje sve svesnija svog lanstva u politi koj zajednici, prava I obaveza koje to lanstvo sa sobom nosi. Proces teritorijalizacije politike I process ra anja lanstva u poiti koj zajednici idu ruku pod ruku-kod Tokvila :to je process ustanovljavanja modern dr ave koji je ozna en u pojmovima centralizacije I republikanizacije Procesi sekularizacije I demokratizacije modern dr ave e u 18.veku dovesti do toga da podanici sada dr avu mogu smtrati svojom I biti joj lojalni samo ako su nezavisno od posebnih religije, me usobno solidarni I ako e ba ta dr ava biti istovremeno I dr ava njihove solidarne zajednice(odnosno domovina),to jest dolazi do nacionalizma Tomas Hobs: sebi ni I partikularni interesi su dovoljni da dr e dru tvo ujedinjeno I da dr ava mo e da funkcioni e kao agregat individualnih volja, ak I ako gra ani ne slede nikakvu zajedni ku koncepciju op teg dobra, njena mo I pravno-politi ka opravdanost je suverenitet Ruso: dru tvo mora biti moralno kolektivno telo.Prelaz iz prirodnog u politi ko dru tvo mora da proizvede promene u ljudima. U centru promena je supstitucija pravde koja je izraz instinktivnog pona anja ljudi,poseban oblik moraliteta koji u prirodnom dru tvu nisu imali. Ovaj oblik moraliteta je delimi no konstruktivan a delimi no supstantivan. Konstruktivan je izveden iz principa gra anstva

Supstantivni je sadr an u civilnoj religiji

y

y y

y y y y

y y y y y y

y y

Moderna dr ava je prema Rusou konceptualna zajednica sa zna enjem koje tradicionalna dr ava nije imala:zajedni ki jezik I zajedni ka istorija su sredstva za dostizanje ovog cilja. Prvi uslov uspostavljanja zajedni ke politi ke lojalnosti je da podanici ine narod,koji kao politi ka zajednica koja pretenduje na dr avu nije ni ta drugo do nacija Nacija ovladava dr avom,nacionalni jezik postaje zvani ni jezik;nacionalna kultura zvani na kultura;nac.praznici-zvani ni praznici;nac.simboli-dr avni simboli;istorijsko nasle e se pretvara u tradiciju dr ave. Dr ava se poistove uje sa nacijom Program nacionalizma je demokratski i egalitaran Nacionalizam je najsna niji oblik grupnog simbolizma Razlikovanje mii oni:vi e se mo e o ekivati od onih koji pripadaju krugu mi nego onih koji su samooni Nacionalna dr ava zamenjuje teritorijalnu dr avu I suprotnost je imperiji-nacionalna dr ava ukazuje da teritorija pripada samo onima koji je nastanjuju I nikome vi e. Teritorijalizacija politike je njena osnova ali I najslabija ta ka njene legitimnosti. Pa tako process formiranja nacionalnih dr ava je zapravo process teritorijalnih prava zajednice na takav na in da se utvrdi titular nacionalne svojine na zemlju I u ini legitimnim. Moderna ideja nacionalizma uzima za polazi te ovaj process samo u slu aju da je politi ka zajednica dr ave etni ki homogenizovana,ako je populacija razli itog etni kog porekla ove zajednice se identifikuju kao posebne I konfliktne,I taj konflikt mo e biti re en samo ako se one izdvoje kao zasebne nacionalne dr ave. Etni ko i enje je proizvod toga. Nacionalizam nije samo strategija oblikovanja identiteta pripadnika jedne politi ke zajednice ve i strategija u e a u nadmetanju oko prisvajanja politi kih dobara. T o zna i da nacionalizam ozna ava s dr avom poistove enu naciju na taj na in to svim njenim lanovima obezbe uje politi ke prednosti u odnosu na sve one koji joj ne pripadaju. Dr ava je konceptualna zajednica i osnovno jezgro njenog ujedinjenja je princip gra anstva; ona je istovremeno i domovina ije je vezivno tkivo nacionalizam. Priroda i kvalitet jedne politi ke zajednice zavisi od toga da li je glavni povezuju i inilac princip gra anstva ili nacionalizma Istorija centralne Evrope i anglosaksonski model-dva osnovna modela unifikacije Gidensova teorijska konstrukcija: moderna dr ava je konstrukcijska zajednica koja nije samo ugovorna i proceduralna konstrukcija ve i forma politi ke zajednice. Priroda pravnih i politi kih kultura i istorijske okolnosti u kojima se odvijaju ustavne i politi ke borbe oblikuju prirodu odnosa unutar dr ave Princip gra anstva:i tip integracije politi kog poretka i u tipovima integracije kroz nacionalitet slu i kao klju ni faktor pacifikacije i raspr ivanja ekspanzivnih osobina nacionalizma. Gidensova analiza, 2.pote ko e: 1.)nedovoljna uklju uje integrativna svojstva principa gra anstva princip gra anstva je korektivni inilac socijalne i politi ke integracije dru tva 2.) iako demonstrira ideju nacije i nacionalizma, ne analizira ih temeljito Nacija je politi ki koncept,uklju uje ideju dr ave bez koje se pojam ncije ne razume. Nojman:nacija i nacionalitet su povezani su tinski s dr avom

y y y y y

y y

y y

y y

Narod postaje nacija samo ako poseduje svest o zajedni kim politi kim ciljevima i ako je sposobna da oblikuje i odr i efektivnom zajedni ku politi ku volju Dizraeli:odnos izme u naroda i nacije-odnos izme u prirodnog i politi kogpjma Pojam narodnije politi ki ve pojam prirodne istorije. Narod je rod. Nacija je civilizovana zajednica,delo vremena. Nacija i nacionalitet ine ideolo ki onov kojim se opravdava centralna mo dr ave nad oblicima autonomije i mo i(lokalnih,feudalnih,crkvenih). Slu i kao klju ni faktor ujedinjavanja politi ke zajednice Odnos izme u principa gra anstva I principa nacionaliteta: Habermas- teorijskopolazi te analize; ema procesa konstituisanja modern nacionalne dr ave je:raspoznaju se tendencije racionalizacije(racionalna administracija), osvajanje prava I emancipacija(legalni okvir slobodne individue), I kulturne integracije(kulturna I etni ka homogenost). Moderna nacionalna dr ava nastaje kao rezultat uzajamne interakcije mo i, gra anstva I nacionalizma. Nacionalna dr ava I demokratija su ro ene istovremeno u Francuskoj revoluciji,rasle u senci nacionalizma Princip gra anstva se ra a iz prirodno-pravne ideje samoodre enja individue I povezan je sa mutacijom ideje narodnog suvereniteta u formi istorijskog ugovora-Hobs, koji ima funkciju da ograni i I kontroli e vladarsku mo u formi samoorganizovanja civilnog dru tva u politi ko telo. Kod Rusoa to jeop ta volja; Lok:pristanak; Kant:ustav Princip gra anstva je jezgro dru tvenog ugovora,jezgro samoorganizovanja dru tva koji je konceptualna konstrukcija kojom se istovremeno razja njava I kako se vlst utemeljuje I kako se legitimizuje Kod nacionalizma ljude na lojalnost prema dr avi motivi e svest o zajedni kom pripadni tvu Habermas: pro iruje pojam gra anstva pojmom politi ke culture,pa je tako princip gra anstva skup legalnih statusa,ali sadr i I norme politi ke culture, nazore I motive gra ana.Princip gra anstva ozna ava kao osnovnu formu politi kog identiteta ljudi a politi ku kulturu kao najop tiji okvir politi ke integracije dru tva. Majkl Volzer,2.slu aja oko kojih se raspravlja: 1.)rasprava o pravu imigranata-ograni ena su politi kim pravom partikularne zajednice da za titi integritet posebnog na ina ivota,tj.pravo gra ana na samoodre enje(self-determination)sadr i I pravo ljudi na samoo uvanje partikularnog na ina ivota; 2.)rasprava se odnosi na analizu uzajamnih odnosa gra anstva civilnog dru tva(civil society argument) I politi kog gra anstva

9. Podunavac: Princip gra anstva i poredak politike Uvod Ruso u delu Emil obja njava ta je za njega pravi gra anin. Tu pri a spartansku legendu kada majci javljaju da su joj na rati tu poginuli sinovi. ona na to pita ko je pobedio u ratu i kad joj glasnik odgovara da je pobedila Sparta, ona odlazi u hram da se zahvali bogovima. Monteskje koristi metaforu: krhka figura gra anina. Do 18. veka, ideja gra anstva je u sebi sa imala dva pojma: pojam politike i pojam slobode.

Slede i Monteskjea princip gra anstva je jedna vrsta dru tvenog ugovora (pactum subjectionis) u naj irem zna enju ovog pojma, kojim se ure uju me usobni odnosi gra ana i njihove politi ke zajednice. Princip gra anstva je klju na ustanova moderne dr ave. Klasi nu ideju da je gra anstvo jako va no za svakog pojedinca, obnavljaju Hana Arendt i Judit Sklar. Hana Arendt: Prvi korak ka totalnoj dominaciji nad ljudima je onaj kada u njima ubijete pravnu li nost (gra anina). Pravo na gra anstvo je drugo ime za jedno univerzalno pravo koje prethodi svim drugim pravima ljudi. U su tini, kada ovek izgubi pravo na gra anstvo, onda ljudska prava i nemaju smisla. Da je gra anstvo univerzalno ogleda se u odre enim obele jima. Prva oznaka gra anstva se izra ava u injenici da je gra anstvo jedan op ti status; pravo gra anstva omogu ava ljudima (gra anima) puno lanstv u jednoj politi koj zajednici. Drugo obele je: princip gra anstva je uvek povezan sa idejom jednakosti svi ioni koji imaju status gra anina imaju i ista prava i iste du nosti. Tre e obele je: princip gra anstva uvek sadr i osobitu vrstu reciprociteta (simetrije) izme u gra ana i politi ke zajednice. Aleksis de Tokvil koristi termin osvajanje prava kako bi ozna io procese politi kog emancipovanja. Dejvid Hiter navodi klju na faktora koji su doveli do ekspanzije principa gra anstva: Prvi faktor je teorijski. Princip gra anstva ima dve teorijske ideje. Prva (i polazi na) je da je ovekova priroda politi ka (dakle, u aristotelovskom smislu), a druga je ideja narodnog suvereniteta (u smislu da sve teorije gra anstva po ivaju na ideji da je vlast legitimna samo ako na nju pristanu oni nad kojima se vlada. Tako princip gra anstva slu i za institucionalizaciju ovog normativnog ideala). Drugi faktor nagla ava ulogu militantnog faktora. Kako to? Pa, uvek kada su dr avama trebale nove trupe, otvarali su se registri za upis gra ana (znate ono: jedan ovek, jedan glas, u vedskoj je pro ireno na jedan ovek, jedan glas, jedna pu ka). Tre i faktor je ekonomski. Naime, u svim fazama gra anstva ovaj status pripada privilegovanim klasama. Veber to pokazuje pore enjem tri klju ne faze: anti ke dr ave, srednjovekovne dr ave i moderne nacionalne dr ave. Karl Polanji ozna ava politi ke i ustavne borbe srednjih slojeva i radni tva kao rodno mesto principa gra anstva i politi kog identiteta ljudi. Ovaj proces je nerazdvojno povezan sa osvajanjem demokratije.

etvrti faktor ine politi ki faktori. Te ko e savremene politi ke teorije u definisanju pojma gra anstva, proizilazi iz dva razloga. Prvo, gra anstvo pretpostavlja povezanost gra ana sa politi kom zajednicom, a ovi pojmovi nisu istozna ni u razli itim pravnim i politi kim kulturama. Drugo, princip gra anstva nosi jedan sna ni normativni naboj; normativni ideal gra anstva uvek je povezan sa idejama i nazorima gra ana o tome kako bi jednu politi ku zajednicu trebalo dobro organizovati. Pojam gra anstva je mogu e definisati du razli itih dimenzija. U tom pogledu, Brajan Tarner pravi tipologiju preko para javno/privatno (koji otkriva da li se princip gra anstva oblikuje kao javna vrednost ili privatna privilegija) i preko dinamike socijalih i politi kih borbi pokreti od dole, pokreti od gore (koji utvr uje da li je status gra anstva rezultat narodnih borbi i masovnih politi kih pokreta ili je dar prosve enih politi kih elita). Urlih Projs tako e vr i tipologiju preko parova. Prvi par gra anstva ozna ava se razlikom izme u gra anstva koje je dato (gra anstvo kao usud neka vrsta kvazisvetog lanstva u zajednicama usuda) i koje je ste eno (gra anstvo po izboru vrsta racionalno-utilitarnog lanstva u politi koj zajednici). Drugi par je asocijativna i disocijativna svojstva gra anstva. Asocijativna svojstva otkrivamo u kovanicama: gra anin-vojnik, ekonomski gra anin, akademski gra anin. Najzna ajnija me u tim dihotomijama je ona izme u gra anina i roba. Bliska ovoj dimenziji je dimenzija isklju enosti i uklju enosti. U pojmu gra anstva otkriva se i tradicionalna antinomija (tj. suprotnost) dru tvo-dr ava. Dominantno je stanovi te da je koncept gra anstva upravljen prema dr avi. To stanovi te se osporava u politi koj teoriji postmoderne. U argumentaciji poseban zna aj ima argument civilnog dru tva koji se razaznaje u ideji da je osnovna funkcija principa gra anstva da demarkira, a ne da posreduje odnose izme u pojedinca i dr ave. Slede a distinkcija se odnosi na simboli ko ii teritorijalno ome ivanje principa gra anstva. Mnogi, uklju uju i Projsa smatraju da je klju na distinkcija ona koja polazi od toga da li se gra anstvo defini e u kategorijama prava ili primordijalnog lanstva u politi koj zajednici. Jedan deo te distinkcije se ogleda u razlikovanju gra anstva kao osnove koja slu i za promociju partikularnih ili op tih interesa zajednice. Minimalna definicija gra anstva je prema Ralfu Darendorfu je ukupnost Anrechte (kojim se ozna ava normativni osnov kojim se legitimizira pristup dobrima) i Angebote (kojim se upu uje na kvantitet i razli itost materijalnih i nematerijalnih dobara koje ljudi ele da prisvajaju). Poslednja distinkcija koju Projs navodi je razlika izme u politi kog i nepoliti kog gra anstva. Prema legalisti kim kolama pojam gra anstva se dominantno defini e u kategorijama prava gra anstvo se ozna ava kao jedan neupitni monolit i fiksirana struktura koja istovremeno defini e individualno lanstvo unutar moderne nacionalne dr ave i ona vrsta legalnog statusa kojom se garantuje klju na uloga individue unutar demokratskog jedinstvenog i ure enog

politi kog i socijalnog ivota nacije. Bitna odlika ove kole jeste da se gra anstvo defini e pomo u dva osnovna koncepta: jedan je koncept nacionaliteta, a drugi koncept prava. U politi kom smislu, nacionalitet objedinjuje dve ideje: ideju nacije i ideju konstitucionalizma. Tradicija koja se oslanja na Francusku bur oasku revoluciju smatra da su nacionalitet i gra anstvo istozna i principi i jedan i drug su oznaka za politi ki ientitet ljudi. Me utim, pokazuje se da se ovi pojmovi razlikuju. Minimalno, razlika je u tome to nacionalitet sadr i pasivnu podre enost individue u odnosu na dr avu i poredak prava, status gra anstva uklju uje aktivni status participacije i oblikovanja poretka politike u naj irem zna enju ovoga pojma. Neke druge kole pojmom grta anstva pokrivaju celinu ekonomskih, socijalnih, kulturnih, religijskih, pravnih i politi kih statusa, koje ima pripadnik jedne zajednice ili dru tava. Za Brajana Tarnera gra anstvo je skup praksi (ravnih, politi kih, ekonomskih i kulturnih) koje defini u li nost kao kompetentnog lana dru tva i ija je posledica raspodela resursa na li nosti i na socijalne grupe. Podunavac u svojoj knjizi prihvata kao po etno stanovi te u odre enju gra anstva, liberalnu ideju legalnih statusa (prvenstveno prava), ali to nadogra uje slede im: prvo, status gra anstva je glavna oznaka politi kog identiteta ljudi; rugo, politi ki identitet (gra anstvo) ima prvenstvo u odnosu na sve druge tipove identiteta; tre e, osnovno le i te principa gra anstva se izvodi iz poretka politike (polity). Polity ne obuhvata samo poredak politi ke dr ave, ve i poredak civilnog dru tva Osnovno jezgro gra anstva ine gra anske spone koje gra ani podjednako povezuju sa drugim sugra anima i sa gra anskim boljitkom politi ke zajednice. Dobar gra anin je onaj koji podjednako daje najvi e to mo e svoim sugra anima i svojoj politi koj zajednici. Gra anstvo se razlikuje od drugih politi kih identiteta, prema Hiteru u dva klju na momanta. Prvo, prema moralnoj autonomiji gra anina (u ivanje gra anskog statusa je klju no za razvoj moralne zrelosti individue). Drugo, politi ki identitet prethodi i pokriva sve druge identitete. Na kraju, Podunavac zaklju uje da koncept gra anstva ima ire zna enje od pojma nacionalitet i da gra anstvo ima prednost u odnosu na druge tipove identiteta. On zagovara jednu gra anskorepublikanske ideje gra anstva, koja u svom uvodnom i minimalnom zna enju defini e status gra anstva kao skup pravila koje defini u individuu kao kompetentnog lana poretka politike (polity).Princip gra anstva u sebi sadr i elemente legalnog statusa, identiteta i op teg dobra. 11. Teorija pravde Rols Uloga pravde Pravda je prva vrlina drusvenih ustanova a istina rva vrlina sistema misljenja. Svaka osoba poseduje nepovredivost zasnovanu na pravdi koju cak ni drustvo blagostanja ne moze da ospori. Prava obezbedjena pravdom nisu predmet politickog pogadjanja niti

racun drustvenih interesa. Nepravda se moze tolerisati samo kada je to nuzno da bi se izbegla jos veca nepravda. Subjekt pravde Primarni subjekt pravde je osnovna struktura drustva ili nacin na koje glavne drustvene ustanove raspodeljuju temeljno prava i duznosti i odredjuju podelu koristi iz drustvene saradnje. Pod glavnim ustanovama se podrazumeva politicki poredak i glavna ekonomska i drustvena uredjenja. Primeri osnovnih drustvenih ustanova su: pravna zastita slobode misljenja, slobode savesti, konkurentna trzista, privatna svojina nad sredstvima za proizvodnju I monogamna porodica. Ova struktura obuhvata razlicite drustvene polozaje tako da ljudi imaju razlicito odredjena zivota ocekivanja. Principi drustvene pravde regulisu izbor politickog uredjenja I glavne elemente ekonomskog I drustvenog sistema. Shvatanje drustvene pravde treba posmatrati kao standard na osnovu koga se procenjuje distributivni vid osnovne strukture drustva. Shvatanje koje definise principe za sve odlike osnovne strukture, jeste vise od shvatanja o pravdi, a to je drustveni ideal. Pojam pravde znaci ispravnu ravnotezu izmedju zahteva koji se modjusobno namecu I shvatanja pravde kao skupa povezanih principa kojima se Identifikuju relevantni razlozi koji odredjuju tu ravnotezu. Pravda je samo jedan deo drustvenog ideala. Istrazivanje pravde je ograniceno na dva nacina: 1. prilikom raspodele necega sto se racionalno smatra kao korist ili stete, 2. od svakog se ocekuje da postupa pravilno I da pruza svoj udeo u odrzavanju pravednih ustanova . Aristotel prilikom odredjenja pojma pravde istice uzdrzavanje od pleonexija odnosno uzdrzavanje od sticanja neke prednosti za sebe otimanjem onoga sto pripada drugima. Glavna ideja teorije pravde Osnovna ideja je da principi pravde za osnovnu strukturu drustva jesu predmet izvorne saglasnosti, to su princpi za koje slobodne I racionalne osobe smatraju da bi unapredili njihove interese ako bi ih prihvatili u pocetnom polozaju jednakosti. Ljudi unapred treba da odluce kakko ce urediti svoje zahteve jedan prema drugome I kako treba da bude osnova njihovog drustva. Kod pravde kao prvobitni polozaj jednakosti odgovara prirodnom stanju tradicionalne teorije drustvenog ugovora. Prvobitni polozaj je pocetni status quo tako da su u njemu postignuti temeljni sporazumi nepristrasno. Principi pravde su rezultat nepristrasne saglasnosti. Jedno obelezje pravde kao nepristrasnosti je da se razmilslja o stranama u pocetnoj situaciji kao o racionalnim I uzajamno nezainteresovnaim. Pravda kao mnepristrasnost sastoji se od dva dela 1. tumacenje pocetnog stanja I problema izbora koji se tamo posmatra, 2. skupa principa sa kojima bi se saglasila. Rols pravdu kao nepristrasnost naziva ugovornom teorijom. Prvobitni polozaj I opravdanje Rols kaze da je prvobitni polozaj odgovarajuci ocetni status quo koji osigurava da temeljne saglasnosti postignute u tom polozaju budu nepristrasne pravda kao nepristrasnost. Shvatanje pravde treba rangirati prema meri njene prihvatljivosti od strane osoba koje se nalaze u takvim okolnostima. Pitanje opravdanja mi treba da utvrdimo koje principe bi

bilo racionalno usvojiti u datoj ugovornoj situaciji. Da bi se opravdalo pocetno stanje ono treba da obuhvati neke pretpostavke koje treba da budu prirodne I prihvatljive. Cilij ugovornog prilaza je da se ustanovi da one namecu znacajna ogranicenja prihvatljivosti principa pravde. Svrha ovih uslova jeste da predstave jednakost izmedju ljudskih biva kao moralnih osoba. 13. Liberalni nacionalizam Tamir

Jedini nacin da se opravda centralna uloga opolitickih obaveza u liberalnoj filozogiji usvajanje opisa liberalne drzave kao zajednice koja proizvodi odredjenu vrstu polirickoh obaveza. Libreralna filozofija definise politicke obaveze kao obaveze koje se slobodno prihvataju od strane slobodnih i racionalnih delatnika, cime se postize konsenzus i daje osnova za legitimaciju autoriteta drzave. Politicke obaveze u liberalnoj drzavi se ne prihvataju na slobodan i racionalan nacin. Ovaj proces prihvatanja podrazemeva kako slobodna i racionalna razmatranja tako i emotivne i intuitivne elemente. Dvorkin tvrdi da se politicke obaveze mogu shvatati kao asocijaticne obaveze ali liberalna filozofija je ovu mogucnost ignorisala iz dva razlog. 1. Komunalne obaveze zavise od emocionalnih veza koje predpostavljaju da svaki clan grupe poznaje sve druge. 2. Ideja o komunalnim odgovornostima koje vaze u velikim zajednicama, sto naslucuje komunizam i racionalizam. Politicka obaveza predstavlja zahtav da se podrze I ocuvaju politicke institucije, postuju zakoni, ucestvuje u politickom procesu, brani sopstvena zemlja I slicno. Svi drzavljani su oprtereceni istim politickim obavezama. Medjutim ovaj argument ne moze da opravda prihvatanje politickih obaveza od strane svih koji zive u liberalnoj drzavi. Postojanje velikih grupa gradjana neopterecenih olitickim obavezama ugrozilo bi shvatanje drzave kao slobodneasocijacije ciji se autoritet zasniva na pristanku. Tasman tvrdi da samo oni koji su se svesno slozili prihvataju obaveze, svi ostali gradjani koji nisu izrazili pristanak trebalo bi da budu tretirani kao maloletnici kojjima se vlada bez njihovog pristanka. Vi ste obavezni da slusate vladu koja je legitimni autoritet svejedno da li ste se vi licno sa tim salasili ili ne. vlada je legitimna kada su oni koji su svesni prihvatili njen legitimitet I ona tima opostaje legitimna ya sve svoje podanike. Drugom grupom argumenata tvrdi se da politicke obaveze ne bi trebalo da budu yasnovane na pristanku nego na zahvalnosti. Obaveze su nacin da se plate dugovi koje individua ima prema drzavi u skladu sa uzivanjem benificija I usluga koje je od nje dobila. U odsustvu pristanka neko zaista moze tvrditi da uzivanje izvesnih drustvenih dobaraa I benificija moze dati razlog da se podrzava drzava I da se omoguci drugima da uzivaju njene benificije ali imati razlog je nesto drugo nego imati obavezu. Ovim argumentom se ne porice to da zahvalnost zaista moze uticati na voljnost da se prihvate obaveze ali njime se tvrdi da zahvalnost sama po sebi ne predstavlja konkluzivan I obavezujuci razlog da se to ucini. Ti ne pristajes da budes obavezan vec si pre obavezan da pristanes yato sto je vlada pravedna. Obaveza da se slusa pravedna vlada nije politicka vec moralana. Asocijativna priroda partikularnih politickih obaveza Mi mozemo osecati da imam obavezu prema drzavi u kojoj su pravda I fer plej dostigli savrsen nivo, ali bi tesko bilo ovu obavezu definisati kao politicku. Mozemo osecati da imamo politicku obavezu prema nasoj drzavi iako nije potpuno pavedna. Asocijativne obaveze stoga moraju biti

zasnovane na nekakvom osecaju pripadnosti, na aktivnom I svesnom otkricu svesnom otkricu I na afirmisanju te pozicije. Individue prihvataju takve obavezee jer se identifikuju sa svojim drustvom Iza sebe smatraju da se nalaze pod obavezom da postuju zakon za kojij smatraju da izrazava takav stav. Ove obaveze su prihvacene tokom procesa socijalizacije, one ssu podjednako vredne kao obaveze koje su stecene pristankom I to iz potpuno istih razloga. Raz predpostavlja da prihvatanje I postovanje zakona nepravedne vlade nije moralno odgovarajuci izraz identifikacije sa sopstvenim drustvom. Osecanja pripadnosti na koje se asocijativne obaveze oslanjaju, pojavljuje nezaviseno od moralne prirode drzave. Cetiri nacina za prihvatanje politickih obaveza kao osnove za ovaj argument 1.Prihvatanje partikularnih politickih obaveza. Neke individue ce prihvatiti politicke obaveze samo na osnovu svog osecaja pripadnosti. Ya clanove ove grupe osecanje pripadanja ce biti nuzan I dovoljan uslov za prihvatanje obaveza. 2.Prihvatanje opravdanih partikularnih politickih obaveza. Pripadnici ce prihvatiti poliiticke obaveza osecaj pripadanja spojen je sa moralnom I funkcionalnom procenom njihove drzave. Opravdane politicke obaveze prihvataju se u dve faze. U pocetnoj fazi individue sticu osecaj pripadanja partikularnom politickom sistemu, druga faza zahteva moralnu procenu samog tog sistema. 3. Prihvatanje opravdanih politickih obaveza. U ovoj grupi individue ce prihvatiti pobaveze, samo na osnovu moralne I funkcionalne procene politika I aktivnosti drzave. Moralne procene su nuzan I dovoljan uslov za prihvatanje politickih obaveza. 4. Cetvrta grupa ukljucuje individue koje niti imaju osecaj pripadnosti prema drzavi niti procenjuju da li je ona razlozno pravedna I stoga sebe dozivljavaju kao slobodne od bilo kakvih politikcih obaveza. One ipak mogu priznavati autoritet vlade da izvrasava veliki broj cinova I mogu prihvatiti da u ime fer pleja postuju veliki broj zakona I politika. Drzava moze prihvatiti tek ogranicen broj takvih individua koje sebe vide kao neopterecene od bilo kakvih politickih obaveza, buduci da bi veci broj takvih individua ugrozio stabilnost drzave. Asocijativna priroda politickih obaveza moze objasniti zasto u svetu koji je sacinjen od drzava nacija shvacenih tako da ne sluze smao koordinaciji vec I izdrzavanju.

14.THE OXFORD HANDBOOK OF POLITICAL THEORY

Luks (Cudno prosvetljenje profesora Karitata) u formi romana sazima savremenu politicku teoriju nesrecni profesor biva kidnapovan od strane Pokreta otpora I poslat da trazi razloge za optimizam.

1.

STA JE POLITICKA TEORIJA?

To je interdisciplinarni poduhvat ciji je centar gravitacije blizak humanistickom delu, srecom jos nedisciplinovane discipline, politicke nauke. Politicki teoreticari su privrzeni humanistickom

izucavanju politike (interesovanje za zahteve pravde I njihovo ispunjenje, predpostavki I obecanja demokratije, podelu izmedju sekularnog I religijskog nacina zivota, prirodi I identitetu javnih dobara). Postoje oni za koje je politicka teorija formalana teorija okrenuta samo prema objasnjenju politickih fenomena, gde je objasnjenje oblikovano prema modelu prirodnih nauka I ima formu trazenja obrazaca I kauzalnih objasnjenja za dogadjaje u ljudskom svetu. Perestroika pokret (Monroe) dovodi ovakav pristup u pitanje. Politicka teorija je situirana izvan ove kvalitativno vs. kvantitativno debate, smestena negde izmedju razdvojenih svetova, normativne filozofije I empirijskog sveta politike. Politickoj teoriji ponekad nedostaje jezgro identiteta. Neki teoreticari pokusavaju da nadoknade ovaj nedostatak, tako sto ili vracaju politicku teoriju na njenu pravu ulogu, odnosno, arbitriranju univerzalnih pitanja I istrazivanja bezvremenih tekstova, ili ponovo pomeraju paznju od politicke teorije ka istoriji. 1.1ODNOS SA POLITICKOM NAUKOM

Pocetkm 1950-tih bihejvioralni revolucionari pokusali su da prociste nauku od soja teoreticara I imali su odredjenog uspeha u tome, na jednom ili dva odseka za politisku nauku na srednjem zapadu SAD-a. Kasniji uticaj teorije racionalnog izbora ohrabrio je druge, poput Vilijema Rikera da odbace lepa pisma, kriticizam I filozofske spekulacije, zajedno sa fenomenologijom I hermeneutikom. Politicki teoreticari su odgovarali da su nauka I objektivnost natopljeni normativnoscu sto samoproklanovani naucnici pogresno odbacuju, a teoreticari nisu bili spremni da uzmu zdravo za gotovo opis poiticke nauke. Veliki deo onoga sto se racuna kao politicka teorija duboko je povezano sa empirijskom politikom. Francuzi imaju rec koja opisuje sta se desava kada su oni koji su izabrani na mesto predsednika I premijera Iz razlicitih partija kohabitacija. 1.1.1 ODNOS SA ISTORIJOM

Istorija se pokazala kao sporna referentna tacka, posevno nakon rasprava o tome koliko su teorije zavisne od istorijskog konteksta I da li se politicki principi iz jedne epohe mogu legitimnog upotrebljavati kao osnova za kritiku politicke prakse u drugoj. Skiner privrzenost istorijskom kontekstualizmu. Eskraft poziva politicke teoreticare da priznaju fundamentalo istorijski karakter njihovog posla. Volin zalaze se za ono sto naziva politicko, Knjiga politika I vizija.. Politicko je pojmovna kategorija, koja je sama izvan istorije I njom se odbacuje I ideja da se u politici radi po univerzalnim istinama ali I svodjenju politike na interes. 1.3 ODNOS PREMA FILOZOFIJI

Najneistorijski uticaj na politicku teoriju u poslednim decenijama izvrsio je Dzon Rols, ciji je rad blizak analitickoj filozofiji. On je dosao sa strane kao spasitelj politicke teorije I izbavio je iz dremeza objavljivanjem knjige Teorija pravde. Pisao o tome kako bi politicka, ekonomska I drustvena Pravda izgledala u savremenim demokratijama. Rols je pokusao, sledeci Kanta, da otkrije razloge pomocu kojih mozemo resiti ono sto je on video kao temeljno pitanje politike: sukob izmedju slobode I jednakosti. Ronald Dvorkin zamisao sa aukcijom skoljki ( ne pitajte sta, ni ja ne razumem sta je pisac hteo reci). 1.4 ODNOS SA STVARNOM POLITIKOM

Nacin na koji se politicka teorija postavlja u odnostu na politicku nauku, istoriju I filozofiju moze se delimisno tumaciti kao promisljanje znacenja politickog. Jo sod Aristotela se insistiralo da se teorijom bavimo u okviru moguceg. Dzon Ganel je smatrao da je politicka teorija otudjena od politike, a Dzefri Isak je tvrdio da citaoci casopssa iz politicke teorije tokom 1990-tih ne bi imali pojma o tome da je Berlinski zid pao. Bitni pojmovi I misaone figure : Agamben- Goli zivot ljudi kojima drzava moze uciniti bilo sta. Fuko disciplinarna moc koja uslovljava sta ljudi mogu misliti. Smit- vandredno stanje u kome suveren moze suspendovati zakone. Dvorkin nadljudski sudija Herkules. Derida- bezuslovna gostoljubivost prema drugima.

Politicki teoreticari su pod uticajem zbivanja pored njih I skrecu paznju na izazove koje postavlja ekoloska kriza; bezbednosna politika; uticaj novih tehnologja na nacin na koji razmisljamo o privatnosti, pravdi, kategoriji ljudskosti; uticaj imigracije na ideje rase, tolerancije I multikulturalizma; posledice narastajuce globalne nejednakosti na nacin na koji teorijski razmisljamo o slobodi, jednakosti, demokratiji, suverenosti ili hegemoniji. 2.SAVREMENE TEME I RAZVOJ

Politicka teorija je sklona samoispitivanju. Zabrinutost u vezi sa sudbinom teorije svoj vrhunac dozivljava 50-tih I 60-tih godina, uporedno sa dominacijom bihejviorizma u politickoj nauci u SAD-u. Ove slutnje su bile umirene, ali ne I potpuno okoncane, tokom politickih I filozofskih previranja u SAD koje su se odigravale zahvaljujuci Berkli Pokretu za slobodno izrazavanje ( Volin I Sar), pokretu za gradjanska prava ( Arent) I protestima protiv vijetnamskog rata I vojne obaveze u SAD (Walzer). Clanovi aktivistickih mreza su citali I citirali dela koja su

napisali Hana Arent, Markuze I ostali, da bi poduprali svoje delovanje i viziju politike. Suprotno njima stajali su Rols (teorija pravde, Skiner (nova skola kontekstualne istorije politicke misli, poznata kao Kembridz skola). Straus (Prirodno pravo I istorija), Poper (beda istoricizma), Volin ( Politika I vizija), Fridrih Fon Hajek (Poredak slobode), Hana Arent ( Vita active I O revoluciji). 1.2 LIBERALIZAM I NJEGOVI KRITICARI

S pocetka 20 veka nema nikakvih pokazatelja da politicka teorija gubi vitalnost. - ovo je vreme zustrih I ekspanzivnih rasprava sa novim temama koje se javljaju u podrucima istrazivanja. Liberalizam samouvereno tvrdi da se materjalna dimenzija interesa najbolje ostvaruje na dobrobit svih kroz razmenu trzisne ekonomije. Politika stupa na scenu samo onda kada se ti interesi ne mogu ostvariti na zajednicku korist. Politika se dakle pretezno bavi agregacijom I pomirenjem individualnih interesa unutar, po predpostavci, neutralnog skupa pravila poredka. Liberalizam ostavlja puno prostora za razlicita sporenja koja se ticu granica politike, politicke intervencije u trzisne tokove, agregacije politickih preferencija, mehanizama za upravljanje konfiktima, sadrzaja prava, ustava, obligacija I duznosti. U predhodim decenijama liberalizam je imao sveobuhvatnog suparnika u vidu marksizma. Marksizam je isticao sredisnje mesto drustvenih klasa u politickim sukobima, odbacivao liberalno staticko I neistoricno shvatanje politike, naglasavajuci znacaj analitickog odnosa prema istoriji koja je vodjena materjalnim silama, koja odredjuje sta su pojedinci bili I sta ce biti u razlicitim politickim epohama. Sudbini marksisticke teorije nisu isli na ruku raspad Sovjetskog bloka, niti odlucno usmerenja Kine prema kapitalizmu pod zvanicno marksistickim rezimom. Zapazanja liberalne teorije koje su se ticale vlast individualizma kritikovana su ili prevazilazena kroz pristupe koji su se razvijali 70, 80, 90-tih godina. Fuko izvrsio reteoretizaciju moci. Habermas- razvio diskurzivno shvatanje politike. Italijanski pokret za autonomiju iz 1970 inspirisao je nova Gramsijevska I Fukoovska razmatranja o jednakosti, politici, nasilju I drzavnoj vlasti. Krecuci se od pristupa koji je utemeljio Frojd, pa do onih ciji je tvorac Lakan, psihoanaliza je podarila analitickim teoreticarima prerspektivu iz koje su mogli da proucavaju politiku masovnog drustva, rasnu politiku, rodne nejednakosti I licni I politicki identitet. 1.2.1 LIBERALNI EGALITARIZAM

LIberalizam je shvaan pomocu formalnog odredjenja jednakosti, kroz njegovu sklonost da smatra da ne postoje posledice po raspodelu resursa koje su vezane za ljudsku jednakost.. Konvergencija izmdju onoga sto se nekad smatralo iskljucivo liberalnim, odnosno iskljucivo socijalistickim u pogledu jednakosti, moze se isto tako posmatrati kao pokazatelj nove

dominacije liberalne teorije. Egalitarna literature svoju paznju prevashodno usmerava na pitanje individualne odgovornosti, individualnih sansi, te da se manje bavi socijalnim strukturama nejednakosti, sto otezava njeno jasno razlikovanje u odnosu na liberalizam. Jedna od glavnih osa sporenja 80-ih godina jeste ono to je postalo poznato kao liberalnokomunitarna debata. Komunitarci poput Majkla Sandela, pod uticajem Arent i Tejlora, tvrde da u isticanju apstraktnih pojedinaca i njihovih prava kao nose ih stubova politi ke teorije, liberalizam zanemaruje va nost zajednice koja zapravo stvara pojedince onakve kakvi oni zaista obitavaju. Po komunitarcima, pojedinci su uvek upleteni u mre u dru tvenih odnosa, nikada nisu dru tveno izolovani kao to liberalizam nagla ava, oni imaju obaveze prema svojoj zajednici, a ne samo prema politi kim aran manima koji olak avaju ostvarenje njihovih interese. 2.4. FEMINIZAM

Tokom 80-ih godina, feministkinje su se uglavnom stavile u polo aj kriti arki obe kole. Delile su prete an deo komunitarnog skepticizma u pogledu neukorenjenog pojedinca, unekoliko sna e i taj kriti ki naboj tvrdnjom da je apstraktni pojedinac neotelotvoren budu i da se ne pravi razlika da li je on mu ko ili ensko. Veliki deo feministkinja dovodi u pitanje nepristrasne koncepcije pravde i zala e se za kontekstualnu etiku koja prepoznaje odgovornost koju pojedinci imaju jedni prema drugima i/ili razli itosti u na em socijalnom polo aju. Dok druge feministkinje upozoravaju na to da je jezik pravde i prava otu eno mu ki, i ne uspeva, posledi no, da odbrani prava ena (Okin 1989). Feminizam je ostao izrazito podeljeni korpus misli tokom 80-ih i 90-ih, ali je postojao odre eni konsenzus koji se sastojao u irokoj kritici liberalne tradicije, koja je posmatrana kao preterano individualisti ka, zasnovana na strogom razlikovanju privatno/javno i nedovoljno obazriva na rodne teme. Neke od ranijih feministi kih kritika preterale su u pogledu njihovog razlikovanja u odnosu na liberalizam, pogre no i vi e nego to je to zaista slu aj predstavljaju i pojedinca koji se nalazio u centru te tradicije kao suzdr anog, sebi nog i samoljubivog. Postoje odre ene varijante feminizma koje se zala u za radikalnu politiku polne razlike koju te ko da bi liberalizam ikada mogao da prihvati i zastupa. Ipak, stoji injenica da su danas mnogi brendovi feminizma koji su nekada kritikovali liberalizam, sklopili primirje sa tom tradicijom. 2.5 DEMOKRATIJA I KRITICKA TEORIJA

Liberalizam se suo ava sa brojnim kriti kim izazovima, ali i u ovom slu aju snaga tih izazova se po svemu sude i rasipa. Republikanizam, koji prethodi liberalizmu dve hiljade godina stavlja naglasak na aktivno gra anstvo, gra ansku vrlinu i te nju ka javnom dobru, a ne na privatnim interesima koji se povezuju sa liberalnom tradicijom. Republikanizam je do iveo zna ajan procvat tokom 80-ih i 90-ih godina kada je va io za jednu od glavnih alternativa liberalnoj demokratiji. Danas, pak, ak i republikanac Ri ard Deger isti e da republikanska politika mora da se oslanja na priznanje onih principa koji su generalno povezani sa

liberalizmom, poput tolerancije, fer pleja i po tovanja prava drugih, a to se ne mo e smatrati potpunom alternativom. Deliberativna demokratija tako e se pojavljuje ranih 90-ih kao izazov uspostavljenim liberalnim modelima koji su politiku posmatrali kao agregaciju preferenci odre enih prete no u okvirima privatnog. Nedavna istorija kriti ke teorije - jo preciznije, dela koje je napisao Jirgen Habermas vredna je uva avanja. Koreni kriti ke teorije se u unazad preko Frankfurtske kole do Marksa. Pod okriljem Maksa Horhajmera i Teodora Adorna. Habermas je spasao ovu kritiku od potencijalne smrti pokazuju i da komunikativna koncepcija racionalnosti mo e osigurati racionalniji politi ki poredak i, povezano sa tim, doprineti emancipatorskim nastojanjima. Dolaskom devedesetih, Habermas (1996) je izmenio svoja polazi ta odre uju i se kao konstitucionalista koji nagla ava ulogu prava u ustanovljavanju uslova za otvoreni diskurs u javnoj sferi, iji je demokratski zadatak da uti e na politi ke institucije, a to potpuno nalikuje onome to mo emo prona i u ud benicima iz liberalne demokratije. 2.6. ZELENA POLITICKA TEORIJA

Zelena politi ka teorija se pojavila 70-ih godina, razvijaju i kreativnu osnovu za ekolo ki odbranjive alternative liberalnom kapitalizamu. Gravitaciona ta ka ove teorije je bio levi libertarijanizam koji je naginjao ka eko-anarhizmu, mada su se jo uvek mogli primetiti hobsijanski i autoritarni prizvuci. Op te je prihva eno da su liberalni individualizam i kapitalisti ki ekonomski razvoj neeti ki naspram bilo koje odr ive politi ke ekologije. U poglavlju koje sledi Mejer mapira razvoj post-entuzijasti ke ekolo ke politi ke teorije, koju karakteri e saradnja sa liberalizmom. Nije celokupna zelena teorija krenula ovim putem. Na primer, ono ime se bave Benet i alupka vi e je na tragu Toroa i Fukoa, dok Plamvud pote e prema radikalnoj ekologiji i feminizmu u kritici dualizma i antropocentri nog racionalizma na kojima se zasniva liberalizam. 2.6 POST STRUKTURALIZAM

Post-strukturalizam se esto posmatra vi e kao puka kritika nego kao konstruktivan doprinos. Ovaj pogre an utisak proizvod je me usobnog ukr tanja post-strukturalne i liberalne teorije. Post-strukturalisti su razvili i sopstvene, alternativne modele politike i etike koji nisu direktno naslonjeni na liberalnu teoriju. Post-strukturalizam se esto odre uje kao ustri protivnik velikih naracija; ova tvrdnja se vezuje za an-Fransoa Liotara. Post-strukturalisti odbacuju metanaracije: one koje se predstavljaju kao transcendentalno istinite, za koje priroda i istorija imaju su tinska svojstva, ili koje govore o metafizici dva sveta. Oni post-strukturalisti koji ipak koriste meta-naracije nastoje da se predstave kao predstavnici tradicije teoreti ara dru tvenog ugovora poput Hobsa, iji su politi ki argument podupreti imaginarnim i spekulativnim tvrdnjama o poreklu i putanjama dru tvenog ivota. Post-strukturalisti su oprezni u izno enju svojih post-

metafizickih pogleda kao jedne onto-pri e ija je ubedljivost uvek upitna i koja se nikada ne mo e u potpunosti rasplesti od interpretacija trenutnih istorijskih okolnosti Ono to post-strukturalisti nastoje da izbegnu nije pri a o poreklu pomo u koje je politi ka teorija oduvek motivisala svoje itaoce, niti re enja koja nude nadu. Ono to oni nastoje da izbegnu jesu svrhe ili jemci (poput vere, progresa ili vrline) koji su, istina je, doveli do zavidnih dostignu a (kao to je irenje ljudskih prava), ali u ije su ime tako e po injeni i zlo ini (u takozvanim zemljama u razvoju, u sukobu izme u Zapada i nevernika i nekonformista). Ovi ciljevi su ponekad pru ali priliku teoreti arima da izbegnu punu odgovornost za zaklju ke do kojih su dolazili, a pod izgovorom da ciljevi i vrednosti koji se istra uju imaju utemeljenje u nekim van-ljudskim dimenzijama kao to su priroda ili Bog. Liberalizam je pokazao sposobnost gotovo bez presedana da apsorbuje svoje takmace, potpomognut propa u svog glavnog suparnika, marksizma, ali tako e i virtuozno u sa kojom menja samog sebe i inkorporira klju ne elemenate iz suprotstavljenih tradicija. Ipak, to nije trijumfalni liberalizam, onakav kakav je proklamovan u Fukujaminom Kraju istorije. Klasi na ilustracija ovoga su dosta diskutovane promene u Rolsovom radu, jer dok se inilo da je Rols u Teoriji pravde (1971) postavlja principe pravde koji bi bili prihvatljivi ma kom racionalnom pojedincu u ma kakvom dru tvenom kontekstu, Rols u Politi kom liberalizmu Odbaciv i mnoge stare kritike koje su dolazile iz metropola, liberali su sada spremniji da priznaju postojanje zna ajnih tradicija mi ljenja pored onih koje su doprinele formiranju zapadno liberalizma. Oni, tavi e, priznaju da su osnovi za odbijanje ovih drugih tradicija klimaviji nego to se ranije smatralo Po uzoru na Rolsa i Habermasa koji su odbacili metafizi ku osnovu za njihove (o ito normativne) projekte, politi ki teoreti ari sa zapada su sve vi e priznavali istorijsku kontigenciju sopstvenih kola mi ljenja, to je dovelo do uve anja interesa za alternativne tradicije. Eksplozija pisanja o multikulturalizmu uglavnom 90-tih godina je posebno upe atljiva. Multikulturalizam je, po definiciji, zainteresovan za raznovrsnost kultura: on se bavi onim to se mo e smatrati radikalnim razlikama u vrednostima, sistemima verovanja i praksama, i posebno je bio preokupiran pravima ne-liberalnih grupa, ako uop te postoje, u liberalnim dru tvima. Problem se javlja zato to liberalizam nije jedina doktrina u ponudi, a ipak na in na koji je problem postavljen kao pitanje tolerancije, ili prava manjina, ili pitanje da li grupe poput pojedinaca mogu da budu nosioci prava ostaje su tinski liberalan. Nije sasvim jasno za to se to sada de ava (liberalizam ipak postoji mnogo godina), ali ova korisna skra enica, globalizacija, mora da ima veze sa tim. Te ko je odr ati veru u liberalizam kao u jedinu tradiciju ili u sekularizam kao normu, kada ve ina svetskog stanovni tva o ito nije ube ena ni u jednu ni u drugu ideju (Gray 1995, 1998). I mada su se politi ki teoreti ari silno oslanjali na liberalnu tradiciju u svojim obja njenjima ljudskih prava ili globalne pravde, same teme koje obra uju zahtevaju od njih da razmi ljaju o specifi nosti zapadne politi ke misli.

Te ko je predvideti dalji razvoj, mada kombinacija vladavine liberalizma i brige da je zapadni liberalizam nelegitimno zauzeo sredi nje mesto deluje nestabilno, i ini se verovatnim da e jezgra otpora i nove alternative liberalizmu dobiti na te ini u godinama koje dolaze. ini se verovatnim da e novi razvoj nauke (posebno onaj povezan sa biogenetikom) izlo iti politi ke teoreti are te kim izazovima u nadolaze oj deceniji, posebno imaju i na umu na e razumevanje granica izme u privatnog i javnog, i izgleda za jednakost. I dok izgledi za participativnijom i deliberativnijom demokratijom ostaju nesigurni, mo da mo emo da naslutimo izra enije fokusiranje na ulogu zadovoljstva i strasti u politi kom aktivizmu. Pesimisti nije gledi te je izra eno u zavr nim komentarima poglavlja Linde Cerili: poku aj da se o politici misli izvan okvira koji je isklju ivo usresre en na rod mo e zavr iti reprodukovanjem slepih mrlja zajedno sa starim kanonima politi ke misli 3. POLITICKA TEORIJA I POLITICKA KRETANJA TRENUTNA KRETANJA

Primetili smo ne to ranije ponekad komplikovanu vezu izme u politi ke teorije i ostatka politi ke nauke. Vra amo se tome ovde, ali vi e sa pogledom na oblasti saradnje. Me unarodni odnosi sadr e jasno definisanu podoblast teoriju me unarodnih odnosa, i ona je uglavnom definisana pomo u tri velika stanovi ta: realizma, konstruktivizma i liberalizma. Pomalo zbunjuju e, liberalizam u me unarodnim odnosima nije sasvim isto to i liberalizam u politi koj teoriji. U teoriji me unaronih odnosa, liberalizam ukazuje na ideju da akteri mogu sara ivati i graditi me unarodne institucije radi uzajamnih dobiti, tako da je povezan sa relativno optimisti nim poglednom na me unarodni sistem. Realizam, nasuprot, pretpostavlja da dr ave te e da postignu maksimalnu bezbednost u anarhiji u kojoj je nasilni sukob ve no prisutna mogu nost. Konstruktivizam pokazuje da su akteri, interesi, norme i sistemi socijalne konstrukcije koje se mogu menjati u vremenu i prostoru. Komparativne studije dru tvenih pokreta i njihovih odnosa sa dr avom se oslanjaju na ideju javne sfere u demokratskoj Metodologija mo da izgleda kao podru je koje je najte e dovesti u vezu sa politi kom teorijom, a ako se o metodologiji misli samo u pojmovima kvantitativnih tehnika, to mo e biti istina. Me utim, u metodologiji se tako e razmi lja o tome ta konkretne vrste metoda mogu da postignu. Normativno rasu ivanje primenjeno na javnu politiku umnogome odre uje sadr aj asopisa Filozofija i javni poslovi. Mada ovo prosu ivanje uklju uje moralnu filozofiju isto koliko i politi ku teoriju, ili ak i vi e. Procena i dizajn politike su va ni delovi javne politike, i oboje zahtevaju normativni kriterijum za odre enje standarda po kojima e se ocenjivati aktuelne ili potencijalne politike. Opet, politi ka teorija je na pravom mestu da iznedri takve kriterijume i na in na koji se mogu re avati sukobi me u njima . Teorija igara -

mo e da pojasni ta racionalnost jeste u odre enim situacijama , rasvetljuju i tako jedno od ve itih pitanja politi ke teorije. I uprkos estog opisa teorije racionalnog izbora kao vrednosno oslobo ene, njeni prakti ari su proizveli brojna normativna teoretisanja. Prapozitivista Riker, upotrebljava teoriju racionalnog izbora da doka e da je demokratija inherentno nestabilna i da su njeni ishodi besmisleti, i to koristi da podupre normativni argument u ime minimalne liberalne demokratije koja omogu ava da se odbaci iskvarena i nestru na vladavina - ali ni ta vi e od toga. Vode i komparativista Bo Rot tajn je izrazio zabrinutost da je empirijska ruka discipline izgubila svoj moralni kompas. Da upotrebimo njegov primer, tehni ki kompetentni varvari ovakve discipline ne bi umeli da se odbrane od postrojavanja uz politi ke snage poput nacizma, ukoliko bi to bilo celilshodno. Sam Rot tajn vidi lek u politi koj teoriji: Dobre vesti su da, za razliku od drugih disciplina, mislim da mi imamo re enje unutar na e oblasti istra ivanja. 15. HABERMAS

PRELAZ SA MEDJUNARODNOG NA KOSMOPOLITSKO PRAVO U kontraktualistickoj tradiciji ocekivalo se da se konstitucionalni principi mogu primeniti na sve narode i nacije ali uvek uz precutno podrazumevanje da se pravedno drustvo temelji na samo zakonodavnom gradjanstvu jedne individualne drzave. Medjunarodno pravo treba da funkcionise kao pomagalo za kontrolu stete u odnosima izmedju suverenih drzava. Majkl Volcer jos uvek brani princip nemesanja kao i od njega nerazdvojiv princip suvereniteta koji definise slobodu drzava kao njihovu nezavisnost od strane kontrole i prinude. Ono sto vazi za pojedinca vazi i za suverene drzave: postoje stvari koje im ne mozemo uciniti cak iako je to za njihovo dobro. Od I i II svetskog rata poredak klasicnog medjunarodnog prava je promejen nastankom totalnog rata. Izbrisana je premisa da svako ima pravo da ide u rat kad to pozeli. 1. Za status quo ante (1648 1914) osoben je sistem medjunarodnih odnosa. Taj sistem iziskuje ucesce naroda koji treba da budu nezavisni, od njih se ocekuje da odlucuju prema sopstvenim opredeljenjima koje definisu kao nacionalni interes. Medjunarodno pravo definise pravila igre: postavlja uslove ucestvovanja (suverenitet), postojanje drustvenih i teritorijalnih granica i zakone i reda unutar tih granica, zatim nijednoj drzavi nije dozvoljeno da se mesa u unutrasnje poslove druge drzave (nacelo nemesanja), nijedna drzava ne moze biti tuzena na sudu druge drzave za dela pocinjena u svom suverenom svojstvu (imunitet od nadleznosti), ako pojedinac prekrsi zakone druge zemlje dok dela u sluzbi svoje zemlje ne treba da se smatra krivim (imunitet drzavnih ustanova). 2. Ovakvo medjunarodno pravo je prezivelo promene koje se mogu pratiti kroz tri cinjenice: moralno neodgovorno koriscenje drzavne moci; opsta priroda globalnih rizika; i narusavanje sposobnosti nacionalnih vlada za politicku intervenciju.

3. Od zavrsetka II svetskog rata novi pravni propisi i nove politicke organizacije ustanovljene su kao reakcija kao na opasnosti izazvane moralno neodgovornim ponasanjem vlada, tako i na pretnje potekle iz nesigurne ravnoteze mira, u prvom redu zbog trke u naoruzanju. PRAVNE NOVINE POD OKRILJEM UN OBELEZAVAJU PRELAZ SA MEDJUNARODNOG NA KOSMOPOLITSKO PRAVO. Kosmopolitsko pravo bi stvorilo svetsku zajednicu gradjana, dok je medjunarodno pravo osmisljeno za sistem suverenih drzava. Pravni status svetskog gradjanina ovlastio bi svaku individuu da postavlja ili namece zahteve, ako je potrebno, i protiv svoje sopstvene nacionalne vlade. Kant to naziva nastankom svetskog gradjanstva. Tezi se uspostavljanju novih nadnacionalnih propisa i procedura koje ne bi sluzile samo za svrhe odrzavanja mira i bezbednosti (stvaranje medjunarodnih organizacija i ustanova koja se bave svim pitanjma). KOSMOPOLITSKI POREDAK JOS UVEK NE POSTOJI, ZATO SADASNJE STANJE OPRAVDAVA TERMIN MEDJUNARODNI ODNOSI. EU se moze smatrati organizacijom koja tezi stvaranju kosmopolitskog poretka. Volcer iznosi argument o dvostrukom standardu legitimnosti koji se ogleda u tome da nadnacionalni akteri odlucuju o tome sta je pozeljno a sta ne na globalnom nivou. Dovodi u pitanje njihove sposobnosti i spremnosti za tako nesto. Prvi primer ovog argumenta iznosi u Raspravi o pravednim i nepravednim ratovima. Volcer pravi razliku izmedju spoljnjeg legitimiteta, koji jedna suverena vlada stice medjunarodnim priznanjem i unutrasnjeg legitimiteta, koji ona uziva na temelju pristanka naroda. Volcer se poziva na doktrinu samopomoci Dz. S. Mila, i kaze da svaki gradjanin ima pravo na samoopredeljenje. Cak je i drzava samoopredeljujuca, iako se njeni gradjani bore i ne uspevaju da uspostave slobodne ustanove; ali je lisena samoopredeljenja ako se takve ustanove uspostave uplitanjem suseda. Volcer dopusta vojnu intervenciju u tri slucaja: u borbi za nacionalno oslobodjenje, u kontraintervenciji i u slucaju zlocina protiv covecanstva (humantarna intervencija). Ne predvidja mogucnost intervencije od strane neke svetske organizacije poput UN da bi se primenila ljudska prava (ugleda se na Karla Shmita). Volcer je za svoju teoriju dobio napade liberala, a posebno Dzeralda Dopelta. Haberman zakljucuje da Volcerova teorija nije u potpunosti ispravna i primenljiva jer su ceste okolnosti u kojima bi intervencije bile na mestu, ali ili ne mogu ili ne smeju da se sprovedu, bilo zbog predvidljivih reperkusija koje bi bile gore od odsustva bilo kakve intervencije. Teorija politi kih sistema

74. Politi ka dinamika ideje gra anstva: faktori razvoja prema Hiteru

Hiter se privenstveno bavi pitanjem univerzalnosti i ekspanzivnosti principa gra anstva. Postoje tri oznake gra anstva bez obzira o kakvom se politi kom poretku radi. A to su: 1. gra anstvo podrazumeva puno lanstvo u politi koj zajednici

2. povezan je sa principom jednakosti, svi gra ani imaju ista prava, du nosti, ograni enjja, odgovornosti i mo i 3. ovaj princip podrazumeva simetriju izme u gra ana i politi ke zajedice. Tri klju na faktora uti u na politi ku dinamiku ove ideje: 1. teorijski faktori: prvo aristotelovske ideje o politi koj prirodi oveka, na osnovu koje je svako ko ivi izvan politi ke zajednice Bog, rob ili ivotinja; ideja narodnog suvereniteta (mo individue ili grupe je legitimna ako ima pristanak onih prema kojima je uperena); 2. vojni faktori: u polisu, rimskoj imperiji, srednjevekovnom gradu i modernoj dr avi gra anin je vojnik i uvek kada su dr avama trebale trupe otvarali su se registri za upis gra ana. U vedskoj je maksima jedan ovek-jedan glas pretvorena u jedan ovek-jedna pu ka 3. ekonomski faktori: Maks Veber ukazuje da su u antici i srednjem veku gra anski status imali samo privilegovani aristokratski stale i, a ve ina su bili podanici; tek u modernoj dr avi je savez dr ava iz kapitalizma izrodio bur oaziju, isto tako je bio va an uticaj ustavnih i politi kih borbi srednje i radni ke klase. etvrtu grupu shvatamo kao politi ke faktore koji su vodili teritorijalizaciji politike, pro irivanju administrativne mo i, to je rezultiralo stvaranju autonomnih segmenata dru tva principom nacionaliteta. Hiter nagla ava da bez dr ave (nepersonalizovane) nema gra anstva. Dobar gra anin je onaj koji podjednako daje i svojim sugra anima i politi koj zajednici. Da bi neko bio gra anin on mora biti zrela, moralna, autonomna li nost. Princip gra anstva je univerzalan identitet koji harmonizuje druge identifikacijske sisteme. Ovim se razlikuje gra anstvo od drugih identiteta.

75. Politi ka dinamika gra anstva: antika

U Eumenidanu, tre em inu Estilove Orestije, Orest dolazi na scenu kao uro enik optu en za smrt svoje majke, a posle presude Aeropaga, postaje slobodni gra anin. Ovim se pokazuje i poreklo gra anstva i injenica da se ovaj status ne sti e ro enjem ve da se osvaja. Nastao je u anti kom polisu i rimskom gradu i jedan je od retkih politi kih pojmova kojim se objedinjuju stare i nove tradicije.

U polisu koji je predstavljao jednu vrstu civilnog dru tva, re politeja je zna ila i pravo gra ana da participira u javnom ivotu i ustav koji to omogu uje. Aristotel: gra anin je onaj ko obavlja javne poslove i u iva u po astima dr ave, gra anin je i onaj koji vlada i nad kojim se vlada, vladavina je mogu a me u jednakima stoga se gra ani udru uju u zajednicu zajednica i pokoravaju se zakonima koji sami donose. Gra anin je i ratnik i vlasnik roba, koji se ne bavi fizi kim poslovima jer je ojikos kao sfera nu nosti rezervisan za robove i ene, fizi ki rad je nespojim sa vrlinom, u Tebi su trgovci morali da napuste posao na 10 godina da bi stupili na funkciju, a Platon tvrdi da je rad protivan onom to je esencijalno ljudsko. Postoje tri statusa na kojima se bazira gra anstvo: izonomija (jednakost pred zakonom), izodikija (pravo govora na agori), i izotimija (pravo jednakih nadnica). Gizo: individualna sloboda nije postojala sve do germanskih osvajanja, a Konstant tvrdi da je ovek u polisu bio suveren zakonodavac a kao pojedinac rob. Ostrakizam je odr avao ovakvo stanje i dokazivao je da politi ka zajednica ima primat nad pojedincem, a primenjivao se u ohlokratskim re imima gde se kombinovala vlast despota i neprosve ene mase. Suverenitet je kolektivan (raspravljanje, glasanje, izbori magistrata i ispitivanje njihovog rada); Marks: u Gr koj je gra ansko dru tvo bilo rob politi kog dru tva. Sparta je bila specifi na: Plutarh : u Sparti niko nije bio slobodan da ivi kako ho e ve su provodili vreme u vojnim logorima, a funkcije su im bile fiksirane. Sam Likurg prigovara spartancima da su nesposobni da vode privatan ivot ve da se okupljaju oko svojih vo a. Tirtej (Elegije): najvi e dobro je op te dobro dr ave koja je zajednica heroja, herojska smrt je umreti za dr avu, u skup tinama se ne raspravlja nego se glasa sa da i ne. Gra ani na savet geruzije formiraju skup tinu, a mogu formirati eforat na godinu dana, geruzija mo e vetirati skup tinu. Solonove reforme su uvele etiri klase: prve dve regrutuju vi e magistrata, tre a ima pristup manje va nim polo ajima, etvrta samo glasa u skup tini. Pizistrat finasira seljake iz javnih fondova to im ja a autonomija...Atina na vrhuncu mo i ima 30-40 hiljada gra ana, a izme u 80-100 hiljada robova. Klistenove reforme ukidaju tribe i uvode deme, glasanje kuglicama, a skup tina i savet vladaju zajedno.

U rimskoj republici postoje patriciji, zemljoradnici sa javnim i vojnim funkcijama i plebejci koji nemaju nikakvu ulogu u politi kom ivotu. Postoji podela na vi e i ni e klase, slobodne ljude i robove, rimske gra ane i negra ane. Status familijas je bio uslov gra anskog statusa. Servius tulius nakon upada gala uvodi plebejce u vojsku i po inje da ih gleda sa po tovanjem. Sukob oko poredaka koji je trajao 200 godina rezultirao je formiranjem plebejskih skup tina. Grah je pre smrti eleo da uvede op ti gra anski status, a satus je pro iren nakon neuspelog ustanka italijanskih gradova koji su se bunili zbog nemogu nosti biranja magistrata. 212 pne uveden je op ti gra anski status koji je sem li ne slobode obuhvatao pravo na brak i pravo oca u odnosu na enu, decu i svojinu, ekonomsko pravo iji nosilac ne sme biti osu en na smrt, pravo da se bira i da bude izabran. Polibije (Istorija) isti e zna aj po tovanja bogova, roditelja, zakona i ustava koji je veza udru enih gra ana. Scipionov brata Fabius ubija sina i stavlja lojalnost prema dr avi ispred prirodne lojalnosti. Republika je zajednica gra ana povezanih pristankom i korisno u, zakon ini gra ane slobodnim. Seneka apeluje na Nerona ali njegov termin subtiolus sadr i elemente podani tva. Marko Aurelie: gra anin je racionalno bi e koje je sklono udru ivanju.

76. Politi ka dinamika gra anstva: mediteranski gradovi

Maks Veber: gra anstvo nastaje u zapadnim gradovima prvestveno zbog postojanja korporacija gra ana koji se pot injavaju istim zakonima kao izbog njihove sekularizovane prirode, ovim se zapadni grad razlikuje od orijentalnih , religijskih gradova . Nema ka izreka ka e gradski vazduh ine ljude slobodnima. Ruso:nema razlike izme u gra anina i stanovnika grada, ku a ini naselje, a gra anin grad. U gradovima mediteranskog basena (Peru a, Verona, Firenca, Bolonja, Venecija, Dubrovnik, Kotor) obnavlja se republikanska tradicija u kontekstu gra anskog identiteta i pravnog regulisanja ovog statusa. Ovome su doprinele univerzitetske, bankarske, trgova ke asocijacije kao i urbanisti ka sredina koja podse a na polis to je doprinelo sli noj atmosferi. Postoji aktivan

gra anski ivot koji ja a javne vrline i predstavlja branu od velikih i malih tirana. Funkcije traju godinu dana kako bi se spre io monopol i koripcija. Gra anska lojalnost oja ana je zajedni kim akcijama (organizovanje vojnih jedinica), kao i u religiji, politi kim simbolima i javnim sve anostima. Patriotizam je identifikacija sa rodnim gradom, a dr avni autoritet se poistove uje sa autoritetom oca. Gra anski status reguli e se sudskim presudama a volja gra ana je prekrivena interesima grada. Uslov za gra anstvo je prvenstveno desetogodi nji boravak. Municers - siroma niji deo stanovni tva Cives - za razliku od prvog mo e da povremeno napusti grad Incola - slabija veza izme u grada i gra ana, mo e da se seli iz grada u grad a dovoljno je da mu je sva imovina u gradu Dva pod statusa su: Subtibus (podanik) i Habitatur (stanovnik grada koji nema nu no gra anski status)

77. pdg: moderno gra anstvo

Napu tanje sela i naseljavanje grada predstavljao je proces civiliziranja. Volter: grad predstavlja su tinu individualne slobode i razaranje tradicionalno ruralnog dru tva, a nema ki romantizam 19.veka zalagao se za obnovu ruralnog dru tva. U predmodernoj dr avi gra anin je vlasnik javnih i privatnih prava, lan politi kih stale a, ali je tek Boden ukazao na privatno pravne i javno pravne aspekte ovog statusa. Boden obnavlja Aristotelove motive, ukazuje na pluralizam politi kih asocijacija i povezanost poretka i suvereniteta. Iako je gra anstvo bitno, to nije konstitutivni momenat poretka, ve suverenitet koji defini e i samog gra anina. Gra anin kao lan grada nije lan suverene politi ke zajednice. Bur uj je privatno pravni pojam a gra anin politi ki pojam. Za Rusoa ga anin je konstitutivni momenat politi kog poretka i uslov legitimacijskog titulusa, koji se putem ugovora koji predstavlja oli enje op te volje utapa u kolektivno telo koje postaje nosilac suvereniteta.

Kant: ukazuje na razliku izme u gra anina i bur oazija, gra anin je nosilac i u esnik vlasti, gra anin mora imati pravo glasa, ne sme biti ena ili dete i mora raspolagati svojinom. Hegel: gra anin je privatna li nost koja je utopila svoje interese u ciljeve dr ave, on je istovremeno i privatni vlasnik i gra anin. Bur uj poti e iz rimske republike a gra anin iz polisa. Prosvetiteljstvo veruje da politi ke ustanove i gra anski zakoni zavise od civilnog dru tva, istorija je razvoj od varvarskih ka civilizovanim formama. Hjum: jednoobraznost razvoja civilnog dru tva proizilazi iz istovrsnih potreba i jednakih sposobnosti da se ona zadovolji. Milar: civilno dru tvo se analizira u kategoriji dru tvenog polo aja i jednakih prava. Ferguson: centralizacija vodi ka despotizmu i korupciji javnog duha, stoga treba razvijati ono to je Tokvil nazvao srednjim nivoima politike tj.nezavisne politi ke asocijacije gde se razvija demokratsko politi ka kultura i brane od despotizma. Nema ka koncepcija gra anstva na koju su se pozivali Hegel i Marks odre uje gra anina kao onog ko napu ta familiju i ulazi u javnu arenu. Marks (nema ka ideologija): civilno dru tvo je stvarni teatar istorije, dr ava je centar bazi nih odnosa. Gra anin je apstrakcija koja prikriva klasne sukobe, politi ka emancipacija je parcijalna i bez ekonomske reorganizacije dru tva, nemogu e je socijalna emancipacija. Gram i: poredak politike = civilno dru tvo + politi ka dr ava. U gra anstvu se sa imaju hegemonija i konstituiconalizam sila i pristanak, javno i privatno, individualno i kolektivno, eti ko- politi ko, ekonomsko-korporativno.

78. mar alova koncepcija gra anstva

poku ava da opravda dr avu blagostanja poistove uju i gra anstvo sa njom, napadati privilegije dr ave blagostanja zna i napadati gra anstvo. Poziva se na D emsa i D on Stjuart Nila, smatraju i ih socijalnim verzijama liberalne doktrine. Princip gra anstva stabilizuje i ograni ava liberalni poredak koji ima neusagla enost izme u politi ke jednakosti i ekonomske nejednakosti. Gra anstvo je univerzalni status koji pripada punopravnom lanu politi ke zajendice. On predstavlja sve ukupnost civilnih politi kih i socijalnih prava i ima o ekivanja i od onih sa gra anskim statusom i od onih koji to nemaju.

Analizira polo aj radni ke klase iz britanskog dru tva smatraju i da kada postoji sveukupnost gra anskog statusa suprostavljenost u ivaju i povlastica je nebitno. Bar et kritikuje mar ala zbog: vere da gra anstvo nije nastalo samo kao rezultat socijalne harmonije ve i socijalnih sukoba, dru tva koja su poni tavala gra anstva nisu mogla podsta i socijalnu integraciju. Prva faza formiranja gra anstva je sticanje civilnih prava kao to su sloboda, svojina itd. Posle toga se to pro iruje na politi ka prava kao to su formiranje partija, bira ko pravo itd. Socijalna prava su pravo na blagostanje i sigurnost koja se oli avaju u obrazovnom sistemu i soc slu bama. Gra anstvo krasi: egalitarizam, evolucionalizam i intergrativnost. Civilna prava su najosnovnija, politi ka su veoma esto opasna za kapitalizam kao i socialna prava koja su se pojavila kao rezultat gra anstva i sindikalnih pokreta. Gra anstvo modifikuje kapitalisti ki sistem, zagovara soc emu koja ujedinjuje dem., blagostanje i kapitalizam.

79. kritika mar alove koncepcije gra anstva

njegova teorija je tek tokom 70tih godina probudila interesovanje. Mislioci poput Darendorfa i Barbaleta su se pozvali na integrativnu f-ju gra anstva dok Lipset ukazuje da Mar al insistira da dru tvu treba konflikt. Entoni Gidens (Nacionalna dr ava i nasilje) kritikuje zna aj soc i pol borbu i uprkos injenici da civilna prava prethode politi kim i ekonomskim, neka civilna prava su du e vreme bila ignorisana (Bizmarkova Nema ka). Po ugledu na Lindblona i Dala, veruje u jednistvo pol i civ prava kao sastavne delove prava kao sastavne delove procesa menjanja reprodukcije civilne mo i (menjanjem odnosa vladara i podanika). Ekonomska prava se ne mogu tretirati kao pro irena civilna i pol prava. Nenagla avanje vojnog faktora nepostojanje teorije dr ave koja bi i la ruku pod ruku sa teorijom gra anstva. Nepostojanje ekonomske sociologije koja bi objasnila alokativne soc d .

Nedovoljno nagla avanje stabilizatorskog faktora dr u vreme soc potresa. Neodgovaranje na neoliberalne i neokonzervatine kritike. Ofe tvrdi da su gra ani: participanti, podanici meta dr avne sile kojoj se odupiru formiranjem civilnog dru tva i autonomnih institucija, a tako e su i klijenti dr avne slu be. Gra anstvo ima tri karakteristike: liberalnu (pravna dr ava) koja prethodi demokratskoj (dem dr ava), a ova intervencinizmu dr ave blagostanja. Ove komponente mogu biti harmonizovane i mogu konvergirati, a mogu biti i potpuno inkompatibilne reprotukcije politi kih mo i koja se javlja upravo u odnosima ovih komponenata. Postoje i tri podsistema: odnos libe i dem komponenata Odnos dem i dr blagostanja koja se bazira na kolektivnoj i nacionalnoj akciji demok politike, kao i samostabilizacije i samoja anje institucionalne dinamike dr blagostanja; kad elite prihvate ustanove dr blagostanja one postaju imune na promenu. Klju ni odnos je odnos liber i klijentilisti ke komponente gra anstva, ovim se pitanjem bave neoliberali koji napadaju fiskalnu krizu i ekomonsku neefikasnost optu uju i je za krah tr i ne ekonomije i njoj odgovaraju ih principa kao i levoliberalne teorije koje napadaju depersonalizovanu i moralno destruktivnu vlast civilnog dru tva gde ne postoji jasna vizija solidarnosti. Svrha teorije gra anstva jeste odre ivanje gra ana kao najvi e vrednosti na osnovu koje ak i gra ani u najgorem polo aju ne e biti pasivni.

80. Strategije osvajanja gra anstva: Man i Tarner

Man (strategija vladaju e klase i gra anstva) kritikuje mar alov evolucionizam i njegovu etnocentri ku vezanost za englesko dru tvo. Osnovne strategije osvajanja gra anstva su: liberalna reformisti ka autoritarno monarhisti ka, fa isti ka i autoritarno soc- ka. Polaze i od predmoderne Evrope koja je podeljena na apsolutisti ke monarhije i ustavne re ime prikazuje osvajanje gra anstva od strane bur oazije i radni ke klase. U Engleskoj se primenjuje liberalna strategija koja pod uticajem sindikata radni ke klase i dr blagostanja poprima reformisti ka obele ja.

U Francuskoj gra anstvo nastaje kao rezultata borbe sa monarhijom, suverenitet ostaje primaran politi ki princip a Francuska i danas ima problema sa apsolutisti kim nasle em. Autoritarno socij. strategija se koristi u sssr-u a fa isti ka u Italiji i Nema koj, to su primeri negativnog uklju ivanja sa jedne strane radni ke k a sa druge strane bur . Barington Mur: destrukcijom selja kih dru tava je uticao na formiranje bur i potiskivanje nezadovoljnih sila. Terborm: radni ka klasa nije pro irila status gra anstva zbog otpora bur oazije, nikada nije imala podr ku bur demokratije, a njena borba uvek zavisi od ireg soc i pol konteksta. Brajan Tarner (okosnica teorije gra ) kritikuje mar ala zbog podcenjivanja, a Mana zbog precenjivanja dr ave. Analizira uticaj hri anskog ko enja ekspanzivnosti gra anstva ali ne uzima u obzir uticaj protestantizma na kapitalizam i lib.demokratijom. Tarner veruje u osvajanje gra anstva od dole i od gore. Postoje razli iti ambijenti sa razli itim tipovima gra anstva: revoluiconarni-osvajanje od dole sa uticajem javne arene, sfera privatnosti je sfera nu nosti i autoritarnosti. Liberalno pluralisti ka- polit.asocijacije i grupe vo ene idologijom liberalizma osvajaju ljudska prava i isti u zna aj gra anske neposlu nosti. Pasivno dem- postoji tamo gde se pol kultura zasniva na poverenju u pol institucije. Plebiscitarno autoritarna - bazira se na dezintegraciji starih pol ustanova i procedura. Tarner analizira gra anstvo u kontekstu javnog i privatnog, aktivnog i pasivno. U Francuskoj aktivno gra anstvo podrazumeva i napad na sfere porodice, religije i privatnosti. Pasivne dem gra anski status se oblikuje od gore i ima podani ki prizvuk. Lib dem - participacija, privatnost. Pleb dem - gra anin je podre en zajednici a participacija je prihvatanje vo stva. Porodica je oblast formiranja eti nosti pojedinca.

81. gra anstvo i nacionalitet

Rasprave o gra anstvu i nac ne samo da idu ruku pod ruku ve se i veoma esto preklapaju jer nac dr ava predstavlja i ideju i idela, kao i na in vredovanja soc i pol lanstva. Sa jedne strane imamo nacionaliste veruju da gra anstvo kao lanstvo u dr avi podrazumeva i pripadnost naciji, dok sa druge strane postnacionalni pluralisti isti u postnacionalnu multikultularnu dr . Problem je to obe teorije shvataju nac dr kao ne to okamenjeno. Habermars smatra da su tri faktora uticala na reaktuelizaciju nac dr : ujedninjenje nema ke koje je bitno pra eno slomom socijalizma i ratovima, ja anje Evropske zajednice, kao i migracije iz najsiroma nijih regiona istoka na zapad. Gidens smatra da postoje tri sile nac dr : gra anstvo, nacionalizam i suverenitet. Nac dr sve vi e naginje ka Lindblonovij i Dalijovoj poliarhiji koja se zasniva na: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. slobodi formiranja organizacija i stupanja u njih sloboda govora pravo glasa pravo izbora u javne slu pravo pol vo a da se takmi e za podr ku pravo pol vo a da se takmi e za glasove dostupnost informacija slobodni i po teni izbori institucije vlade zavise od izbora

poliarhije ne moraju nu no biti lib dem. Gra anstvo harmonizuje autoritarne i destruktivne aspekte nacionaliteta. Suverenitet u po etku predstavlja aps vlast monarha da bi vremenom pod uticajem terit i administ pro irenja dr avae ovek po eo da se ose a kao punopravni lan pol zajednice koji razvija mehanizme kontrole vlasti. Pomo u nacije gra anin po inje da prihvata dr kao svoju i ose a lojalnost prema njoj, me uti kako Monteskije ka e treba razlikovati legitimitet od unificiraju ih injenica. Hobs: dr ava je agregat individualnih volja koje funkcioni u nezavisno u odnosu na partikularne interese, suverenitet je njena bit. Ruso: dru tvo je moralno kolektivno telo a dru ugovor se bazira na instinktivnom ose aju pravde, pol i civilni zakoni imaju onu snagu koju im daju prirodni zakoni. Lojalitet je osnov ovakvog gra anstva, kao i postojanje nac kultura i zajedni kih obele ja.

Nacionalizam spojen sa administrativnim jedinstvom predstavlja sr suvereniteta, nac se formira kao forma kolektivnog identiteta koja se bazira na solidarnosti i kolektivnoj povezanosti, nac grupa sa svojim zajedni kim obele jima postaje kriterijum razlikovanja u odnosu na druge grupe. Nacionalizam je egalitaran u okvirima nacije ali hijerarhi an u spolja njim odnosima sa drugim nacijama, nejednakosti se ne iskorenjuju ve koriguju u konstitucionalnim demokratijama. Teri dr je u suprotnosti sa imperijalisti kom dr jer teritorija pripada onome ko je nastanjuje tj.pripada zajednici iji lanovi imaju zajedni ko poreklo u smislu zajedni kog ro enja, nacionalizam se ne shvata samo kao identitet ve i kao strategija u e a u nadmetanju oko prisvajanja pol dobara, lanovima nac dr se obezbe uje prednost u odnosu na sve one koji joj ne pripadaju. Gidens ukazuje na politi ki karakter nacionaliteta, ideolo ke karakterisitke, psiholo ka dinamika i njegov partikularni simboli ki sadr aj. Nac ima pol dimenziju jer su svi nac pokreti pol i zato to postoji pol mit o osnivanju pol zajednice. Dr je sa jedne strane konstrukcija sa gra anstvom kao vezivnim tkivom, a domovina sa druge strane, sa nacionalizmom kao njegovim vezivnim tkivom Uvek postoje veze izme u suverenitera, gra anstva i nacionaliteta; kada je nac usmeren ka suverenitetu nagla ava se superiornost jedne nacije nad drugim iniocima, a civ i pol prava su potisnuta tamo gde se u odnosu nac i suvereniteta daje ve i zna aj gra pravima pojavljuje se jedno vrsta poliarhije sa nac obele jima. Od pol kulture i istorijskih okolnosti zavisi odnos izme u dva tipa nac dr ava, Gidens je kritikovan zbog injenice da nagla ava isklju ivo korektivne a ne i integrativne f-je gra anstva, a ne trudi se ni da analizira njegovu povezanost sa nac dr . Nojman: nacija i nacionalitet su povezani sa dr , a narod postaje nacija ako poseduje svest o zajedni kim pol ciljevima i ako je sposoban da ih oblikuje. Hobs nije uspeo da do kraja protuma i unificiraju e osnove moderne dr a to je i Ruso primetio, tek sa franc revolucijom dolazi do fuzije ideja nacionalizma sa idejom narodnog suvereniteta. Habermars analizira odnos izme u gra i nacionaliteta ukazuju i da je tokom franc rev. Nacija je igrala klju nu ulogu u formiranju republikanskog koncepta gra anstva, a dr je stvorila uslov za razvoj kapitalizma. Nac dr podsti e principe etni ke i kulturne homogenosti zarad razvoja dem ali na tetu manjina. Nac predstavlja kulturnu integraciju dru tva na osnovu koje se itav narod smatra delom jedne celine, to je kolektivna nacija koja prera uje kulturnu tradiciju putem masovne komunikacije.

Gra i nac nisu konceptualno povezani ve je gra anstvo do lo iz prirodno pravne teorije individualnom izboru i formiranju civilnog dru tva kao pol tela. Gra ani organizuju mirnu egzistenciju u skladu sa principima koji proizilaze iz zajedni kog sporazuma, a ti principi su jednaki interes svih, takva asocijacija se struktuira uzajamnim priznavanjem i ona omogu ava da svako u o ima drugih bude respektovan kao slobodan ijednak. Nacija je najsna nija forma kolektivnog identiteta ali se postavlja pitanje da li integracija u okviru pol polja po iva na rac legalnim principima ili na eti kom poretku konsenzusa. Habermars tvrdi da je gra anstvo sredi nje jezgro soc integracije. Nac integracija je sistematska integracija koja se takmi i sa drugim soc integracijama gde je svest aktera uklju ena. Nacionalisti: lojalnost prema dr avi je motivisana sve u o zajedi koj pripadnosti, a dr mo e biti samo dr odre ene nacije. Liberali: dr mora svakom gra aninu i u jednakoj meri da obezbedi slobodu samostalnog izbora, dr se pona a prema gra kao prema jednakima, samo ako je svaki gra podre en istim zakonima. Liberalno individualisti ki koncept se pro iruje pojavom politi ke kulture tako to se u nju utapaju instituiconalne komponente gra anstva a pol kultura je pro eta slobodom, gra anstvo je osnovna forma pol identiteta a pol kultura najop tiji okvir pol integracije dru tva. Dr nije samo skup apstraktnih pravila kojim se institucioanlizuju pravni principi i procedure, a gra je i legalni status i identitet, ova dva momenta se povezuju ustavnim konsenzusom. Volzer: prava imigranata su ograni ena politi kim pravom partikularne zajendice da sa uva partikularni na in ivota, princip gra anstva ima primat nad drugim identititima, zato to je usmeren ka partikulatnoj pol zajednici. Habermars: gra ani deluju kao lanovi partikularne zajednice dok god je ta zajednica sposobna da primenjuju univerzalne pol principe. Zajednica ne po iva na emocijama i samorazumevanju kolektivnih veza ve na rac i proceduralnom sporazumu o zajedni kom ivotu.

82. Liberalna teorija gra anstva

Komunitarna kritika ne pravi razliku izme u liberalizma kao individualisti ke doktrine i lib kao skupa dem pol ustanova i procedura. Ova kritika se oslanja na ube enje na da lib podriva zajednicu spre avaju i participaciju i stvaraju i hijerarhiju i egalizam. Galston odgovara da

liberalizam ne podriva zajednicu ve je on forma zajednice koja podr ava odgovaraju e vr enje, ja a participaciju sa idejom o dem koja bi bila situirana u ire moralne okvire, a jednakost je moralna jednakost koje se poklapa sa injenicom da ne daje isti doprinos. Liberalizam meri ideju o nepostojanju sss koncepcije dobrog ivota sa filoz principima o regulisanju odnosa izme u individua. Postojanje individue i njenih interesa prethodi dru tvu, a samim tim individualne potrebe isposobnosti su nezavisne od soc i pol ustanova. Svi gra ani mogu da zadovoljavaju svoje potrebe sve dok to rade na na in koji ne ugro ava druge (Mil). Ljudska jednakost u smislu negativne slobode koja se odre uje kao prostor unutar koga ovek dela neometan od dru tva. Pojedinac je gra anin koji je nosilac formalnih prava koja se oslanjaju na ideju pravde ali i individualne slobode i jednakosti, kao razultat ovakvog shvatanja formiraju se sfere javnog i privatnog kao sfere gde se formiraju prava koja dr nikako ne mo e naru iti. Pojedinac je pol i ekon takmi ar, na tr i tu ovek je takmi arska ind koja sadi sopstvene interese i maksimizira sopstvene koristi (Smit), maksimalnom tr i tu odgovara minimalna dr ava. Gra anin je nosilac prava, dem forma tr i ne ekonomije, a pol je forma reprezentativne vlade. Rols (teorija pravde) insistira na jednakosti ljudskih prava i na jednakim ansama tako da najmanje poga aju one u najgorem polo aju. Kako prihvatiti ideju sveobuhvatne pravde u dr tvu gde postoji pluralizam razli itih doktrina, sve se svodi na konsenzus oko najosnovinijeg pojma pravde. Pravda je jedan vrsta ugovora koji je u saglasnosti sa lib dru tako da se mire polovi i dru razlika i dru harmonija. U pol liberalizmu Rols eli da odredi kako obezbediti stabilitet dru uprkos pluralizmu razli itih doktrina, uz pomo pravde, naravno pod uslovom da: moralne koncepcije koje se odnose na sve soc pol i ekonomske ustanove nezavisnost pol pravde od drugih sveobuhvatnih doktrina ideje pravde moraju biti sadr ane u javnoj pol kulturi, tako da ljudi prihvataju pravdu iz razli itih razloga.

Pol pravda se shvata i kao konsenzus o svim drugim idejama koje su sadr ane u pol kulturi , tako da na po etnoj poziciji procedure i pravila biraju slobodni i jednaki gra ani a ne izolovani pojedinci. Za Rolsa li nost ima kapacitet za pravdu i odre enu koncepciju dobra, dok su gra ani slobodne jednake li nosti sposobne za reciprocitet i saradnju i akteri svakog ugovora. I gra ani i li nosti sti u pol autonomiju sa realizacijom pol principa pravde i bazi na prava i slobode u osnovi pol i soc struktura. Rols je kritikovan zbog ograni enog prostora raiconalne teorije izbora, a u originalnoj poziciji akteri su vo eni moralnim mo ima. Koncepcija dobra se nadogra uje pol vrlinom. Gra anin je akter koji u polju pol kulture, koji oblikuje koncepciju pravde i predstavljaju i konsenzus gra ani sa svojim lib mi ljinjem i save u prihvataju doktrinu ili je ne prihvataju, zbog sukoba sa odre enim vrednostima. Stabilni konsenzus se formira kao konsenzus gra ana a ne kao konsenzus teorija. Mora da postoji prvobitno slaganje oko najtemeljitijih vrednosti, ali ako javna pol kultura ne postoji onda postoji normatinvi pojam javnog uma tj.spremnost da izla emo na e pol misli i da se ophodimo prema drugima u skladu sa vrednostima koje e drugi prihvatiti kao saglasne sa njihovom slobodom i jednako u kao gra ana. Pol pravda je konstitutivni element dobra stoga gra ani moraju podr avati pravi ne institucije i ophoditi se jedni prema drugima pravi no. Neke grupe i pojedinci moraju zadr ati svoj na in ivota i neunositi ga u polje javne pol kulture. Klasi no lib stanovi te o primatu prava nad dobrima postaje teza o primatu javnog nad privatnim tj.daje se primat soc i pol kooperacija. Me utim, pol vrednosti ne mogu nadma iti transcedentna dobra, isto tako treba re i da se gra anstvo mo e formirati od strane onih grupa i pojedinada koji ne vrednuju visoko lib vrednosti personalne automomije i rac plana ivota. Galston redefini e Rolsa tvrde i da je za odbranu pluralizma neophodna takva koncepcija op teg dobra gde e li nosti uz pomo principa pravde stvoriti okolnosti za realizaciju njihovih moralnih mo i i tako da ocenjujemo institucije u tom kontekstu. Tolerancija u lib dru zna i odbacivanje upotrebe dr mo i zarad nametanja jednog na ina ivota, lib dr je orijentisana na za titu ljudskog ivota, za tite i promocije osnovnih sposobnosti i razvoja soc racionaliteta. Gra ani imaju prava i ispunjavaju pol obligaciju u okviru pol zajednice.

Lib se ne mo e svesti na koncepte tolerancije i nediskriminacije ve ima jednu koncepciju dobrog ivota. Lib nije neutralan u odnosu na javne vrednosti to zna i da se podrazumeva jedna neutralna dr . Odnos privatnog i javnog je takav da lib pol struktuira privatne odnose tako da javne vrednosti prodiru u njih i delimi no ih konstitui u. Lib vrlina i gra anska i li na vrlina.

83. Kominitarni izazov lib teoriji gra anstva: radikalni pluralizam

Lib teorija je podlo na kritikama iz polja: civ dru tva, postmoderene i radikalnog plur. Lib teorija pociva na idejama individualne slobode i narodnog suvereniteta me utim takav sistem se izla e legitimacijskom deficitu tj.napetosti izme u na ina na koji gra ani u ivaju ind slobode ve inske dem i proceduralne pravde. Stoga za lib teorije je va no precizno definisati slobodu, procedure za oblikovanje op te volje i pravde u smislu distribucije zarad formiranja neutralne dr koja ne name e gra anima svoje koncepcije. Mnogi veruju da e lib dr opstati zahvaljuju i gra anstvo koje u sebi integri e zahtev za pravdom i pol lanstvom. Rols: poredak zavisi i od bazi nih struktura, principa pravde kao i od stavova gra ana kao nosioca prava i obaveza. Takozvane pol razlike ne vode nu no jednakosti, grupe ne mogu biti jednake ako njihov soc i kult doprinos nije javno priznat, grupna prava ne smeju ugroziti op ta civilna i pol prava. Jongova prihvata delimi no rolsovu pravdu tako to ne odbacuje konstitucionalizam i eti ki individualizam. Rad pluralizma kritikuje op tost iz koje se izvodi univerzalna uloga gra individualizma, grupne razlike ne mogu stvarati pol prava i obligacije jer one nisu povezane sa pravom i poretkom. Kritikuje depolitizaciju grupnih razlika i ne veruje da se soc i kult razlike stvaraju u sferi pravi nog, na ovo odgovara republikanskim stavom o politizaciji institucioanlnog soc i kult ivota. Jangova kao pol polje defini e one aspekte ivota koje slu e za podre ivanje ljudi, svi aspekti su van polja politike. Naspram nje rols tvrdi da je pol prostor izvan principa pravde.

Da bi se o uvala zajednica mora postojati zajedni ka koncepcija pravde koja je jedna vrsta ugovora usagla ena sa vrednstima lib dru . Pravda ima etiri oznake: 1. subjekt je osnova strukture dru tva a objekt uspostavljanje uskla enih principa na kojima se zasnivaju razlicite ustanove u kons dem 2. 3. pravda ne podrazumeva iru povezanost sa nekom moralnom doktrinom, pravda je izra ena u javnoj pol kult dem dru tva,

4. dru tvena kooperacija koja se oslanja na pravi nost mora imati podr ku u prelapaju em konsenzusu. Berin je tvrdio da nema soc sveta bez isklju ivanja nekih na ina ivota i to prihvata rols koji misli da neke grupe i pojedinci ne bi trebalo da se uklju uju u javnu pol kulturu. Rols daj e prioritet soc kooperaciji to Jangova prihvata jer pol vrednosti odnose prevagu nad svim vrednostima koje im se mogu opirati.

84. Komunitarni izazov lib teoriji gra anstva : kolektivna prava

onog trenutka kad su uvedeni pojmovi multikulturalizma i kolektivnih prava postavilo se pitanje granice lib pol u kulturno-pluralisti kim dru tvima. Isti e se potreba za priznanjem razli itih kulturnih identiteta i ono to je su tinsko jeste da ne treba zatvarati o i pred razlikama ve ih treba podr avati i osna ivati. Problem mirenja univerzalisti ke pol i pol razlika je prisutan u dru tvu centralen i isto ne Evrope gde postoji pitanje harmonizacije univerzalisti ke koncepcije nac dr sa potrebama etni ke samoidentifikacije i samodefinicije. Jedni tvrde da su nac dr podr ane autoritarizmom a mislioci kao to su Humbolti, Macini i lord Ekton tvrde da se identiteti najbolje brane u nac dr a isti e se zna aj jezika i kulture i injenice da postoje vi e razli itih na ina da se iza e u susret legitimnim zahtevima nac i etn manjina. Isaija ne samo da eli da re i konflikt izme u individualne slobode i kolektivne solidarnosti ve i da na e odgovaraju u sintezu.

Negativna sloboda: prostor unutar kojeg nema spoljnog me anja, individualana sloboda se mo e ograni iti u ime pravde ako prostor privatnog ivota ostaje van dr intervencije. Berlin se poziva na Nila koji tvrdi da pravda sadr i minimum sloboda za svakoga to zna i da niko ne sme silom menjati individuu u tom minimumu. Pozitivna sloboda je sloboda samousmeravanje individue i sloboda da ind ivi u skladu sa svojoj interpretacijom ivota i dobra. Postoji pozitivna ind sloboda prvi principom pravde i kolektivna pozitivna sloboda. Kontenkst pozitivnih sloboda podrazumeva i konc negativnih na osnovu kojih svaka soc grupa i nacija mo e biti sloboda bez strane dominacije a isto tako i pripadnici grupa su slobodni da ive u skladu sa na inom ivota zajendice, to ne podrazumeva nu no negativnu slobodu ili dem pol participaciju ve je dovoljno da se vlada i da se bude pod autoritetom one vlasti sa kojom se mo emo identifikovati. Liberalni pristup rolsa veruje da putem individualnih prava predstavlja neku vrstu identifikacije i solidarnosti sa partikularnom zajednicom a neki zapostavljaju aristotelovski stav da u komunitarne vrednosti treba uklju iti i individualne slobode. U pol liberalizmu eli da razvije konstitucioanlni re im koji bi bio prihvatljiv za sve doktrine tako da se uspostavi konsenzus koji se ne e bazirati na samoj jednakosti ideja. Kant: negativne slobode su nedodirljive i moraju se iroko distribuirati ali se koriguju faktorima priznanja i solidarnosti ak i u nac dr avi je mogu e ubla iti napetosti izme u nac dr i manjina pod uslovom najve e mogu e raspodele negativnih sloboda koja najmanje poga a one u najr avijem polo aju.