ISSN 1821-1550

Година I, Број 12 Излазе четвртком Цена 50 дин. www.kragujevacke.rs 30. јул 2009. године
9 7 7 1 8 2 1 1 5 5 0 0 2

Кошутњак
УВОДНИК РЕСТОРАН И БАЗЕНИ МНОГИХ МЛАДОСТИ

у корову
Bogati plivaju
Пише Мирослав Јовановић
Ministarka Diana Dragutinovi} do|e kao gazdarica
u ku}i – dr`i kasu. I poput mnogih porodi~nih kasa
i wena – od dr`ave Srbije – tavori sa kvalitetnim
sadr`ajem. Ra~una se da }e buxetski mawak na kraju
godine biti skoro pet posto dru{tvenog proizvoda,
umesto prvobitno planirana tri, pod pretpostavkom
da se s tim slo`i i MMF, koji poma`e ali i
uslovqava na~in dr`avnog pre`ivqavawa.
Pre neki dan ministarka Dragutinovi} je
obja{wavala kako misli da pothrani buxet, pa je na-
javila promenu oporezivawa dohotka gra|ana i
verovatno pove}awe PDV-a. Kod ove prve mere,
me|utim, nije objasnila kako bi oja~ala dr`avnu
kasu u 2009. kad se porez od bogatih gra|ana
obra~unava i napla}uje na godi{wem nivou, pa se na
te pare mo`e ra~unati tek narednog prole}a. Kad je
re~ o PDV-u, to je nasigurniji i najlak{i na~in
puwewa buxeta, ali on bi se pre svega svalio na
siroma{ni i sredwi sloj, {to je u ovoj besparici
podjednako rizi~no i nepopularno, a i inflatorno.
Mo`da nije lepo uz gospo|u Dragutinovi} staviti
dijagnozu „selo gori, a baba se ~e{qa”, ali po{to je
ona spiker Vlade, ili bar wenog ekonomskog dela,
najava novih fiskalnih zahvatawa s razlogom
nailazi na `estoku kritiku. Uz dva obja{wewa: prvo
je sumwa u wihovu stvarnu delotvornost, a drugo –
daqe prelivawe krize na „{iroke narodne mase”.
Aktuelna vlada, u stvari, pada u jednu su{tinsku
kontradiktornost na liniji proklamovanog
politi~kog opredeqewa i konkretnog rada
na socijalno-ekonomskom poqu. Kako?
Tako {to wenu i parlamentarnu ve}inu ~ine
predstavnici stranaka koje se deklari{u kao
socijaldemokratske (DS, SPS), zagovaraju}i
socijalnu pravdu kao svoj osnovni princip, a s druge
strane, u praksi i svakodnevici, vuku previ{e
poteza koji pove}avaju socijalno raslojavawe.
Fakti~ko stawe u Srbiji danas nedvosmisleno
govori da krupan kapital, svejedno na koji se
na~in „ukrupnio”, sve vi{e odmi~e u dobijawu
prevlasti u svim sverama `ivota. On o~igledno
sti~e i politi~ku dominaciju, svakako skriveniju
nego {to se na povr{ini vidi, jer ostaje nedodirqiv
~ak i u vremenu te{ke ekonomske krize,
kada bi dr`ava mogla i morala da interveni{e
u preraspodelu bogatstva.
Ova Vlada, me|utim, ili ne sme ili ne}e ni da ZAKON O VRA]AWU SVETSKI VOLONTERI U STEVAN PLETIKOSI],
~a~ne u svoje mo}ne i bogate dr`avqane. IMOVINE [KOLI „21. OKTOBAR” STRELAC
Jednima toleri{e o~igledni monopol na tr`i{tu,
drugima rad u sivoj zoni uz razne na~ine „prawa
para”, tre}ima mogu}nost da se ovde ba{kare a
poreze pla}aju dr`avama koje je te{ko na}i na mapi
– jer tamo registruju firme, ~etvrtima da imaju
fantomska preduze}a koja opet slu`e samo za
mahinacije… Zbog toga i jo{ {to-{ta drugog
izvedena je precizna definicija da je
najjeftinije biti najbogatiji u Srbiji.
Da slika bude gora, Srbija ima regulativu,
mo`da ne savr{enu i kompletnu, za balansirawe
ovog stawa, ali je ne koristi. Recimo, otkad je
2002. godine donet Zakon o spre~avawu prawa novca,
ne postoji ni jedna sudska presuda za to (ne)delo.
Ili, otkad je obznawena unakrsna kontrola imovine
i prihoda, niko nije uhva}en u prevari.
Od kada je najavqeno ve}e oporezivawe luksuzne
imovine, saznajemo da su skupocene jahte reg-
istrovane po belom svetu, a da ogromne ku}e i posedi
imaju neke druge nominalne vlasnike. Pomiwani
porez na dohodak gra|ana za pro{lu godinu platilo
je mawe od 20.000 obveznika, po minimalnim
stopama i uz simboli~no puwewe buxeta. Lo{ Nisu Bili smo
Po~etkom ove nedeqe Hrvatska je pove}ala PDV i
uvela dodatno oporezivawe plata sa dve stope –
preko 400 i preko 600 evra. Reakcije javnosti vrlo su
redosled xabe i ostali
burne jer su i tamo najbogatiji opet ostali
za{ti}eni. Vaqalo bi da na{a Vlada baci pogled
„preko plota”. Mo`da je boqe u~iti
poteza kre~ili sila
na tu|im nego na svojim gre{kama. страна 5. страна 17. страна 25.
2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 30. јул 2009. www.kragujevacke.rs
Отварање
ДРУГА СТРАНА

Suze
Пише Драган Рајичић

Mogu da pojmim kako je u du{i uva`ene doktorke Slavice,

koja onako suvereno kormilari srpskim Parlamentom. Mora da je
pravi ko{mar dok gleda i slu{a proleterske muke {irom
otaxbine nam. Ponekad neke od tih proletera mora i da primi,
takore}i po slu`benoj du`nosti, ali ako joj i ne do|u na izjadawe,
wihova sudbina je toliko potresa, da verovatno mora i sebi da
odredi neku smiruju}u terapiju. Koliko je ona preosetqiva,
najboqe znaju oni koji su je vi|ali u dru{tvu sa pokojnim Slobom.
Dok je wemu i{lo dobro, a to je ono zlatno doba kada je nama sve
oti{lo u tandariju, ona se dodu{e nije mnogo uzbu|ivala,
ali kada je on zapao u nevoqe, taj wen senzibilitet je do{ao do
punog izra`aja. Koliko je suza prolila kada je dopao apse za
koju su milioni Srba `iveli, samo ona zna. Da ih je skupqala,
cisterna bi joj bila potrebna.
Jedva da je poneku kap sa~uvala i za ove proletere koji danas
nemaju ’leba da jedu. Sre}a je wena, me|utim, u tome {to kao vrstan
lekar ona zna kako da sebi pomogne. Ako su joj lekovi potrebni, nije
problem i ako ne idu na recept. Skup{tinska plata nije lo{a, a
kapqe joj ne{to i od nekih farmaceutskih firmi ~iji je savetnik.
Mo`da tu ima i nekog sukoba interesa, ali nije weno da jo{ i o tome
brine. Woj je va`no da to kapqe.
A proleteri, ka`em, vi{e ni za ’leba nemaju. Ovih dana, da
Karikatura: Goran Milenkovi} stvar bude gora, uzmuvali se i ra~anski, a to je podru~je wenog
{ireg zavi~aja. Ta ~iwenica je, razume se, obavezuje da nad wihovom
АНКЕТА ТРЕБА ЛИ У ЦЕНТРУ ГРАДА ПОНОВО sudbinom prolije ~ak i neku suzu vi{e od onih uobi~ajenih. Vaqa se,
ГРАДИТИ СОЛИТЕРЕ? M. Igwatovi}
a vidi se da su u goroj nevoqi i od pokojnog Slobe koji je u apsi bar
imao {ta da jede. Ne znam da li su
Suza Bogdan Ru`ica Joki}, ra~anski proleteri kod we tra`ili prijem, ali nema nikakve
Stevanovi}, Milutinovi}, medicinska sumwe da bi ih ona tamo primila kao rod ro|eni. Upu}eni
trgovac: u~enik: sestra: ka`u da je ovih dana kupila paket maramica za tu eventualnu
- Ja sam za - [to da ne, - Grad su situaciju. Maramice su, razume se opet, vrhunskog kvaliteta jer
urbanisti~ki {to vi{e urbanisti kada se zbog narodne muke vaqa potresti, uva`ena doktorka ne
napredak. to boqe. naru`ili, ali `ali pare. Ionako }e joj se te pare od istog tog naroda, na ovaj
mogu oni i vi{e ili onaj na~in vratiti i to ukama}ene.
od ovoga. Ra~anskim proleterima plemenita doktorka mo`e, me|utim,
da pomogne i na jo{ jedan na~in. Mo`e, recimo, da pozove
mobilni gospodina Dejanovi}a koji je kupio ra~ansku firmu
Ana Zori}, Igor Kosti}, Nenad sa sve ovim sirotim proleterima i da mu ne`nim ili zapovednim
profesor in`ewer Ra{kovi}, glasom, svejedno, ka`e ovako: - Daj, bre, tim bednicima neku
muzike: informatike: ekonomista: crkavicu, ne mogu vi{e da se zbog wih potresam. Pala mi koncen-
- Nikako, - Kakvi crni - Svetska gradska tracija, pa kad treba da pustim nove suze, ono ni{ta. Daj wima neku
imamo i previ{e soliteri, da su{e estetika izbegava si}u da se ja vi{e ovako presahla ne brukam, a ti sa novim biznisom
solitera u ve{ na terasama zgrade vi{e od malo sa~ekaj, dok se slegne pra{ina. Ja sad treba da primim jedne
Kragujevcu. i prozorima. pet spratova. druge bednike, za wih sam ostavila nekoliko suza,
a mi se vidimo uskoro... E, da, uskoro }u na mali na odmor. Zato nam
ostavi malo para, mogli bismo da skoknemo na Mesec. Zna{ da
jedino tamo jo{ nisam bila. Mmmm, cccc...
Ana Stevo Popovi}, Du{ka Ovakav razgovor je sasvim mogu} i on bi mo`da mogao da
Milutinovi}, saobra}ajni Jovanovi} proizvede najboqi efekat po ra~anske proletere jer je uva`eni
student hemije: in`ewer: Jani}ijevi}, gospodin Dejanovi} takore}i ro|eni suprug uva`ene
- Tu`na sam, - Ne treba doma}ica: predsednice srpskog Parlamenta. Pitawe je samo da li uva`ena
moju su ku}u ru{iti postoje}u - Ne treba doktorka nije u ovom svom stresu zbog narodnog gladovawa
ve} sru{ili ravnote`u, dovo- tro{iti novac zaboravila broj telefona biznismena Dejanovi}a.
zbog glupih qno je torweva. na zgrade, ve} Izostanak te komunikacije naneo bi veliku {tetu ne samo
zgradurina. graditi fabrike. ra~anskim bednicima, nego i woj samoj. Mislim, ako
blagovremno sa suprugom ne dogovori pomenuti put na
Mesec, propa{}e joj odmor!
www.kragujevacke.rs Четвртак, 30. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3
У жижи
Kragujeva~ki
napredwaci (NE)SPORNA
GRADWA ZGRADE U STAROJ
optu`ili su Gradsku KOLONIJI
stambenu agenciju
da je dodelila
izgradwu lamela u
Staroj koloniji
preduze}u ~ija je
ponuda bila skupqa
za 40 miliona
dinara od
konkurentske, ali
direktor Vladan
Mihajilovi} tvrdi
da je sve ura|eno
po zakonu i to
detaqno obrazla`e
Пише Гордана Божић

avne nabavke, po svemu su-

Ј
de}i, jo{ uvek su vru}a te-
ma, a nedavno se jedna
na{la i na dnevnom redu
Srpske napredne stranke.
Wihova namera bila je, ka-
ko je saop{teno, da podsete
na neke ~iwenice, ali i da posta-
ve pitawa gradskoj vlasti i di- SRPSKA NAPREDNA STRANKA PROZIVA GRADSKU STAMBENU AGENCIJU
rektorima javnih preduze}a.
„Tek po javnom objavqivawu su-
koba koalicionih partnera koji u
ovom trenutku upravqaju gradom,
gra|ani Kragujevca dobili su
priliku da saznaju ne{to vi{e o
neregularnosti u delu javnih na-
Potezawe krupnih ra~una
bavki i o neodgovornom tro{ewu buxeta navedena je o{te}ena, pro- internet sajtu grada ili javnih nudama na{la preduze}a „A-
novca gra|ana i to kako u ovom, bu{ena menica, koju je, kako stoji preduze}a. „Ukoliko aktuelna nigor” i „Ratko Mitrovi}”.
tako i pro{lom periodu, kada je u saop{tewu, Kredi banka progla- vlast ne `eli da javnost i daqe Ovog puta prvi ponu|a~ je
okosnica vlasti bio DS”, pi{e u sila ispravnom i izjavila da }e sumwa, potrebno je da objavi i tra`io 114,9, a drugi 153,6
saop{tewu za javnost SNS. je u slu~aju potrebe realizovati. svaki dokument budu}ih javnih miliona dinara. Iako je „A-
Nakon svega {to se u posledwih S obzirom da za lamelu dva nije nabavki: konkursnu dokumentaci- nigorova” ponuda za 38,7 mi-
nekoliko meseci pisalo i govo- raspisan tender, ve} je za wenu ju, zapisnike sa otvarawa ponuda, liona dinara, odnosno 34
rilo o ovoj temi, napredwaci su izgradwu anga`ovana ista firma, `albe ponu|a~a, odluke naru~io- odsto, bila jeftinija od
zatra`ili detaqniji odgovor od ukupna razlika izme|u vrednosti ca, odluke komisije za za{titu konkurentske, ipak je odba-
nadle`nih o javnoj nabavci koju je najpovoqnije ponude i potro{e- prava ponu|a~a, ugovore, kao i sve ~ena, po{to je ovaj ponu|a~
sprovelo javno preduze}e Gradska nog novca iz buxeta iznosi oko 80 ostalo. Sigurni smo da bi na taj tra`io avans od 40,7 milio-
stambena agencija (GSA) za iz- miliona dinara. na~in u velikoj meri bila obezbe- na, ili tre}inu od ponu|e-
gradwu stambenog objekta lamele Zbog toga SNS postavqa pitawe |ena kontrola tro{ewa buxetskih Vladan Mihajilovi}: ne cene.
jedan u Staroj koloniji. za{to u ponovqenom postupku ni- sredstava, a samim tim i smawe- - Ova ponuda jeste bila jefti-
je ni{ta u~iweno da se dobije po- ni tro{kovi grada i javnih pred- Opozicioni predstavnici nija, ali bila je dostavqena pro-
Gde je 800 hiqada evra? voqnija cena i za{to najpo- uze}a”, stoji u saop{tewu SNS. bu{ena menica, za koju je banka u
ne bi trebalo zarad poli- kojoj je „Anigor” deponent pisme-
U {tampanom materijalu koji voqnijem ponu|a~u nije ostavqen Sve je po zakonu
rok da dostavi novu neo{te}enu ti~kih poena da se upli}u no potvrdila da je neva`e}a. Vla-
je podeqen novinarima navedeno
menicu, kako bi 800 hiqada evra Odgovaraju}i na pitawe koje je snik ove firme mogao je da se
je da je komisija GSA „zloupotre- u ne{to {to se pravno lako
ostalo u buxetu. SNS, tako|e, pita postavila SNS, direktor Gradske `ali Komisiji za za{titu prava
bila svoj polo`aj i posao dodeli-
i gde je oti{ao taj novac, kojim se, stambene agencije Vladan Miha- mo`e dokazati ponu|a~a, ali on to nije u~inio,
la ponu|a~u ~ija je ponuda za oko
jilovi} ka`e da Zakon o javnim po{to je bio svestan da nije u
40 miliona dinara ve}a od ponu- kako tvrde, moglo sagraditi neko-
nabavkama ta~no propisuje pro- pravu, ka`e direktor GSA.
de najpovoqnijeg ponu|a~a”. Kao liko obdani{ta. bila potrebna posebna tehni~ka
Napredwaci smatraju da svaki ceduru o postupawu na tenderima Na tenderu za objekte „Koloni-
izgovor za neprihvatawe najpo- opremqenost izvo|a~a, s obzirom
i u slu~ajevima kada je neka od ja 1, 2”, koji je raspisan aprila
voqnije ponude i izdvajawe do- dokument u vezi sa javnim nabav- na visinu i gabarite objekta.
prispelih ponuda neispravna. 2008. godine, za gradwu {esto-
datnih 40 miliona iz gradskog kama treba da bude objavqen na Konkurisali su GZTP „Anigor” i
- U trenutku otvarawa ponuda, spratnog poslovno-stambenog ob-
ukoliko je ona neispravna, nema „Ratko Mitrovi}”, pri ~emu je jekta od 162 stana, koji je
ponuda prvog iznosila 59,73 mi-
ДАЉЕ РАСЕЉАВАЊЕ КОЛОНАЦА ДОГОДИНЕ naknadnih rokova. Nezadovoqna
liona dinara, a drugog 33,65, od-
tehni~ki bio najslo`eniji za
gradwu i bez avansa, „Anigorova”
strana mogla je da podnese zahtev
Komisiji za za{titu prava ponu- nosno za 78 odsto skupqa od ponuda (121 milion) bila je za 25
|a~a, ali to nije u~iweno. Sa dru- izabranog drugog izvo|a~a. odsto skupqa od izabaranog izvo-
Novi stanovi idu u prodaju ge strane, na{e preduze}e bi Krajem iste godine raspisan je |a~a „Ratko Mitrovi}” (97,5 mil-
imalo mnogo problema da je pos- i javni poziv za objekte „Koloni- iona).
I pored i{~ekivawa posledwe grupe stanara u Staroj radni~koj ja 1”, za gradwu stambenog bloka Osim toga, cena izgradwe stam-
koloniji, koji `ive u barakama ispod Hipodroma, da }e se za desetak tupilo onako kako zahtevaju opo-
zicioni predstavnici da je od ~etiri {estospratne lamele benog prostora kod izabranog po-
dana preseliti u posledwu od tri izgra|ene lamele u Ulici Prvo- sa liftovima, koje su sadr`ale u-
slava Stojanovi}a, to se ipak ne}e dogoditi. dozvolilo da, po{to vide ponude nu|a~a ostala je ista u oba slu~aja
drugih, vr{e ispravke, ka`e Mi- kupno 180 stanova. Gradwa ovih o- i iznosila je 400 evra po kvadra-
Prema re~ima direktora Gradske stambene agencije Vladana Miha-
jilovi}a, za posledwih nekoliko godina grad je uz velike napore na- hajilovi}. bjekata bila je daleko slo`enija tu, dok je „Anigor” u prvom slu~a-
pravio vi{e od 500 stanova za raseqavawe, uglavnom Kolonije. On dodaje da bi u tom slu~aju u gra|evinskom smislu, zbog ~ega ju tra`io 300 evra, a u drugom
Prodaja lokacija u ovom nasequ donela je gradu izvesne prihode, pri drugi ponu|a~i imali pravo da o- je tra`ena boqa tehni~ka, tehno- 600, tvrdi Vladan Mihajilovi},
~emu su stvorene mogu}nosti za parcijalno raseqavane i pravovre- bore tender i tada bi se izgubilo lo{ka i kadrovska opremqenost. {to dovoqno govori o ozbiqnosti
menu predaju kupcima. Ostao je neraseqen blok ispod Hipodroma, kao jo{ nekoliko meseci za novi, a - Tender „Kolonija 1,1” sasto- ove ponude.
i par baraka pored Sokolane i de~ijeg obdani{ta. samim tim i ogromna sredstva. jao se od dve iste lamele sa pra- On napomiwe da opozicioni
Za sme{taj preostalih stanara potrebno je jo{ oko stotinu stano- Gradska stambena agencija, ob- vom ponavqawa. Re~ je o obje- predstavnici, naro~ito wihovi
va, a u posledwoj lameli ima ih 54, {to nije dovoqno za kompletno re- ja{wava na{ sagovornik, tokom ktima koji su zahtevnije struktu- mladi kadrovi, ne bi trebalo, za-
{avawe ovog problema. godine ima najvi{e jednu nabavku re i ne odgovaraju preduze}ima rad politi~kih poena, da se upli-
- Zbog ekonomskih te{ko}a koje su nas zaka~ile, ukoliko bismo te velike vrednosti. koja imaju samo jednu me{alicu i }u u kr{ewe zakona. Sve drugo
stanove iskoristili za raseqavawe koje nema finansijskih efekata, ru~na kolica. Sve to, dodu{e, mo-
Prvi javni poziv, otkako je Mi- mo`e se pravno dokazati, ali
imali bismo prili~no problema da nastavimo daqu stanogradwu. Zbog
hajilovi} postavqen za direkto- `e da se iznajmi, ali ovakav po- {teta je da ti mladi qudi startu-
toga }e osim ~etiri dodeqena stana, svi ostali u lameli devet biti
prodati, po povoqnim uslovima, obja{wava Mihajilovi}. ra GSA, objavqen je avgusta 2005. sao te{ko prihvataju i oni koji ju na pogre{an na~in. Politi~ki
Sa druge strane, ve} je razra|en projekat gradwe stambenih zgrada godine, za izgradwu stambenog su daleko opremqeniji. Na ovom poeni zara|uju se velikim trudom
izme|u zgrade Saobra}ajne milicije i {kole „Stanislav Srem~evi}”, bloka „Avala”, koji se sastoji od tenderu bio je dozvoqen i avans, i radom, a glasa~i to, na sre}u, u-
pa je kona~na odluka da posledwi blok bude kompletno raseqen na- {est trospratnih lamela sa ukup- obja{wava Mihajilovi}. vek prepoznaju, zakqu~uje na{ sa-
redne godine, kada budu zavr{eni ovi objekti. no 96 stanova. Za ovaj posao nije Opet su se me|u prispelim po- govornik.

НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редакција Анкица Весић (заме-
ник гл. уредника), Милош Пантић (уредник привреде), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обре-
новић (redakcija@kragujevacke.rs), Вук Павловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер, foto@kragujevacke.rs) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар
Димитријевић ► Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, Иван Стаменов, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станко-
вић (marketing@kragujevacke.rs) ► Секретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац, Каницова бб
4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 30. јул 2009.
TRANZICIJA ELEKTRONSKIH MEDIJA
Ne vidimo se sa Avale
Predstavnici nekoliko
televizija i lokalnih
samouprava uputili su
zahtev Vladi Srbije, sa
skupa u Kragujevcu, da se
promenom regulative o-
mogu}i formirawe re-
gionalnih javnih
servisa, kao va`an seg-
ment u procesu decen-
tralizacije zemqe
Пише Слободан Цупарић
inule sedmice u
M
Kragujevcu je odr`a-
na tematska konfe-
rencija „Tranzicija
elektronskih medija
– kako do `eqenog
ciqa”, na kojoj je po-
tencirano mi{qewe da je dosada-
{wa privatizacija medija u Srbiji
pokazala da nisu ispuweni ciqevi
koji su postojali u vreme kada su do-
no{eni zakoni koji su je predvi|a-
li. Po re~ima Jovanke Marovi},
direktorke RTK i moderatora ovog
skupa, trenutna situacija u ovoj
sferi otkriva da, sem jednog prime-
ra, ne postoji nijedna uspe{na pri-
vatizacija medija. Najdrasti~niji
slu~aj je kraqeva~ka televizija, ko-
ja je uga{ena godinu i po dana nakon
privatizacije. Ona je podsetila da
je RTK, s grupom elektronskih me-
dija u Srbiji, jo{ po~etkom febru-
ara 2007. godine, pokrenula tako-
zvanu „kragujeva~ku inicijativu”,
kojom je tra`eno da se zaustavi pri-
vatizacija elektronskih medija i
formiraju regionalni javni servi-
si. Na|a Markovi}, zamenica gra-
dona~elnika Ni{a, rekla je da je
ovaj grad jo{ 2007. godine, zna~i
pre pokretawa izmena Zakona o ra-
diodifuziji, doneo dva su{tinska
zakqu~ka: prvim se zaustavqa pri-
vatizacija ni{ke televizije, a dru-
gim inicira izmena Zakona o
radiodifuziji.
Hendikepirani polo`aj
- Gra|ani Ni{a, wih 33.000, pot-
pisivawem peticije izrazili su
interes da imaju svoju televiziju –
kao javni servis. Politi~ari su is-
po{tovali tu `equ i mi idemo u
tom pravcu. Uostalom, i moje prisu-
НАТАША ВУЧКОВИЋ
ЛЕСАНДРИЋ
Stop za
zloupotrebe
Nadam se da }e izmene i dopu-
ne Zakona o javnom informi-
sawu biti usvojene. One pred-
stavqaju samo precizirawe od-
re|enih odredaba postoje}eg
zakona. Praksa je pokazala da
neprecizne odredbe sada{weg
Zakona o javnom informisawu
omogu}avaju dosta zloupotreba
i upravo iz tog razloga uvede-
no je nekoliko preciznijih de-
finicija – u smislu odgovo-
rnosti za neistinite infor-
macije, kao {to je ogla{avawe
krivim nekoga bez pravosna-
`ne sudske odluke.
Медији
TELEVIZIJA KRAGUJEVAC O^EKUJE DA
BUDE REGIONALNI JAVNI SERVIS
stvo ovom skupu govori u prilog to-
me, bila je kategori~na gospo|a
Markovi}.
I pan~eva~ka televizija je zago-
vornik ideje da ostanu lokalni jav-
ni servisi. Nevena Simendi},
glavna urednica, argumentovala je
to slede}im re~ima:
- Dosada{wa privatizacija dela
ovih medija u Srbiji nije donela
ni{ta dobro. U stvari, nije se po-
stigao nijedan ciq. Jer, nije u{ao
zdrav kapital koji bi doneo finan-
sijsku samoodr`ivost tih medija, a
s druge strane od osloba|awa od
centara politi~ke mo}i ni{ta ni-
je bilo. Upravo su novi vlasnici
predstavnici politi~kih centara
mo}i i vi ste, u stvari, postali slu- sve to ukazuje na neophodnost regi-
ge jednog gazde.
Na istoj talasnoj du`ini s Ni-
{om, Kragujevcom i Pan~evom na-
{ao se i centar Sanxaka, a Ada
O|ulovi}, {ef finansija Javnog
preduze}a za informisawe „Novi
Pazar”, potrebu da elektronski
mediji budu u statusu lokalnih jav-
nih servisa potkrepquje i argu-
mentima.
- Mi smo jedina regionalna te-
levizija na prostoru Sanxaka ko-
ja ima tu frekvenciju – i jedina
televizija koja izve{tava na jezi-
ku nacionalnih mawina. Televi-
zija treba da bude javni servis
gra|ana, jer privatizacija mo`e
da uni{ti sve {to se ti~e objek-
tivnog informisawa i predsta-
vqawa pravog stawa u regionu.
Su{tinski razlog za-
lagawa Skup{tine grada
Kragujevca za realizaciju
platforme poznate pod
nazivom „kragujeva~ka i-
nicijativa”, koju je po-
krenula gradska ku}a
RTK, a prihvatile i mno-
ge u Srbiji, le`i u moti-
vu podr{ke svim
projektima decentrali-
zacije vlasti u Srbiji.
Naime, to je, smatra Sa{a
Mileni}, predsednik
Skup{tine grada Kragu-
jevca, projekat koji na
potpuniji na~in afir-
mi{e pravo gra|ana na
informisawe – nego {to
se to pravo
mo`e ostvari-
ti u postoje-
}em ambijen-
tu; zatim na
potpuniji na-
~in afirmi-
{e lokalni i
regionalni
razvoj, jer je probleme nalazi jedino u saradwi s
medijski mi-
qe koji stvara postoje}em Zakonu o javnom infor-
informisawe,
po sve }u ju }i ne mo`e biti vlasnik medija, ali, s
pa`wu jednom
prostoru, su{tinski preduslov
afirmacije tog prostora i u pri-
vrednom smislu. I najzad, apostro-
firao je Mileni}, to je put ka
razumevawu jedne diskriminacije
gra|ana s podru~ja centralne Srbi-
je – na osnovu ka{wewa u uva`ava-
wu teme regionalizacije.
- Dok mnogi gra|ani Srbije ima-
ju i svoje posebne dr`avne entitete,
za{tite wihovih prava, bilo da je
to grad Beograd, bilo da je to auto-
nomna pokrajina, bilo da je to neki
deo mawinske samouprave – ispo-
stavqa se da jedino gra|ani cen-
tralne Srbije nemaju drugu dr`avu
osim Srbije i da su zbog toga u hen-
dikepiranom polo`aju. ^ini se da
onalizacije, a decentralizacija
javnog informisawa jedan je od na-
jzna~ajnijih koraka u smeru reali-
zacije ovog krupnijeg politi~kog
pitawa, rekao je Sa{a Mileni}.
Paradoksalna situacija
On je potom primetio da se u ko-
ordinatama dnevnih politi~kih te-
ma ovo pitawe svodi na temu
privatizacije elektronskih medija
i prava op{tina i gradova u Srbiji
koji su wihovi osniva~i da to osta-
nu i daqe – a u funkciji razvoja si-
stema javnog informisawa na svom
podru~ju. Utisak je da to mi{qewe,
koje je samo pre koju godinu predsta- uvodi apsolutnu neravnopravnost
vqalo ekskluzivitet oko kojeg se
mnogo pra{ine diglo, u ovom tre-
nutku postaje realnost koja mora na-
NA\A MARKOVI], ADA O\ULOVI] I NEVENA SIMENDI]
i}i i na politi~ko uva`avawe.
Na pitawe kakav je stav Ministar-
stva kulture u vezi sa privatizaci-
jom elektronskih medija u Srbiji,
Nata{a Vu~kovi} Lesandri}, po-
mo}nica ministra, rekla je:
- Ovaj saziv Ministarstva kultu-
re svojim delovawem jasno je poka-
zao da re{ewe za sve aktuelne
qudima iz medijske industrije. U
misawu zaista jasno stoji da dr`ava
druge strane, u Zakonu o dr`avnoj u-
pravi i lokalnoj samoupravi, pa i
o glavnom gradu, stoji da lokalna sa-
mouprava mo`e na neki na~in ima-
ti vlasni{tvo nad lokalnim
medijima. Potom je Nata{a Vu~ko-
vi} Lesandri} potvrdila da svi
primeri privatizacije nisu ba{
dobri, da je informisawe posao od
op{teg javnog interesa i da anali-
zom svih konkretnih predloga koji
dolaze iz medijske industrije, a ko-
ji se ti~u privatizacije medija,
treba nalaziti re{ewa.
- Duh koji ide uz ideju o lokalnim
i regionalnim javnim servisima u-
pravo je duh decentralizacije i de-
metropolizacije politi~kog, javnog
i medijskog `ivota Srbije, rekao je
\or|e Vukadinovi}, urednik ~aso-
pisa „Nova srpska politi~ka mi-
sao” i u~esnik u debati. - Mi
vidimo da i ono {to se naziva jav-
nim servisom i {to ima svoje dobre
strane, dakle RTS, vrlo skromno,
vi{e na incidentnom nivou, prati
ono {to se de{ava u takozvanoj unu-
tra{wosti Srbije. A i gra|ani Voj-
vodine imaju svoj pokrajinski javni
servis mimo RTS-a, i Beograd je do-
bio prava da osniva medije, pa vi-
dimo da i nacionalne mawine
imaju pravo da budu osniva~i i vla-
snici medija...
Vukadinovi} je upozorio da }emo
do}i u paradoksalnu situaciju koja
me|u gra|ane Srbije; da imamo gra-
|ane prvog i drugog reda – u smislu
da jedni imaju razu|enu, kompleksnu
www.kragujevacke.rs
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ
Gde je
solidarnost
Nezavisno udru`ewe novinara
(NUNS) moralo bi biti protiv
daqe privatizacije medija, s
obzirom na polo`aj kakav u
privatizovanim medijima, uz
neke izuzetke, imaju zaposle-
ni, odnosno novinari, ~iji su
status i radna prava ~esto dra-
mati~no ugro`eni. Paradok-
salno je i trebalo bi se
zapitati za{to bi strukovno u-
dru`ewe ili organizacija bi-
lo protiv stvarawa javnih
servisa, odnosno za{to je za
hitnu privatizaciju.
i vi{estepenu mre`u i mogu}nost
informisawa, a drugi ne.
- Izgleda da samo [umadija osta-
je bez javne brige o informisawu,
dok svi drugi, na ovaj ili onaj na-
~in, to pravo zadovoqavaju, zapazio
je \or|e Vukadinovi}. – To je jedna
~ak neustavna, neprihvatqiva i ne-
pravedna situacija iz koje je najbo-
qi izlaz u osnivawu lokalnih i
regionalnih javnih servisa. Oni bi
delimi~no, kao i do sada, bili iz-
dr`avani od sredstava lokalne sa-
mouprave, a delom od pretplate koja
se pla}a za nacionalni javni ser-
vis. „Bitka” za „kragujeva~ku ini-
cijativu”, kojom se tra`i
zaustavqawe privatizacije elek-
tronskih medija i formirawe re-
gionalnih javnih servisa, tek
predstoji. Jedan od optimista,
bar kad je re~ o wenom ishodu, ne-
sumwivo je i Slavi{a Popovi},
direktor ni{ke televizije:
- Na{a inicijativa ide u dobrom
pravcu da se reformi{e Srbija, da
bude decentralizovana... S obzirom
da to nacionalni javni servis ne
mo`e da obavi, niti `eli, zna~i da
bude nacionalni javni servis i nas
u unutra{wosti, onda znamo da i
svaki dinar koji mu pla}amo nije o-
pravdan. Jer, samo gra|ani Beograda
pla}aju pun iznos za sve ono {to
{to dobijaju od svog nacionalnog
javnog servisa.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 30. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 5
Поводи

MNOGE ZGRADE VI[E PUTA

SU MEWALE VLASNIKE LEGALIZACIJA NEKRETNINA NA LEDU

Najgu{}e u
prigradskim
sredinama
U Kragujevcu ima najmawe 15.000 nelegalno
sagra|enih objekata, od kojih je do sada legal-
izovano svega dve do tri hiqade. Takozvana
divqa gradwa predstavqa veliki problem u
prigradskim mesnim zajednicama
pri izgradwi infrastrukture
ovi Zakon o ure|e- kih planova za okolna naseqa,

Н
wu prostora i iz- tako da su Bresnica jedan i dva
gradwi, koji je pokrivena planovima. Zapo~e-
trenutno u proce- li smo Stanovo, ali finansij-
duri pred poslani- ska situacija ne dozvoqava da
ZAKON O VRA]AWU IMOVINE cima u narodnom uradimo sve {to bi trebalo,
parlamentu, prema ka`e Bojana Divac.
svim najavama, trebalo bi Po svemu sude}i, novi za-

Lo{ redosled poteza

Пише Милош Пантић
Srbija je i daqe jedina
Na zahtev EU na{a vlast najavquje dono{ewe Zakona
znatno da pojednostavi proce-
duru za legalizaciju besprav-
no podignutih objekata. Pro-
cewuje se da samo u Kragujevcu
ima najmawe 15.000 takvih
konski propisi znatno bi
trebalo da uproste i olak{a-
ju proceduru legalizacije be-
spravnih objekata. Prema
nekim najavama, bi}e legali-
gra|evina, pri ~emu je od zovano sve {to je do sada iz-
o restituciji, ali nije dobro {to }e on biti donet 2003. do oktobra 2006. godine gra|eno, dok }e najsiro-

С
zemqa u tranziciji u posle Zakona o ure|ewu prostora, kojim }e se za
kojoj jo{ nije donet je- male pare legalizovati postoje}e stawe i ostati
dan od kqu~nih re- malo za vra}awe, smatra Jovan Pavlovi} Bojaxi}
formskih zakona koji
usvajawe o~ekuje uskoro, prak-
reguli{e vra}awe od-
ti~no legalizovati postoje}e
uzete imovine, Zakon o
restituciji. Obe}awa svih pret-stawe, i to tako {to su vlasnici
objekata do sada bili korisnici
hodnih garnitura na vlasti da }e
gradskog gra|evinskog zemqi{ta
se zakon doneti smewivali su pe-
na kome se objekti nalaze, a po
riodi „zati{ja”, kada je ovaj prob-
novom mo}i }e da postanu i vla-
lem sklawan u stranu, a ovih dana
snici parcela. Tako biv{i vlas-
ponovo je aktuelizovan direktnom
nici ovog zemqi{ta, odnosno
izjavom Olija Rena da je usvajawe
wihovi naslednici, ne mogu o~e-
tog akta preduslov za pristupawe
Srbije Evropskoj uniji. kivati da im se oduzeti placevi
U Regionalnom odboru Lige zavrate, ve} }e im pripasti nov~a-
za{titu privatne svojine [uma- na nadoknada. To nije u skladu sa
osnovnim zahtevom Lige da se
dije, vest da se dono{ewe zakona
{to vi{e oduzete imovine biv-
opet pokre}e sa mrtve ta~ke i na-
java ministra za prostorno pla-{im vlasnicima vrati „u natu-
nirawe Olivera Duli}a da }e se ri”, odnosno u onom obliku u
on usvojiti do kraja ove godinekome je oduzeto, pa da, onda, oni
do~ekana je sa rezervom. Jovan raspola`u tom imovinom po tr-
Pavlovi} Bojaxi}, predsednik `i{nim uslovima.
Regionalnog odbora za [umadiju, - Kako sada stvari stoje, za vra-
ka`e da od konkretnih re{ewa }awe u naturalnom obliku osta}e
koje }e zakon doneti ne o~ekujunajvi{e 10 posto oduzete imovi-
ni{ta dobro. ne. To }e biti neizgra|eno ze-
mqi{te, van gradskog gra|evin-
- Po prvi put jedan predstav-
skog, i oni objekti koji jo{ nisu
nik Evropske unije postavio je u-
slov da se donese Zakon o privatizovani. A, znamo da je za
privatizaciju ostalo ono {to do
restituciji i o~igledno je da }e
sada niko nije hteo da kupi, fir-
republi~ka vlast, pritisnuta tim
me sa zgradama koje su u ru{evnom
zahtevom, morati da reaguje i u-
svoji taj akt. Ali, smatramo dastawu. Sve ostalo }e se nadokna-
konkretna re{ewa ne}e biti do- |ivati nov~anim sredstvima, a
kako znamo u kakvom je stawu dr-
bra, jer je zahtev Lige bio da se
Zakon o restituciji donese pre `avna kasa, ne mo`emo o~ekivati
novog Zakona o ure|ewu prostorani{ta dobro, ka`e Pavlovi} Bo-
jaxi}.
i izgradwi. To nije ispuweno, ve}
}e biti obrnuto, a to znatno mewa On napomiwe da je dr`ava for-
budu}a re{ewa, smatra Pavlovi} mirala Fond za restituciju, iz ko-
Bojaxi}. jeg bi se ispla}ivala sredstva
Ovaj stav on obrazla`e ~iwe-kada zakon bude donet, i u koji je
nicom da }e novi Zakon o ure|e-izdvajano po pet posto od svake
wu prostora i izgradwi, ~ije seprivatizovane firme. ^lanovi
Lige za za{titu
JOVAN PAVLOVI] BOJAXI] NE O^EKUJE privatne svojine do
PRAVEDNO RE[EWE sada jo{ nijednom
nisu dobili konkre-
tan podatak koliko
para u tom fondu
ima, pa zato sumwaju
da on uop{te posto-
ji. Po re~ima pred-
sednika Lige za
[umadiju, problem
}e predstavqati, ka-
da zakon bude donet,
i dono{ewe sudskih
presuda o rehabili-
taciji gra|ana, ko-
jima je posle Drugog
svetskog rata imo-
vina nacionalizo-
vana.
- Imovina je oduzimana na os-
novu 40 raznih zakona i uredbi,
ali je nacionalizovana samo oni-
ma koji su osu|eni za saradwu sa
okupatorom. Da bi neko ko je na-
slednik nacionalizovane imovi-
ne mogao da podnese zahtev za
vra}awe, on mora da ima va`e}u
presudu o rehabilitaciji svog
pretka. Ja sam, na primer, po va-
`e}em zakonu o rehabilitaciji,
pre dve godine podneo zahtev za
rehabilitaciju mog dede i ime-
waka Jovana Pavlovi}a Bojaxi}a,
koji je bio vlasnik mlina na ~ijoj
je imovini izgra|en dana{wi
„@itoprodukt”. Su|ewe nije zaka-
zano do danas, iako u zakonu pi{e
da proces mora zapo~eti najka-
snije {est meseci po podno{ewu
zahteva, ka`e na{ sagovornik.
Godine 2005. donet je jedan za-
kon koji predstavqa pripremu za
dono{ewe onog glavnog, i on se
odnosio na evidentirawe oduzete
imovine. Svi naslednici otu|ene
imovine imali su pravo da pod-
nesu zahtev za uvo|ewe u dr`avnu
evidenciju, ali to su mogli da u-
rade u roku od godinu dana, {to je
po Bojaxi}u protivustavno re{e-
we.
Tada je Regionalna Liga za [u-
madiju pozvala sve naslednike da
se obrate woj za pomo} kod slawa
zahteva za uvo|ewe u evidenciju i
preko ovog odbora upu}eno je oko
200 zahteva, {to ne zna~i i kona-
~an broj, jer je jedan broj qudi po-
trebnu dokumentaciju uputio i
li~no. Ina~e, nezvani~an poda-
tak govori da je ovakve zahteve dr-
`avnim organima uputilo oko
250.000 gra|ana Srbije.
U regionalnom Odboru Lige ~e-
kaju da vide nacrt budu}eg Zakona
o restituciji, pa tek onda mogu da
se izjasne o wegovim re{ewima.
Predsednik Odbora ka`e da se na-
da da zakon ne}e biti poput onog u
Ma|arskoj, gde je svim nasledni-
cima oduzete imovine linearno
razrezana naknada od oko 300 do-
lara, i to je tako i pro{lo. Za ra-
zliku od severnog suseda, u
Sloveniji je donet veoma dobar
zakon koji je omogu}io vra}awe
velikog dela imovine u natural-
nom obliku. ^ak je i u Makedoni-
ji sprovo|ewe ovakvog zakona pri
kraju, jer je ostalo samo pet odsto
nere{enih zahteva.
primqeno ukupno 9.766 zahte-
va za legalizaciju, a nakon za-
konskog roka jo{ oko hiqadu.
Od toga je obra|eno 4.275 za-
hteva, ali je gra|evinsku do-
zvolu dobilo 15 do 20 odsto
prijavqenih. Ostali su arhi-
virani, uglavnom zbog nepot-
pune dokumentacije, ~ije
pribavqawe za mnoge gra|ane
predstavqa veliki izdatak.
Prema re~ima na~elnice
Gradske uprave za prostorno
planirawe, izgradwu i za{ti-
tu `ivotne sredine Bojane Di-
vac, gra|ani uglavnom legali-
zuju objekte prilikom uvo|ewa
gasa ili ukwi`be nepokretno-
sti, kako bi podigli kredit.
Najve}i problem predstavqaju
objekti izgra|eni bez gra|e-
vinske dozvole u prigradskim
naseqima, poput Bresnice dva
i tri, zatim u Kori}anima, Be-
lo{evcu, Erde~u, Malim P~e-
licama.
Neboj{a Vasiqevi}, ~lan
Gradskog ve}a ka`e da se godi-
nama gradilo bez ikakvog pla-
na i da to sada stvara ogromne
probleme. Najlak{e je legali-
zovati stambene objekte, ali je
daleko te`e kada u tim nase-
qima treba urediti infra-
strukturu. Sada se de{ava da u
gusto naseqenom delu Bresni-
ce, gde su ulice {irine nepu-
nih pet metara, dva automo-
bila jedva mogu da se mimoi|u.
U samom gradu, me|utim, ne-
ma objekata koji su podignu-
ti bez dozvole, ali je
problem naj~e{}e u tome {to
je prilikom gradwe bilo od-
stupawa, pa su neki objekti
ve}e spratnosti ili zauzima-
ju ve}u povr{inu od one za
koju su dobili dozvolu.
- Posledwih godina u{lo se
u izradu detaqnih urbanisti~-
ma{niji gra|ani mo}i da ra-
~unaju na popust ili mogu}-
nost da legalizaciju plate u
nekoliko rata.
Koliko }e ih to ko{tati jo{
uvek se ne zna, ali je izvesno da
}e kriterijumi za odre|ivawe
cene biti veli~ina objekta,
kao i da li je objekat sme{ten
u centru ili na periferiji.
Prema sada{wem predlogu ce-
NOVI ZAKON ]E UBRZATI
LEGALIZACIJU
ne bi trebalo da odrede lokal-
ne samouprave, tako da }e se
visina naknade u gradovima i
op{tinama prili~no razliko-
vati. O~ekuje se da }e i proce-
dura biti znatno olak{ana, a
pri podno{eweu zahteva, po
novom Zakonu, bi}e potrebno
dostaviti fotografiju objek-
ta, kopiju plana, izve{taj pro-
jektanta da je objekat bezbedan,
kao i ugovor o pla}awu nakna-
de sa Preduze}em za izgrad-
wu.
Dakle, ~itav posao se oba-
vqa u Skup{tini grada, kata-
stru i Preduze}u za izgradwu.
U ovaj proces ne}e mo}i da u|u
oni koji su zauzeli zemqi{te
na javnim povr{inama ili na
infrastrukturnim koridori-
ma. Tako|e, ne}e biti legali-
zovani ni objekti izgra|eni na
klizi{tima, mo~varnom tlu
ili drugim mestima nepovoq-
nim za gradwu.
Proces legalizacije treba-
lo bi da traje oko dve godine, a
po usvajawu zakona gra|ani }e
imati rok od {est meseci da
podnesu zahtev. Novi Zakon o
planirawu i izgradwi obave-
za}e sve op{tine i gradove da
evidentiraju sve bespravno po-
dignute objekte posle 2003. go-
dine, kako bi se kona~no uveo
red u oblasti gradwe.
G. BO@I]
6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 30. јул 2009. www.kragujevacke.rs
Привреда
INDUSTRIJSKA PROIZVODWA [TA DONOSE IZMENE ZAKONA O RADU
U PRVIH PET MESECI

Pad od blizu Odsustvo bez ograni~ewa,

30 odsto Poslodavci
}e radnike na
Пише Милутин Ђевић wu najavqenih otpu{tawa zaposle-
nih, zbog posledica svetske ekonom-
rijentacioni podaci i Vlada razli-
~itim merama poku{ava da smawi
U [umadiji i Pomoravqu u periodu od po~et- ske krize. otpu{tawa po osnovu tehnolo{kog
pla}eno odsu- kup{tina Republike Sr-

С
ka ove godine do kraja maja zabele`en je pad Re{ewe o neograni~enom trajawu vi{ka ili posledica krize. Dopune
industrijske proizvodwe od 29,5 odsto u odno- bije usvojila je, po hit- prinudnih odmora, po svemu sude}i, Zakona o radu su samo jedna mera ko-
stvo, umesto nom postupku, izmene
su na isti period pro{le godine i ve}i je od trebalo bi da bude prihvatqivo, kako ja ne}e re{iti sve probleme koje i-
pada na nivou Srbije, gde je smawewe proiz- na 45 dana, Zakona o radu, odnosno za dr`avu, tako i za radnike i poslo- mamo u privredi, kao ni problem
vodwe u istom periodu 18,1 posto, objavila je mo}i da {aqu samo jednog ~lana, i to o- davce. Ekonomski analiti~ari se u- otpu{tawa radnika, ali }e u jednom
Regionalna privredna komora u Kragujevcu. nog koji reguli{e upu}i- glavnom sla`u da je re{ewe, ma broju firmi doprineti o~uvawu po-
Tako se nastavqa trend lo{ijih rezultata u
bez vremen- vawe zaposlenih na koliko iznu|eno, dobro i da poslo- stoje}eg nivoa zaposlenosti, ka`e
ova dva okruga u odnosu na republi~ki prosek skog ograni- pla}ena odsustva. Prema izmenama davci ne}e morati da po hitnom po- Qaji} i dodaje da je usvojena mera
za otprilike isti procenat kao i na kraju ~ewa, a oni }e ovog Zakona poslo- stupku pi{u ot- privremenog karaktera i da se odno-
marta i aprila. davci }e radnike kaze. Dr`ava }e iz- si na period krize.
U [umadiji i Pomoravqu samo tri indu-
za to vreme mo}i da {aqu na be}i gu`vu u fili- Dr`avni sekretar u Ministar-
strijske grane imaju pove}awe proizvodwe u primati 60 pla}eno odsustvo, jalama Nacionalne stvu rada Sne`ana Laki}evi} ka`e
ovom periodu, i to su izdavawe, {tampawe i odsto trome- umesto dosada- slu`be za zapo{- da je saglasnost ministra uslov da
reprodukcija zapisa, proizvodwa elektri~- {wih 45 dana u qavawe i ne}e mo- se prava zaposlenih za{tite tokom
nih ma{ina i aparata i proizvodwa preci- se~nog prose- rati isplatama na- trajawa pla}enog odsustva, ali i da
jednoj kalendar-
znih i opti~kih instrumenata. Kod proi- ka. Odluku o doknada dodatno da se spre~e eventualne zloupotrebe
skoj godini, bez o- optere}uje ionako poslodavaca.
zvodwe ma{ina i ure|aja (osim elektri~nih), slawu na pri- grani~ewa kad je
koja je u prva ~etiri meseca bila ve}a, nakon tanak buxet, a pret- Ina~e, ministar rada ne}e poseb-
nudni odmor re~ o vremenu tra- postavqa se i da nim aktom propisati kriterijume
pet meseci tako|e je do{lo do pada ispod pr- jawa prinudnih
o{logodi{weg nivoa. poslodavac radnici ne}e biti kojih poslodavac mora da se pridr-
odmora. toliko nezadovoq- `ava da bi se odobrilo slawe zapo-
Proizvodwa je smawena i u jo{ 18 indu- ne}e mo}i da Za to vreme rad-
strijskih grana. Osetno povoqniji trend je sa- ni da bi krenuli u slenih na produ`eno pla}eno
donese bez sa- nici }e primati masovnije i radi- odsustvo. Za to, kako ka`u u Mini-
mo u proizvodwi motornih vozila i pri- platu 60 odsto od kalnije proteste. starstvu rada, nema potrebe, kao ni
kolica, gde je u prva ~etiri meseca pad proiz- glasnosti mi- tromese~nog pros- za propisivawem procedure po kojoj
vodwe bio 80,8 posto, a u prvih pet meseci nistra za rad eka, a nadoknada Bez posebnih se utvr|uje da je preduze}e zapalo u
51,6 odsto u odnosu na isti period pro{le go- ne}e mo}i da bude kriterijuma
i mi{qewa krizu zbog globalnog ekonomskog po-
dine, {to je posledica pove}awa proizvodwe ni`a od minimal- Prema re~ima tresa ili drugih razloga.
„punta” od aprila meseca. Najve}e smawewe sinadikata ne cene rada. Pre- ministra za rad i
bele`i se u proizvodwi name{taja 48,9 posto ma amandmanu koji socijalnu politi- Zloupotrebe i kraj krize
(u prva ~etiri meseca bilo je 36 posto), pro- je na izmene zako- ku Rasima Qaji}a, Sindikati, {to je i normalno, ra-
izvodwi ko`e, predmeta od ko`e i obu}e 53,9 na, na zahtev Save- dopunama Zakona o zli~ito reaguju na dopune Zakona o
posto, va|ewu rude nemetala i kamena 54,1 po- za samostalnih radu se {tite zapo- radu. Jedni hvale doneta re{ewa,
sto, proizvodwi celuloze, papira i preradi sindikata, podne- RASIM QAJI] sleni kroz o~uvawe dok se drugi pribojavaju da }e nesa-
papira 62,3 odsto, proizvodwi osnovnih me- la Socijalisti~ka radnih mesta, dok vesni poslodavci zloupotrebiti no-
tala 69,6 posto, recikla`i 75,8 odsto i proiz- partija Srbije, odluku o slawu rad- se poslodavcima omogu}ava da u u- ve odredbe.
vodwi odevnih predmeta i krzna 87 posto. nika na prinudni odmor poslodavac slovima smawenog obima posla sma- Tako Slavko Vlaisavqevi}, pot-
I rezultati izvoza i uvoza u [umadiji i ne}e mo}i da donese bez saglasnosti we i tro{kove poslovawa. predsednik UGS „Nezavisnost”, oce-
Pomoravqu gori su od republi~kog proseka. ministra za rad i mi{qewa repre- - Bez posla je od 2000. godine do sa- wuje da od ove izmene zakona ne}e
Za prvih pet meseci izvoz regiona smawen je zentativnih sindikata. da ostalo oko 300.000 radnika, dok je biti vajde, jer }e neodgovornim po-
za 42,7 odsto, dok je smawewe u Srbiji 34,3 U obrazlo`ewu predloga izmena danas, u odnosu na decembar 2008. go- slodavcima poslu`iti kao izgovor
procenta. Uvoz je u regionu smawen za 23,2 po- Zakona o radu, izme|u ostalog, pi{e dine, nezaposleno 40.000 qudi vi{e. da kasnije proglase za tehnolo{ki
sto, a u Republici za 38,7 procenata. da su ove izmene usmerene, pre svega, Prose~no bez posla mese~no ostaje vi{ak radnike koji budu na produ-
M.P. ka o~uvawu radnih mesta i spre~ava- pribli`no 2.500 radnika. To su o- `enom pla}enom odmoru.

AUTOMOBILSKI KLASTER SRBIJE

Regionalnom
saradwom
do auto delova
Ovaj projekat je
odobrila Evropska ko-
misija, traja}e dve
godine uz finansijsku
podr{ku Evropske unije,
a poveza}e proizvo|a~e
auto delova i istra`i-
va~ke centre iz Italije,
Austrije, Ma|arske,
Rumunije, Bugarske,
Hrvatske, Slovenije,
Slova~ke i Srbije
rupacija automobilske
talije, Austrije, Ma|arske, Rumu-
nije, Bugarske, Hrvatske, Slove-
nije, Slova~ke i Srbije.
Projekat je odobrila Evropska
komisija, a traja}e dve godine uz
finansijsku podr{ku EU od 1,4
miliona evra. Realizacija projek- TPV „[UMADIJA” JE ^LAN KLASTERA
ta po~ela je u slova~kom gradu Tr-
navi uz u~e{}e predstavnika Auto nalni na{i proizvodi, ka`e Vija- vodwom autodelova i opreme za au- vembru 2005. godine uz podr{ku
klastera Srbije koji okupqa 35 tov. Ina~e, Automobilski klaster tomobilsku industriju, odnosno u- Vlade Srbije i Nema~kog dru{tva
proizvo|a~a auto delova i pet in- Srbije je mre`a srpskih preduze- slu`nim delatnostima u toj za tehni~ku saradwu. Ciq klastera
stitucija. Ciq projekta je da se }a i ustanova koje se bave proiz- oblasti. Mre`a je osnovana u no- je da pru`i svojim ~lanicama po-
podstaknu istra`ivawa i inova-
cije u proizvodwi auto delova ko-
je su u pojedinim zemqama gotovo ГРАНИЦЕ РЕГИОНА
zamrle sa dolaskom velikih proiz-
vo|a~a automobila.
„Khot autofleks“ iz Be~eja, novo-
Veliki proizvo|a~i automobi- Najvi{e kragujeva~kih firmi

Г
industrije Srbije }e u~e-
stvovati u me|unarodnom
projektu ~iji je ciq da se
formira mre`a proizvo-
|a~a i institucija u jugo-
isto~noj Evropi koja }e
podsticati razvoj i inovacije u
proizvodwi auto delova.
Prema re~ima direktora Auto-
mobilskog klastera Srbije Igora
Vijatova, ovaj projekat }e povezati
proizvo|a~e autodelova, istra`i-
va~ke centre i univerzitete iz I-
la imaju svoje razvojne centre i na
neki na~in su ugu{ili istra`i-
va~ke aktivnosti i razvoj auto de-
lova kojima su se bavile doma}e
institucije ili univerziteti. To
je slu~aj i sa Slova~kom posle do-
laska „Kie” i „Folksvagena”.
- Partneri iz devet evropskih
zemaqa }e u okviru zajedni~kog
projekta dati predloge za inovira-
we nekih auto delova koji }e, za-
tim, biti ponu|eni velikim
proizvo|a~ima vozila kao origi-
U Automobilskom klasteru Srbije
u~estvuje 35 preduze}a, koja se bave
proizvodwom delova, kao i fina-
listi u automobilskoj industriji,
a najvi{e ih je iz Kragujevca. Po-
red firmi na spisku ~lanica ovog
klastera je i pet nau~no-istra`i-
va~kih i potpornih institucija.
Ova preduze}a i institucije u-
kupno zapo{qavaju 8.100 radnika, a
ukupan promet preduze}a u 2007. go-
dini bio je 140 miliona evra. Po-
red kragujeva~kih firmi - Fabrike
automobila, „21. oktobra“, „Zastava
kova~nice“, „Goma lajna“, „Irva
promotora“, SCGM, TPV „[umadi-
je“, „Zastavinog Instituta za auto-
mobile” i topolske Livnice, u
klasteru u~estvuju i preduze}a „Bin
metal“ iz ^a~ka, „Kobest“ iz Mlade-
novca, „Eksit“ iz Prokupqa, Fabri-
ka auto delova iz Gorweg Mila-
novca, be~ejski „Fadip“, FTN iz
Novog Sada, FKL iz Temerina,
„Friteks“ iz Prokupqa, „Intersea-
ling“ iz In|ije, beogradski IPM,
sadski „Novatronik“, „Potisje pre-
cizni liv“ iz Ade, surduli~ki PES,
„Surtek“ iz ^a~ka, u`i~ki „Sin-
ter“, kao i proizvo|a~i guma i gu-
menih proizvoda „Tigar“ iz Pirota
i kru{eva~ki „Trajal“.
Za u~e{}e u Auto klasteru pri-
javili su se i „Top spajder“ iz In-
|ije, „Turbo servis“ iz U`ica i
firma „]ure“ iz Blaca.
Od respektabilnih ustanova i
instituta tu su Ma{inski fakul-
tet iz Beograda, Elektrotehni~ki
fakultet iz Ni{a i Institut
Vin~a.
 www.kragujevacke.rs Четвртак, 30. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 7
Привреда

umesto otkaza

BOQE PLA]ENI ODMOR, NEGO OTKAZ

Sa druge strane, predsednik Save- kasnije te akte treba da stavi van

za samostalnih sindikata Qubisav
Orbovi} ka`e da su ovu zakonsku
promenu inicirali predstavnici
„Ju-Es stila” jo{ pro{log decem-
bra, da ju je taj sindikat podr`ao,
ali da Vlada tada nije bila zainte-
resovana.
Prema re~ima predsednika Sin-
dikata metalaca Kragujevca Gorana
Mili}a, dopune Zakona o radu jesu
usvojene u Skup{tini Srbije, ali
jo{ nisu objavqene u Slu`benom
glasniku, tako da sindikalci jo{ ne
znaju kako zapravo glase te promene.
- Pitawe je i ko }e i kada progla-
siti da je svetska ekonomska kriza
pro{la i da vi{e nema potrebe da
se radnici upu}uju na prinudne od-
more bez ograni~ewa. Mislim da ni-
je dobro {to se i{lo na dopune
zakona, koje usvaja Skup{tina i koja
snage. Bilo bi, po meni, boqe da je
doneta vladina uredba, za koju nije
potrebna skup{tinska ve}ina i du-
ga~ka procedura. Ovako zbog sporo-
sti parlamenta mo`e da se desi da
neograni~ena pla}ena odsustva po-
traju du`e nego {to je to objektivno
potrebno, obja{wava Mili}.
Ina~e, i u Sindikatu metalaca
Srbije se pribojavaju da }e jedan
broj poslodavaca iskoristiti pro-
du`ene odmore da bi te qude, po pre-
stanku va`ewa dopuna zakona,
proglasili za tehnolo{ki vi{ak.
Dopune Zakona o radu su donete i
one svakako idu na o~uvawe radnih
mesta i spre~avawe masovnijih ot-
pu{tawa radnika, ali su jo{ mnoge
nedoumice ostale nerazja{wene. Za-
kon je jedno, a primena u praksi, po-
nekad, ne{to sasvim drugo.

dr{ku u procesu ja~awa konku- rezervoara goriva Be~ejski „Fa-

rentnosti, ostvarivawu profita- dip“ konkurisa}e za proizvodwu
bilnog pozicionirawa u okviru creva za hidrauli~na uqa i gori-
lanca dobavqa~a proizvo|a~a au- va. Gumeno-tehni~ku robu na ovom
tomobila, kao i da posredno uti~e klasteru }e pored pirotskog „Tig-
na poboq{awe ekonomske situaci- ra“ ponuditi i „Interseling“ iz
je ~itave bran{e. In|ije, kao i kru{eva~ki „Trajal“,
Uspostavqena je i saradwa sa koji }e sa kolegama iz Pirota po-
turskim udru`ewem proizvo|a~a nuditi i pneumatike za automobi-
autodelova i komponenti koje oku- le i kamione.
pqa vi{e od 260 kompanija. Livnice iz Kikinde i Topole
Zajedni~ki zakqu~ak je da Spo- konkurisa~e klasi~nim livar-
razum o slobodnoj skim programom,
trgovini sa Ru- dok }e kragujeva~-
skom federacijom ka Kova~nica, ko-
predstavqa izuze- ja ima vi{e- de-
tan potencijal za cenijsko iskustvo
srpska, ali i tur- u radu za automo-
ska preduze}a, ko- bilsku industri-
ja trenutno pla- ju, ponuditi kla-
}aju carinu od 30 si~an i inoviran
odsto prilikom proizvodni pro-
plasirawa svojih gram.
proizvoda na ru- Predsednik Re-
sko tr`i{te gionalne privre-
Kra gu je va~ ki dne komore Kragu-
„21. oktobar“ po- jevac Du{an Pua-
ku{a}e da se na- ~a ka`e da su ova-
metne kao proiz- kvi i sli~ni kla-
vo|a~ svetlosne o- steri uvek dobro-
preme, razmewi- do{li, ali da je
va~a toplote, raz- DU[AN PUA^A SMATRA potrebno dosta
vodnih zup~anika, KLASTERE DOBRODO[LIM napora da bi se
branika i pla- iz wih izvukla
sti~nih delova, pokaziva~a prav- maksimalna korist.
ca, upozoravaju}ih i ostalih - Preduze}a treba da se potrude
svetala, alata za brizgawe termo- da sama prona|u posao, jer im kla-
plasta pod pritiskom, za obradu steri, pored edukacije i obuke, ko-
metala deformacijom, ali i pro- ja im je tako|e veoma potrebna,
izvodwom hladwaka, greja~a, ispa- ne}e doneti ni novac, ni posao,
riva~a i kondenzatora. ^a~anski ali ni strate{kog partnera. Jo{ je
„Bin metal“ ponudi}e razne vrste rano da se govori o efektima koji
opruga, mladenova~ki „Kobest“ }e biti ostvareni, ali je najve}i
ko~ne obloge, dobo{ ko~nice, plo- problem {to mi u Srbiji, kada je
~ice disk ko~nica, dok }e „Eksit“ automobilska industrija u pitawu,
iz Prokupqa ponuditi inovacije u nemamo razvoj, a on je najbitniji,
proizvodwi izduvnih sistema i zakqu~uje Pua~a. M. \EVI]
8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 30. јул 2009 www.kragujevacke.rs
Рецесија
KRIZA KOSI PREDUZETNIKE prihodima sa tezge na kojoj proda-
je de~ju garderobu, ka`e da ne pam-
ti ovakvu krizu.
- Ako narod vi{e ni deci ne ku-

Sve vi{e odjavqenih radwi puje, onda mo`ete da pretpostavi-

ti dokle je do{lo. Kad isplatim
sve jedva da mi ostane deset - dva-
naest hiqada zarade, a radim i su-
Zbog smawenog prometa POSTOJE]I SE ZATVARAJU, A NOVI LOKALI botom i nedeqom, pri~a ova
od po~etka godine TE[KO NALAZE ZAKUPCE penzionerka.
uga{eno 667 radwi, dok Dragan Mrdakovi}, na ~ijoj te-
je u istom periodu pro- zgi se mo`e na}i raznovrsna, u-
glavnom tehni~ka roba, tako|e se
{le godine broj odjavqe- `ali na o~ajnu zaradu.
nih bio 498. Najvi{e se - Qudi kupuju samo neophodne
gase trgovine na malo na stvari poput baterija, uti~nica,
kablova, dok za ne{to skupqe ni-
pijacama i tezgama, re- ko i ne pita. Ako dnevno zaradim
storani, trgovine ode- hiqadu dinara to je premija, a
}om, prodavnice hrane, treba da platim tezgu, socijalno,
a zakup lokala zbog ma- porez…, pri~a ovaj prodavac.
Iako su mu prihodi jedva dovo-
weg interesovawa qni za pokrivawe rashoda, Mrda-
pojeftinio za 30 posto kovi} ne razmi{qa o odustajawu,
jer mu je tezga jedini na~in da do-
Пише Јаворка Станојевић |e do penzije po{to je pre vi{e
godina ostao bez posla.
Ono {to poga|a vlasnike radwi
a nikakvo zlo, pa ni vu~e i one koji su egzistenciju

Д
svetska ekonomska mislili da osiguraju ulagawem u
kriza, ne obilazi poslovni prostor. Zahvaquju}i
sirotiwu odavno je krizi, ali i ekspanziji gradwe
jasno svima koji lokala i tr`nih centara, cene za-
svakodnevno, posle kupa poslovnog prostora padaju, a
gubitka radnog me- veliki broj lokala mesecima ~e-
sta, uve}avaju brojnu armiju neza- ka nove stanare. U agencijama za
poslenih, rade na gra|evinama za Po{to brojke malo otkrivaju, od- dnevne po- nekretnine ka`u da se lokal do
evro na sat, stoje na pija~nim te- govor na pitawe ko su oni koji su trep{tine, petnaestak kvadrata u strogom
zgama, crn~e za minimalac, ili najpre posustali treba potra`iti jo{ uvek ima- centru, koji se ranije iznajmqi-
blokiraju pruge i puteve tra`e}i u pregledu strukture delatnosti ju kakvu takvu vao za 500, sada nude za 300 do 350
da im propale gazde i dr`ava is- obrisanih. Prema podacima APR ra~unicu da evra mese~no.
plate zaostala primawa i uplate na vrhu liste nalaze se trgovine rade. Po sli~nom principu op- krpica i ostalih sitnica na pi- Nalepnice koje obave{tavaju da
socijalno. Slede}i logiku da ka- na malo na pijacama i tezgama. staju i zanatlije, ali oni koji jacama polako posustaju, pa je vlasnici tra`e nove zakupce gov-
da narod nema, onda posledice Slede restorani, trgovine ode}om prave ili prodaju ono {to narodu borba za zakup tezgi samo lepo se- ore da izdavawe ni po sni`enoj
moraju osetiti i oni koji `ive od na malo, taksi-prevoz, prodavni- nije svakodnevno neophodno imaju }awe. Upravnik [arene pijace ceni ne ide jednostavno. Jedna od
onoga {to narodu treba, SEKA se ce hrane, pi}a i duvana, barovi, velike probleme. Situacija je ta- Goran Sreji} ka`e da se, zbog od- vlasnica koja u sopstvenom loka-
u drugom koraku pohoda na Srbiju radwe za popravku motornih vozi- kva da bi ve}ina, samo da ima dru- laska velikog broja zakupaca, od- lu dr`i butik de~je garderobe ka-
obru{ila na male privrednike, la, specijalizovane prodavnice go re{ewe, odmah stavila katanac ustalo od principa da svako mo`e `e da bi i sama rado lokal dala u
pre svega one koji nude, prodaju, na malo i trgovine na malo tek- u bravu. Po{to su vremena te{ka zakupiti samo jednu tezgu, pa su zakup samo kada bi na{la nekoga
ili prave ono bez ~ega se mo`e stilom. i niko ne zna {ta bi drugo otpo- napu{tena prodajna mesta ustu- ko bi ga uzeo.
pre`iveti. Da je stawe daleko gore od ono- ~eo mnogi su se umirili i ~ekaju pqena onima koji su `eleli da se - Vi{e bi mi se isplatilo da
Da se zakqu~i da se ova po{ast ga {to se iz birokratskih podata- {ta }e da bude. Takvo stawe, me|u- pro{ire. dam u zakup nego da radim, ali ne-
proteklih meseci prili~no za- ka mo`e pro~itati nije te{ko tim, mogu da izdr`e samo oni ko- - Trenutno imamo 556 zakupaca mam kome da izdam. Evo vidite,
huktala, ne treba biti nikakav naslutiti. Predsednik Udru`ewa ji ne pla}aju kirije. Ostale koji mese~no pla}aju zakup 10.800 sve oko mene je prazno, pi{e da se
stru~wak. Dovoqno je pro{etati privatnika „Sloga” Dragan Pau- visoke cene zakupnina poslovnog dinara i nemamo praznih tezgi. izdaje, ali niko ne dolazi, ka`e
bilo kojim delom grada, pogledati novi}, naime, tvrdi da se veliki prostora teraju, ili na seobu u za- Interesovawa potencijalnih za- vlasnica jednog od malobrojnih
izloge, pa shvatiti da je vrag od- broj malih privrednika nalazi na ba~enije delove grada, ili u zat- kupaca, me|utim, nema, pa bi bio butika koji radi u polupraznom
neo {alu. Jer, gotovo da nema uli- korak pred zatvarawem po{to ve} varawe, obja{wava na{ tr`nom centru.
ce, novogradwe ili tr`nog du`e samo tavori, jer vlasnici ne sagovornik I lokali koji su u vla-
centra u koji- znaju {ta bi Paunovi} ka`e da je sni{tvu grada ne donose
ma, umesto iz- drugo mogli da stav Udru`ewe na ~ijem o~ekivane prihode. Na-
loga punih zapo~nu. je ~elu da vreme ne pogo- ~elnik stambenog odeqe-
robe, na staklu Ovakvoj situ- duje ulasku u nove inve- wa Uprave za imovinu
ne stoji nat- aciji, prema we- sticije, pa svima koji su grada Dejan Iskrenovi}
pis - lokal za govom mi{qenu, zapali u krizu savetuje ka`e da iako zakupci jo{
izdavawe. osim smawewa da sa~ekaju bar do jeseni ne napu{taju ni jedan od
Ono {to go- kupovne mo}i kada bi situacija mogla 80 gradskih lokala , od
lo oko vidi A- stanovni{tava i da bude jasnija. kako je po~ela kriza, sve
gencija za straha od krize, - Pre nekoliko dana vi{e wih kasni sa pla}a-
privredne reg- kumuju i velika su mi do{li qudi koji wem kirije. Prema wego-
istre bele`i me|usobna dugo- su zatvorili radwu da vim re~ima, ima i onih
kao ga{ewe vawa, neispla- pitaju {ta je to u {ta se koji uop{te nisu u stawu
667 preduzet- }ene obaveze najvi{e isplati ulaga- da servisiraju dugovawa,
ni~kih radwi dr`ave i nedo- ti. Rekao sami im da je pa su prinu|eni da se o-
i 15 privred- statak kredita. najboqe da ne po~iwu brate sudu. Mada sve uka-
nih dru{tava Zbog toga, ka`e ni{ta, da odu na biro DRAGANU MRDAKOVI]U PRIHODI JEDVA zuje da poslovni prostor
na teritoriji Paunovi}, ve}i- nekoliko meseci i tamo POKRIVAJU RASHODE ne}e imati ko da koristi,
grada Kragu- na firmi, pa i uzmu nadoknadu, dok se svedoci smo da se lokali
jevca u prvom DRAGAN PAUNOVI] SAVETUJE onih najve}ih, stawe malo ne iskristalizuje. I- problem na}i ih ako neko odusta- na svakom koraku grade. Ko }e ih
po lu go di {tu PREDUZETNICIMA DA ^EKAJU posluje imagi- skreno sam im to savetovao, jer ne, ka`e upravnik pijace na kojoj kupiti, ili uzeti u zakup, znaju
2009. godine. BOQE VREME narnim novcem smatram da postoji velika opa- hleb zara|uje veliki broj preko- vaqda oni koji ula`u u wihovo
Ista Agencija koji umesto na snost da izgube nekoliko hiqada brojnih radnika privatizovanih zidawe.
zabele`ila je, dodu{e, da je u i- ra~unu ima kod du`nika. Ovo ih evra ulaze}i u posao ~ija budu}- preduze}a. U agenciji „Brkovi}” ka`u da se
stom periodu na podru~ju grada dovodi u situaciju da, po{to i sa- nost je neizvesna, ka`e Paunovi} Oni koji zavise od dinara zara- sada mo`e prodati samo ono {to
registrovana 741 radwa i 95 pri- mi drugima duguju, naj~e{}e ima- Stala porodaja |enog na pijaci, bez izuzetka, pri- je „na trotoaru” i nije ve}e od 15
vrednih dru{tava. ju blokirane ra~une {to ih de~je garderobe ~aju da stawe nikada nije bilo kvadrata, dok za tr`ne centre i u-
Iako brojke na prvi pogled ne spre~ava da u~estvuju na tenderi- gore. vu~enije lokale niko ne pita, ia-
pokazuju negativne trendove pore- ma, ili da konkuri{u za kredite. Potvr|uju}i re~i predsednika Vera Marinkovi}, koja ve} 17 ko je cena kvadrata u proseku pala
|ewe sa istim pro{logodi{wim Predsednik Udru`ewa privat- „Sloge” i podatke APR prodavci godina skromnu penziju dopuwuje za 30 procenata.
periodom govori suprotno. U pr- nika procewuje da su najugro`e-
vih {est meseci pro{le godine, niji prodavci ode}e i obu}e, a da
naime, otvoreno je 767 preduzet- ne{to svetliju perspektivu ima-
ni~kih radwi, a uga{eno 498, pa ju zanatlije i oni koji prodaju
kad se sve cifre uporede ispadne hranu.
da je pad ve}i od 40 procenata. - Kad je kriza qudi se najpre od-
Nestaju trgovine na malo ri~u nove garderobe i obu}e, a je-
sti se mora, ba{ kao {to ~ovek
Gledano po broju novoupisanih mora da se {i{a, ili popravi ci-
i brisanih privrednih dru{tava pele. Zato, uprkos otvarawu veli-
(u prvoj polovini 2008. osnovana kih supermarketa, koji zbog
84 a izbrisana 23, a u istom peri- monopolskog polo`aja vlasnika
odu ove godine osnovano 95, a bri- nude akcijska sni`ewa i povoqne
sano 15) reklo bi se da ve}i jo{ uslove pla}awa, male radwe iz
uvek odolevaju naletima SEKE. kom{iluka, koje prodaju svako-
www.kragujevacke.rs Четвртак, 30. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 9
Nali~ja
Nekada elitni ДВЕ „КОНТРА” ПРИЧЕ
restoran, bungalovi RESTORAN I BAZEN U KO[UTWAKU
i bazeni u stawu
raspadawa, mada
obave{tewe
postavqeno u
Zaboravqen i zarobqen u korovu
februaru „uverava” finih sadr`aja, i xombi, mada na skretawu ka re-
da objekat trenutno tu je i fudbalski storanu postoje i nov putokaz i
teren, bazeni koji tabla sa upozorewem da se ne baca
ne radi zbog su bili izuzetno |ubre.
– adaptacije pose}eni dok su \uro Gvozdi}, direktor kragu-
bili u funkciji, jeva~kog [umskog gazdinstva, ko-
Пише Никола Стефановић ~ak se i mesto mo- me pripadaju i ovi objekti, ka`e
ralo rezervisati da su se renovirawu nadali jo{ u
da bi se uop{te u- aprilu, me|utim da glavni razlog
ao i ranijih godina,

К
spas od vru}ina lo-
kalno stanovni{tvo
mahom tra`i na grad-
skim bazenima ili u
[umaricama, bilo u
hladu drve}a u spo-
men-parku ili na jezeru. Drugih
spasonosnih destinacija i nema,
s obzirom da bazen u krugu Doma
vojske nije u funkciji, a nije ni
velikog kapaciteta.
Me|utim, Kragujevac ima jo{
jedno uto~i{te koje je nekada no-
silo epitet „elitnog izleti{ta”
– restoran „Ko{utwak”. Sakriven
pod gustim kro{wama sa bazeni-
ma i bungalovima, tako|e u{u-
{kanim u debelu hladovinu,
„Ko{utwak” nije bio hit mesto po
tome {to je bio dostupan bogatijoj
klijenteli, koliko {to
je pomenuta „elita” ~e-
sto provodila vreme u
wemu. Danas, taj kompleks nije
ni{ta vi{e do uto~i{te gomile
zmija i gu{tera gigantskih raz-
mera, potpuno oronuo i zarastao
u {ibqe.
- Ceo taj kompleks bio je pre-
[TA JE OSTALO OD ELITNOG
RESTORANA
OVO NEKADA BE[E VRLO
POSE]EN BAZEN
U BUNGALOVIMA SE OBRE SAMO
PONEKI QUBAVNI PAR
lep i izuzetno koristan za na{
kraj, govori Slobodan Bogi}evi},
ovda{wi me{tanin i biv{i od-
bornik u Skup{tini grada.
- Mnogi od nas su odrasli tu i
proveli prelepe trenutke, bilo je
{lo. Se}am se da
je restoran imao
bogatu ponudu hra-
ne i pi}a, bio je
tu ~ak i jedan ma-
li vrt sa `ivoti-
wama. Ako bismo
danas upore|iva-
li to vreme i, re-
cimo, Akva park u
Jagodini danas,
onda bih mogao
slobodno da ka-
`em da je „Ko{ut-
wak” bio
nebrojeno puta bo-
qi. [teta {to se nije razvio, s
obzirom na {umsko bogatstvo. Na-
`alost, bazeni su brzo po~eli da
propadaju, pa je i restoran po~eo
da propada i sad je tako kako je.
A stawe je, blago re~eno, kata-
strofalno. Unutra{wost bazena
krase plasti~ne fla{e, grafiti
i sme}e, terasa restorana je zara-
sla u korov, drvena ograda istru-
lila, tendu dobro nagrizla
korozija, lamperija u stadijumu
obru{avawa....
Na ulaznim vratima je istak-
nuto obave{tewe za sve putnike-
namernike da „Lova~ki restoran
Ko{utwak privremeno ne}e radi-
ti po~ev od 6. 2. 2009. zbog adap-
tacije”, mada se adaptacija u
proteklih pet meseci na{im ne-
stru~nim, golim okom, ne vidi.
Spoqa je objekat prekriven pa-
u~inom, dok je unutra{wost, osim
velike sale gde je gomila dotraja-
lih stolica i stolova, potpuno
ispra`wena. Sam put do restora-
na je u o~ajnom stawu, prepun rupa
{to sve stoji je administrativne
prirode.
- Dobili smo saglasnost „Srbi-
ja{uma” da taj prostor izdamo pod
zakup. Sad je zahtev u republi~koj
Direkciji za imovinu, pa se ~eka
wihovo odobrewe, jer mi to ne mo-
`emo prodati, s obzirom da je re~
o dr`avnom vlasni{tvu. Ina~e,
javni tender je odr`an, izvo|a~ i-
zabran i wegov izbor potvr|en od
strane UO. Na koliko }e se godina
izdavati i koliko }e izvo|a~ mo-
rati da ulo`i, to je stvar ugovora
kao i odluke da li }e Direkcija o-
dobriti zakup u trajawu od pet
ili deset godina. Mi smo bili za
opciju od deset godina, a da se za
svaku godinu utvrdi koliko sred-
stava je izvo|a~ u obavezi da ulo-
`i u adaptirawe. O~ekivali smo
da }e se u realizaciju u}i u apri-
lu, ali, eto, takva je procedura,
isti~e Gvozdi}.
Ipak, i pored op{teg lo{eg u-
tiska, ~ini se da su bungalovi u
ne{to boqem stawu od ostalih ob-
jekata, {to potkrepquje {u{kawa
da slu`e kao sigurno uto~i{te za
vanbra~ne izlete, kao i da neko za
to izdavawe bere „slatku pari-
cu”.
Gvozdi} tvrdi da se redovno vr-
{e kontrole kako bi se to spre~i-
lo, te da su zbog toga svi du{eci
izba~eni, da neko ne bi ubirao
profit na izdavawu „na crno”. I-
pak, sredove~ni par koji smo za-
tekli ispred jednog bungalova
govori da je ovo mesto „stvoreno
za qubav”.

KOMPLEKS ZA ODMOR NADOMAK TOPOLE

Mali raj u Ovsi{tu

Porodica Gaji} koja godinama `i- – dva spasioca, dva konobara i dva radnika u bi-
vi i radi u inostranstvu feu, a kako Gruji}i planiraju i {irewe svog
sportsko-rekreativnog kompleksa, bi}e ih i vi-
ulo`ila je 450.000 evra u {e.
izgradwu olimpijskog, dva de~ja ba- - S obzirom da se bazeni nalaze preko puta
zena i prate}e sadr`aje fudbalskog igrali{ta, crkve i {kole, plani-
rali smo da ovde napravimo neku vrstu sport-

Д
ok Kragujev~ani ~ekaju da dr`ava odlu- skog centra.
~i {ta }e s Ko{utwakom, me{tani To- Milan planira,
pole su nadomak svog naseqa dobili mo`da ve} dogo-
pravu malu oazu. Porodica Gruji}, ro- dine, izgradwu
dom iz Ovsi{ta, ulo`ila je svoj godi- jo{ jednog bazena
nama sticani kapital u inostranstvu u izgradwu do postoje}ih, a
bazena u svom selu. Sa izgradwom su, po re~ima zatim i izgrad- OLIMPIJSKI I DE^JI BAZENI U OVSI[TU
Gorice Gruji}, po~eli u septembru 2007., a to je wu teniskih ter-
bila li~na odluka wenog sina Milana, koji je ena, a na spratu
sam i osmislio ceo projekat, mada mu to nije iznad bifea pla-
profesija. Gruji}i su kupili imawe od 80 ari niramo otvara-
preko puta seoske crkve i uposlili firmu koja we male
je radila na izgradwi jagodinskog akva-parka. diskoteke u sep-
Tri bazena, olimpijski, za nepliva~e i za decu, tembru.
s malim toboganom, tr{~ani suncobrani, drve- Ulaz na bazene
ne le`aqke, toaleti, tu{evi, tr{~ane kabine za pla}a se 100 di-
presvla~ewe, bife i sve ostalo ko{talo ih je nara, za decu do
450.000 evra, a u rad su pu{teni 1. juna ove godi- sedam godina du-
ne. plo mawe i dnev-
- Dolaze qudi iz Aran|elovca, Topole, Kragu- no se u proseku
GAZDARICA
jevca... Voda nam poti~e iz arteskog bunara du- proda 250-300 GORICA GRUJI]
bine 87 metara, a bazeni su ura|eni po karata, kori-
evropskim standardima. @ivotni vek provela {}ewe le`aqki
sam u [vajcarskoj, gde mi trenutno radi i sin, i suncobrana je besplatno. Interesantno je da
koji po odlasku u penziju tako|e planira da se je Milan Gruji} samoinicijativno pro{le go-
vrati u Ovsi{te. dine obnovio i spomen-plo~u poginulima u
Gruji}i ne samo da su uradili bazene, ve} je Drugom svetskom ratu u selu, ba{ preko puta
{est radnika iz sela ovde na{lo sezonski posao svog kompleksa.
10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 30. јул 2009. www.kragujevacke.rs
Друштво
NOVE MERE MINISTARSTVA PROSVETE
Узгреднице

Kvaka je u
preraspore|ivawu Jedna cisterna za mnogo
`ednih
[kole ne}e mo}i da СТРУЧНО УПУТСТВО Zaista je te{ko poverovati da Kragujevac, grad sa 200.000
stanovnika, ima samo jednu cisternu sa pija}om vodom koja
formiraju odeqewa sa mo`e, zlu ne trebalo, da pritekne u pomo} `ednima. Da ironija
mawe od 15 u~enika, a bude ve}a, ona nije „vlasni{tvo” glavnog vodosnabdeva~a, ve} va-
ministar najavio i sma- Za male {kole drugi kriterijumi trogasaca! Re~ je o prohromskoj cisterni koja, po svim standard-
ima, odgovara toj nameni, koju „Vodovod” „trebuje” kad god negde
wewe broja zaposlenih Ministar prosvete @arko Obradovi} je na konferenciji za novinare u zagusti. Istina, vatrogasci i gradsko preduze}e za snabdevawe
Vladi Srbije rekao da }e tokom predstoje}e {kolske godine biti napra- vodom raspola`u ve}im brojem cisterni, ali pija}a voda ne
inistar prosvete vqen program racionalizacije za odeqewa koja imaju mawi broj u~enika. mo`e da se to~i iz bilo koje.

М
@arko Obradovi} Podsetio je da u Srbiji ima 182 odeqewa sa jednim do pet u~enika. Me|u- Problem nastaje kada treba odlu~iti kome je voda potrebnija.
najavio je pre dese- tim, u stru~nom uputstvu koje je stiglo na adrese {kola za takozvana kom- Tako su, recimo, ove nedeqe problem sa snabdevawem imali
setak dana nove re- binovana odeqewa, koja su u isturenim odeqewima osnovnih {kola, nije `iteqi Ra~e i neki delovi naseqa Popova {uma. Pro{le godine
zove u oblasti obra- predvi|en minimalan ve} samo maksimalan broj u~enika. sa vodom su se mu~ili u Stragarima i Ra~i, te je cisterna, po
zovawa. „Na tapetu” Tako odeqewe u kome |aci razli~itih razzreda istovremeno slu{aju rasporedu, bila tri dana „na privremenom radu” u Stragarima i
nastavu mo`e biti najvi{e 20 |aka, u slu~aju da je u pitawu gradivo dva dva u ra~anskom kraju.
su se na{li, mawe- razreda. Ukoliko u klupama zajedno sede |aci tri ili ~etiri razreda, wih
vi{e, stari problemi, po- - Tako smo funkcionisali ~itavog leta i sa ovim problemom
mo`e biti najvi{e 15. upoznali smo Okru`ni {tab civilne za{tite ove godine.
{to se radi o smawewu Ina~e, na teritoriji Predlo`ili smo da se nabavi, iz sredstava gradskog buxeta,
broja zaposlenih i racio- U KNI]U NEDOVOQNO koju pokriva ovda{wa nekoliko cisterni za prevoz pija}e vode, koje bi se ve}im delom
nalizaciji odeqewa koja \A KA U SRED WOJ [KO LI [kolska uprava ukupno godine koristile kao vatrogasne, a leti, po potrebi, za snabde-
imaju mali broj u~enika.U je 24 odeqewa u kojima vawe vodom ugro`enog stanovni{tva, ka`e Bojan Tomi},
izjavi za jedan dnevni je nastavu slu{a mawe na~elnik odeqewa Vatrogasne spasila~ke brigade.
list, ministar se dotakao od pet |aka. Od tog broj U vatrogasnoj slu`bi smatraju da bi to bio najrentabilniji
i velikog broja isturenih u deset slu~ajeva su u na~in kori{}ewa ovih vrtsa cisterni. Ina~e, oni ne napla}uju
pitawu isturena odeqe-
odeqewa koja poha|a tek wa kragujeva~kih osnov-
„pozajmqivawe” za vreme su{nih perioda, niti odre|uju kome }e
po nekoliko u~enika. nih {kola. se poslati cisterna sa pija}om vodom kada slavine presu{e.
Ono {to je, me|utim, E. J.
novost, koja je pro{la go-
tovo nezapa`eno, jeste da
{kole vi{e ne}e mo}i da
formiraju odeqewa sa
dikalni rezovi u obra-
zovawu, {to nimalo ni-
Jo{ jedna ala na Gru`i
mawe od 15 u~enika. Kako je lako uraditi. Proverena ekipa ri-
je zbog nesrazmernog bro- - Ipak, vi{ka ima i bolovaca sa Gru`an-
ja |aka koji su ove godine zavr{ili profesorima na ovim zajedni~kim ovako. Zato su u svim {kolama sa~i- skog jezera, Rade
osmi razred i broja slobodnih mesta predmetima. Ipak, oni }e imati mo- weni, i pre nego {to je stigla „depe- Prodanovi} iz To-
u sredwim {kolama ostalo oko 400 gu}nost da mawak ~asova nadomeste {a” iz Beograda, spiskovi potrebnih ponice, Boban Blago-
praznih {kolskih stolica, postavqa izbornim predmetima, obja{wava kadrova, kao i prekobrojnih. Direk- jevi}, Milomir
se logi~no pitawe kako }e se nova Damjanovi}. tori {kola ve} su postigli dogovor Tomovi} i Bogoqub
mera Ministarstva prosvete odrazi- Dopu{tawem ovakvog pregrupisa- sa sindikatima oko preraspore|i- Dimitrijevi} iz
ti na ovda{we obrazovne ustanove. vawa, postaje jasno da ne}e lako mo- vawa zaposlenih. Ipak, po{to }e Kragujevca, o kojima
Spajawe odeqewa }i da se do|e do smawewa broja formirawem odeqewa prema uput- smo pisali prilikom
zaposlenih u obrazovawu, iako je ono stvu situacija biti donekle izmewe- ulova soma kapitalca
Stru~no uputstvo o formirawu o- od strane ministra apostrofirano na, o~ekujem da u avgustu bude ura|en
deqewa i na~inu finansirawa u os- od 68 kilograma pre
kao „strate{ko pitawe”. Potrebno novi presek stawa, ka`e Damjano- dva broja, posle dese-
novnim i sredwim {kolama stiglo je, najpre, razmotriti da li postoje vi}.
je, protekle nedeqe, na adrese svih tak dana „okitila” se
sredstva za socijalni program, odno- Da podsetimo, na sli~an na~in jo{ jednim „kapital-
ovda{wih {kola. Prema ovom uput- sno otpremnine. re{avan je, pre nekoliko godina,
stvu, odeqewe u osnovnoj {koli mo`e cem” na istom mestu.
Malo mesta za nove kadrove problem profesora ma{inskih Pro{log ~etvrtka ovaj tim, predvo|en Prodanovi}em, ulovio je
imati najvi{e 30, a samo u izuzetnim predmeta Druge tehni~ke {kole. Oni
slu~ajevima maksimum 34 |aka. Uko- - Pitawe je i da li je to najboqe jo{ jednu gru`ansku „alu”, soma od 74 kilograma duga~kog 226
su, nakon preorjentacije ove {kole
liko se u jedan razred upi{e vi{e od re{ewe po{to je ve} bilo takvih po- santimetara. Od opreme ni{ta nisu mewali, sve standardno:
na drugo podru~je rada, ostali bez
34 u~enika, on se deli na dva odeqe- ku{aja. Pre nekoliko godina je, zah- fonda ~asova, pa je jedan broj wih
{tap „{imano”, ma{ina „daiva”, najlon 0,45 a udica 4/0, a kapi-
wa sa po minimum 17 |aka. Da bi se vaqu}i socijalnom programu, pre{ao u Politehni~ku {kolu. Po talnom ulovu prethodio je istog dana „somi}” od 20 kilograma.
formirala tri, potrebno je najmawe oti{lo oko 3.000 nastavnika iz {ko- re~ima na~elnika [kolske uprave, Bio je to samo uvod u borbu sa kapitalcem koja je trajala vi{e od
69, a za ~etriri 100 u~enika. la, ali je u me|uvremenu isto toliko ovakva preraspore|ivawa doprino- sat vremena.
U sredwim {kolama situacija je qudi ponovu „u{lo u sistem”, ka`e se da obrazovawe postane jedan pot- - Borili smo se. Bili su tu i ribo~uvari i nudili su nam
ne{to druga~ija, jer jedno odeqewe Damjanovi}. puno zatvoren sistem, nedostupan za pomo} i ~amce, ali ja sam hteo da to sportski obavimo. Izvukli
ne mo`e imati mawe od 15, ni vi{e Mnogi se u prosveti sla`u da je nove mlade kadrove. smo ga oko pola jedan po pono}i. Nisam verovao, ali, evo,
od 30 |aka. Za priznavawe maweg, od- neophodno promeniti ~itav {kol- potvrdilo se ribolova~ko pravilo da se somovi kre}u u paru,
nosno ve}eg broja u~enika u odeqewu ski sistem kako bi se na~inili ra- Marija OBRENOVI] veli Rade Prodanovi}. Z. M.
od propisanog, {kola se, uz obrazlo-
`ewe, obra}a ministru preko nadle-
`ne {kolske uprave.
Me|utim, po re~ima Radojka Dam-
janovi}a, na~elnika [kolske upra-
ve, uputstvo Ministarstva prosvete
ne}e napraviti veliki problem u
ovda{wim sredwim {kolama.
- Na sre}u, mi nemamo prenapreg-
nut sistem, kao {to je to slu~aj u Vo-
jvodini, pa ~ak i u nekim {kolama u
Beogradu. Iako je upis zavr{en, broj
u~enika na pojedinim smerovima
nije kona~an, po{to se ~ekaju rezul-
tati popravnih ispita u avgustu. I-
pak, mislim da }e mali broj u~enika
biti problem u {kolama u Kni}u i
Lapovu, ka`e Damjanovi}.
Dodu{e, i samo uputstvo, mada na
prvi pogled rigorozno, ostavqa mo-
gu}nosti za razli~ite kombinacije
kako bi se, na posletku, opet zadovo-
qila ona stara „vuk sit i ovce na
broju”.
- U samom uputstvu stoji da u sred-
wim stru~nim {kolama, koje u ode-
qewu imaju mawi broj u~enika od
zakonom utvr|enog broja, mo`e da se
formira odeqewe spajawem razli-
~itih obrazovnih profila kod izvo-
|ewa nastave iz predmeta sa istim
planom i programom. To, zapravo,
zna~i da }e u~enici op{te predme-
te, kao i stru~ne koji su zajedni~ki
za oba smera, slu{ati zajedno, a os-
tale na razli~itim ~asovima.
Ostaje, me|utim, kao problem to
{to }e se smawewem broja odeqewa
automatski smawiti fond ~asova
www.kragujevacke.rs
Друштво
ДНЕВНИК
Varqivo leto
Samo u Srbiji se mu{karcima razvu~e
osmeh na licu kada im ka`em da sam
bibliotekarka. Odmah im na pamet padnu
merdevine. Na `alost, nije svaka bibliotekarka
Oqa Miranovski, ina~e bili bismo najna~itanija
nacija. Se}ate se, Varqivo leto ’68.
Odnesite i ovo!
[ta re}i za gomilu otpada ispred Bojaxi}a - ~esme na jezeru
Уторак, 21. јул
Bubaw: to smo mi, ili, uobi~ajeno, krivi su nadle`ni?! Pa, ba{
nijedno od toga, jer ova gomila xubreta ispred ~esme nastala je
upravo ~i{}ewem otpada oko jezera Bubaw i ovde lagerovana, U cik zore me je probudio mu-
vaqda sa namerom da se odattle odveze na deponiju ili re- {ki glas koji sam, zapravo, i
cigla`u. Umesto toga, evo stoji ve} nekoliko dana, privla~e}i htela prvo da ~ujem ovoga jutra.
insekte, pse i ma~ke, a „miomirs” koji {iri po ovim vru}im Iako je prethodnog dana ne{to
danima u omiqenom izleti{tu mnogih Kragujev~ana ne treba ni „tvrdio pazar”, ipak je bio up-
pomiwati. Krajwe je vreme da se i sakupqeni otpad odavde ravo on taj koji se prvi oglasio
odnese! M. I. na moj ro|endan. Mu{karci, a
ne `ene, zapravo vole da se
femkaju. Vaqda zato da bi ih `e-
ne iznova mamkale. I to nema
Somovijada u Malom veze sa wihovim godinama,
bra~nim ili profesionalnim
statusom. Mu{ka sujeta je vazda
Zvorniku nezasita i pametna `ena zna da
je treba redovno hraniti.
Pod pokroviteqstvom Ja, o~igledno, ne spadam u pa-
Skup{tine op{tine Mali metnice, pa nije ni ~udo {to
Zvornik, od 20. do 26. jula sam ostala neudata. Da parodija
na Drinskom jezeru bude ve}a, ne samo da mi je danas
odr`ana je dvanaesta ro|endan, ve} je i praznik sve-
tradicionalna ribolovna tog velikomu~enika Prokopija,
sportsko-turisti~ka mani- za{titnika brakova.
festacija “Somovijada Ina~e, nemam otromboqen
2009”. Takmi~ewe, koje je stomak, strije, pomoranxinu ko-
okupilo vi{e od 120 ri- ru na butinama. Ne krijem (sta-
bolovaca iz Srbije, Repub- ra~ke) ruke, noge jo{ mawe.
like Srpske, Federacije Bore mi super stoje i u vremenu
BiH, Austrije i [vaj- pomame za dijetama meni nedo-
carske, otvorio je Sr|a Popovi}, savetnik potpredsednika staje nekoliko kilograma. I ne
Vlade za odr`ivi razvoj. krijem godine. Bilo je to varqi-
Ni ova smotra (u kojoj se vrednuje ulov svih grabqivica: soma, vo leto ”68.
smu|a, {tuke...) nije mogla da pro|e bez u~e{}a kragujeva~kih
ribolovaca, koji su nastupili sa dve ekipe, ali se ulovom nisu
ba{ ne{to proslavili, za razliku od @eqka Jovanovi} iz Bra- Среда,
Sreda,22.22.
јул jul
sine (som od 112 santimetara i te`ine 7,4 kilograma) i pobed-
nika „Somovijade 2009” tima iz Malog Zvornika pod vo|stvom Uz jutarwu kafu kolege su mi
@ivka Jankovi}a, koji je pobedio ulovqenim somom od oko pet i se izviwavale {to poklone ni-
po kila. sam dobila ju~e, ali opravdano -
Na prate}oj manifestaciji „Somovijade”, takmi~ewu u kuvawu danas je stigla plata! Firma
ribqe ~orbe, po odluci me|unarodnog medijskog `irija, u nam je sve cewenija, a plate sve
konkurenciji 21 ekipe, pobedila je ~orba takmi~ara iz Kawi`e. mawe! Ipak, osvanuo je na mom
Z. M. stolu beli „bulgari”. „Ne}e{ ti
nama mirisati na fastum gel”,
te{ili su me, „ti si jo{ uvek
Osve`ewe kiselom vodom dama!” Prethodnih dana sam se
`alila da me boli rame. Ali, to
Sa `eqom da pomogne je cena vo`we kabrioleta. Ne
onima ~iji posao zahteva bih se ja odrekla tog u`itka sa
boravak na otvorenom u otvorenim krovom, ni svojih
vrelim letwim danima, {e{ira tokom {oferirawa, pa
kompanija „Kwaz Milo{”, makar onaj gel stalno mackala i
kao i svakog leta, organizo- dr`ala ga u kaseti pored mewa-
vala je akciju podele vode. ~a.
Akcija se odvija, pod Kad sam se ve} „oparila”, za
sloganom „Kwaz ru~ak sam odabrala - kafanu.
Milo{ gasi `e|”, u 14 Oduvek sam smatrala da u kafa-
gradova Srbije. ni treba da se zna neki red: `e-
U centralnim i na- ne bi trebalo da tra`e meni, a
jfrekventnijim delovima Kragujevca, kao i na magistralnom mu{karci – jelovnik. Ko mo`e
putu, putari, policija, radnici „Gradske ~isto}e”, kao i `enu da odbije kada zavapi:
gra|ani koji su prolazili, osve`ili su se mineralnom vodom. ''Molim vas, ho}ete jedan me-
Slede}i tradiciju dru{tveno odgovorne kompanije, kom- ni?'' Ili da mu{karcu sakrije
panija „Kwaz Milo{” i ove godine, tre}i put za redom, iza{la osmeh kada po~ne da ~ita: hlad-
je u susret gra|anima koji svoje radno vreme provode i pomogla na jela, topla jela, jela „a la
im da se osve`e, omogu}avaju}i im da rad nastave u dobrom kart”... Kada budem napisala
fizi~kom stawu. kwigu, zva}e se Jelovnik! Od-
li~na izvedenica od glupog na-
dimka mog lepog imena!
Nove akcije Четвртак,
^etvrtak,23. 23.
јул jul
protiv komaraca „Danas vodim sina na bazene
Iako su ove godine sprovedene dve akcije suzbijawa larvi ko- u Ovsi{te”, izjavila sam na po-
maraca, a Gradsko ve}e jo{ 30. marta odvojilo sredstva za tu na- slu epohalnom intonacijom kao
menu, skora{wi period obilnih ki{a nakon koga su usledile da putujemo u Egipat!. „Gde ti je
velike vru}ine primorao je grad da sprovede jo{ dve dodatne ak- to”, javili su se neupu}eni me|u
cije. Kragujevac je pro{ao na konkursu Ministarstva za pros- kolegama. „Ne znate gde je rodno
torno planirawe i za{titu `ivotne sredine i dodeqena mu je mesto Radoja Domanovi}a? Koje
potrebna koli~ina visokoselektivnog biolo{kog preparata {kole ste vi u~ili?!”
ne{kodqivog za ~oveka, druge organizme i `ivotnu sredinu, dok I, zaista, da nije uklesanog
je iz gradske kase izdvojeno oko 45.000 dinara za dodatne radove. natpisa na krajputa{u, nigde
Prva akcija trebalo bi da se sprovede naredne sedmice, sa nema putokaza sa skretawe za
zemqe, u ranim jutarwim satima, a nakon pauze od 15 do 20 dana Ovsi{te. O Radoju, ni re~i! Ka-
tretman }e se ponoviti. da ispod Svetiwe skrenete le-
Suzbijawe komaraca obavi}e se na [umari~km jezeru i Jezeru vo, idete pravo u centar sela i
Bubaw, Su{i~kom potoku i Lepenici sa priobaqem, Gro{ni~koj preko puta crkve - gu`va. Jedan
reci, Ugqe{nici i @draqici, odnosno na oko 42 hektara grad- olimpijski i dva de~ija bazena.
skih vodotokova. A. J. Ne izgleda lo{e. Na prvi po-
Четвртак, 30. јул 2009.
gled. Na drugi }e vam se ve} u-
kazati prqava voda u de~jim ba-
zenima, mali broj le`aqki i
veliki broj skaka~a koje niko
ne opomiwe, pa je pitawe sre}e
da li }e vam glava ostati ~ita-
va. Od wihovih skokova i vode
koja pr{ti pe{kir }ete mo}i
da stavite jedino na blatwavu
livadu, gde nigde ’lada nema. Re-
storan mewa neko kafan~e, gde
za sto kinti mo`ete da kupite
lepiwu sa pqeskavicom. To ne
zna~i da }ete mo}i i da je poje-
dete, po{to je lepiwa bajata, a
meso.... Bqak, {to bi rekao moj
sin!
[teta {to, po starom gastar-
bajterskom obi~aju ulagawa pa-
ra u rodno selo, jedna dobra
ideja nije odra|ena do kraja.
Петак,
Petak,24.24.
јул jul
„Danas idem kod oca, u Crnu-
}u”, bila mi je prva re~enica uz
jutarwu kafu i istu ekipu kole-
ga od prethodnog jutra. Ponovo
se javio glas „iz publike”: „Gde
ti je sad pa to?” „Rodno selo
Milo{a Obrenovi}a? I Dobri-
ce Eri}a. I Mije Aleksi}a.” O-
pet sam im prozivala {kole,
obrazovawe i redom.
Vra}ev{nica je nekada imala
najpoznatiju kafanu u kraju. I
pe~urkaru. I klanicu, i farmu
pili}a... Sve je to pripadalo
Takovu. Onda je stigla privati-
zacija i sad je sve u propadawu.
U centru sela je {kola sa otvo-
renim bazenom koji ve} godina-
ma ne radi. Ali je zato, hvala
Bogu, jedan od najlep{ih mana-
stira na svom mestu.
Tu, tik uz Rudnik, je i Dowa
Crnu}a. Tu se kuva najboqa rak-
ija. Nema vru}e bez Crnu}e!
Jedno je od {umadijskih sela gde
ima ~ak nekoliko starina~kih
porodica. Moji su iz jedne ta-
kve, {to zna~i da smo tu odvaj-
kada. Posle masovne pogibije na
kosovskom boju, selu je iz Belu-
}a promeweno ime u – Crnu}a.
Eto od kada smo jo{ tu. Vrcavost
duha sam nasledila od Crnu}a-
na. Damsko dr`awe, pak, od Kra-
gujev~ana, s maj~ine strane. I ta
dva su dala neverovatan spoj.
Neponovqiv!
Субота,
Subota,25.25.
јул jul
Davno sam razotkrila veliku
`ensku zabludu da u trenucima
besa ili razo~arewa ne poma`u
promena frizure ili kupovina
sitnih krpica i cipela. Zato
sam krenula da kupim – stan!
Novogradwu! Jeste da nam una-
kazi{e grad sa nakaradnim ob-
jektima, ali vaqda i gradski
oci, arhitekte i urbanisti mo-
raju da `ive. Ho}u da ka`em, da
se ne zida, kako bi oni zaradili
svoje plate...
Kako stvari stoje, u gradu ima
vi{e agencija za nekretnine ne-
go kafana. Nudi se sve i sva{ta.
Kvalitet gradwe niko ne garan-
tuje. Ima tu sva~ega, ali meni
niko nije ponudio ispod cene.
Vaqda su me odmah provalili da
sve {to imam sama sam zaradila
i po{teno otplatila. Osim sta-
na u kome `ivim. Neee, nisam ja
od `ena koje bi se prodale za
stan i ko`nu garnituru. Meni je
to dedovina!
КРАГУЈЕВАЧКЕ 11
Јелена Максимовић
Недеља,
Nedeqa,26.26.
јулjul
Me{ewe mekika nedeqom uju-
tru ritual je koji sam ja nasle-
dila od svoje, a ona od wene
majke. Nekada i presko~imo,
ali su zidovi moga stana duboko
napojeni mirisom vru}eg testa.
Moje dete nema guvernantu, ja
nemam ku}nu pomo}nicu, umem
da baratam {rafcigerom, o
pr~kawu po kolima i da ne govo-
rim, ali sam za testa pravi eks-
pert. Nije da se hvalim, ima me
za sve...
Dok sam jutros razvijala te-
sto, ~ujem na televiziji kako A-
ran|elov~ani otkrivaju spome-
nik Milo{u Obrenovi}u. To im
je drugi. Mi u Kragujevcu nema-
mo ni prvi. Ne mo`e da do|e na
red od onih silnih gra|evina i
tr`nih centara. Veliki Milo{
se u grobu prevr}e.
Danas je mladi sveti Aran|eo.
Ne{to posle podneva, krenula
sam opet put Crnu}e. Ovoga puta
sa jo{ pet drugarica. Dru`imo
se od prvog razreda osnovne {ko-
le. Sve u krug smo kume. Ne ~uje-
mo se svakodnevno, vi|amo se po
potrebi. I u te{kim i u lepim
trenucima nalazile smo se u po-
la dana i u pola no}i. Pored ro-
|ewa deteta, wih ubrajam u
ne{to najvrednije {to je banulo
u moj `ivot.
Понедељак,
Ponedeqak,27.27jul
јул
Celi dan sam se premi{qala
da odem u gradsku biblioteku i
zamenim kwigu. Moje koleginice
znaju kako sam raspolo`ena ~im
potra`im {ta bih ~itala: qubav-
ni~ku kwigu, sa sre}nim krajem;
da ne bude formata ve}eg od 20
centimetara, kako bi mi stala u
ta{nu; tvrdog poveza, da se u is-
toj ne bi habala; ne ve}u od 200
strana, da ovu ne cepa; {tampanu
}irilicom, krupnim slovima!
Ako ho}ete da pre|ete bibli-
otekara, poklonite mu kwigu.
Nama su kwige preko glave. Moj
kolega tvrdi da je zlo za svakog
mu{karca da o`eni bibliote-
karku. „Krene{ sa dru{tvom na
pi}e, a ona ti izda revers da
potpi{e{ kada mora{ da se
vrati{”, tvrdi on. S druge stra-
ne, bibliotekari imaju divan
posao: po celi dan obra|uju i
zavode. Literaturu, dodu{e.
Ja sam, vaqda, jedina biblio-
tekarka kojoj to priznaje i min-
istar kulture, koji propisuje
zakon, i direktor Narodne bib-
lioteke Srbije, koji mi je to iz-
dao napismeno, ali koju ne
priznaju u ustanovi u kojoj radi.
Zato {to je u ovoj zemqi tuma~e-
we zakona i ~itawe bestselera
isto. Svako opisuje i prepri~a-
va na svoj na~in. Zbog toga oba-
vqam poslove bibliotekara, ali
nisam tako i pla}ena. Pa, bilo
bi mi mnogo...
Ipak, samo u Srbiji se mu-
{karcima razvu~e osmeh na li-
cu kada im ka`em da sam
bibliotekarka. Odmah im na pa-
met padnu merdevine. Na`a-
lost, nije svaka bibliotekarka
Oqa Miranovski. Ina~e, bili
bismo najna~itanija nacija. Se-
}ate se, Varqivo leto '68...
Autorka je ~itala~koj
publici poznatija
kao Lepa Jela
12 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 30. јул 2009. www.kragujevacke.rs
Sukobi
ragujeva~ki divqi ta- svega misle da je za to ri}a, na~elnika saobra}ajne po-

К
ksisti dobro su uzdr-
mali glavnog gradskog
prevoznika „Autosao-
bra}aj”, koji na poje-
dinim linijama ima
duplo mawe putnika,
~ime ih godi{we „krate” za oko
dva miliona evra. I ne samo wih,
nego i grad koji finansira javni
prevoz putnika.
Najve}i gubici prave se u pri-
gradskom i me|umesnom saobra-
}aju, koji „AS” sam finansira,
zbog ~ega preti ga{ewe pojedinih
linija. Primera radi, desilo se
da su 13. i 14. jula na linijama
Kragujevac - Re~ani dva polaska
bila otkazana, kao i na relaciji
Kragujevac-Ora{je-Dubrava-Du-
leni zbog nemawa putnika.
- Problem je ukoliko bi ugasi-
li neku liniju, jer u naredna dva
registraciona perioda (dve godi-
ne) ne bi mogli da konkuri{emo
kod Republike za te putne pravce,
ka`e Vujadin Ani~i} iz sektora
tehni~kog prevoza „AS-a”.
Glavni krivac za takvo stawe su
linijski taksisti, ~iji je rad ina-
~e zabrawen. Oni stoje ispred ili
na samom stajali{tu, kupe putni-
ke i voze ih po ceni autobuske kar-
te ka okolnim mestima. To je, po
mi{qewu zaposlenih u „AS-u”, za
tre}inu smawilo broj prodatih
karata, a na linijama ka Kni}u,
Ra~i, Topoli i Jagodini gotovo
prepolovilo. Slu`ba kontrole
„AS-a” je napravila spiskove vozi-
la sa registarskim oznakama koji
im redovno pruzimaju putnike. U-
tvrdili su da je na relaciji Aero-
drom –Centar samo u jednom danu
bilo 190 takvih vozila koja su im
uzeli preko 500 putnika.
U po~etku na „crno” se taksira-
lo samo putni~kim automobili-
ma, da bi danas bilo u posao
BLAGE KAZNE ZA DIVQE TAKSISTE
JAVNI PREVOZNICI DIGLI GLAS ZBOG GUBQEWA
Linijski taksisti
prazne autobuse
„Autosaobra}aj” gubi preko dva miliona evra
godi{we zbog nelgalnih porevoznika koji
im preuzimaju putnike sa stajali{ta i to sve
~e{}e za du`e relacije
ukqu~eno sve vi{e kombi vozila,
bez ikakvih oznaka. Najvi{e ih i-
ma na stajali{tu „@itoprodukt”,
gde lobiraju putnike za Ra~u, Sme-
derevsku Palanku i Topolu. Zatim
na stajali{tu „Pijac”, „Mala va-
ga”, „Zveza” i „Stanovo”, gde kupe
POSLA vqala svoju delatnost
putnike za Kraqevo i ^a~ak. kod
Medicinske {kole za Gorwi Mi-
lanovac, a kod „]iftine }uprije”
za Jagodinu i Kru{evac.
Sindikat „AS-a” najavio je
blokade smatraju}i da ih dr`ava
dovoqno ne {titi od nezakonitog
rada sve ve}eg broja taksista. Pre
kriva blaga kaznena licije, taksisti nisu u wihovoj
politika. Skidawe nadle`nosti, te ih mogu ka`wa-
tablice na 48 sati i vati samo kao i svakog drugog vo-
kaznu do 10.000 dina- za~a koji se nepravilno parkira
ra mese~no i ne osete uz autobusko stajali{te – bli`e
oni koji rade na „cr- od 15 metara. Ta kazna iznosi
no” i nikom ni{ta ne
2.000 dinara. Me|utim, problem
pla}aju, ka`e Dejan
je {to sva autobuska satajali{ta
\okanovi}, regional-
u gradu nisu ni obele`ena.
ni koordinator gran-
skog sindikata „Ne- - Imali smo malu naplativost
zavisnost” koji je i mandatnih kazni, samo {est, jer
sekretar nezavisnog taksisti nisu imali para kod se-
si- ndikata „AS-a”. be, ali smo zato podneli 64 pre-
Rukovodstvo„AS-a” kr{ajne prijave, ka`e Dragan
je 15. jula uputilo za- @upqani}, na~elnik slu`be in-
htev republi~koj sao- spekcijskih poslova.
bra}ajnoj inspekciji Nekada linijski taksisti nisu
kojim tra`e kontrolu ukqu~ivali taksimetar, pa je to
i zabranu rada „di- bio razlog za kaznu, danas to re-
vqim” prevoznicima, dovno ~ine, ali on otkucava na
kako bi wihova fir- prazno. Bez obzira na iznos, put-
ma po registrovanim nici pla}aju samo cenu autobuske
redovima vo`we oba-
karte. Nema veze ako je otkucalo
vi{e. Taksista ima pravo da na-
i ne bi upadala u ve-
}e gubitke. Posle dva plati mawe, ka`u u gradskoj sao-
dana odr`an je zaje-
ni~ki sastanak sa re-
publi~kim i grad-
bra}ajnoj inspekciji.
Ta nelojalna konkurencija, me-
|utim, ne poga|a sve podjednako.
skim saobra}ajnim Primera radi, taksi „Pink” vla-
inspektorima i pred-
stavnicima saobra-
snika Ivana Stankovi}a, ne ose-
}a puno wihovo prisustvo na
}ajne policije i do- tr`i{tu, jer su oni skupqi i ra-
govoreno je da se 22. de na poziv stranaka. Me|utim,
jula sprovede kontro- ka`e Stankovi}, takvi taksisti
la na svim putnim nikom ni{ta ne pla}aju, pa i ka-
pravcima , {to je i u- da su registrovani i direktna su
~iweno. Gradski sao- konkurencija firmama koje sve
bra}ajni inspektori izmiruju na vreme. U proseku je-
su pokrenuli pet upravnih postu-
dan taksista duguje za porez od
paka protiv taksista. Ve}ina wih
200.000 do 500.000 dinara i zbog
zna da ne smeju da se parkiraju u-
nutar iscrtanih `utih horizo- toga ne mogu da kupe automobile
na lizing. On misli da nikada to
natalnih linija na stajali{tu.
Van toga oni ne podle`u kaznama, ne}e mo}i da se od wih napla-
pa je u~inak akcije bio mali. titi.
Prema re~ima Slobodana \o- Elizabeta JOVANOVI]

“Trgovina 22", a. d., Kragujevac, ogla{ava Gradona~elnik grada Kragujevca, na osnovu ~lana 3. stav 2. ta~ka 1. i stava 3. alineja 1., ~lana 7. stav
2. i ~lana 28. Odluke o odre|ivawu i na~inu poveravawa komunalnih delatnosti (''Sl. list grada
Kragujevca'', br. 20/05,1/07,2/07, 5/08 i 35/08), i ~lana 35. ta~ka 18. Statuta grada Kragujevca ( ''Sl.list
IZDAVAWE grada Kragujevca'', broj 18/08 i 10/09) na osnovu Odluke o sprovo|ewu postupka licitacije za po-
stavqawe de~ijih automobila na javnoj povr{ini broj 353-775/09 od 20. 07.2009. godine,
U ZAKUP
raspisuje
poslovnog prostora u Kragujevcu, JAVNI POZIV NA KONKURS
Ulica Vojvode Putnika broj 3
ZA SPROVO\EWE DRUGOG KRUGA POSTUPKA
(Prodavnica „Kolektiv”),
povr{ine 62 m2 za poveravawe obavqawa komunalnog posla
postavqawa de~ijih automobila na javnoj povr{ini
Pravna i fizi~ka lica dostavqaju pismenu
ponudu o zainteresovanosti za navedeni Javni konkurs se raspisuje za poveravawe povremenog komunalnog posla postavqawa de~ijih
automobila na javnoj povr{ini u Kragujevcu.
poslovni prostor, koja treba da sadr`i:
1. Naru~ilac: Grad Kragujevac, 34 000 Kragujevac, Trg Slobode 3.
 visinu mese~ne zakupnine, koja ne
2. Pravo u~e{}a u postupku drugog kruga licitacije imaju pravna i fizi~ka lica koja su registrovana
mo`e biti ni`a od 400 EUR-a za obavqawe predmetne delatnosti, koja su uplatila depozit za odgovaraju}u lokaciju, da nemaju
 vreme trajawa zakupa neizmirenih obaveza za poreze i doprinose na dan 31. 05.2009. godine (Uverewe izdato od strane Min-
istarstva RS nadle`ne filijale poreske uprave i Uverewe izdato od strane Gradske uprave - Poreskog
 delatnost odeqewa organa lokalne samouprave na ~ijoj teritoriji je sedi{te ponu|a~a), i koja nisu u sporu sa
Gradom Kragujevcom.

Ponude se dostavqaju na adresu: Postupak drugog kruga javne licitacije odr`a}e se dana 4.08.2009. godine sa po~etkom u 11 sati za
Lokacije 1-Veliki park i 3-Fontana, u kancelariji broj 420 sprat IV u zgradi Skup{tine grada
Kragujevca.
„Trgovina 22”, a. d., Kragujevac, Ulica U~esnik drugog kruga javne licitacije mo`e da zakqu~i Ugovor za jednu lokaciju za koju je izliciti-
19. oktobra broj 2, (sa rao najvi{i iznos.
naznakom “Ponuda za zakup”), U~esnika na licitaciji mo`e da predstavqa ovla{}eno lice, koje je du`no da Komisiji na dan
ili elektronskom po{tom odr`avawa licijatacije dostavi: overeno ovla{}ewe za zastupawe, re{ewe Agencije za privredne reg-
istre, dokaz o uplati depozita za odgovaraju}u lokaciju, dokaz da ponu|a~ nema neizmirenih obaveza
(e-mail: office@22decembar.co.rs) za poreze i doprinose na dan 31. 05. 2009. godine.

Rok za dostavqawe ponuda je 7 dana od dana ob- 3. Rok poveravawa komunalnog posla je 12 meseci.
javqivawa oglasa. 4. Zainteresovani ponu|a~i, mogu preuzeti konkursnu dokumentaciju u prostorijama Gradske uprave
za komunalne poslove i nadzor, Kragujevac, Trg Slobode 3, kancelarija broj 420/IV, u periodu od
Kontakt osoba za dodatna obave{tewa i dogovor 31.07. do 3.08.2009. godine.
o razgledawu prostora je 5. Sve dodatne informacije vezane za Javni konkurs mogu se dobiti na telefon: 034/306-203 ili
Miroqub Krsti}, tel. 064/867-53-55. neposredno u Odeqewu za komunalne poslove, kancelarija 420.
www.kragujevacke.rs
MUKE OKO „ZBRIWAVAWA” HITNE POMO]I
Dugo ~ekawe
na zgradu
Пише Марија Обреновић
kragujeva~ki Zavod za
У
hitnu medicinsku po-
mo} ju~e je stiglo {est
potpuno novih vozila.
Uz pet modernih, potpu-
no opremqenih, sanite-
ta i jedan koji treba da
stigne do kraja godine, ova usta-
nova }e iz projekta Evropske uni-
je ponoviti vozni park sa 12
vozila.
Na jesen }e wihove ekipe po~e-
ti i sa primenom savremene ter-
apije kod akutnog infarkta, koju
za sada u Srbiji primewuju samo
u Beogradu. Do kraja godine Zavod
}e postati i regionalni centar
za obuku zaposlenih u slu`bama
hitne pomo}i koji }e pokrivati
teritoriju isto~ne, zapadne i
centralne Srbije. Pitawe je gde
}e se ove obuke odvijati, po{to na
mestu gde je planirana nova zgra-
da za ovu ustanovu nije jo{ pobo-
den ni a{ov.
Rad u 137 kvadrata
Zavod za hitnu medicinsku po-
mo} prinu|en je da o zdravqu
186.000 qudi, kojima u nekom mo-
mentu pomo} mo`e da zatreba, bri-
ne i funkcioni{e na prostoru
jedne pristojne porodi~ne ku}e.
Naime, iako je Zavod sme{tem u
429 kvadrata, operativni deo ima
svega 137 metara kvadratnih.
U STUDENTSKOM CENTRU „KRAGUJEVAC”
Po~iwe sre|ivawe Drugog paviqona
U Studentskom domu bi}e mesta
za 643 studenta, me|u kojima }e
~etrdesetak dobiti okre~ene i
potpuno ure|ene sobe, sa
renoviranim ~itaonicama i
rekonstruisanim kupatilima
ada se na jesen zavr{i
K
raspodela mesta u kra-
gujeva~kom „studewa-
ku”, pojedine stanare
Drugog paviqona sa~e-
ka}e sre|ene sobe i re-
novirana kupatila,
kao i novi name{taj. To su samo
neki od radova koji se zavr{avaju
ovog leta u Studentskom centru, a
koji su definisani vi{egodi-
{wim planom razvoja ove ustano-
ve. Da je `ivot akademskih gra|ana
koji koriste usluge Doma „Vita Ja-
wi}” i studentskih restorana i te
kako poboq{an posledwih neko-
liko godine, potvr|uje i sve ve}e
interesovawe bruco{a za mesta u
domu, ali i Svetosavska nagrada
koju je 2006. dobila ova ustanova.
Novi name{taj i - kupatila
- Trudimo se da studentima, ali
i svim ostalim korisnicima na-
{ih usluga, pru`imo {to boqi
sme{taj i {to kvalitetniju ishra-
nu. Zbog toga smo stvorili bezbed-
ne uslove za uvo|ewe evropskih
standarda za proizvodwu hrane,
ali se trudimo da obezbedimo i
sredstva za renovirawe sme{taj-
nih kapaciteta i prostorija u ko-
jima se proizvodi hrana. Naravno,
u tome nam poma`e dr`ava, ali
Iako Zavod za hitnu medicinsku
pomo} treba da zbrine 186.000
qudi, i daqe funkcioni{e na
prostoru ne ve}em od kvadrature
prose~ne ku}e. Od najavqenih
radova nema ni traga
- U istom, uskom, hodniku nala-
ze se ~ekaonica za pacijente i pro-
laz kroz koji ekipe tr~e na teren.
Da ne pri~am o tome, {to je po
standardima nepojmqivo, da u i-
stom prostoru na pregled ~ekaju i
odrasli i deca, ka`e dr Slobodan
Kitanovi}, direktor Zavoda.
„Hitna” je trenutno podstanar
~ak ~etiri institucije. Ordina-
cije i prostor za terenske ekipe,
kao i uprava, nalaze se u prosto-
rijama Zavoda za stomatologiju.
Vozni park „gostuje” na povr{ini
koja pripada Klini~kom centru.
- Radionica je podstanar In-
stituta za javno zdravqe, a prav-
no-finansijska slu`ba nalazi se
u zgradi Doma zdravqa. Radimo u
gotovo nemogu}im uslovima. Do
nedavno nismo imali mesta ni za
lekove, pa smo atomsko skloni-
{te adaptirali u magacin za le-
kove, ka`e dr Kitanovi}.
Idejno re{ewe projekta za no-
vu zgradu Hitne pomo}i predsta-
vqeno je u septembru pro{le
godine. Tada je najavqeno da }e
radovi na lokaciji u blizini
nastojimo da
i sami prido-
nesemo ve}em
prihodu, zbog
~ega zasposle-
ni u ovoj usta-
novi rade veo-
ma naporno, a
dobar deo wih
u tri smene,
ka`e Mla|an
Dimitrije-
vi}, direktor Studentskog centra.
Najve}i deo gra|evinskih rado-
va izvodi se leti, kada stanari
studenstkih domova nisu tu. Sada
su, recimo, u zavr{noj fazi rado-
vi, zapo~eti pre mesec dana, na re-
konstrukciji pekare u „Slobodi”,
za koje su sredstva obezbe|ena za-
jedno sa Ministarstvom prosvete.
Istovremeno, stigle su i pare i za
renovirawe 10 (od ukupno 90) ku-
patila u Drugom paviqonu, tako da
}e se, posle 30 godina, uraditi
kompletna rekonstrukcija sani-
tarnih ~vorova. Dimitrijevi} na-
pomiwe da }e to biti po~etak
sre|ivawa tog paviqona, te da }e
se sada uraditi vodovodna i kana-
lizacijska mre`a, plo~ice, sani-
tarije i staviti nova, alumini-
jumska vrata na kupatilima, a da
}e narednih godina uslediti re-
Стандард
DR SLOBODAN
KITANOVI] POKAZUJE
PROJEKAT BUDU]E ZGRADE
Pravnog fakulteta zapo~eti u
martu ove godine.
Na placu od devedesetak ari
trebalo je da nikne zgrada od oko
1.800 kvadrata. Prema idejnom
re{ewu, nova zgrada sastoja}e se
iz pet celina - prijemnog dela sa
ordinacijama za op{tu medicinu
i pedijatriju, terenskog dela, u
kome }e biti trpezarija i sobe za
odmor voza~a, adminstrativne ce-
line sa salom za prakti~nu obuku
lekara i medicinskog osobqa. U
podrumu }e se smestiti radioni-
ce za popravku vozila, magacini
i praonice, dok }e posebno biti
izgra|ene gara`e sa grejawem za
specijalna vozila.
Tender u septembru
Za projekat, ~ija je vrednost
pro{le godine procewena na oko
1,5 miliona evra, me|utim, nema
para.
SA UNIVERZIJADE STIGAO NOVI NAME[TAJ ZA STUDENTE
konstrukcija ostalih sanitarnih
~vorova u tom poviqonu.
- Po{to smo, pro{le godine, u
Prvom paviqonu pro{irili ka-
pacitete i uredili sobe, koje su u
Tre}em paviqonu jo{ u dobrom
stawu, sada se trudimo da i u naj- |ivawa Prvog paviqona, sada ima
starijem (Drugom) postepeno iz-
vodimo radove. Ovog leta komple-
tno }emo srediti deo tog prosto-
ra, tako da }e 40 studenata biti
sme{teno u potpuno renoviranim
sobama, obja{wava Dimitrije-
vi}.
Neke od wih sa~eka}e i novi
name{taj koji je stigao sa Uni-
verzijade. Ve} su pristigle odre- septembra, a stariji studenti od
|ene koli~ine kreveta sa du{e-
cima, jednokrilni i dvokrilni
ormari, radni stolovi i stolice,
ali i posteqina, jastuci i }ebi-
}i, {to je odli~na prilika da se
Четвртак, 30. јул 2009.
- Projekat izgradwe nove zgrade
sigurno ne}e mo}i da se realizu-
je tokom ove godine i to je real-
nost kojoj kumuje ekonomska
kriza. Iskreno, moram da izra-
zim blagu razo~aranost {to se to
nije odradilo i {to, ~ini mi se,
prioriteti nisu najboqe odre|e-
ni.
Na posletku, upravo zbog pla-
nirane izgradwe, Zavodu za hitnu
medicinsku pomo} smawen je bu-
xet za oko dva miliona dinara.
Ni za nova vozila nisu opredeqe-
na sredsta, te da nije bilo projek-
ta EU ove godine ne bi bilo ni
novih vozila, ka`e dr Vesna Ran-
|elovi}, predsednica upravnog
odbora Zavoda.
Ipak, ona potvr|uje da ih ~la-
novi gradske uprave uveravaju da
ovaj projekat ne}e biti skinut sa
liste prioritetnih investicija,
a imaju i obe}awe samog gradona-
zameni bar tre}ina starog i pri-
li~no ruiniranog name{taja u
Drugom paviqonu.
Usluge tre}im licima
Posle pro{logodi{weg nadzi-
mesta za sme{taj 643 studenta, {to
je malo u odnosu na ukupan broj za-
interesovanih, tako da }e ih i sa-
da biti oko 400 „prekobrojnih”,
{to je dovoqno za ceo jedan (novi)
paviqon. Konkurs za slobodna me-
sta u domovima ve} je iza{ao tako
da bruco{i zahteve podnose na ma-
ti~nim fakultetima od 1. do 15.
15. septembra do 31. oktobra. Kako
mese~na nadoknada u sobi prve ka-
tegorije iznosi svega 1.100 dina-
ra, a 840 dinara u sobi druge
kategorije, onda i ne ~udi {to je
КРАГУЈЕВАЧКЕ 13
~elnika da }e se „izna}i” sred-
stva za re{ewe ovog problema. To
potvr|uje i dr Aleksandar @iva-
novi}, ~lan Gradskog ve}a zadu-
`en za zdravstvo.
- Glavni projekat je zavr{en
jo{ u maju. Na`alost, radovi ne-
}e po~eti kad smo planirali,
ali radi se o projektu koji se
kompletno finansira iz buxeta
grada, a priliv sredstava je sma-
wen zbog krize. Ipak, tender na
kome }e biti izabran izvo|a~ ra-
dova trebalo bi da bude raspisan
na jesen i mislim da tu ne}e bi-
ti pomerawa, ka`e dr @ivano-
vi}.
Projekat koji je, uz sugestije
~elnika Zavoda, dora|en i predat
u maju ove godine zadovoqi}e sve
potrebe razvoja ove slu`be za na-
rednih pola veka. Naravno, ostaje
samo jo{ da zgrada bude izgra|e-
na.
veliko interesovawe za sme{taj u
domu.
Oni, tako|e, mogu vrlo jeftino
da se hrane u studentskim restora-
nima, u kojima doru~ak ko{ta sa-
mo 26 dinara, ru~ak 45, a ve~era
38 dinara, tako da za celodnevnu
ishranu vaqa izdvojiti tek 109 di-
nara, a za sva tri obroka u toku 30
dana 3.270 dinara. Studentski
centar ima dva restorana, mle~ni
restoran, poslasti~arnicu, pice-
riju, kafee, a wihove usluge mogu
koristiti i oni koji nisu studen-
ti.
- Na{e obroke, hleb, peciva i
kola~e mogu svakodnevno kupiti
Kragujev~ani u restoranu u „Slo-
bodi” i u supermarketima „Maksi-
ja”, ka`e Dimitrijevi}, dodaju}i
da su u Studentskom centru tre-
nutno zaposlena 164 radnika.
Pored picerije „Di Trevi”,
mle~nog restorana, poslasti~ar-
nice i kafea na Pravnom, Eko-
nomskom i Medicinskom fakul-
tetu, Studentski centar se bavi i
dostavqawem hrane odre|enim
firmama, recimo, gra|evinarima
u sezoni, a tokom leta i izdavawem
soba. Tako }e, u avgustu, obezbediti
sme{taj za oko 200 gostiju iz ze-
mqe i inostranstva, ~lanove ho-
rova koji }e se takmi~iti u
Kragujevcu. Tako|e, tokom ~itave
godine, izdaje se i restoran „Slo-
boda”, uglavnom vikendom, gde
Kragujev~ani organizuju razne vr-
ste proslava. Sve to doprinosi,
obja{- wava Dimitrijevi}, da ova
ustanova posledwih godina uspe-
{no posluje.
Margita CVETKOVI]
14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 30. јул 2009. www.kragujevacke.rs
Комунална
PLANOVI ZA GRADWU TOKOM LETA

Uskoro Bazenska ulica

Sredinom avgusta za pe{a~ki most preko Lepenice
u nasequ Veliko poqe i rezervo-
zapo~e}e radovi na ar crpne stanice za vodosnabde-
nekoliko lokacija vawe Teferi~a. Tako|e, oprede-
qeno je 50 miliona dinara za re-
- izgradi}e se nova dovno odr`avawe, sanaciju i in-
ulica pored ograde terventne radove na lokalnim i
Gradskih bazena, nekategorisanim putevima.
Prema re~ima zamenika direk-
javna rasveta u tora Preduze}a za izgradwu grada
Avalskoj, pe{a~ki Veqka Merxana, u sklopu zapo~e-
te rekonstrukcije, odnosno iz-
most preko Lepenice
gradwe jo{ dve saobra}ajne trake
u Velikom poqu, Avalske ulice, koja je u toku i ko-
rezervoar crpne {ta 120 miliona dinara, iz grad-
skog buxeta se izdvaja jo{ 6,8
stanice u Teferi~u miliona dinara za javnu rasvetu,
jer ugovor o sufinansirawu po 50
pored ekonomske kri-
kompleksa „\okovi}” u Velikom
parku, pru`ati uz ogradu Grad-
skih bazena, navodi Merxan.
Na taj na~in se stvoraju predu-
slovi da investitor ogradi par-
celu, koju }e novoprojektovana
ulica oivi~iti sa gorwe strane,
dok je postoje}a, iznad Ma{in-
skog fakulteta, uokviruje sa dowe
strane. Ina~e, Bazenska, (ulaz od
Kraqa Milana, od restorana
„Neptun” do Ko{arka{kog igra-
li{ta) }e biti duga 400 metara,
standardne {irine od {est meta-
ra, sa parking mestima sa obe
strane.
Osim toga, zna~ajna investici-
ja, pre svega za `iteqe Velikog
poqa, je izgradwa pe{a~kog mosta

И
ze koja je u nekim o-
blastima poslovawa i
te kako primetna,
Preduze}e za izgradwu
grada ne odustaje od
planova za ~iju je rea-
lizaciju zadu`eno. Ve} sredinom
avgusta po izboru najpovoqnijih
izvo|a~a krenu}e se sa radovima
na nekoliko punktova, dobrim de-
lom i fini{irawem ve} zapo~e-
tih projekata.
posto investicije sa republi~-
kim javnim preduze}em prate}u
infrastrukturu ne pokriva.
- S obzirom da se radi potpuno
novi profil Avalske, {irine 13
metara, potrebno je i novo osve-
tqewe. Jednim delom nove saobra-
}ajnice radi}e se sa obe strane,
od Ulice Miodraga Vlaji}a [uke
do Atinske, i na razdelnom ostr-
vu, od Atinske do Milentija Po-
povi}a. To su uobi~ajena re{ewa
preko Lepenice sa metalnom o-
gradom, u Ulici Danila Ki{a.
Kako obja{wava Merxan, most }e
za ~itav kilometar skratiti put
|acima obli`we osnovne {kole.
Obezbe|ena su sredstva i za vo-
dosnabdevawe Teferi~a. Podse-
}awa radi, projekat je zapo~et
pro{le godine sredstvima Naci-
onalnog investicionog plana, u-
ra|ena je crpna stanica, a za ovu
sezonu ostalo je da grad isfinan-
sira izgradwu rezervoara kapa-
citeta 200 kubika vode i radove
na sekundarnoj mre`i. Prilazi
se skoro do svakog doma}instva
tako da }e u narednoj fazi gradi-
li{te biti predato „Vodovodu”
kako bi se uradili individualni
prikqu~ci.
U okviru odobrenih 50 milio-
na dinara za redovno odr`avawe,
sanaciju i interventne radove na
lokalnim i nekategorisanim pu-
tevima zakrpi}e se „udarne ru-
pe”, a osim asfalta pa`wa }e se
posvetiti i saobra}ajnoj signa-
lizaciji i bankinama.
Interventni radovi podrazu-
mevaju ponovne zahvate na jo{ u-
vek neasfaltiranim, nasutim
DEO URE\ENOG BRESNI^KOG POTOKA
O^ISTIMO VODOTOKOVE KRAGUJEVCA
Ure|uje se
Bresni~i potok
U okviru akcije U prethodnom periodu bilo je
radova na Lepenici, Kozujeva~-
uklawawa divqih kom potoku, jednim delom reguli-
deponija na red su san je Divostinski potok, reke
do{li i gradski @draqica i Ugqe{nica. Ali, ne-
vodotokovi. Osim gde osim prirodnih nanosa ima-
mo i qudskih ruku delo, deponije
Lepenice koja je
prioritet, prvi na svega i sva~ega.
- Osim anga`ovawa preduze}a
listi je i prili~no na redovnom odr`avawu vodotoko-
ugro`eni Bresni~ki va neophodna je saradwa sa gra|a-
potok za ~ije ~i{}ewe nima i savetima mesnih
je anga`ovano i zajednica. Potrebno je i da gra|a-
Vodoprivredno ni brinu o okru`ewu u kome `i-
ve. U Su{ici imamo odbornika
preduze}e „Erozija” Slavoquba Bradowi}a i gra|ane
koji se anga`uju i sara|uju sa
Пише Александар Јокићевић
gradskim preduze}ima, a takav
primer trebalo bi da slede i dru-
klawawe divqih deponija u

NOVA SAOBRA]AJNICA BI]E ISPOD OGRADE GRADSKOG BAZENA
Gradsko ve}e je, na prethodnoj
sednici, odobrilo sredstva za
javnu rasvetu Avalske ulice, kao
i za izgradwu Bazenske ulice uz
budu}i kompleks Teniske akade-
mije „\okovi}” u Velikom parku,
GRA\ANI ODBRANILI IGRALI[TE
U CENTRU GRADA
i du` ostrva su lire koje su okre-
nute na obe saobra}ajnice. Kada je
re~ o Bazenskoj, to je novoprojek-
tovana ulica, koja }e se zbog po-
trebe investitora, zakupca ze-
mqi{ta za izgradwu teniskog
ulicama koje su evidentirane kao
kriti~ne prilikom nedavnih o-
bilnih padavina. Plahovite ki-
{e su odnele i dobar deo tampona
koji se mora obnoviti u Poskuri-
cama, Belo{evcu, Ili}evu i Mar-
{i}u. Asfaltira}e se lokalni
putevi u Dragobra}i, Dowoj Sa-
banti i put Stragari - Qubi~e-
vac.
A. JOKI]EVI]
У
gradu i prigradu, u okviru
akcije „O~istimo Srbiju”,
koja se sprovodi uz podr-
{ku Ministarstva za pros-
torno planirawe i za{titu
`ivotne sredine, pro{log petka
je nastavqeno u Mesnoj zajednici
„Bresnica” uz vodotok Bresni~kog
potoka.
Uklawawe i odvoz sme}a obavqa
JKP „^isto}a”, za {ta su odvojena
sredstva buxetom pomenutog min-
istarstva, ali po{to su na red do-
{li i vodotokovi Kragujevca
potrebno je sinhronizovati po-
slove. Sredstvima grada anga`ova-
gi. Na sednici Gradskog ve}a pre
20 dana odlu~eno je da „Erozija” u
okviru redovnog godi{weg odr`a-
vawa dobije radove na sredwoj de-
onici Bresni~kog potoka, od
`elezni~kog mosta do Ulice Bre-
sni~ki do. Predvi|eno je ma{in-
sko uklawawe natalo`enog muqa
i ostalih nanosa, kao i ru~no ~i-
{}ewe te deonice, navodi Mato-
vi}.
Kako je za usluge „Erozije” iz
gradske kase do sada izdvojeno 3,3
miliona dinara, jer se osim sred-
weg dela Bresni~kog potoka ure-
|uje i gorwi tok Lepenice, u

Kavez ostaje no je i ovda{we Vodoprivredno

preduze}e „Erozija”, tako da }e u
narednih sedam dana biti potpuno
Stanari ulica Srete Mladenovi}a, ure|eno 1.400 metara sredweg to-
Zorana \in|i}a i Save Kova~evi}a ka Bresni~kog potoka. A, krenulo
se od „crne ta~ke” u Tankosi}evoj
uspeli su, i pored zapo~etog ru{ewa
ulici, nedaleko od mosta na zapo-
zbog {irewa ulice, da izdejstvuju ~etom kraku Ju`ne obilaznice.
opstanak igrali{ta za male sportove ^lan Gradskog ve}a zadu`en za
za{titu `ivotne sredine, odr`i-
grali{te za male sportove u strogom centru vi razvoj i saradwu sa udru`ewi-
narednom periodu neophodno je u-
rediti jo{ 850 metara gorweg to-
ka ovog potoka, do Ulice U`i~ke
republike. Grad poku{ava da o-
bezbedi dodatna sredstva, ali raz-
mi{qa se i o sufinansirawu,
Javno preduze}e „Vode Srbije”
moglo da plati, na primer, ~i-
{}ewe doweg toka potoka, od uli-
va u Lepenicu do pomenutog
`elezni~kog mosta. Time bi bar

И
grada, popularni „kavez”, osta}e na starom
mestu, iako je pre dve sedmice zapo~eto we-
govo ru{ewe kako bi se pro{irio parking i
delom izmestila Ulica Srete Mladenovi}a.
Stanari iz ove, ali i ulica Zorana \in|i}a i Save
Kova~evi}a, nakon desetodnevnog protestnog oku-
pqawa na omiqenom teren~etu i zahteva da se on ne
ru{i, sastali su se sa gradona~elnikom Veroqubom
Stevanovi}em i preneli mu svoj stav.
Potvr|eno je da u tom delu grada treba da se rea-
lizuje urbanisti~ki plan „Prodor” koji je predvi-
deo ru{ewe terena, ali je ipak doneta odluka da se
po{tuje `eqa stanara i igrali{te ostane.
- @ao mi je {to je jedan broj gra|ana bio uznemi-
ren. Urbanisti~ki plan nije sveto pismo i kada smo
sagledali situaciju shvatili smo da igrali{te mo-
`e da ostane. Uradi}emo sve da u najkra}em mogu}em
roku teren vratimo u prvobitno stawe, naglasio je
gradona~elnik Stevanovi}.
SASTANAK GRADONA^ELNIKA I GRA\ANA
Danijela Raleti}, predstavnik grupe gra|ana iz
ulica Srete Mladenovi}a, Zorana \in|i}a i Save
Kova~evi}a, naglasila je da stanari brinu o svom o-
kru`ewu i prostoru u kome im deca odrastaju. Osim
igrali{ta koje opstaje izme|u vi{espratnica, obe-
}ano im je da }e ostati i vi{edecenijski plata-
ni.
I gra|ani su ne{to obe}ali. Kada „kavez” ponovo
bude u funkciji organizova}e pravi gradski turnir
u malom fudbalu, basketu i odbojci. Ostaje jo{ da se
vidi kako }e izgledati novo urbanisti~ko re{ewe,
ho}e li se i kako delom izmestiti postoje}a ulica
i pro{iriti parking. Nedaleko odatle, izme|u
„Borsalina” i „Kra{a” trebalo bi da nikne nova po-
slovno-stambena zgrada.
A. J.
ma Sr|an Matovi}, iskoristio je
tu priliku da uputi apel sugra|a-
nima da ubudu}e ne bacaju otpad
pored reka, ve} na za to predvi|e-
nim mestima.
Apel, zapravo, dovoqno ka`e.
Osim Lepenice tu su i druge re-
~ice i brojni potoci, jer Kraguje-
vac ukupno ima 10 vodotokova.
Stawe na pojedinim potocima je
drasti~no razli~ito, {to najbo-
qe potvr|uju Su{i~ki i Bresni~-
ki. U okviru redovnog godi{weg
odr`avawa vodotokova predvi|e-
no je uklawawe rastiwa i muqa, a
Uprava za komunalne poslove, ka-
ko obja{wava Matovi}, redovno
prati stawe svih gradskih vodoto-
kova.
ovaj posao bio zaokru`en.
Ni stawe drugih vodotokova u
gradu nije zadovoqavaju}e. Nasta-
vi}e se sa radovima na wihovom
odr`avawu. ^lan Gradskog ve}a
Matovi} o~ekuje da }e se dogodi-
ne srediti i buxetski prilivi,
bi}e vi{e novca. Jedan od prio-
riteta je i Gro{ni~ka reka. Zani-
mqivo je da je jo{ 1988. godine
ura|en glavni projekat vodoregu-
lacije, ali to ni do dan-danas ni-
je realizovano.
Dosta novca }e odvu}i i Lepe-
nica, jer tok kroz budu}e indu-
strijske zone jednim delom nije
regulisan. Grad }e morati i time
da se pozabavi. Treba li re}i, do-
bro bi do{li donatori.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 30 јул 2009 КРАГУЈЕВАЧКЕ 15
Огласи
16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 30. јул 2009.
SA IZVI\A^IMA NA GOLIJI
Deset dana u divqini
Jutro je ovde prelepo,
ustajem rano, {to u
Kragujevcu retko ~inim.
Pijemo vodu sa izvora,
kuvamo na vatri, u
kampu nema struje. No}u
se okupimo oko logorske
vatre, pevamo uz gitaru
i dru`imo se, a
temperature znaju da se
spuste i do tri stepena,
slikovito opisuje logo-
rovawe jedna od u~esni-
ca „Tabor Golija 2009”
Пише Јасна Стефановић
ladi izvi|a~i iz
M
Kragujevca letwi
raspust provode na
Goliji, gde u okviru
kampa „Tabor Goli-
ja 2009” u~e ve{ti-
ne pre`ivqavawa u
prirodi, kretawa po putnim zna-
cima, organizuju debate na razli-
~ite teme, kao {to su bolesti
zavisnosti i zdravi stilovi `ivo-
ta, koje osmi{qavaju uz pomo} in-
struktora i volontera Crvenog
krsta. Kamp na Goliji Saveza izvi-
|a~a Kragujevca, trajao je tokom ju-
la u tri smene po deset dana, a u
smeni je bilo po {ezdesetoro dece
i mladih od 10 do 21 godine. Viken-
dima se na kampu okupi i po 200 go-
stiju, uglavnom roditeqa koji
dolaze da obi|u decu, ali i dugogo-
di{wih ~lanova Saveza izvi|a~a
koji ne propu{taju priliku da u-
`ivaju u prelepom okru`ewu.
Gost kampa tokom pro{le nede-
qe bio je i Sr|an Matovi}, ~lan
Gradskog ve}a za `ivotnu sredinu,
koji je najavio da }e lokalna samo-
uprava iza}i u susret potrebama
ovog Udru`ewa kako bi qudi koji
vole prirodu imali osnovne uslo-
ve da borave u woj.
U kampu vrvi kao u ko{nici. U-
staje se oko 7 i 30, nakon ~ega sle-
di smotra, raspremawe {atora i
jutarwa gimnastika. Posle doru~-
ka izvi|a~i sa instruktorima od-
laze u {etwu tokom koje u prirodi
u~e ve{tine. U popodnevnim sati-
ma organizuju se debate, dok se ve-
~eri provode uz logorsku vatru,
gitare, izvi|a~ke pesme i program
koji pripremaju sami izvi|a~i.
Hrana se priprema na vatri, jer
u kampu nema struje, voda se pije
direktno sa izvora. Deset dana bez
televizora, interneta, fejsbuka,
mobilnog telefona, kafi}a...
Najzvezdanije nebo u Evropi
Tabor je sme{ten u mestu Rudno
na oko hiqadu metara nadmorske
visine, pored reke Brevine, na
trome|i Studenice, Devi}a i Ra-
MA[INA ZA VE[ JE – REKA
Репортаже
POLAZAK U „IZVI\AWE”
{ke. Priroda je nenaru{ena qud- Ako na Goliji boravite du`e, ne
skim prisustvom i nemarom. Po- treba da propustite izlete do vrha
malo divqa i nepredvidiva. Za- Rado~ela (1.643m), koji je me|u iz-
vod za za{titu prirode Uneska u-vi|a~ima poznat pod nazivom
vrstio je ovu planinu u rezervatKriva~a, Jankovog kamena, kawona
biosfere. Malo poznata ~iweni- Izubre, ~iji se slapovi prelivaju
ca je da je Rudno tre}e mesto pos kamena na kamen prave}i tkz „ka-
vidqivosti zvezda u Evropi zbog ce”, kako ih me{tani zovu, po ~e-
~ega je ovde zapo~eta gradwa op-mu je ovo mesto i dobilo ime.
servatorija u saradwi jedne beo-Tokom trajawa kampa izvi|a~i o-
gradske i norve{ke nevladine bavezno organizuju turu i do mana-
organizacije. stira Gradac i Studenica i crkve
Nikoqa~e.
ZA DOBAR APETIT NEMA PROBLEMA U slivovima St-
udenice potoci su
puni pastrmke. Na-
{i qubazni doma-
}ini, Dragan Vasi-
qevi} [iqa, sta-
re{ina Saveza iz-
vi|a~a, i Milo{
Todorovi} Pop,
stare{ina Tabora
na Goliji, uverili
su nas da se u voda-
ma Brevine koja
proti~e nadomak
kampa ima rakova,
a oni `ive samo u
super ~istim vodama.
I na{ sugra|anin Predrag ]i-
rovi} Peda, reklamni crta~ u SC
«Mladost» koji tokom leta rukovo-
di spasila~kom slu`bom na jezeru
u [umaricama, svaki slobodan
trenutak provodi u svojoj vikendi-
ci na Goliji. Wegova brvnara, ko-
ju me{tani zovu „Orlovo gnezo”
napravqena je u steni odakle se
pru`a predivan pogled na vrhove
[are i Kopaonika.
Peda je na Goliju prvi put do-
{ao 1983. godine i stekao mnogo
prijateqa me|u me{tanima. Jedna
porodica ga je uzela za kuma i po-
klonila mu plac na kome je sagra-
dio svoju brvnaru.
Bez televizora i interneta
Stare{ina kampa Milo{ Todo-
rovi} Pop obja{wava kako su or-
ganizovani izvi|a~i u kampu.
Program se razlikuje za mla|e i
starije. Mla|i izvi|a~i su os-
novci, oni u~e osnovne ve{tine
kao {to su primena ~vorova, slu-
`ewe kanapom i drugim „pionir-
skim alatom”. Stariji u~e slo-
`enije ve{tine. Kada steknu po-
trebne ve{tine, sti~u pravo da
pola`u za zvawe „izvi|a~kog ku-
rira” koje dobija izvi|a~ koji iz-
dr`i 24 sata }utawa, 24 sata
gladovawa i samovawa, no{ewe
tereta i drugo.
IZVI\A^KI @IVOT PO^IWE OD MALIH NOGU
Najvi{e zvawe je „izvi|a~-o-
rao” koje dodequje Savez izvi|a~a
Srbije.
Instruktori u kampu su wihovi
vr{waci, samo su iskusniji kao
izvi|a~i, koji im prenose svoja
znawa. U osmi{qavawu debata in-
struktorima poma`u i volonteri
Crvenog krsta. Debate se odvijaju
u mawim grupama u kojima svi u-
~esnici moraju biti aktivni.
Mina Miqkovi}, u~enica Prve
kragujeva~ke gimnazije, ve} neko-
liko godina dolazi na Goliju sa
izvi|a~ima.
- Svi|a mi se re`im `ivota ov-
de. Kre}emo se u kolonama, peva-
mo izvi|a~ke pesme, pre i posle
ru~ka. Jutro je prelepo, ustajem
rano, {to u Kragujevcu retko ~i-
nim. No}u se okupimo oko logor-
ske vatre, pevamo uz gitaru i
dru`imo se, a temperature znaju
www.kragujevacke.rs
IZVI\A^KI TABOR NA GOLIJI
da se spuste i do tri stepena. Mi
stariji u~imo mla|e, poma`emo
im da savladaju ve{tine i zavole
prirodu, obja{wava Mina.
Ina~e, izvi|a~i Kragujevca i-
maju dugu tradiciju koja datira
jo{ od 1911. godine. Organizova-
nije su nastupili sa osnivawem
Saveza izvi|a~a Kragujevca 1951.
koji je bio aktivan do 1991. godi-
ne, kada je prestao sa radom zbog
ratnih de{avawa u zemqi. Obno-
vqen je 2003. godine, ali zbog pro-
mene zakona i reorganizacije
Vojske Srbije nema stalne izvore
finansirawa, ve} se uglavnom iz-
dr`ava od ~lanarina, a ti prihodi
su nedovoqni za funkcionisawe
organizacije. Prostor koji tre-
nutno koriste u Jesewinovoj uli-
ci dobili su na kori{}ewe od
preduze}a „Javna skloni{ta – Be-
ograd”.
Entuzijazam ovih qudi i napor
koji ula`u nije dovoqan da bi se
isfinansirale sve godi{we ak-
tivnosti i odlasci na takmi~ewa.
Objekat na Goliji od 60 kvadrata
treba dovr{iti i stvoriti osnov-
ne uslove.
Me|utim, ove godine Savez iz-
vi|a~a Kragujevca vra}en je u gru-
pu organizacija od op{teg
interesa za zemqu. Pomo} je obe-
}ala i lokalna samouprava.
Kamp na Goliji zavr{en je pro-
teklog vikenda, Veselom olimpi-
jadom i pozivom da se svi ponovo
okupe na vi{eboju „Bobini dani”
koji se u avgustu odr`ava u Kragu-
jevcu u znak se}awa na jednog od
najpoznatijih izvi|a~a sa ovih
prostora.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 30. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 17
Репортаже
Пише Зоран Мишић
KRE^EWE [KOLE I SRE\IVAWE
[KOLSKOG DVORI[TA
ko bi neki tekst po~eo sa

A
- sastali se Amerika-
nac, Rus, Englez, [pa-
nac, Francuz, Italijan,
Grk i Srbin, verovatno
biste pomislili da je u
pitawu vic. Jo{ ako bi
vam neko rekao da oni ve} danima u
Kragujevcu kre~e zgradu i sre|uju
dvori{te {kole „21. oktobar”, bi-
li biste ube|eni da je „vic sto po-
sto”. Ali, nije. ^lanovi Me|una-
rodnog volonterskog radnog kampa
u organizaciji kragujeva~ke nevla-
dine organizacije „Viktorija” zai- ^lanovi radnog kampa iz
sta se ve} dve nedeqe bave tim
poslom. Amerike, Rusije, Velike
- Su{tina ovakvih kampova je da Britanije, Belgije, Ukraji-
mladi iz ~itavog sveta dolaze u ra- ne, [panije, Gr~ke, Fran-
zli~ite zemqe, obilaze ih, dru`e
se, ali i rade dru{tveno koristan
cuske, Italije i Srbije ve} dve nedeqe
posao za lokalnu zajednicu. Oni u organizaciji NVO „Viktorija” sre|u-
spavaju u vre}ama, pla}aju svoj tro- ju {kolu „21. oktobar”. To su mla|i qu-
{ak puta i vize, a doma}ini im o- di koji odmor vole da provode radno i
bezbe|uju hranu i sme{taj. Za
uzvrat, rade pet-{est sati svakog upoznaju zemqe koje nisu „izvikane”
radnog dana, obja{wava organiza- kao turisti~ke destinacije
ME \U NA ROD NI VO LON TER SKI RADNI KAMP U [KOLI „21. OKTOBAR”

Nisu xabe kre~ili

tor kampa Aleksandar Milenkovi}
iz NVO „Viktorija”.
I on je bio u~esnik sli~nog
kampa pre dve godine u Gr~koj O-
limpiji, gde je radio na sre|iva-
wu tamo{weg muzeja i do{ao na
ideju, da uz pomo} Mladih istra-
`iva~a Srbije tako ne{to organi-
zuje i kod nas. Kamp traje od 17. do
31. jula, a kako ka`e Milenkovi},
ina~e student druge godine Prav-
nog fakulteta u Beo- gradu, na ru-
ku mu je i{lo {to ove godine pada
jubilej, 50 godina postojawa {ko-
le u koju je i on i{ao, pa je „21.
oktobar” obezbedio sredstva i ma-
terijal za sre|ivawe zgrade.
Letovawe uz rad i egzotiku
Kamp ima 16 u~esnika iz [pa-
nije, Rusije, Gr~ke, Amerike, Bel-
gije, Ukrajine, Italije, Velika
Britanije i Srbije (volonterka
Tamara Mudri iz Subotice) i
kamp lidere Kostu Simonovi}a i
Vladimira Novakovi}a iz Beo-
grada ispred Mladih istra`iva-
~a Srbije. Godina su oko dvadeset,
mahom studenti, ali ima i onih
koji su zaposleni i bave se ra-
znim zanima- wima. Nekima je
ovo prvi kamp, dok su drugi isku-
sni po pitawu ovakvog „letova-
wa”. Svi su prvi put u Srbiji.
Sme{teni su u u~ionicama „21. ok-
^ED (SAD), ALIS (BELGIJA), TASOS (GR^KA), PABLO ([PANIJA), I MARINA (RUSIJA)
tobra”, „@itoprodukt” ih je pomo-
gao pecivom i hlebom, ru~aju u stu-
dentskom restoranu, a ve~eru sami
spremaju u kuhiwi {kolskog borav-
ka. Svake ve~eri na redu je neko
drugi koji ujedno predstavqa i na- tek u pono}, qudi su dobri, a pi}e
cionalnu kuhiwu. Za zabavu i mu-
zi~ki program „oko {poreta”
zadu`en je Italijan Salafija Om
[aran koji svira gitaru. A u toku
dana predano rade na ure|enu {ko-
le i dvori{ta. Kre-
~e zidove, kre{u
`ivu ogradu, kose
travu, uklawaju ru-
`ne grafite...
- Rade ba{ dobro.
Francuskiwa Kler
Tase kosi k’o da je sa
Rajca. Jedino [pa-
nac Pablo Espinar
Kazanovas „hvata
malo krivinu”, oce-
wuje Milenkovi}, ORGANIZATOR KAMPA
nagla{avaju}i da su ALEKSANDAR
svi odu{evqeni gr- MILENKOVI]
adom i Srbijom.
Interesuje ih zemqa koja nije
toliko u medijima eksponirana
kao turisti~ka destinacija. Dola-
zak ovde za wih ima prizvuk miste- sija, sem saobra}aja „i ovda{weg
rije koju tek treba otkriti.
U Kragujevcu su obi{li muzeje
([umarice i Topolivnica), Gim-
naziju, Novu crkvu, akvarijum na
PMF-u. Nije izostao ni provod po
bazenima, {umari~kom jezeru i
gradskim kafi}ima. Svi su „odle-
pili” na no}ni `ivot u Kragujevcu.
Dopada im se {to se kod nas izlazi
„xabe”.
Najstariji u kampu je Amerika-
nac ^ed Lous (36) iz Ajove, profe-
sor kriminalistike na Univerzi-
tetu „Maunt Mrsi”.
- Ve} sam bio na
sli~nim kampovi-
ma, dva puta u Gr~-
koj. Ne volim da se
klasi~no odmaram,
nego da radim. Za
Srbiju sam se opre-
delio jer nikada
nisam bio i jer nije
poznata turisti~ka
destinacija. Znam,
kada se vratim ku-
}i, prijateqi }e bi-
ti rad- znali gde
sam bio i kako je,
ka`e on.
Utisci su mu pozitivni, smatra
da je u Srbiji mnogo ~istije nego u
Gr~koj i nema negativnih impre-
na~ina vo`we”. Najvi{e mu se do-
padaju qudi koji su qubazni i ni-
su ogor~eni na Ameriku, jer znaju
da razlikuju zvani~nu politiku
vlada od obi~nih qudi. I Alis
Rondej (25), logoped iz belgijskog
grada Lije`a, smatra da su ovda-
{wi qudi prirodni i to joj se naj-
vi{e dopada.
- Prijateqi su mi preporu~ili
ovakav na~in letovawa. Nisam hte-
la da obi|em [paniju i Italiju,
jer su previ{e poznate. @elela
sam ne{to druga~ije, da otkrivam
zemqu i qude van oficijelne turi-
sti~ke ponude. Svi|a mi se ovde,
grad je ni preveliki, ni mali.
Ba{ Srbija
Student arhitekture Tasos Kucu-
ris (21) iz Atine bio je na kampu u
Velsu.
- Bio mi je san da vidim Srbiju,
upoznam qude i kulturu i uporedim
ih sa Rusijom. Srbija podse}a na
Rusiju, a i kultura je sli~na jer i-
mamo isti pravoslavni koren. Qu-
ZAJEDNI^KA SLIKA ZA
USPOMENU IZ KRAGUJEVCA
di su otvoreni za sve, nova saznawa
i sadr`aje, ka`e ona, dodaju}i da je
ovde sve super, pa i „najve}e buba-
{vabe koje je u `ivotu videla”.
I [panac Pablo Espinar Kaza-
novas (21) iz Seviqe, student ma-
{instva, ranije je bio u kampu u
Nema~koj, u selu kod Magdeburga,
gde je kosio travu.
- Nije bilo tako zabavno kao ov-
de, isti~e on.
Pablo je najve}i fan kragujeva~-
kog no}nog `ivota od svih u~esni-
ka kampa.
- Mnogo mi se svi|a. Qudi su sr-
da~ni, sve je jeftino, mnogo je za-
bavno, devojke prelepe... Kraguje-
vac nije veliki grad, a ima no}ni
`ivot boqi od nekih metropola,
smatra on, nagla{avaju}i da je je-
dino {to je na wega ostavilo lo{
utisak srpski toaleti i ono {to
mi nazivamo ~u~avac, a on nikako
ne mo`e da izgovori. Da nisu xabe
kre~ili svedo~i lepo sre|ena
zgrada {kole „na poqan~etu”.
Skup{tina grada i Agencija za tu-
rizam omogu}ili su im dvodnevno
putovawe i razgledawe Kraqeva,
@i~e i Studenice sa preno}i{tem
na Kopaoniku, ne bi li jo{ „poja-
~ali” impresije o Srbiji.

СЕРВИСНИ ВОДИЧ
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 30. јул 2009.
JELENA AGATONOVI], BUDU]A DIZAJNERKA
Radi ono {to voli
Studentkiwa ~etvrte godine
FILUM-a na smeru za grafi~ki
dizajn, vi{e voli da crta rukom
nego na kompjuteru, ne odvaja se od
fotoaparata, pravi kola`e od
fotografija, a nedavno je dobila
i nagradu za eko skulpturu
elena Agatonovi}, student-
J
kiwa grafi~kog dizajna na
kragujeva~kom FILUM-u,
neposredna je, skromna,
devojka puna `ivota. Na
razgovor je do{la dan uo~i
odlaska na odmor, u Budvu.
Po{to je ve} dala uslov za petu
godinu, malo predaha i dru`ewe
sa prijateqima, ka`e, dobro }e joj
do}i da napuni baterije i pri-
premi se za fini{. Ona je u po-
sledwoj generaciji koja studira
po starom, tako da }e po zavr{et-
ku pete godine dobiti zvawe di-
plomiranog grafi~kog dizajnera.
[ta }e posle toga - vide}e.
Jelena je zavr{ila Tehni~ku
{kolu za ma{instvo i saobra}aj,
smer kompjutersko konstruisa-
we.
- Ni danas ne mogu da objasnim
sebi za{to sam odabrala ovu sred-
wu {kolu. Uop{te me ovo nije zan-
imalo i u~ila sam samo zato {to
sam morala. Mnogo sam vi{e vo-
lela da se bavim nekim drugim
stvarima nego kompjuterima i
tehni~kim crte`ima, obja{wava
Jelena.
Posle sredwe {kole, po{to ni-
je uspela prvi put da pro|e pri-
jemni na FILUM-u, nekako po
VLADAN ATANASIJEVI], DIREKTOR FIRME „SPINAKER”
@ivot na to~kovima
Poznati kragujeva~ki programer radi u Beo-
gradu, a `ivi u Kragujevcu, {to podrazumeva
putovawa dva puta nedeqno do glavnog grada
i odvojenost od porodice, ali su zajedno
procenili da je za sada tako boqe
Vladanu Atanasijevi-
O
}u, softverskom in-
`eweru, mediji su
prvi put op{irnije
pisali 2003. godine,
kada je u Kragujevcu o-
snovao softversku
firmu „Virtual tim”. U tom pre-
duze}u okupio je pet mladih pro-
gramera, a poslovni prostor bio
je iznajmqeni dvosobni stan u U-
lici Nikole Pa{i}a.
Za ovih {est godina firma se
razvijala velikom brzinom i sa
wenim rastom mewali su se vlas-
nici, a Atanasijevi} napredovao
na poslovnoj lestvici. On je prvo
2006. godine „Virtual tim”, koji je
tada imao 30 programera, prodao
slovena~koj firmi „Hermes soft
lab”, a potom je 2008. godine srp-
ska kompanija „Kom trejd” kupila
slovena~ki „Hermes”, a time i po-
slovnu jedinicu u Kragujevcu.
Ono {to je nekada bio „Virtu-
al tim” danas je organizaciona
celina firme „Spinaker” koja
posluje u okviru „Kom trejda” i
ima 70 programera. Od 1. februa-
ra ove godine Vladan Atanasije-
vi} postavqen je za direktora
„Spinakera” sa radnim mestom u
Beogradu. To je donelo veliku pro-
menu, s obzirom da je porodica,
supruga Danijela i k}erke Jovana
Позитивна енергија
inerciji, upisala se
na Ma{inski fa-
kultet. Ve} tada je
po~elo da je zanima
sve {to je u vezi sa
nacrtnom geometri-
jom, ~ak je dala uslov
i upisala drugu god-
inu, a onda se predo-
mislila. Re{ila je
da studira ono {to
stvarno voli i po~e-
la da uzima privatne
~asove, kako bi se
spremila za prijem-
ni ispit. Ovog puta
je polo`ila, ali ni-
je bila na buxetu. Ro-
diteqi su tada
morali da plate 110
hiqada za {kolarinu. Nisu se
protivili wenoj odluci da napu-
sti ma{instvo, a Jelena ka`e da
nikada nije kasno da se uradi ne-
{to {to se mnogo voli.
Ve} naredne godine polo`ila
je sve ispite u roku i stekla pra-
vo da studira o tro{ku buxeta.
Wen prosek ocena je sada, posle
~etiri godine, 9,53.
- Iako sam jako `elela da upi-
{em dizajn, u po~etku nisam bila
sigurna ~ime }u se baviti. Nisam
i Ivana, ostala da `ivi u Kragu-
jevcu.
- „Kom trejd”, ~iji je vlasnik
Veselin Jevrosimovi}, multina-
cionalna kompanija je koja poslu-
je u 14 zemaqa i ima 1.600 zapo-
RADI U PRESTONICI, STANUJE U KRAGUJEVCU:
VLADAN ATANASIJEVI]
JELENU KRASI KREATIVNOSTI I UPORNOST
imala jasnu predstavu o ovom zan-
imawu i bila sam, priznajem, jako
zbuwena, ali veoma brzo sam se u-
klopila, pri~a na{a mlada sago-
vornica.
Najvi{e od svega voli da crta
rukom `ive modele, na velikim
povr{inama, ali na ovom smeru
nema mnogo takvog crtawa. Zato je
crtala za svoju du{u, jure}i ses-
tre i roditeqe po ku}i da joj po-
ziraju, {to je svima dosadilo. Na
fakultetu sve radi na kompjuteru
slenih. Od toga je 1.000 progra-
mera koji rade na izradi softve-
ra, a 600 zaposlenih radi na
proizvodwi i distribuciji ra~u-
nara. Firma „Spinaker” je deo
kompanije koji izra|uje softvere
i ima ukupno 220 zaposlenih, u
Srbiji, Crnoj Gori i SAD-u, a u
poslovnoj jedinici u Kragujevcu
ima 70 in`ewera, obja{wava Ata-
nasijevi}.
On ka`e da je prihvatawe di-
rektorskog mesta u „Spinakeru”
podrazumevalo radno mesto u Be-
ogradu, jer se ovako velika fir-
i dodatnom tehnikom, ali je na-
{la na~in da iskoristi svoj tale-
nat. Kad god joj padne na pamet da
ne{to uradi, ona odmah napravi
skicu rukom, a kasnije to prenese
u kompjuter.
Osim crtawa, mnogo voli da
slika fotoaparatom.
- Obo`avam fotografiju i niku-
da ne idem bez fotoaparata. Sli-
kam sve {to vidim,a posle toga po-
nekad pravim kola`e od fotogra-
fija, skeniram ih, spajam i sve {to
ma mo`e voditi jedino iz glav-
nog grada. ^iwenica je da se da-
nas 90 odsto biznisa u Srbiji
vodi u Beogradu i 90 posto odlu-
ka donosi tamo, napomiwe Ata-
nasijevi}.
Preuzimawe ovako odgovorne
funkcije za wega je zna~ilo da dva
puta nedeqno putuje za Beograd.
Odlazi ponedeqkom ujutru, a u
Kragujevac se vra}a utorkom uve-
~e, da bi se video sa sa porodi-
com. Onda se sredom ujutru vra}a
u Beograd, a u petak popodne dola-
zi ku}i u Kragujevac, gde provodi
vikend. @ivot „na to~kovima” je
naporan i tra`i mnogo odrica-
wa.
- Ja sam i u periodu od 2001. do
2003. godine `iveo na relaciji
Kragujevac – Beograd, jer sam te
dve godine radio u
firmi „Cet” u
glavnom gradu, i
ovo mi nije novo
iskustvo. U Beogra-
du imam stan, ali
smo supruga i ja
odlu~ili da se ne
selimo, jer smo
procenili da je za
na{e k}erke, Jova-
nu koja ima trina-
est, i Ivanu koja
ima {est godina,
boqe da se u ovom
uzrastu {koluju i
odrastaju u sredi-
ni kakva je Kragu-
jevac, ka`e Atanas-
ijevi}.
Kada deca odra-
stu i zavr{e sredwu
{kolu, onda }e pre-
seqewe biti sasvim
realna opcija, ka`e
on. Putovawe dva
puta nedeqno za Be-
ograd iziskuje ve-
liki napor. Koli-
www.kragujevacke.rs
mi padne na pamet, ka`e Jelena do-
daju}i da je uvek bila kreativna.
Imala je ideju da postavi veli-
ki paw u svojoj sobi umesto stola i
jo{ koje{ta, ali nije to u~inila.
I dok weni roditeqi tvrde da je
talenat nasledila od wih, ona mi-
sli da je na dedu Du{ana, koji je
majstor za sve. Pravi inovator.
Ima svoju radionicu, ~ak je jednom
pravio i nekakva elektri~na zvo-
na za jednu crkvu. E, roditeqima
}e sada biti krivo, ali zato }e de-
da Du{an biti mnogo ponosan zbog
ovoga, iskreno ka`e Jelena.
Ova devojka zna da bez velikog
rada i napora nema uspeha. Zbog
toga veoma vredno radi, a za kraj
{kolske godine, za izlo`bu stu-
dentskih radova, dizajnirala je
pakovawe za farbu za kosu i sav
propratni materijal. Sa kolegi-
nicom je radila i propratne ma-
terijale i pomagala kolegama sa
Ma{inskog fakulteta koji su bi-
li me|u najuspe{nijima na „Maj-
krosoftovom” takmi~ewu u Egi-
ptu. Osim toga, za svoje prijateqe
pravi flajere za `urke, plakate,
omote za CD i sli~no. Nedavno je
osvojila tre}u mesto za Eko sta-
tuu, na konkursu koju je povodom
Dana planete Zemqe organizovao
Klub studenata tehnike iz Beogra-
da. Nagrada je samostalna izlo-
`ba crte`a, plakata, fotogra-
fija, skulptura, koju ve} punom
parom priprema.
Jedva ~eka da krajem septembra
otputuje na bijenale u Veneciju,
jer nije imala prilike da putuje
van granica, sem na ekskurzije.
Po{to je Italija zemqa umetno-
sti volela bi da tamo ode na prak-
su, a poku{a}e i da dobije neku
stipendiju.
Kada zavr{i fakultet planira
da se zaposli, ali i da nastavi u-
savr{avawe. Doktorske studije su
samo deo wenih planova.
Gordana BO@I]
ma do Bubaw potoka Atanasijevi}
sti`e za mawe od sata, ali mu od
tog mesta do kancelarije u „Kom
trejdovoj” poslovnoj zgradi na
Novom Beogradu ~esto treba i ce-
lih 45 minuta.
- Beograd jeste metropola, ali
je po pitawu saobra}ajne infra-
strukture na nivou od pre sto go-
dina. Zavr{iti neki posao na
drugom kraju grada zahteva dugo
probijawe kroz saobra}ajnu gu`vu
i sve to ote`ava svakodnevni `i-
vot, pri~a Vladan.
Sada, kada je ve}i deo nedeqe
razdvojen od porodice, najve}i
teret, kako ka`e, podnosi wegova
supruga koja ih sve dr`i na okupu.
Da li je kao menaxer koji radi u
glavnom gradu, a `ivi u centru
[umadije, sada u prilici da, sa
distance, boqe sagleda stawe u
rodnom gradu?
- Moje mi{qewe nije se prome-
nilo. Smatram da Kragujevac ima
velike potencijale. Evidentno je
da se on razvija i da se ve} sada
naziru obrisi budu}eg regional-
nog lidera. Grad to mo`e da po-
stigne ako stvori ravnote`u
izme|u razvoja industrije, na jed-
noj, i univerziteta i nauke, na
drugoj strani. Ina~e, dve najbit-
nije odrednice ovog grada su in-
dustrijska tradicija i univer-
zitet, to su ta dva razloga zbog ko-
jih Kragujevcu gravitira milion
i po stanovnika, razmi{qa Ata-
nasijevi}.
Da se i u „Kom trejdu” za orga-
nizacionu celinu u centru [um-
adije planira daqi razvoj
potvr|uje podatak da su sa grad-
skom upravom vo|eni pregovori i
dobijena je lokacija kod Ekonom-
skog fakulteta za izgradwu nove
zgrade razvojog centra ove kompa-
nije.
Milo{ PANTI]
www.kragujevacke.rs
Poginuo
САОБРАЋАЈ
voza~ fi}e
Pro{lu nedequ
obele`ile su
23 saobra}ajke, u
kojima je jedno lice
poginulo, petoro
te{ko povre|eno i
jedanaestoro lak{e.
Glavni uzroci ovih
nezgoda bili su
brzina kretawa i
alkoholisanost
voza~a
proteklih nedequ dana
У
dogodilo se 19 saobra-
}ajnih nezgoda na pod-
ru~ju grada, u kojima je
jedna osoba poginula,
pet te{ko povre|eno i
devet lak{e. Najve}a
materijalna {teta procewena je
na 300.000 dinara. Na magistral-
nim putevima koji gravitiraju ka
Kragujevcu desile su se ~etiri
nezgode, ali je samo u jednoj bilo
povre|enih lica (dvoje lak{e).
Najte`a saobra}ajna nezgoda
desila se 26. jula, u 16 sati i 15
minuta, na delu regionalnog puta
Kragujevac-Gorwa Sabanta, u me-
stu Dowa Sabanta, u kojoj je podle-
gao povredama Dragomir K. (79)
iz Kragujevca.
Po svemu sude}i, do ove sao-
bra}ajne nezgode do{lo je tako
{to je Veroqub \. (39) iz Kragu-
jevca, upravqaju}i „zastavom 128”
neprilago|enom brzinom, a uz to
i pod dejstvom alkohola, jednog
momenta izgubio kontrolu nad
upravqa~em, pre{ao na deo ko-
POJA^ANA KONTROLA
SAOBRA]AJA
Ka`weno
95 voza~a
PRIPADNICI saobra}ajne policije
sproveli su regionalnu akciju poja~ane
kontrole saobra}aja 24. jula, u vremenu
od 12 do 19 sati, koja je bila usmerena na
otkrivawe i sankcionisawe prekora~ewa
brzine kretawa, nepropisno preticawe i
nevezivawe sigurnosnog pojasa.
Protiv nesavesnih voza~a podneto je
30 prekr{ajnih prijava op{tinskom Or-
ganu za prekr{aje, isto toliko voza~a
ka`weno je nov~ano na licu mesta, dok 35
voza~a kaznu mogu platiti u roku od osam
dana. Brzinu kretawa prekora~ilo je 36
voza~a, a 34 nisu bili vezali sigurnosni
pojas. Iz saobra}aja je iskqu~eno {est
voza~a, jedan zato {to je vozio pod de-
jstvom alkohola, ~etvoro {to su bili za
volanom pre polo`enog voza~kog ispita,
a jedan nije imao adekvatnu kategoriju.
Osim toga, iz saobra}aja su iskqu~ena i
tri vozila.
E. J.
@ELEZNI^KA NESRE]A U LAPOVU
Tr~e}i za vozom, ostao bez noge
SPLETOM nesre}nih okolnosti,
26. jula, u 22,30 sati, na @e-
lezni~koj stanici u Lapovu do-
godila se saobra}ajna nezgoda, u
kojoj je ~etrdeset~etvorogodi{wi
Nenad ]irkovi} iz Zemuna te{ko
povre|en. Zbog povreda koje je
zadobio, ]irkovi}u je amputi-
lovoza namewen kretawu vozila
iz suprotnog smera i direktno se
sudario sa „zastavom 750”, za ~i-
jim se upravqa~em nalazio Dra-
gomir K. Starac je preminuo na
licu mesta. Veroqub \., kao i put-
nice iz wegovog automobila Qi-
qana \. (34) i Katarina \. (12),
zadobili su lake telesne povrede.
Nesavesnom voza~u odmah je
odre|ena mera zadr`avawa do 48
sati, a nakon wenog istka li{en
je slobode i, uz krivi~nu prijavu,
sproveden istra`nom sudiji
Okru`nog suda.
Saobra}aj na regionalnom putu
Kragujevac-Gorwa Sabanta bio je
obustavqen skoro ~etiri sata zbog
ovog udesa.
Dvadesetog juna, u 15 sati, u
Ulici knez Mihajlovoj, Nenad M.
iz Kragujevca, voza~ putni~kog
automobila, izazvao je udes sa
druga dva putni~ka automobila,
po{to nije dr`ao potrebno od-
stojawe. Tom prilikom lak{e je
povre|en jedan od voza~a, Slobo-
dan M. (20) iz Bukurovca.
Sutradan, oko 17 sati, u Ulici
Kraqeva~kog bataqona, oboren je
pe{ak Marija K. (28) iz Kragu-
jevca, ali je, na svu sre}u, pro{la
sa lak{im telesnim povredama.
Wu je pregazio Milosav K. iz
Kragujevca putni~kim vozilom, a
zbog neprilago|ene brzine kre-
tawa.
Na raskrsnici ulica Okto-
barskih `rtava i Raje Vuk-
sanovi}a, 22. jula, u 18 sati i 25
minuta, Slobodan B. (38) iz Kra-
gujevca, voza~ putni~kog automo-
bila, usled br`e vo`we pod
uticajem alkohola, sleteo je s
kolovoza i udario u objekat pored
puta i pri tom se lak{e povredio.
rana noga u ovda{wem Klini~kom
centru.
Naime, ]irkovi} je putovao sa
suprugom i dvoje maloletne dece
(od ~etiri i {est godina) vozom
koji saobra}a na relaciji Ni{-
Beograd. Na stanici u Lapovo
iza{ao je da uzme sve`u vodu, a
Hronika
Dva dana kasnije, u 21 sat i 15
minuta, u Ulici 19. oktobra,
voza~ bicikla s motorom @eqko
G. (29) iz Kragujevca, iz istih ra-
zloga kao wegov prethodnik,
udario je u zaustavqeno putni~ko
vozilo. On je tom prilikom zado-
bio te{ke telesne povrede, kao i
petnaestogodi{wi de~ak B. G. iz
Kragujevca.
Dvadeset petog jula, oko 22 sata,
u Dragobra}i, na pe{aka Qubicu
M. (85) iz Dragobra}e, naleteo je
putni~kim kolima Dragan M. iz
Lipnice kod Kni}a, i naneo joj
tako te{ke telesne povrede.
Posle sat i po vremena, u
Golo~elu, Nenad J. (39) iz ]uprije
te{ko je povre|en kada je, zbog
brze vo`we, sleteo automobilom
s kolovoza. Ni{ta boqe nisu
pro{li ni wegovi saputnici, svi
iz ]uprije: @arko M. (40) zado-
bio je te{ke telesne povrede,
Sa{a J. (35) lak{e, ba{ kao i
Igor S. (34).
Sutradan, 26. jula, izjutra oko
{est sati, u Ulici kraqeva~kog
bataqona do{lo je do sudara
vozila u istom smeru. Do nezgode
je do{lo zato {to Mijat L. (65) iz
Kragujevca, voza~ putni~kog vo-
zila, nije dr`ao potrebno odsto-
jawe, pa se sudario sa traktorom
i pri tom se lak{e povredio.
Na magistralnom putu u Bo-
`urwi, 22. jula, tri sata po
pono}i, motociklista Danijel N.
(21) iz mesta [ume kod Topole
sleteo je s kolovoza i tom pri-
likom se lak{e povredio, kao i
wegov maloletni saputnik M. @.
(17) iz istog mesta.
E.JOVANOVI]
kada je primetio da voz kre}e sa
stajali{ta poku{ao da utr~i.
Nesre}ni ~ovek, na`alost, nije
uspeo, po{to mu je noga skliznula
sa stepenika, kada je i pao. Po
svemu sude}i, vagon mu je pre{ao
preko noge.
E. J.
Четвртак, 30. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 19
ПОЛИЦИЈА
U pritvoru direktor
Autosaobra}aja
riminalisti~ki policajci 23. juna odredili su meru
К zadr`avawa do 48 sati Jovici S. (48) iz Kragujevca, general-
nom direktoru AD „Autosaobra}aja”, zbog postojawa osnova
sumwe da je po~inio krivi~na dela zloupotrebu slu`benog
polo`aja i falsifikovawa isprave. Po wenom isteku sproveden
je istra`nom sudiji Op{tinskog suda koji je doneo r{ewe o
pritvoru.
U ponedeqak, 27. jula, saslu{ani su svedoci i izvedeni neki
dokazi, pa je istra`ni sudija Zoran Arsenijevi} smatrao da su se
stekli uslovi da se ukine pritvor. Me|utim, tome se usprotivila
zamenica op{tinskog javnog tu`ioca Gordana Milenkovi}. Zbog
izra`enog neslagawa o predmetu ostalo da se narednog dana iz-
jasni krivi~no ve}e Op{tinskog suda. Me|utim do zakqu~ewa ovog
broja (utorak) Jovica S. ostao je u pritvoru, jer se ~ekalo na nalaz
ve{taka.
Postoje sumwe da je on, u svojstvu generalnog direktora
pomenute firme, u toku ove godine, nabavio falsifikovane
diplome za tri svoja radnika, omogu}avaju}i im tako boqa radna
mesta i ve}e plate, a sve na {tetu „Autosaobra}aja”. Za dvojicu
radnika koji su imali zavr{enu samo osnovnu {kolu nabavio je
la`ne diplome tre}eg razreda kikindske Sredwe tehni~ke {kole,
a za tre}eg, koji je imao zavr{enu sredwu {kolu, falsifikovanu
diplomu novosadske vi{e Ekonomske {kole. Kontrolom poslovne
dokumentacije po navedenim {kolama utvr|eno je da nema
nikakvih podataka da su ti radnici ikada poha|ali te {kole.
denih artikala policajci iz
Nosio Topole su prona{li u stanu os-
umwi~enih u Ulici knegiwe
pi{toq bez Qubice 27 u Ara-n|elovcu i
vratili vlasnici TP
dozvole „Jo{anica”.
TRIDESETOSMOGODI{WEG Ne-
nada M. iz Seli{ta kod Tr- @eni
stenika 24. juna uhapsili su
kriminalisti~ki policajci iz
Kni}a i odredili mu meru
polomio
zadr`avawa do 48 sati, a nakon
wenog isteka sproveli istra-
nos
`nom sudiji Op{tinskog suda u GORAN P. (31) iz Topole 22.
Kragujevcu, zbog postojawa os- jula priveden je istra`nom
nova sumwe da je neovla{}eno sudiji Op{{tinskog suda u
dr`ao oru`je i eksplozivne Topoli zbog postojawa osnova
materije. sumwe da je vr{io nasiqe u
Nenad M. se sumwi~i se da je porodici.
u pijanom stawu u SUR „Sawa” u On se sumwi~i da je 19. jula,
selu Vu~kovica kod Kni}a, dva u ve~erwim satima, u toku
dana ranije, naru{avao javni sva|e u porodi~noj ku}i, su-
red i mir, {to je bio i povod da prugu S. P. vi{e puta udario u
se alarmira policija. Pri-
likom dolaska kni}anske pat-
predelu glave. @ena je tom pri-
likom zadobila te{ke telesne
role i pregledom u torbi osu- povrede – prelom nosne kosti.
mwi~enog prona|en je pi{toq
marke CZ kalibra 7,62 mi-
limetara sa devet metaka za
koje nije posedovao dozvolu.
Maloletni
prestupnik
Uhap{eni SEDAMNAESTOGODI{WI M. B.
iz Kragujevca uhap{en je pod
obija~i sumwom da je po~inio krivi-
~no delo neovla{}ena proi-
prodavnice zvodwa, dr`awe i stavqawe u
promet opojnih drooga. Pret-
Jo{anica postqavqa se da je on, u aprilu
ove godine, u blizini porodi-
ARAN|ELOV~ANI Danijela T. ~ne ku}e u nasequ Gro{nica, od
(31) i Aleksandar ^. (28) uha- semena indijske konopqe koje je
p{eni su 23. jula u Topoli, i uz zasadio, proizveo osam biqaka.
krivi~nu prijavu sprovedeni Nakon {to su ih prona{li
su istra`nom sudiji Op{{tin- kriminalisti~ki inspektori,
skog suda iz tog mesta, zbog pos- sa wih su „ubrali” 7,4 kilo-
tojawa osnova sumwe da su grama marihuane. Pretresom
po~inili krivi~no delo te{ka ku}e u kojoj ovaj maloletnik
kra|a.Nakon saslu{awa pred `ivi prona|eno su jo{ 24
istra`nim sudijom ovom paru grama ove vrste narkotika u
je odre|en pritvor do mesec suvom stawu.
dana. Pored toga, inspektori su
protiv wega podneli i kri-
Pretpostavqa se da su wih
dvoje 22. jula ove godine, izju- vi~nu prijavu zbog sumwe da je
tra u tri sata i 15 minuta u
Ovsi{tu, kod Topole, upotre-
po~inio vi{e krivi~nih dela
te{ke kra|e u nasequ u kome
bom alata za obijawe nasilno `ivi. U posledwih mesec dana
otvorili vrata prodavnice TP veruje se da je obio nekoliko
„Jo{anica”, vlasni{tvo Ve- preduze}a, iz kojih je oduzeo
sne T. i iz unutra{osti pri- raznovrsnu tehni~ku robu. Deo
svojili ve}u koli~inu cigareta ukradenih stvari policija je
strane i doma}e proizvodwe i prona{la i vratila vlas-
prehrambenu robu. Deo ukra- nicima. E. J.
20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 30. јул 2009.
Kultura
INTERVJU: ALEKSANDAR MILOJEVI], GALERISTA I KOLEKCIONAR
Kvalitet, a ne kvantitet
jednom do dva puta mese~no, a po-
U ovim kriznim tom triput nedeqno. Kada bi me
vremenima nije neka slika zainteresovala zapi-
presudno gde se sao bih ime autora i odmah otva-
rao enciklopediju. Onda sam
izla`e, jer ne po~eo da kupujem literaturu, mo-
mo`ete da zahtevate nografije, da pose}ujem izlo`be.
To su po~eci, a kasnije je to vero-
ogroman prostor. vatno postala vrsta zavisnosti.
Evo, pogledajte na{u Kako je to skup hobi i trgovina je
po~ela da se name}e - jednostavno
Galeriju od 28
`eleo sam zna~ajnija dela.
kvadrata, a kakve smo Tako sam se razvijao, a vreme-
izlo`be do sada nom se sve vi{e nadgra|ivalo i
po~eo sam da prou~avam neke sli-
priredili, kare - kao recimo Cucu Soki}. To
obja{wava na{ je danas normalno u svetu da se i-
stori~ari umetnosti baziraju na
sagovornik jednom slikaru, a ne na dvadeset,
jer je nemogu}e da prou~avate kva-
Разговарао Мирослав Чер
litetni rad tolikog broja umet-
nika. Uostalom, kod nas su
d kada je otvorena ga-
www.kragujevacke.rs
UKRATKO
Kragujevac bez
Berze kwiga i ideja
AKCIJA „Berza kwiga i ide-
ja” obi}i }e sedam gradova Sr-
bije, u kojima }e biti odr`an
niz kulturnih manifestacija,
a gra|ani }e, na primer, mo}i
da zamene kwige iz svoje bib-
lioteke za nepro~itane sa svo-
jim sugra|anima, dok }e nove
kwige mo}i da se kupe sa popu-
stom od ~ak 40 odsto.
Na`alost, i ove godine ak-
cija }e mimoi}i Kragujevac,
ali }e zato „Berza kwiga i ide-
ja” posetiti Aran|elovac, pa
svi oni koji su zaiteresovani
za ovu zanimqivu manifesta-
ciju mora}e da „skoknu” do o-
vog grada.
„Berza kwiga i ideja“ bi}e
odr`ana i u Kladovu, Vaqevu,
^a~ku, Zaje~aru, Novom Sadu i
In|iji. Karavan je pre neko-
liko dana krenuo i na putu }e
biti sve do 5. septembra.

О
lerija „Rima” za veo- preostali ti veliki glomazni
ma kratko vreme muzejski sistemi. Sajt Milene
nametnula se kao „po- Kad ste spomenuli muzeje, kako Pavlovi} Barili

kreta~” najva`nijih
likovnih de{avawa u
gradu. Za nekoliko me-
seci kragujeva~ka publika bila je
u prilici da vidi odli~ne izlo-
`be Cuce Soki}, Zore Petrovi} i
Ilije Bosiqe.
Galerija „Rima” bavi se prezen-
tacijom klasi~ne i savremene u-
metnosti, organizacijom izlo`bi
raznih likovnih i primewenih u-
metnika, kao i tribina o wiho-
vom delu. Pored toga, organizuje i
promocije monografskih izdawa
posve}enih likovnoj i primewe-
noj umetnosti.
U svojoj zbirci poseduje dela
srpskih autora prve polovine XX
veka, zbog ~ega se wen rad i bazi-
ra na predstavqawu slikara i
slikarskih pravaca tog perioda.
Pored ovih delatnosti, Galerija
se bavi i prodajom dela savreme-
nih autora.
Na pitawe da li je kragujev~a-
ka publika ispunila wegova o~e-
kivawa, vlasnika Galerije „Rima”
Aleksandar Milojevi} ovako od-
govara:
- I da i ne. Publika svakako je-
ste - da sam pretpostavio da }u
nai}i na takav odjek i odziv otvo-
PREPORU^UJEMO
Petak, 31. jul, 17 ~asova
Ameri~ki kutak
Filmski program
Leto sa Hi~kokom: film
„Frenzy” (Mahnitost)
„DANI PREOBRA@EWA” U DESPOTOVCU
Izlo`ba
Cuce Soki}
Na manifestaciji „Dani srpskoga duhovnog
preobra`ewa” u Despotovcu bi}e organizovana
izlo`ba slika Qubice - Cuce Soki}, iz
kolekcije Aleksandra Milojevi}a
periodu od prvog do osmog avgusta u Despotovcu }e biti odr`a-
rio bih ranije galeriju u Kragu-
jevcu. Iznenadio me je broj qudi
koji se razume u slikarstvo, te da
postoji `eqa za kolekcionar-
stvom. Kragujev~ani sve ~e{}e ku-
puju slike za sebe, a ne na poklon
kako je to ranije bio slu~aj, ~esto
se raspituju, a postoji i jedan broj
qudi koji `eli da se obrazuje.
Trudim se da u galeriji nudim
i boqe autore: Cucu Soki}, Cvet-
ka Lainovi}a, Bo`u Ili}a, Oqu
Ivawicki - publika se ~esto iz-
nenadi.
O~ekivawa su sa te strane i vi-
{e nego ispuwena, dok, sa druge
strane, za ovaj prostor koji je va-
`an i bitan za grad, a nalazi se u
lokalu koji je upravo u vlasni-
{tvu grada, pla}amo najskupqu
kiriju po kvadratnom metru u
Kragujevcu.
Otvarawe Galerije verovatno
je najva`niji kulturni doga|aj
kod nas u posledwih godinu da-
na. Zna~i li va{ prethodno od-
govor da ste ne ba{ zadovoqni
odnosom gradskih zvani~nika
prema Galeriji?
- Postoji deo gradske vlasti ko-
ji je jako zainteresovan da pomog-
ne Galeriji i `eqa im je da ona
opstane, ali i jedan deo koji sabo-
tira, da li svesno ili ne - ne
znam. Mislim da je pre u pitawu
neupu}enost. Pomenuo sam, dakle,
i jedne i druge i siguran sam da
}e se prepoznati.
Lepo ste rekli da smo verovat-
no obele`ili ovu godinu. Galeri-
ja je otvorena izlo`bom Cuce
Soki}, a potom je usledila mani-
”
Kragujev~ani sve
~e{}e kupuju slike
za sebe, a ne na poklon kako
je to ranije bio slu~aj, ~e-
sto se raspituju, a postoji i
jedan broj qudi koji `eli
da se obrazuje.
festacija „No} muzeja”, u okviru
koje smo predstavili dela Zore
Petrovi}, a onda i Iliju Bosiqa.
Samo da napomenem da je ta izlo-
`ba pre Kragujevac bila organi-
zovana u Americi, a potom i u
Francuskoj.
Za oktobar pripremamo jo{
zna~ajnu izlo`bu jednog od najva-
`nijih autora srpskog slikar-
stva, koji je svoju slavu stekao u
inostranstvu, a planirana je jo{
jedna „velika” do kraja godine.
Ne `elim da ulazim u analizu
ekonomske situacije, ali nekoli-
ko gradova koji imaju ovakve gale-
rije gradske vlasti, a naro~ito
Beograda i Novog Sada, i te kako
poma`u. Pitawe je da li pod ova-
kvim uslovima „Rima” du`e mo`e
da opstane u Kragujevcu.
Vi ste, pre svega, kolekcio-
nar?
- Odrastao sam u tom ambijentu.
Otac mi je bio veliki kolekcio-
nar ordewa i numizmatike. Kada
sam oti{ao u Beograd na {kolo-
vawe po~eo sam redovno da pose-
}ujem muzeje. Prvo je to bilo
biste ocenili „izlo`beni re-
pertoar” u Kragujevcu?
- Nije stvar u kvantitetu, ve} u
kvalitetu! Mi{qewa sam da ima-
mo odli~ne prostore, a {ta se u
wima de{ava to je druga stvar.
Odli~ni prostori su galerije Na-
rodnog muzeja, „Mostovi Balka-
na”, Moderna galerija Narodnog
muzeja...
U ovim kriznim vremenima ni-
je presudno gde se izla`e, jer ne
mo`ete da zahtevate ogroman pro-
stor. Evo, pogledajte na{u Gale-
riju od 28 kvadrata, a kakve smo
izlo`be do sada priredili. Zami-
slite kako bi izgledala izlo`ba
Ilije Bosiqa u stotinu kvadrata.
Danas svi govore da kulturne
delatnosti „odumiru”. Potpuno
sam druga~ijeg mi{qewa - eko-
nomske krize dolaze i prolaze,
ali problem je „duhovna kriza”.
Ako ho}emo da ulazimo u deta-
qe i razvijene civilizacije su
nestajale upravo zbog„duhovne
krize”. To je problem koji je pola-
ko po~eo da se odra`ava na ovda-
{wa kulturna de{avawa, pa je
tako u posledwe vreme nivo izlo-
`bi veoma nizak.
Ove godine se u Srbiji prosla-
vqaju dva velika jubileja, sto-
pedeset godina od ro|ewa Paje
Jovanovi}a i stogodi{wica od
ro|ewa Milene Pavlovi}. Da
li }e Kragujeva~ani biti u
prilici da u va{em prostoru
vide bar jednu od te dve izlo-
`be?
- Odgovori}u vam kratko - mo-
`da!
Kada je u pitawu
pozori{na umet-
nost, ove godine na
programu }e biti
tri predstave za
decu. Najmla|i po-
setioci manife-
stacije mo}i }e da
pogledaju predsta-
vu „Svet u krugu”, u
izvo|ewu Arti-
sti~ko akrobatske
grupe „Okruglo pa
na {trafte”, zatim
predstavu „Sama u
SAJT POSVE}EN proslavi sto-
godi{wice od ro|ewa slikar-
ke i pesnikiwe Milene Pa-
vlovi} Barili postavqen je od
utorka na adresi www.milena-
pavlovicbarilli.rs, saop{te-
no je iz Ministarstva kulture
Republike Srbije.
Pored detaqnog pregleda
likovnog stvarala{tva umet-
nice, na sajtu se mo`e pogle-
dati i wena biografija, fo-
tografije, pisma ,poezija, ali
i segmenti pod naslovima
„Van Srbije“ i „Mu{karci“.
Zaa tre}a
NA NEDAVNO zavr{enom „Ne-
ktar Demofestu” u Bawa Luci
kragujeva~ka grupa „Zaa” osvo-
jila je tre}u nagradu. Prvo
mesto na ovom muzi~kom fes-
tivalu osvojio je zagreba~ki
bend „Propaganda”, drugo je
pripalo splitskom bendu
„Diskopet”, koji je time dobio
opremu u vrednosti do 7.500 e-
ura. Na festivalu je u~estvo-
valo 36 mladih bendova iz
svih delova biv{e Jugoslavi-
je, a glavni gosti su bili „Ko-
{in”, „Terapi” i „Ej`n Dub
Foundej{n”.
Konkurs za
izlo`be u Gradu
KULTURNI FRONT objavio je
konkurs za izlagawe u galeriji
Kulturnog centra „Grad” to-
kom 2010. godine, koja }e pro-
gramski biti orijentisana ka
primewenoj umetnosti i dizaj-
nu.
Novootvoreni kulturni
centar „Grad” poseduje dva ga-
lerijska prostora, od kojih se
jedan nalazi na dowem nivou i
povr{ine je 30 kvadratnih me-
tara, a drugi je na spratu i za-
uzima 150 metara kvadratnih.
Konkurs je otvoren do 15. sep-
tembra.
Savet galerije ~ine jedan od
osniva~a kreativne agencije

У
ku}i”, koju }e izve- Bruketa i @ini} OM iz Hr-
na sedamnaesta po redu manifestacija „Dani srpskoga duhovnog
sti Kulturni cen- vatske Davor Bruketa, grafi~-
preobra`ewa”. U skladu sa koncepcijom manifestacije, obezbe- MRTVA PRIRODA (uqe na lesonitu) tar iz Velikog ki dizajner Neboj{a Cvetko-
|en je raznovrstan program, u okviru koga }e biti odr`ano neko-
Gradi{ta, kao i vi} iz Srbije, dizajner i art
liko koncerata, izlo`bi slika, pozori{nih predstava, kao i
predstavu „Aska i vuk” pozori{ta iz Beograda. Predstavu za odrasle direktor B92 Igor Or{oli}
nau~ni skup koji se odr`ava od samog po~etka ove manifestacije.
”Banovi} Strahiwa”, u re`iji Branka Petrovi}a, izve{}e Gradsko po- iz Srbije, grafi~ka dizaj-
Ovogodi{wu manifestaciju otvori}e Akademski hor Studentskog
zori{te iz Jagodine. inerka Imelda Ramovi} iz a-
kulturnog centra iz Ni{a. Tradicionalno u okviru ove manifestaci-
U okviru programa 17. „Dana srpskoga duhovnog preobra`ewa” bi}e gencije Bruketa i @ini} OM
je bi}e odr`ana izlo`ba slika sa kolonije „Resava 2009.”, dok }e qu-
odr`ano i nekoliko koncerata, me|u kojima je koncert mladih tale- iz Bosne i Hercegovine i u-
biteqi likovne umetnosti mo}i da u nedequ, 2. avgusta, prisustvuju i metni~ka direktorka „Grada”
izlo`bi slika Qubice - Cuce Soki}, koji organizuje kragujeva~ka ga- nata Despotovca, zatim operskih arija, kao i koncert Baneta Krsti}a
sa bendom „Garavi sokak”. Ovogodi{wa manifestacija }e biti zatvore- i Kulturnog fronta Qudmila
lerija „Rima”. Re~ je o izlo`bi 26 slika koje se nalaze u privatnoj ko- Stratimirovi}.
lekciji Aleksandra Milojevi}a, vlasnika galerije „Rima”. na koncertom folklornog ansambla „Mladost” sa Pala.
M. ^.
www.kragujevacke.rs
Kultura
SE]AWE NA PAJU JOVANOVI]A
Portret supruge Muni
Slika koja se nalazi u portret Pajine supruge Muni, profesoru crtawa u realci Vo-
slike koja je u vlasni{tvu kragu- deckom.
vlasni{tvu kragujeva~kog
jeva~kog Narodnog muzeja. Paja Jovanovi} je jedan od ret-
Narodnog muzeja krasi Pavle Paja Jovanovi} je ro|en kih srpskih slikara koji je vrlo
bilborde {irom Srbije u Vr{cu 16. juna 1859. godine. rano, jo{ kao mladi} sa svega dva-
koji najavquju jubilej Prema porodi~nom predawu, Pa- deset i nekoliko godina, do`iveo
150 godina od ro|ewa jin otac Stevan vodio je poreklo nezapam}enu popularnost i uspeh
Paje Jovanovi}a od Jova \ukina, koji je u velikoj kakav nije imao ni jedan na{ u-
Seobi pod Arsenijem Tre}im metnik pre wega.
ve godine navr{ava se ^arnojevi}em pre{ao sa Kosova u Ugled i slava mladog slikara u
O
vek i po od ro|ewa na- dana{wi Vr{ac i tu sa porodi- svetu imali su odjek i u srpskom
{eg velikog, po neki- com zauvek ostao u nasequ koje je narodu. Ve} 1893. godine progla-
ma mo`da i najve}eg dobilo ime po wegovoj postojbini {en je za ~lana Srpske kraqevske
srpskog slikara novi- - De~anovo. akademije. Poverene su mu izrade
jeg doba - Pavla Paje Mora se priznati da je Paja Jo- monumentalnih, istorijskih kom-
Jovanovi}a. Brojnim vanovi} imao {ta da nau~i u rod- pozicija, kao {to su „Seoba Srba”
izlo`bama, koje }e se organizova- nom Vr{cu. U crkvama na i „Progla{ewe Du{anovog zako-
ti u preko 20 srpskih gradova, bi- ikonostasima koje su radili zna- nika”.
}e obele`en ovaj lep jubilej. ~ajni srpski slikari, de~ak Paja Pored `anr-kompozicija i de-
Zanimqivo je da je organizaci- nau~io dobru lekciju iz slikar- la istorijske sadr`ine, umetnik
oni odbor odlu~io da se na veli- stva. Kao |ak vr{a~ke realke jo{ sti~e popularnost i kao izuzetan
kim bilbordima, koji }e vi{e se predao crtawu, zahvaqu- portretista. Ovekove~io je kru-
najavqivati ovaj jubilej, na|e ju}i uro|enom talentu i svom nisane glave, umetnike, politi-
~are i bogate
BILBORD U BEOGRADU qude. ^uveni
(autor snimka je @arko Zagra|anin, kustos dokumentalista Narodnog muzeja u Kragujevcu) su portreti
Mihaila Pu-
pina i kraqa
Aleksandra
Kara|or|evi-
}a.
Posebno pa-
`qivo slika
portrete dugo-
godi{weg mo-
dela i supruge
Muni. Muni je
bila k}i nas-
tojnika ku}e u
kojoj je imao
ateqe u Be~u i
wegov dugogo-
di{wi model.
Prelepa mla-
da `ena bila
je wegovo na-
dahnu}e i mu-
za, koju je
ovekove~io na
mnogobrojnim
portretima, a
ona mu je bila
potpuno odana
i posve}ena,
do kraja `ivo-
ta.
DE^IJA BIBLIOTEKA
ZAVR[EN KG-MARATON
Pedeset kreativaca Kwige i jo{ pone{to
Posledweg dana KG-maratona kragujeva~ka Pored 40.000 naslova,
publika bila u prilici da ~uje tri radio drame i po De~ija biblioteka nudi
jedan dokumentarni film i koreodramu i raznovrsne zanimqive
programe kako bi
U KRAGUJEVCU JE od 23. do 25. jula odr`an drugi po redu KG-maraton,
pod sloganom ''^uj, Vidi, Pokreni''. Oko 50 mladih, kreativnih qudi
animirala najmla|e
~itaoce
radilo je tri dana pod vo|stvom rediteqa Aleksandre Uro{evi},
Darka Sokovi}a i Vojina Vasovi}a. Zamisao manifestacije je da mla-
di, kreativni qudi dobiju priliku da se umetni~ki izraze tako {to awe od 10 odsto u~enika
М
}e u roku od tri dana morati da od ideje do|u do krajweg ciqa, a to je sedmog i osmog razreda
radio minijatura, dokumentarni film ili koreo predstava. ~ita lektiru. Oko sedam
Posledweg dana ove zanimqive manifestacije publika je imala odsto sredwo{kolaca
priliku da prisustvuje premijernom prikazivawu tri radio-mini- redovno ~ita kwige.
jature i po jednog dokumentarnog filma i koreodrame. Ovo su samo neki od pora`avaju}ih
Radio-minijature „Evri dej iz Egzit”, „Dante Pakao”' i „Apokalip- podataka razli~itih istra`ivawa
sa ju~e” bile su zanimqive publici, ali mi{qewe ve}ine onih koji o tome koliko se deca i mladi uop-
su pratili i pro{logodi{wi KG-maraton je da su tada{we radio-mi- {te dru`e sa kwigom.
nijature bile jednostavnije i lak{e za razumevawe. Da se qubav prema kwizi usa|u-
Dokumentarni film „Kad porastem bi}u Damir” u nekoliko min- je i razvija u najranijem detiw-
uta pokazuje `ivot i najupe~atqive crte li~nosti jednog (ne)obi~nog stvu najboqe znaju u kragujeva~koj
maturanta ovda{we gimnazije. Mi{qewe publike je podeqeno - oni De~ijoj biblioteci. Upravo zato
koji poznaju Damira ka`u: „To je to, to je Damir”, dok oni koji ga ne ova ustanova potrudila se da, uz
poznaju misle da je film uredu, ali previ{e interan. 40.000 naslova, ponudi i raznovr-
U grupi „Pokreni” mladi stvaraoci radili su zanimqivu koreo- sne zanimqive programe kako bi
dramu pod nazivom „Senke `eqe” - re~ je o eksperimentalnom pozo- animirala najmla|e ~itaoce.
ri{tu. Pomo}u pokreta kao osnovnog sredstva, kao i igre svetlosti - De~ija biblioteka nije nama-
i senki, a uz odli~no odabranu muziku koreodrama nikoga nije osta- wena samo osnovcima kako se to
vila ravnodu{nim, ~ak ostavqa sna`an utisak, naro~ito na mla|u obi~no misli. U na{em fondu
publiku koja se po prvi put susre}e sa neverbalnim pozori{tem.
ima puno slikovanica i kwiga
Sino} ta~no u pono} organizovan je mali spektakl za ovda{wu pu-
namewenih najmla|em uzrastu.
bliku koja je pored pomenute koreodrame, bila u prilici i da odgle-
^ak je za pret{kolce i prvake bi-
da dramu nastalu na pro{logodi{woj manifestaciji KG-maratona
blioteka dostupna potpuno bes-
„Mi, Majself and Aj”. Obe predstave }e danas biti izvedene u Po`e-
gi u okviru obele`avawa Dana grada. platno, ka`e Sne`ana Radovi},
zaposlena u ovoj biblioteci.
Четвртак, 30. јул 2009.
FILM
Koen i wegove mete
„Bruno” Sa{e Barona
Koena sa Sa{om
Baronom Koenom,
Lucom Gustavom
Hamarstenom i drugim
Пише Зоран Хаџи Ђорђевић
ko~ ni ca,
Б
bez grani-
ca, bez po-
{tovawa i
straha od
mo}nih, bez obzira
na li~nu meru uku-
sa, od smeha do {o-
ka, od odvratnosti
do ne- verice, os-
amdeset minuta bez
sekunde dosade, to
je “Bruno” Sa{e Ba-
rona Koena.
Kao {to je to u-
radio 2006. u
filmu “Borat”, Koen svoj novi
lik, Bruna, postavqa u nevero-
vatne situacije, napadaju}i, na
op{tu radost obi~nog sveta,
sve{tenike, politi~are i jav-
ne li~nosti koje najverovatni-
je nikada nisu ~ule za Bruna
ili Sa{u Barona Koena.
Bruno je homoseksualac, ne-
cewan i osramo}en u rodnoj
Austriji, re{en da postane na-
jslavniji i najpoznatiji Au-
strijanac posle Hitlera.
Odlu~uje da ode u Ameriku, gde
svako mo`e da uspe i Ameri-
kancima da ono {to zaslu`uju,
stvaraju}i tako izgovor za mu-
niciju koju }e ispucavati sa
brilija- ntnim efektom.
Koen spada u qude sa izuzet-
no jakim `ivcima jer situaci-
je u koje ulazi daju samo jednu
{ansu, pod uslovom da ima sre-
}e. Neke od tih situacija su re-
`irane, ali ve}ina je realna.
Da bi dosegao nove dubine,
Bruno pose}uje Modnu nedequ u
Milanu, usvaja crnoputo siro-
~e, vodi intervju na name{taju
od `ivih qudi, sastaje se sa vo-
|om teroristi~ke organizaci-
ZANIMQIVI PROGRAMI ZA NAJMLA\E
^ITAOCE
Najmla|i ~itaoci u dobro o-
premqenom, klimatizovanom
prostoru De~ije biblioteke mogu
ne samo da pozajmquju kwige, ve}
i da u`ivaju u razli~itim radio-
nicama, crtaju, ~ak i gledaju cr- se da pored popularnih naslova,
tane filmove. Za bojewe, crtawe
i u`ivawe u razli~itim de~ijim
enciklopedijama biblioteka je o-
tvorena svakoga dana, a vreme za
crtani film rezervisano je subo-
tom u 10 sati.
Za one malo starije tako|e ima- ci koji kao gosti dolaze na kwi-
mo raznovrsne programe. Wima je
namewena {kola lepog pisawa ko-
ju organizujemo tokom {kolske go-
dine, pru`amo im i pomo}
prilikom izrade razli~itih sem-
inarskih radova. Fond poseduje i
КРАГУЈЕВАЧКЕ 21
je u Libanu, ~ija su specijal-
nost bomba{i samoubice, odla-
zi u lov na jelene sa momcima
u ~ijim `ivcima je kratak fi-
tiq, a u xepovima napuweni
pi{toqi, mami u hotelsku so-
bu republikanskog senatora Ro-
na Pola, spremnog da se za malo
pa`we da bilo kom
mediju {to ovoga
puta biva surovo
ka`weno, ulazi u
kavez za ultimajt
fajt pretvaraju}i
krvavi me~ u neo-
~ekivanu predstavu
koja izaziva bes
prisutnih podi`u-
}i temperaturu do
granice li- n~a.
Rediteq Lari
^arls (“Borat”,
“Religiozno”) spe-
cijalizovao se za
realizaciju situa-
cija u kojima se neko javno sra-
moti, a Baron Koen, Entoni
Hajns, Den Mazer i Xef Ska-
fer autori su omamquju}eg
scenarija provokativnog, inte-
lektualno slobodnog stila koji
me|u u~esnicima stvara kon-
fuziju i paniku.
Pritiskaju}i dugme rasi-
zma, seksizma i egoizma, Koen
prikazuje golu istinu i to uvek
za op{te dobro. Ako vam je zbog
toga neprijatno, onda je to va-
{a stvar, pi{e u podtekstu
“Bruna”.
Kragujevac i daqe nema bio-
skop i ovaj film u wemu ne}e-
te videti. Grad i daqe ne
pokazuje interesovawe da in-
stalira bioskopsku opremu ko-
ja vi{e od godinu dana skupqa
pra{inu u magacinu starog de-
la „Zastave”. U me|uvremenu je
interesovawe za tu opremu po-
kazala Kinoteka, zbog ~ega smo
na putu da ostanemo bez tog
vrednog poklona. Za{to je to
tako, oni koji odlu~uju u na{e
ime jo{ nisu pru`ili odgo-
vor.
SNE@ANA RADOVI],
BIBLIOTEKARKA
referentnu zbirku neop-
hodnu za izradu seminar-
skih radova: enciklo-
pedije, re~nike, priru~-
nike, dela u kojima su ob-
ra|ena najva`nija pitawa
prirodnih i dru{tvenih
nauka. Moje koleginica i ja smo u-
vek tu da im pomognemo, uputimo
ih na kwige koje su im potrebne,
ka`e na{a sagovornica.
Zaposleni u biblioteci trude
hitova poput „Hari Potera” i „Go-
spodara prstenova”, ponude i kla-
si~na dela primerena uzrastu i
deci zanimqiva.
U svet kwige i wenog stvarawa
decu ~esto uvode i pisci i pesni-
`evna podneva i popodneva.
De~ija biblioteka otvorena je
svakoga dana u periodu od 7.30 do
19 sati. Godi{wa ~lanarina je
simboli~nih 200 dinara.
M. O.
22 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 30. јул 2009.
Пише Бориша Радовановић
ragujevac je jedno od
K
starijih naseqa u [um-
adiji. O tome svedo~e
brojni podaci. Prvi
put je kao naseqe evi-
dentirano na utoku Pe-
trova~ke reke u Le-
penicu. Nau~nici misle da je tu po-
stojalo naseqe jo{ u doba Rimqana.
U ranom sredwem veku pomiwe se
Petrovac, kao sedi{te `upe Lepe-
nica.
Na osnovu sa~uvanih poveqa, za-
pisa i geografske karte iz kasnijeg
perioda, mo`e se zakqu~iti da je
Kragujevac postajao u ranom sred-
wem veku kao naseqeno mesto. Iz
jednog popisa wegovih `iteqa 1476.
koje su Turci raselili vidi se da su
u wemu ranije odr`avani pazari i
pana|uri. Na osnovu ovog podatka
mo`emo zakqu~iti da je ve} uprvoj
polovini15. veka Kragujevac imao
ve}i broj doma}instava.
Me|utim, usled ~estih provala
turske vojske, broj stanovnika se
smawio. Po{to je ova teritorija
posle turskog osvajawa Srbije 1459.
godine u{la u sastav Smederevskog
sanxaka, a `iteqi Kragujevca za ko-
je se pretpostavqalo da mogu biti
opasni po nove osvaja~e, bili su
1476. godine raseqeni. Tako, zahva-
quju}i toj ~iwenici, na{ grad se
prvi put pomiwe kao naseqe.
Kameni most – najstarija
gra|evina
Ako pratimo daqe {ta je bilo sa
ovim naseqem, vide}emo da je Kra-
gujevac u 15. veku bio selo sa 32 ku-
}e, ~ije se stanovni{tvo iskqu~ivo
bavilo zemqoradwom. Kada je rase-
qeno naseqe 1476. godine ponovo ob-
novqeno - izvori nam ne govore.
Vesti o naseqima u Srbiji u vre-
me Turske uprave dobijamo samo na
osnovu popisa stanovni{tva. Tako
je po~etni turski period uprave
Srbijom veoma interesantan. Tur-
ci su osvojene oblasti odmah popi-
sivali, kako bi imali ta~an uvid u
svoje posede i ukupne prihode koji
su pripadali dr`avi. Najpre su iz-
vr{ili podelu Srbije na sanxaka-
te i nahije tako ve{to da se ponekad
granica sredwevekovnih `upa u
potpunosti poklapale sa novim
granicama.
Sa sigurno{}u se danas mo`e u-
tvrditi da je Kragujevac postojao
kao naseqeno mesto za vlade despo-
Фељтон
Poznati kragujeva~ki istori~ar Bori-
{a Radovanovi} priprema obimnu kwi-
gu o hanovima, kafanama i hotelima u
gradu, od vremena wihovog nastajawa do
Drugog svetskog rata. Kwiga }e sadr-
`ati i do sada neobjavqivanu istori-
ta \ur|a Brankovi}a (1427-1456.) i
wegovog sina Lazara Brankovi}a
(1456-1458.).
Za vreme Turaka najpre je 1476.
godine Kragujevac raseqen, ali je
krajem 15. veka ponovo o`iveo. Ka-
da su podignuti prvi hanovi u we-
mu te{ko je utvrditi.
Mada nedostaju izvori koji bi
nam omogu}ili da pratimo razvi-
tak Kragujevca krajem 15. veka i u
prvim decenijama 16. veka, mo`e se
pretpostaviti, sude}i prema sa~u-
vanim turskim popisima krajem
dvadesetih godina 16. veka, da je up-
ravo to period zna~ajan za razvoj
mesta. Naseqe se za~elo pored same
leve obale Lepenice, oko dana{weg
betonskog mosta koji vodi od centra
prema nadvo`waku kod `elezni~ke
stanice.
Prirodan polo`aj pogodovao je
da se tu razvije naseqe. Na mestu gde
je Lepenica naju`a i pogodna za
premo{}avawe, a okru`ena sa svih
strana planinskim ograncima, na-
stalo je naseqe. Tu su se sticali pu-
tevi iz raznih pravaca. Na tom
mestu je prvobitno postojala drve-
na }uprija, a potom u sredwem veku
most od kamena, koji je premo{}a-
vao Lepenicu sa dva luka. Po svemu
sude}i, bila je to zadu`bina obla-
snog gospodara koji je dr`ao u sred-
wem veku u posedu ovaj kraj. Zna se
da je podizawe mostova u pro{lo-
sti, pa i danas, bila privilegija i-
mu}nijeg sloja stanovnika.
Kako je teren sa leve strane znat-
no povoqniji, jer je blago nagnut i
pogodan za naseqavawe, naseqe se
br`e razvija u tom pravcu, mada su
po~ele nicati ku}e i sa desne stra-
ne Lepenice oko kane }uprije. Ka-
meni most je bio svakako najstarija
gra|evina Krgujevca. U periodu iz-
me|u dva rata na wegovom mestu po-
dignut je betonski msot koji i danas
postoji. Kamena }uprija bila je
svedok mnogih doga|aja. U vreme Tu-
raka oko we su po~ele da ni~u zana-
KAMENA ]UPRIJA U KRAGUEJVCU
(F. KANIC, 1860. GODINA)
KAFANE STAROG KRAGUJEVCA
Hanovi –
sastajali{ta
trgovaca
jsku gra|u, a wene najzanimqivije de-
love „Kragujeva~ke” }e preneti u vi{e
nastavaka, po~ev od ovog broja. Prvi
nastavak obra|uje nastanak grada i
vreme kada su postojali hanovi, ali o
wima nema pisanih dokaza
tlijske radwe, a javqaju se i prvi sto~arsko stanovni{tvo), koji su
hanovi. sa~iwavali ve}i deo stanovni{tva,
Turski popis iz 1528. godine ka- Kragujevac dobija i prve turske sta-
sabe Karagovinxa (Kragujevca) be- novnike. Od ukupno 10 musliman-
le`i u wemu 39 ku}a. Iz popisa skih ku}a dve su bile islami-
doznajemo da pored Vlaha (seosko zirane. Da li je u periodu kada je
LIST TURSKOG TAPU DEFTERA SMEDEREVSKOG SANXAKA (PA[ALUKA)
IZ 1476/7. GODINE. U GORWEM DESNOM UGLU PRVI PUT JE UPISANO IME
KRAGUJEVAC, U KOME SU U 15. VEKU ODR@AVANI PAZARI I PANA\URI
www.kragujevacke.rs
Kragujevac obnovqen imao han, iz-
vori nam ne kazuju.
Daqi razvoj naseqa oko kamene
}uprije i priliv stanovni{tva o-
mogu}ili su da Karagovinxa (Kra-
gujevac) stekne uslove i postane
kasaba, {to je u Turskoj potvr|iva-
no povlasticama gradskom stanov-
ni{tvu. Kragujevac je u tom periodu
postao znatnije tr`no mesto, jer su
se u wemu odr`avali sedmi~ni pa-
zari i va{ari. To doznajemo po vi-
sini tr`ne tro{arine, koja je u
ovom periodu iznosila 1.200 ak~i,
a ukupan prihod dostizao je sumu od
5.268 ak~i. Da je trgovina igrala
zna~ajnu ulogu govore podaci iz
turskih popisnih kwiga 1528. i
1528-30, u kojima je u Kragujevcu za-
bele`eno 50 du}ana. U ovom perio-
du nastaju i prvi hanovi kao mesta
gde su se sastajali trgovci.
Status kasabe
Mada se veliki deo stanovni-
{tva bavio zemqoradwom, Kraguje-
vac je sve vi{e dobijao na
trgova~kom zna~aju. Ne ra~unaju}i
Vlahe (srpske stanovnike), koji su
pla}ali porez po vla{kom obi~aju
(svaka ku}a po dukat), sude}i po vi-
sini prihoda, najvi{e se gajila
p{enica (840 ak~i), zatim je~am
(420), proso (147), a u mawoj meri
zob i ra`. Znatan je bio prihod od
lana (315 ak~i), kao i od vinograda
(pristojba na {iru – 120 ak~i). Za-
bele`eni su prihodi od sviwa (135
ak~i) i p~ela (117 ak~i).
Sama ~iwenica da je Kragujevac
imao status kasabe, govori o posto-
jawu izvesnog broja ustanova: ver-
skih, socijalnih i prosvetnih.
Mada ih u prvom popisu ne sre}emo,
u drugom popisu iz 1536. godine po-
miwu se: tekija, hamam, mekteb, xam-
ija i vi{e mesxida (mahalska bogo-
moqa u kojoj se obavqaju zajedni~ke
molitve petkom i o bajramima). Ovi
podaci su veoma dragoceni, jer na
osnovu wih mo`emo zakqu~iti da
se Kragujevac po~eo naseqavati i
razvijati br`e. Po~etkom 16. veka,
po{to svi spomenuti objekti nisu
mogli biti izgra|eni za period od
1528. do 1536. godine.
^ar{ija se pru`ala sa leve stra-
ne Lepenice. Muslimanski deo ka-
sabe bio je odvojen od hri{}anskog,
koji se, po svemu sude}i, nalazio sa
desne strane Lepenice. U musli-
manskom delu kasabe bilo je sedam
mahala, odnosno 56 ku}a. Hri{}an-
ski deo brojao je 29 ku}a, osam neo-
`ewenih i jednog primi}ura.
Hri{}anski deo nazivali su mus-
limani Xemat hri{}anski, {to
zna~i skup, grupa hri{}anskih ku-
}a. Imao je i svoju crkvu.
Mahale u muslimanskom delu ka-
sabe nosile su imena po zanatlija-
ma koji su tu imali svoje radwe:
Isaka zlatara, Huseina bravara,
Sadika terzije, Hasana ~izmara;
ili po verskim objektima – xami-
jama: ^asne xamije (podigao je Mu-
stafa beg, sin Bali bega); Mahala
Hizra (sin Hasan-begov) i Mahala
Alije Anadolca (koji je bio muarif
– verski slu`benik). I hanovi su
nosili imena svojih vlasnika, ali
se oni u popisu ne pomiwu.
Iz naziva pojedinih mahala vi-
di se da je u Kragujevcu u to vreme
bilo zastupqeno mnogo zanata. Ta-
ko su, pored navedenih, u ~ar{iji
postojale jo{ i ove zanatlije: kova-
~i, kasapi, mumxije, telali, ha-
mamxije, ko`ari, limari i dr. U
ovom periodu Kragujevac je bio zna-
~ajan zanatski centar.
Va`no mesto u privredi ~er{i-
je zauzimala je trgovina. Prema
prihodu koji je ubiran od stanovni-
ka Kragujevca i tr`i{ne tro{ari-
ne vidi se da je u ~ar{iji bilo
dosta trgovinskih radwi. Zanatli-
je su bile oslobo|ene davawa avari-
za, dok su ostali muslimani davali
na u{ur. Hri{}ani su za svoje po-
trebe popravqali most na Lepeni-
ci, zbog ~ega su bili oslobo|eni
pla}awa avariza.
Nastavi}e se
www.kragujevacke.rs Четвртак, 30. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 23
Огласи
Za negu i pomoć u kući starijim licima
i licima sa posebnim potrebama
à Nega i pomoć u kući à Kupovina neophodnih namirnica
à Dežurstvo pored pacijenata za ishranu i higijenu i plaćanje
24 sata u kućnim uslovima računa za utrošene
komunalne obaveze korisnika
à Posebna povoljnost u sklapanju
usluga na mesečnom nivou à Održavanje lične higijene
pacijenata, higijena stana,
à Saveti za ophodjenje sa
spremanje obroka
dementnim bolesnicima
i dopremanje gotovo
à Saradnja sa državnim i spremljenih obroka
privatnim institucijama socijalne
à rekreativne delatnosti
i zdravstvene zaštite
à usluge gerontodomaćice
à Savetodavne usluge
Dodajte život
godinama
a ne godine životu

СЕРВИСНИ ВОДИЧ

Dalmatinskih
brigada 14
l Čišćenje i provera
brizgača i sistema
za gorivo
l Popravka i punjenje
autoklima
l Kompjuterska
dijagnostika
l Sve vrste opravki
vozila
l Kompletan auto
Mobilni servis
064 162 30 55
Telefoni
034 357 720; 034 343 627

SVE vrste geodetskih

usluga
PREMER zemqi{ta
SNIMAWE objekata
SNIMAWE podzemnih
instalacija

Kara|or|eva 19
034-368-555
064 288 45 73
064 150 82 28
24 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 30. јул 2009. www.kragujevacke.rs
ОДВАЛЕ
NENAD KRSTI], ko{ar-
ka{: MITAR MIRI], folk peva~:
VERA
- Prvu bra~nu no} proveo - Jo{ pre dvadesetak godina, bilo je neko ludilo,
MATOVI],
sam sa suprugom, a drugu sa se- pijano dru{tvo se poskidalo, pa hajde i ja da se sk-
folk peva~ica:
lektorom. inem. Pravili smo budala{tine. Onda se ja ne{to
- Nakon {to je
naqutim na jednog menaxera iz dru{tva i – tresnem
vreme stalo,
ga polnim organom. E, tada je on lansirao pri~u ka-
ja sam se
ko imam najve}i na estradi.
balsamovala.

M O M O re sto ra -
KAPOR, pi- nima i na
sac: slu`be-
- Raspad nim ru~-
sistema po- kovima, a
~eo je kad je deca jedu
ukinuta in- sendiv~e,
stitucija za- pro tr ~a -
jedni~kog vaju}i
ru~ka. Danas kroz ku}u
jede kako ko izme|u
stigne: uspe- {kole i
{ni o~evi po treninga.

NIKOLA ROKVI], peva~: MILAN IVA- JELENA MARKOVI], devojka ko-

- Nimalo nisam agresivan kad NOVI], predsed- ja }e predstavqati Srbiju na izbo-
popijem. Onda sam kao beba – ili nik Srpskog naci- ru za mis sveta:
se smejem, ili zaspim. onalnog ve}a sever- - Da se ovo nije dogodilo
nog Kosova: meni, mo`da bih mislila
- Od oru`ja znam da je izbor name{ten, ali
da baratam samo vo- ovako sam spokojna. Da sam
denim pi{toqem, imala novac za „ke{ira-
kojim sam se igrao we”, ne bih `ivela u stu-
kad sam bio mali. dentskom domu.

ROMANA, folk peva~ica:

- Ja stvarno ne znam da posto-
je ti testovi za trudno}u.

GORAN
BREGOVI],
muzi~ar:
- Da su ~lanovi
porodice Majkla
Xeksona bili
JELENA TOMA[EVI], peva~ica: pametni,
- Kao klinka igrala sam fudbal sa bratom anga`ovali bi
i wegovim drugarima, jer im je uvek nedo- mene za
stajao jedan igra~. Bila sam golman i uvek ispra}aj.
sva u modricama.

SATIRA ћоше
Lako bismo U svaku Borbu protiv Zabava miliona
mi udovoqili porodicu kriminala DA SE U OVOJ rubrici menaxeri pojavquju samo po kvalitetu i plasma-
nu, ovaj tekst nikada ne bi bio objavqen. Ovako, empatije prema Tatu{i-
narodu da uvuklo se pripremamo u ci, izaslaniku HT Regije KG na Karaburmi (perjanica i Beograd bi bile
prejake destinacije) su prejake da zavr{i u resajkl binu.
nam to nije nepoverewe. velikoj Kako napreduje{ ove sezone?
Budu}i da je za mene uspeh {to uop{te umem da postavim naloge, nije
najugro`enija Koga god po tajnosti. Te{ko lo{e. Zahvaquju}i ~iwenici da sam odavno nabio komplekse ja~ima po
rejtingu i platama u ligi, zauzimam stabilno mesto u Petoj123. Mo`da je
kategorija hleb da nama ako tome doprineo i moj le`eran pristup
HT-u, kao posledica gomilawa pivske
stanovni{tva! po{aqu do mafija ne{to sive mase u lobawskoj {upqini.
ku}e nasluti! Kup, ni{ta, a?
[ta, bre, ni{ta!? Ostvario sam naj-
ga pojede! ve}i uspeh u istoriji plasmanom u tre-
}e kolo.
Mada, UO OFK Karaburme , smatra
Znali smo da ovo takmi~ewe mawe va`nim od presti-
`nog FL 5+ Kupa.
nesre}a nikad A, Kup F5+?
To {to je autor ovog teksta „popu-
ne dolazi sama {io” osam komada u istom, jednako me
raduje kao i ~iwenica da sam PreCed-
ali nismo niku Federacije 5+ „saterao do bal~a-
ka”, i to {est puta. Poraz koji }e ga
o~ekivali dugo boleti, a bolelo bi ga jo{ vi{e da
mu je bilo prvi put. A ba{ mi je simpa-
ovoliku ti~an Drug Debeli PreCednik. [teta {to ne mo`emo da imamo mlade.
pratwu! Je l ti jo{ uvek Qu{a, konsultant po pitawu tima?
Bi}u iskren. Sve {to zna o HT-u, Drug Qu{af je nau~io od mene. I ka-
ko se mewa vrsta treninga svake dve nedeqe, i kako se kupuju igra~i od 32
godine po ceni onih od 27, i kako se pet sezona dr`i nedovoqan trener sa
o~ajnim vo|stvom, jednom re~ju ja sam mu HT otac.
U dobra stara vremena Kako je u `ivotu i u radu?
narod je `iveo Upravo spremam disertaciju na temu „Uticaj hmeqa na kvalitet upo-
trebnih predmeta od piqevine”, a mentor mi je jedna relativno nepozna-
u nedemokratskim ta fabri~ica iz Apatina. Nepoznata deci do deset godina.
Prati{ li „HT }o{e”?
uslovima! Zahvaquju}i nesposobnosti odre|enih kadrova u svetu pera da elek-
tronskim putem prezentuju bisere {tampanih izdawa, ostao sam uskra}en
za pregr{t lepih i korisnih informacija. [alu na stranu, sam naziv
novina je dobar i prepoznatqiv za sve nas koji `ivimo van Kragujevca, a
Nije pristojno hvatati prijateqi smo tog grada. Pru`am punu podr{ku „HT }o{etu” u „Kraguje-
va~kim”.
ratnog zlo~inca u wegovom Aforizmi Raša Papeš Ho}e{ li skoro ovamo?
odsustvu! Karikatura Aleksandar Dimitrijevi} Do~im budem pozvan, mada znam da sam tu uvek dobrodo{ao. Cenim da
je boqe da jo{ malo sa~ekam, dok prakci i`xigqaju i pro{logodi{wa
„mu~enica” ukrti.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 30. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 25
СПОРТ
Разговарао Марко Маловић sam u~estvovao. Me|utim, uslovi
INTERVJU: STEVAN PLETIKOSI] su bili katastrofalni, potpuno
Nema~koj postoji skoro neuslovni za takmi~ewe. Nisu is-

У
dva miliona registro-
vanih strelaca, [vaj-
carska i Francuska im-
aju po nekoliko stotina
hiqada, ni skandinav-
ske zemqe ne zaostaju pu-
no, a ve} nekoliko godina je pr-
o{lo kako su streqa{tvo uveli u
{kole. Ipak, sve im to izgleda
ni{ta ne vredi, jer im je {aka
srpskih strelaca, na tek zavr{e-
nom Prvenstvu Evrope u Osijeku,
ponovo o~itala lekciju.
Dve medaqe, zlatna i bronzana,
osvojene su u ekipnoj konurenciji.
Kragujev~ani opet mogu da budu po-
nosni, jer je ~lan oba tima bio i
Stevan Pletikosi}, godinama pr-
vi snajper na{eg grada, ali i jedan
od najuspe{nijih srpskih strela-
ca ikada. Zajedno sa Nemawom Mi-
rosavqevim i Milenkom Sebi}em
ubio je zlato sa 1.781 krugom u di-
sciplini MK pu{ka 60 metaka le-
`e}i, a sa Mirosavqevim i Dra-
ganom Markovi}em bronzu, pogo-
div{i 3.479 krugova u dispcipli-
ni trostav MK pu{kom.
- Kada smo kretali put Hrvat-
ske, o~ekivali smo ekipnu meda-
qu, ali smo ve}e nade polagali u
trostav. Smatrali smo da nam ta
disciplina vi{e odgovara, dok je
u iz le`e}eg stava znatno te`e
probiti se sa univerzalnim stre-
lcima, jer ima mnogo ekipa koje
pucaju samo iz tog stava. Me|u-
tim, ispostavilo se da smo u obe
discipline odradili vrhunski
posao i uzeli medaqe - krenuo je
da obja{wava Pletikosi}, po{to
je posle silnih takmi~ewa napo-
kon mogao da odahne u svom rod-
nom Kragujevcu.
Osvajawem dve ekipne medaqe,
Srbija je postala najuspe{ni-
ja nacija na Prvenstvu Evrope.
To je zato {to mnoge dr`ave, ka-
ko u Evropi, tako i celom svetu, i-
maju samo jednog ili dvojicu vr-
hunskih strelaca, ali ve} tre}i
Bili smo i ostali
streqa~ka sila
Kakav je uspeh osvajawe dve medaqe na Evropskom prvenstvu,
najboqe svedo~i podatak da jedan ja~i klub u Nema~koj kupi
vi{e oru`ja i municije nego cela Srbija - ka`e Steva
ne bi mogao da se na|e ni u prvih
trideset na takmi~ewu. Za dobru
ekipu uvek mora{ da ima{ tri
dobra individualca, ~ime poka-
zuje{ pravu snagu reprezentacije.
Mi smo jedini osvojili dve me-
daqe u dve dicipline, zato i je-
smo najsupe{niji. A o kakvom se
uspehu radi, najboqe svedo~i po-
datak da jedan ja~i klub u Nema~-
koj kupi vi{e oru`ja i municije
nego cela Srbija.
Dugo vam je trebalo da se sve
kockice sklope u nacional-
nom timu. Od srebrne medaqe u
Cirihu 1995. godine, kada je,
pored vas i Mirosavqeva, u
ekipi bio Goran Maksimovi},
~ekalo se 12 godina da se osva-
jawem bronze u Granadi 2007.
godine ponovi sli~an ekipni
uspeh.
Nemawa Mirosavqev i ja smo
1989. godine bili juniorski {am-
pioni, pa se od na{e generacije
o~ekivalo da vratimo Srbiju u
vrh ekipnog st-reqa{tva. Dugo je
trebalo da se pojavi tre}i ~lan
tima koji bi svojim kvalitetom
mogao da nas podr`i i isprati
na{e rezultate, u toj meri da bi
to bilo dovoqno za ekipnu meda-
qu.
Pre dve godine Sebi}, a sada i
Markovi} pokazali su da su napo-
kon sazreli i stasali za velika
po{tovani neki osnovni tehni~-
ki parametri. Mada, uslovi su bi-
li isti za sve, pa je o~igledno da
sam se slabije sna{ao od konku-
rencije, ina~e vrlo jake.
Ve} ste u{li u 37. godinu `i-
vota, ali sportski vek strela-
ca je dug. Deluje kao da ste u
posledwih desetak godina pot-
puno sazreli kao strelac.
Veliku ulogu u tome ima razu-
mevawe nema~kog proizvo|a~a o-
ru`ja „An{ic“, koji su mi omo-
gu}ili kvalitetnije pu{ke. Tako-
|e, pre sedam-osam godina do{li
dela. Zato sa mno- smo i do ruskih laserskih „skat“
go vi{e optimi- trena`era, koji mi mnogo poma`u
zma o~ekujemo u tehni~kom usavr{avawu.
daqa takmi~ewa. Jednostavno, neke stvari su se
poklopile. Sada imam i saznawa
U pojedina~noj
konkurenciji, kako drugi treniraju, pa je sve do-
niste imali velo do toga da sam, mogu to da ka-
tako blistave `em, postao kompletniji strelac.
rezultate. U Osvajawem tre}eg mesta na Sve-
dve discipli- tskom kupu u Pekingu, obezbe-
ne MK pu{kom dili ste plasman na finale
zauzeli ste 21. Svetskog kupa u kineskom gra-
i 23. mesto. du Vu Ksiju.
Ne `alim, sve To je zavr{nica i kruna sezo-
je ostalo u senci ne. Pripreme po~iwu od septem-
dve osvojene me- bra, najverovatnije u Kragujevcu,
daqe. Bili su jako gde imam sjajnu saradwu sa qudi-
te{ki uslovi, vi- ma iz SC „Mladost“.
soka temperatura Do tada }u dosta raditi i na
i jak vetar zada-
skim igrama u Italiji. Pobed- fizi~koj spremi, kako bih napu-
vali su muke svima. Zato su rezul- ni~ko postoqe je izmaklo, dva nio baterije i napravio dobru ba-
tati bili ni`i za nekoliko kru- ~etvrta i jedno peto mesto su zu za narednu sezonu. Ona }e biti
gova od uobo~ajenih. skor na tom takmi~ewu. vrlo naporna, jer me 2010. i 2011.
U le`e}em stavu nedostajala su To ne smatram uspehom, o~eki- godine o~ekuje osvajawe kvota za
mi dva kruga do finala, ali to je vao sam vi{e, mo`da ~ak i dve me- Olimpijske igre u Londonu, {to
vrlo izjedna~ena disciplina sa daqe u tri discipline u kojima je, naravno, krajwi ciq.
zgusnutim rezultatima, u kojoj je-
dan krug nosi i desetak mesta na
listi. U trostavu sam imao kiks u
le`e}em stavu, nisam dobro pro-
~itao vetar i ubio sam par devet-
ki koje kasnije nisam mogao da
nadoknadim.
Dugo niste bili u Kragujevcu.
Evropskom prvenstvu pretho-
dio je nastup na Mediteran-

ODBOJKA
Isti~u dani odmora
AKTUELNI {ampioni Srbije, odbojka-
{i Radni~kog, po~e}e pripreme za novu
sezonu 3. avgusta. Pod patronatom Slobo-
dana Bobe Kova~a na prvim treninzima,
po svemu sude}i, ne}e biti mnogo novih i-
mena, ali je tu sasvim dovoqno igra~a za
kvalitetan rad.
Jedino ovosezonsko poja~awe za sada je
povratnik iz Vojvodine, sredwi bloker sa
kragujeva~kog betona, Marko Maksimovi}.
Na po~etak priprema javi}e se i korektor
Nikola Gjorgiev, sa kojim je na~elno dogo-
vorena saradwa, koja }e biti ozvani~ena
kada mu klub izmiri dugovawa.
Od eventualnih poja~awa, jasno je da
Slobodan Bo{kan i Vladimir Petri} ne-
}e put Kragujevca, po{to imaju ve} potpi-
sane ugovore. Pregovora se sa menaxerom
Konstantina ^upkovi}a, a ako to propad-
ne, postoji realna opcija da se prima~ na-
|e u inostranstvu.
Ostatak tima je ve} prakti~no defini-
san i trebalo bi da ima slede}u formu:
Milan Ili}, Igor Jovanovi}, Aleksa Br-
|ovi} (tehni~ari), Vladimir ^edi}, Mar-
ko Maksimovi}, Nemawa Radovi} i Nema-
wa Opa~i} (blokeri), Nemawa Stevano-
vi}, Ilija Ivovi}, Ivan Perovi} (prima-
~i), Nikola Gjorgiev, Janko Ivovi} (kore-
ktori), Sr|an Panteli} i Arsenije Pro-
ti} (libera).
M. Ma.
Spremne pretplatne karte
U RADNI^KOM su se odlu~ili da ove
sezone uvedu dve vrste pretplatnih karata.
Tako }e se za ulaz na sve me~eve doma}eg
prvenstva i Kupa, pla}ati 2.000 dinara,
dok je za najmawe tri duela koji }e Rad-
ni~ki u okviru Lige {ampiona odigrati
u dvorani „Jezero“, potrebno izdvojiti hi-
qadarku.
^UPKOVI]
SPADA U RED
OZBIQNIH
POJA^AWA
Vo{i i{~upali
i ^upka
POSLE Marka Maksimovi}a, aktuelni
{ampion, ekipa Radni~kog, dobila je jo{
jedno poja~awe iz redova vice{ampiona.
Na mestu prima~a, odakle su ispisnice
dobili Hari Nakovski i Nenad Simeuno-
vi}, doveden je trenutno najboqi igra~ ko-
ji nastupa u Srbiji, Po`arevqanin Kons-
tantin ^upkovi}.
On }e u tandemu sa jednim od dvojice
vrlo perspektivnih prima~a, Ilijom I-
vovi}a i Nemawom Stevanovi}em, biti za-
du`en za prijem protivni~kih servisa.
Visokog odraza i sjajnog ose}aja za sme~,
sigurno je da }e biti dodatna snaga u na-
padu i opcija vi{e za tehni~ara Milana
Ili}a.
Iako do zakqu~ewa broja nije stavio pa-
raf na, najverovatnije, jednogodi{wi ugo-
Reprezentacija Srbije
od ponedeqka u [umaricama
VE] od slede}eg ponedeqka, ta~nije od 3. do 16. avgusta, u Kra-
gujevcu }e se na}i srpske odbojka{ke zvezde, predvo|ene Ivanom
Miqkovi}em i Nikolom Grbi}em. U tom periodu, u hotelu „[u-
marice“, boravi}e reprezentacija Srbije, koja }e se priprema-
Br|ovi} i Opa~i} ponovo u Kragujevcu
TALENTOVANI dvojac, Aleksa Br|ovi} i Nemawa Opa~i}, zavr{ili su sa repre-
zentativnim obavezama. Br|ovi} je posle u~e{}a na kadetskoj, osvojio drugo mesto na
juniorskoj Balkanijadi u Bugarskoj, dok je Opa~i} sa nacionalnim timom u Tampereu
u Finskoj zauzeo drugo mesto na Evropskom olimpijskom festivalu mladih (EJOF).
M. Ma.
vor, iz re~i samog ^upkovi}a jasno je da je
ve} jednom nogom u Radni~kom. Devojke gledaju ka
- Drago mi je i po~astvovan sam {to }u
postati deo kluba, koji je u posledwe tri
Kopu
godine dosta napredovao i sve vreme i{ao PRVA faza zvani~nih priprema `en-
uzlaznom linijom. Ovog leta sam bio ube- skog odbojka{kog kluba Radni~ki, koje po-
|en da, posle nekoliko godina igrawa u
Srbiji, odlazim u inostranstvo. Sve vre-
~iwu 1. avgusta, odr`a}e se u Kragujevcu,
a ve} oko 20. trebalo bi da se presele na
me sam koketirao sa upravom Radni~kog. Kopaonik.
Na kraju, u dogovoru sa menaxerom, odlu-
~io sam da je mo`da najboqe da jo{ jednu
Trenutno nema novih igra~ica, ali se
intenzivno pregovara sa eventualnim po-
godinu odigram ovde, sa najboqim tehni- ja~awima, pa se ve} tokom slede}e sedmi-
~arem u Srbiji Milanom Ili}em. Mis- ce, ukoliko sve protekne u skladu sa o~-
lim da nisam pogre{io, moje i ambici- ekivawima, mo`e o~ekivati da tim bude
je Radni~kog su se u potpunosti poklopi- poja~an jednom vrlo kvalitetnom igra~i-
le. com. Kako nezvani~no saznajemo, radi se o
Jedan od definitivno najboqih doma- Bojani Mili}evi} Radojevi}, koja je u Sr-
}ih igra~a u Srbiji, nekoliko puta je bio biji igrala za Spartak i Klek, odakle je o-
prisutan reprezentativnim okupqawima ti{la u inostranstvo, Gr~ku i Francusku.
seniorske reprezentacije. Shvata da u Dok se to ne ozvani~i, trener Milovan
Radni~kom i naredne sezone imaju velike Turni} mo}i }e da ra~una na 13 igra~ica.
ambicije. To su: Emilija Milovanovi}, Aleksandra
- Navikao sam na velike obaveze, tako da Don~i}, Sara Rada{inovi} (tehni~ari),
to ne}e biti ni{ta novo za mene. Znam da Kristina Mirosavqevi}, Andrijana [vi-
}emo morati da jurimo oba srpska trofe- kovi}, Svetlana Bo`i}, Sawa Kali~anin
ja u Srbiji. Tako|e, imam dve godine isku- (blokeri), An|ela Franich, Aleksandra
stva igrawa u Ligi {ampiona, pa jedva Banovi} (korektori) Ivana Stevanovi},
~ekam da po~ne i to takmi~ewe. Anica Pejkovi}, Jovana Jovanovi} (prim-
M. Ma. a~i) i Desanka Mati} (libero). M. Ma.
ti za zavr{ni kvalifikacioni turnir Svetskog prvenstva, 2010.
godine u Japanu.
Kragujevac }e od 14. do 16. avgusta biti doma}in tog turnira,
pa su ve} po~ele pripreme za organizaciju nesumqivo najve}eg
odbojka{kog spektakla do sada. Neposredno pred po~etak tami~e-
wa, najverovatnije 13. avgusta, u {umadijsku prestonicu sti}i
}e i protivnici na{eg nacionalnog tima, reprezentacije [pa-
nije, Rumunije i Estonije. M. Ma.
26 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 30. јул 2009. www.kragujevacke.rs
СПОРТ
I ZVANI^NO PROMOVISAN NOVI FUDBALSKI KLUB - [UMADIJA RADNI^KI 1923

Rodilo se, vaqa ga quqati

U sve~anom salonu Пише Вук Павловић

Skup{tine grada, no {to se danima i da-

O
nima naga|alo, a mi
u sredu, 22. jula, napisali unapred, na-
javno obznaweno da pokon je dobilo i zva-
ni~nu potvrdu. U Sve-
}e od sada u ~anom salonu Skup{-
Kragujevcu tine grada, predstav-
qen je koncept Fudbalskog kluba
postojati novi [umadija Radni~ki 1923, koji }e
fudbalski klub. se u predstoje}oj sezoni takmi~i-
ti u srpskoliga{kom rangu.
Glavni promoteri Prvi je re~ uzeo doma}in, gra-
bili gradona~elnik dona~elnik Veroquba Stevano-
vi}, i potvrdio da grad stoji iza LEKI],
Veroqub svih aktivnosti, koje bi trebalo STEVANOVI],
da doprinesu jednom sasvim dru- PAVLOVI]
Stevanovi}, te ga~ijem pristupu rukovo|ewa kl-
biznismeni @arko ubom, ostvaraju}i pravi balans
Pavlovi} i saradwe privrede i sporta. bilo osnov za budu}e planove. Me- like, ne zna se ni ta~no koliko, u dogovoru sa qudima koji imaju
- Infrastrukturu smo doveli |utim, nije uspelo da se iza|e iz samo okvirno. ambicije, znawe, ime i autoritet,
Dragoqub Leki} na najvi{i mogu}i nivo, {to je finansijskih dubioza, koje su ve- Re{eni da stvari preokrenemo, `elimo da izmenimo fudbalsku

edsednik), Slobodan Grubje{i} i Predrag Du{an Mraki} - dr`avni sekretar Mini-

U rukovodstvu
ba{ poznata lica
Retko ko je o~ekivao da }e upravu FK [u-
madija Radni~ki 1923 ~initi toliko svima
znanih qudi. Me|utim, 21. jula, ve~e uo~i
zvani~ne promocije ovog kluba, u restoranu
“Jezero” odr`ana je skup{tina na kojoj je iz-
abrano kompletno rukovodstvo, promeweno
ime kluba i usvojen nov statut.
Letimi~an pogled na ovaj spisak, zbuni}e
mnoge. Da, da… izme|u ostalih, tu je i biv{i
predsednik SRJ Zoran Lili}, nekada direk-
tor RTS Milorad Vu~eli}, pa prvi ~ovek
Sartida Du{an Matkovi}, produkcija Pi-
nk... Ali, u su{tini, klub }e voditi predsed-
nik Dragoqub Leki} i direktor @arko
Pavlovi}. Sportski direktor je Miroslav
Vjetrovi}, poznati novinar i fudbalski me-
naxer, ina~e skaut Liverpula za na{ region,
a generalni sekretar Darko Stojanovi}, koji
je tu funkciju obavqao i u [umadiji 1903.
Dakle, ~lanovi Upravnog odbora su: Drago-
qub Leki} (predsednik), Nenad Vu~kovi} i
Raka Mari} (potpredsednici), @arko Pavlo-
vi}, Slaven @ivi}, Sa{a Radosavqevi}, Ne-
nad \ur|evi}, Ivica Samailovi}, Goran Br-
dar, Dra`a Mati}, @ivorad Filipovi}, Sa-
{a @ivanovi}, Timo{enko Strizovi}, Neboj-
{a Vasiqevi} i prof. Mi}a Jovanovi}.
Nadzorni odbor ~ini}e: \or|e \eli} (pr-
Panti}.
Skup{tina ima 61 ~lana. Predsednik je
proslavqeni golman Radni~kog Vlada Vu~ko-
vi}, a potpredsednik Nenad Vasiqevi}. Tu su
jo{: Zlatko Mili} - ~lan Gradskog Ve}a, De-
jan Iskrenovi} - dipl. pravnik, @ivorad Jo-
vanovi} - privatni preduzetnik, Predrag
Radivojevi} - privatni preduzetnik, Ranko
Golijanin - profesor doktor, Zoran Veqovi}
- privatni preduzetnik, Milan Milovano-
vi} - zamenik direktora SC Mladost, Zoran
Bo`inovi} - privatni preduzetnik, Sa{a
Nenadovi} - vlasnik PP “Grafostil”, Mio-
drag Ili} - vlasnik “Kolibri tekstil”, Mi-
lan Arsenijevi} - predstavnik navija~a,
Vladan Lazovi} - predstavnik navija~a, @e-
qko Kazimirovi} - direktor Adidasa, Darko
Bradowi} - sekretar kluba, Aleksandar Sta-
nkovi} - sekretar kluba, Bojan An|elkovi} -
dipl. pravnik, Ivica Samailovi} - zamenik
direktora ATS, Goran Brdar - advokat, Dra`a
Mati} - zamenik direktora Gradskih tr`ni-
ca, @ivorad Filipovi} - direktor SC Mla-
dost, Tomislav Stoiqkovi} - doktor,
Timo{enko Strizovi} - privatni preduzet-
nik, Neboj{a Vasiqevi} - ~lan Gradskog Ve-
}a, @arko Pavlovi} - predsednik PPM
grupe, Dragoqub Leki} - predsednik Vitro
grupe, Slaven @ivi} - generalni direktor
Kwaz Milo{a, Aleksandar Radosavqevi} -
generalni direktor Karlsberga za Srbiju,
Nenad \ur|evi} - direktor Ball Packinga,
starstva energetike, Slavoqub Markovi} -
profesor matematike, dr Milovan Laku{i}
- savetnik za bezbednost KiM, Pavle Ra{ko-
vi} - direktor produkcije Pink, Du{an Mat-
kovi} - ekon. Menaxer, Aleksandar Backovi}
- izvr- {ni direktor Novosti, Qubomir Ma-
canovi} - direktor Fonda za stanovawe Re-
publike Srpske, Boban Radoji~i} -
generalni direktor Tojote za Srbiju, Vujko
Milan - generalni direktor Eurobrava, \u-
ra \ur|evi} - direktor preduze}a Gradina,
Zoran ]opi} - direktor Mitrosa, Nenad Vu~-
kovi} - predsednik NP Co, Mirko Maksimo-
vi} - direktor NP Co, Bojan Miti} -
direktor BJN Financial, Slobodan Veseli-
novi} - direktor Galeb grupe, Marko Vjetro-
vi} - portparol FK Partizan, Ivan
[ekrevski - direk- tor TERRA, Aleksandar
Aleksi} - direktor 034 grupe, Bojan Marja-
novi} - Hotel Zelengora, Dragan Filipovi}
- direktor TEMSA, Mario Simatovi} - di-
rektor A2E, Neboj{a An|elkovi} - advokat,
Aleksandar Prekodravac - advokat, Dragan
Koprivica - direktor Vitro grupe, Milorad
Vu~eli} - dire- ktor ~asopisa Pravda, Zoran
Lili} - biv{i predsednik SR Jugoslavije,
Radomir Raka Mari} - vlasnik MUSIC
STAR-a, Dejan Maksimovi} - direktor MU-
SIC STAR-a, Aleksandar Mitri} - predsed-
nik UO NP Co, Dragan Vuleti} - direktor
Zlatni grupe i prof. Mi}a Jovanovi} - di-
rektor Megatrenda.
KFK se gasi
Klub koji je pod tim nazivom po-
stojao 11 godina, KFK Radni~ki, po
svoj prilici, presta}e da postoji.
To je i logi~no, jer je upravo zbog bro-
jnih problema, najpre finansijske
prirode, i oformqen nov.
U svakom slu~aju, s obzirom da se
ove sezone ne}e takmi~iti, po pro-
pisima Fudbalsko saveza Srbije do-
godine bi morao da krene iz dva ranga
ni`eg stepena - Prve gradske lige. To
se, najverovatnije ne}e desiti, jer
milion evra duga je nepremosti-
va prepreka wegovom daqem bitisa-
wu.
Formirana
Erdoglija [umadija
Kako smo i najavili, u Zoni Mo-
rava u predstoje}oj sezoni takmi~i-
}e se klub pod nazivom Erdoglija [u-
madija. Re~ je o naga|anoj varijanti
zajedni~kog rukovodstva, {to je ve}
i ostvareno, gde se dogodine bri{e na-
ziv Erdoglija i tako ponovo stvara
FK [umadija.
Me|utim, sva je prilika da se na
kraju to ne}e desiti. Daleko vero-
vatnije, s obzirom da je Zakon o spo-
rtu sve bli`e usvajawu, a realna pro-
cena wegovog dono{ewa vezuje se za
prole}e 2010., mo`da i ranije, jeste
da klub sa~eka privatizaciju pod o-
vim imenom.

KO[ARKA In|i}u, [S Beograda, Lazaru Ra-

Zati{je
pred buru
U KO[ARKA[KOM klubu Ra-
dni~ki, jo{ se ni{ta ne de{ava,
iako bi pripreme za novu sezonu
trebalo da po~nu u ponedeqak, 3.
avgusta. Pro{logodi{wi tim je
maltene rasformiran, a u sasta-
vu ostali su samo Nenad Pavlo-
vi} i doju~era{wi juniori Adam
Mirkovi} i Milo{ Blagojevi}.
Glavni problem su finansije,
ali u posledwih nekoliko godina
nije se dogodilo da basketari bu-
du toliko zatvoreni kao ove sezo-
ne. Zna se da je grad ostao du`an
klubu nekoliko mese~nih uplata
za prethodnu sezonu, pa se niko ne
odlu~uje da uop{te pregovara sa
eventualnim pravim poja~awima,
bar dok se neke stvari na relaci-
ji Skup{tina grada-klub ne is-
kristali{u.
Nevoj{a Divqan, predsednik
Skup{tine kluba, na pitawe {ta
se de{ava u klubu ostao je miste-
riozan, najaviv{i da }e se mnogo
toga znati ve} tokom naredne sed-
ATLETIKA Pored we, u Mitrovici }e nastupiti i svi osta- dusinovi}u i Du{anu Kalini}u i
li atleti~ari “crvenih”. Klub iz Kragujevca pred- [S centralne Srbije, Goranu St-
stavqa}e, dakle, i Branko \uri~i} i Jovan
Biqa skaku}e na Vuki~evi} u skoku uvis, Aleksandar Milenkovi}
na 110 prepone, 200 i 400 metara tr~a}e Milo{
ankovi}u.
Igra se po Bergerovom sistemu,
11 kola u devet dana, s tim {to }e
^ika Da~i Simovi}, Toma Todorovi} samo ovu du`u distancu,
Darko @ivanovi} }e se najverovatnije pojaviti u
drugog i ~etvrtog dana turnira na
programu biti po dva kola. Da na-
DO seniorskog prvenstva dr`ave u Sremskoj Mi- 3.000 stipl, a
pomenemo da }e prvak Srbije au-
trovici, koje }e se odr`ati 1. i 2. avgusta, Biqana posle du`e pau-
tomatski ste}i pravo nastupa na
Topi} sigurno }e se zadr`ati u Kragujevcu, gde se ze zbog povrede,
Svetskom prvenstvu za ovaj uzrast.
nalazi ve} desetak dana na pripremama pred Svet- na najbr`oj deo-
V. U. K.
sko prvenstvo u Berlinu. Sude}i po kontrolnim nici, 100 meta-
skokovima, na granici 14 metara, ~lanica Radni~- ra, pojavi}e se i
kog, ali i jedan od najja~ih aduta srpske reprezen- Slobodan Spa- RUKOMET
tacije na smotri najboqih sportista planete, si}.
uspe{no se oporavqa od neugodne povrede tetive, V. U. K. Ve`ba li se ve`ba
zadobijene pre dva meseca na mitingu u Gr~koj.
VREME odmora polako prola-
zi, te ovda{wi rukometni klubo-
mice. Sli~an odgovor dobili smo vi polako hvataju zamah pred nove
i od Jovana Pavlovi}a Bojaxi}a,
[AH prvenstvene okr{aje. Devojke Rad-
predsednika Upravnog odbora ni~kog Lepenice Kg ve} su krenu-
kluba.
Dr`avno BIQANA TOPI]
le sa pripremama, dok }e mu{ki
Na prozivci trenera Zorana na Div~ibarama ma}e, dakle, 11 protivnika. Radi tim “crvenih” to u~initi u pone-
deqak, 3. avgusta.
Cvetanovi}a, pored gorepomenute se o pro{logodi{wem pobedniku
trojice igra~a, trebalo bi da se OD PONEDEQKA, 27. jula, na Ivanu [arencu, ~etvorici sa naj- Kako to obi~no biva, prvi dani
pojave povratnik iz Slova~ke Ni- Div~ibarama se odr`ava omla- vi{im rejtingom, Milo{u Roga- prove{}e se u laganijim fizi~-
kola Bilo{, koji je pro{lu sezonu dinski {ampionat Srbije u {ahu. novi}u, Petru Krsti}u, Milo{u kim ve`bama, a potom sledi pra-
odigrao u Svilajncu i prili~no U konkurenciji 12 najboqih, na- Stankovi}u i Radmilu Dimitri- vi rad - na Kopaoniku. Sutra put
nepoznati Ratko Peri}, 214 centi- {ao se i ~lan Radni~kog Bojan Jo- jevi}u, Lazaru Nestorovi}u, koji ove planine kre}u rukometa{ice,
metara visoki centar iz Zemuna. vanovi}. je dobio poziv od strane selekto- gde bi 10. avgusta trebalo da ih za-
Od zvu~nijih poja~awa, za sada, ni Do 4. avgusta, kada se takmi~e- ra, te najboqima iz [S Vojvodi- mene wihove kolege.
traga ni glasa. M. Ma. we zavr{ava, kragujeva~ki adut i- ne, Nikoli Elezu i Aleksandru V. U. K.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 30. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 27
СПОРТ
scenu Srbije, uvedemo novu sport- i sportu, ve} i `ivotu uop{- - Na{ ciq je da ostanemo ovde, bude samo fudbalska storija. Na
sku i poslovnu filosofiju. Po- te“. napravimo ozbiqan klub, {kolu “^ika Da~i” se planira i organi- Svi “doma}i” na
sebno [umadije, naro~ito u Kra-
gujevcu, i da iz tih pozicija kren-
Fudbalski klub [umadija Rad-
ni~ki 1923 u okriqu klupske sk-
fudbala, koji }e postepeno u}i u
Prvu ligu i takmi~iti se i na e-
zacija muzi~kih spektakla, za{ta
je zadu`en poznati estradni me-
broju
emo sa `eqom da odavde, sa ovih up{tine ima 61 ~lana, me|u ko- vropskoj sceni. Za to postoje svi naxer Raka Mari}. Zna se, tako|e, da niko od postoje-
prostora, osmi{qeno, ciqano na- jima je veliki broj izuzetno uspe- preduslovi. Izuzetan stadion, ta- Na konferenciji za medije }ih fudbalera pod ugovorom nije oti-
{ao iz kluba, pa spekulacije oko Bako-
stanu veliki igra~i, od velikih {nih privrednika, tako da se iz u- lentovani fudbaleri, a sada je, promovisan je i sportski direk-
vi}evog prelaska u sarajevsku Slaviju
talenata koje imamo - rekao je sta biznismena @arka Pavlovi}a, zahvaquju}i vode}im qudima Kr- tor Miroslav Vjetrovi}, poznati ili neko drugo inostranstvo, makar
Stevanovi} i dodao: glavnog finansijera i sada ve} di- agujevca, kompletirano i ruko- novinar i fudbalski menaxer. trenutno, na tome i ostaju. Tu su i Le-
- Nai{li smo na razumevawe rektora kluba, moglo ~uti da su u vodstvo, koje }e, verujem, ostva- Veliku pa`wu prisutnih privu- povi}, Raki}, Bo`ovi}… kao i prvo-
kod na{ih prijateqa, koji su sta- ovom sazivu qudi koji dr`e u svo- riti sve izre~eno. klo je i prisustvo danskog trene- timci [umadije.
li iza ovog koncepta, jako bitnog. jim rukama oko 40 odsto srpske Uvek sam bio timski igra~, a ra Toma Melera-Nilsena, koji je U {ta }e se sve izroditi, odnosno ko
Ovo je po~etak nesvakida{we pr- privrede. Sli~no mi{qewe sa pr- ovde sam prepoznao tim qudi koji radio kao pomo}ni trener u Glaz- }e biti prodat, a ko nastupati za ko-
i~e, koja ne podrazumeva samo isutnima podelio je i novi pred- `ele da pomognu - najavio je Le- gov Renxersu i trener omladina- ji klub (Erdoglija [umadija i [uma-
sport ve} ravnomeran razvoj ove sednik kluba Dragoqub Leki}, pr- ki}. ca Evertona, {to }e mu i u Kra- dija Radni~ki 1923), sigurno je da tre-
nutno ne mogu da odgonetnu ni oni ko-
dr`ave. U pitawu je najava dru- edsednik Vitro grupe, generalnog @arko Pavlovi} na kraju je re- gujevcu, verovatno, biti glavno za-
ji }e takve odluke morati da donesu.
ga~ijeg pristupa ne samo fudbalu zastupnika Sitroena za Srbiju. kao i da }e se potruditi da ovo ne du`ewe.
Mladi “zakinuti”
Opsada igra~a Novi klub sa sobom je “poveo” i sve
I`rebani rivali U neverovatnom broju, i sa svih mogu}ih strana, u [umadija Radni~ki 1923 pri- mla|e kategorije KFK Radni~ki. To je
U subotu su izvu~eni parovi svih 30. kola Srpske lige grupa Zapad bilo i za o~ekivati, s obzirom da se ra-
sti`u igra~i na probu. Na primer, u nedequ ih je bilo ~ak 19, {to slobodnih, {to di o selekcijama koje su se sa dosta us-
u sezoni 2009/10. Prvo kolo na programu je 15. avgusta, a posledwe 21. pod ugovorima, iz prvoliga{kih, pa i superliga{kih timova. Ali, kako prelazni peha nadmetale u svojim ligama.
novembra. rok traje do 31. avgusta, to je pravi datum kada }e se izvr{iti kona~an odabir, sve- Ipak, problem mo`e da nastane u
Raspored jeseweg dela, barem {to se ti~e [umadije Radni~kog 1923, jedno {to prvenstvo po~iwe dve nedeqe ranije. rangu takmi~ewa. Iako su neka godi{-
izgleda ovako: U tu svrhu neprekidno se igraju kontrolne utakmice. Pro{le subote dve, sa aran- ta, poput omladinaca, izborila na-
1. kolo - 15. avgust 2009. (17:00 ~asova) |elova~kom [umadijom i omladincima “crvenih”, prekju~e je protivnik bio Par- stup u najja~oj konkurenciji, lako mo-
Vaqevo: Vuji} Voda - [umadija Radni~ki 1923 tizan iz Bumbarevog Brda, subota je rezervisana za duel sa belo{eva~kom Pobedom, `e da se dogodi, po{to je [umadija
a verovatno }e, u nekom terminu izme|u, biti udenuta i jo{ jedna. 1903 pravni osnov po kom nastupa novi
2. kolo - 22. avgust 2009. (17:00)
Me|utim, i poja~awa su podeqena u dve grupe - onu sa kojom odmah mo`e da se pot- klub, da “skliznu” stepenicu ni`e.
Kragujevac: [umadija Radni~ki 1923 - FAP Priboj
3. kolo - 29. avgust 2009. (17:00) pi{e ugovor, ukoliko do dogovora do|e, i mawe znanim, koji moraju da pro|u rigo-
Kostolac: Rudar - [umadija Radni~ki 1923 roznije provere. Nije nemogu}e da se pojavi i neki stranac, jer propisi to doz-
voqavaju tre}eliga{kim ekipama jo{ ove godine, a predsednik Leki} napomiwe da
4. kolo - 5. septembar 2009. (16:00) }e se, ako ne bude boqih re{ewa, privremeno okrenuti pozajmici igra~a iz super-
Kragujevac: [umadija Radni~ki 1923 - @elezni~ar (Lajkovac) liga{kih klubova.
5. kolo - 13. septembar 2009. (16:00)
Aran|elovac: [umadija - [umadija Radni~ki 1923
6. kolo - 19. septembar 2009. (16:00) Mo`da odmah
Po`ega: Sloga - [umadija Radni~ki 1923
do Prve ili Kanatlarovski i tu
7. kolo - 26. septembar 2009. (15:30) i nije
Kragujevac: [umadija Radni~ki 1923 - Radni~ki Stobeks (Klupci) Super lige Jo{ uvek je veliko pitawe ho}e li Dra-
8. kolo - 3. oktobar 2009. (15:30) Kalkulacije sa ovosezonskim sta- gi Kanatlarovski prihvatiti ponudu i se-
U`ice: Sloboda - [umadija Radni~ki 1923 tusom FK [umadija Radni~ki 1923, sti na klupu FK [umadija Radni~ki
9. kolo - 10. oktobar 2009. (15:00) idu dotle da se ~ak predvi|a i nastup 1923. Pregovori se intenzivno vode, i do Novi grb
Kragujevac: [umadija Radni~ki 1923 - Budu}nost (Vaqevo) u najja~oj ligi Srbije. Zasluge za to zakqu~ewa ovog broja na{ih novina nisu
pripadaju bankrotu ^ukari~kog, odno- U su{tini, novi grb FK [umadija
10. kolo - 18. oktobar 2009. (15:00) zavr{eni. Radni~ki 1923 izgleda}e isto kao onaj
sno zauzimawu wegovog mesta u eliti.
Ub: Jedinstvo - [umadija Radni~ki 1923 Oni “skromniji” svoje zadovoqstvo
Ipak, zna se da je tu Vladimir Joci}, pre rata, kada je pre- dstavqao Sport-
11. kolo - 24. oktobar 2009. (14:30) priznati trener mnogih klubova, pa je la- ski klub Radni~ki. Izmene su pre svega
svode na mogu}nost da u startu pre-
ko verovatno, ukoliko Makedonac ne do|e, “kozmeti~ke” prirode.
Kragujevac: [umadija Radni~ki 1923 - Sloboda (^a~ak) sko~imo samo jedan rang. Prva liga bi-
da on postane {ef struke. Jedina razlika bi}e u imenu.
12. kolo - 31. oktobar 2009. (13:30) la bi ba{ po meri trenutne organiza-
Petrovac na Mlavi: Sloga - [umadija Radni~ki 1923 cije i mogu}nosti kluba. Bez obzira na ishod, stru~ni {tab na-
{eg kluba bi}e izuzetno jak. Pored Kana- Dresovi
13. kolo - 7. novembar 2009. (13:30 ~asova)
Kragujevac: [umadija Radni~ki 1923 - Morava (V. Plana)
Rudar se ovajdio tlarovskog i Joci}a, zna~ajnu podr{ku ko qubi~asto-plavi
god bio prvi trener, ima}e u radu Miro-
14. kolo - 15. novembar 2009. (13:00) Mesto drugog kragujeva~kog preds- Boja dresova u kojima }e nastupati
tavnika u Srpskoj ligi, KFK Radni~-
slava Vjetrovi}a, te Danca Tom Nilsena,
[abac: Ma~va - [umadija Radni~ki 1923 fudbaleri [umadije Radni-~kog 1923,
ki, zauzeo je kostola~ki Rudar. Ovaj koji je radio kao pomo}nik u Glazgov Ren- bi}e qubi~asto-pla- va. Radi se o i-
15. kolo - 21. novembar 2009. (13:00 ~asova) tim to pravo je stekao zahvaquju}i o- xersima, vodio omladince Evertona, bio stim onim tonovima koje je imao SK
Kragujevac: [umadija Radni~ki 1923 - Metalac (Kraqevo) svojenom drugom mestu u pro{losezon- u Viborgu, Izraelu… Radni~ki pri osnivawu.
skom takmi~ewu Zone “Dunav”. Rezervne varijante su crvena i bela.

BICIKLIZAM SKOKOVI U VODU

TRAKI] NA BALKANIJADI
TRIATLON
Strahiwa
preforsirao
BALKANIJADA u triatlonu nije
donela Kragujev~aninu Strahiwi Tra-
ki}u o~ekivanu medaqu. U posledwoj e-
tapi, tr~awu na pet kilometara, usled
dehidracije uhvatila ga je kriza, pa je
na ciq stigao tek kao sedmi.
- Posle 750 metara plivawa i 20 ki-
lometara vo`we bicikla, koliko je od-
re|eno za juniorsku konkurenciju,
Strahiwa je vodio, ali je posustao u sa-
mom fini{u. O~igledno da je takti~-
ki zatajio, {to ga je ko{talo, verujem,
zlatne medaqe - ka`e Marko Pavlovi},
wegov kolega iz Kluba ekstremnih spo-
rtova Kragujevac.
Traki} je u Varni nastupio kao ~lan
srpske reprezentacije, a naredno isku-
{ewe pred wim je 9. avgusta, kada je u
Novom Sadu na programu prvenstvo Sr-
bije u olimpijskom triatlonu.
V. U. K.
\ur|i} i
Skandarski
{esti
DVOJICA kragujeva~kih bajkera na-
stupili su na trci prve kategorije u
Gr~koj, vo`enoj u Elati, u blizini Tri-
kala, gde su se borili za nove bodove na
UCI listi. Aktuelni dr`avni prvak
Bojan \ur|i}, zavr{io je trku u seni-
orskoj konkurenciji na {estoj pozici-
ji. Zahvaquju}i osvojenih 18 bodova u
Gr~koj, ali i poenima sa prvenstva Sr-
bije, \ur|i}, trenutno 72. na listi, na-
predova}e nekoliko mesta i probiti se
me|u 70 najboqih svetskih bajkera. Da
podsetimo, prvih pedeset }e imati
priliku da u~estvuju na OI u Londonu.
U konkurenciji juniora, Mirko Ska-
ndarski je tako|e zauzeo visoko {esto
mesto, {to je odli~an rezultat, s obzi-
rom da mu je ovo prvi juniorski nastup
na trci ovakve te`ine. Taj plasman je
mogao da bude i boqi, ali su ga dva gu-
mi defekta, dok je bio u grupi sa vode-
}ima, ko{tala borbe za pobedni~ko
postoqe.
Najboqe kragujeva~ke bajkere nared-
nog vikenda o~ekuje jo{ jedno zna~ajno
takmi~ewe. Radi se o Prvenstvu Balka-
na u Nik{i}u, gde }e, osim \ur|i}a i
Skandarskog, u~estvovati juniori A-
leksandar Cvetkovi}, Radomir Spre-
movi}, kao i kadet Luka Nikoli}. Rang
ove trke je „C-2“, a dogodine }e Kragu-
jevac biti doma}in ovog takmi~ewa.
M. Ma.
RVAWE
Mostarski
Bili, videli,
iskusili do`ivqaj
TRADICIONALNI skoko-
PETORICA ovda{wih de~aka, ~lanova Rva~kog kluba
vi sa Starog mosta u Mostaru
ni ove godine nisu pro{li bez
Kragujevac, nastupila su na Evropskom kadetskom prven-
Kragujev~ana. Put grada pobra-
stvu u Zrewaninu. Iako mla|i po godinu ili dve od rivala, tima po{li su ~lanovi Kluba
ina~e 17-godi{waka, pokazali su se kao perspektiva srp-
ekstremnih sportova Kraguje-
skog rvawa. Nemawa Stanojev je zavr{io na osmom mestu u vac, wih trojica, Marko Pav-
konkurenciji do 85 kilograma, Dalibor Don~i} je u{ao
lovi}, Mladen Cvetkovi} i
me|u 12 u devet kilograma lak{oj kategoriji, dok su Mar- Goran Boji}.
ko Peri{i} (54), Marko Avdi} (69) i Stefan Cvetkovi}
- Nismo i{li da bi ostvari-
(85) ve} na startu nai{li na prejake prepreke.
- Da smo imali malo sre}e pri `rebawu, mo`da smo mo-
li neki zavidan plasman, osvo-
jili bodove, ve} radi sticawa
gli da stignemo i do neke medaqe. Me|utim, to nije previ-
{e va`no, jer je prioritet bio da se na{i klinci pojave na
ovako velikom takmi~ewu i krenu u sticawe iskustva.
iskustva. Visina sa koje se ska-
kalo iznosi 21 metar, {to sa-
mo po sebi predstavqa izazov.
Ovo im je bio prvi internacionalni nastup, a bez jo{
Uostalom, op{te je poznato da
jedno sedam-osam turnira tog ranga, ne mo`emo ni da o~e-
je u Mostaru veoma te{ko pobe-
kujemo ubrzani napredak - ka`e Nenad @ivojinovi}, tre-
diti doma}e takmi~are.
ner u klubu i kadetskoj reprezentaciji.
Me|utim, ambijent je bio
Do kraja septembra, po~etka oktobra, ne}e biti nadme-
divan. Skokovima je prisustvo-
tawa. Zato }e RK Kragujevac predstoje}i period iskori-
valo desetak hiqada gledalaca,
stiti za daqe trenirawe, a sredinom avgusta oti}i }e i
a ~lanovi tamo{weg kluba tan-
desetak dana na Kopaonik.
dem biciklista, sa kojima i-
V. U. K.
mamo vi{egodi{wu saradwu,
primili su nas kao najro}eni-
3. avgust. Do 15. mu, za sada, nema.
Crveni istog meseca ra- A kako je prela-
je, iako je ove godine izostao
na{ put u mostar na tandem bi-
hvataju di}e u hali “Jeze- zni rok tek u sep- ciklima.
ro”, kada se, po o- tembru, iz kluba Sve u svemu, prezadovoqni
zalet bi~aju, kre}e na sti`e informa- smo - govori Marko Pavlovi}.
DAN odre|en dvonedeqne pri- cija da }e se tada Slede}e nedeqe na{i skaka-
za po~etak pri- preme na Kopao- i de{avati mogu- ~i u~estvuju na drugom Kupu
prema rva~a Rad- nik. }a kadrovska po- Srbije u Prijepoqu, a tre}i,
ni~kog je poznat - Promena u ti- merawa. V. U. K. finalni, predvi|en je za 9. av-
gust, u Kragujevcu. V. U. K.
28 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 30. јул 2009. www.kragujevacke.rs
Огласи

На основу Одлуке Управног одбора ЈП „Градска стамбена агенција број 1141/3 од 06.07.2009.
на коју је сагласност дало Градско веће града Крагујевца број 361-101/09-V
од 24.07. 2009. године

ЈП „ГРАДСКА СТАМБЕНА АГЕНЦИЈА“,

КРАГУЈЕВАЦ
(у даљем тексту: ЈП „ГСА“)

расписује
ОГЛАС
о давању у закуп пословних просторија у
стамбено-пословним објектима:
блок „Колонија 2“ и блок „Колонија 1“
1. Дају се у закуп путем јавне лицитације пословне просторије у: 3. У пословним просторијама се не могу обављати делатности које угро-
- стамбено-пословном објекту блок „Колонија 2“ ламела Л 7 жавју основну намену становања.
у Улици Првослава Стојановића бр. 10, и то:
4. Учесници јавне лицитације су у обавези да на рачун ЈП „Градска стам-
Износ бена агенција“, Крагујевац број 105-40011-82 код „АИК“ банке АД Ниш,
Бр. Пројект. Почетна цена Почетна вредност
локала
Структура
површина м2 закупа €/м2 зак. локала (нето)
депозита филијала Крагујевац, назив рачуна ЈП „Градска стамбена агенција“, соп-
10 €/м2
1 2 3 4 5=(3*4) 6= 3*10 €/м
2 ствени приходи, уплате 10 € по м2 на име депозита у динарској против-
6 приземље 72,79 10,00 727,90 727,90 вредности обрачунатој по средњем курсу НБС на дан уплате, а доказ о
7 приземље 70,98 10,00 709,80 709,80 извршеној уплати доставе приликом подношења пријаве за учешће на јав-
8 приземље 70,98 10,00 709,80 709,80 ном надметању. Учесници јавног надметања дужни су да наведу банку и
9 приземље 67,91 10,00 679,10 679,10 број рачуна на који ће средства уплаћена на име депозита бити враћена.

- стамбено-пословном објекту блок „Колонија 2“ ламела Л 8 5. Учесници јавног надметања могу бити сва физичка и правна лица која
у Улици Првослава Стојановића бр. 8, и то: су код надлежног органа регистрована за обављање пословне делатности
Почетна Износ која се може обављати у пословним просторијама које се дају у закуп.
Бр. Пројект. Почетна вредност
локала
Структура
површина м
2 цена закупа
2 зак. локала (нето)
депозита
2
Пријава правног лица садржи: Решење о упису у регистар надлежног ор-
€/м 10 €/м
1 2 3 4 5=(3*4) 6= 3*10 €/м
2 гана, ПИБ, матични број и потпис овлашћеног лица, печат и доказ о из-
приземље 92,95 10,00 вршеној уплати из тачке 4 овог огласа, на име депозита. Пријава физичког
1 и 2* 1232,00 929,50
подрум. део 60,50 5,00 лица садржи: име и презиме, адресу, ЈМБГ, оверену фотокопију личне
приземље 68,79 10,00 карте и доказ о извршеној уплати из тачке 4 овог огласа, на име депозита.
3 и 4* подрум. део 872,15 687,90
36,85 5,00 Ако је физичко лице и приватни предузетник прилаже и Решење о упису
приземље 56,37 10,00 у регистар надлежног органа, ПИБ и матични број. На коверти пријаве на-
5 подрум. део 866,20 563,70
60,50 5,00 значити адресу објекта и број локала за који се пријава подноси.
7 приземље 70,98 10,00 709,80 709,80
6. Почетна цена за лицитацију закупнине износи 10 € по м2 у нето износу,
* депозит се утврђује само на површину приземног дела
с тим да лицитациони корак износи 1 € по м2, све у динарској против-
* локали 1 и 2 као и 3 и 4 имају заједничко
напајање, и као такви се лицитирају као јединствена целина вредности обрачунатој по средњем курсу НБС на дан јавног надметања.
Почетна цена утврђена је у складу са Одлуком о давању пословног про-
стора у закуп Скупштине града Крагујевца број 361-54/07-I од 19.06.2007.
- стамбено-пословном објекту блок „Колонија 2“ ламела Л 9
године и Одлуке о изменама Одлуке о давању пословног простора у закуп
у Улици Првослава Стојановића бр. 6, и то:
број 361-153/08-I од 02.12.2008. године („Сл. лист града Крагујевца“ бр.
Бр. Пројект.
Почетна
Почетна вредност
Износ 11/07 и 35/08).
Структура 2 цена закупа депозита
локала површина м 2 зак. локала (нето) 2
€/м 10 €/м
1 2 3 4 5=(3*4) 6= 3*10 €/м
2
7. Порез на додату вредност плаћа закупац.
6 приземље 72,79 10,00 727,90 727,90
7 приземље 70,98 10,00 709,80 709,80 8. Пословни простор даје се у закуп у виђеном стању на одређено време од
8 приземље 70,98 10,00 709,80 709,80
1 до 5 година.
9 приземље 67,91 10,00 679,10 679,10
* депозит се утврђује само на површину приземног дела 9. Најповољнији понуђач је онај који излицитира највећу цену закупнине
по м2 приземног дела локала и дужан је да са ЈП „Градска стамбена аген-
ција“, Крагујевац закључи Уговор о закупу у року од 3 дана од дана за-
- стамбено-пословном објекту блок „Колонија 1“ ламела Л 1.1
вршеног поступка јавне лицитације. Вредност закупнине подрумског дела
у Улици Лазе Маринковића бр. 60, и то:
у р р локала обрачунаваће се са излицитираном ценом закупнине приземног
Почетна Износ
Бр.
Структура
Измерена
2 цена закупа
Почетна вредност
депозита
дела и коефицијентом 0,5.
локала површина м зак. локала (нето)
€/м2 10 €/м2
2
1 2 3 4 5=(3*4) 6= 3*10 €/м
10. Најповољнији понуђачи дужни су да по закљученом Уговору о закупу
2 приземље 22,14 10,00 221,40 221,40
3 приземље 19,29 10,00 192,90 192,90
плате закупнину унапред за 1 месец.

11. Уколико најповољнији понуђач одбије да закључи Уговор о закупу, де-

2. Поступак јавне лицитације одржаће се 04.08.2009. године са почетком
у 12 часова у просторијама ЈП „Градска стамбена агенција“ у Улици Ни-
коле Пашића бр. 6, Крагујевац. Пријаве се примају закључно са
04.08.2009. године до 11 часова. Обилазак предметних локала организо-
ваће се 31.07.2009. године у периоду од 9 - 10 часова уз претходну најаву
техничком секретару ЈП „ГСА“ на број телефона 034/335-288.
позит му се не враћа, а Комисија позива следећег понуђача да потпише
Уговор о закупу. Уколико и он одбије да потпише Уговор, ни њему се де-
позит не враћа, а поступак лицитације се понавља.
12. Све остале одредбе биће регулисане Уговором о закупу између ЈП
„Градска стамбена агенција“, Крагујевац и најповољнијег понуђача.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 30. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 29
ОГЛАСИ И ЧИТУЉЕ
NOVO NOVO NOVO
AGENCIJA ZA PROMET NEKRETNINA "MILI]EVI]"
ul. dr Zorana \in|i}a br.21, 34000 Kragujevac Do|ite u „^IGRU”
Tel: 034 301 680 tel-faks: 034 333 854
na igru
milicevic8@yahoo.com
ORGANIZUJEMO:
STANOVI Mala vaga 82 m2, I sp ,cg. .............................................75.000 Ili}evo 126 m2, 3, 85 ari ...........................................21.000
Centar 24 m2, II sprat, gas ..........................................28.000
Centar 35,2+20 m2, V sp, cg.........................................40.500
Centar, 51 m2, I sp, ta .................................................53.000
Gro{nica 50 m2 + 42 m2, 5,5 ari . ...............................40.000
Male P~elice 180 m2 + 40 m2, 4,5 a.....45.000
☺ Proslavu ro|endana – 100
Bubaw 27,8 m2, V sp......................................................26.500 Centar 48 m2, V sp, cg ................................................44.000
Erdoglija 40m2, III sp, gas ...........................................48.000
dinara
Centar 65 m2, I sp, ta...................................................67.500
☺ @urke
PLACEVI
Erdoglija 48,63 m2, vp, cg ..........................................51.000 Erdoglija 80m2, III sp, lift, cg ..................................82.500
Bubaw, 33 m2, I sprat, gas, ... .......................................37.000 Centar - 2,96 ari
Bagremar 47m2, III sp, ta••
Centar 18 m2, V sp, cg . .............................................dogovor [umarice – 5 ari
Belo{evac – 10 ari, temeq 100 m2, struja, voda – 12.000
☺ Kreativni boravak dece
...........................................29.000
Bubaw 52,5 m2, V sp, ta (nema lift) ..........................65.000
KU]E M. Vaga – 6,7 ari ☺ Stru~nu pomo} u u~ewu
Erdoglija, 35 m2, IV sp, lift, c.g. .............................36.000 [umarice, 75 m2 + 5 ari ............................................30.000 Petrovac – 7 ari
Jabu~ar 250 m2, 6 ari ...............................150.000 Ili}evo – 36 ari
Aerodrom 47 m2 VIII sp, lift, cg ..................................42.000 – dogovor AERODROM
Aerodrom 78 m2 VII sp, lift, cg ...................................62.000 Centar 52 m2, 1,62 ara ...............................................60.000
Bresnica 180 m2, 4,5 a, gas, ukwi`ena .....................60.000 Ugqe{nica – 19+29 ari ul. Neznanog junaka 18
Mala vaga, 30 m2, I sprat, gas, nov..............................30.000 – dogovor
Mala vaga, 30 m2, II sprat, gas, nov ............................30.000 Mala vaga 80 m2 + 1,5 ari ..........................................32.000
Aerodrom 44 m2 I sp, cg ..................................................40.000 Ili}evo 150 m2 + 44 m2, 17,63 ara ............................50.000 (do „Trnave”)
Ili}evo 240 m2, 4, 25 ari ..........................................20.000 LOKALI
Aerodrom 72 m2 II sp, lift, cg .......................................63.000 Uslu`ni telefon
Stanovo, 90 m2 + 5 ari ...............................................33.000 Kod male pijace – 21 m2
C. Radionica 26 m2, II sp, cg........................................28.500 [umarice, 260 m2 + 3,5 ari .......................................35.000
C. Radionica 55,45 m2, IV, lift,cg ............................47.000 Centar, c.g. – 68 m2 034/32 00 32
Stanovo 110 m2, 4 ara .................................................31.000 Erdoglija, c.g. – 42 m2
C. Radionica 48 m2, III, ta...........................................33.500 Bresnica, 52 m2 + 2,1 ar .............................................45.000 DA
Erdoglija 54m2, priz, cg .............................................55.000 Ili}evo, 200 m2 5 a, ukw. .........................60.000 (dogovor)
Centar, c.g. – 17 m2 HIT PONU 064/14 12 848
cентар
Mala vaga , 48 m2, priz, gas, nov ................................48.000 Stanovo – 38 m2
Pivara 150 m2, 2 ara, prikqu~ci .............................90.000 Centar – 17 m2, n.p. c. g.
Mala vaga , 53 m2, III, sp,cg ..........................................55.000 Gro{nica 50 m2, 5,5 a, ukw. pom. obj. 42 m2 ...................90.000 2, rat
36 m , IX sp sa,
..............35.000
Mala vaga , 50 m2, vp, gas ............................................46.500 Centar, 72 m2 + 20 a, gas, KTV, komp. zav... ..................120.000 Centar – 22,5 m2, mokri
Mala vaga , 50 m2, III, sp, gas .......................................50.000 ra
Aerodrom 44 m2, IV, cg . ...............................................38.000
Centar, 100 m2 + 2 ara ...............................................52.000
Stanovo, 170 m2 + 4 ara .............................................60.000
~vor, lift, cg, te
Erdoglija 83 m2, II sp, cg..............................................68.000 Pivara 100 m2 0,5 a ....................................................41.000
c g, izlog ................50.000
Centar – 72,7 m2, II sp c. g.
parket Mali oglasi BE^I]I - 1.300 metara
Aerodrom, 54 m2, III sprat, ta......................................48.800 wi`en
Bubaw 32 m2, IV sp ta (nema lift) ............................37.000
[umarice, 125 m2 + 14 ari, nova ..............................74.000
Erdoglija, 120 m2 , c.g. + 3 ara ..................................89.000
..............69.100 sre|en - uk do mora, od i do autobuske
Erdoglija, 60 m2, IV sprat, c.g.....................................45.000 Stanovo 84 m2, 9,8 ari ................................................33.000 do go v or
gratis, idealno za malu
CENE•SU•IZRA@ENE U•EVRIMA
Prodaja familiju.
Jedna nedeqa 200 evra.
Radno vreme
PRODAJEM stan u Beogradu – Bora + 382 67 84 51 21.
od 8:00 do 17:00
subotom
NEKA VA[A NEKRETNINA CENTAR
PE[A^KA ZONA centar 40m2 – useqiv.Telefon
od 8:00 do 14:00 OBI\E SVET ul. Branka Radi~evi}a br. 7 319-015.
WWW.NEKRETNINEBRKOVIC.COM LOKALI ZA IZDAVANJE
KRAGUJEVAC, ul. dr. Zorana \in|i}a 24, ILI PRODAJU
Tel/Fax 034/330-518, 034/338-456 38 kvm, 65 kvm PRODAJEM {tene epawel
PRODAJA STANOVA 54 m2, priz, cg .................55.000 29 m2, 3. sp, cg ...............28.000 PRODAJA KU]A SUN^ANI BREG
bretona, super odnegovan, vr-
55,19 m2, 1. sp, cg ..........51.000 40 m2, 3. sp, cg ...............36.000 hunskog porekla. Telefon 062
CENTAR CENTAR – VA[ARI[TE 250 kvm, 3.5a ...............150.000
56 m2, 3. sp, cg ...............57.000 AERODROM 350kvm, 2.62a ..............150.000 237 304, Milan.
23 m2, 2 sprat, gas..........28.500 58 m2, 2. sp, cg ...............56.000 42 m2, 2. sp, cg ...............38.500 100+30 m2, 3,15 a.........155.000
32 m2, prizemlje, gas ......43.000 64 m2, 4. sp, cg ...............66.000 44 m2, 1. sp, cg ...............40.000 120 m2, 4,5° ..................300.000 BELO[EVAC – BRESNICA
38 m2, 4. sp, ta, nov ........26.000 69 m2, 1. sp, cg ...............61.000 48 m2, 7. sp, cg ...............41.000 120 m2, 2.83a................260.000 85 m2, 3.7a......................55.000
76,6 m2, 1. sp, cg ............67.000 54 m2, 3. sp, cg ...............49.000 170+50 m2, 2a...............290.000
PRODAJEM PE@O 205 GTI ,
41,2 m2, 4. sp., ta, nov ....27.000 100 m2, 18a.....................46.000
43 m2, 4. sp., ta, nov .......25.000 BAGREMAR 55 m2, 7. sp, cg ...............51.000 200 m2, 4,22a................150.000 137+30 m2, 3a.................90.000 plug IMT 755, trodelnu drqa~u i
57 m2, pr, cg....................52.000
45 m2, 4. sp., cg ..............48.000 31 m2, 3. sp, ta................25.000 57 m2, 2. sp, cg ...............55.000 ZVEZDA – STANOVO 160 m2, 3a.......................70.000 petostepenu trofaznu pumpu.Te-
48 m2, 5. sp., cg ..............44.000 2
33 m , priz, ta..................28.000 66 m2, 1. sp, cg ...............62.000 200 kvm, 6.9a ...............100.000 180 m2, 4a.......................65.000
48 m2, 2. sp., cg ..............51.000 63 m2, pr, cg....................55.000 250 m2, 4a.......................50.000
lefon 064 129 76 22 , 752 044.
48 m2, 3 sp, ta.................31.000 400 kvm, 3.5a ...............150.000
50,6 m2, 2. sp., gas .........55.000 66,7 m2, 1. sp., cg ...........62.000 500 kvm, 4.8a ...............150.000 PIVARA
52 m2, 1. sp., gas ............47.000 PALILULE – C. RADIONICA 68 m2, 2. sp, cg .............. 62.000
47 m2, 8. sp, cg ...............45.000 72 m2, 2. sp, cg ...............67.000 ERDOGLIJA 50+60 m2, 3a...................75.000 Usluge
54,5 m2, 1. sp, cg ............55.000
55 m2, 1. sp, cg ...............62.500 50 m2, 4. sp, cg ...............47.000 73,6 m2, 4. sp, cg ............71.500 80,81 m2, 3. sp, cg ......... 82.000 200 m2, 3.7a....................75.000
65 m2, 1. sp., , cg ............86.000 64,7 m2, 5. sp, cg ............55.000 VA[ARI[TE 100+25 m2, 2A ................82.000 [UMARICE
75 m2, priz., cg ................60.000 260 m2, 2.75a................225.000
^ASOVI iz fizike i matema-
65 m2, 2. sp, ta................65.000 35 kvm, 4 sp, ta ..............41.000 125 m2, 13.8a..................59.000
66 m2, 3. sp, gas .............74.000 BUBANJ 25+45 kvm, 2. sp, gas.....63.000 270 m2, 2.6a..................125.000 tike za popravni u avgustu-pro-
300 m2, 2.5a..................300.000 90+120 m2, 8.02a............75.000
72,7 m2, 2. sp, ta.............69.000 35,1 m2, 5. sp. ta.............34.000 M. VAGA – LJ. LIVADE 140+90 m2, 4.7a..............85.000 fesor.Telefon 319-141, 064-21
75 m2, 3. sp, cg ...............75.000 2
38 m , 3. sp, ta................40.000 59,5 m2, 1 sp, cg .............60.000 SU[ICA – AERODROM 97+57 m2, 7.37a, EG ....100.000
75 m2, 1. sp, cg ...............77.500 60 m2, 11. sp, cg .............50.000
72 151.
45 m2, 1. sp, cg ...............46.000 180 m2, 2.4a....................85.000 LOKALI !!!
99+17 m2, 3. sp.............154.000 45 m2, pr., cg...................48.000 70 m2, 9. sp, cg ...............63.000 206 m2, 3a.....................150.000 MATEMATIKA, mehanika, fi-
70 m2, 8. sp, cg ...............60.000 Ul. Bitoljska br.2
ERDOGLIJA – KOLONIJA 50 m2, 4. sp, cg ...............50.000 120 m2, 1. sp. ta..............82.000 240+40 m2, 4.5a............143.000
52,33 m2, 4. sp, cg ..........53.000 240+60 m2, 12a.............112.000 75,58 m2, 103,60 m2 zika – svi uzrasti.Popravni(av-
33,37 m2, 2. sp, cg ..........37.500 VELIKI PARK ul. Luja Pastera - br. 15
53 m2, 3. sp, cg, ekstra ...63.000 VINOGRADI – D. BRDO gust), Studenti (septembar).
44 m2, 4. sp, cg ...............41.000 54 m2, 3. sp, cg ...............71.000 63,80m
48,6 m2, vp, cg ................50.000 ZVEZDA – STANOVO 60 m2, 1. sp, gas .............55.000 130 kvm, 12a ..................40.000 ul. Luja Pastera - br. 16
47,16m, 80,32m2
Telefon 034 360 202, 063 77 11
52 m2, 3. sp, gas .............55.000 21 m2, pr, ta ....................20.000 62 m2, 2. sp, gas .............65.000 163 kvm, 8a ....................86.000
002, Arsi}.

Pro{lo je devet godina od smrti na{eg Posledwi pozdrav

kolege i prijateqa

U^ESTVUJTE
U HUMANITARNOJ AKCIJI!!!

POMOZIMO BOLESNIMA

PO[AQITE SMS NA BROJ

1 1 27 Pavla Paje ]irovi}a
ZA POMO] TRANSPLANTACIJE ORGANA direktora „Nezavisne Svetlosti”
Qiqana @ivadinovi}
Se}amo ga se iz vremena koje je bilo Proti}
SAMO ZA MRE@E TELEKOM SRBIJE najte`e, ali i najlep{e. 1938 – 2009.

CENA PORUKE 50,00 dinara (BEZ PDV-a) Pajini drugovi i prijateqi, pre`iveli,
danas u „Kragujeva~kim novinama” Bo{ko i weni najmiliji
ILI UPLATITE NA @IRO RA^UN HUMANITARNE
ORGANIZACIJE OTVOREN U BANCI INTESSI:
DINARSKI: 160-317799-92
Pro{lo je pet godina od Dana 30 jula 2009. go-
DEVIZNI: 00-508-0003116 prerane smrti na{eg dr- dine dava}emo osmogo-
SA IBAN BROJ: RS35160005080003116529 agog i voqenog di{wi pomen na{em su-
prugu i ocu

Oglasi i ~ituqe za

Talijan Miodraga
primaju se svakog radnog dana od 8 do 15 Petrovi}a
Pamti}u na{e drugar-
stvo.
Mageta Vukovi} Bori
sati u kancelariji broj 15, zgrada Radio 1933 – 2004.
S ponosom i qubavqu Zauvek u na{im srcima!
Kragujevca, od ulaza desno, druga ~uvamo uspomenu i se}a-
wa na wega.
vrata Drugar~i} Rale Porodica Petrovi} Nikola, Nata{a i Olga
30 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 30. јул 2009. www.kragujevacke.rs
РАЗОНОДА
VODORAVNO: 1. Reka u Rusiji, 5. Pogre{ka, oma{ka,
11. Otpornost organizma, imunost, 12. Morski greben,
13. Biv{i francuski predsednik, @ak, 14. Pas traga~ za
rawenom divqa~i, krva{, 15. Savezna ameri~ka dr`ava,
17. Ivana odmila, 18. Ve}a posuda za vodu, 19. Mali dar,
darak, 20. Pokrajina u [paniji, 21. Instrument za pre-
gled u{iju (med.), 25. Ku}ni bife, 26. Ime glumca
Prli~ka, 28. Dvadeset deveto i 13. slovo azbuke, 29. Ime LAKO
glumice Gardner, 31. Dvadeseto i trideseto slovo azbuke,
32. Pisac memoara, 35. Ime kwi`evnika Davi~a, 40.
Zgrada za stanovawe vojske, 41. Fabrika stakla, 42. Ne-
davno preminuli ameri~ki peva~ sa slike, 44. Najstar-
ija epoha kamenog doba, 45. Osnovna {kola (skr.), 46.
Pravo ime bugarskog pisca Elina Pelina, 48. Ameri~ki
kwi`evnik, Vilijam, 49. Prodavac ikona, 50. Reka u
Tirolu, 51. Glavni grad Madagaskara, 53. Veo, koprena,
55. Pozadi, 56. Ekonomski biro (skr.), 57. Oznaka na{e
po{te, 58. Re{etari, 60. Deo, par~e, 63. Vrsta gro`|a,
belo otelo (mn.), 64. Isto~noevropsko vreme (skr.), 65.
Mno{tvo ptica u letu (mn.), 66. Indijanski plemenski
simboli, 67. Vrlo jak vetar, uragan, 69. Praviti rub,
ivi~iti, 70. Vodena biqka belih cvetova, 72. Nov~ana je-
dinica Paname, 75. ^ovek iz Maroka, 78. Napu{tawe
slu`be po sopstvenoj odluci, demisija, 81. Nacija, 82.
Nema~ka umetni~ka kliza~ica, Kristina, 83. Austrijski TE@E
pesnik, Rajner Marija, 84. Sirovina za boje, 85. Pribor
za rad (mn.).
USPRAVNO: 1. Mihajlo odmila, 2. Rodno mesto
Nikole Tesle, 3. Opera \akoma Pu~inija, 4. Mu{ko ime,
Anastasije, 5. Crte lica, izgled, 6. Aleutsko ostrvo, 7.
Prozorska daska, 8. Predmeti, 9. Gr~ka muza as-
tronomije, 10. Stara i dotrajala ku}a, 16. Blato, glib,
18. Poput, 19. Duet, 22. Bokser te{ke kategorije, 23. Na-
jpoznatiji sarajevski kantautor i {ansower, 24. Sprava
za prikazivawe planeta oko Sunca, 25. [iroki arabqan-
ski ogrta~i, 26. Turisti~ko mesto u Dalmaciji, 27. Izla-
gati se riziku, 28. Savezna ameri~ka dr`ava, 30. Ostrvo
u Jadranu, 32. Rudarski gradi} u Srbiji, 33. Pristalica
stoicizma, 34. Plemi}ka titula u [kotskoj, 35. Veliko
more, 36. Vo|a slonova, kornak, 37. Sprava za merewe
toplote, 38. Lakta{tvo, karijerizam (fr.), 39. Mesto kod
Kraqeva, 43. Zgurati, ugurati (pokr.), 47. Pokretati pre-
NAJTE@E
vozno sredstvo, 48. Narodni zbor, 52. Govornici, besed-
nici, 54. Velika viti~asta zagrada, 58. Vrsta ptice, 59.
Dowa strana stopala (mn.), 61. Vrsta vina, 62. Udisati i
izdisati vazduh, 67. Tor, 68. Stara ra~unaqka, abakus, 71.
Sir}e, 73. Starorimski sitni novci, 74. Oznaka litvan-
skog litasa, 76. Stara mera za povr{inu, 77. Na{ kwi`ar
i izdava~, Geca, 79. Vojna enciklopedija (skr.), 80.
Akademija nauka (skr.).
Re{ewe iz pro{log broja (11): nek, promena, emirati,
lal, miks, oriks, isidor, kjat, raketirati, krivina, rak,
opra, sombor, primat, prpa, nikola tesla, pupin, on, iranis-
tika, ralo, no, samanta, tiranin, a, volastonit, andre,
pelinkovac, arm, okt, rp, iskorak, ahtarov, elita, recikli-
rati, dolama, tisa, ostava, nea, lajo{ porti{, au, o{teniti,
realnost, stipi}, atest, okvir, tiva}ani, daire, ira.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 30. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 31
Oglasi