ISSN 1821-1550

Година I, Број 16 Излазе четвртком Цена 50 дин. www.kragujevacke.rs 27. август 2009. године
9 7 7 1 8 2 1 1 5 5 0 0 2

Краду
УВОДНИК ПЉАЧКЕ ЦРКАВА И ХРАМОВА

Paqewe fitiqa
и
од Бога
Пише Мирослав Јовановић
U vremenu besposlice, besparice i svih drugih „bez”
kao manifestacionih oblika duboke ekonomske
krize, „kratki fitiqi” za paqewe buntova svih
vrsta su – zakonitost. Posebno kod socijalno
ugro`enih pojedinaca i grupa.
Tako|e, vreme krize je i idealan ambijent
za potpaqiva~e buntova, {i}arxije raznih fela iz
sfere politike, pseudobiznisa, ~ar{ijske i
uli~arke strukture mo}i, re~ju {arenolikih
lovaca u mutnom.
Ako uz to ide i r|avo postupawe vlasti, bilo da je
mlitava i nepreduzimqiva ili represivna i ne-
takti~na, a obi~no je sve to vezan paket, onda dobi-
jamo socio-psiholo{ku sliku dru{tva ba{ kakvu
sada imamo.
Vi{emese~na okupacija biv{eg „22. decembra”,
~iji su akteri bili grupa malih akcionara sa dva
posto vlasni{tva u privatizovanom preduze}u,
okon~ana je silom, jer nije mogla milom. Ali,
poenta ove mu~ne pri~e nije u epilogu, ve} u na~inu
pravqewa zapleta: neko je iz svog interesa (zna se i
ko, ali to je sada mawe va`no) uspeo da ubedi grupu
nekada{wih radnika da pola`e pravo na ne{to za
{ta nema nikakvog pravnog osnova i da ih gurne u
jalovu borbu i rizike – ~ak i po cenu `ivota. Mo`da
su wima „formulisani” zahtevi delovali pravi~no
ili logi~no, pa su toliko zagrizli i pokazali
upornost za divqewe, ali kad-tad }e morati da sh-
vate da su za „u~iteqe” imali lo{e qude i manipu-
latore.
Protest druge vrste ve} tre}i utorak zaredom or-
ganizuje se u Avalskoj ulici u Su{ici. Tamo su se
uzbunili gra|ani koji zbog pro{irewa ulice treba
da ostanu bez dela dvori{ta, a mora i da se poru{i
nekoliko ku}a, mahom bespravno podignutih. Mo`da
je i wih neko podu~io da od „op{tine” obavezno
tra`e stanove, ili da kvadrati dvori{ta vi{e vrede
nego {to im se nudi, mo`da su neki sasvim u pravu, a
drugi sasvim u krivu, ali ovde su vrlo izvesno oman-
ule i stru~ne slu`be gradske uprave.
Obja{wewe je prosto: izdejstvovane su dr`avne
pare za va`an magistralni put kroz grad, deo bule-
varskog tipa saobra}ajnice je ura|en, a onda se is-
postavilo da ma{ine ne mogu daqe zbog nere{enih SUKOB U UKLAWAWE RIBARSKIH ISTURENA ODEQEWA
tzv. imovinsko-pravnih odnosa. Zato se i ne zna ko
se ovde s razlogom buni, a ko bi da se ovajdi, tek „TRGOVINI 22” PONTONA FAKULTETA
Su{i~ani prozivaju i gradona~elnika da im objasni
„ko dete pravi tu|oj `eni”.
I dva naredna slu~aja spadaju u red „protesta
gra|ana”, ta~nije – stanara. Prvi je imao „sre}an
kraj”, onaj kad su se pobunili qudi iz centra zato
{to se zbog novih gra|evina uklawa de~ije
igrali{te iza „Kra{a”. S wima se nagodio li~no
gradona~elnik, na kraju samo {to se nisu izqubili,
a izgleda da su ovde zabrqali „crta~i parcela”, koji
i ina~e zaslu`uju da se na wihovim turovima povre-
meno proveri tvrdo}a onih pritki za merewe.
Omawa grupa radikalnih bunxija proteklih dana
zaustavila je po~etak gradwe trgovine „DIS
komerca” u nasequ Centralna radionica – pod
parolom da {titi „zelenu povr{inu”. Ina~e, ta ze-
lena povr{ina je dva hektara i kusur livade – ~iste
i neupotrebqene, a celo naseqe projektovano je tako
da izme|u zgrada ima dovoqno komocije za sve – i
saobra}ajnice, i parkinge, i prostor za {etwu i
igru. E, sad, ko tra`i pride i livadu u urbanom delu
grada – toga vaqa uputiti tamo odakle je i do{ao, gde Akcionari Nova Unosan biznis
pustih pa{waka ima koliko ho}e.
Sli~nih pobuna sigurno }e jo{ biti, pa i onih s
celishodno{}u koju je svojevremeno, drugom
sada pred bura iz xepova
prigodom, jedan ovda{wi satiri~ar definisao –
protestujem zato {•o Sun~ev sistem nije socijal- fabrikom na Gru`i lakovernih
isti~ki. страна 5. страна 6. страна 8.
2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. август 2009. www.kragujevacke.rs
Отварање
ДРУГА СТРАНА

[qiva
Пише Драган Рајичић

Bio onomad sajam {qiva u Stragarima. Organizatori

promovisali {qivu koja je na{ brend i za{titni znak ovog
podnebqa. Gradski oci i tu ne{to pomogli i uredno se slikali za
sve medije. Blago {qivarima, mogao je pomisliti svako ko ih je
slu{ao dok su dr`ali prigodnu vakelu. Pod uslovom da taj nije
odavde.
Ovih dana, {qiva stigla za brawe. Rusi uzeli ne{to malo. Uzeli
bi i vi{e, ali na{i vo}ari nemaju neki sertifikat o tome da
{qiva nije zatrovana pesticidima. Ne znaju ni koja referentna
ustavova izdaje taj papir. Ostali trgovci za na{ brend vo}arima
nude bednu cenu koja je na nivou te{ke uvrede. Pri tom imaju deset
puta mawe gajbi nego {to je potrebno. A nemaju svi ni pare za
isplatu te bede. Bi}e kad gi obrnu, tamo pred zimu. A ako sirote
seqake i tad zavrnu, onda oni mogu da im pqunu pod prozor.
A, da, mogu da ih teraju i preko suda jer je ovo pravna dr`ava.
Temeq joj udario doktor Ko{tunica jo{ u vreme kad su oni wegovi
alamani pazarili stanove za xabaka.
Gradski i ostali oci danas }ute. [ta su imali da ka`u
o {qivi rekli su na sajmu. I slikali se. Lokalna ministarka za
poqoprivredu tad ispala boqe nego ikad. Na fla{u da je metne{,
kad ispe~e{ rakiju. To pod uslovom da vo}ari ne daju {qive
Karikatura: Goran Milenkovi} sviwama. Ne, ne}e! Otkako su gradski i, naro~ito, oni oci
po republici preuzeli poqoprivredu u svoje {ake, sviwe su se
АНКЕТА ЗАШТО ОВОЛИКО ЉУДИ СТРАДА zatrle. Svaka tre}a ku}a ima po jednu. Vo}arima se u stvari vi{e is-
У УДЕСИМА? M. Igwatovi}
plati da u svoje vo}wake ne ulaze nego da se sad me|usobno biju za
gajbe, a posle da se sa raznoraznim otkupqiva~ima za tu bedu teraju i
Zvonko Nikoli}, @ivota Nikola Anti}, preko suda. Ko, uostalom, danas da pe~e rakiju, kad se i u tu oblast
penzioner: Milojevi}, diplomirani uvode evropski standardi koji se ovde primaju kao mu{katla na
- Lo{ seks u saobra}ajni pravnik: beton. Stavi{, na primer, lokalnu ministarku Kati}ku na fla{u,
krevetu, krvav na tehni~ar: - Ne ceni se svoj pored etikete, da gura na{ brend, a oni tamo ti zabrane prodaju zato
drumu. - Brza vo`wa, `ivot, tako|e ni {to ministarkin lak na noktima nije u skladu sa bojom
nepa`wa i tu|i. prepe~enice. I, onda - xaba si kre~io, pardon, xaba si lo`io kazan!
saobra}ajna Dr`ava je, dakle, stvorila idealne uslove da vo}ari pre`ale
signalizacija ovogodi{wi rod. Najisplativije im je da puste {qivu da propadne.
koja nije na nivou. Treba samo da zamisle da im je sve ubio grad i mirna Ba~ka tj.
[umadija me|' {qivama. A hvala Bogu, ove godine se srpski seqak
Milan Marija Uro{ Bogojevi}, ve} navikao na brigu kojom ga razni oci i razne majke obasipaju. Ako
Kora}anin, Milo{evi}, u~enik: mu je, uz wihovu pomo}, vi{wa oti{la u tandariju, malina i kupina
diplomirani student - Alkohol, lako uz onu stvar, neka ide i {qiva po 7-8 dinara za kilo. Bi}e za pivo
in`ewer: ekonomije: se pola`u testovi kad budu za koju nedequ krenuli da je ~upaju sa traktorima.
- Nepo{tovawe - Upotreba opo- i jo{ lak{e Razume se da dok seqaci budu ~upali stabla u punoj snazi ni
zakona od strane jnih sredstava i dobija voza~ka gradski ni ostali oci ne}e sedeti skr{tenih ruku. Naprotiv, tek tu
voza~a i dvojni mobilnih tele- dozvola. bi wihova briga o seqacima mogla da do|e do punog izra`aja. Ve}
kriterijumi fona za vreme up- vidim lokalnu ministarku kako obilazi rupe koje za wima ostaju i
policije i sudstva. ravqawa motornim vozilima. savetuje ih da tu sada posade stabla kokosovog oraha. Wihovo je samo
da plate sadnice, a wen novi poslodavac ministar Dinki} }e li~no
Milo{ Milo{ Koji}, Qubi{a
da stvori klimu za ekspanziju ovog drveta. Pa kad kokosovi orasi
Petrovi}, profesor Milenkovi},
univerziteta: penzioner: po~nu da nam padaju po glavama, tada }e da nam isplati po onih
profesor
univerziteta: - Agresivna - Lo{i putevi, 'iqadu evra {to nam duguje jo{ od doba kada je sa ostalim
- Svi `ure da vo`wa i pres- stari evropejcima po~eo i poqoprivredu da nam unapre|uje.
stignu pola sata likana neodgovo- automobili, Do tada, vidimo se opet na sajmu {qive u Stragarima. On ima sve
pre polaska. rnost iz svih muke i brige. uslove da bude jo{ uspe{niji od ovogodi{weg. Lokalna ministraka
segmenata na{eg poqoprivrede je ve} spremna da zameni lak na noktima i ako seqaci
dru{tva. ne po~upaju sva stabla bi}e to vrhunsko slikawe... A mo`da u
Stragare do|e i g. Dinki} sa fla{om rakije od kokosovog oraha!
www.kragujevacke.rs Четвртак, 27. август 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3
У жижи
PRIPREME ZA DOLAZAK „FIJATA“
SVE^ANOST POVODOM
NASTAVKA RADOVA

Petnaest fabrika
u Kormanu U Kragujevcu }e biti formira-
na slobodna zona kojom }e up-
ravqati lokalna samouprava i
„Fijat automobili Srbija“, uz pomo} dr`ave bi}e
Пише Милутин Ђевић zavr{ene ju`na i severna obilaznica, kao i autoput
talijanski „Fijat“ do- do Koridora 10, a iz Italije je ve} stigao projekat

И
stavio je Ministar- za kooperativne fabrike u Kormanskom poqu
stvu ekonomije i
gradskoj upravi Kra-
gujevca projekte za iz- formirawu Dru-
gradwu pogona za {tva i elaborat o
NASTAVAK RADOVA NA AUTOPUTU proizvodwu automo- ekonomskoj oprav-
bilskih delova. danosti, a na osno-
Dokumentacija sadr`i detaqne vu tih odluka,

Pribli`avawe nacrte sa prate}om komunalnom,

energetskom i ostalom infra-
strukturom, u industrijskoj zoni
u Kormanskom poqu. Vrednost o-
ka`e Zdravkovi},
Ministarstvo eko-
nomije i Vlada
treba da daju sagla-

Koridoru 10 vih investicija je oko 240 mili-

ona evra.
Izgradwa novih fabrika }e
snost za osnivawe
slobodne carinske
zone.
trajati do kraja 2012. godine, ali U Srbiji, je ina-
Premijer Mirko Cvetkovi} otvorio }e pogoni sukcesivno biti opre- ~e, planirano pet
radove na drugoj deonici autoputa mani i ve} krajem naredne godi- slobodnih carin-
Kragujevac – Bato~ina du`ine 4,6 ne biti spremni za proizvodwu skih zona, a zona u
oko 200.000 vozila godi{we. Kragujevcu je jedi-
kilometara, vredne 553 miliona dinara Prema re~ima zamenika grado- na u oblasti auto-
na~elnika Kragujevca Neboj{e mobilske indust-
utorak je po~ela gradwa druge deonice autoputa koji }e Zdravkovi}a, slobodna carinska rije.

У
Kragujevac povezati sa Koridorom 10. Izgradwa 4,6 ki- zona u Kragujevcu obuhavati}e dve Dve obilaznice
lometara puta i petqe „Kapavac“ od 1,1 kilometar ko- lokacije, kompletan prostor Fab- i tunel
{ta}e 553 miliona dinara, a novac }e obezbediti rike automobila i novu indu-
Ministarstvo za nacionalni investicioni plan. Rok strijsku zonu Korman poqe, po- Jedna od obaveza
je 150 dana. Radove je na budu}oj petqi „Kapavac“, koja vr{ine 55 hektara. lokalne uprave je i
}e slobodnu carinsku zonu „Korman poqe“ povezati sa - Iz „Fijata“ su nam dostavili da izvr{i repro-
Koridorom 10, otvorio premijer Mirko Cvetkovi}. preliminarni plan kapaciteta jektovawe dokumen-
Prema re~ima direktora Preduze}a za puteve „Kragujevac“ za Korman poqe, na osnovu kojih tacije za ju`nu
Qubi{e @ivkovi}a, kompletan put do spajawa sa Koridorom 10 mi sada radimo plan detaqne re- obilaznicu. Ura-
treba da se zavr{i do 2011. godine, a dinamika radova zavisi}e gulacije. Za po~etak }e se izvr- |en je novi proje- NEBOJ[A ZDRAVKOVI] TVRDI – SVE ]E
iskqu~ivo od obezbe|ewa finansijskih sredstava. {iti eksproprijacija 55 hektara kat do ulaza u BITI KAKO JE UGOVORENO
- Na drugoj deonici autoputa postoje tri velika objekta koja zemqi{ta, gde „Fijat“ treba da tunel Metino brdo
treba uraditi, most preko pruge Lapovo – Kraqevo raspona 80 smesti svoje kooperante, a osta- i izlaza, i Institut za puteve ra- vreme kada te~e i proizvodwa
metara, most preko Lepenice od 70 metara i most preko Botuw- vqen je i prostor za fabriku au- di reprojektovawe tunela dugog „punta“. Ve} sada je vi{e od
skog potoka du`ine 11 metara. Treba ugraditi i 60.000 kubika tobusa. Plan regulacije treba da kilometar i po, koji }e biti naj- 20.000 automobila, da tako ka-
nasipa, 30.000 kubika kamena, 14.000 tona nose}eg sloja, 7.000 bude zavr{en do kraja godine, jer du`i u zemqi. `em, kaparisano. Prvog septem-
tona zavr{nog habaju}eg sloja, 333.000 tona armature i oko 4.300 je Ministarstvo za Nacionalni - Vrednost ju`ne obilaznice od bra po~iwe proizvodwa „punta“
metara odvojne ograde, ka`e @ivkovi}. investicioni plan ve} opredeli- „Metroa“ do ulaza u „Zastavu“ je sa dizel motorom, a dnevna pro-
Ministarka za NIP Verica Kalanovi} istakla je da nema pri- lo 900 miliona dinara za Centar oko tri milijarde dinara. U pre- dukcija }e se podi}i na 200 auto-
vrednog i ekonomskog razvoja bez razvoja infrastrukture. za razvoj automobilske industri- govima sa Kinom razgovara se da mobila, ka`e Zdravkovi}.
- Ne mo`emo da pravimo veliki automobilski centar bez raz- je u Kra- gujevcu. To }e biti naj- ona u|e u taj aran`man kao jedan Ugovorom Srbije i „Fijata“
vijenih saobra}ajnica, komunalne, gasne, energetske i infra- boqa industrijska zona u zemqi od podprojekata, a dr`ava }e obez- predvi|eno je da izme{tawe opre-
strukture. Ova saobra}ajnica jeste po~etak akcionog plana koji jer }e biti spojena sa autoputom, bediti novac za obilaznicu. Otva- me i instalirawe novih ma{ina
je bio postavqen da bi „Fijat“ mogao normalno da funkcioni{e, obja{wava Zdravkovi}. rawem tunela otvori}e se deo ide paralelno sa proizvodwom
ali je i vi{e od toga, jer predstavqa veliku kapiju, u [umadi- Tako|e, dogovoreni su svi teh- grada preko pruge, gde planiramo „punta“ i podizawu kapaciteta.
ju. ni~ki detaqi u vezi sa formira- da izgradimo veliku sportsku ha- - Svim ovim projektima Kragu-
Premijer Mirko Cvetkovi} naglasio je da je izgradwa infra- wem preduze}a koje }e upravqati lu i megamarket, ka`e Zdravko- jevac dobija preduslove da bude
strukture jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. slobodnom zonom, dok }e procen- vi}. centar automobilske industrije.
- Tako se pove}ava atraktivnost za doma}e i strane investitore ti u~e{}a predstavnika grada i Za „Fijat“ je veoma bitna i Pe- „Fijat“ u Poqskoj proizvodi
u krajevima gde se grade putevi. Koridor 10 jeste prioritet Vlade fabrike „Fijat automobili Sr- trova~ka magistrala, koju finan- 400.000 automobila godi{we, u
Srbije, ali ovaj doga|aj pokazuje da je prioritet i regionalna in- bija“ u upravqawu biti uskoro siraju grad i NIP po pola. Ona Brazilu 600.000. Udru`ivawem
frastruktura. Cvetkovi} je pozvao izvo|a~e radova da prionu na definisani. Skup{tina grada }e predstavqa prvi deo severne obi- sa Krajslerom „Fijat“ postaje
rad i da se dr`e rokova, a Vlada }e obezbediti sredstva. u septembru da usvoji odluku o laznice i spaja „Servis dva“, zo- {esti najve}i proizvo|a~ auto-
nu u Jovanovcu i radnu zonu mobila u svetu, a do{ao je u Kra-
Petrovac. Planirano je da se ju- gujevac ne samo zato {to mu je
TE[KE MA[INE OPET SU U POGONU `na obilaznica uradi do kraja dr`ava ponudila velike benefi-
naredne godine, kada treba da bu- cije, nego i zbog toga {to }e ovde
de zavr{en i autoput do Bato~i- proizvodwa biti jeftinija nego
ne. u Italiji. U Poqskoj je proiz-
No, tu se poslovi na putnoj in- vodwa dva do tri puta jeftinija
frastrukturi ne zavr{avaju. Pre- nego u Italiji, a procewuje se da
ma Zdravkovi}evim re~ima, treba }e u Kragujevcu biti jeftinija
da se izmesti deo puta za Erde~ nego u Poqskoj. To su ekonomski
bli`e Lepenici, da se napravi razlozi za{to je „Fijat“ ovde i
krak prema Medicini rada i iz- za{to ne odustaje od posla sa na-
gradi novi put za Erde~. ma i s obzirom na veli~inu kri-
Planirano je i da se put pored ze pomerawa u rokovima su veoma
@draqice, pored „Zastava kamio- mala, uverava Neboj{a Zdravko-
na“, pro{iri na najmawe osam vi}.
metara. Pored velikih „Fijatovih“ ko-
^ista ra~unica operanata, u posao }e se ukqu~iti
i doma}e firme. Na testirawu za
Neboj{a Zdravkovi} tvrdi da proizvodwu delova za „punto“ je
se realizuje sve {to je predvi|e- petnaestak na{ih proizvo|a~a.
no ugovorom sa „Fijatom”. Prema nezvani~nim informaci-
- Radi se revitalizacija Fab- jama, ve} pet-{est je polo`ilo
rike automobila i za to je Mini- test i uskoro }e biti ukqu~eni u
starstvo ekonomije predvidelo proizvodwu delova za prvu ugrad-
sedam milijardi dinara, a u isto wu.

НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редакција Анкица Весић (заме-
ник гл. уредника), Милош Пантић (уредник привреде), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обре-
новић (redakcija@kragujevacke.rs), Вук Павловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер, foto@kragujevacke.rs) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар
Димитријевић ► Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, Иван Стаменов, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станко-
вић (marketing@kragujevacke.rs) ► Секретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац, Каницова бб
4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. август 2009. www.kragujevacke.rs
ПОЛИТИКА
DECENTRALIZACIJA I REGIONALIZACIJA kturama i organizacijama koje
po~ivaju na suprotnom, beogrado-

Mostovi preko Save

Pojava regionalnih
centri~nom rezonu delovawa i
postojawa, poru~uje Sa{a Mile-
ni}. – Te `eqe su iracionalne
dok se ne objektivizuju u realnoj
politi~koj voqi i inicijati-
vi.
NOVI SAD – SIMBOL ASIMETRI^NE FEDERACIJE ILI SPONA ZA NOVE ODNOSE Potpredsednik „Zajedno za [u-
stranaka u Srbiji madiju” upozorava da je demokra-
do~ekana je s rado{}u u tija u Srbiji udarila u zid koji,
Vojvodini, te je najve}i ako se ignori{e, preti regresi-
politi~ki zadatak ovih jom, kompromitovawem same de-
mokratije ne samo kao poli-
grupacija da grade veze s ti~kog poretka nego i dru{tvene
Novim Sadom i na wih vrednosti; preti karikaturali-
ra~unaju kao na stvarnu zacijom politi~ke scene. Jedini
osovinu emancipacije stvarni odgovor pred tim zidom
Srbije danas, ka`e Sa{a je, apostrofira Mileni}, hrabri
ulazak u dubinski proces decen-
Mileni}, potpredsednik tralizacije – a on jedino naru-
„Zajedno za [umadiju” {ava stratifikovane interese
svih monopola koji ograni~avaju
okretawe teme o de- razvoj Srbije.

П
centralizaciji i de- - Pre svega, kad se govori o re-
beogradizaciji gionalizaciji, tu se me{aju babe
Srbije celokupnu pa- i `abe, ka`e Branko Radun. – S
`wu javnosti okre}e u jedne strane, u Vojvodini mnogi
pravcu Novog Sada i pod regionalizacijom zapravo
polo`aja Vojvodine. proturaju federalizaciju, jer Vo-
Gotovo dve tre}ine stanovni{tva jvodina dobija elemente dr`av-
Srbije koji `ive ju`no od Save i nosti. Nije to vi{e regionali-
Dunava }ute i ~ekaju dogovor iz- zacija, izlazi to iz wenih okvi-
me|u„velikog tate” i „tate koji bi ra. Ona prvo treba da zadovoqi
to hteo da postane”. Javnost ovog potrebe gra|ana, a ne lokalnih o-
dela Srbije opravdano se pita: ligarhija.
za{to bi samogra|ani Vojvodine
Dva veka centralizma
imali zagarantovani procenat
republi~kog buxeta, za{to svi Ciq nije decentralizacija sa-
gra|ani Srbije nemaju jednaka ma po sebi nego da gra|ani imaju
prava i mogu}nosti, za{to Novi vlast bli`e sebi i da se aktivno
Sad treba da ima ve}e razvojne ukqu~e u proces dono{ewa poli-
{anse od, recimo, Ni{a i Kragu- ti~kih odluka kroz decentrali-
jevca? Zna~i li to da su stanovni- zaciju. Da li }e to zna~iti
ci ju`no od prestonice gra|ani razbijawe monopola mo}i poli-
drugog reda? ti~kih partija?
- Novi Sad ne treba da ima ve- - Sama decentralizacija i re-
}e nadle`nosti i Vojvodina ve}a gionalizacija ne}e razbiti mo}
prava od bilo koje druge regije i politi~kih partija zato {to bi
oblasti u Srbiji, kao {to nikom to podrazumevalo promenu Usta-
ne bi trebalo da pada na pamet da va, a to je vrlo ozbiqno pitawe
ograni~ava bilo koga, a kamoli koje bi trebalo da bude re{eno u
Vojvodinu i Novi Sad, u borbi za ve}oj meri demokratski i mnogo
sopstvena prava, ka`e za „Kragu- promi{qenije nego {to je bilo
jeva~ke” Sa{a Mileni}, potpred- SA[A MILENI] ^EDOMIR ANTI] BRANKO RADUN 2006. godine, eksplicitan je ^ed-
sednik regionalne stranke „Zaje- omir Anti}. – Da bi gra|ani ima-
dno za [umadiju”. – „Tatu” imaju, emancipacije Srbije danas. Srbije, dakle prostor ju`no od bije je da dr`ava finansira se- li ve}i uticaj na centalne
i to je dobro metafori~no re~e- - Mi, na`alost, u ovom trenut- Kolubare, Save i Dunava, bude re- dam ili osam autonomnih pokra- vlasti, oni moraju da dobiju nov
no, deca – nedorasli i nesprem- ku moramo da ka`emo da je Srbi- gionalizovan po ugledu na regio- jina po uzoru na sada{we Kosovo, zakon o izboru poslanika – {to
ni da preuzmu odgovornost za ja verovatno regionalno naj- nalne zajednice iz sedamdesetih tvrdi ^edomir Anti}. – Kad ka- bi zna~ilo da ih biraju nepo-
sopstvenu sudbinu. To, zapravo, neujedna~enija zemqa u Evropi, godina. `em Kosovo, mislim na srpske sredno. To bi vrlo brzo Srbiju,
zna~i da slobodu, prava i jednu podse}a istori~ar ^edomir An- - U samom startu je napravqena delove ove pokrajine koji dobija- koja se polako svodi na desetak
asimetri~na regionalizacija s ju godi{we pola milijarde evra, velikih gradovova, pre svega na
Vojvodinom koja je dobila velike a taj novac ide u birokratiju i ko- Beograd, Novi Sad, Ni{ i Kragu-
ЧЕДОМИР АНТИЋ ingerencije ne samo u finansij- rupciju – a ne siroma{nom naro- jevac, dovelo u situaciju da odre-
skom delu, ve} i u ostalim sfera- du tamo. I Vojvodina ima krajeve |eni krajevi dobiju poslanike
ma, naro~ito ako se uzme u obzir koji su nerazvijeni koliko i jug koje bira mali broj gra|ana.
Anti} daqe smatra da moramo
Vojvo|anski identitet statut, koji ve} ima elemente dr-
`avnosti, tvrdi Branko Radun,
Srbije, ali ima Novi Sad, koji be-
le`i najve}i godi{wi rast me|u uzimati u obzir ne samo teoret-
Mislim da je vrlo lo{e {to u Vojvodini levi~arske stranke i one saradnik u ~asopisu „Nova srp- svim gradovima – upravo zato {to ske obrasce koji govore kako tre-
koje su o autonomiji u~ile na osnovu predstave koju je o woj stvarao je- ska politi~ka misao”. – Srbija je u wemu sakupqeno sve, kao {to ba da funkcioni{e jedna regi-
dan autoritarni komunisti~ki re`im u ovom trenutku poku{avaju da svakako postaje asimetri~no re- je nekada bilo samo u Beogradu. onalna dr`ava, ve} i osobenosti
izgrade novu naciju u severnoj pokrajini. Ono {to mora da bude pred- gionalizovana – ili ~ak federa- Anti} daqe napomiwe da su- na{eg regionalizma. Treba na{a
uslov za stvarawe autonomije Vojvodine jeste da se pita narod. Istori- lizovana. Neophodno je da se {tinska regionalizacija podra- vlast da bude decentralizovani-
izvr{i debeogradizacija u ra- zumeva da dr`ava deakumulira ja, potrebno je da razne oblasti u
ja Vojvodine je istorija srpstva u woj. Tek odskora stranke mawina `ele
znim sferama, ali o~igledno je ogromna sredstva koja idu u jedan Srbiji dobiju ve}i uticaj na Beo-
da Vojvodina bude ne{to posebno – i to zato {to misle da }e je tako o-
da republi~ka elita u Srbiji ni- ili eventualno dva grada. Podra- grad, ali treba, tako|e, znati da
dvojiti od Srbije.
je spremna da stvori simetri~no zumeva da u budu}nosti dr`ava o- je na{a dr`ava dva veka gra|ena
Za identitet srpske nacije Vojvodina je vrlo va`na i tek kad se po-
slobodi poreza i da`bina one kao vrlo centralizovana.
{tuje to pravo ve}inskog naroda koji ~ini skoro 70 posto stanovni- regionalisti~ko re{ewe.
krajeve koji su nerazvijeni, a ne - Ne}e biti razbijawa monopo-
{tva ove severne pokrajine, tek onda mo`emo govoriti o nekom Deakumulacija sredstava da finansira sto ili 1000 qudi la mo}i politi~kih partija, ve}
vojvo|anskom identitetu. Mislim da bi qudi koji u ovom trenutku ~i-
@iteqi ispod Save i Dunava koji su imali enormne plate i }e se, na`alost, stvoriti novi
ne politi~ku elitu Vojvodine morali da ~itaju upravo te uxbenike ko-
`ele simetri~nu regionalizaci- nazivali se ministrima i wiho- regionalni centri mo}i, a de-
ji govore o tome da je Vojvodina ne samo ve}inski naseqena Srbima, ve}
ju, da se isti nivo nadle`nosti i vim zamenicima. centralizacija }e, zapravo, po-
da je u pro{losti, kada je Srba bilo mnogo mawe, bila bastion srpstva.
prava prenese na sve delove Sr- - Gra|ani ostalih delova Srbi- stati sama sebi svrha, predvi|a
bije i svakog gra|anina Srbije, je trebalo bi da prestanu pasiv- Branko Radun. – To jest, wu }e is-
vrstu dostojanstva koji iz toga ti}. – To nije jedini wen tako ali koliko je ta `eqa realna? koristiti lokalne oligarhije da
no da `ele i da politi~ki
proizilaze, niko nikome ne mo- crn i negativan rekord. Ina~e, - Ono {to bi hteli glasovi ko- u~vrste svoju vlast u regionu.
nemudro takve `eqe poveravaju
`e da pokloni i da svako svoj i- ono {to treba zameriti sada- ji se ~uju obi~no iz centralne Sr- na realizaciju politi~kim stru- Slobodan CUPARI]
dentitet gradi kroz borbu za ove {wim vlastima, ali i ostalim
vrednosti. vladama koje su vodile zemqu od
Mileni} veruje da se Vojvodi- 5. oktobra, jeste ~iwenica da ni-
na na~ekala da u Srbiji nai|e na kada na demokratsku osnovu nisu
povoqan ambijent za razumevawe postavile pitawe regionaliza-
ovih pitawa i da je otuda pojava cije i ustavnog ure|ewa Srbije –
„Zajedno za [umadiju” i drugih i nikada nisu otvorile ozbiqnu
regionalnih stranaka u Srbiji javnu raspravu o tome.
do~ekana s najve}om rado{}u up- Anti} smatra da je potreba Sr-
ravo u severnoj pokrajini. Zato je bije u ovom trenutku da bude de-
najva`niji politi~ki zadatak o- centralizovana i regionalizo-
vih grupacija da svoje veze grade s vana, ali ne na na~in {to }e bi-
Novim Sadom i Vojvodinom, ra- ti afirmisane ustavne kategori-
~unaju}i na tu vezu kao na stvar- je od pre trideset, ~etrdeset
nu politi~ku polugu i osovinu godina i ne na na~in da ostatak
www.kragujevacke.rs Четвртак, 27. август 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 5
Privreda
SUKOB U „TRGOVINI 22“

Akcionari sada pred fabrikom

U sukobu mawinskih
akcionara i
obezbe|ewa „Trgovine
22“ povre|ena su dva
lica. Policija i
`andarmerija i daqe
ispred fabri~kog
kruga, a zbog blokade
Ulice „19. oktobar“
saobra}aj se odvija
alternativnim
VELIMIR LAZI]
pravcima NAJAVQUJE
DAQE PROTESTE
osle skoro ~etvoro-

П
mese~ne blokade rada
privatizovanog pred-
uze}a „22. decembar“,
odnosno „Trgovina
22“, u nedequ u kas-
nim popodnevnim i
no}nim satima do{lo je do suko-
ba izme|u mawinskih akcionara
i radnika obezbe|ewa ove firme.
Prema saop{tewu policije, u
nedequ oko 17,25 sati, po ulasku
u prostorije „Trgovine 22“, oko
40 pripadnika fabri~kog obez-
be|ewa izbacilo je mawinske ak-
POLICIJA I @ANDARMERIJA POKU[ALA
DA SPRE^I SUKOB
cionare koji su protestovali u
krugu i trpezariji firme. Tom
prilikom do{lo je do fizi~kog
sukoba u kome su povre|ena dva
akcionara i jedan pripadnik o-
bezbe|ewa. Oko 200 mawinskih
akcionara, koji su se posle izba-
civawa iz kruga fabrike, okupi-
li ispred ulazne kapije,
poku{alo je ponovo da u|e u krug
fabrike, kada je polomqen deo o-
grade.
Po li ci ja je in ter ve ni sa la i
ovoga puta spre~ila da do|e do
fi zi~ kog ob ra ~u na fa bri~ kog
o bez be |e wa, ko je je bi lo u cr -
nim majicama sa natpisom „Tr-
go vi na 22“, i ma win skih ak ci-
onara.
Kako bi se spre~ili daqi suko-
bi, u nedequ u 23 sata pred „22.
decembar“ stigle su jake snage
`andarmerije, u tri autobusa i
oko deset specijalnih vozila.
U saop{tewu MUP-a nagla{ava
se da je jedan radnik obezbe|ewa
upotrebio suzavac, a da je kod dru-
gog prona|en „elektri~ni {ok“.
U drami koja se odvijala ~ita-
vu no} bilo je stalnih ko{kawa
akcionara i radnika obezbe|ewa.
U dva navrata iz kruga fabrike
ba~en je suzavac. Hitna pomo} je
na previjawe prevezla Nenada Da-
bovi}a, koji je dobio posekotine
od slomqenog stakla.
Ina~e, sukob akcionara i ve-
}inskog vlasnika tiwa oko ~eti-
ri meseca. Tada su mali
akcionari neovla{}eno u{li u
krug fabrike i blokirali wen
rad. Sud je potom usvojio privre-
menu meru i akcionarima nalo-
`io da napuste krug i prostorije
u „Trgovini 22“, ali ona ni do da-
nas nije sprovedena, jer su akci-
onari tra`ili izuze}e
kragujeva~kog suda. Privremena
mera nije sprovedan ni posle od-
luke Vrhovnog suda Srbije da ne u-
va`i wihove zahteve.
Posle ovog sukoba koji je mogao
da ima i tragi~ne posledice, ma-
winski akcionari nastavili su
proteste ispred fabri~ke kapije
i daqe insistiraju}i na podeli
preduze}a na dva akcionarska
dru{tva. Prema re~ima predstav-
nika udru`ewa mawiskih akcio-
nara, kojih ima 916, Velimira
Lazi}a, protest }e trajati dok se
ne izvr{i deoba firme.
- Na to imamo i moralno i za-
konsko pravo, jer su firmu prav-
ili radnici bez u~e{}a dr`ave.
Akcionari tra`e ono {to im
pripada, a imaju 15 odsto akcija
u preduze}u. Nismo dali da se
rasproda sva imovina, jer smo i
mi weni vlasnici. Zato je grupa
od tridesetak radnika stalno de-
`urala. Momci u crnim majica-
ma, ve}inom navija~i Radni~kog,
upali su u krug fabrike i po~eli
da vi~u, da tuku, lome sve pred so-
bom. Koristili su suzavac i pal-
ice. Tukli su stare qude, od kojih
su mnogi hroni~ni bolesnici.
Tra`imo od dr`ave da reaguje i
da za{titi na{a prava, ka`e La-
zi}.
Prema re~ima direktora pred-
uze}a „Trgovina 22“ Miroquba
Krsti}a, radnici obezbe|ewa }e
ostati u fabrici dok bude bilo
potrebno.
- Mi se nadamo da }e do norma-
lizacije stawa do}i u najskori-
jem periodu i ne vidim razloga da
se ovakva situacija raste`e. Za
firmu i Kragujevac je dobro da se
spuste tenzije, ali i za mawinske
akcionare, jer od uspe{nosti po-
slovawa firme zavisi vrednost
wihovih akcija, rekao je Krsti}.
U saop{tewu za javnost pred-
sednica Upravnog odbora „Trgovi-
ne 22“ Nata{a Mili}evi} je,
POVRE\ENI
NENAD DABI]
izme|u ostalog, napisala da je
preduze}e kupqeno po zakonu, da
mawinski akcionari ne}e da u-
zmu nadoknadu koja im pripada po
svim propisima, a to je danas
1.000 dinara po akciji.
- Istovremeno dr`e firmu u
blokadi i ne daju nam da radimo
i da se razvijamo. Niko ne shvata
da je to dobro i za wih, jer im ta-
ko raste vrednost akcija. Do sada
smo, samo ove godine, imali pre-
govore sa pet strate{kih partne-
ra. Svi su odustali od ulagawa
zbog wihovog protesta. Firma je
morala da anga`uje privatno o-
СИНДИКАТ ПИШЕ
МИНИСТРУ ПОЛИЦИЈЕ
Primer
zloupotrebe
Savez samostalnih sindika-
ta Kragujevca povodom sukoba
mawinskih akcionara sa pri-
padnicima fabri~kog obezbe-
|ewa uputio je pismo ministru
policije Ivici Da~i}u od koga
tra`i da se ukqu~i u prevazi-
la`ewe situacije u „22. decem-
bru“.
„Ovo preduze}e primer je
zloupotrebe privatizacije u
kome su svi radnici, wih pre-
ko 700, ostali bez posla. Moli-
mo vas da u ovakvim
slu~ajevima podr`ite ideju
revizije privatizacije, koja se
name}e kao neophodna u na{em
dana{wem dru{tvu“, pi{e, iz-
me|u ostalog u pismu, koje je
potpisao predsednik ovog sin-
dikata Jugoslav Risti}.
bezbe|ewe, jer na drugi na~in ni-
je mogla da oslobodi fabriku, i-
ako postoji odluka suda da
mawinski akcionari nemaju pra-
vo da borave u firmi, kao i pri-
vremena mera koja im nala`e da
napuste krug i prostorije „Trgo-
vine 22“, ka`e Nata{a Mili}e-
vi}. Ona dodaje da su tokom
vi{emese~ne blokade uputili
zvani~an dopis Vladi Srbije,
Ministarstvu unutra{wih po-
slova i Ministarstvu pravosu|a
sa zahtevom za hitno postupawe i
za{titu prava i imovine predu-
ze}a. Policija je zakonske mere
poku{ala u vi{e navrata da
sprovede, a u ovom trenutku po-
licijske snage {tite privatni
posed i o~ekujemo mirno razre-
{ewe novonastale situacije.
M. \EVI]
6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. август 2009.
DIVQA GRADWA NA AKUMULACIJI ZA PIJA]U VODU
Bura na Gru`i
Vlasnici pontona na je-
zeru tvrde da ih
„Vodovod” nezakonito uk-
lawa, pi{u tu`be i orga-
nizuju wihovo
~uvawe, jer ka`u da su od
ribolova~kih
udru`ewa dobili
dozvole da ih
postavqaju (!), dok
nadle`ni u
„Vodovodu” ka`u da }e
nastaviti da {tite
akumulaciju. Me|utim,
prava zavrzlama je {ta je
~ija imovina, pravo i
nadle`nost
Пише Јаворка Станојевић
ako su u Kragujeva~kom
И
„Vodovodu” o~ekivali
da }e uklawawe ponto-
na i mostova koje su ri-
bolovci podigli na
Gru`anskom jezeru bi-
ti rutinski posao, koji
}e nai}i na op{te odobravawe
zbog nastojawa da se za{titi aku-
mulacija koja vodom snabdeva oko
300.000 gra|ana Kragujevca i o-
kolnih op{tina, epilog bi mogao
da bude neo~ekivan za ovo javno
preduze}e. Nezadovoqni vlasnici
pomenutih pontona i mostova re-
{ili su da se bore za, kako ka`u,
za{titu svoje imovine. Zbog toga,
ve} danima de`uraju ~uvaju}i
„svoje” objekte, a u me|uvremenu su
anga`ovali i advokata koji je u
wihovo ime Op{tinskom tu`ila-
{tvu u Kragujevcu podneo krivi~-
ne prijave protiv odgovornih u
JKP „Vodovod”, kako tvrde, zbog u-
Пише Зоран Мишић
ripadnici Policijske
П Kradu i od Boga
stanice u Bato~ini uhap-
sili su 18. avgusta Slobo-
dana V. (39) iz Kragujevca,
za koga se sumwa da je u to-
ku ove godine, vi{e puta, krao no-
vac iz crkve Svetih apostola
Petra i Pavla u Badwevcu. Poli-
cija traga za jo{ jednom osobom za
koju se sumwa da je zajedno sa Slo-
bodanom V. krala novac iz te seo-
ske crkve. Prema navodima poli-
cije, sumwa se da su oni do crkve
dolazili Slobodanovim vozilom
i, koriste}i odsustvo sve{tenika,
sa ikona i stola sa sve}ama u vi{e
navrata ukrali oko 30.000 dinara.
Ukradeni novac tro{ili su za ku-
povinu hrane, pi}a i garderobe.
Vekovima, u na{oj tradiciji,
ukrasti u ili iz crkve smatrano je
najve}im grehom. Sam status sve-
tiwe {titio je hramove, tako da
~ak i danas brojni sakralni objek-
ti nemaju nikakvo posebno obezbe-
|ewe ili sigurnosne sisteme. Zbog
toga su sve ~e{}e na meti drskih
lopova i razbojnika. Iz crkava i
manastira kradu se ne samo pare
sa ikona i dobrovoqni prilozi
vernika, ve} i ikone i krstovi,
posude namewene crkvenim slu-
`bama, dragocene kwige, delovi
sve{teni~ke ode}e, bakarne plo~e
sa krovova hramova...
Samo tri dana posle hap{ewa
bato~inske policije, wihove kole-
ge iz Subotice saop{tile su medi-
jima da su otkrile dvojicu
osumwi~enih za kra|u iz pravo-
slavne crkve na Pali}u. Kako se
navodi u policijskom saop{tewu,
oni se terete da su sa krova crkve
10. jula odneli bakarne plo~e i
Наличја
gro`avawa sigurnosti ve}eg broja
gra|ana. Advokat Dragan Toma{e-
vi} iz Gorweg Milanovca ka`e da
su prijave podnete zato {to su
radnici „Vodovoda” pretili da }e
„baciti u vodu” vlasnike i „sve
di}i u vazduh”, ~ime su doveli u o-
pasnost, kako wih, tako i ostale
pecaro{e na Gru`anskom jezeru.
Pozivaju}i se na Zakon o plani-
rawu i izgradwi, Toma{evi} naja-
vquje i pokretawe novih tu`bi na
osnovu kojih }e vlasnici poru{e-
nih pontona tra`iti 500 hiqada
dinara od{tete za uni{tenu imo-
vinu. Obja{wava da zakonodavac
nije predvideo da se za podizawe
objekata koji slu`e za pecawe tra-
`i bilo kakva dozvola. Ovaj advo-
kat poziva se na ~iwenicu da u
dozvoli, koju su ribolovci dobili
od kraqeva~kog udru`ewa koje gaz-
duje gru`anskom vodom, stoji da je
pecawe sa pontona i platformi
dozvoqeno, a jedini uslov je da ta-
kvi objekti budu privezani za oba-
lu. On tako|e tvrdi da su vlasnici
poru{enih platformi ujedno i
vlasnici zemqe u priobaqu i da su
objekte za pecawe podigli na svojoj
imovini. Ne `ele}i da ulazi u to
da li su graditeqi platformi i-
mali pravo da uzurpiraju deo jeze-
ra koje je u vlasni{tvu
„Vodovoda”, kao ni u to da li je u-
dru`ewe ribolovaca kompetentno
da izdaje dozvole za gradwu bilo
~ega, pa ~ak ni to da u dozvoli sto-
ji da se sa platformi mo`e peca-
ti, ali ne i da se one mogu
podizati gde kome padne na pamet,
Toma{evi} insistira na ~iweni-
ci da prilikom ru{ewa nije is-
po{tovan zakonom predvi|eni
postupak
- Sve i da su potpuno u pravu,
nisu smeli bez najave i upozorewa
da do|u i ru{e. Zna se, i zakon je
to jasno propisao, kako se te stva-
ri rade. Mora da postoji re{ewa
U^ESTALE PQA^KE CRKAVA I HRAMOVA
Pro{le nedeqe policija je uhapsila Slobodana
V. iz Kragujevca koji je u vi{e navrata iz badweva~ke
crkve ukrao oko 30.000 dinara. Kra|e u crkvama
i manastirima sve su u~estalije, a krade se
sve: novac, ikone, sve{teni~ke ode`de, predmeti
nameweni slu`bi, ~itavi bakarni krovovi
lim koje su prodali osobi koja ot-
kupquje sekundarne sirovine.
Protiv Ako{a K. (24) i malolet-
nog J. B. iz Subotice podnete su
krivi~ne prijave.
Poharane svetiwe
Koliko su u~estale kra|e po
hramovima SPC svedo~i i nedav-
na pri~a iz beogradske „Crne hro-
nike”. Pre mesec i po dana tamo-
{wa policija uhapsila je Brani-
mira @. (31) iz Beograda, koji se
sumwi~i za oko 40 te{kih kra|a
pravoslavnih hramova i crkvi na
teritoriji glavnog grada. Osum-
wi~eni je u wima obijao kase za
dobrovoqne priloge i odnosio no-
vac. O drskosti dana{wih lopova
i bezbo`nika svedo~e jo{ dva pri-
mera iz Beograda, jer su tokom ove
godine lopovi usred bela dana od-
neli i pokrali limove i bakarne
oluke sa hrama u Srem~ici i cr-
kve Svetog Marka, koja je u samom
centru Beograda, i prodavali ih
kupcima sekundarnih sirovina.
U januaru ove godine iz crkve
Kneza Lazara na Zvezdari ukrade-
na je vredna pozla}ena ikona, ~ija
MIHAILO JA]IMOVI] TU@I
„VODOVOD” I TRA@I]E
NAKNADU [TETE
na osnovu koga se utvr|uje da je ne-
ki objekat bespravno podignut i
re{ewe na osnovu koga se odobrava
wegovo ru{ewe. Potom se vlasni-
ku mora dati odre|en rok da ga sam
ukloni. Vlasnik se onda mo`e `a-
liti, a ru{ewu se mo`e pristupi-
ti tek po{to sve zakonske mogu-
}nosti budu iscrpqene, ka`e ovaj
gowomilanova~ki advokat, koji je
tako|e redovno peca na akumula-
ciji koju su svojevremeno sred-
stvima samodoprinosa gradili
Kragujev~ani.
„Izme{ani” vlasnici
Na zakonskoj proceduri insi-
stira i jedan od podnosilaca pri-
jave Mihailo Ja}imovi}. Ovaj
Beogra|anin poreklom iz Gru`e,
naime, smatra da je nastup radnika
„Vodovoda” bio skandalozan.
- U jednom trenutku pojavio se
bager u ~ijoj pratwi je bila jedna
je vrednost procewena na 300 evra.
Zbog ranijih ~estih slu~ajeva kra-
|e, zvezdarski hram uveo je video
nadzor ~ije su kamere registrova-
le po~inioca koji je prvo revno-
sno molio ispred ikone da zavara
crkveno osobqe i ostale vernike u
hramu, a zatim je ikonu „smotao”
ispod kaputa i pobegao. Prodao ju
je na buvqaku za 10 evra. Kada ga je
policija uhapsila priznao je da je
istu crkvu opqa~akao i par dana
ranije, kao i nedavno jo{ dve,
hram kod beogradskog Novog gro-
bqa i jednu crkvu na Novom Beo-
gradu!
Narkomani i „otpada{i”
Kriminolozi koji se bave ovom
sve ~e{}om nemilom pojavom sa-
vremenih pqa~ka{a crkava isti-
~u da se oni mogu podeliti u dve
kategorije. U prvu spadaju qudi
bez domova - besprizorni i „koko-
{ari”, nezaposleni i narkomani.
Pripadnici druge mnogo su opa-
sniji, wihov ciq je da se obogate.
Na meti ovih drugih, profesio-
nalaca, ~esto su i delovi crkvene
imovine poput krstova, bista i
PONTONI NA GRU@ANSKOM JEZERU PRE INTERVENCIJE
„VODOVODA”
grupa od dvadesetak qudi „naoru-
`anih” lopatama, budacima, seki-
rama i jednom motornom testerom.
Do{li su do moje platforme i ka-
da sam pitao – {ta `ele, drsko su
odgovorili - da sru{imo ovo. Na
moje pitawe ko su oni da ru{e, re-
kli su mi da su iz kragueva~kog
„Vodovoda”. Onda sam je rekao da
ne mo`e tako, samo da se do|e i da
se ru{i, ve} da moraju da imaju ne-
ko re{ewe. Na to su oni po~eli da
prete da }e da me bace u vodu i da
sve dignu u vazduh. Uzeo sam mo-
bilni telefon da pozovem poli-
ciju, ali su policajci ba{ u tom
trenutku stigli. Od wih sam dobio
imena dvojice direktora protiv
kojih sam podneo prijavu zbog u-
gro`avawa sigurnosti, a sada }u da
tra`im i od{tetu, ka`e Ja}imo-
vi}
On tvrdi da je vlasnik zemqe na
kojoj se nalazila sporna platfor-
ma, kao i brvnare, za koju ka`e da
je monta`ni objekat koji mu slu`i
samo da se skloni od sunca i ne-
vremena.
To {to nema dozvolu za gradwu
spomenika, limenih i metalnih
plo~a, bakarnih krovova, oluka...
Nazivaju ih „otpada{ima” jer su,
poput kolega koje profi „rade”
saobra}ajne znake, {ahte i par-
kovsku i uli~nu galanteriju, te-
sno povezani sa qudima koji se
bave otkupom sekundarnih siro-
vina.
Me|u vrhunske profesionalce
koji se bave ovim „bezbo`ni~kim”
zanatom spadaju specijalizovane
grupe koje „pohode” hramove SPC,
a dolaze iz susednih zemaqa, Bu-
garske i Rumunije. Wihov plen ~e-
www.kragujevacke.rs
ni jednog ni drugog za Ja}imovi}a
nije problem, jer ka`e da ne pos-
toji zakon koji ga na to obavezuje.
Istovremeno nagla{ava da je spre-
man da sam poru{i sve {to je na-
pravio ako mu neko donese re{ewe
kompetentnog dr`avnog organa.
Ko je taj ~ija re~ mo`e da presu-
di, me|utim, nije lako odgovoriti.
On {to je jasno je da je pojas {iri-
ne 510 metara, uz 42 kilometra du-
ga~ku obalu akumulacije, za{ti-
}ena sanitarna zona u kojoj gradwa
nije dozvoqena. Zemqi{te u toj zo-
ni, me|utim, nije u vlasni{tvu
„Vodovoda” ve} me{tana koji ima-
ju pravo da ga obra|uju - uz kontro-
lisanu primenu hemijskih
sredstava.
Borislav Busarac, predsednik
op{tine Kni}, na ~ijoj teritori-
ji se nalazi jezero, ne zna da li
vlasnici imaju pravo da otu|uju
zemqu, ali zna da op{tinski orga-
ni nisu izdali ni jednu dozvolu za
bilo kakvu gradwu uz obalu Gru-
`anskog jezera.
Druga zavrzlama odnosi se na to
{ta je ~ija nadle`nost, jer je ze-
Ilustracija: G. Milenkovi}
sto su vredne i svete kwige i sli-
ke koje zavr{avaju na crnom umet-
ni~kom tr`i{tu Evrope i sveta, a
po{to su u pitawu neprocewiva
dela nacionalne verske, kulturne
i duhovne ba{tine - u pitawu nije
samo kra|a materijalnih dobara
jer je {teta neprocewiva. Pripad-
nici ovih grupa u kriminalno-po-
licijskom `argonu „kr{teni” su
kao - crnoberzijanci.
A, na meti savremenih pqa~ka-
{a crkava je bukvalno sve.
Iz Eparhijskog dvora u Po`a-
rev cu u kra de na je vred na „na -
www.kragujevacke.rs
mqa na kojoj se akumulacija nala-
zi vlasni{tvo „Vodovoda”, dok sa-
mom vodom gazduju „Srbijavode”,
pa je ovo JKP samo kupac sirove
vode koju posle prera|uje i proda-
je. Ribolovci i wihov pravni zas-
tupnik sada tvrde da su
„Srbijavode” prenele svoje inge-
rencije na udru`ewe koje izdaje
dozvole za pecawe, pa se pozivaju
na prava koja su dobili uplatom
~lanarine.
Ko je za {ta nadle`an
„Vodovod”, kao prozvana strana,
za sada se ne obazire na tu`be i
proteste i nastavqa sa ru{ewem.
Zamenik direktora Tomislav Vu-
kadinovi} ka`e da u ovom preuze-
}u o tu`bama znaju samo iz medija.
- Mi smatramo da radimo kori-
snu stvar i to na na{em zemqi{tu.
Ako je na{a pravna slu`ba napra-
vila propust i ako se ustanovi da
JEDNA OD UKLOWENIH PLATFORMI
nismo postupili po zakonu,
spremni smo da snosimo odgovor-
nost i platimo ono {to sud odre-
di. Me|utim, mi u ovom trenutku
ne znamo pojedinosti, pa ne mo`e-
mo ni da komentari{emo slu~aj
samo na osnovu onoga {to pi{e u
novinama, ali, bilo {ta da je u pi-
tawu, ne nameravamo da odustane-
mo i nastavi}emo ru{ewe dok ne
uklonimo i posledwu platformu.
sledna“ panagija kojom su se slu-
`ile generacije brani~evskih e-
pi sko pa. Povodom ove kra |e
reagovala je i Patrijar{ija, tra-
`e}i od dr`ave da za{titi sve-
tiwe SPC.
U pravoslavnoj crkvi svetog Jo-
vana u Glo`anu ukradeno je 15 iko-
na s kraja 19. veka. Poharana je
poznata crkva Ro|ewa presvete Bo-
gorodice u selu Prilipac kod Po-
`ege, ~iji je paroh Milan
Popovi} u o~ajawu uputio poziv
na{im politi~arima da obi|u me-
sto zlo~ina kako bi „zajedno vide-
li kakvom stranputicom ide
Srbija i zajedno poku{ali da je
spasu“.
Profesionalci
i „crnoberzijanci”
Pirotski arhijerejski name-
snik, protojerej Hristivoje Niko-
li}, upozorio je da su u pirotskoj
op{tini poharane tri crkve. U se-
lu Zvonce odneto je 11 vrednih i-
kona, a u Bazoviku i Dojkincima
po dve:
- Ovo je delo grupe pqa~ka{a
koja je do{la s druge strane gra-
nice, iz Bugarske. Jedan od wenih
~lanova osu|en je za kra|u fili-
granskog krsta iz Saborne crkve
u Pirotu, izjavio je on novinari-
ma.
Podse}amo da su, pre nekoliko
godina, lopovi ~ak upali i u stan
episkopa {umadijskog Jovana u
Kragujevcu i ukrali crkvene i
li~ne dragocenosti.
Tokom 2002. godine u crkvama i
manastirima po~iweno je 28 kra-
|a, a 2006. godine 19. Samo u 2002.
godini sedam od deset manastira u
Ov~arsko-kablarskoj klisuri osam
Nagla{avam posledwu, jer se po
novinama povla~i informacija
da ru{imo selektivno i da smo na-
vodno po{tedeli neke svoje parti-
jske drugove. Ina~e, ru{ewu smo
pristupili posle vi{e upozorewe
Ekolo{ke inspekcije, koja nam je
sugerisala da uklonimo sve {to se
nalazi u vodi. Smatram da }e nas
podr`ati i pravi sportski ribo-
lovci koji zbog pomenutih plat-
formi ne mogu slobodno da se
kre}u obalom i da pecaju tamo gde
`ele. Isto o~ekujem i od sugra|a-
na, ka`e Vukadinovi}, nagla{ava-
ju}i da se u grupi koja je podnela
tu`be ne nalazi ni jedan Kragujev-
~anin.
Po{to i jedna i druga strana o-
be}avaju da }e po{tovati zakone,
slu~aj za{tite Gru`anskog jezera
trebalo bi da bude lako re{iv, sa-
mo treba prona}i ko je nadle`an,
koji zakon ima koju rupu, ko ima
interes da se akumulacija pija}e
vode pretvori u turisti~ku desti-
naciju, a ko da se ~ista voda sa~uva
za budu}e generacije.
U me|uvremenu, neko u dr`avi,
„Vodovodu”, lokalnoj samoupravi
i op{tini Kni} trebalo bi da po-
radi na tome da se sve {to je sada
sporno stavi na sto i pod lupu
propisa.
puta je obijeno! Ukradena je 21 i-
kona.
Upravnik Muzeja SPC u Srem-
skim Karlovcima, protojerej-sta-
vrofor Marko [panovi}, ka`e da
se ukradene svetiwe preprodaju u
inostranstvu:
- Vojvo|anske crkve su bogate, a
barokne ikone kvalitetnije od o-
nih slikanih na Zapadu. Pojedine
se, kako saznajemo, prodaju u ino-
stranstvu i za nekoliko miliona
dinara po komadu.
Lopovi ne miruje ni za najve}e
praznike. Tokom Bo`i}a dogodilo
se vi{e od desetak kra|a u hramo-
vima SPC. U crkvama u Kli~evcu
i Bubu{incu, kako je saop{tila
Policijska uprava u Po`arevcu,
na sam dan Bo`i}a, posle litur-
gije, sa oltara su ukradeni dinar-
ski i devizni prilozi vernika.
Uhap{eni su bra}a Nenad S. (31)
i Dragan S. (28) iz sela Leskovac
kod Petrovca na Mlavi, zbog sum-
we da su po~inili oba krivi~na
dela. Sli~no je i u bratskoj Crnoj
Gori. Cetiwska policija uhapsi-
la je pro{log decembra @. M. sa
Cetiwa, zbog sumwe da je krao po
crkvama. On je obio bravu na glav-
nim vratima cetiwske crkve, u-
{ao u wu, obio kutiju sa pri-
lozima vernika i ukrao oko 165 e-
vra u raznim apoenima. Sumwa se
da je ovaj ~ovek, u no}i izme|u 6. i
7. juna iste godine, obio vrata cr-
kve i otu|io za sada neutvr|eni
iznos novca iz kutije sa prilozi-
ma i oko 15 evra sa stalka kod i-
kona. U isti hram poku{ao je da
provali i 15. septembra 2008. go-
dine, ali ga je spre~io radnik
Mitropolije.
Четвртак, 27. август 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 7
Наличја
U^ESTALI ZASADI MARIHUANE
Nova kultura
na wivama [umadije
„Planta`e” indijske
konopqe zamenilo
je vi{e mawih parcela
me|usobno ra{trkanih
da ne bi skretale
pa`wu. Sve je vi{e
sitnih proizvo|a~a
koji u ku}i, u ormaru,
uspevaju da obezbede
dobar rod i zaradu
Пише Елизабета Јовановић
atarima sela Brzan kod
У
Bato~ine i Darosavi
kod Aran|elovca in-
spektori za suzbijawe
krijum~arewa droge
SVE VI[E ZASADA INDIJSKE KONOPQE U [UMADIJI
prona{li su zasade ma-
rihuane, sa kojih su u-
qnu toplotu i svetlost, a uredno Naj~e{}i je, ipak, izgovor da su
brali 110 kilograma indijske
ih je zalivao i |ubrio. marihuanu sadili za svoje potre-
konopqe, u sirovom stawu. Droga
Od po~etka godine do sada zaple- be.
je bila zasa|ena na vi{e lokaci-
weno je 177 kilograma marihune, a Mara{evi}ev utisak je da se
ja. U Brzanu je bilo 90 kilograma
10 kilograma u osu{enom stawu bi- povr{ine pod marihuanom ne
konopqe u neposrednoj blizini lo je spremno za prodaju. Ina~e, u {ire znatno, samo nema velikih
Velike Morave, a 20 u zaseoku Va- proseku se od {est kila sirove ma- zasada kao nekada, nego je seju ra-
gan u Darosavi. se dobija kilogram kvalitetne mar- {trkano, na mawe povr{ine. Ka-
Me|utim, policija nije uspela ihuane. Re~ je o najjefitinijem `e da pouzdano znaju za jo{ neke
da prona|e one koji su je tu zasa-narkotiku, prodaje se 500 dinara za planta`e i da predstoji wihova
dili, boqe re}i „poturili” na tu- gram, na veliko 250 evra za kilo- se~a.
|u, prete`no dr`avnu zemqu, a gram, uglavnom „albanke”, koja sti- Indijska konopqa seje se u
te{ko i da }e se oni vi{e vra}a- `e krijum~arskim kanalima sa martu i aprilu, a zri u septembru
ti da provere da li je jo{ {ta os-Kosova i Albanije. Zanimqivo je da i oktobru, kada se i bere i tada u
talo za wih.
je ova vrsta opojne droge zabele`ila sebi sadr`i najve}u koli~inu
Bez obzira na tu okolnost, po-
skok cene u odnosu na ranije godine. psihoaktivnih supstanci. Neki
licija je nastavila pretragu ter-
Zbog toga se sve vi{e qudi odlu~uje proizvo|a~i je skidaju ~ak i u no-
ena u potrazi za nekim novim da je sadi, ali ne
zasadima i tako ponovo u Brzanu kao nekada - iza ku-
prona{la i posekla dodatnih 57 }e, ili kod dede ili
kilograma indijske konopqe od nekog bliskog ro|a-
koje se nakon su{ewa dobija mar- ka na selu, nego na
ihuana. I ova parcela je bila dr`avnoj zemqi i-
blizu Velike Morave, nedaleko od li zapu{tenim i-
zasada prona|enih pre nekoliko mawima privatnih
dana. vlasnika.
O~ito da proizvo|a~i ove „mo- - Marihuana se
derne kulture” vode ra~una gde je
kod nas gaji u zaba-
seju i rasa|uju. Birkaju blizu vo-
~enim wivama, u
de, kako bi je mawe polivali, od-
raskr~enim delo-
nosno kako bi se biqke same
vima {ume, pored
opskrbile vlagom. DROGA KOJU JE POLICIJA OBRALA U BRZANU
reke i jezera. U Ba-
losavama su pro-
Ku}ne laboratorije
{le godine, recimo, donosili na vembru, pre po~etka mrazeva, su-
Pored uzgoja na otvorenom, ko- zasad vodu u plasti~nim baloni- {e, drobe i iznose na tr`i{te,
ji je postao popularan i tra`i ma, ka`e Sa{a Mara{evi}, ruko- koje ima sve mla|u klijantelu.
mawe pa`we, a nosi ve}i rizik, o- vodilac linije za suzbijawe Marihuana je u{la na velika
vu vrstu opojne droge sve ~e{}e narkomanije. vrata i u osnovne {kole. Staro-
proizvode u ve{ta~kim uslovima, sna granica se spustila na 13-14
unutar zatvorenih prostora. Tako Uzgoj na ni~ijoj zemqi godina, a i me|u rastura~ima sve
su, recimo, u Gro{nici, kod jed- Policija je zbog proizvodwe, vi{e je maloletnika. Ona je i u-
nog maloletnika, na|ene zasa|ene dr`awa i stavqawa u promet ove laznica u svet narkomanije.
vrste droge od Praksa je pokazala da od lica ko-
po~etka godi- ja su u policiju privedena kao
ne li{ila maloletnici zbog marihuane 70
slobode 11 li- odsto vremenom postaju heroin-
ca, koji su, u- ski zavisnici. Marihuana, ina~e,
glavnom iz- izaziva napade straha, dezorijen-
govarali da tisanost, povi{en krvni priti-
nisu znali da sak i poreme}aj rada srca, deluje
od te biqke i na reproduktivne organe i mo-
mo`e da se `e da izazove ne`eqene posledi-
proizvede ma- ce i po potomstvo.
rihuana, a Ipak, posao sa drogom je naju-
stariji su nosniji, {to nedvosmisleno po-
preuzimali tvr|uju povratnici, koji i posle
od go vor nost odle`ane robije nastavqaju da se
umesto mla- bave ovom vrstom biznisa, rizi-
dih aktera.
kuju}i da ponovo budu „zabra-
Tvrdili su ka-
vqeni” na du`i rok. Dodu{e,
ko je to ustva-
nisu svi „veliki igra~i”, ali i
SPAKOVANI PAKETI]I ri stara, in-
oni sa za~eqa, koji se samo ugra-
PRONA\ENI KOD PREPRODAVACA dustrijska ko-
|uju u cenu narkotika, `ive iz-
nopqa koja
slu`i za proizvodwu kanapa. Ne- nad proseka i {ire mre`u,
~etiri biqke, na Bubwu par sad-
ve{to birkaju}i takozvane „reg-
nica u garderoberima, tre}i pro- ki su se pravdali kako su je zasa-
rute” koji }e raditi za wih. Za-
izvo|a~ koristio je prolaz do dili zbog bube zlatice da bi to i ne ~udi {to je sve vi{e
skloni{ta. Vlasnik je, na svoju za{titili krompir, ili da je to individualnih proizvo|a~a, jer
ruku, izveo improvizovano struju hrana za ptice koje dr`e u ku}i, su oni prva ruka koja ostvaruje i
kako bi biqkama obezbedio dovo- da je re~ o samoniklim biqkama... najve}i profit.
8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. август 2009.
KAKO U]I U TRAG „ISTURENIM” ODEQEWIMA FAKULTETA
Unosan biznis iz
xepa lakovernih
Пише Јаворка Станојевић
ada mu se na „Fejsbuku” poja-
K
vio baner koji obave{tava o
mogu}nosti upisa na Novu a-
kademiju umetnosti, koja otva-
ra odeqewe u Kragujevcu,
@eqko Jankovi}, student ma-
{instva koji je sebe radije vi-
deo kao xez pijanistu nego in`ewera, nije
gubio vreme. Prokrstario je netom, saznao
detaqe i odmah poslao prijavu. Po{to je
uspe{no polo`io prijemni ispit, ostalo
mu je samo da uplati hiqadu evra za prvi
semestar i da po~ne da se usavr{ava kod,
kako mu je obe}ano, vrhunskih stru~waka.
Drugu hiqadarku trebalo bi da iske{ira
na po~etku narednog semestra i tako sve do
diplome. Iako {kolarina nije ni malo
skromna, qubav prema muzici i mogu}nost
da studira u svom gradu ipak su odneli
prevagu.
Ovih dana @eqko je, me|utim, prili~no
zabrinut zbog sumwe da bi mogao da bude
`rtva prevare, jer gotovo da nema medija
koji nije objavio upozorewe budu}im bru-
co{ima i wihovim roditeqima da je stu-
dirawe na izdvo-
jenim odeqewima
fakulteta ra~unica
bez kr~mara. U upozo-
rewu se podvla~i da,
po zakonu koji je do-
net jo{ 2006. godine,
takva odeqewa nema-
ju zakonsku osnovu za
postojawe, pa su, lo-
gi~no, i diplome koje
se tamo sti~u neva-
`e}e. Apele da se iz-
begava upis na ove
zakonom nepriznate
visoko{kolske usta-
nove upu}uju iz Min-
istarstva prosvete,
istovremeno poziva-
ju}i one koji su ve}
„naseli” da podnesu
prijavi inspekcij-
skim organima.
Problem je, me|u-
tim, {to ni akadem-
ci ni oni koji
finansiraju wihovo {kolovawe nisu naj-
boqe informisani o tome koji fakultet
ima potrebne dozvole za rad, jer ih svi u-
veravaju da su diplome koje }e kod wih ste-
}i validne. Drugo pitawe koje mu~i
pozvane da pomognu u razotkrivawu onih
koji kr{e}i zakon dobro zara|uju je da li
je to wihov ili posao dr`avnih organa.
„Obrazuju” i preduze}a
i agencije
Da bi dobili odgovor na prvo dovoqno
je da posete sajt Komisije za akreditaciju,
na kome postoje spiskovi svih visokih
{kola koje su dobile akreditaciju ili akt
upozorewa, a koje tako|e imaj pravo da up-
isuju studente. Ukoliko im je internet ne-
dostupan informaciju mogu dobiti od
Ministarstva prosvete.
Odgovor na to ~iji posao je da brine da
se zakon ne kr{i i da osujeti pqa~ku stu-
denata izgleda da ne postoji, jer niko u dr-
`avi, po~ev od resornog Ministarstva,
preko Akreditacione komisije, [kolske
uprave, lokalne samouprave, nema uvid u
broj institucija, preduze}a, agencija i o-
stalih koji se bave visokim obrazova-
wem.
Predsednik Komisija za akreditaciju
prof. dr Slobodan Arsenijevi} obja{wa-
va da telo kojim predsedava ne mo`e da
ima predstavu o broju visokih {kola koje
rade mimo zakona, jer wihovi vlasnici, po
pravilu, i ne tra`e dozvole za rad niti u-
pu}uju zahteve za akreditaciju. Profesor
Arsenijevi} ka`e zna da u Kragujevcu, na-
ro~ito u Domi sindikata, postoje izdvoje-
Друштво
Svi }e vam re}i da i u Kragujevcu ima izdvojenih fakultet-
skih odeqewa i da se visokom obrazovawem bave ~ak i neke
agencije i preduze}a, da su wihove diplome nevalidne.
Me|utim, niko od nadle`nih ne zna ko to i gde radi, a
prosvetna inspekcija reaguje samo po prijavama
na odeqewa nekih fakulteta, ali i da su
sli~ne nelegalne studije organizovane po
mawim mestima u okolini.
- Nedavno je odr`an sastanak Komisije
za akreditaciju, KONUS-a, Nacionalnog
saveta za visoko obrazovawe i Ministar-
stva na kome je zauzet stav da se mora uve-
sti red u oblast visokog obrazovawe.
Java{luku koji je posle dve hiqadite omo-
gu}io da se „kod svake bele ku}e” otvori
fakultet mora se stati na put, jer su mno-
gi obrazovawe pretvorili u unosan biz-
nis, omogu}avaju}i onima koji imaju
novac da pre~icom do|u do diplome. Mi
smo izdali saop{tewe u kome upozorava-
mo da diplome koje daju izdvojena odeqe-
wa ne}e biti priznate, a dr`ava bi sada
trebalo da se postara da spre~i wihov rad,
obja{wava prof. Arsenijevi}.
U Ministarstvu
prosvete poplavu ra-
znih institucija koje
se bave visokim obra-
zovawem upore|uju sa
nadrilekarstvom, ob-
ja{wavaju}i da je i
jednoj i drugoj pojavi
te{ko stati na put.
Oni pozivaju sve koji
su prevareni, ili
sumwaju da bi to mo-
gli biti, da se obrate
wihovim inspekcijskim organima, jer
prosvetna inspekcija, uprkos pretwama da
}e preduzeti mere protiv svih koji se ne-
zakonito bave obrazovawem, reaguje samo
po prijavi. To zna~i da bi neko ko je dao
novac da zavr{i sumwiv fakultet sada
trebalo da podnese prijavu, kako bi mu di-
ploma bila progla{ena neva`e}om!
Predstavnici Ministarstva prosvete,
tako|e, potvr|uju da niko u dr`avi nema
podatak o broju institucija koje se bave
visokim obrazovawem, jer se mnoge obra-
zovne ustanove registruju kao preduze}a
ili agencije. Stoga „loptu” prebaciju na
teren na lokalne samouprave.
Vrzino kolo
Nada Mili}evi}, ~lanica Gradskog ve-
}a za nauku i saradwu sa Univerzitetom,
me|utim, odbacuje svaku mogu}nost da bi
bilo koja slu`ba gradske uprave mogla da
ima takve podatke. Ona ka`e da grad, osim
materijalne podr{ke koju pru`a kraguje-
va~kom Univerzitetu, nema nikakve inge-
rencije kada je u pitawu visoko obrazova-
we.
- Po meni, to je, ipak, pitawe dr`ave,
jer je obrazovawe ne{to {to mora da bude
pod sistemskom kontrolom. Lokalna samo-
uprava nije osniva~ ni jedne obrazovne
institucije i ni jedan organ na{e uprave
ne izdaje dozvole za wihovo osnivawe.
Oni, na `alost, dozvole za rad dobijaju po
osnovima koje nemaju veze sa obrazovawem,
jer se registruju kao preduze}a ili ne{to
sli~no, ka`e Nada Mili}evi}.
Ni ovda{wa [kolska uprava nije adre-
sa na kojoj treba tra`iti informaciju o
broju i kredibilitetu onih koji nude aka-
demske studije za velike pare, jer je u wi-
hovoj nadle`nosti samo osnovno i sredwe
obrazovawe. Isto va`i i za prosvetnu in-
spekciju, po{to ovda{wi inspektori ne-
maj pravo da
kontroli{u rad fa-
kulteta.
Ako se upustite
da sami proveravate
da li {kola koju ste
upisali ili plani-
rate da upi{ete ima
dozvolu za rad, odgo-
vor }e uvek biti po-
zitivan.
Tako na zaje~ar-
skoj Visokoj {koli
za menaxment i biz-
nis „Megatrend” u-
niverziteta, koja
ima izdvojeno ode-
qewe u Kragujevcu
obja{wavaju da na
diplomi koju sti~u
ovda{wi studenti
stoji da su diplomi-
rali na fakultetu u
Zaje~aru. Na ovom
fakultetu su nam,
dodu{e, potvrdili
da ovda{we odeqewe
nema akreditaciju, ali
su kazali da je to samo
pitawe vremena, jer taj
dokument o~ekuju ve}
tokom naredne nedeqe.
Ako bi @eqko sa
po~etka pri~e, ili
bilo koji budu}i stu-
dent, pozvao nadle`ne
iz takozvane Nove aka-
demije, verovatno bi i
oni imali slo`enu
pri~u, usmerenu da se od akademaca i wi-
hovih roditeqa izvu~e pozama{na suma
novca. Neki }e mo`da i nasesti, uprkos
~iwenici {to niko ne zna ~ak ni gde bi
trebalo da bude locirana pomenuta aka-
demija, po{to mesec dana pre po~etka
{kolske godine jo{ uvek nema svoje pro-
storije. Dr`avni organi }e u me|uvreme-
nu, uprkos ~iwenici da su i oni kao i
obmanuti studenti mogli da do|u do in-
formacija o wihovom radu, ~ekati da ne-
ko podnese prijavu.
Roditeqi koji imaju novca i daqe }e
tra`iti pre~icu da im deca bez mnogo mu-
ke do|u do diplome, a dr`avni fakulteti,
slede}i logiku da znawe postaje roba, po-
dizati {kolarine, teraju}i tako studente
sa dubqim xepom tamo gde se stolica mawe
greje.
Na kraju, treba re}i da to {to je neki
fakultet privatni ne zna~i automatski da
radi nelegalno, jer su po va`e}em zakonu
oni koji imaju akreditaciju jednaki sa dr-
`avnim visokim {kolama.
www.kragujevacke.rs
УКРАТКО
Tekstilci obla~e
decu iz Doma
Nedavno je osnovano Udru`ewe proizvo|a~a tekstila
„[umadija” koje je okupilo 10 firmi iz Kragujevca,
Vrwa~ke Bawe i Rekovca. Mada doma}im tekstilci-
ma ne ide ba{ najboqe, ovda{wi proizvo|a~i de~je
garderobe odlu~ili su da sprovedu jednu humanu ak-
ciju.
- Iako ne mo`emo da se pohvalimo dobrom proda-
jom na{ih proizvoda, to nije razlog da ne pokloni-
mo ode}u deci kojoj je neophodna. Zato je na{e
Udru`ewe odlu~ilo da „obu~e” mali{ane iz De~jeg
doma „Mladost”, kako bi mogli spremni da krenu u
novu {kolsku godinu. Nadamo se da }emo ode}u obez-
bediti za sve mali{ane iz ove socijalne ustanove, a
ne samo za decu {kolskog uzrasta, rekao je za „Kragu-
jeva~ke” Miodrag Ili}, vlasnik ovda{we firme
„Kolibri” i predsednik novoosnovanog udru`ewa
„[umadija”. M. C.
Plavci dali krv
U utorak, 24. agusta, 35 pripadnika kraguje-
va~ke Policijske uprave i vatrogasaca dobro-
voljno je dalo krv i znatno „poja~alo”
fri`idere Zavoda za transfuziologiju Kli-
ni~kog centra ovom dragocenom te~no{}u.
Ina~e, na svaka tri meseca, u istom ili ve-
}em broju, oni se odazivaju akcijama ovog ti-
pa. Pored toga, postoji jedna grupa pripadnika
policije koja se uklju~uje po potrebi - po po-
zivu, naro~ito kada se javi deficit retke krv-
ne grupe ili „otanje” depoi Transfuziologije.
E. J.
Volonteri iz Hanovera
u Kragujevcu
Volonteri nevladine organizacije „Junan” iz Hanove-
ra boravi}e u Kragujevcu od 21. do 31. avgusta, gde }e u
De~jem domu „Mladost”, zajedno sa volonterima Crve-
nog krsta, realizovati projekat „Put oko sveta za se-
dam dana”. Oni }e svakog dana, od 17.15 do 19.30 ~asova,
imati veoma interesantne radionice edukativnog,
kulturolo{kog, sportsko-rekreativnog i zabavnog ka-
raktera namewene ne samo mali{anima iz Doma, ve}
i svoj deci Kragujevca. Ciq ovih radionica je da deca
kroz igru, pesmu, glumu, kreativni rad i zabavu nau~e
vi{e o kulturi, tradiciji i qudima drugih zemaqa.
Ina~e, kragujeva~ki Crveni krst sara|uje ve} pet
godina sa nema~kom organizacijom „Junan” koja pro-
pagira za{titu ~ovekove sredine i realizuje projek-
te namewene deci i mladima. M. C.
Besplatana provera
sluha
De~aci i devoj~ice, mla|i od 18 godina, mo}i }e u
narednih 15 dana besplatno da provere sluh. Grad-
ska uprava, u saradwi sa preduze}em „Alfa” d.o.o. iz
Kragujevca, koje se bavi proizvodwom, servisirawem
i distribucijom slu{nih aparata, organizuje akci-
ju besplatne provere sluha a decu i mlade koja }e
trajati u posledwoj nedeqi avgusta i prvoj nedeqi
septembra.
Akcija }e se sprovesti u prostorijama preduze}a
„Alfa”, koje se nalaze u Ulici Bulevar kraqi-
ce Marije broj 8. Zakazivawe pregleda i sve potrebne
informacije mogu se dobiti na telefon 305-740.
M. O.
Takmi~ewe za
najboqi biznis plan
U oktobru ove godine odr`a}e se ~etvrto po re-
du takmi~enje za najbolji biznis plan za po-
tencijalne i sada{nje mlade preduzetnike, u
organizaciji Biznis start centra Kragujevac.
Ovaj projekat, kao i od sada, finansijski }e
podr`ati Vlada Kraljevine Norve{ke, po-
sredstvom holandske nevladine organizacije
SPARK, a partneri }e biti grad, Univerzitet,
Regionalna agencija za enonomski razvoj, Ko-
mora i ovda{nja udru`enja preduzetnika.
Pobednici mogu osvojiti vredne nagrade, u-
klju~uju}i i mikrokredite u vrednosti od hil-
jadu do deset hiqada evra. A. V.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 27. август 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 9
Друштво
NOVINE U GRADSKOM JAVNOM PREVOZU
ДНЕВНИК
Mewaju se i oznake i Ostao sam
polasci
Osim broj~anih oznaka u samim na-
bez teksta
Pri~a mi jedan stari Kraguje-
v~anin kako mu ni{ta nije
zivima linija, kao i trasama jasno sa nadimcima novih di- Братислав Славковић Кеша
kojima prolaze, ni{ta se ne}e pro- rektora. Nekada su nosili
meniti. Promena ima u redu vo`we nadimke iz detiwstva – Mile Zum, Ne{a Xada,
Kragujev~ani koji ko- НАЗИВ ЛИНИЈЕ СТАРА НОВА Pera ^kemba, a ovi danas @ika Deset posto,
ОЗНАКА ОЗНАКА
riste gradske autobuse Корићани – Корман 1К 1 Dragan Tender, Goran Ugradwa...
od po~etka septembra (Ботуње)
(Н. Милановац) 2 2
mora}e da se naviknu Петровац – Ждраљица
(Доња Сабанта)
Zamolio me urednik lista „Kra- filmovi, on bi znao da krimi-
ne samo na novi, tako-
zvani zimski re`im
(Водовод) Бресница -
Денино Брдо
3 3 ЗАМЕНА ЛЕГИТИМАЦИЈА gujeva~ke” da napi{em jedan de- nalce vi{e ne jure, nego jave, pa
Аутобуска станица – 4 4 mokratski dnevnik od sedam dana. ih sa~ekaju. Tako ostadosmo da se
vo`we, ve} i na nove o- Стара Колонија Iako svaka demokratija vodi ka a- se}amo u restoranu „Teatar”.
Базени – Мале 5 5 Od 25. avgusta po~elo je izdavawe i zamena legiti-
znake linija. Agencija Пчелице utokratiji, ja sedoh i napisah.
za turizam i saobra}aj, Аутобуска станица – 6Г
macija za u~enike i studente, za {ta je potrebna Петак, 21. август
Грошница slede}a dokumentacija:
kojoj je poveren posao Аутобуска станица – 6В 7 Уторак, 18. август
organizovawa gradskog Вињиште Ã jedna slika (30x35mm) ne starija od 6 meseci
(Вишњак) Багремар – 8 Ã popuwen obrazac (zahteva) za izdavawe Danas me srete jedan poznanik,
prevoza, donela je od- Илићево (Стара
општина) legitimacije Ju~e sam dobio selidbene tro- pa me upita {to sam tako smr{ao.
luku da se linije od 31. Козујево – Цветојевац 9 9 {kove, tako ja zovem li~ni doho- Mene mrzelo da mu obja{wavam
avgusta ozna~avaju SA- Ердеч – Маршић 10 10 U^E NICI OSNOVNIH I SREDWIH [KOLA
dak, pa sam ga danas preseqavao za da ve} {est meseci ne konzumi-
MO „celim brojevi- Хотел – Станово – 11 11
пијац
à fotokopija zdravstvene kwi`ice info stan, struju, mobilni tele- ram alkohol i da sam sa gurman-
ma”. Метро – Станово – 12 12 (original na uvid) ili fotokopija li~ne
Метро
fon, dugove i jo{ neke „sitnice”, luka pre{ao vi{e na ribqe
To je dovelo da ma- Мале Пчелице –
karte (original na uvid)
3T 13 a meni {ta ostane. Pa, opet ispo- konzerve i tako postao konzerva-
log „pretumbavawa”, pa Теферич (Трмбас) Ã potvrda o redovnom poha|awu {kole ili
Мале Пчелице – 1Р 14 overen zahtev ISP-a od strane {kole ~etka. tivac. Kad sam bio elegantno po-
}e tako, na primer, li- Романија(Кванташ)
Kad sam to zavr{io, spremio puwen, tj. Debeo, onda su me
Корићани – Драча 15 15 STUDENTI
nija Male P~elice – Велико Поље – sam se da ispratim dr Bodu, Dule- pitali za{to sam takav?
16 16
Teferi~ koja je do sada Десимировац (Село) Ã fotokopija li~ne karte (original na uvid) ta inspektora i jo{ sedamnaest, To me je podsetilo na afori-
Баљковац – Дом 17 17
nosila oznaku 3T, ubu- старих (Језеро)
à potvrda o redovnom poha|awu fakulteta da ne nabrajam sad poimenice, ko- zam A. Baqka: „Neki mi ka`u jedi
di}e biti linija broj Бозман – Мала вага – 18 18 ili overen zahtev ISP-a od strane fakulteta
Бозман ji putuju na Svetu Goru. Spremio govna, a neki - nemoj da jede{! Ni-
13. Денино Брдо – Центар 5К 19 sam dva litra rakije, da poklone kako svetu da ugodi{”.
– Денино Брдо
- Potrebu da oznake Драгобраћа – Базени
ja{wava Mari- zi do pre tri meseca. Najve}e pro- ~uvaru grobqa u Zejtinliku i jed-
5Д 20
linija zamenimo „ce- (Шљивовац) Базени – 5Р 21 na @ivkovi}, mene izvr{ene su na liniji Hotel nom monahu. Субота, 22. август
Романија(Кванташ)
lim brojevima” imali Козујево – Ремонтни
stru~ ni sarad- – Stanovo – Pijac. Polasci „jeda- A za sre}an put su se jo{ po-
1РЗ 22
smo zbog nove usluge завод nik Agencije za naestice” pomereni su za pet – de-
Багремар – Ремонтни 8РЗ 23
brinuli harmonika{ Jefta, pe- Subota, dan kada se kupamo. Kad
koju planiramo da uve- завод turizam i sao- set minuta na zahtev putnika. va~ Pera ^arapa i, naravno, Gagi sam se su{io pozvoni mi mobil-
demo. U pitawu je tele- Ћава – Ново насеље 1Ц 24 bra}a. Pored toga, na liniji 24 ( nekada- harmonika{. Put je organizovao ni, javqa mi se koleginica Slav-
fonski automat koji Po wenim re- {woj 1C) uveden je jo{ jedan pola- ]ure. ica Stojanov. Do{la sa mora, ja je
}e biti aktivan 24 sata i putem ko- ~ima, osim broj~anih oznaka u sa- zak sa ]ave u 22 sata. Time }e ova Po{to je po~elo Svetsko pr- {eretski upitah, jel’ usolila ri-
ga }e Kragujv~ani mo}i da se in- mim nazivima linija i trasama linija biti „produ`ena” za gotovo venstvo u atletici, ]uretov za- bu. Odgovorila mi je da se dr`ala
formi{u o polascima gradskih kojima prolaze autobusi, promena deset kilometara, ka`e Marina kqu~ak je bio da atleti~ari iz recepta. Posle tih na{ih zafr-
autobusa i u vreme kada Agencija za ima i kada je red vo`we u pitawu, i @ivkovi}. O svim izmenama u Kenije i Etiopije tr~e najboqe kancija pitala me kada imamo
turizam i saobra}aj ne radi.Kako to solidnih. gradskom prevozu Kragujev~ani se jer „treniraju” sa lavovima i ti- probu, jer i ona i ja spremamo duo
}e se automat aktivirati ukucava- - Ne samo da od 31. avgusta na mogu informisati na sajtu Agen- grovima, a atleti~ari Amerikan- dramu „Tigar i stra{ni lav”. Mo-
wem broja preko telefonskog broj- snagu stupa takozvani zimski red cije za turizam i saobra}aj ci su najboqi na kratkim stazama, ram da napomenem da to nije
~anika, morali smo postoje}e vo`we, ve} su polasci na pojedi- www.atskg.com ili na telefone jer ih tamo juri policija, pa mo- predstava za decu. Na{li smo se u
oznake sa slovnim sufiksima da nim linijama dosta pomereni u 300-372 i 364-002. Novi xepni re- raju brzo da zamaknu u neku zgradu. restoranu „Teatar” ispijaju}i
zamenimo „celim” brojevima, ob- odnosu na one koji su bili na sna- dovi vo`we ve} su u prodaji. sok. Ona me onda upita kako udate
Среда, 19. август `ene spre~avaju da dobiju sviw-
У [KOLI „MIRKO JOVANOVI]” IPAK CELODNEVNI BORAVAK ski grip? Na moje „ne znam”, sa-
Posle ispra}aja, spavao sam op{ti mi da samo isteraju krmka
ketu sa roditeqima pred{kolaca malo du`e, tek sam predve~e kre- iz ku}e i pre|u na piletinu. Za-

Prostor dobijen i znamo da je celodnevni boravak

neophodan. Zato smo i odlu~ili
da se sna|emo u datim okolnosti-
ma i nikako ne odla`emo ovaj po-
nuo u Balkan, da se na|em sa svo-
jim pajta{ima Bibetom, wegovim
bratom Nikolom i Mikicom. Dok
sam i{ao ka ba{ti Balkana, srete
groktao sam se od smeha.

Недеља, 23. август

preraspodelom sao za idu}u godinu. Nedostatak

Iako od planirane nado- Unetaj
gradwe {kole ove godine Oni se, me|utim, sada sele na vu u me|usmeni – od 11 do 14 sa-
ne}e biti ni{ta, {kola
}e obezbediti mesta za
celodnevni boravak pr-
vaka druga~ijom organi- toga, bi}e opremqena i igraoni- va {kole, a direktor Milova-
zacijom rada
U osnovnoj {koli „Mirko Jovano-
vi}” ipak }e biti otvoren celod-
nevni boravak za u~enike prvog
razreda. Prema prvobitnoj zami-
sli, prostor za tu namenu trebalo
je da se dobije nado-
gradwom {kole i MAJSTORI @URE DA ADAPTACIJA NA VREME BUDE ZAVR[ENA
preseqewem kabine-
ta u taj deo, ali no-
vac iz gradskog
buxeta za te radove
preusmeren je na is-
platu jubilarnih na-
grada nastavnicima.
Tako od planirane
nadogradwe ne}e bi-
ti ni{ta, bar ove go-
dine. Me|utim, u
{koli su se sna{li,
pa se adaptacija dva
kabineta za potrebe
celodnevnog boravka
prvaka ovih dana
privodi kraju.
- Nadogradwa {ko-
le trebalo je da bude
zavr{ena ovog leta.
deo bili bi preba~eni kabi-
ti za geografiju i biologiju.
drugi sprat, a deo u kome su bili
sme{teni preure|uje se i u tom
prostoru }e biti dve u~ionice za kre~ewe i farbawe stolarije o-
celodnevni boravak dece. Pored
ca, tako da }emo od prvog septem- novi} se nada i pomo}i iz grad-
bra mo}i da primimo 70 u~enika
na celodnevni boravak, obja{wa-
va Nenad Milovanovi}, direktor
{kole „Mirko Jovanovi}.
Ina~e, potreba za takvim pros- {koe ne}e se odustati. Do sada je
torom je evidentna.
- Mi ve} tri godine radimo an- izrada projektne dokumentacije i
prostora jenostavno }emo nadok-
naditi druga~ijim rasporedom, a
me jedan „stari” Kragujev~anin.
Posle ~uvenog „kako si, {ta ra-
di{, gde }e{”, on mi re~e kako mu
ukoliko bude bilo potrebe za nije jasno sa nadimcima ovih no-
pravke }emo organizovati nasta-
vih direktora. Nekad su nosili
nadimke iz detiwstva: Mile Zum,
ti, ka`e Milovanovi}.
Ne{a Xada, Pera ^kemba itd, a
Novac za preure|ewe prostora,
ovi danas @ika Deset Posto, Dra-
bezbe|en je iz sopstvenih sredsta- gan Tender, Goran Ugradwa... O-
stao sam bez teksta.
skog buxeta. Trudili su se, kako Четвртак, 20. август
ka`e, i da iskoriste postoje}u o-
premu i materijal. Do~ekao sam jednog drugara ko-
- Ipak, od projekta nadogradwe ji `ivi u Be~u. Nismo se videli
trideset godina. Zamolio me da
iz gradskog buxeta finansirana ne sedimo u restoranu „Teatar”,
koje je tako|e moje stalno svrati-
glavni projekat.
{te, u`eleo se, veli, dobrog fil-
Ove godine o~eku-
jemo raspisivawe ma, pa da odemo u bioskop. Po~eh
tendera, a po~etak da se kiselo smejem. E, moj pobra-
radova naredne go- timo, gde ti `ivi{? Bioskopi su
dine, ka`e direk- u Kragujevcu pro{lost. Druga~i-
tor {kole „Mirko je je to sada nego kad si ti bio ov-
Jovanovi}”. de. Onda je bilo sedam bioskopa,
Nadogradwa bi a sad ne radi ni jedan. Vode ra~u-
morala da bude za- na o mladima, da ih ne iskvare
vr{ena do po~etka strani filmovi, puni agresije,
naredne {kolske nasiqa, kriminala, korupcije,
godine, po{to }e mita.
se do tada broj u~e- A da nije gledao te filmove,
nika na celodnev-
ministar \eli} ne bi kupio za
nom boravku udvo-
policiju auta marke „pe`o”, nego
stru~iti, a sada-
{wi kapaciteti ne{to doma}e iz „Zastave”.
to nikako ne bi Na pitawe za{to, odgovorio je
mogli da prihva- da ne mogu da stignu kriminalce
te. kad ih jure doma}im vozilom.
M. OBRENOVI] Eto, da ga nisu vaspitavali ti
I{ao sam na pijacu da kupim
diwu, pa onda kod lepe Sne`e u
„Piranu”, prodavnicu ribe i gde
bi nego u „Balkan”.
Ovih dana pored Svetkog atlet-
skog prvenstva u Berlinu, odr`a-
vaju se i jaki teniski turniri u
Americi.
^ujem `u~nu diskusiju kad ne-
ka na{a teniserka izgubi – te os-
etila mu{karca, nema tu vi{e
tenisa, nakupilo se to love. Kad
gledaju atletiku ili bilo koji
drugi sport, nema diskusije o
sportu. Nego - u {to je lepa ova,
{ta bih joj radio! Pravi TV
„sportski” voajeri. Uspeh, a pogo-
tovu neuspeh ovde se ne pra{ta.
Glagoqivo se pomiwe cela fami-
lija, iako im ne ide ni iz xepa ni
u xep. Uvek me podsete na izjavu
mog prijateqa i {kolskog druga
dr Bode Zdravkovi}a, koji je sada
bo`ji pripravnik, tj. Pen-
zioner, da pojedini narodi svo-
jim pona{awem nisu narodi, nego
dijagnoze.
Понедељак, 24. август
Po{to mi je Nadica otkucala
dnevnik nosim ga rano kod ured-
nika „Kragujeva~kih”. Dnevnici
se obi~no pi{u posle brodoloma.
Mo`da ne{to tone, pa da ja odne-
sem na vreme.
Autor je glumac
iz Kragujevca
10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. август 2009.
Troje mrtvih,
{est te{ko povre|enih
Tokom proteklih
sedam dana bilo
su 22 saobra}ajke,
САОБРАЋАЈ
u kojima su tri
osobe poginule,
{est te{ko
povre|ene i 14
lak{e
inulu nedequ obe-
М
le`io je ne tako
veliki broj sao-
bra}ajnih nesre}a
koliko su wihove
posledice bile
fatalne po u~e-
snike. Na podru~ju u`e gradske
zone, od 17. do 24. avgusta, desilo
se 20 saobra}ajnih nezgoda, u ko-
jima je 12 lica povre|eno, dok je u
jednoj, od ukupno dve koje su se de-
sile na magistralnim putevima
koji vode ka Kragujevcu, bilo lak-
{e povre|enih.
Bilans ovih nezgoda je tragi-
~an: tri osobe su poginule, {est
je zadobilo te{ke telesne povre-
de i 14 lake. Najve}a materijalna
{teta procewena je na 180.000 di-
nara.
Samo u jednom danu (20. avgu-
sta), na podru~ju [umadije iza-
zvano je osam saobra}ajki, u
kojima su tri osobe poginule, jed-
na zadobila te{ke telesne povre-
de i dve lake.
Najpre je, 20. avgusta izjutra,
oko 4 sata i deset minuta, u Ulici
Kraqeva~kog bataqona, na Zlatka
L. (37) iz Kragujevca, dok je neo-
prezno prelazio kolovoz, „zasta-
vom 101” naleteo Radovan A. (44)
iz \urisela. Voza~ se br`e kretao
iz pravca Kragujevca prema Dra-
gobra}i. Zlatko L. je tom prili-
kom te{ko povre|en, ali je posle
dva dana podlegao povredama u
Klini~kom centru.
Zatim je, u Darosavi kod Aran-
|elovca, oko 18 sati, u sobra}aj-
ki u kojoj su u~estvovala tri
teretwaka, poginuo Boban Mija-
tovi} (41) iz Aran|elovca. Dok se
kretao magistralnim putem iz
pravca Lazarevca ka Aran|elov-
cu, kamionom „Iveko”pre{ao je u
levu kolovoznu traku i udario u
blatobran predweg levog to~ka
„FAP-a”, koji je nailazio iz su-
protnog smera, nastavio kretawe
i direktno se sudario sa „MAN-
om” s prikolicom, zbog ~ega je
„MAN” sleteo u kanal i prevrnuo
se na bok sa sve prikolicom.
Boban Mijatovi} podlegao je
povredama na licu mesta, dok je
voza~ „MAN-a” Zoran S. (30) iz
Bora lak{e povre|en. Zbog ove te-
{ke nezgode, saobra}aj za teret-
wake i autobuse bio je u prekidu
tri sata, dok se saobra}aj za put-
ni~ke automobile odvijao alter-
nativnim putnim pravcima.
Posle nepunih pet sati od pret-
hodnog udesa, u Ulici Dr Jovana
Risti}a, poginuo je Vladimir Bo-
bi} (25) iz Kragujevca. On je, oko
22 sata i 40 minuta, voze}i „opel
kadet” neprilago|enom brzinom iz
pravca Bresnice prema centru
grada, u jednom momentu izgubio
kontrolu nad upravqa~em, levom
bo~nom stranom udario stablo po-
red puta, a nakon toga i u parkira-
no kombi vozilo. Usled
zadobijenih povreda Bobi} je, po-
sle svega dvadesetak minuta, pre-
minuo u Klini~kom centru, dok je
wegova saputnica Vesna U. (39) iz
Kragujevca zadobila te{ke povre-
de, zbog ~ega je zadr`ana na le~ewu.
www.kragujevacke.rs
Hronika
КРИМИНАЛ
Tu~a u
no}nom
klubu
KRAGUJEVA~KA policija u u-
torak je li{ila slobode i uz
krivi~nu prijavu sprovela
istra`nom sudiji Op{tin-
skog suda, Nenada T. (34) i
Predraga M. (25) iz Kragujev-
ca, zbog postojawa osnova
sumwe da su izvr{ili kri-
vi~no delo nano{ewa lakih
telesnih povreda.
Osnovano se sumwa da su se
Nenad T., pripadnik MUP-a,
i Predrag M., 21. avgusta oko
23:50, nakon kra}e verbalne
rasprave, me|usobno potukli
u no}nom klubu „VIP”. Pre-
drag M. je najpre iz startnog
pi{toqa koji je oteo Nenadu
T.pucao u wegov stomak i dr-
{kom ga vi{e puta udario po
glavi, a zatim mu je Nenad T.
uzvratio udarcima metalnom
{ipkom po glavi i telu. Tom
prilikom obojica su zadobi-
li lake telesne povrede i po
skra}enom postupku sprove-
deni su op{tinskom sudiji
za prekr{aje, nakon ~ega im
je policija odredila meru
zadr`avawa u trajawu do 48
sati.
NESRE]A U KOJOJ JE POGINUO DVADESETPETOGODI[WI MLADI]
Serija nezgoda, dodu{e, sa ne- do{lo usled br`e vo`we, ali i Posle dva dana, 21. avgusta, oko
{to bla`im posledicama, po~ela alkoholisanosti voza~a,koje je 11,30 sati, na raskrsnici ulica Ukrao
je 17. avgusta ujutru, u pola osam, tom prilikom zaradio te{ke po- Industrijske i Kormanskog puta,
udesom putni~kih automobila, na vrede. iz istih razloga kao u pre|a{wem novac iz
raskrsnici ulica Dragoslava I 19. avgusta, u pribli`no isto slu~aju, do{lo je do bo~nog suda-
Srejovi}a i Stojana Proti}a. Do vreme, u Ulici 1.300 kaplara, vo- ra, za koji je odgovoran voza~ te- ku}e
nezgode je do{lo usled nepo{to- za~ putni~kog auta Miloje P. (61) retwaka Aleksandar V. iz
vawa prvenstva prolaza, ali i vo- iz Kragujevca, u pripitom sta- Kragujevca. Drugi voza~ putni~- ZBOG OSNOVANE SUMWE da je
`we pre polo`enog voza~kog wu,pre{ao je na suprotnu stranu kog auta Igor J. (32), iz okoline izvr{io te{ku kra|u krim-
ispita od strane maloletnog M. kolovoza i sudario se sa drugim Vaqeva, zadobio je lake povrede, inalisti~ka policija li{i-
C. U ovoj nezgodi lak{e je povre- putni~kim vozilom. On je lak{e dok je putnik @arko J. (52) te`e, a la je slobode i uz krivi~nu
|en Vladan I. (26) iz Kragujev- povre|en, ba{ kao i druge dve petogodi{wi I. J. lak{e povre- prijavu istra`nom sudiji
ca. putnice, Svetlana M. (46) i Qi- |en. Op{tinskog suda sprovela
Istog dana, oko 15,30 sati, u U- qana A. (56), obe iz Kragujevca. Istog dana, u 15 sati, u Ulici Neboj{u M. (37) iz Kragujev-
lici Kneza Mihaila, Milorad F. Idu}eg dana, u 14 sati, na ras- Stojana Proti}a, prilikom izla- ca. Sumwa se da je on 17. av-
iz Kragujevca, dok se kretao una- krsnici ulica Vladimira Rolo- ska iz autobusa oboren je pe{ak gusta u ve~erwim satima
zad, oborio je devetogodi{weg de- vi}a i Grada Karare, zbog ne Svetozar M. (73) iz Kragujevca i obio ku}u u Kara|or|evoj u-
~aka D. \. iz Kragujevca i lak{e ustupawa prvenstva prolaza, tom prilikom zadobio lake tele- lici i iz we, nakon izvr{e-
ga povredio. Slavko L., voza~ putni~kog auto- sne povrede. Wega je pokosio Go- ne premeta~ine, uzeo ko`ni
Sutradan, u 18 sati, u Ulici mobila, sudario se sa biciklom s ran K. voza~ autobusa. nov~anik u kome je bilo
Stojana Proti}a, Qubomir K. (52) motorom, za ~ijim se upravqa~em Posle svega sat i po vremena, 2.500 evra. Nakon saslu{a-
iz Kragujevca sleteo je putni~kim nalazio @arko A. (46) iz Kragu- na raskrsnici kormanskog puta i wa, Neboj{i M. je odre|en
automobilom s kolovoza i udario jevca. Motorista je, na svu sre}u, saobra}ajnice za Mar{i}, dogo- pritvor.
u objekat pored puta. Do udesa je samo lak{e povre|en. dila se nova saobra}ajka po{to
taksista Novica G. iz Kragujevca
nije ustupio prvenstvo prolaza, a Kra|a
АКЦИЈА САОБРАЋАЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ Kragujev~anin Radomir D., voza~
putni~kog auta, vozio je vi{e oso-
ba nego {to propisi nala`u. To je
u crkvi
imalo za posledicu da ~ak {est o-
Kazne za prolazak kroz „crveno” soba bude povre|en: Sne`ana V.
POLICAJCI iz Bato~ine li-
{ili su slobode i uz krivi~-
(38) iz Kragujevca i petogodi{we
Pripadnici kragujeva~ke saobra}ajne po- nu prijavu istra`nom sudiji
dete V. J. zadobili su te{ke, dok
licije sproveli su 21. avgusta, u vremenu Op{tinskog suda sproveli
su sa lakim povredma pro{li Ra-
od 13-20 sati, lokalnu akciju poja~ane kon- Danijelu M. (28) iz okoline
trole saobra}aja. Ovog puta, u wu su bili u- domir D. (48), Vesna D. (35), Vio-
leta D. (22), kao i jednogodi{wa Jagodine, zbog osnovane sum-
kqu~eni i policajci u civilu, koji su we da je izvr{ila krivi~no
kolegama u uniformama prijavqivali uo- beba M. J., svi iz Kragujevca.
~ene saobra}ajne propuste. Akcija je bila Narednog dana, 22. avgusta, iz- delo kra|e, u saradwi sa Slo-
usmerena na kontrolu po{tovawa svetlo- jutra u pola sedam, na raskrsnici bodanom V. (39) iz Kragujev-
sno-signalnih ure|aja, odnosno sankcio- ulica Tome Vu~i}a i knez Mihai- ca, koji je ranije priveden.
nisawe prolaska na „crveno” svetlo na love, Dejan M., voza~ autobusa, ni- Sumwa se da su Slobodan V.
semaforu. je ispo{tovao prvenstvo prolaza, i Danijela M. vi{e puta u to-
Akcija je okon~ana podno{ewem 40 zahteva
te je @ivorad P. (54) iz Kragujev- ku 2009. godine u Badwevcu
Op{tinskom organu za prekr{aje, deseto- kod Bato~ine iz crkve „Sve-
ro nesavesnih voza~a ka`weno je na licu ca te{ko povre|en.
mesta, dok je za 23 prolongiran rok (u na- Nakon tri sata, u Bregalni~koj tih apostola Petra i Pavla”
rednih osam dana) pla}awa mandatne kazne ulici, Mile S. (70) iz Kragujevca krali novac. Oni su do crkve
Sedam voza~a iskqu~eno je iz saobra}aja, neoprezno je prelazio kolovoz, dolazili Slobodanovim vo-
me|u kojima troje zbog pijanstva, dvoje zbog zbog ~ega se na{ao pod to~kovima zilom i, koriste}i odsustvo
upravqawa pre polo`enog voza~kog ispita, automobila. Tom prilikom zado- sve{tenika i otvorena vrata,
a isto toliko zbog vo`we bez odgovaraju}e bio je te{ke povrede. sa ikone i iz fioke stola sa
kategorije. Jedan voza~ je iskqu~en zbog u-
Na raskrsnici magistralnih sve}ama ukrali ukupno oko
pravqawa za vreme trajawa za{titne mere.
Protiv 14 voza~a podnete su prijave sudiji puteva M-23 i M-23.1 u Qubi}u, 30.000 dinara. Novac su tro-
za prekr{aje, jer nisu po{tovali svetlosnu 20.avgusta, sat vremena po pono- {ili na hranu, pi}e i garde-
signalizaciju, dok je devetoro sankcioni- }i, voza~ putni~kog auta Slobo- robu.
sano zbog nevezivawa sigurnosnog pojasa za dan @. (19) iz Kragujevca, Istra`ni sudija Op{tin-
vreme vo`we. prilikom manervisawa, sudario skog suda je Slobodanu V. i
U ovoj akciji u~estvovalo je 20 pripadni- se sa drugim putni~kim vozilom Danijeli M. odredio pri-
ka policije, a me|u wima bio je i wihov i pri tom se lak{e povredio.
stare{ina. tvor.
E. J. E. JOVANOVI]
www.kragujevacke.rs Четвртак, 27. август 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 11
Позитивна енергија
@EQKA JANKOVI], STUDENTKIWA FILOLO[KOG FAKULTETA

Poliglota sa svim desetkama

Za mene je u~ewe stranog jezika {ansa da sam imala sre}u da mi pro-
fesorka bude Lela
upoznam tu zemqu, wenu istoriju, tradiciju, [api}. Zahvaquju}i
kulturu i qude, ka`e mlada woj, i{la sam na
Kragujev~anka koja govori pet jezika takmi~ewa, a u
drugoj godini, za
vreme letweg ra-
Пише Маргита Цветковић Da joj „idu” ne samo jezi- spusta, boravila
ci, ve} i ostali predmeti, sam u Sirenu, za-
a je @eqka Jankovi} shvatila je u osnovnoj jedno sa grupom
tivno, zaqubila u Francusku, u
wihovu kulturu, tradiciju, kwi-
`evnost, muziku... Jo{ vi{e sam
zavolela francuski jezik kada
sam, u ~etvrtoj godini gimnazije,
pobedila na republi~kom takmi-
~ewu i kao nagradu dobila dese-
todnevni boravak u Parizu, u Stu-
dentskom gradu.
Otuda @eqka Jankovi} kao stu-
arhitekture naroda koji ga govo-
ri. Jednostavno, ja obo`avam da
u~im strane jezike i sve {to taj
na~in obrazovawa podrazumeva,
re}i }e elokventna @eqka Janko-
vi}.
Jo{ jedna velika qubav ove pa-
metne devojke je muzika, jer ima i
tu vrstu obrazovawa. Tu prednost
koristi naro~ito kada predsta-

Д
otvorena i veoma ko-
munikativna devoj-
ka, mo`e se zakqu-
~iti ve} pri prvom
susretu. Kasnije, to-
kom razgovora, i sa-
ma priznaje da su to, pored
energi~nosti i dru`equbivosti,
wene dominantne osobine. Ka`e
da, ipak, vi{e voli da ~uje od dru-
gih kakva je, nego da sama govori
o sebi.
Ina~e, @eqka je studentkiwa
tre}e godine francuskog jezika
Filolo{kog fakulteta u Beogra-
du, a desetke su jedine ocene upi-
sane u wen indeks. Zanimqivo je
da pored francuskog govori jo{
italijanski, {panski i ~e{ki, a
sprema se da nau~i i {vedski.
Naravno, engleski se podrazume-
va, non{alantno dodaje.
Kako to?
- Engleski jezik u~im od svoje
~etvrte godine. Najpre sam to ra-
dila sama, preko televizije, mu-
zike, slikovnica, a onda smo
brat i ja i{li na razne kurseve
za u~ewe jezika namewene deci,
tako da smo bili preokupirani i
jedno vreme smo nas dvoje razgo-
varali samo na engleskom. Osim
toga, u~ila sam i pevawe, bavila
se plesom, pa mi je sve to pomo-
glo da ga dobro savladam, pri~a
@eqka.
{koli, kada je re|ala pet- najboqih kraguje- dentkiwa francuskog jezika, koja vqa na{u zemqu u inostranstvu,
ice i nagrade koje je osva- va~kih sredwo- je desetkama na ispitima potvr- ali nedavno je nastupala, zajedno
jala po raznim takmi- {kolaca. Tada sam dila da je napravila dobar izbor, sa bratom @eqkom, u jednom kra-
~ewima. Skoro da nema pred- se, defini- dok joj je uspeh u {koli doneo sti- gujeva~kom kafi}u i ka`e da su
meta iz koga se nije nad- pendije i putovawa u inostran- mladi bili odu{evqeni wihovim
metala sa vr{- stvo. Osim {to je stipendista nastupom i repertoarom. Smatra
wacima po Fonda „Dragoslav Srejovi}” i da u gradu nema dovoqno mesta na
{kolskim ta- Ministarstva prosvete, @eqki kojima bi mladi slu{ali kvali-
kmi~ewima. A je, kao super odli~nom u~eniku, tetnu muziku i da im se, uglav-
kada si nada- grad Kragujevac omogu}io da, po- nom, „servira”ne{to {to nema taj
ren za mnoge red Francuske, boravi i 15 dana epitet.
oblasti, onda u Kini, a bila je i u ^e{koj. Ka`e - Volim dobru muziku i, osim
je te{ko oda- da je veoma zahvalna na tome, jer klasike - gde je Kragujevac odli-
brati onu kojom je to bila prilika da se upo- ~an, obo`avam xez, soul, bluz i,
}e{ se baviti, zna sa tradicijom, kulturom naravno, francuske {ansone.^e-
ali je @eqka, pri i qudima tih zemaqa, ali i sto prevodim re~i neke poznate
upisu u sredwu da stekne veliki broj pri- pesme sa engleskog na francuski
{kolu, „oslu{nula jateqa, sa kojima je u i, primetila sam, da se to dopada
svoje srce” i opre- stalnoj vezi. mojim |acima. Ka`u da boqe zvu-
delila se za dru- - Za mene je u~ewe je- ~e.
{tveni smer u Prvoj zika {ansa da se upo- Dabome, @eqka, kao poliglo-
kragujeva~koj gimnazi- znam sa tom zemqom i ta, koristi slobodno vreme za
ji. I, o~igledno, nije saznam, {to je mogu}e dr`awe privatnih ~asova (uz
pogre{ila. Dodu{e, ni- vi{e, ne{to o wihovoj simboli~nu nadoknadu). U`iva u
je jasno za{to se, po zavr- istoriji, tradiciji, radu sa decom, obavezno koriste-
{etku gimnazije, u kojoj je umetnosti, mentali- }i muziku, i ne bi imala ni{ta
bila |ak generacije, nije o- tetu wenih stanovni- protiv da joj to bude profesija.
predelila da studira engle- ka. Imam {iroko Jo{ uvek ne razmi{qa u koje }e
ski nego francuski. Naravno, poqe interesovawa i poslovne vode uplivati po zavr-
mala pametnica ima i za to ob- ne mogu da zami- {etku studija, ali bi volela da
ja{wewe: slim da u~im neki postdiplomske zavr{i u ino-
- Sa tim jezikom sam se prvi strani jezik a da stranstvu. Jo{ je rano govoriti
put srela u gimnaziji, u kojoj ne spoznam naj- o tome, ali }e i tada poslu{ati
vrednija dela iz svoje srce. Mo`da je to lo{e,
kwi`evnosti, mu- ka`e, ali takvi su „dru{tvewa-
zike ili, recimo, ci”.

PLESNA ZVEZDA IZ STARE KOLONIJE

RADOST U PORODICI ZE^EVI]

Zaista sre}an [ampionka disko densa

ro|endan i karatea
U rodnom gradu obavezna plesna a-
Posle osme operacije Ivana, obolela od
cerebralne paralize, uspela je da stane na noge trakcija za publiku na velikim
sportskim doga|ajima, kragujeva~ka
Ivana Ze~evi}, obolela od cerebralne paralize, stala je samo-
stalno na svoje noge posle 25 godina `ivota u invalidskim ko- u~enica Bojana Stefanovi} srpski je
licima i „serije” od ~ak osam operacija. {ampion u disko dens plesu i karateu
Dvadesetpeti ro|endan
proslavila je 25. avgusta, u a sedam godina, kada se sledila sam

С
krugu novinara RTK, fiziote- upisala u osnovu {kolu, od majke, a
rapeuta Slobodana Filipovi- Bojana Stefanovi} je sklonost ka
}a i porodice. Otkud novi- po~ela da se bavi i sportu od
nari na Ivaninom ro|enda- plesom. Sama je tra`i- oca. Ples je
nu? Otuda {to su ba{ za taj la da ple{e moderne, sport koji PLES ZAHTEVA FANATIZAM
dan odlu~ili da joj poklone mada su je roditeqi dve zahteva fa-
trena`er za ve`bawe, kupqen godine „gurali” na latino plesove. natizam, fizi~ki izgled, origi- postavila je moj trener, profesor
parama koje su dali svi zapo- Koliko je u tome bila dobra doka- nalni kostim, frizuru i fizi~kog Jelena Alempijevi}, ma-
sleni, jer su u prilogu koji je zala je samo godinu dana kasnije, o- besprekornu {minku. Majka Dragi- da uzimam i dopunske ~asove kod
na toj televiziji emitovan o svojenim prvim mestom u disko ca crta kostime, tetka Milka {i- koreografa Vladimira Uro{evi}a
`ivotnoj borbi ove devojke densu na nadmetawu u Ni{u za „so- je, a baka Quba ukrasi, ru~no iz Beograda, pri~a Bojana.
videli da ve`ba na primitiv- lo p~elice”. Od 2006. godine do sa- zalepi i do pet hiqada kristala, Wenim stopama u disko densu u-
nim spravama, ka`e Dragana da bila je dr`avni prvak u disko bez kojih se ne mo`e zamisliti ko- spe{no je krenula i petogodi{wa
Mileti} iz marketinga RTK. IVANA SA MAJKOM NA densu u de~ijoj i juniorskoj katego- stim modernog plesa. Frizuru sa sestra Nata{a, koja je ve} prvak
Ivani je za ro|endan gradska RO\ENDANSKOM SLAVQU riji ~etiri puta uzastopno. Naju- kostimom uskla|uju majka i prija- Balkana u kategoriji „p~elica”.
uprava podarila nov~anu po- spe{nija je Srpkiwa na me|u- teqica Ankica, {minku sam pove- Bojana nam, izme|u dva trenin-
mo} za bawsko le~ewe, zlatara „Gold” privezak sve. Petke, „Nada- narodnoj sceni, u~esnik finala rila tetka Suzi. Sve koreografije ga, otkriva i kako `eli da „preva-
lina” tortu, a ukrase „Svet balona” i cve}ara „Bis”. svetskog kupa u „strit dens zi|e sebe i bude najboqa u
Borbu da stane na noge Ivana je okon~ala, nada se uspe{no, o- {ou kategoriji” 2007. i BOJANA IMA BRAON POJAS U KARATEU Evropi”. Me|utim, dok
smom operacijom koja je obavqena po~etkom juna ove godine u }u- 2008. godine, osvajawem {ampionka u plesu i ka-
prijskoj bolnici „Medikus”. Lasersku operaciju obavio je ruski {estog pa petog mesta na- rateu „kuje” planove za bu-
stru~wak Aleksandar Nazatkin sa svojim timom lekara. {a je uzdanica za pehar du}nost, roditeqi se
Posle dvadeset dana strogog mirovawa trebalo je da ide u bawu, slede}eg meseca u Brati- brinu kako da savladaju
ali nije bilo novca, nije mogla ni u KC na rehabilitaciju, ali slavi. Na nagovor oca upi- finansijske probleme, jer
zbog toga nije izgubila voqu za ozdravqewem Napravili su joj ho- sala se i na karate, gde je, im je te{ko da „prona|u”
daqku i razboj, prepravili prastari trena`er, dodav{i stare tako|e, odli~no napredo- dovoqno novca aktivnosti
rol{ue na pedale, umesto u bawi hidroterapiju obavqala je u de- vala. Stekla je braon pojas dece koja bi da se bave o-
~ijem bazenu... i ve} osvojila brojne ku- nim {to vole i u ~emu su
- Od operacije je pro{lo skoro tri meseca i sada mogu da ura- pove na evropskim i doma- uspe{na. Nagla{avaju da
dim petnaestak ~u~weva na razboju i da pre|em skoro 50 metara uz }im borili{tima, izvo- kostim ko{ta minimalno
pridr`avawe. Sestra Milica mi ka`e da ima utisak kako ve`bam |ewem kata ekipno i poje- 700 evra (potrebna su naj-
i dawu i no}u, a brat Simon me o~ekuje da na sprat do|em na ka- dina~no. mawe tri kostima u sezo-
fu. Odli~no se ose}am, o~ekujem da se iz bawe vratim na {taka- - Planiram da upi{em ni), a za svaki odlazak u
ma, optimista je Ivana. M. I. gimnaziju i sebe vidim inostranstvo treba izdvo-
kao studenta farmacije. jiti bar hiqadu evra.
Lepotu i eleganciju na- M. IGWATOVI]
12 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. август 2009.
NEOBI^AN @IVOTNI PUT ZLATKA VASIQEVI]A
Od Kragujevca do Sarajeva i nazad
Kao jedan od najboqih
pitomaca upisao
vazduhoplovno-tehni~ku
{kolu u Rajlovcu kod
Sarajeva. Iz vojske
izba~en, veruje zbog toga
{to je odbio saradwu sa
DB-om, zbog ~ega danas
`ivi vrlo skromno,
iako je idejni tvorac
brojnih patenata
Пише Никола Стефановић
a tek navr{enih pet-
С
naestak godina Zlatko
Vasiqevi} iz Velikog
[ewa zaputio se na
dalek put. De~a~ka qu-
bav prema avionima i
vazduhoplovstvu odve-
la ga je u Vazduhoplovno-tehni~ku
{kolu u Rajlovcu kod Sarajeva. Da
se u wu nije svako mogao upisati
govori podatak da je, pored ove, u
biv{oj SFRJ postojala samo jo{
jedna sli~na gimnazija u Mostaru.
Pa, ipak, bio je jedan od najboqih
kandidata, a kasnije i u~enika.
Qubav prema vazduhoplovstvu, i
pored `ivotnih neda}a koje je
pro`iveo, nije nestala, te Zlatko
sa velikim `arom pripoveda o
pro{lim vremenima.
- I{ao sam u Osnovnu {kolu
„Jovan Popovi}”, a po zavr{etku
bio sam odlu~an da upi{em tu
Vazduhoplovno-tehni~ku...Upozo-
ravali su me svi „{ta }e{ ako ne
pro|e{”, ali ja nisam razmi{qao
o tome da }u otpasti, verovao sam
ba{ da }e se desiti suprotno. In-
teresovawe je, se}am se, bilo o-
NEOBI^NA ZLATKOVA RADIONICA
U RODNOM VELIKOM [EWU
gromno. Od dva puna autobusa
de~aka iz Kragujevca samo su dvo-
jica pro{la prijemne ispite, je-
dan od te dvojice sam bio ja.
Ispiti su bili iscrpquju}i, se-
dam dana smo samo proveli na le-
karskim pregledima, a {kolovawe
je tek bilo izazov. Od oko 200 u~e-
nika oko polovine je otpalo, sami
su odustajali, obja{wava Zlatko u
jednom dahu. – A i kako }e biti la-
ko, celo {kolovawe smo proveli u
kasarni kao vojnici. Dok su drugi
sredwo{kolci pravili nesta{lu-
ke, udvarali se devoj~icama, mi
Репортаже
smo nosili oru`je sa bojevom mu-
nicijom. Neko }e re}i da to nije
dozvoqeno jer smo bili malolet-
ni, ali se u stvarnosti tako radi-
lo. Interesantno je da sam posle,
kao nastavnik, i sam u~estvovao u
odabiru novih u~enika.
Stare{ine su ih motivisale na
u~ewe obe}awem da }e najboqi po
zavr{etku {kolovawa mo}i da bi-
raju mesto slu`be. Zlatko je bio
me|u najboqima.
- Ono {to nisam shvatio je da je
zahteve o mestu slu`bovawa treba-
lo pisati afirmativno - te, kako
je to mesto predivno, da bi zbog to-
ga `eleo tamo da radi{....Ja napi-
{em „svuda osim u Sarajevo”, pa ih
vaqda to razquti i, naravno,...gur-
nu me u Sarajevo kao nastavnika na
Akademiji. Ispuwavao sam uslove
da upi{em Akademiju, ali mi je
bilo dosta vojske u prethodne ~e-
tiri godine. Stigao sam kao zame-
na 1976. dok stariji ne odu u
penziju i do|u mla|i, a ostao sam
do ’88.
Nagrada donela probleme
Zlatko nije voleo svoje name-
{tewe, pa je u inat, {to je za tada-
{we prilike bilo, blago re~eno,
hrabro, nedisciplinom poku{ao
da natera pretpostavqene da ga
smene s mesta nastavnika.
- Odbijao sam da se {i{am,
stalno sam kasnio na posao...Sta-
re{ine nisu znale {ta da rade sa
mnom. Se}am se, do{la jedna dele-
gacija, a moj pretpostavqeni, do-
bar je bio ~ovek, na|e me u kantini
i tutka mi ~e{aq u ruku „de se sa-
mo malo o~e{qaj”, onako mole}i-
vo....
- Na Akademiji sam predavao o
instrumentima i tada su bile ak-
tuelne neke „pokretne u~ionice”
koje su osmislili Amerikanci.
Mi nastavnici smo bili prinu|e-
ni da stalno iznova u~imo i sami
se obu~avamo, jer je posle ameri~-
ke stigla ruska tehnika, sve novo,
a sve se radi u tajnosti, ne sme{
nigde da pri~a{, ni sa kim da se
konsultuje{. Osim toga, imali
smo tada mnogo razli~itih tipova
aviona, „galebe”, „utve”, posle i
„migove”, kanadere, te ja odlu~im
da sve komponente spojim na jednoj
plo~i i tako napravim tipsku
plo~u koja bi odgovarala svakoj vr-
sti aviona i obu~avawa. Jedan spe-
cifi~an ure|aj za simulaciju.
Na toj ideji Zlatko je
radio sa kolegama, a no-
va plo~a je omogu}avala
veliku u{tedu i lak{e
u~ewe.
- Sada nije morao vi-
{e da se „pali” avion
svaki put samo da se u~e-
niku poka`e funkcio-
nisawe pojedinih kom-
ponenti. Velika je i u-
{teda goriva samim
tim.U konkurenciji ra-
znih instituta i akade-
mija osvojili smo drugu
nagradu na Me|unarod-
noj vazduhoplovnoj izlo-
`bi, {to je bilo van svih
o~ekivawa. Zato su svi
koji su u~estvovali u iz-
radi plo~e mogli da bi-
raju nagradu, ~in, no-
vac... Ja jedini zatra`im
www.kragujevacke.rs
Razlozi izbacivawa su za Zlat-
ka nepoznanica, ali kod wega pos-
toji sumwa.
- U to vreme vrbovali su me qu-
di iz Dr`avne bezbednosti. Nu|e-
na mi je slu`ba i ~ovek s kojim
sam razgovarao rekao mi je {ta do-
bijam ako se ukqu~im. Ukoliko od-
bijem, „obe}ao” mi je ~etiri
stvari: nikada ne}u dobiti paso{,
nigde ne}u mo}i da na|em posao,
sve {to po~nem da radim bi}e za-
ustavqeno u roku od 24 ~asa i bi}u
isteran iz vojske. Nisam pristao
i sve je ispalo kako mi je obe}ao.
Ni na jednom poslu nisam se zadr-
`ao du`e od nekoliko dana, mada
su poslodavci bili odu{evqeni
Фото: Милош Игњатовић
mojim sposobnostima, posebno kad
je re~ o servisirawu ure|aja. Jedi-
ni mi je u susret iza{ao list
„Preporod” koji su izdavali Mus-
limani. Dopustili su mi da obja-
vim oglas da popravqam video-
rekordere i to na }irilici. I ta-
ko sam `iveo do ’91. kada sam se
vratio u Kragujevac.
Nastavio je sa malim, prakti~-
nim izumima...
da mi ukinu radno vreme i - dobi- - Patentirao sam papirnu TV
jem odobrewe. Me|utim, stare{i- antenu i ponudio jednoj {tampa-
ne su smatrale da me treba riji da je izra|uje.Od toga sam
nagraditi vi{e, da dobijem i no- pla}ao kiriju godinu dana, ali je
vac, 70 odsto plate, a ja odbijem {tampariji bilo neisplativo jer
jer nisam radio za novac, ose}ao je proizvodwa primerka ko{tala
sam se kao najamnik. Ipak, oni mi dve-tri marke, a ra~unica im je
utrape te pare i ja potro{im sve bila da izra|uju bar dve-tri hi-
sa kolegama u prvoj kafani. Iz- qade primeraka. Kasnije smo su-
gleda da je moje ime tada podebqa- pruga, koja je ekonomista, i ja
no, jer sam vaqda, po wihovom otvorili servis za popravku pro-
mi{qewu, podrivao disciplinu, jekcionih ure|aja, grafoskopa,
nipoda{tavao mere podsticawa, projektora, ali smo morali da je
pohvaqivawa u vojsci, ka`e @eq- zatvorimo kad je postalo neis-
ko. plativo.
No, nastavio je da se bavi pra- Potom je u Velikom [ewu, na
vim stru~nim radom. rodnoj grudi, izgradio autenti~nu
Kupola za jedan dan radwu.
- Napravio sam malu radionicu
- Mrzeo sam radno vreme od 7 do od betona i `i~anog oklopa. U tu
15 i zato mi je bilo najbitnije da gra|evinu pre~nika osam i visi-
imam neko svoje vreme. Okupio ne 4,5 metra stane betona koliko u
sam ekipu stru~waka da radimo na jedan temeq prose~ne ku}e, a sam
glasovnom upozoravawu pilota pu- kostur od `ice se pravi vrlo lako.
tem slu{alica u slu~ajevima van- Naravno, termo i hidroizolacija
rednih situacija na avionu, tipa se podrazumevaju.
po`ara ili kvarova. Ura|en je U toj radionici najvi{e vre-
prototip, ali projekat nikada ni- mena provodi. I daqe `ivi vrlo
je u{ao u finalizaciju, jer sam ja skromno sa `enom i ~etvoro dece.
izba~en iz vojske, a na wemu posle Nikad se nije prijavio za pomo},
toga niko nije vi{e radio. iako je kao izbeglica na wu imao
pravo. Ka`e, bilo ga je
ELEKTRONIKU NE OSTAVQA - sramota.
MAKAR I ZA SVOJU DU[U - Oduzet mi je ~in i sa-
da vi{e ne znam {ta bih
rekao da me neko pita koje
je moje zanimawe. Vazduho-
plovni tehni~ar, vaqda.
Bitno je da imam ruke, no-
ge i glavu i sposoban sam
da mogu sam da zaradim.
Zato nikad nisam smatrao
da mi treba pomo}.
Mehanika, fizika, e-
lektronika, logika – odu-
vek su mu i{li od ruke. Uz
li~nu inspiraciju i dovi-
tqivost. Sklonost prema
prirodnim naukama na-
sledila su i deca, te }erka
i jedan sin nastavqaju tra-
diciju. U~enici su Prve
kragujeva~ke gimnazije ma-
temati~kog smera.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 27. август 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 13
Репортаже
Doma}instvo poro- Posle po`ara u kom su

Д
dice Radovanovi}
iz Kne`evca kod
izgubili sve osim
Bara nalazi se na stare ku}e, porodici
samom vrhu sela, u Radovanovi} u pomo}
blizini porte. Do pritekli me{tani wiho-
ku}e vodi neasfal-
tiran put. Radovanovi}i va`e za vog i okolnih sela. Dono-
vrlo vredne qude, koji su zahva- se im `ito, namirnice,
quju}i svojoj marqivosti uspe- skupqaju nov~anu pomo},
{no odr`avali i {irili do-
ma}instvo. Uz to, kad god je ne- a svakodnevno po deset-
kom bila potrebna wihova po- petnaest qudi dobrovoq-
mo} ili kada bi nekom od no poma`e u obnavqawu
kom{ija ustrebala neka od wiho-
vih poqoprivrednih ma{ina, u-
vek su se trudili da svakom
iza|u u susret.
Pa, ipak, nesre}a ne bira, i
wih nije zaobi{la. Uzrok po`ara
koji je izbio 29. jula u dvori{tu PO@AR JE SPR@IO SEWAKE,
porodice Radovanovi} bili su [TALU, MEHANIZACIJU
zrak sunca i sijali~na kugla.

SOLIDARNOST SA UNESRE]ENOM PORODICOM U SELU KNE@EVAC

Po`ar odneo, qudi prinose

Zrak koji je pro{ao kroz staklo u-
palio je slamu u seniku i za svega
pola sata progutao tri pomo}na
objekta. Porodi~nu ku}u su Milo-
mir, Jelica, wihov sin Nenad i
kom{ije jedva spasili.
Vatra sve progutala
Jelica se kroz suze prise}a tog
popodneva kada su nesre}nim slu-
~ajem izgubili sve ono {to je du-
go stvarano, ta~nije gotovo sto
godina.
- Tog dana je bila velika vru}i-
na, a slama i seno su dopirali do
greda. Sin je popravqao balirku,
a mu` i ja smo pojili ovce. Tu su
bili jo{ jedan kom{ija i unuk,
koji je i video da se seno zapali-
lo. Po~eli smo svi da gasimo, ali
SVAKOG DANA U OBNOVI POMA@E PO PETNAESTAK QUDI
je posle nekog vremena mu` povi-
kao da pu{tamo krave, jer nema
spasa. To je sve za pola sata nesta-
lo. Uhvatilo krov, a sve suvo. Pro-
{le godine smo pravili sewak,
sve od novog drveta, pa jo{ je bilo
tu i daski {to smo strugali, pri-
~a Jelica vla`nih o~iju.
Imali su sve {to treba jednom
seoskom doma}instvu - i ostali
skoro bez svega.
- Izgoreo nam je traktor, ba-
lirka, ciklon, kosa~ica, kombajn,
tri motorne testere, abrihter,
mawi i ve}i ~eki}ar za preradu
`ita i drveta, sudovi za mu`u,
muzilica, alatke, burad sa raki-
jom, kace, `ito, bra{no... Sre}a
te nije bilo vetra da vatra uhvati
borovinu ispod ku}e, ne bi se po-
`ar zaustavio sedam dana. Da je i porodicu. Osim novca, qudi su se mo, gde da pokrijemo. Dve krave su
vatrogasna slu`ba bila tu, ne bi javqali da ponude i fizi~ku po- u kom{iluku, jedna kod snajkinih
mogla da pomogne. Imali smo dve mo}, a interesantno je da svakog roditeqa, prijateqa u Quqacima,
hiqade bala sena...Stoku smo spa- dana bar 10-12 qudi radi na obna- nabraja Jelica, izviwavaju}i se
sili, pili}i su pogoreli, samo se vqawu doma}instva. Ima i onih svima koje je zaboravila da pome-
pazilo da ne uhvati i ku}u. Ceo koji su tu od prvog dana, ali se u- ne.
`ivot ne{to radi{, nokta{, pa u- glavnom mewaju, te ko zna koliko Ina~e, doma}in Milomir, ko-
la`e{ daqe u posao, sve smo ula- ih je do sada zaista bilo. Ipak, u- ji je ranije oboleo od multipleks
gali u razvoj doma}instva, a ku}a bedqivo je najvi{e Kameni~ana, skleroze, nedugo po nesre}i zavr-
nam stoji stara. I u trenutku sve sela u kom `ivi {io je u bolnici.
izgubi{. Pa, opet, ka`emo svi, sa- stariji sin Pre- - Mu` mi je re-
mo kad smo `ivi... drag. kao da prenesem
Iznena|ewe i neverica - Poma`u nam da se zahvaquje
qudi i materi- svim qudima koji
Po Jelicinim re~ima, potom jalno i fizi~ki, su nam pomogli i
se desilo ono {to nisu ba{ o~e- ali i psihi~ki. jo{ nam poma`u.
kivali. Od trenutka nesre}e i da- Najte`e je bilo u Ovi qudi nam sad
nas, gotovo mesec dana kasnije, po~etku kad su rade bez para, ako
qudi dolaze sa svih strana u `e- dolazili pa nam nekad budemo
qi da pomognu koliko mogu. Ne donose sve {to skupili, imali,
radi se samo o me{tanima sela treba, a sve smo vrati}emo im.
Kne`evac, ve} i Kamenice, Griv- to do ju~e ima- Ne daj Bo`e samo
ca, Vrbice, Crnu}e. li.... Svi smo nikom ovako da
- Prva dva-tri dana jo{ nismo plakali, zahva- vra}amo, daleko
bili svesni {ta se dogodilo i qivali Bogu kad bilo. Moj mla|i
{ta se doga|a. Qudi su stalno do- ima ovakvog nar- sin ka`e: „Naro-
lazili, od prvog dana, da poma`u oda, {ta bismo de, dabogda se `e-
na ra{~i{}avawu. Nekako prove- da nema. Ne znam nili i udavali, a
demo dan s wima, prespavamo, ali vi{e ni ko je sve JELICA RADOVANOVI] JO[ ja vam igrao na
najgore je ujutru kad iza|e{... Ne- pomogao, preza- NE MO@E DA SHVATI [TA JE svadbi“. I to je
ma{ {ta da uzme{, {ta da obi- dovoqni smo jer ZADESILO WENU PORODICU ne{to najboqe
|e{. nismo sve to o~e- {to sam ~ula o-
Narod je spontano po~eo da kivali. Qudi iz Kamenice su u vih dana. Ne znam da li smo ovo
prikupqa novac, koliko ko mo`e. velikom broju do{li, ~ovek iz zaslu`ili, neko ka`e zbog dece,
I kolege iz firme „Pak promet“, Vrbice nam dognao ceo kamion neko ka`e zbog nas, a mi nasta-
u kojoj radi Nenad, tako|e su sku- `ita, a ja ga i ne znam, vaqda ga vqamo daqe da radimo. Ne vredi
pile ne{to novca. Mada ne `eli deca znaju, iz Grivca nam dognali kukati i sedeti, ipak sa optimi-
niko da pomiwe cifre, pri~a se jo{ 20 xaka `ita, iz Kamenice i zmom zavr{ava pri~u Jelica Ra-
da je vlasnik firme izda{no po- Kne`evca nam doterali seno, ne- dovanovi}.
mogao novcem Nenada i wegovu mamo vi{e ni gde sve to da dr`i- N. STEFANOVIЋ

СЕРВИСНИ ВОДИЧ

Dalmatinskih
SVE vrste geodetskih brigada 14
usluga
lČišćenje i provera
PREMER zemqi{ta brizgača i sistema
za gorivo
SNIMAWE objekata lPopravka i punjenje
autoklima
SNIMAWE podzemnih lKompjuterska
instalacija dijagnostika
lSve vrste opravki
vozila
lKompletan auto
Kara|or|eva 19 Mobilni servis
064 162 30 55
034-368-555
064 288 45 73 Telefoni
064 150 82 28 034 357 720; 034 343 627
14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. август 2009. www.kragujevacke.rs
Огласи

СЕРВИСНИ ВОДИЧ
www.kragujevacke.rs Четвртак, 27. август 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 15
Култура
ME\UNARODNI FESTIVAL KAMERNIH HOROVA
PROGRAM
„[UMADIJA SAJMA”
U CENTRU GRADA
Ve~eri an|eoskih glasova Po~iwe
Svi koncerti, a posebno onaj zavr-
{ni, obilovali su pozitivnom
Kwi`evna
atmosferom i energijom. Kragujev- zona
~ani imaju zadatak da tu energiju Sajam kwiga i {kolskog prib-
odr`e do slede}eg festivala, koji ora, koji tradicionalno pred
}e biti odr`an 2011. godine po~etak {kolske godine orga-
nizuje „[umadija sajam”, bi}e
otvorena sutra uve~e. Na dva-
Пише Ања Лазаревић deset {tandova u Pe{a~koj zo-
ni kod Krsta Kragujev~ani }e
nedeqi od 16. do 22. avgusta kragujeva~- mo}i da pazare najnovija izda-

У
ka publika bila je po~astvovana odli~-
nim koncertima horova u~esnika
Osmog me|unarodnog festivala kamer-
nih horova. Iako je ove godine na fes-
tivalu bilo ne{to mawe u~esnika nego
{to to bio slu~aj do sada, va`no je da
su i umetni~ki i organizacioni nivoi ove man-
ifestacije zadr`ani.
Koncerti su odr`avani u sve~anoj sali Prve i
holu Druge kragujeva~ke gimnazije, auli Op{tin-
skog i Okru`nog suda i Kwa`evsko-srpskom tea-
tru, a publici su se predstavili: Akademski
kamerni hor „Liceum” (Kragujevac), `enski hor
„Naama” (Izrael), hor „Normalista” (Meksiko),
kamerni hor „Pro muzika” (Subotica) i horski
ansambl solista „Tebe pojem” (Rusija).
Kako je osnovna zamisao festivala inovacija
u prezentovawu zaokru`enih dramatur{kih ce-
lina, tako na samom po~etku vaqa ista}i da su
izvo|eni programi podrazumevali u potpunosti
razli~ite muzi~ke `anrove (od duhovne do popu-
larne muzike), ali i na~ine interpretacije, pa
je stoga nemogu}e ~initi ikakva pore|ewa, ve} se
svaki nastup mora razmatrati zasebno. Ovome do-
prinosi i razli~itost samih horskih sastava ko-
ja je ve} napomenuta.
Kako smo ~itaoce u prethodnom broju izvesti-
li o uspehu kragujeva~kog „Liceuma” na sve~anom
otvarawu, direktno }emo se nadovezati na drugi
dan festivala i nastup izraelskog `enskog hora
„Naama”, jednog od najboqih horova u toj zemqi.
U tom kontekstu slobodno se mo`e re}i da je na-
stup ovog hora zavredio mo`da i najve}u pa`wu
na festivalu, kako stru~ne javnosti tako i qubi-
teqa horskog zvuka. Gotovo an|eoski glasovi hora
su na najboqi mogu}i na~in izneli celove~erwi
repertoar simboli~nog naziva „^uj kako an|eli
uzvikuju”. Publika je u`ivala u su{tinski ra-
zli~itim delovima koncerta. Naime, u prvom de-
lu imali smo priliku da ~ujemo kompozicije
ruskih i nema~kih romanti~ara, u drugom i naj-
interesantnijem delu izvo|ena je izraelska mu-
zika razli~itih stilova, a u posledwem i
najkra}em - crna~ka duhovna muzika. Ve} pome-
nuti an|eoski glasovi, stabilna i izuzetno pre-
NASTUPI NA ZAVR[NOJ VE^ERI U HOLU DRUGE KRAGUJEVA^KE GIMNAZIJE
cizna intonacija i izuzetna dikcija samo su ne-
ki od kvaliteta hora „Naama”, koji su te ve~eri i
najve}im laicima bili jasni. „An|eli koji sim-
bolizuju `udwu za mirom, harmonijom i spokoj-
stvom“ ({to je bila osnovna poruka nastupa ovog
hora) ostavili su u srcima publike te ve~eri u-
pravo pomenuta ose}awa.
Nakon poruke mira od Izraela, kragujeva~koj
publici se predstavio hor „Normalista” iz Mek-
sika koji su publici preneli ne{to {to se obi~-
no naziva dobrim vibracijama. Ovaj uspe{ni hor
je izvode}i repertoar zasnovan prevashodno na
meksi~koj popularnoj muzici, ali i na muzici
^ilea, Filipina i Venecuele, ovda{woj publi-
ci pribli`io latinoameri~ku muzi~ku tradi-
ciju.
Posle ove ve~eri „lakih“ nota, publika je bi-
la u prilicida u`iva u duhovnoj muzici i izu-
zetnom horu „Pro muzika” iz Subotice. Izvodili
su horska dela posve}ena Bla`enoj Devici Mar-
iji, nastajala u periodu od sredweg veka do danas.
Izbor kompozicija bio je prili~no nesvakida-
{wi za ovda{wu publiku: od ne{to poznatijih
dela Monteverdija, Mocarta i Kodaqa, preko da
Vitorije, Jeli}a i Kaldara, sve do ~uvenih kom-
pozitora nema~kog romantizma Bramsa i Brukn-
era ~ija se duhovna dela retko izvode u odnosu na
ostale kompozicije wihovih obimnih opusa. Od
izbora programa do interpretacije, jednom re~-
ju – duhovni do`ivqaj za pam}ewe. Ne zaboravi-
mo, ipak, da se nije mawe o~ekivalo od hora
specijalizovanog za duhovnu muziku pod mae-
stralnim vo|stvom Pa{ka ^abe.
Jo{ jedan izuzetan hor od koga se mnogo o~e-
kivalo je „Tebe pojem” iz Rusije. Hor izuzetnih
wa ~ak 16 izdava~a.
Kao i prethodne ~etiri go-
dine, na platou izme|u „Cen-
trotekstila” i „Zlatne ru`e”
svake ve~eri bi}e organizova-
ni prate}i programi – kon-
certi, kwi`evne ve~eri,
predstavqawe pisaca i pesni-
ka...
- Ove godine odlu~ili smo
vokala, nastupom u Kragujevcu nije se, na `a- da u okviru prate}ih progra-
lost, pokazao u svom najboqem svetlu. Tome je u ma sajma promovi{emo stva-
prili~noj meri doprineo izbor programa ko- rala{tvo prete`no kraguje-
ji sadr`i srazmerno mali broj horskih numera va~kih pisaca i pesnika i
u odnosu na solo ta~ke, duete ili tercete. Ipak, rad ovda{wih kwi`evnih
Rusi su ovda{woj publici darovali delove klubova. Prvi put ove godine
kompozicija koje se generalno retko izvode. U organizacija „Kwi`evne zo-
pitawu je literarno-muzi~ko delo „^erevi~ki” ne” je poverena iskqu~ivo
na osnovu opera „Soro~inski sajam” i „No} „[umadija sajmu”, ka`e \or-
pred Bo`i„ Modesta Musorgskog i Nikolaja |e \eli}, direktor Gradskog
Rimskog – Korsakova, kao i opere „^erevi~ki” sajmi{ta. Me|u izdava~ima
^ajkovskog. Kako ove godine, ina~e, horovi u~e- koji }e svoje publikacije
snici dr`e gostuju}e koncerte i u drugim gra- predstaviti u okviru „Kwi-
dovim Srbije (Beogradu, ^a~ku, Novom Sadu...), `evne zone” su „Evro |unti”,
kragujeva~koj publici ostaje samo da `ali {to „Beokwiga”, „Mladinska kwi-
nije imala prilike da ~uje makar jedan deo re- ga”, kragujeva~ki „Logo” i
pertoara duhovne muzike koji je ovaj fantasti- mnogi drugi. Sajam kwiga i
~an ruski hor pripremio za koncert u Novom {kolskog pribora traja}e sve
Sadu. do 5. septembra.
Zavr{no ve~e festivala imalo je za ciq iz-
vo|ewe nekih od najzanimqivijih kompozicija PROGRAM KWI@EVNIH
sa proteklih koncerata kao i prezentovawe VE^ERI KOD KRSTA
kompozicija nave`banih tokom festivala u a-
teqeu koji je vodila dirigent Vesna [ouc – Petak, 28. avgust
Tri~kovi}. Svi horovi tako su zajedno izveli
neka od dela na{ih kompozitora Josipa Sla- 20 00 „A nahronike”
– promocija kwige
venskog, Vojislava Ili}a, Milorada Kuzmano- Nenada Gli{i}a
2100 Wo odstock trio – deo
vi}a i Qubice Mari}, Kragujev~anke ~iju
stogodi{wicu ro|ewa obele`avamo ove godine. festivala UMBRIA
Kao i na svim koncertima festivala, i zavr- JAZZ programa
{ni koncert obilovao je pozitivnom atmosfe-
Subota, 29. avgust
rom i energijom.
Kragujev~ani sada imaju zadatak da tu ener- 20 00 –Cen
Kwi`evni klub
tra za negovawe
giju poku{aju da odr`e do slede}eg festivala,
tradicionalne kulture
koji }e biti odr`an 2011. godine. Abra{evi} – predstavqawe
Zbornika i ~lanova kluba
Nedeqa, 30. avgust

Kolonija u Ilinoj Vodi Nagrada Bori Dugi}u Ve~e stvaralaca Kwi`evnog

20 00 klu ba Katarina
Bogdanovi}
Na{em najpoznatijem nih manifestacija -
U Ilinoj Vodi pro{le nedeqe otvorena je slikarska kolonija koju umetniku na fruli Ra{kih duhovnih sve- – ve~e poezije
tradicionalno organizuje Udru`ewe paraplegi~ara i kvadriplegi- Bori Dugi}u uru~eno ~anosti. [esnaeste po Ponedeqak, 31. avgust
~ara „Kraguj”. Pored ~lanova udru`ewa u radu kolonije u~estvuju i je presti`no prizna- redu Ra{ke duhovne
slikari iz Kragujevca. we „Stefan Prvoven- sve~anosti odr`ane su 20 00 Pro mocija izdawa
Centra slobodar-
Radovi koji nastanu u ateqeu eko parka bi}e izlo`eni u pros- ~ani”. Priznawe se u periodi od 16. do 21. skih delatnosti
torijama Udru`ewa "Kraguj" u Ulici Vojvode Putnika. Izlo`ba dodequje za izuzetan avgusta u Ra{koj. Ove
}e biti prodajna, a prihod je namewen za pomo} i unapre|ewe ra- doprinos nacionalnoj godine akcenat svih Utorak, 1. septembar
da Udru`ewa koje okupqa oko 40 osoba sa posebnim potrebama. kulturi i nauci u o- programa stavqen je na
kviru jedne od na{ih kulturne veze sa Rusi-
20 00 Klin ci pisci
plus pesnici
najuglednijih kultur- jom. U susret novoj {kolskoj go-
dini – pesni~ko podse}awe
na upotrebu lepih re~i

Dupli program u Vidosavu Sreda, 2. septembar

20 00 Pro mocija zbirke
pesama Osmeh sunca
lub kulture „Vid- izlagao pro{le godine u po- je posve}en muzicirawu i Vesne Mitrovi}

K
osav” u Botuwu
jedna je od retkih
oaza kulturnih
de{avawa tokom
dugog i mrtvog
kragujeva~kog le-
ta. Pro{le subote doma}ini
kluba, pisac Vidosav Steva-
novi} i wegova supruga Mar-
ija Vasiqevi}, glumica, po-
~astili su posetioce „Vido-
sava” duplim kulturnim pro-
gramom. Izlo`bu fotografi-
ja svetski poznatog irskog
fotografa Ajvora Pri~eta
PREDRAG CILE MIHAJLOVI] OTVARA IZLO@BU (sa ~ijim je opusom kraguje-
FOTOGRAFIJA AJVORA PRI^ETA va~ka javnost upoznata jer je
zori{noj Galeriji „Joakim”)
pod nazivom „Posle oluje” o-
tvorio je kragujeva~ki maj-
stor fotografije Predrag
Mihajlovi} Cile. U ovom
svom ciklusu fotografija
Pri~et je inspiraciju prona-
{ao u sudbinama srpskih iz-
beglica, povratnicima u
Hrvatsku.
Ajvor Pri~et, iako rela-
tivno mlad, dobitnik je ne-
koliko najzna~ajnijih svet-
skih nagrada u oblasti doku-
mentarne fotografije, a tre-
nutno boravi i radi u
Siriji. Drugi deo ve~eri bio
nastupu, popularno re~eno
van men bendu, instrumenta-
listi Zoranu Miloj~evi}u
^ombetu, umetniku na usnoj
harmonici. Miloj~evi} je
Kraqev~anin, po prvobit-
nom opredeqewu roker, a we-
govi muzi~ki po~eci vezani
su za tesnu saradwu sa tada-
{wim muzi~kim zvezdama
Slobodanom Stojanovi}em
Kepom i Lazarom Ristov-
skim iz „Smaka”. Danas, u
{ta su gosti „Vidosava” ima-
li prilike da se uvere, Mi-
loj~evi} je kraq lakih nota i
{ansona. Z. M.
^etvrtak, 3. septembar
20 00 Promocija
najnovijih izdawa
izdava~ke ku}e Obele`je
Petak, 4. septembar
20 00 Ve ~e stavralaca
Kwi`evnog kluba
Katarina Bogdanovi},
ve~e proze
Subota, 5. septembar
20 00 Ko lektivno
delo
Kwi`evnog kluba SKC-a
16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. август 2009.
KA FA NE STA ROG
Esnafsko
zakonodavstvo
Бориша Радовановић, историчар
osle Prvog i Drugog
П
srpskog ustanka, odla-
skom Turaka, srpske
zanatlije u Kne`evi-
ni Srbiji osnivaju
svoje es-
nafe,
zadr`avaju}i mnoge
obi~aje nasle|ene
od Turaka i prila-
go|avaju}i se novim
prilikama. U po~et-
ku esnafi su se
dr`ali stroge es-
nafske hijerarhije,
s {irokim privi-
legijama ~lanova,
sku~enim pravima
kalfi i {egrta i
strogim kaznama za
kr{ewe esnafskog
reda. U ovom perio-
du osnovan je u Kra-
gujevcu 1844. godine
mehansko – kafan-
sko–pekarski e-
snaf.
Posle odlaska Tu-
raka, Kragujevac se
po~eo naseqavati
srpskim stanovni-
{tvom iz okoline,
ali i udaqenih kra-
jeva. Sve wih je pri-
vla~ila nova pres- KNEZ ALEKSANDAR KARA\ORE\EVI]
tonica. Naro~ito
veliki priliv sta-
novni{tva zabele`en je posle
progla{ewa za prestonicu 1818.
godine.
U tom periodu u produ`etku
stare turske ~ar{ije, koja se pru-
`ala od Kamene }uprije do kara-
van saraja (danas zgrade po{te),
nastaje nova varo{. Tada }e se po-
puwavati prostor od karavan–sa-
raja do knez Milo{evih konaka
prema Beogradskom drumu i putu
za Gorwi Milanovac. Umesto sta-
rih ra{trkanih ku}a, u drugoj
polovini 19. veka ni~u ku}e zi-
dane novim materijalom (cigla,
kamen, drvo), koje se raspore|uju
jedna uz drugu, odre|uju}i tako
pravac pru`awa nove ~ar{ije.^e-
terdesetih godina 19. veka Kra-
gujevac ve} ima 384 ku}e sa 2.325
stanovnika. Upravo u to vreme na-
stale su na novoj ~ar{iji u Kra-
gujevcu mnogobrojne mehane i
kafane dana{weg tipa.
Topografiju kragujeva~kih ka-
fana te{ko je ustanoviti jer se
ona stalno mewala i oboga}iva-
la.Nazivi kafana ~esto su kori-
{}eni kao orijentiri u esnafe i udru`ewa, kao i na~in
prostornom snala`ewu u gradu.
Tako se mlada Kne`evina Srbi-
ja na{la pod uticajem Zapadne E-
vrope. U novim dru{tvenim i
ekonomskim odnosima stare zana-
te orijentalnog tipa zamewuju
novi, a uvezeni fabri~ki proiz-
vodi.sve vi{e prodiru u kraguje-
va~ke domove. Mlada trgova~ka i
Фељтон
KRAGUJEVCA (5)
Knez Aleksandar Kara|or|evi} potpisao je 1847.
godine uredbu u kojoj su u ~lanu 122, prvi put u Sr-
biji, propisana pravila o otvarawu kafana, pla}a-
wu poreza, udru`ivawu kafexija u esnafe i
udru`ewa, kao i na~in wihovog rada
POTPISNIK UREDBE
zanatlijska bur`oazija nastojala
je da preko esnafa zadr`i primat
svojoj robi.
Ure|ewe esnafskog poretka
Na osnovu obimne gra|e koja je
po naredbi kneza Mihaila Obre-
novi}a godinama prikupqana,
stvorena je solidna baza za sasta-
vqawe jedne uredbe. Ona je done-
ta 1847. godine, a potpisao je knez
Aleksandar Kara|or|evi}. Ovom
uredbom je za du`i vremenski pe-
riod ure|en esnafski poredak u
Srbiji.
Dono{ewem esnafske uredbe
uspostvqen je ~vr{}i stale{ki
poredak i izvr{ena podela na es-
nafska i na neesnafska zanima-
wa.Me|utim,posebno poglavqe
ove uredbe odnosilo se na nee-
snafska zanimawa u koje su spada-
le kafane, mehane, kasapnice i
druge radwe.
U ~lanu 122 te uredbe ta~no su,
prvi put kod u nas propisana pra-
vila o otvarawu kafana, pla}awu
poreza, udru`ivawu kafexija u
wihovog rada.
Evo original-
nog sadr`aja tog
~lanka.
O KAFANAMA, MEANAMA,
MESARNICAMA I.T.D.
Radwe kafana, meana (gostilni-
ca i kr~ma) mesarnica (ili kasap-
nica) salana i o. p. ne}e se
esnafski po ovoj Uredbi ustroja-
vati, no o wima se slede}a glavna
pravila propisuju :
1.) Niko ne mo`e kafanu, ni me-
anu otvoriti, dokle mu mesna ili
nadle`na policajna vlast ne do-
zvoli, da je mo`e otvoriti i dr-
`ati.
2.) Ova }e vlast OD sviju kafa-
na i meana, koje se u wenom podru~-
ju nalaze, to~an spisak voditi i
propisno nad wima nadzirava-
ti.
3.) Kao {to }e kafane i meane
pod nadziratelstvom policajne
vlasti stajati, tako }e kafane i
meane du`ni 6iti, to~no se we-
nim zakonima i nalozima povino-
vati i u winoj se radwi po
policajnim i sanitetsko-poli-
cajnim uredbama i zakonima upra-
vqati.
4.) Na meane i kafane pla}a se i
unapredak meansko, a po tome i ka-
fansko, po uzakoweno-
sti.
5.) Mesari ili kasapi
stoje tako isto POD po-
licajnom vlasti, i po
tome i oni se mopaju u
svemu winom radu PO
WINIM zakonim nalo-
zima upravqati i to~no
praviteqstvene uredbe,
koja o kasapnicama pos-
toji, ili koja }e se o is-
tima po potrebi jo{t
izdati, pridr`avati.
6.) Kafexije, meanxije
i kasapi du`ni su sve ob-
{tinske, kako policajne, PRVI HOTEL U SRBIJI „KOD JELENE” U BEOGRADU
tako i ekonomi~eske te- PODIGNUT PO NALOGU KNEZA MIHAILA OBRENOVI]A
rete onako isto, kao {to
je za esnafske majstore i trgovce
propisano, tegliti.
7.) Ako kafexije i meanxije i ka- tlije, kafexije predstavqati po-
sapi kojega (mesta ili okru`ja za-
`ele za sebe dru`estvo, koje bi
nalik bilo na esnaf , ustrojiti,
mogu oni to sa znawem i dozvoqe-
wem Pope~itelstva Vnutrennvi
Dela S TIM I na taj poglaviti
konac u~initi, a.) da i oni svoga
stare{inu, kao esiafi, imaju; b.)
da se POD upravom ovoga i POD
nazirateqstvom jednog zvann~ni-
ka OD strane polncajne vlasti
skuqaju i u ovakoj svojoj skup{ti-
ni dogovaraju u interesu wine rad-
we, koliko oni to u granicama,
www.kragujevacke.rs
U UREDBI O ESNAFIMA IZ 1847. GODINE
DETAQNO SE GOVORI I O KAFANAMA
koje su iM kasateqnim Pravi- Radovi na Topolivnici napre-
teqstvenim Uredbama propisane, dovali su uspe{no, naro~ito po-
~initi mogu , i v.) da sob{tenu sle dolaska na weno ~elo
kasu osnuju i o OVOM na nolzu svo- francuza [arla Lubrija. Sredi-
ju , po na~iiu esnafa, ob{tinski nom oktobra 1853. godine stekli
raspola`u. su se uslovi za uspe{an po~etak
Kafexije – posebna proizvodwe topova u Kragujevcu.
dru{tvena grupa Ma{inama kupqenim u lije{koj
livnici topova, uz anga`ovawe
U vreme kada je Kragujevac po- stru~ne radne snage iz Belgije i u
~eo urbanisti~ki da se {iri i organizaciji Francuza [arla
dobija novo stanovni{tvo, koje se Lubrija, izvr{eno je 15. (27) ok-
upo{qavalo u Topolivnicu koja tobra 1853. godine prvo livewe
je 1851.godine preseqena iz Beo- topova u Topolivnici u Kragujev-
grada, nastaje veliki broj kafa- cu. Topovi su liveni tehnikom
na i mehana koje }e umnogome bu{ewa topovskih cevi (prakti-
kovana je u livnici u
Lije`u i livnicama u
Francuskoj i Nema~-
koj, u Augzburgu). Li-
vewu prvih topova
prisustvovao je i sam
knez Aleksandar Ka-
ra|or|evi} sa svi-
tom. Tom prilikom,
knez je Lubriju poklo-
nio ~asovnik vredan
70 dukata, sa ugravi-
ranim grbom Kne`e-
vine Srbije na
pole|ini.
Kragujevac je u dru-
goj polovini 19. veka
dobio i prve hotele.
Me|utim, prvi hotel
uticati da Kragujevac izraste u u Srbiji podignut je 1843.godine
grad. Tako }e, uz trgovce i zana- u Beogradu, zahvaquju}i jednom
Kragujev~aninu. Bio je to knez
sebnu dru{tvenu grupu. Mihailo Obrenovi}, koji je
Poseban zna~aj u ovom periodu 1841.godine naredio da se na me-
imao je promet robe na pijacama stu starog „Cincar hana“ podigne
koje su bile snabdevene najrazno- hotel „Kod Jelena“, kako bi svi
vrstijom vrstom robe. oni koji kakvim poslom u Beo-
Kragujevac je polovinom 19. grad dolaze imali gde preno}i-
veka postao vojni i industrijski ti.Podignut preko puta Saborne
centar zemqe.U wemu su se i da- crkve u Beogradu odolevao je zubu
qe odr`avale vremena do 1938.godine, kada je
sednice Naro- sru{en.Tako se pored ure|ivawa
dne skup{ti- TOPOLIV- ove oblasti, knez Mihailo Obre-
NICA U
ne i dono{e- KRAGU-
novi} javqa kao prvi graditeq
ne va`ne od- JEVCU hotela.
luke. 1853. Nastavi}e se
GODINE (Iz kwige u pripremi
(REKON- „Stare kafane Kragujevca”)
STRUKCIJA)
www.kragujevacke.rs
DANICA DRA[KO-
VI], supruga predsed-
nika
Dra{kovi}a:
- Iako je moj mu` raz-
o~aran i umoran, ne mi-
slim da je vreme da se
povu~e, jer nije zavr{en
posao koji je zapo~eo,
komunizam nije sru{en.
NATA[A BEKVALAC, peva~i-
ca:
- Ja imam Hanu, starija sestra
ima }erku, a i mla|a ima }erkicu
od {est meseci. Ka`u da {valeri
prave `ensku decu, tako da je na-
{a ku}a puna `enske dece i {va-
lera.
SATIRA
Sloboda mi{qewa je uvek
mawa od slobode koju ima{
kad ne misli{ ni{ta!
Na{i radnici `ive mnogo boqe
kad odu u kapitalizam nego kad
kapitalizam do|e kod nas!
Четвртак, 27. август 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 17
ОДВАЛЕ
DARA BUBAMARA, folk peva~ica:
- Za godi{wicu braka mu` mi je poklo-
SPO-a Vuka nio predivan „pja`e” sat sa dijamantima,
kakv sam pre nekoliko meseci videla u jed-
noj pariskoj juvelirnici. Rekla sam tada
da mi se svi|a, {to je wemu bilo dovoqno
da upamti i sa~eka idealnu priliku da mi
ga stavi na ruku.
ANABELA \OGANI,
peva~ica:
- Kod mene se ne
prime}uje da sam
nelagodna i neza-
dovoqna, jer je
sve ra{rafqeno
i razbacano.
EMIR KUSTURICA, redi-
teq:
- Moj unuk Janko je divan de~ak.
^esto ka`em da je najboqi pred-
stavnik familije. Dobro se tu~e
u vrti}u i svi ga vole.
MOMO KAPOR, pisac:
- U Gu~i se kuva kupus u
DRAGAN MARKOVI] PALMA, velikim zemqanim lonci-
gradona~elnik Jagodine: ma i zove se svadbarski. Ki-
- Nekad sam ~itao horoskop, seo kupus u avgustu – to me
sportske rezultate i kursnu li- zaprepa{}uje, zaista ga je
stu. Verovao sam. Danas }e vam bi- perverzno jesti usred leta.
ti lep dan, sutra nemojte da idete
na put... Nije da sam ba{ sto posto
verovao, ali ~ovek ne mo`e da ne
veruje nikom ni{ta u `ivotu.
@IKA NIKOLI], voditeq, u svojoj TV „[arenici” javno
iznosi dilemu o u~esnicima u programu:
- Da li ova deca iz Toronta znaju da govore srpski, ili sa- ANA BEKUTA, peva~ica:
mo igraju srpski. - Volim slobodu u svakom smislu te re~i, pa i
onu koju mi pru`a toples.
ћоше
Ra{a PAPE[
Vlast ih nije nimalo Preko hettrika do UEFE
promenila, ali im
Iz zavi~ajnog Radni~kog i hettrika uplovio je u vode UEFE. Dovoq-
narod ne li~i na sebe! no je samo re}i @eqko Todorovi} Svampi.
Gura{ u UEFI?
Karikatura Goran Milenkovi} - UEFA, to je lepa i stra{no pozitivna pri~a za klince iz Kragu-
jevca koji pikaju fudbalicu i ve} tri godine sjajno funkcioni{e. Ne-
}u da se samoreklamiram jer ima qudi koji su uz mene veoma zaslu`ni
za taj projekat, pre svih gospodin Tanasije Katani}, zatim Zoran ^au-
{evi} i svi treneri, deca i wihovi roditeqi koji su ovih godina u~e-
stvovali u projektu „UEFA FARE” pod sloganom „Balkan spaja Alpe i
Jadran”. Ne zaboravqam ni FK Radni~ki i GK [umadiju i sve qude ko-
ji su u~estvovali u sjajnoj kampawi za borbu protiv rasizma, razli~i-
tosti jezika, kultura i vera. Nije izostala ni podr{ka Skup{tine
grada i samog gradona~elnika.
Ima{ li vremena za het-
trik od UEFE?
- Po plasmanu se vidi da ne-
mam. Na `alost, sve se svodi
na mla}ewe i ve{ta~ko odr-
`avawe kluba. Poma`e mi je-
dan mom~i}, ali wegovo ime
„visi”, odavno niko u HT sve-
tu ne sme da pomene.
Ambicije za naredno pr-
venstvo?
- Za sada jako skromne. Te-
`im prepravkama u hodu i poku{avam da se prestrojim, ali vremena
ima malo i to ide traqavo. Nadam se da }e se smilovati moji HT mani-
jaci i pomo}i mi dobrim delima, kao gospodin Koma, provereni do-
bro~initeq, a ja za uzvrat nikad vi{e ne}u re}i da je Bugarin jer mu je
lepa verenica iz Pirota, pa me tobo`e slu~ajno asocira na na{e omi-
qene susede.
[ta ti najvi{e nedostaje: skupovi, konfa...?
- Meni samo fali ono jagwe, sjeni~ko i matori Nele... Ponekad i Ta-
tu{a, ali on fali i stara~kom domu, pa ga ne tra`e. Skupovi uvek fa-
le, fale Gaga, \oca, Krokadel, Veqa, ^etnik i svi da se ostali ne ne
naqute.
Rastko ZAKI]
Prati{ Radni~ki?
Postani optimist! - Kako, bre, da ne pratim? Svakom pravom Kragujev~aninu Radni~ki
je `ivot. Da}e Bog da upadnemo sada u vi{i rang. Nije bitno ko ga vodi
Nakqukaj ako ga vodi u pravom pravcu jer nam je to svima ciq: Super liga i pun
stadion i da svako dete u Kragujevcu zna da srcem voli samo jedan klub
se sedativima! - na{ Radni~ki.
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. август 2009. www.kragujevacke.rs
СПОРТ
Разговарао Вук Павловић
INTERVJU: ZORAN NOVOSELSKI
o{ jedno veliko {ahovsko

J
takmi~ewe u ovoj godini o-
dr`a}e se u Kragujevcu. Po
sle pojedina~nog, na red je
do{lo ekipno prvenstvo
dr`ave. Tako }e se od 1. do
11. septembra, bez slobod-
nog dana zbog te{ke materijalne
situacije svih u~esnika, u kon-
gresnoj sali Hotela [umarice je-
dan na drugog nameriti 12 prvo-
liga{kih timova, koji }e u svo-
jim redovima imati najvi{e po
deset igra~a, {est takmi~ara i
~etiri rezerve.
Pored doma}ina Radni~kog, za
titulu najboqeg, ali i plasman u
evropsko takmi~ewe, bori}e se
jo{ i: Novosadski [K, Sveti Ni-
kolaj iz Vaqeva, beogradski Beo-
publikum, Lasta i [K Politika,
Spartak iz Subotice, Ni{ki [K,
Sloga iz Kraqeva, [K Mladeno-
vac, Smederevski [K i Agronom
iz Novog Sada. U 11. kola sasta}e
se svako sa svakim, a partije po-
~iwu od 15 ~asova i 30 minuta.
- Nema sumwe da su najve}i fa-
voriti pro{logodi{wi prvak
Novosadski [K, Sveti Nikolaj i
Beopublikum. Oni }e voditi gla-
vnu re~ u borbi za titulu, a ne bi
bilo iznena|ewe ni da se Smede-
revski [K, iako novajlija u naj-
vi{em rangu, vrlo visoko plasi-
ra, jer se ove godine poja~ao biv-
{im prvakom Rusije Sergejom Ru-
bqevskim i velemajstorom Milo-
{em Perunovi}em, na{im olim-
pijskim reprezentativcem.
Objektivno, na{e mesto je negde
u sredini, {to zna~i da bi treba-
lo da ponovimo pro{logodi{wi
rezultat i stignemo do petog ili
{estog mesta - ka`e na po~etku
razgovora za “Kragujeva~ke” Zoran
Novoselski, ~lan ekipe “crve-
nih”.
Sastav na{eg tima ne razliku-
je se previ{e od lawskog.
Novajlija je jedino velemajstor
Bo{ko Abramovi}, koji je zame-
nio Crnogorca Blagojevi}a, po-
{to je dozvoqen nastup samo jed-
nog stranca u ekipi, a od ove se-
Velemajstora za
sva~iji ukus
Sama brojka od 55 velemajstora koji }e nastupati na
ovogodi{wem ekipnom prvenstvu Srbije u Kragujevcu,
garantuje partije za pam}ewe. Na{ tim nije najja~i,
ali o~ekujem da pru`imo dobre igre i mnogima
pomrsimo ra~une - ka`e jedna od uzdanica Radni~kog
zone svi igra~i sa prostora biv-
{e SFRJ se tako tretiraju. On }e
igrati na drugoj tabli.
Ukrajinski reprezentativac i
velemajstor Zahar Efimenko os-
tao je na{ glavni adut, pa wemu sa
pravom pripada prva tabla. Na tr-
e}oj je velemajstor Dejan Anti}, u-
~esnik ovogodi{weg {ampionata
Srbije, sledi tako|e velemajstor
Dragan Barlov, a na petoj i {estoj
nastupa}emo ja i Nenad Aleksi},
po zvawu inter majstori.
Rezerve su FIDE majstori Iv-
an Marti} i Miodrag Mili}e-
vi}, kao i majstorski kandidat
Goran Pavlovi}.
U kakvoj su formi takmi~ari
Radni~kog? Trenutne mogu}no-
sti ~esto umeju da nadvladaju
~uvenije “ime i prezime”.
Nemamo razloga da strahujemo.
Naprotiv. Efimenko je u odnosu
na pro{logodi{wu svetsku rej-
ting listu napredovao za 30 poe-
na, velemajstori Anti} i Abramo-
vi} igrali su veoma dobro na po-
sledwim turnirima, a Barlov i
Aleksi} tokom 2009. bili vi{e
nego uspe{ni u [paniji i Itali-
ji. Pavlovi} i ja smo ve} prove-
reni ekipni igra~i.
Sve to nam uliva optimizam i
mislim da }emo uspe{no odigra-
ti ovo prvenstvo.
Brojevi su ve} izvu~eni. Ko
nam je prvi rival?
Kako je na ekipnim turnirima
start veoma va`an, mo`emo da bu-
demo zadovoqni `rebom. Za po~e-
tak smo izvukli autsajdera, novo-
sadski Agronom, {to je odli~no.
Te`i protivnici nam dolaze
kako {ampionat bude odmicao, pa
se nadam da }e tada i na{a forma
biti u usponu.
O~ekuje se da kvalitet {aha
bude na visokom nivou, jer eki-
pe ~ine svetski poznati i pri-
znati igra~i.
Kragujev~ani }e imati prili-
ku da na jednom mestu vide ~ak 55
velemajstora, {to je stvarno ret-
ka prilika. Sve na{e najboqe ig-
ra~e i desetak svetskih veli~ina.
Ve} sam pomenuo Rubqevskog, a tu
su tako|e Rus Sakajev, prvak Mol-
davije Viktor Bolovgan, repre-
zentativac Bosne i Hercegovine
Ivan Sokolov, ~lan ma|arske se-
lekcije Berke{, pa najpoznatiji
izraelski velemajstor, sam svet-
ski vrh, Emil Sutovski.
Bi}e partija za pam}ewe, {to
}e, verujem, dovesti brojnu {aho-
vsku publiku.
Najavili ste da }e neki me~e-
vi, poput nedavnog pojedina~-
nog prvenstva, biti preno{e-
ni putem interneta.
Da, da, to }e i}i. Radi}e se dva
najinteresantnija me~a tokom ta-
kmi~arskog dana. Zna~i, preko gl-
obalne svetske mre`e mo}i }e da
se isprati ukupno 12 partija.
Kako je net poseta tokom poje-
dina~nog {ampionata bila izva-
nredna, nije bilo razloga da ne
ponovimo prenos. Ne sumwam da
}e tako biti i ovoga puta.
Uslovi za igru u Hotelu [uma-
rice, op{ti je stav prole}nih
u~esnika, bili su izvanredni.
Opet ste na istom mestu.
Kongresna sala ovog hotela nu-
di ubedqivo najboqe uslove u Sr-
biji za odr`avawe {ahovskih tu-
rnira. To se pokazalo i na poje-
dina~nom prvenstvu dr`ave.
Nema {ahiste, ali ni posmat-
ra~a, koji je bio nezadovoqan. Ni
sme{tajem i ishranom, a kamoli
prostorom u kome se turnir igra.
O finansijama da pitamo ili ne.
Ove godine nam je olak{avaju-
}a okolnost {to se {ampionat i-
gra u Kragujevcu, jer nam to sma-
wuje tro{kove. Nemamo potrebu
da neki naro~it novac pribavqa-
mo za sme{taj igra~a, pa se na{e
obaveze svode na isplatu honora-
ra velemajstorima.
To }emo pokriti iz redovnih
primawa od Skup{tine grada, ali
kako ona kasne kao i svim klubo-
vima, primorani smo da uzmemo
mawi kredit.
Ina~e, svaka ekipa nov~ano o-
bezbe|uje svoj nastup, tako da tu
problema nema.
Ovo nije i posledwi veliki
{ahovski doga|aj u Kragujevcu.
Ve} za mesec dana, ta~nije 10.
oktobra, sledi finalni Gran
pri Srbije.
Zahvaquju}i izvanrednoj orga-
nizaciji pojedina~nog prvenstva,
o ~emu se jo{ uvek pri~a u {ahov-
ski krugovima, Kragujevcu je, po-
sle 12 odigranih, povereno i do-
ma}instvo zavr{nog, masters tur-
nira. Time je na{ grad prakti~no
postao centar srpskog {aha u
2009. godini, jer su se sva najve}a
de{avawa odigrala ovde.

ODBOJKA Start u petak TRIATLON KO[ARKA

Slovenci
prejaki
PRVU pripremnu utakmicu pr-
ed start novog {ampionata Srbi-
je, odbojka{i Radni~kog odigrali
su na Kopaoniku. Tamo se na pri-
premama, pred u~e{}e na Evrop-
skom prvenstvu u Turskoj, nalazi
reprezentacija Slovenije, ~ije je
rukovodstvo izrazilo `equ da se
susretne sa srpskim {ampionom.
Odigrano je pet setova i svi su
pripali gostima iz “de`ele”.
Slede}i susret planiran je po-
novo na istom mestu, 29. avgusta, a
rival }e biti jo{ jedna ekipa na
pripremama. To je UFA iz ruskog
grada Lu~a, trofejnog srpskog tr-
enera Zorana Gaji}a, sedmoplasi-
rani tim pro{logodi{weg ruskog
dr`avnog prvenstva.
M. M.
Ipak na Kopaonik
I PORED najava da }e visinske
pripreme za ovu sezonu biti otka-
zane, odbojka{ice Radni~kog oti-
{le su put Kopaonika. Tamo }e
ostati sedam dana i raditi na
sticawu snage i kondicije. Po po-
vratku, uz rad sa loptom, kre}e i
odigravawe pripremnih me~eva.
Sa ekipom nisu Ivana Stevano-
vi} i Sara Rada{inovi}, koje u
Italiji u~estvuju na bi~ volej tu-
rnirima, dok Emilija Milovano-
vi} i Desanka Mati} imaju oba-
veze na fakultetu. M. M.
KADETSKA reprezentacija Sr-
bije, u ~ijem su sastavu sredwi bl-
oker i prima~ Radni~kog Nemawa
Umesto Apatina [panija Jagodinci
Opa~i} i Du{an Petkovi}, sutra STRAHIWA Traki}, ~lan Kluba ekstremnih sportova Kragujevac,
startuje na Svetskom prvenstvu.
Na{ tim nalazi se u grupi „B“
dobio je poziv za u~e{}e na kvalifikacionoj trci u [paniji, na kojoj
se overava viza za Olimpijske igre mladih, dogodine u Singapuru.
poklekli
KO[ARKA[I Radni~kog odi-
sa ekipama Japana, SAD i Irana. Takmi~ewe u sprint triatlonu odr`a}e se 28. avgusta, a ukoliko o- grali su prvu prijateqsku utak-
Dva prvoplasirana sastava nasta- bezbedi plasman u prvih 15, ste}i }e pravo u~e{}a u Singapuru, ali i micu u pripremnom periodu, u
vi}e borbe u novoformiranim postati olimpijski kandidat Nacionalnog komiteta za Olimpijske i- kojoj su slavili protiv Jagodine,
grupama. M. M. gre u Londonu 2012. godine. M. M. vrlo kvalitetnog B liga{a, rezul-
tatom 85:78.
Kako se jo{ nije ni{ta pomak-
FUTSAL lo sa mrtve ta~ke po pitawu dovo-
KLUPSKI DRES I |ewa poja~awa, tim su pored ~et-
SALETU \OR\EVI]U vorice iskusnih kragujeva~kih ba-
Svetski asovi sketara - Milo{evi}a, Gli{ovi-
}a, Veqovi}a i Vukoti}a (~ekaju
uz Tim snova anga`man), ~inili Pavlovi}, Pe-
tri}, Bilo{, Beloica i poletarci
Arnaut, Blagojevi} i Mili}.
DUGO u Kragujevcu u samo jednom
Radni~ki }e ve} u ~etvrtak i
danu nisu boravile dve takve srpske
petak odigrati jo{ dva prijateq-
sportske legende. Na zvani~nom pred-
ska me~a, i to protiv pro{logo-
stavqawu nove ekipe Ekonomca, vice-
di{weg rivala iz Balkanske lige,
{ampiona Srbije u futsalu, u pros-
temi{varske Elbe.
torijama Ekonomskog fakulteta poja-
M. Ma.
vili su se proslavqeni ko{arka{ A-
leksandar \or|evi} i svetski pliva-
~ki as Milorad ^avi}, koji su svojim
prisustvom dali podr{ku kragujeva~- Sledi uigravawe
koj futsal ekipi. ^LANICE novog prvoliga{a,
U senci dvojice sportskih veli~ina, Ekonomac je predstavio svoja ovogodi{wa poja~awa, koja su u Radni~kog, vratile su se desetod-
razmerama malog fudbala u Srbiji i te kako zna~ajna. Sama imena novih „ekonomista“ govore o ambi- nevnih priprema u Kragujevac. Na
cijama kluba da ve} u slede}oj sezoni titulu prvaka vrate u svoje vitrine. Kopaoniku je ra|eno na ve`bama
Naime, Ekonomac je okupio pravi „tim snova“, a predvodi}e ih najboqi igra~ na petoparcu na na{im snage i kondicije, sledi deset da-
prostorima Predrag Raji} (35), pristigao iz moskovske Dine. Tu su i dvojica ~lanova na{eg nacio- na treninga u Kragujevcu, a onda,
nalnog tima Milan Raki} (28), pro{le godine ~lan Limana, i Slobodan Raj~evi} (25), najboqi igra~ po~etkom septembra, odlazak na
SAS-a. Uz reprezentativce koji su do sada bili ~lanovi Ekonomca, Vidana Bojovi}a, Vladana Cvetano- me|unarodni turnir u Slova~ku.
vi}a i Mladena Koci}a, nema sumwe da }e Ekonomac u narednom {ampionatu biti apsolutni favorit. Nema vesti o novim poja~awi-
Tako|e, dovedena su dvojica vrlo kvalitetnih golmana, legendarni Predrag Peca Brzakovi}, koji }e ma, mada se o~ekuje da do po~etka
biti trener i igra~, kao i Miodrag Aksentijevi} iz ni{ke Koske. Tim je poja~ao i talentovani Vladan prvenstva klub u svoje redove do-
Kova~evi} (17), doskora perspektiva Slobode iz U`ica. M. Ma. vede makar jo{ jednu igra~icu.
M. M.
www.kragujevacke.rs
STREQA[TVO
Tri kragujeva~ke juniorke, Ma-
rija Jevremovi}, Andrea Spasoje-
vi} i Selena ^olovi}, zajedno sa
trenerom Sa{om Paukovi}em na-
laze se na sedmodnevnom „Kampu
perspektivnih sportista“ u Sr-
emskoj Mitrovici.
One }e se o vikendu, na streli-
{tu u ]upriji, oku{ati na Pr-
venstvu centralne Srbije, ujedno
kvalifikacijama za dr`avni {a-
mpionat, koji je 12. i 13. septem-
bra na programu u Novom Sadu.
Osim wih, na tom takmi~ewu
nastupi}e ~etiri kadeta: Nema-
wa Milo{evi}, Stevan Jovano-
vi}, Milo{ Ivanovi} i Lazar Ka-
ri}, kao i ~etiri kadetkiwe: Ne-
vena Armu{, Jovana Mir~eski, Je-
lena @ivadinovi} i Sofija Ogwa-
novi}. Oni }e se oku{ati u naci-
onalnom programu, trostavu i le-
`e}em stavu.
FUDBAL
[UMADIJA RADNI^KI 1923 - FAP 1:1
Briga brigu sti`e
TANANO izdawe doma}ina o-
mogu}ilo je pribojskom FAP-u da
se iz Kragujevca vrati ku}i sa bo-
dom u xepu. Egal skor - 1:1, vi{e
je legao gostima, ali i “crveni”
imaju malo za ~im da `ale, jer su
wihovi jalovi napadi retko o-
zbiqnije ugro`avali rivala.
Jeste da je [umadija Radni~ki
u{la u susret sa namerom da ost-
vari prvu pobedu, op{teo~ekiva-
nu, i u tu svrhu forsirala napa-
da~ki fudbal od prvog minuta,
Четвртак, 27. август 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 19
СПОРТ
AUTOMOBILIZAM
Vrele gume
Vukosavqevi}a
VEOMA pose}ena trka, „Veli-
ka nagrada Kraqeva 1“, gde je, po
mnogim procenama, bilo i svih
15 hiqada gledalaca na stazi u
Beranovcu, kragujeva~kim voza-
KRAGUJEVAC - Stadion: “^ika Da~a”. Gledalaca: 2.500. Sudija: Mar-
~ima donela je poprili~no dob-
ko Mladenovi} (Po`arevac). Strelci: Brkovi} u 29. za [umadiju Rad- re rezultate u „klasi 1“ i „ klasi
ni~ki 1923, a To{i} u 35. minutu za FAP. @uti kartoni: \uki}, Vasi}, 2“.
Milo{evi} ([umadija Radni~ki 1923), Bojovi}, To{i}, Kijanovi} Boqi plasmani zabele`eni su
(FAP). na trci „klase 2“, u kojoj se vozi
[UMADIJA RADNI^KI 1923: Radojevi} 6, Luki}, 6, Miqojkovi} 7 jugo 55 hibrid. Naime, Radoslav
(Vukajlovi} 6), Milo{evi} 6, Joksimovi} 6, Nedovi} 6, \uki} 6, Arsi} 7, Vukosavqevi} iz tima „KG 07
Petrovi} 6 (Vasi} 6), Brkovi} 7 (Vidi} -), Aleksi} 6. SBB“ na ciq je stigao drugi, dok
FAP: Divac 7, Bojovi} 6, D. [alipur 6, Komarica 6 (Janovi} -), N. [a-
su odmah za wim pro{li ~lanovi
lipur 6, Xulovi} 6, Ostoji} 6, Kijanovi} 7, To{i} 7 (Slatina -), Rado- AMK „Zastava rejsing tim“ Alek-
vanovi} 6, Vilaret 6 (Bjeli} -).
sandar Panteli} i Darko @ivko-
vi}. U ovoj klasi takmi~ilo se 16

BICIKLIZAM
Voza~i Radni~kog u~estvovali
su na tre}em „Vr{a~kom mautin-
bajk izazovu 2009“, gde su vozili
trku revijalnog karaktera, a u
ciqu priprema za nastavak liga-
{kog prvenstva Srbije.
U kategoriji elite tre}e me-
sto zauzeo je Zoran @ivkovi}, dok
je ~etvrti na ciq stigao Vuk Ar-
si}. Juniori Radni~kog bili su us-
pe{niji u timu, jer su Aleksandar
Cvetkovi} i Radomir Premovi}
osvojili prvo, odnosno drugo mesto.
Me|u mastersima, najstari-
jim takmi~arima, Aleksandar
Mari} bio je drugi, dok je u hobi
sport kategoriji Stefan Pauno-
vi} zauzeo tre}u poziciju.
Za to vreme, najboqi kraguje-
va~ki biciklista Bojan \ur|i}
obavio je mini pripreme na Fru-
{koj gori, gde puni baterije za
trku klase „2“ i nove UCI bodove.
Wih }e potra`iti u Hrvatskoj,
30. avgusta, na stazi u Karlovcu.
RVAWE
Kompletan takmi~arski po-
gon ekipnog vice{ampiona dr`a-
ve Radni~kog nalazi se na Kopao-
niku, na bazi~nim pripremama.
Radi se punom parom, a treninzi
su dva puta dnevno. U Kragujevac se
sti`e sutra, a posle kratkog od-
mora, sledi rad na struwa~i.
Prelazni rok po~iwe 1. septe-
mbra, i u klubu o~ekuju da, ukoli-
ko sklope finansijsku konstruk-
ciju, dovedu takmi~are dovoqnog
kvaliteta kako bi se „pojurila“
{ampionska titula.
[AH
Kako }e se od ove godine, kao iz-
borni predmet ve} u prvom razre-
du, u {kole uvesti i mogu}nost
u~ewa {aha, u Artemu je odr`an
seminar za obuku nastavnika i
profesora iz cele Srbije. Preda-
va~i su bili velemajstor Sawa Vu-
ksanovi} i internacionalni ma-
jstori Ivan Markovi}, ina~e pr-
ofesor na U~iteqskom fakulte-
tu u Beogradu, katedra {ah, te
Rado{ Baki} i Zoran Mijailo-
vi}, a organizatori Zavod za ob-
razovawe i [ah klub Radni~ki.
Licencu je dobilo 24 polaznika,
koji }e sa decom raditi uz pomo}
kwige-slikovnice, autora Sawe Vu-
ksanovi} i Ivana Markovi}a.
VATERPOLO
Od ponedeqka do srede na Grad-
skim bazenima odr`an je vater-
polo turnir u organizaciji Udru-
`ewa sekretarica grada Kragujev-
ca, a pod pokroviteqstvom Grada
Kragujevca. Pravo u~e{}a imali
su iskqu~ivo rekreativci, prija-
vqeno je osam ekipa, a finalne bo-
rbe odr`ane su sino} od 20 sati.
Turnir je u osnovi bio humanita-
rnog karaktera, pa je sav prihod,
prikupqen od uplata kotizaci-
ja, oti{ao na ra~un Kluba mla-
dih invalida Kragujevac.
Kraj vikenda tako|e }e obele-
`iti jedna vaterpolo utakmica.
To je tradicionalni susret re-
prezentacija Kragujevca i U`ica.
Termin petog odmeravawa snaga
dva grada, do zakqu~ewa ovog broja,
nije bio poznat.
F o t o : k f k ra d n i c k i . c o m
voza~a.
ali FAP nije popu{tao pod pri- Na taki~ewu „klase 2“ grupa „N
tiskom. Sa retkim kontranapadi- - jugo 55“, dvojica ~lanova AMK
ma, ume{no se branio sve do 29.
„Zastava rejsing tima“ Milo{ Br-
minuta, kada je vrsna kombinaci- ki} i Ili} Damir bili su me|u
ja Aleksi}a i Brkovi}a urodila boqima, osvojiv{i ~etvrtu i {e-
plodom. Ovaj drugi odli~nim u- stu poziciju me|u 21 konkuren-
darcem zatresao je mre`u za 1:0. tom.
Radost kragujeva~kih igra~a i U generalnom ekipnom plasma-
navija~a, koji su se okupili u le-
nu, posle „Velike nagrade Kraqe-
pom broju, nije bila dugog veka. va 1“, AMK Zastava Rejsing se
Samo pet minuta kasnije, iz goto-
nalazi na petom mestu, dok tim
vo o~ajni~kog poku{aja, To{i}
„KG 07 SBB“ dr`i desetu pozici-
poravnava skor. Zapravo, on je kr-
ju.
enuo u napad bez podr{ke saigra-
Ve} ovog vikenda, na istom me-
~a, pa je, ne znaju}i {ta da radi,
stu, na programu }e biti „Velika
sa gotovo same korner linije {u-
nagrada Kraqeva 2“.
tirao na gol, iznenadiv{i sve, pa
M. Ma.
i golmana doma}ih Radojevi}a.
Dosta povike bilo je i na sudi-
Stigao novi PRVOLIGA[ICE
ju Mladenovi}a, posebno kada ma-
lo potom nije sankcionisao pre- golman
kr{aj nad Brkovi}em. A da jeste -
morao bi da svira jedanaesterac. POJA^AVAWE konkurencije
na golmanskoj poziciji, rezulti-
Po~ele pripreme u oba
Nastavak je doneo dodatno poja-
~avawe odbrane Pribojaca, te ote- ralo je dovo|ewem 20-godi{weg
Ogwena ^an~arevi}a. Ovaj mla-
tabora
zawe u svakoj prilici, ~ime je
di} ponikao je u u`i~koj Slobo- DVA kragujeva~ka `enska prvoliga{ka kluba, Su{ica i Una fortu-
ostavqano malo vremena i mesta
di, a dolazi iz ~a~anske. na 04, krenuli su sa treninzima za predstoje}i {ampionat dr`ave.
za lucidnije poteze doma}ih. Zato
Pravo nastupa sti~e u slede- Pripreme se odr`avaju kontinuirano, a ekipe su uglavnom ostale u i-
se pre{lo na duge lopte, koje su se
}em kolu, a za mesto u ekipi mo- stim sastavima od pro{le godine.
redovno odbijale ka sredini ter-
ra}e da se izbori pored ve} pos- Uobi~ajeno pred prvenstvo, ju~e je u Fudbalskom savezu Srbije odr-
ena, naj~e{}e zahvaquju}i dvome-
toje}e trojke ~uvara mre`e - Boja- `ano izvla~ewe takmi~arskih brojeva za naredno prvenstvo, ~ime }e
tra{u [alipuru.
U takvoj igri, najboqu priliku na Vrani}a, Du{ana Radojevi}a i biti odre|eni parovi jeseweg dela. Tada }e se znati i ta~an datum od-
nije iskoristio strelac prvog po- Dobrice Filipovi}a. igravawa utakmica prvog kola.
gotka Brkovi}. Sa nekih deset me- V. U. K. M. M.
tara prebacio je okvir gola pro-
tivnika, koji je najozbiqnije pri-
Rezultati drugog 4, Mladost 3, Mokra Mokra Gora, Prijevor U drugom kolu sas- Opornica - Vinogra-
pretio opet preko To{i}a, ~iji je kola Zone „Morava“: Gora 3, Su{ica 3, - Mladost, Polet taju se: Sloboda - Ko- di 0:0, Sloga (L) -
izlazak pred Radojevi}a sre}om Mokra Gora - Vodoja- Slavija 3, Pobeda Be- (Q) - Omladinac. lonija, Srbija - Sloga Kragujevac 3:1, Bagre-
tretiran kao ofsajd pozicija. `a 2:1, Pobeda Belo- lo{evac 2, Polet (T) (D), Jadran - [uma- mar - Kremenac 2:0,
Novi sporan trenutak bilo je {evac - Erdoglija[u- 1, Partizan 1, Pri- Rezultati prvog dinac (Kg), Arsenal - Borac (NM) - Hajduk
igrawe rukom Xulovi}a pred svo- madija 0:0, Su{ica - jevor 0, Vodoja`a 0, kola Prve gradske li- Jedinstvo, Mar{i} - 3:2, Azbest - Botuwe
jim golom. Ipak, umesto penala, Partizan 3:0, Bane - Jo{anica 0 bodova. ge: Cerovac - Sloboda Budu}nost (R), [um- 1:1, Kolektiv - \u-
glavni arbitar dodequje Kragu- Slavija 2:0, Polet U tre}em kolu pa- 0:6, Seqak (MP) - adija (^) - Ko{ut- riselac 2:1.
jev~anima samo slobodan udarac (T) - Polet (Q) 0:1, rovi su: Slavija - Po- Partizan 0:4, Do- wak, Partizan - Do- Drugo kolo: [uma-
sa ivice {esnaesterca. Omladinac - Prije- let (T) (subota, 17. bra~a - [umadija (^) bra~a, Cerovac - Se- rice 2008 - \urisel-
vor 2:1, Mladost - 00), Erdoglija [uma- 2:2, Ko{utwak - Ma- qak (MP). ac, Botuwe - Kolekt-
Sad u subotu, [umadija Radni~- Takovo 1:2, Jo{anica dija - Su{ica (nede- r{i} 2:1, Budu}nost iv,Hajduk-Azbest,Kr-
ki 1923 ide na duel kostola~kom - Orlovac 0:1. qa, 11.00), Vodoja`a- (R) - Arsenal 0:3, Je- Rezultati prvog emenac - Borac (NM),
Rudaru. Tre}i remi ne bi vaqao, a Tabela: Orlovac 6, Pobeda Belo{evac dinstvo - Jadran 3:3, kola Druge gradske Kragujevac - Bagremar,
poraz je jo{ gora solucija. Dakle, Polet (Q) 6, Bane 4, (nedeqa, 17.00), Orlo- [umadinac (Kg) - lige: ]ava - [umari- Vinogradi - Sloga (L),
igra }e morati da napreduje, uko- Takovo 4, Orlovac 4, vac - Bane, Partizan Srbija 2:0, Sloga (D) ce 2008 2:1, Pivara - Stanovo - Opornica,
liko se `eli do prve prvenstvene Erdoglija [umadija - Jo{anica, Tako- vo - - Kolonija 3:3. Stanovo odlo`eno, ]ava - Pivara.
pobede. V. U. K.
BOKS STONI TENIS }e u narednoj sezoni promeniti
mesto i vreme igrawa prvoliga-
{kih susreta. Utakmice }e na pr-
Liga i daqe nepoznanica Ambiciozno ogramu biti subotom, od 17 sati, u
hali u Velikom parku.
PO isteku roka za dostavqawe odgovora na upitnik Bokserskog save- PRVOLIGA[KA ekipa kragu- M. M.
za o vrsti takmi~ewa u okviru Srbije, od 65 klupskih adresa, odgovor jeva~kog Faksa ima visoke ciqeve
je stigao samo sa 17. ^etiri kluba izjasnila su se za standardno liga- za narednu sezonu, pa je tako ofor-
{ko prvenstvo, tri, me|u kojima i kragujeva~ki Radni~ki, pristalice mila ekipu sposobnu da u predsto-
su regionalnog ekipnog, a 10 revijalno-turnirskog karaktera. je}em {ampionatu „napadne“ su-
Elita kod nas
Me|utim, kako se diskusija po tom pitawu na sastanku Takmi~arske perliga{ki status. Predrag Mu- STONOTENSKI klub Faks do-
komisije BSS razvijala, ~ini se da }e prevagnuti klupsko takmi~ewe. bio je organizaciju tri kvalifi-
ji} je jedini iz pro{logodi{weg
Tako }e 29. avgusta, na pripremni sastanak biti pozvani svi klubovi, sastava, a poja~awa su ^a~anin, kaciona turnira za pojedina~no
u~esnici posledweg dr`avnog {ampionata, kao i Go~ iz Vrwa~ke Bawe, kadetski reprezentativac Srbije prvenstvo Srbije u sezoni 2009/
~iji su se predstavnici izjasnili za ovakav vid takmi~ewa. Boris Mihailovi} i Nenad \u- 10. godine. U Kragujevcu }e se na-
Na sastanku UO BSS govorilo se i o inicijativi za start takmi~e- ki} iz Kikinde. Za sada svako tre- jpre, 12. i 13. septembra, okupiti
wa u kome bi u~estvovali klubovi iz biv{e SFRJ. Srbija bi dala dva nira u svom mestu, Mihailovi} je najboqi juniori, a 3. i 4. oktobra
kluba sa po 10 takmi~ara, a svaki od wih bi deponovao 10 hiqada evra na pripremama izabrane selekci- paralelno }e odmeriti snage naj-
kao garanciju. M. M. je, a okupqawe u Kragujevcu pla- boqe seniorke i seniori.
Tokom sezone odr`avaju se po
nirano je sedam dana uo~i po~et-
a~kog Radni~kog Qu- no prvenstvo, koje se ka prvenstva, zakazano za 12. sep- tri ovakva turnira u svakoj staro-
Quba u bomir Marjanovi}
nalazi se u sastavu
odr`ava u Milanu od
1. do 12. septembra.
tembar.
U okviru priprema odigra}e se
snoj kategoriji. Oni su „sito“ za
Top 24, a zatim i Top 12, zvani~-
Milanu selekcije Srbije, u
kategoriji do 60 ki-
Pripreme za tak-
mi~ewe odvijaju se na
i po dva prijateqska me~a sa su-
perliga{ima, beogradskom Crve-
nog dr`avnog {ampionata u poje-
dina~noj konkurenciji.
BOKSER kragujev- lograma, za planetar- Avali. M. M. nom zvezdom i Smederevom. Klub M. M.
20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. август 2009. www.kragujevacke.rs
Огласи и читуље
Mali oglasi NOVO NOVO NOVO
Do|ite u „^IGRU”
Prodaja na igru
ORGANIZUJEMO:
POJAS za vra}awe bruha, uspe-
Qsptmbwv!sp}foebob!
i dalje biramo najbolje {no i bez operacije. Dostava na
.211!ejobsb
Da li imaš između 18 i 40 godina? ku}nu adresu.Telefon: 065-644-
Razmišljaš da pokreneš sopstveni biznis? 40-14. Avslf
PRODAJEM kasu,vitrinu, po- Lsfbujwoj!cpsbwbl!efdf
lice, klimu.Telefon:064-270- Tusv•ov!qpnp~!v!v•fokv
BFSPESPN
Biznis Start Up Centar 19-13.
vm/!Of{oboph!kvoblb!29
Izdavawe )ep!„Usobwf”*
TE POZIVA DA NAPRAVIŠ KORAK KA USPEŠNOM BIZNISU Vtmvaoj!ufmfgpo
BE^I]I - 1.300 metara do 145043!11!43!j!175025!23!959
Prijavi se već danas i učestvuj u mora, od i do autobuske gratis,
idealno za malu familiju.
TAKMIČENJU ZA NAJBOLJI BIZNIS PLAN Jedna nedeqa 200 evra.
Bora + 382 67 84 51 21.
IZDAJEM name{tenu sobu u
centru, cg, upotreba kuhiwe i ku-
patila. Telefon: 064 171-61-87,
Ako imaš dobru biznis ideju, javi nam se, besplatno ćeš dobiti konsultanta, koji će ti po- 034-331-669.
IZDAJEM stan za tri |aka ili
moći da napraviš kvalitetan biznis plan! IZDAJEM prazan jednosoban
studenta kod Medicinske {kole.
Telefon 063 629 322. stan, porodici, ulica Bra}e Pet-
Svi biznisi, koji budu procenjeni kao tržišno održivi, mogu osvojiti IZDAJEM lokal u Dani~i}evoj kovi}, Mala vaga. Telefon: 036
VREDNE NAGRADE: 5, sa ili bez opreme za STR.Tele-
871-685, posle 20 sati.
fon:064-270-19-13, 369-275.
Usluge
1. mikro kredit u vrednosti od 1.000 do 10.000 eura,
2. besplatnu registraciju preduzeća,
^ASOVI фizike i matematike
3. konsultanstske usluge u vrednosti od 2.500 eura,
za popravni u avgustu – profesor.
4. prohodnost ka prostorijama Biznis inovacionog centra.
Telefon 319-141, 064-21-72-151.
Rok za podnošenje prijava je 15.09.2009. godine.
MARKETING MATEMATIKA, mehanika,
fizika - svi uzrasti.Studenti
Prijavni formular (pod nazivom: prijava za pomoć konsultanata) možeš preuzeti na
333-116 (septembar, oktobar). Tele fon:
034-360-202,063-77-11-002,
web stranici
www. bsckragujevac.org 333-111 Arsi}.
ili
u našoj kancelariji
ul. Trg topolivaca, 4 (zgrada Biznis inovacionog centra, kancelarije br. 1 i 11), Kragujevac
034/502-510, 502-511, 502-513
info@bsckragujevac.org

РЕПУБЛИКА СРБИЈА РЕПУБЛИКА СРБИЈА Posledwi pozdrav najdra`em

ГРАД КРАГУЈЕВАЦ
Управа за просторно планирање,
изградњу и заштиту животне
средине
Служба за заштиту животне
средине
ОБАВЕШТЕЊЕ О ЈАВНОМ УВИДУ, ЈАВНОЈ
ПРЕЗЕНТАЦИЈИ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ СТУ-
ДИЈЕ О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ
СРЕДИНУ
Обавештавамо вас да је поднет захтев за да-
вање сагласности на Студију о процени утицаја
на животну средину за ПРОЈЕКАТ- Складишно
продајног комплекса, чија се реализација пла-
нира на катастарској парцели број 10470/1 КО
Крагујевац 4 (угао улица Саве Ковачевића и
Миодрага Влајића Шуке), на територији града
Крагујевца, од стране носиоца пројекта, „Delta
Properties“ д.о.о. из Београда.
Увид у Студију о процени утицаја на жи-
вотну средину ПРОЈЕКТА Складишно про-
дајног комплекса извршиће се у лизација планира на катастарској парцели
просторијама Градске управе за просторно
плани-рање, изградњу и заштиту животне
средине, Службe за заштиту животне сре-
дине, канцеларија 326, Трг слободе бр. 3.,
Крагујевац, у периоду од 27.08. до 16.09. 2009.
године, у времену од 10.00 до 12.00 часова.
Заинтересована јавност која врши увид у Сту-
дију о процени утицаја на животну средину
може у горенаведеном року доставити мишљење
стручној служби (закључно са 16.09. 2009. го-
дине).
Јавна расправа и презентација Студије о про-
цени утицаја на животну средину биће одржана
25. септембра са почетком у 11.00 часова, у про-
сторијама Градске управе за просторно плани-
рање, изградњу и заштиту животне средине,
канцеларија 326.
Презентацији и јавној расправи о студији о
процени утицаја на животну средину учество-
ваће носилац пројекта.
ГРАД КРАГУЈЕВАЦ prijatequ
Градска управа за просторно пла-
нирање, изградњу и заштиту жи-
вотне средине
ОБАВЕШТЕЊЕ
О ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА
ОДЛУЧИВАЊЕ О
ПОТРЕБИ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА
НА ЖИВОТНУ
СРЕДИНУ
Градска управа за просторно планирање, из-
градњу и заштиту животне средине, Служба за
заштиту животне средине обавештава јавност да
је носилац пројекта "ТЕЛЕКОМ СРБИЈА А.Д." –
Дирекција за технику, поднео захтев за одлучи-
вање о потреби израде Студије о процени ути-
цаја на животну средину ПРОЈЕКТА –
радио-базне станице за мобилну телефонију
«КГ-ТК Центар»-КГТ02, Крагујевац, чија се реа-
4001/9 КО Крагујевац 3, на територији Града
Крагујевца.
Увид у податке и документацију из захтева
носиоца пројекта, може се извршити у просто-
ријама овог органа - Градска управа за про- Simi
сторно планирање, изградњу и заштиту животне
средине, Служба за заштиту животне средине,
канцеларија број 326, Трг слободе бр. 3, у пе-
Hrgovi}u
риоду од 27.08.2009. до 07.09.2009. године, у
времену од 9-12 часова.
У року од 10 дана од дана објављивања овог
обавештења, заинтересована јавност може до- Imao si veliko srce za svoje drugove. Oko
ставити мишљења о захтеву за одлучивање о по-
треби процене утицаја предметног пројекта на sebe si {irio dobrotu, {alu i smeh i po
животну средину овом органу. tome }emo te pamtiti.
Овај орган ће у року од 15 дана од дана истека
рока из става 3. овог обавештења донети одлуку
о томе да ли је за предложени пројекат потребна
процена утицаја на животну средину, о чему ће
благовремено обавестити јавност. Milo{, Sawa, Ogi i Mi{a
www.kragujevacke.rs
STANOVI
Centar 24 m2, II sprat, gas ..........................................28.000
Centar 36,8 m2, VI sprat, cg ........................................36.000
Bubaw 27,8 m2, V sp......................................................26.500
Bubaw 18m2, V sp, gas ..................................................21.200
Bubaw 32 m2, IV sp, ta..................................................37.000
Bresnica 50 m2, I sp, gas..............................................50.000
Bresnica 51 m2, II sp, ta ..............................................38.500
Centar 38 m2, IV sp, ta ................................................35.000
Bagremar 47m2, III sp, ta .............................................29.000
Aerodrom 47 m2 VIII sp, lift, cg ..................................42.000
Mala vaga, 30 m2, I sprat, gas, nov..............................30.000
Aerodrom 48m2, I sp, cg ...............................................26.000
Aerodrom 77m2, V sp, lift,cg.....................................62.000
Centar 36m2, IX sp, lift, cg, ukwi`en...................1.300 m2
Bubaw 53m2, IV sp, cg ..................................................54.000
Erdoglija 34m2, V sp, cg ..............................................30.000
Erdoglija 40,42m2, IV sp, cg ......................................40.000
Erdoglija 38m2, II sp, gas ...........................................39.000
Erdoglija 50m2, I sp, gas (u izgradwi) .....................1.100m2
Erdoglija 30m2, II sp, gas (u izgradwi) ....................1.100m2
Erdoglija 97m2, I sp,cg (u izgradwi) ........................1.000m2
Erdoglija 35m2, IV sp, lift, cg ..................................36.000
Erdoglija 56 m2 II sp, cg .................................................54.000
Erdoglija 50 m2, I sp, gas ..........................................dogovor
Aerodrom 44 m2 V sp, cg, ...............................................36.000
Aerodrom 78 m2 VII sp, lift, cg ...............62.000 (dogovor)
Aerodrom 56 m2 priz, cg ................................................54.000
C. Radionica 26 m2, II sp, cg........................................28.500
C. Radionica 55,45 m2, IV, lift,cg ............................47.000
C. Radionica 39 m2, priz, cg.......................................38.000
Zvezda 30 m2, II sp, cg...................................................30.000
C. Radionica 48 m2, III, ta...........................................33.500
C. Radionica 32 VIII sp, lift, cg ........................... dogovor
Четвртак, 27. август 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 21
Огласи и читуље
AGENCIJA ZA PROMET NEKRETNINA "MILI]EVI]" Posledwi pozdrav
ul. dr Zorana \in|i}a br.21, 34000 Kragujevac
Tel: 034 301 680 tel-faks: 034 333 854
milicevic8@yahoo.com
Erdoglija 54 m2, priz, cg ............................................55.000 Centar, 100 m2 + 2 ara ...............................................52.000
Mala vaga 82 m2 , I sp, lift, cg .................................75.000 Stanovo, 170 m2 + 4 ara .............................................60.000
Mala vaga , 48 m2, priz, gas, nov ................................48.000 Belo{evac 100 m2 + 20 a ...........................................30.000
Mala vaga , 53 m2, III, sp,cg ..........................................55.000 [umarice, 125 m2 + 14 ari, nova ..............................74.000
Mala vaga , 50 m2, vp, gas ............................................46.500 Stanovo 84 m2, 9,8 ari ................................................33.000
Aerodrom 44 m2, IV, cg . ...............................................38.000 Bresnica 62 + 60 m2, 4 ara..........................................55.000
Erdoglija 83 m2, II sp, cg..............................................68.000 Gro{nica 50 m2 + 42 m2, 5,5 ari . ...............................40.000
Aerodrom, 54 m2, III sprat, ta......................................48.800 Gro{nica 50 m2, 15 ari . .............................................35.000
Centar 35,2+20 m2, V sp, cg.........................................40.500 Male P~elice 180 m2 + 40 m2, 4,5 a...........................45.000
Centar, 51 m2, I sp, ta .................................................53.000
Centar 48 m2, V sp, cg ................................................44.000 PLACEVI
Centar 65 m2, I sp, ta...................................................67.500
Centar - 2,96 ari
Erdoglija 80m2, III sp, lift, cg ..................................82.500 [umarice – 5 ari
Ili}evo – 56 ari, 120 m2 , nedovr{ena .....45.000
KU]E M. Vaga – 6,7 ari
Petrovac – 7 ari
Ili}evo, 120 m2 + 56 ari ...........................................45.000
Ili}evo, 90 m2 + 3,5 ara ............................................20.000 Ili}evo – 36 ari – dogovor
Poskurice – 10 ari + 45 m2 ......10.000
Centar 52 m2, 1,62 ara ...............................................60.000
Belo{evac – 7 ari, ~ist plac ......10.000
Bresnica 180 m2, 4,5 a, gas, ukwi`ena .....................60.000
Mala vaga 80 m2 + 1,5 ari ..........................................32.000 Kori}ani – 50 , (isparcelisan) ..... dogovor
Kori}ani – 40 ari , ~ist plac ..... dogovor
Bresnica 78m2, 5,05 ari..............................................50.000 Divostin – 20 ari, ..... 6.000
Ili}evo 150 m2 + 44 m2, 17,63 ara ............................50.000 Ilina Voda – 90 m2, 3,5 ari .....20.000
Ili}evo 240 m2, 4, 25 ari ..........................................20.000
HIT PONU
DA
Ili}evo 55 m2, 19 ari + 110 m2, nedov{ena. ............45.000 LOKALI
Centar 60 m2, za. .........................................................90.000 stan
Va{ari{te 45 m2, zaj. dvori{te...............................30.000 Centar, c.g. – 68 m2 j
Va{ari{te 35 m2, 1 ar ...............................................30.000 Erdoglija, c.g. – 42 m2 u gl a v n o w a
ad
Stanovo, 90 m2 + 5 ari ...............................................33.000
Stanovo 110 m2, 4 ara .................................................31.000
Stanovo – 38 m2
Centar – 22,5 m2, mokri ~vor, - n o v o gr
2 , IV sprat,
c g, izlog ............50.000
56 m + 13m gas
Bagremar - zvezda, 60 m2 + 2 ar .................................26.000 2
Ili}evo, 200 m2 5 a, ukw. .........................60.000 (dogovor)
Pivara 150 m2, 2 ara, prikqu~ci .............................90.000
Aerodrom – 37 m2, II sp, mokri
~vor, sre|en ......23.000 dupleks, 2 Desanki Babi}
Kni}, 54 m2, 10 a, novograwa .. .....................................11.000 Park – 17 m2, nisko
prizemqe.....17.000
1.000 m
Centar, 72 m2 + 20 a, gas, KTV, komp. zav... ..................120.000 17.6.1951-20.8.2009.
CENE•SU•IZRA@ENE U•EVRIMA

PRODAJA STANOVA
CENTAR
38 m2, 4. sp, ta, nov ........26.000
41,2 m2, 4. sp., ta, nov ....27.000
43 m2, 4. sp., ta, nov .......25.000
48 m2, 5. sp., cg ..............44.000
48 m2, 2. sp., cg ..............51.000
50,6 m2, 2. sp., gas .........52.000
52 m2, 1. sp., gas ............47.000
58,13 m2, priz, nov, gas ..77.000
65 m2, 2. sp, ta................65.000
72,7 m2, 2. sp, ta.............69.000
75 m2, 3. sp, cg ...............75.000
75 m2, 1. sp, cg ...............77.500
ERDOGLIJA – KOLONIJA
34 m2, 5. sp. cg ...............30.000
44 m2, 6. sp. cg ..........................
33,37 m2, 2. sp, cg ..........37.500
44 m2, 4. sp, cg ...............41.000
52 m2, 3. sp, gas .............55.000
54 m2, priz, cg .................55.000
55,19 m2, 1. sp, cg ..........51.000
56 m2, 3. sp, cg ...............57.000
58 m2, 6. sp, cg ...............56.000
69 m2, 1. sp, cg ...............61.000
76,6 m2, 1. sp, cg ............67.000
58 m2, 6. sp, cg ...............56.000
69 m2, 1. sp, cg ...............61.000
76,6 m2, 1. sp, cg ............67.000
BAGREMAR
31 m2, 3. sp, ta................25.000
33 m2, priz, ta..................28.000
48 m2, 3 sp, ta.................31.000
PALILULE – C. RADIONICA
47 m2, 8. sp, cg ...............45.000
50 m2, 4. sp, cg ...............48.000
64,7 m2, 5. sp, cg ............55.000
BUBANJ
35,1 m2, 5. sp. ta.............34.000
37 m2, 6. sp. cg ...............38.000
26,35 m2, 5. sp. cg ..........29.000
38 m2, 3. sp, ta................40.000
45 m2, 1. sp, cg ...............46.000
50 m2, 4. sp, cg ...............50.000
52,33 m2, 4. sp, cg ..........53.000
ZVEZDA – STANOVO
21 m2, pr, ta ....................20.000
29 m2, 3. sp, cg ...............28.000
40 m2, 3. sp, cg ...............36.000
Radno vreme
od 8:00 do 17:00
subotom
od 8:00 do 14:00
AERODROM
42 m2, 2. sp, cg ...............38.500
2
44 m , 1. sp, cg ...............40.000
48 m2, 7. sp, cg ...............41.000
54 m2, 3. sp, cg ...............49.000
55 m2, 7. sp, cg ...............49.000
57 m2, pr, cg....................52.000
57 m2, 2. sp, cg ...............52.000
66 m2, 1. sp, cg ...............62.000
63 m2, pr, cg....................55.000
66,7 m2, 1. sp., cg ...........62.000
68 m2, 2. sp, cg .............. 62.000
72 m2, 2. sp, cg ...............67.000
73,6 m2, 4. sp, cg ............71.500
VA[ARI[TE
35 kvm, 4 sp, ta ..............41.000
25+45 kvm, 2. sp, gas.....63.000
M. VAGA – LJ. LIVADE
59,5 m2, 1 sp, cg .............60.000
60 m2, 11. sp, cg .............50.000
70 m2, 9. sp, cg ...............63.000
70 m2, 8. sp, cg ...............60.000
120 m2, 1. sp. ta..............82.000
VELIKI PARK
54 m2, 3. sp, cg ...............71.000
62 m2, 2. sp. gas .............65.000
Voqena maj~ice, oti{la si iznenada poput lahora. Na-
NEKA VA[A NEKRETNINA CENTAR
PE[A^KA ZONA
jmilija, u na{im srcima `ive}e{ ve~no kao prole}na
OBI\E SVET ul. Branka Radi~evi}a br. 7 ru`a koja se uvek obnavqa, traje i cveta.
WWW.NEKRETNINEBRKOVIC.COM LOKALI ZA IZDAVANJE
KRAGUJEVAC, ul. dr. Zorana \in|i}a 24, ILI PRODAJU
Tel/Fax 034/330-518, 034/338-456 38 kvm, 65 kvm
Tvoji najmiliji:
PRODAJA KU]A SUN^ANI BREG Mi{a, Sawa, Oqa i Mile
250 kvm, 3.5a ...............150.000
CENTAR – VA[ARI[TE
350kvm, 2.62a ..............150.000
100+30 m2, 3,15 a.........155.000
BELO[EVAC – BRESNICA
120 m2, 4,5° ..................300.000
120 m2, 2.83a................260.000 85 m2, 3.7a......................55.000
170+50 m2, 2a...............290.000 137+30 m2, 3a.................90.000
200 m2, 4,22a................150.000 160 m2, 3a.......................70.000 Posledwi pozdrav voqenom bratu
180 m2, 4a.......................65.000
ZVEZDA – STANOVO 250 m2, 4a.......................50.000
200 kvm, 6.9a ...............102.000 PIVARA
400 kvm, 3.5a ...............150.000
50+60 m2, 3a...................75.000
500 kvm, 4.8a ...............150.000
200 m2, 3.7a....................75.000
ERDOGLIJA [UMARICE
100+25 m2, 2A ................82.000 90+120 m2, 8.02a............75.000
260 m2, 2.75a................225.000 97+57 m2, 7.37a, EG ....100.000
300 m2, 2.5a..................300.000
103+64 m2-extra, 10,5a ..75.000
SU[ICA – AERODROM
LOKALI !!!
180 m2, 2.4a....................85.000
206 m2, 3a.....................150.000
Ul. Bitoljska br.2
240+40 m2, 4.5a............143.000
75,58 m2, 103,60 m2
240+60 m2, 12a.............112.000
ul. Luja Pastera - br. 15
63,80m
VINOGRADI – D. BRDO
ul. Luja Pastera - br. 16
130 kvm, 12a ..................40.000 47,16m, 80,32m2
163 kvm, 8a ....................86.000

Na{em dragom Dana 30. avgusta navr{ava se ~etrdeset dana od

smrti

Jovanu Pani}u
Joci

Sestra Nada, zet @ivotije

Miladina-Mike Sekuli}a i sestri} Milo{ sa porodicom
iz Zabojnice
\uri} Milanu
Miki, osta}e{ u trajnom se}awu tetki Qubici,
dava}emo godi{wi pomen 29.8.2009. godine na stricu Milisavu sa porodicom, bratu Mi{i sa
Baqkova~kom grobqu. Pozivamo ro|ake, pri- porodicom i brojnim ro|acima i prijateqima. Posledwi pozdrav voqenom bratu
jateqe i kom{ije da prisustvuju ovom tu`nom
pomenu.
Po~ivaj u miru, uz Bo`iji blagoslov, sa rodite-
O`alo{}ena porodica \uri} qima.

IN MEMORIAM

„Na{e okru`ewe se mewa suvi{e brzo. Vreme zastarevawa na{eg znawa stalno se skra}uje.
[ta je realan i jedini mogu}i odziv na te ubrzane dinami~ke procese: kreativnost koja ne poz-
naje stereotipne ograde uz stalno u~ewe...“

Jovanu Pani}u
Joci

Prof. dr Du{an Simi} Sestre Olga i Verica

Sa qubavqu i po{tovawem sa porodicama
22 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. август 2009. www.kragujevacke.rs
РАЗОНОДА
VODORAVNO: 1. Gradi} u Bosni, 7. Prefiks u zna~e-
qu „spoqa{wi”, 11. Reka u Francuskoj, 12. Tajni dogovor,
urota, 13. Mediteranska biqka, 15. Govornik, orator, 16.
Isra`iva~ modela, 17. Indijska bela pamu~na tkanina, ,
19. Grad u Makedoniji, 21. Seta, 22. Promena slu`benog
boravka, 24. Francuski vajar, @an, 26. Dosadni insekt
dvokrilac, 28. Zakon o nasle|ivawu (skr.), 30. Ritualno
samoubistvo u Japanu, 32. Zajednica obrazovawa (skr.), 34. LAKO
Selektor vaterpolo reprezentacije Para}in, 41. Kori-
snici tu|eg stana, 42. Labudov pti}, labudi}, 43. Simbol
iridjuma, 45. Hajdu~ki haramba{a iz 16 veka, 46. Auto-o-
znaka za Ajdaho, 47. Malaksale osobe, atoni~ari, 48. Na-
dirawe, nadola`ewe, 50. Na{a peva~ica, Mari Mari, 51.
Vrsta dragog kamena, 52. Periodi~ni ~asopis, 54. ^uvena
pla`a u Rio de @aneiru, 58. Zamewivawe jedne re~i dru-
gom (ret.), 60. Italijanski fudbalski trener, Arigo, 62.
Vr~, bardak, 64. Italijanska glumica, Alida („Tre}i ~o-
vek”), 65. Privid, nerealnost, 68. Ime re`isera Kurosa-
ve, 69. @enko ime, Rada, 71. Tim, 72. Pokretni deo
elektro motora (mn.), 74. Prirodna podzemna {upqina,
76 Vrsta udarca u tenisu, 77. ^i{}ewe od zaraze, asani-
rawe, 79. Ko`na torba koja slu`i kao nov~anik (tur.), 80
Jeza, u`as, 81. Sredstvo pla}awa, 82. Vrsta minerala.

USPRAVNO: 1. Mera za te`inu, 2. Vojni objekat pri- TE@E

vremenog tipa, 3. Reka u Sibiru, 4. Oznaka za miliamper,
5. Turski dr`avnik, Turgut, 6. Odevni predmeti za noge,
7. Biv{a ameri~ka teniserka, Kris, 8. Ov~je crevo kao
konac u hirurgiji, 9. Deo ravni ograni~en sa tri du`i,
10. Osmatra~ko-akvizicijsk radar (skr.), 14. Najvi{a
{ahovska titula, 18. Mesto bla`enstva, 19. Pra{ina, 20.
Ptica sli~na noju, 22. Poznati muzej u Madridu, 23. Zmi-
ja otrovnica, {arka, 25. Izvo|ewe pozori{nog komada,
27. Vinski podrum, 28. Gradi} u Sloveniji, 29. @urna-
lista, 31. Lu~ki grad u Sloveniji, 32. Na{a pop peva~i-
ca, 33. ^ita~ vesti, 35. Ostrvo u Jadranu, 36. Na{ pliva~,
Milorad, 37. Desna pritoka Zapadne Morave, 38. Vrsta
no}ne ptice, 39. Reka u Srbiji i Makedoniji, 40. R|avi
postupci, zlodela, 44. Kost nadlaktice, ramewa~a, 49.
Severnoameri~ki Indijanac, 51. Odre|ena koli~ina je-
la, 53. Pra`iteq Balkana, 54. Mesar, 55. Bagrem, 56. Bu-
buqice, 57. Naslovi, 58. Na{a glumica, slikarka i NAJTE@E
kwi`evnica, 59. Georgina odmila, 61. ^ovek iz rana, 63.
Vrsta ukrasnog kamena, 65. Mera za zapreminu, 66. Pri-
roda, }ud, 67. Portikla, siperak (pokr.), 70. Dejan odmi-
la, Deja, 67. Li~na zamenica, 75. Pripadnik jednog
staroslovenskog plemena, 76. Prefiks za sportove na
snegu, 78. Avenija (skr.).

Re{ewe iz pro{log broja (15): avers, kursk, la, dato-

teka, anis, ataman, tim, trajekt, flert, konop, lara, na-
kana, otkle, sartr, taso, desni, i, ero, bostan, zmajevi,
radost, anemometar, kaseta, monika viti, om, trapist,
laktoza, mir, stanarina, ilir, {ne, marina, mun}an, s,
it, luk i strela, opae, josip stritar, klen, arene, brata-
rina, ms, kent, glicerin, anil, nikola, latica, rane, ana-
na, krtica, citat.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 27. avgust 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 23
Огласи