ISSN 1821-1550

Година I, Број 23 Излазе четвртком Цена 50 дин. www.kragujevacke.rs 15. октобар 2009. године
9 7 7 1 8 2 1 1 5 5 0 0 2

40.000 мало
КОЛИКО ЈЕ КРАГУЈЕВЧАНА СА ПАРТИЈСКИМ КЊИЖИЦАМА

да није
УВОДНИК

Nije zdravo

много
Пише Мирослав Јовановић
Klini~ke centre u Novom Sadu, Kragujevcu i Ni{u
i Klini~ki centar Srbije u Beogradu ovih dana
po~e}e da pose}uju stru~waci kojima je povereno
projektovawe novih zdravstvenih kapaciteta,
obimnih i veoma zna~ajnih, ~ija gradwa i opremawe
treba da se zavr{e u naredne tri-~etiri godine. Pre
nego {to pristupe „crtawu” novih bolnica,
arhitekte i wihovi „pomaga~i” dobili su zadatak da
u neposrednim razgovorima sa rukovodiocima i
lekarima u klini~kim centrima dobiju informa-
cije {ta im je potrebno za boqi i efikasniji rad.
„Ranije su bolnice gra|ene u stilu – samo vi
zavr{ite radove, a mi }emo posle da razbijamo zi-
dove. Zato je boqe da sada potro{imo malo vi{e vre-
mena, a da nema naknadnih prepravki”, ka`e u izjavi
„Politici” Vasilije Anti}, izvr{ni direktor Je-
dinice za implementaciju projekta za rekonstruk-
ciju klini~kih centara pri Ministarstvu zdravqa,
obja{wavaju}i razgovore projektanata i lekara.
Radi podse}awa, re~ je o investicijama u
klini~ke centre koji se finansiraju kreditima
Evropske investicione banke, od kojih je ve} rati-
fikovano 150 miliona evra, a ~eka se, ne ba{ sa
punom izvesno{}u, jo{ pedeset miliona.
Predvi|eno je da od 200 miliona u kragujeva~ki
Klini~ki centar bude ulo`eno 24,5 miliona evra,
najve}i deo u novi bolni~ki objekat od 16.800
kvadrata, sa 330 kreveta, ali i za novu
funkcionalnu dijagnostiku, kardiohirurgiju,
le~ewe najslo`enijih bolesti glave, srca i plu}a na
jednom mestu. Ostatkom novca treba da se dovr{i
davno zapo~et tehno-ekonomski blok.
Ovo su dobre vesti, uglavnom poznate. Nije,
me|utim, dobro {to Klini~ki centar Kragujevac
trese direktorska groznica – upravo u vreme kada
tim projektanata treba da do~eka „doma}in sa
uku}anima” i da im potanko i razlo`no objasni {ta
u stru~no medicinskom smislu treba predvideti u
novoj, velikoj i skupocenoj bolnici.
Doktor Radomir Pavlovi}, koji je posledwih
nekoliko godina na ~elu Klini~kog centra, pre
mesec i po dana u~inio je ono {to je ranije najavqi-
vao – podneo je ostavku, ta~nije izrazio je `equ da GDE ]E „ZASTAVINI” STRANCI KOLIKO SU U^ENICI
direktorsku funkciju ustupi nekom mla|em kolegi. DIREKTORI U KRAGUJEVCU PISMENI
Wegovo obrazlo`ewe bilo je li~no, ali sasvim su-
vislo: nije `eleo da posle navr{enih {ezdeset god-
ina `ivota i daqe bude direktor, a `eleo je da se tog
mesta prihvati neko ko }e od po~etka biti u toku sa
najavqenom investicijom, koja }e otprilike trajati
koliko i jedan direktorski mandat.
Dakle, doktor Pavlovi} je bio sasvim jasan i –
sasvim prakti~an. [ta to, me|utim, vredi kad je ne-
jasna i neprakti~na bila druga strana, oli~ena u
dr`avnim „kadrovicima” i partijskim
me{etarima, koji su krenuli svojom ~uvenom
kombinatorikom i pokazivawem svojih pretenzija
na funkciju.
Zaplet je napravqen, a rasplet odlo`en, tako da
}e doktor Pavlovi} protiv svoje voqe jo{ morati da
direktoruje (sam ka`e – zamoqen je) verovatno do
prole}a. U me|uvremenu imenovan je novi Upravni
odbor KC (opet jedna vrsta partijskog namirivawa),
neko se setio da mora da se mewa i Statut ustanove
kako bi se „uveo” zamenik direktora – to vaqda zbog
partijske „ravnote`e”. Kao, konkurs, a „komisija”
odlu~uje u strana~kim odajama.
Svi @ive Zna~i,
Dakle, ima dovoqno razloga {to je u Klini~ki
centar u{ao duh neizvesnosti, tra~arewa, pa i navi-
jawa i za prave i za izmi{qene direktorske kandi-
}e se kao kod kul,
date, a to nije ambijent u kome }e projektanti, koji
samo {to nisu banuli, dobiti vaqana uputstva kako
zbrinuti svoje ku}e vrh, brate
da osmisle novu – dobru i funkcionalnu bolnicu. страна 5. страна 10. страна 12.
2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. октобар 2009. www.kragujevacke.rs
Отварање
ДРУГА СТРАНА

Marsovci
Пише Драган Рајичић

Padnem ja onomad s Marsa pravo u ku}u kom{ije Zareta. Vidim,

kom{ija Zare na~uqio u{i, gleda u televizor i ne{to vrti glavom. Na
ekranu predsednik Tadi} li~no. Pola sata nakon {to smo Rumunima
zabili onu peticu. Odlepio na~isto. Silni uspesi na{ih sportista
su, veli, i rezultat stawa u dru{tvu.
Po{to kom{ija Zare jo{ nije pao s Marsa, pitam ga {ta ovaj to
pri~a.
- O}e da ka`e da je on sa ovim wegovim koalicionarima u dru{tvu
sve tako lepo doveo u red da na{im sportistima jo{ samo preostaje da
malo potr~e po svoje pobede i medaqe.
- Je l’ to stvarno tako? - pitam ga dok nam prinosi fla{u s rakijom.
- Ti si, bre, stvarno pao s Marsa! Koji crni red! U sudstvu? U tajnim
slu`bama? U medijima? U policiji?... A ovoliku korupciju - veli
qutito - ne pamte ni oni koji su se rodili pre Hrista!
Ose}am da me je `ivot na Marsu potpuno odvojio od doga|aja u mati-
~noj otaxbini. Jedva sam na ekranu poznao ministra Dinki}a koji je
ne{to kasnije po~eo da govori o na{em izlasku iz ove velike krize.
- Bi}e dogodine. ^asna re~! - ka`e uz osmeh koji mi je od nekuda ve}
poznat.
- Be{e li ovo onaj {to mi je obe}ao hiqadu evra za one akcije, kad
sam pro{li put pao s Marsa?
- Taj! - potvr|uje kom{ija Zare. - Koliko si ti puta pao s Marsa, to-
liko puta je on ministrovao.
Karikatura: Goran Milenkovi} Vidim da je kom{ija Zare u ovu matematiku ura~unao i onaj period
kad sam prvi put pao s Marsa. Tada mi je g. Dinki} obe}ao da }e
АНКЕТА КАКО СТЕ ДОЖИВЕЛИ УСПЕХ ФУДБАЛСКЕ raskrinkati sve Milo{evi}eve bandite. Iste one sa kojima je kasnije
РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СРБИЈЕ? M. Igwatovi} stupao u koalicije.
No, evo nam na ekranu i g. Da~i}a. On je po~eo ne{to da bla-
goglagoqa o na{em evropskom putu, ali kom{ija Zare, vidno
Milan Zdravko Jovana Cicovi}, hendikepiran ~iwenicom da jo{ nije pao s Marsa, zavrqa~i pikslu u
Dragovi}, Rankovi} , diplomirani wegovom pravcu. Puko{e i ministar i televizor!
ma{inski automehani~ar: ekonomista: Nije nam preostalo ni{ta drugo nego da u nastavku ve~eri gledamo
in`ewer: - Fudbalski - Proslavila sam u fla{u. Tu situaciju iskoristio sam da kom{iji Zaretu prenesem
- Ni u xep, uspeh vra}a uz muziku, svoja iskustva sa Marsa. Objasnio sam mu da tamo za sada `ive
ni iz xepa, veru u Srbe eufori~no, iskqu~ivo Srbi, ali veoma te{ko jer na Marsu nema ni vode, ni
ali je lepo. i Srbiju. naravno. struje, ni vazduha.
- Zna~i, isto kao i ovde! - zakqu~io je bata Zare nalivaju}i nam jo{
po jednu. - Ovde }e, pre ili kasnije, da mi zbog nepla}awa iskqu~e i
vodu i struju. Vazduha dodu{e ima dovoqno, ali od dugova, da`bina,
poreza, taksi, la`i i prevara, opet ne mo`e da se di{e. Evo i sad me
Marija Vesna Zoran ne{to ste`e, ovde u grlu, khhh, khhh...
Milutinovi}, Radovanovi}, Obradovi}, Morao sam da nateram kom{iju Zareta da zbog grla popije jo{ jednu
u~enik: frizer: autoelektri~ar: na eks. Kad se malo pribrao hteo je da zna od ~ega onda `ivi toliki
- Superi{ka i - Odu{evqena - Razbili smo Srbi na Marsu.
drago mi je. sam kom{ije, - Od obe}awa kojima nas na{i politi~ari daruju pre nego {to
reprezentacijom preterali smo. odemo na Mars, a uo~i izbora. Posle mi tamo krckamo ta obe}awa, a
Srbije. oni ovde na{e glasove.
- Aaaa, zato ste tako anoreksi~ni - opet zakqu~uje kom{ija Zare i
opet se hvata za fla{u. - A je l’ vas obilaze ovi {to smo ih malo~as
gledali na mom biv{em televizoru?
- Redovno! Donose nam stalno sve`a obe}awa i posve}uju nam veliku
Tatjana Goran Radevi}, Aleksandar
pa`wu. ^uo sam ih li~no kako me|usobno {apu}u da smo im mi sada
Stankovi}, tatu majstor: Jovanovi}, najva`nija dijaspora i veliki rezervoar glasova za budu}e izbore.
ra~unovodstveni - Radostan sam i u~enik: Zareta pi}e ve} na~isto uhvatilo. - E, blago vama - ponavqa samo
tehni~ar: napaqen i plas- - Super je bilo, dok mu glava polako pada na sto.
- Kad mi manom i igrom. sjajna igra, Vidim da je vreme da se vratim gore u srpsku rezervnu otaxbinu.
`ene znamo sre}an sam. [teta {to mi Zare zaspa. Hteo sam da mu ka`em da }u ponovo do}i
rezultat u uo~i novih izbora. Znam da se ovde na moj glas u vladaju}oj koaliciji
fudbalu, najozbiqnije ra~una i da mi zbog wih vaqa opet pasti s Marsa. A opet,
onda su mu{ki prezadovoqni. zbog mene mi vaqa da odavde stvarno odem {to pre na Mars. Ipak su
tamo boqi uslovi za `ivot!
www.kragujevacke.rs
ZAVR[EN KONKURS ZA SREDSTVA NIP-A
Kragujevac
o~ekuje
1,7
milijardi
Пише Гордана Божић
eseti oktobar bio je
Д
krajwi rok za dosta-
vqawe projekata ko-
jima lokalne samo-
uprave konkuri{u
za sredstva NIP-a u
2010. godini. Kra-
gujevac je poslao ukupno 22 pro-
jekta, vrednosti od oko dve i po
milijarde dinara, pri ~emu bi
dr`ava trebalo da obezbedi ne-
{to vi{e od 1,7 milijardi za wi-
hovu realizaciju.
Grad je konkurisao sa po jed-
nim nacionalnim i regional-
nim projektom, dok ostali spa-
daju u red lokalnih, {to prak-
PREDLOG PROJEKATA ZA KONKURS NIP - 2010
Grad je konkurisao sa 22
projekta: 20 su lokalni,
a po jedan nacionalni i
regionalni. Na spisku i zgrade
za Hitnu pomo}, FILUM,
zatvoreni bazeni, dva obdani{ta...
ti~no zna~i da ih po pola fi-
nansiraju lokalna samouprava i
NIP. Najskupqi je projekat od
nacionalnog zna~aja, a odnosi se
na infrastrukturnu podr{ku
razvoju autoindustrije, za koji
bi dr`ava trebalo da inkasira
milijardu dinara.
НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редакција Анкица Весић (заме-
ник гл. уредника), Милош Пантић (уредник привреде), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обре-
новић (redakcija@kragujevacke.rs), Вук Павловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер, foto@kragujevacke.rs) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар
Димитријевић ► Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, Иван Стаменов, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станко-
вић (marketing@kragujevacke.rs) ► Секретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац, Каницова бб
У жижи
Podse}awa
radi, Kragujevac
je u 2008. godini
iz NIP-a dobio
542 miliona dina-
ra, dok je za ovu god-
inu, kada je buxet
Ministarstva za NIP
bio drasti~no smawen
i iznosio 20,5 mili-
jardi dinara, za 11
projekata ovda{we lo-
kalne uprave izdvojeno
2,3 milijarde dinara.
U okviru nacional-
nih projekata grad je
konkurisao general-
nim projektom infra-
strukturne podr{ke
automobilskoj indu-
striji, vrednim mili-
jardu dinara, koji u
potpunosti treba da
finansira dr`ava. On
podrazumeva zavr{etak
deonice autoputa pre-
ma Bato~ini, infra-
strukturno opremawe
Kormanskog poqa i na-
stavak radova na Ju`noj
obilaznici.
Ve}e u~e{}e grada
Od regionalnih pro-
jekata o~ekuje se da no-
vac bude dobijen za
infrastrukturno o-
premawe Radne zone
„Denino brdo”, koja se
prostire na povr{ini
od 40 hektara. Ve}i deo
je ve} ura|en, ali nedo-
staje vodovodno-kana-
lizaciona mre`a, kako
bi ovaj prostor mogao
da bude ponu|en malim
proizvodnim firma-
ma, koje }e zapo{qava-
ti od 10 do 20 radnika.
Vrednost projekta je
150 miliona dinara, a
polovina od toga treba-
lo bi da bude obezbe|e-
na iz NIP-a. Treba
podsetiti da je grad i
pro{le godine u~e-
stvovao sa ovim projek-
tom, ali on nije bio
odobren.
Четвртак, 15. октобар 2009.
Kada je
re~ o lokalnim
projektima, bi}e po-
novqeni zahtevi za odo-
bravawe sredstava za izgradwu
objekta Hitne pomo}i, Zdrav-
stvene stanice broj ~etiri, za-
tvorenih bazena i zgrade
FILUM-a, koji se smatraju pri-
oritetnim u ovoj kategoriji. Ta-
ko|e, ponovo }e se konkurisati
za sredstva za izgradwu dva obda-
ni{ta u Belo{evcu u Kori}ani-
ma, Instituta za bioin`ewering
- BIOIRC i infrastrukturu u
bawi Voqav~a.
Prvi put za sredstva NIP-a
konkurisa}e osam novih projeka-
ta. Me|u wima najskupqa je rea-
lizacija regulacije reke Ugqe-
{nice, a potom slede seoski vo-
dovodi, rekonstrukcija objekta
MZ „Erde~”, gasovod do Petrov-
ca.
- Kao naro~ito interesantan
izdvojio bih projekat Mesne za-
jednice „Erde~”. Re~ je o nado-
gradwi postoje}e zgrade u kojoj su,
osim kancelarije MZ, sme{teni
jo{ i Po{ta i zdravstvena stani-
ca. To je prizemni objekat bez be-
tonske plo~e, neuslovan za
obavqawe svih ovih delatnosti.
Kako ova Mesna zajednica ima deo
potrebnih sredstva, re{ila je da
konkuri{e za nedostaju}ih 50 od-
sto, kako bi re{ila problem pro-
stora za sve ove namene, obja-
{wava Dragan Stevovi}, ~lan
Gradskog ve}a za lokalnu
samoupravu, regionalni razvoj i
saradwu sa Vladom Republike Sr-
bije.
Novim projektima konkurisa-
li su i Sredwa stru~na {kola
„Toza Dragovi}”, Ekonomska i
Politehni~ka {kola, a poslat je
zahtev i za finansirawe posta-
vqawa tri kolektora u prigrad-
skim naseqima. Me|u navedenim
projektima je i fiskulturna sala
Bogoslovije, za koji je zahtev is-
postavilo Ministrstvo prosvete
umesto grada.
Ustrojavawe uslova
Koji }e od navedenih projekata
dobiti „zeleno svetlo” od dr`ave
КРАГУЈЕВАЧКЕ 3
ZA MESEC
DANA ZNA]E SE
DA LI ]E PLANIRANA
ZGRADA HITNE POMO]I
DOBOTI POMO] I OD NIP-A
bi}e poznato za mesec dana, naj-
kasnije do 10. novembra.
Ovo je tre}a godina zaredom ka-
ko Kragujevac konkuri{e za sred-
stva NIP-a. Rok za dostavqawe
projekata bio je prvi oktobar, ali
je kasnije prolongiran za deset
dana. Ove godine, prema re~ima
Stevovi}a, za Kragujevac va`e ne-
{to druga~ija pravila kada je re~
o sufinansirawu, a razlog je {to
je na{ grad svrstan u kategoriju
najrazvijenih. Time je, automat-
ski, pove}ano u~e{}e lokalne sa-
mouprave u realizaciji pro-
jekata. Stevovi} napomiwe da bi
se, sa jedne strane, moglo re}i da
su o{te}eni gradovi i op{tine
koje imaju razvojne buxete, ali, sa
druge strane, zarad ravnomernog
razvoja, logi~no je da bogatije lo-
kalne uprave u~estvuju sa vi{e
sredstava.
Prioritet }e imati projekti
koji doprinose odr`ivom razvo-
ju, pove}awu zaposlenosti i stan-
darda gra|ana. Svaki podnosilac
projekta du`an je da unapred pri-
premi minimum tehni~ke opre-
mqenosti i neophodnu dokumen-
taciju. Ova stavka podrazumeva da
postoji akt o re{enim imovin-
sko-pravnim odnosima, {to je
naj~e{}e bila prepreka prili-
kom realizacije projekata ne sa-
mo u Kragujevcu, nego na ~itavoj
teritoriji Srbije. Osim toga, ne-
ophodno je da postoji idejni pro-
jekat, kao i akt o urbanisti~kim
uslovima. Prema pravilima za u-
~e{}e za sredstva NIP-a, zabra-
weno je da ona budu kori{}ena za
kupovinu zemqi{ta ili objekata
koji su predmet imovinskih spo-
rova. Tako|e, dobijena sredstva ne
mogu se koristiti za teku}e odr-
`avawe, niti pla}awe bankar-
skih kamata.
- Dozvoqeno je da dobijeni novac
bude iskori{}en za izradu projek-
tno-tehni~ke dokumentacije naci-
onalnih i regionalnih projekata,
kako bi se izbeglo da projekti
predstavqaju samo spisak lepih
`eqa. U tom smislu, mi smo u pot-
punosti ispo{tovali propisanu
proceduru i za svaki projekat do-
stavili kompletnu dokumentaciju,
obja{wava Stevovi}.
4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. октобар 2009.
40.000 – da nije malo m
Zbir podataka dobijen u parlamentarnim strankama
koje deluju u Kragujevcu ka`e da oko 40.000 punolet-
nih Kragujev~ana ima partijske kwi`ice. To je
znatno iznad „standarda” neposredne politi~ke an-
ga`ovanosti gra|ana, ali ako partijski funkcione-
ri naduvaju ove cifre – sami sebe la`u
Пише Слободан Цупарић
ao {to se `ene ne pi-
K
taju za godine i stu-
denti za ocene, kod nas
se uvre`ilo i „pravi-
lo” da se politi~ke
partije ne pitaju za
broj ~lanova. Uprkos
tome, „Kragujeva~ke” su metodom
ankete u{le u sve relevantne, od-
nosno parlamentarne stranke u
Kragujevcu i svuda su, bez proble-
ma, dobile podatke o wihovoj bro-
jnosti. Dakle, rezerva s po~etka
nije ta~na, a dobijenim podacima
mo`e da se veruje ili ne – uglav-
nom oni su izvorno dobijeni.
„Zajedno za [umadiju” samo u
Kragujevcu ima 12.000 ~lanova, a
kad im se dodaju oni u Kru{evcu,
Smederevskoj Palanci, ^a~ku,
Gorwem Milanovcu, Topoli, Bato-
~ini i ostalim mestima, ta ci-
fra dose`e do blizu 18.000, ka`e
Zoran Pal~i}, portparol ove re-
gionalne politi~ke organizaci-
je. U po~etku su stranci prila-
zili qudi sa sli~nim politi~-
kim stavovima ili biv{i ~lano-
vi SPO, DS, Gra|anskog saveza, a
sada dolaze oni koji ranije nisu
bili politi~ki aktivni na ovaj
na~in.
Mladi „vukovci”
- Na{a stranka je regionalna,
decentralizovana po svojoj unu-
tra{woj strukturi i zagovara au-
tenti~ni, zavi~ajni i gradski
politi~ki koncept. Ve}inu ~la-
nova „Zajedno za [umadiju” ~ine
qudi iz urbanih delova gradova i
op{tina u centralnoj Srbiji, ko-
ji su mahom pripadnici mla|e i
sredwe populacije – visokog i
sredweg obrazovawa, ka`e Zoran
Pal~i}.
Kra gu je va~ -
ki deesesovci
tvr- de da wi-
hova stranka u
ovom trenutku
broji 1.300
~lanova koji su
potpisali re-
vizione karto-
ne i svojim
„parafom” po-
tvrdili privr-
` e n o s t
Ko {tu ni ~i noj
stranci. Kad je
re~ o novim
~lanovima,
oni pristi`u –
ali ne u tako
velikom broju.
No, za ovda{wi
DSS je, potenciraju, veoma zna~aj-
no da se novi ~lanovi ipak javqa-
ju, iako je ova stranka u opoziciji
i na lokalnom i na republi~kom
nivou.
- Na{e ~lanstvo je raznoliko -
od omladinaca do penzionera, u
rasponu je od 18 do 80 godina.
Trenutno je evidentirano 1.300
~lanova. Ovim brojem smo zado-
voqni, to je stabilno ~lanstvo i
boqe je imati i mawe, ali pravih
~lanova, nego onih koji su danas
tu, a sutra kod nekih drugih, ka`e
Predrag Xajevi}, predsednik Gra-
skog odbora DSS u Kragujevcu.
Ovog momenta kragujeva~ki G17
plus broji malo vi{e od 3.000
Политика
KOLIKO JE KRAGUJEV^ANA SA
~lanova. To su uglavnom mladi
qudi koji imaju `equ da se bave
politikom – ali i nameru da me-
waju ne{to u ovom dru{tvu. To je,
po re~ima Dragana Stevovi}a,
potpredsednika GO G17 plus u
centru [umadije, najbitnije u
na{em sada{wem politi~kom
trenutku. On, tako|e, apostrofi-
ra da u ovu stranku dolaze mladi
qudi, ve}inom stru~ni, koji ima-
ju izvanredne ideje i poku{avaju
da ih realizuju kroz rad u ovoj po-
liti~koj partiji.
- Ne postoji statutarna odred-
ba da neko ne mo`e biti ~lan G17
plus, ali smo uveli princip da sa
svakim potencijalnim kandida-
tom komisija za prijem novih
~lanova obavi razgovor i potom
daje mi{qewe Gradskom odboru
stranke o wegovom eventualnom u-
~lawewu, ka`e Dragan Stevovi}.
[to se ti~e nekih ograni~ewa
u ovoj stranci, bilo ih je u pret-
hodnom periodu, a odnosila su se
prema biv{im ~lanovima JUL-a,
dok su danas usmerena prema [e-
{eqevim radikalima. Svi ostali
qudi koji su u nekom svom perio-
du promenili politi~ko oprede-
qewe, apsolutno imaju proho-
dnost i mogu na}i mesto u redo-
vima G17 plus, ka`u u ovoj stran-
ci.
Pored studenata i poqopri-
vrednika, za G17 plus pokazuju od-
re|eno interesovawe i penzio-
neri. Dragan Stevovi} to obja-
{wava tvrdwom da su i oni uvide-
li da politika Mla|ana Dinki}a
otvara perspektive za wihove na-
slednike i unuke.
Kragujeva~ki SPO ima oko 800
~lanova. To je, ka`u u stranci,
cifra kojom trenutno raspola`u.
Pretpostavqa se da u gradu na Le-
penici ima i vi{e qudi koji su
simpatizeri ove stranke, koji su
ranije bili ~lanovi... Me|utim,
nisu obnovili svoje pristupni-
ce.
- Ne{to {to SPO ima, a mis-
lim da neke druge stranke nemaju,
je da nam posle dvadeset godina na
politi~koj sceni polako dolaze
mladi qudi – sinovi, }erke i de-
ca onih koji su osnivali ovu
stranku, ka`e Milan Uro{evi},
predsednik Gradskog odbora SPO
u Kragujevcu. – I to je posebno bo-
gatstvo kojim raspola`e ova
stranka. Ja, na primer, imam 24
godine, ~lan sam Predsedni{tva
SPO, odrastao sam u ovoj stranci
i mislim da }e se takav trend na-
staviti. Ovu godinu opredelili
smo kao godinu obnove SPO. U
mnogim gradovima }e se desiti o-
vakve stvari – mladi qudi }e do-
}i na ~elo gradskih odbora i
svoju generaciju ukqu~iti u rad
stranke.
Socijalisti `ivnuli
Mladi se odlu~uju za SPO, jer
je re~ o stranci koja je od samog o-
snivawa za wih bila primamqi-
va. Postoji period od 2000. do
pro{le godine kada su mladim
qudima bile dra`e neke druge
stranke, ali vremena se mewaju.
Postoje mladi qudi koji su rasli
na ideologiji SPO i sasvim je
prirodno, podse}a Milan Uro{e-
vi}, da oni do|u u SPO i postanu
politi~ki ak-
tivni.
Nekad mo}na
Socijalisti~ka
partija 2000.
godine u Kragu-
jevcu je imala
8.266 registro-
vanih ~lanova,
da bi se ta ci-
fra, ~etiri go-
dine kasnije
„strmoglavila”
do broja 1.400.
[ta je kumova-
lo tome da se
„krivuqa” na
SPS-ovskom
grafikonu spu-
sti veoma nisko
– veoma je jasno.
- Posle peto-
oktobarskih doga|awa usledio je
drasti~an pad ~lanstva u redovi-
ma socijalista, ka`e Miroslav
Kla~ar, sekretar Glavnog odbora
SPS u Kragujevcu. – Svima je poz-
nato potpuno {ikanirawe na{ih
~lanova, bez obzira gde su se nala-
zili. Bilo je tu i pretwi, satani-
zacije SPS-a. Qudi su se
pla{ili otpu{tawa s posla,
strahovali su za egzistenciju, za-
zirali od raznoraznih krivi~nih
prijava...
Kako je „krivuqa” sa 1.400 ~la-
nova 2004. godine do{la na sada-
{wih blizu 4.000?
- Mnogi qudi su se uverili u
sasvim suprotne stvari vezane za
PARTIJSKIM KWI@ICAMA
Socijalisti~ku partiju, katego-
ri~an je Miroslav Kla~ar. – Bla-
gi uspon na grafikonu i kon-
stantni porast ~lanstva usledio
je povratkom SPS-a kroz podr-
{ku prethodnoj DSS-ovskoj i sa-
da{woj DS-ovskoj vlasti.
Samo godinu dana nakon for-
mirawa „napredwaci” su stigli
do cifre oko 4.500 ~lanova u
Kragujevcu. To je, po re~ima Gora-
na Kova~evi}a, koordinatora
Gradskog odbora SNS u centru
[umadije, jedan od zna~ajnijih
pokazateqa snage.
- Mi smo, {to se ti~e strukture
~lanstva, 80 posto SRS-a preveli
u SNS. Bele`imo i veliki broj
~lanova koji su do{li iz drugih
politi~kih organizacija, a po-
sebno je zanimqivo da nam prila-
ze i qudi koji do sada nisu bili
nigde politi~ki anga`ovani. Ako
za godinu dana imamo u~lawenih
oko 4.500 qudi, jasna je tendenci-
ja da }emo u narednom periodu sa-
mo rasti, te o~ekujemo da broj
na{ih ~lanova u Kragujevcu usko-
ro dostigne cifru od sedam-osam
hiqada. Bi}e to potpun kapacitet
Srpske napredne stranke u tre-
nutku kada se kriza u Srbiji pro-
dubquje i kada je neophodno
raspisivawe novih parlamentar-
nih i lokalnih izbora, ka`e Go-
ran Kova~evi}.
U redovima „napredwaka” po-
rast ~lanstva ove stranke obja-
{wavaju pre svega ugledom koji
Tomislav Nikoli} ima u srpskom
narodu, a istovremeno i ekonom-
skom krizom koja poga|a Srbiju.
Zadovoqne demokrate
U spiskovima Srpske radikal-
ne stranke, kako ka`u, prema u-
redno vo|enoj evidenciji, u
Kragujevcu ima 5.500 ~lanova.
Posle rascepa pre godinu dana,
po~eli su intenzivno da obilaze
mesne odbore ne bi li na taj na-
~in ustanovili koliko je ~lanova
oti{lo u redove nove partije To-
mislava Nikoli}a.
- Mi mo`emo da garantujemo da
je wih od 10 do 15 posto pre{lo
kod Nikoli}a, ili konkretnije
700, 800 qudi, tvrdi Dragan @i-
ki}, predsednik Gradskog odbora
SRS u Kragujevcu. – Apsolutno
moram da priznam da nam je nane-
www.kragujevacke.rs
ta velika {teta. To je naro~ito
izra`eno u centru [umadije zato
{to je Nikoli} s ovog terena.
Pretpostavqam, ali ne mogu da
tvrdim, da je neka akcija vo|ena u
tom smeru jo{ pre nego {to se sve
desilo. Zna~i, pripreman je te-
ren. S obzirom na to da je najve}i
udar bio u Kragujevcu, apsolutno
sam zadovoqan kako se brzo opo-
ravqamo.
Kragujeva~ke demokrate u jav-
nost izlaze s brojkom od 4.000
~lanova, {to ih, ka`u, ~ini zado-
voqnim. Ne idu na to da po svaku
cenu pove}avaju broj ~lanova i
nemaju nekakav ciqani broj. Za-
pravo, odavno su ga prevazi{li.
- U ~lanstvu imamo veliki broj
mladih, sve vi{e studenata, ka`e
Vladan Jovanovi}, potpredsednik
Gradskog odbora DS. – To je ono
{to nas ~ini posebno zadovoq-
nim. U na{oj organizaciji bavi-
mo se resursima koji su evi-
dentni, sna`ni, qudski... Trudi-
mo se da ih na {to boqi na~in is-
koristimo, da ih kanali{emo,
motivi{u}i qude da se ukqu~e u
razli~ite vidove strana~kog ra-
da.
Kad je re~ o motivisawu za u-
kqu~ivawe novih ~lanova, demo-
krate to, podse}a Jovanovi}, rade
na jedan indirektan na~in, ne vo-
de populisti~ku politiku, te u
tom smislu ne `ele ve}i broj ~la-
nova po svaku cenu, ve} da to bude
kvalitetnije ~lanstvo koje je u
svakom momentu spremno da poka-
`e svoju privr`enost Demokrat-
skoj stranci.
Tokom revizije ~lanstva kragu-
jeva~ka „Nova Srbija” ostala je
kra}a za osam posto, ili oko 250
~lanova, koji su se izjasnili da
ne `ele da se bave politikom, pa
je ova stranka sa brojke od 3.200
„si{la” na cifru od 2.900 ~lano-
va. Me|u wima je deset procenata
sa visokim obrazovawem, a ima i
onih sa vi{om, sredwom i zana-
tom. Ina~e, podaci govore da u
„Novoj Srbiji” ima i preko 1.200
pripadnica `enskog pola.
Nova Srbija „kra}a”
osam posto
- Gra|ani Kragujevca znaju da se
borimo protiv zloupotreba lo-
kalne vlasti, za jednu boqu sredi-
www.kragujevacke.rs
nogo Svi }e se zbrinuti
nu, ali na zdravim privredni~-
kim osnovama. Borimo se protiv
mita i korupcije, ka`e Vladan
Vu~i}evi}, predsednik Gradskog
odbora NS u centru [umadije. –
Svima kojima odgovara ovakva po-
litika poru~ujemo da su po`eqni
u na{oj partiji, koja je jedna od
retkih ~iji je odnos sa „centra-
lom” u Beogradu dobar – ali bez
podani~kogpo lo`aja.
Kragujeva~ka Liberalno demo-
kratska partija ima vi{e od 900
~lanova, a struktura je raznolika:
od doktora nauka do qudi sa zavr-
{enom osnovnom {kolom. U peri-
odu od proteklih izbora, repu-
bli~kih i lokalnih, mawi je i
priliv i odliv ~lanova, {to je,
po re~ima Marka Nikoli}a, me-
naxera ove partije, i normalno –
s obzirom na to da izbori i kam-
pawe privla~e i opredequju gra-
|ane.
- Na{a partija je svojim pro-
gramskim stavovima bliska mla-
dim generacijama, tako da ve} sad
imamo veliki broj ~lanova koji
pripadaju mla|em talasu. Uosta-
lom, i orijentacija stranke je ta-
kva da mladi imaju svoje koor-
dinaciono telo, iz ~ijih redova
{aqu i svoje predstavnike u
Gradski odbor LDP. Dosta pa`we
posve}ujemo na{im simpatize-
rima, pa smo paralelno razvili
bazu tih sigurnih bira~a. Re~ je
o qudima koji iz raznoraznih ra-
zloga ne mogu aktivno da u~estvu-
ju u radu stranke, ali podr`avaju
wenu politiku, ka`e Marko Ni-
koli}.
Na kraju, kada se saberu svi do-
bijeni podaci u strankama, dola-
zi se do cifre od 40 hiqada
Kragujev~ana koji imaju partij-
ske kwi`ice. Otprilike to bi
zna~ilo da svaki ~etvrti puno-
letni gra|anin grada Kragujevca,
sa sve selima, pripada nekoj od
partija. Ne dovode}i u sumwu ni-
jedan podatak koje su nam davali
strana~ki funkcioneri kojima
smo se obratili, ipak podse}amo
na jedan iskustveni zakqu~ak o-
zbiqnih politi~kih analiti~a-
ra koji ka`e da politi~ki
anga`man kroz ~lanstvo u poli-
ti~kim partijama ima najvi{e
osam do deset procenata puno-
letnog stanovni{tva.
Четвртак, 15. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 5
Кадрови
GDE ]E I [TA ]E DIREKTORSKI KREM „ZASTAVE“
U toku su intenzivni razgovori oko
prelaska qudi iz prvog rukovode}eg
e{alona „Zastave“ u „Fijat automobili
Srbija“, ali su neki ~elnici holdinga
ve} na{li ili }e na}i uhlebqewe
na drugim mestima
Пише Милутин Ђевић maju mawe od 45 godina.
Top menaxer mora da po-
Za oko mesec dana u I- znaje ameri~ku ekonomi-
З
taliji treba da bude ju, ali i da zna da prati
potpisan aneks osnov- firmu na evropski na-
nog Ugovora o zajedni~- ~in, obja{wava Milen-
kom ulagawu izme|u kovi}.
„Fijata“ i Republike On procewuje da sada-
Srbije, kada }e se zna- {wi prvi rukovode}i e-
ti koji }e model automobila si- {alon Grupe „Zastava
laziti sa proizvodnih traka, kada vozila“, koji ~ine gene-
}e, po obe}awu, Italijani uplati- ralni direktor i wegovi
ti osniva~ki ulog i koliko }e zamenici, kao i direkto- RADNA SUDBINA ZORANA RADOJEVI]A I RADETA PETROVI]A ZASAD NEPOZNATA
radnika pre}i u firmu „Fijat a- ri fabrika, ne mo`e da
utomobili Srbija“. Tada bi treba- ispuni tra`ene uslove, ali da to rike automobila Milosav \or|e- ava vozila“ Zoran Axi}, za koga
lo da se zna i ko }e od qudi iz mo`e drugi, takozvani sredwi vi}, koji je posao na{ao kao pre- ka`u da je postupio kao i wegov
rukovode}eg e{alona Grupe „Zast- sloj rukovodilaca. dava~ u Vi{oj tehni~koj {koli. {ef Srejovi}.
ava vozila“ i Fabrike automobila [to se top menaxera „Zastave“ Prema nezvani~nim informaci- Ina~e, prema Axi}evim re~i-
uhlebqewe na}i u novoj firmi, a ti~e, me|u kojima su pored gene- jama, wemu je ponu|en posao jed- ma, za sada nema zvani~nih in-
ko }e ostati u holdingu. ralnog direktora Zorana Radoje- nog od operativaca u firmi formacijama o kadrovskim
Prema informacijama iz Di- vi}a i zamenika Dragana Srejo- „Fijat automobili Srbija“, ali re{ewima.
rekcije za kadrovske, op{te i vi}a, Qubi{e Jankovi}a, Slave on se opredelio za profesorski Ipak, iz pouzdanih izvora saz-
pravne poslove, \ur|evi}a i osta- rad. naje se da jedan broj rukovodilaca
pregovori ~elnih lih, kao i direktora I drugi zamenik generalnog prvog i drugog e{alona priprema
qudi „Zastave“ i Fabrike automobila direktora Qubi{a Jankovi} raz- odstupnicu i ozbiqno radi na
kadrovika itali- i „Kamiona“ Radeta mi{qa o odlasku iz fabrike. formirawu Agencije za pru`awe
Petrovi}a i \or|a
janske kompanije - Nisam razgovarao sa kadrovi- intelektualnih, pravnih i ka-
Nestorovi}a, prog- cima iz „Fijata“, tako da mi ni- drovskih usluga, koja ne bi bila i
oko prelaska u
„Fijat automobi- noza „Trenkvaldera“ {ta nije ni ponu|eno. Uveren sam sastavu „Fijat automobila Srbi-
li Srbija“ u po- nije ni najmawe ru- da }e nam, ako ne{to i budu nudi- ja“, ali koja bi mogla da radi neke
sledwe vreme su `i~asta. li, ponuditi mawe. Ja sam magi- poslove i za tu firmu.
in ten zi vi ra ni, star i ubrzano radim na svojoj Intenzivira se rad i na defi-
ali se rezultati Ponuda doktorskoj disertaciji. Ako ne nitivnom uobli~ewu Tranzicio-
razgovora ne saop- ispod nivoa budem zadovoqan ponudom „Fija- nog centra, koji bi mogao da se
{tavaju. Sve je i Prema iskustvi- ta“, posao mogu da na|em i na ne- izvoji iz holdinga i samostalno
daqe, iako se bli- ma iz „Fijatovih“ kom od fakulteta posluje. Prema i-
`i trenutak pot- fabrika u Brazilu, ili vi{ih {kola. menima osniva~a
pisivawa aneksa Poqskoj ili Turskoj Ipak, mislim da mo`e se zakqu~i-
osnovnog ugovora, tamo{wim menaxe- bih, s obzirom na ti da se radi o
pod velom poslov- rima naj~e{}e su znawe i iskustvo, firmi u kojoj bi
ne i svake druge nu|ena mesta u sred- ali i veze koje imam uhlebqewe na{la
ve}ina visokih
tajne. wem rukovode}em sa ruskim i doma-
Ko }e se od eki- sloju, dok su mesta u }im privrednici- rukovodilaca
MILOSAV \OR\EVI]
pe menaxera oku- PRE[AO U PROFESORE top menaxmentu po ma, mogao i da „Zastave“ kojima
pqenih oko gene- pravilu bila rezer- na|em svoje mesto i ne bi bilo ponu-
ralnog direktora Grupe „Zastava visana za stru~wake iz Italije. u „Fijat automobi- |eno, ili sami ne
vozila“ Zorana Radojevi}a kvali- Procewuje se da }e tako biti i u li Srbija“. No, o bi hteli, da pre|u
fikovati za prelazak u Fijat“ i Kragujevcu. U vreme osvajawa no- tom potom. Sve zav- u „Fijat automo-
{ta }e im biti ponu|eno - za sada vog modela automobila i stabili- isi od toga kakvu }e bile Srbija“.
tako|e ostaje tajna. zacije proizvodwe na projekto- kadrovsku {emu na- Pri~a o prela-
Ipak, ima nagove{taja da su vani nivo u firmi „Fijat auto- praviti Italijani sku u „Fijat“ o-
mnogi nezadovoqni ponudom Ita- mobili Srbija“ prvi rukovode}i i kakva }e ponuda vim se ne za-
lijana i da ve} razmi{qaju da no- sloj bi}e sastavqen od qudi iz To- sti}i, ka`e Janko- vr{ava. Kadrovi-
vi posao potra`e van fabrike. rina, koji }e ~initi tridesetak vi}. ci nove firme
Ina~e, kao anegdota fabrikom qudi. Kasnije bi taj broj mogao da Interesantno je treba da razgova-
DRAGAN SREJOVI] I raju i sa sindi-
kru`i pri~a o razgovoru itali- bude sveden na pet-{est qudi iz da su neki vi|eniji
janskih kadrovika sa direktorom Italije, kada bi u prvu rukovodnu „Zastavini“ kadro- DAQE U PREGOVORIMA kalcima. Pred-
jednog od nekada{wih profitnih liniju mogli da u|u i stru~waci vi, i pre nagove{ta- sednik Samostal-
centara. Biv{em direktoru „Pre- iz Srbije. ja da }e „Fijat“ do}i u Srbiju, nog sindikata Fabrike automobi-
seraja“ Rajku Rajkovi}u navodno je Ko }e od „Zastavine“ prve ruko- fabriku zamenili katedrom. Me- la Zoran Mihajlovi}, koji je
ponu|eno mesto – poslovo|e. U vode}e garniture prihvatiti ma- |u wima su nekada{wi direktor pro{le nedeqe dobio novi peto-
fabrici se pri~a da je on takvu we od onoga {ta ima - sada te{ko „Zastave RD“ Sr|an Nikezi} i di- godi{wi mandat, bli`i je odluci
ponudu, koju smatra poni`avaju- je re}i. Da }e biti i onih koji }e rektor Zastave zapo{qavawe i o- da ostane u Fabrici automobila.
}om, glatko odbio. odbiti ponu|eno svedo~i i to {to brazovawe Dejan Raoni}. Prema re~ima predsednika Je-
se mnogi iz vrha holdinga spre- dinstvene organizacije sindika-
Prvi e{alon u autu maju da uhlebqewe potra`e van Od agencije do ta „Zastava“ Radeta Deli}a, koji je
Doma sindikata
Jo{ pre godinu dana, odmah na- fabrike. Jedan od wih je biv{i ujedno i ~lan Upravnog odbora
kon potpisivawa ugovora sa Ita- zamenik generalnog direktora Nezvani~no, poziv za razgovor Grupe „Zastava vozila“, do wega
lijanima i odlaska oko 950 „Zastave vozila“ i direktor Fab- sa kadrovicima „Fijata“ me|u pr- nisu stigle nikakve informacije
radnika iz Fabrike automobila, vima dobio je zame- o razgovorima ~elnika „Fijat au-
postavqalo se pitawe kriteriju- ZORAN MIHAJLOVI] VEROVATNO nik generalnog di- tomobila Srbije“ sa ~elnicima
NE]E U „FIJAT” rektora holdinga „Zastave vozila“ oko mogu}ih
ma za prelazak rukovode}eg kadra
u „Fijat automobili Srbija“. Dragan Srejovi}. kadrovskih re{ewa u novoj fir-
Prema re~ima Milenka Milen- Razgovaralo se iza mi.
kovi}a, regionalnog menaxera zatvorenih vrata. U - Mislim da ovoga trenutka ni-
„Trenkvaldera“, agencije za obez- javnost do sada nije ko, sem prvih kadrovika itali-
be|ewe kadrova koja sara|uje sa procurela ni nezva- janske kompanije, ne zna da li }e i
„Fijatom“, od menaxera }e se tra- ni~na vest o ishodu {ta, posle preuzimawa fabrike
`iti potpuno druga~iji na~in pregovora. Jedino od strane „Fijata“, biti ponu|eno
razmi{qawa. {ta se zna je da Sre- generalnom direktoru Zoranu Ra-
- Na prvom mestu menaxeri mo- jovi} nije bio odu- dojevi}u, prvom ~oveku Fabrike
raju da znaju italijanski ili da {evqen ponudom, automobila Radetu Petrovi}u i
odli~no vladaju engleskim jezi- ali i da nije zatvo- ostalim rukovodiocima, ka`e De-
kom, da poznaju rad na ra~unaru, rio vrata za daqe li}. Ima i onih koji tvrde da }e
Radojevi} u fabrici ostati do
da su komunikativni i da poznaju razgovore.
Na razgovorima je po~etka proizvodwe novog modela
paralelno evropski i ameri~ki
na~in kwi`ewa. Moraju da imaju bio i direktor Di- automobila i da }e se povu}i ka-
iskustva, moraju brzo da misle i rekcije za pravne da serijska proizvodwa dostigne
donose odluke, a po`eqno je da i- poslove Grupe „Zast- projektovani nivo.
6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. октобар 2009. www.kragujevacke.rs
Привреда
POVEZIVAWES TA@AB IV[IMR ADNICIMA„FI LIPAK QAJI]A”

Pilotpr ojekat–spa sonosno re{ewe

Radnis ta`r adnicima
ovef irmepo veza}ese
pod ogovoruk ojij e
„pilotpr ojekat”,a ne
pono voju redbiV lade,
jer je ova firma
prodatapopo sebnom
postupkuk ojij ek upce
oslobodiosv ihd ugova
Пише Милош Пантић
a 680 biv{ih radnika
oktobra, a stupila je na snagu 10. lo je poku{aja da se to zemqi{te
oktobra i ona predvi|a da svim ustupi gradu, koji bi mogao da ga
preduze}ima u Srbiji dr`ava up- proda novim investitorima, a da
lati sta` zaposlenima koji se za uzvrat otplati deo duga firme.
duguje do kraja juna ove godine, a Me|utim, grad nema dovoqno para
da }e taj iznos firme vra}ati i morao bi da se zadu`i krediti-
putem kredita koji }e se dati na ma, pa je to re{ewe otpalo.
~etiri godine, sa grejs periodom Problem ove firme je {to ima
od godinu dana, sa zakonskom ka- dva dislocirana pogona, u Gru`i i
matom od 8,5 posto, s tim {to }e Toponici, i oni bi trebalo da se
zajam biti obezbe|en hipotekama odvoje od ovog preduze}a, koja je u
na imovinu tih preduze}a. postupku restrukturirawa, jer ni-
Me|utim, Goran Mili}, predsed- su interesantni za „Fijatove” koo-
nik Sindikata metalaca Kragujevca, perante, po{to se nalaze na ve}oj
ka`e da ta informaci- udaqenosti od pet kilometara od
ja nije u potpunosti Kragujevca.

З
Industrije „Filip Kqa-
ji}” ve} dugo traje ne-
izvesnost zbog neupla-
}enih doprinosa za
penzijsko osigurawe.
Fondu PIO duguju se u-
plate za period od maja 2006. godi-
ne pa do pojedina~ne privati-
zacije svake od ~etiri proizvodne
celine, na koje je biv{i holding
podeqen, a one su prodate u toku
2007. i 2008. godine. Zbog prekida
u sta`u deo ovih radnika, koji su u
me|uvremenu stekli uslove za od-
lazak u penziju nije mogao da ost-
vari to svoje pravo, a deo wih koji
su kao tehnolo{ki vi{ak napusti-
li privatizovana preduze}a nije
mogao da se prijavi Zavodu za tr-
`i{te rada i ostvari naknadu ko-
ja pripada nezaposlenima.
Ovaj problem kona~no je razre-
{en na sastanku koji je pre dve ne-
deqe odr`an kod ministra za rad
Rasima Qaji}a, kome su prisu-
stvovali Vlado Vu~kovi}, ~lan
Gradskog ve}a za privredu, Goran
Mili}, predsednik Sindikata me-
talaca Kragujevca i Milica An-
drijevi}, direktorka Holdinga
„Filip Kqaji}”, u kome je ona jed-
ina zaposlena i koji postoji dok se
od prodaje biv{ih celina ove fa-
brike ne namire dugovi poverio-
cima.
Specifi~ans lu~aj
U medijima je objavqeno da je na
ovom sastanku postignut dogovor
da biv{i radnici „Filipa” budu
prvi na koje }e se primeniti nova
uredba Vlade Srbije o povezivawu
radnog sta`a. Ta uredba doneta je
na telefonskoj sednici Vlade 2.
ta~na i da se sta` rad-
nicima „Filipa” ne}e
povezati po novoj ured-
bi, ve} kroz „pilot pro-
jekat”, re{ewe koje }e
se primeniti, za sada,
samo na ovo preduze}e.
Razlog je {to su ~etiri
proizvodne celine ove
fabrike privatizovane
na specifi~an na~in,
prodajom kompletne i-
movine tih pogona, uz
obavezu preuzimawa
radnika, a ne aukcij- GORANM ILI]
skom prodajom 70 posto SVRSTAVA„FI LIPOVCE” nici polagali su
US PECIFI^NO
kapitala.
RE[EWE
To zna~i da su no-
vi vlasnici kupili
firme oslobo|ene svih dugova, pa
im se sada ne mo`e nametnuti oba-
veza da plate dug za radni sta`
kroz otplatu kredita.
- Ovim radnicima }e se radni
sta` povezati o tro{ku dr`ave,
jer nema ko drugi da namiri taj
dug. To je specifi~no re{ewe za
specifi~an problem, neka vrsta
„leks specijalisa”. Ovo re{ewe je
ranije ve} primeweno na velike
sisteme, kao {to su Fabrika auto-
mobila „Zastava”, „Prva petolet-
ka”, RTB „Bor”. Dogovor u
Ministarstvu je postignut i osta-
je samo da se zavr{i procedura oko
uplate odobrenih sredstava, ~ime
}e se ste}u uslovi da jedan broj o-
vih radnika ostvari pravo na pen-
ziju, a odre|eni broj wih da se
prijavi na evidenciju Slu`be za-
po{qavawa, ~ime se re{ava ovaj
veliki problem, ka`e Goran Mi-
li}.
Ali, sa ovom uplatom svi dugo-
vi prema biv{im radnicima „Fi-
KONA^NO] E„FI LIPOVCI”K OJII MAJUD OVOQNO
STA@AS TE]IP RAVONA P ENZIJU
lipa” nisu namire-
ni. Za wih 860 ostao
je dug za plate od 4,5
do 19 li~nih dihoda-
ka iz pe ri o da ~ak od preba~en na wega.
1991. godine do pri-
vatizacije. Ovi rad-
nade da }e im i taj
dug biti ispla}en iz
privatizacionih
prihoda od prodaje ~etiri pogona
firme, koji iznose oko ~etiri mi-
liona evra i nameweni su za vra-
}awe svih naizmirenih obaveza.
Me|utim, svi su izgledi da taj
dug radnici ne}e mo}i da naplate.
Po obja{wewu Gorana Mili}a, ra-
zlog je {to se pojavila banka koja
je likvidirana pre 15 godina da
naplati kredit od biv{eg holdin-
ga i ona je u tome uspela, zbog toga
{to tada{wi direktor holdinga
nije poslao pravnog zastupnika na
sud, tako da }e sva sredstva od pri-
vatizacije biti potro{ena.
Kandidatii zm etalske
grane
Me|u preduze}ima iz metalskog
kompleksa iz Kragujevca i op{ti-
na Topola, Ra~a, Kni} i Bato~ina,
kojih ima 27, ima i te kako ozboq-
nih kandidata da se prijave za po-
vezivawe sta`a zaposlenima po
novoj uredbi. To su firme od kojih
je jedna privatizovana i kredit
}e, prakti~no, uzeti novi vlasnik,
a ~etiri tek ~ekaju privatizaciju
i zajam bi, ako na|u kupca, bio
Privatizovana firma u kojoj se
duguje za sta` je „Livnica Topola”,
~iji je ve}inski vlasnik slove-
na~ka firma „Livar”, a predsed-
nik Upravnog odbora Uro{ Kor`e.
U toj firmi 225 zaposlenih nema-
ju overene zdravstvene kwi`ice od
po~etka ove godine i od tog perio-
da nisu im upla}ivani doprinosi
za PIO, a istovremeno im se dugu-
ju 4,5 plate. Vlasnik firme je sta-
vio hipoteku na topolsku
„Livnicu” i uzeo kredit da bi ku-
pio i drugi deo te fabrike koji
nije pripadao „Zastavi”. Taj kre-
dit uredno se otpla}uje, ali je ne-
izvesno da li preduze}e mo`e da
se zadu`i novim hipotekarnim za-
jmom i pove`e sta` po novoj Ured-
bi.
Veliki du`nik prema Fondu
PIO je i fabrika „21. oktobar”
koja je u te{koj i neizvesnoj situ-
aciji, jer jo{ nije uspela da se
privatizuje. Ovde je 355 zaposle-
nih koji u ovom trenutku imaju po-
slova po ugovorima tek toliko da
obezbede neto plate, a sve ostalo
ide na dug.
Firma, po re~ima Gorana Mi-
li}a, poseduje 2,3 hektara u svom
krugu koji joj nisu potrebni i bi-
I „Zastava auto delovi” iz Kni-
}a sa 118 zaposlenih imaju ogro-
man dug za radni sta`, a novog
vlasnika ne uspevaju da prona|u.
Ovde su procenili da bi za 70 rad-
nika imalo posla, dok bi za ostale
trebalo da se uradi socijalni pro-
gram i da se proglase vi{kom, ali
situacija je ote`ana jer su najbo-
qi majstori napustili firmu.
U preduze}u „Zastava elektro”
iz Ra~e, gde je nedavno privatiza-
cija poni{tena i dr`ava postala
wegov vlasnik, do pronala`ewa
novog strate{kog partnera, dopri-
nosi za PIO duguju se od maja me-
seca pro{le godine, i to ne samo
za 300 radnika koji su ostali u
firmi, ve} i za one koji su bili
anga`ovani na odre|eno vreme. Po
re~ima predsednika Samostalnog
sindikata Slobodana Gaji}a, zapo-
slenima se duguje i 18,5 miliona
dinara za razlike u zaradama od
1997. do 2001. godine, {to je bila
obaveza biv{ih vlasnika koju nisu
ispunili. Dug za zarade od ove go-
dine datira od februara i to }e,
po dogovoru sa Vladom, biti oba-
veza budu}eg vlasnika, dok }e dr-
`ava ispla}ivati minimalne
zarade dok se firme ponovo ne
privatizuje.
O~igledno je da }e ova metalska
preduze}a koja su jo{ u dru{tve-
nom statusu, mo}i da re{e prob-
lem povezivawa sta`a kada dobiju
kredit po novoj Uredbi, ali }e se
time wihova dugovawa jo{ vi{e u-
ve}ati, a upravo su ona glavni ra-
zlog {to te firme jo{ nisu
prodate. To }e wihovu sudbinu, ko-
na~no pronala`ewe novog vlasni-
ka, u~initi jo{ neizvesnijom.

INSTITUTZ AA UTOMOBILE
IZBORIU S INDIKATU
FABRIKE AUTOMOBILA

Mihajlovi}po novo
Re{eweu osamostaqewu
U„Z astavi“ smatrajud aj ena jboqe posleni ovoga trenutka ne treba previ{e da brinu za
predsednik daIn stitutza a utomobile,u zpo mo}
dr`ave,pr erasteu f irmuk oja} e
svoja radna mesta.
Prema sindikalcima i tu postoji nekoliko opcija.
Socijalni program va`i i za zaposlene u Institutu,
redsednik i zamenik predsednika Samostalnog sindikata svojeme stona }ina tr `i{tu
П
kao i aneks Protokola po kome ni jedan radnik ne mo-
Fabrike automobila Zoran Mihajlovi} i Zoran Markovi} `e da ostane bez posla i plate ako to ne `eli. Sindi-
ponovo su, pro{le srede, izabrani na pet godina na iste o svemu sude}i, „Fijat“ ne}e biti zaintereso-

funkcije.
Skup{tina sindikata za ~lanove Nadzornog odbora izabrala
je Milovana Zlatanovi}a, Dragana Krsti}a i Miroslava Ratko-
vi}a. Za sekretara sindikata Mihajlovi} je imenovao Ivana Ra-
dun Simi}a, a za potpredsednike Dragana Petrovi}a i Nenada
Milovi}a.
Skup{tina Samostalnog sindikata Fabrike automobila jed-
noglasno je dala podr{ku Qubisavu Orbovi}u za ponovni izbor
na funkciju predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbi-
je i Zoranu Vujovi}u za mesto predsednika Samostalnog sindi-
kata metalaca Srbije.
Prema re~ima Zorana Mihajlovi}a, zadatak sindikalne or-
ganizacije Fabrike automobila je da fabriku dovede do kraja
privatizacije, da se o~uvaju radna mesta i ~lanstvo, da se izbo-
ri da socijalni program na dobrovoqnoj osnovi i daqe va`i, a
da se onima za koje on nije povoqan na|e radno mesto.
- Istraja}emo u zahtevima da ni jedan radnik ne ostane na si-
lu bez radnog mesta. To je glavni zadatak, pored onoga {to se i
daqe o~ekuje od sindikata, a to je da obezbedi boqe plate i bo-
qe uslove za rad, ka`e Mihajlovi}.
M. \.
П
van da u Kragujevcu u svom sastavu ima firmu
koja se bavi razvojem automobilske industri-
je. Zbog toga je, kako ka`u u Grupi „Zastava vo-
zila“, sudbina Instituta za automobile
neizvesna, ali bi uz pomo} dr`ave i u saradwi sa „Fij-
at automobilima Srbija“ ova institucija mogla da na-
|e mesto na tr`i{tu i samostalno posluje.
Sve }e, tvrde, biti mnogo jasnije kada se u Italiji
potpi{e aneks osnovnog ugovora. Tada }e se znati koji
}e model automobila ubudu}e, pored „punta, silaziti
sa proizvodnih traka Fabrike automobila i mo`e se
razgovarati o tome koji su to poslovi koje Institut
mo`e da radi za firmu „Fijat automobili Srbija“.
Jedna od ideja je da se Institut uz pomo} dr`ave o-
samostali i da u dogovoru sa Italijanima postane je-
dan od podkooperanata kragujeva~ke fabrike. U
„Zastavi“ isti~u da, s obzirom na stru~nost, osposo-
bqenost i iskustvo qudi koji rade u ovoj ustanovi ne-
kih ve}ih problema oko snala`ewa na tr`i{tu ne bi
trebalo da bude.
To je, kako ka`u, za sada na dugom {tapu, jer sve zav-
isi od „Fijata“ i modela koji }e do}i u Kragujevac.
U Samostalnom sindikati podr`avaju ideju o osa-
mostaqewu Instituta za automobile, ali ka`u i da za-
kalci tvrde da }e qudi iz ove celine koja je u sastavu
Fabrike automobila, i ako ne budu pre{li u „Fijat a-
utomobile Srbija“, ostati u Fabrici automobila i re-
dovno primati plate.
Druga opcija je da jedan broj qudi iz Instituta pre-
uzme „Fijat“, a da ostali na|u posao kod kooperanata.
To, me|utim, po wima ne bi bilo dobro re{ewe, jer bi
u tom slu~aju prestao da postoji Institut za automo-
bile, a vrsni stru~waci ne bi bili okupqeni oko mo-
gu}ih novih projekata.
No, ka`u i da ne treba sedeti skr{tenih ruku i ~e-
kati da se sudbina Instituta re{i sama od sebe. U Sa-
mostalnom sindikatu tvrde da ima mnogo poslova, koji
mogu, ali i ne moraju da budu vezani za „Fijat“, a koje
zaposleni ove presti`ne ustanove mogu kvalitetno da
obavqaju i podse}aju da i u drugim zemqama koje ima-
ju razvijenu auto industriju razvojne i dizajnerske a-
gencije naj~e{}e rade za nekoliko proizvo|a~a
automobila.
Mnogo toga }e, kako se pretpostavqa, biti jasnije po
povratku predsednika Srbije Borisa Tadi}a i mini-
stra ekonomije Mla|ana Dinki}a iz Italije i potpi-
sivawa aneksa ugovora sa „Fijatom“.
M.\ EVI]
www.kragujevacke.rs Четвртак, 15. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 7
Привреда
„ZASTAVA ORU@JE” NA NOVOSADSKOM SAJMU

Zlatna medaqa za kvalitet karabina

Kragujeva~ki wa nisu bili mawe atraktivni
na{im i svetskim lovcima. Vit-
proizvo|a~ izlo`io rine ispuwene „Zastavinim” o-
je nove lova~ke ru`jem bile su okru`ene
posetiocima tokom svih dana tra-
karabine M808 i jawa sajma. Vi{e i nije poslovna
M70 koji su tajna da postoji ogromno intere-
privukli izuzetnu sovawe i prodajne mre`e {irom
Srbije i biv{ih republika Jugo-
pa`wu stranih i slavije za nabavku novog karabina
doma}ih kupaca. M808, lova~kog oru`ja vi{e kla-
se kojim „Zastava” konkuri{e re-
Karabin M808 nomiranim svetskim brendovi-
nagra|en je zlatnom ma.
medaqom za kvalitet, Brojna nova tehni~ka re{ewa
daju pravo novom lova~kom kara-
a prvi kupac bio je binu da se poredi sa modelom
Ma|ar, proverena M70, koji se nalazi u rukama ne-
mu{terija koliko stotina hiqada korisnika
{irom sveta.
kragujeva~kih Konstruktivna re{ewa na
pu{aka M808 - integralna „pikatini”
{ina, novi sklop zatvara~-san-
ovosadski sajam je po- duk, robusan kundak, te{ka cev,

Н
stao sinonim za mesto
gde „Zastava oru`je”
promovi{e svoje nove
proizvode. Ovogodi-
{wi 42. LORIST, Me-
|unarodni sajam lova,
ribolova i sporta, namewen qu-
biteqima prirode, kao najve}a
doma}a sajamska priredba iz ove
oblasti odr`an je od 6. do 11. ok-
tobra i okupio je najzna~ajnije
proizvo|a~e i zastupnike vode-
}ih svetskih brendova opreme za
lov i ribolov na tr`i{tu Srbije.
Oni su posetiocima i stru~noj
publici predstavili obiqe novi-
teta najpresti`nijih doma}ih i
svetskih proizvo|a~a.
Na moderno osmi{qenom sa-
jamskom prostoru „Zastava oru`-
je” po~ela je komercijalizaciju
novog lova~kog karabina M808 (o
~ijoj su zvani~noj promociji
„Kragujeva~ke” op{irno pisale
pre dva broja). Konceptualno nov
proizvod, koji se bazira na nepre-
vazi|enom „mauzer sistemu”, iz-
nenadio je mnoge poznavaoce
lovstva svojim pouzdanim i
funkcionalnim re{ewima. Pro-
sto re~eno, M808 je svojom robu-
[TAND „ZASTAVA ORU@JA” NA
NOVOSADSKOM SAJMU
VELIKO INTERESOVAWE ZA NOVE
KARABINE IZ KRAGUJEVCA
sno{}u „zbuwivao i plenio” poz-
navaoce oru`ja u hali Novosad-
skog sajma.
Ni na prvu mu{teriju nije se
dugo ~ekalo. Na dan otvarawa Saj-
ma, 6. oktobra, prvi kupac modela
M808 stigao je iz Ma|arske. Bio
je to Laslo Baro{ koji ima odli~-
no iskustvo u kori{}ewu „Zasta-
vinih” proizvoda. Vi{egodi{we
poverewe ovog lovca, kao i in-
formacije iz medija o novom pro-
izvodu bili su dovoqni razlozi
da kupac do|e na Sajam i prvi ku-
pi novi lova~ki karabin M808.
Ni ostali eksponati iz progra-
ma lova~kog i sportskog naoru`a-
DAT mehanizam za okidawe i o-
dvojiv okvir, bili su vi{e nego
dovoqni razlozi da ovaj „Zasta-
vin” lova~ki karabin bude nagra-
|en „Velikom zlatnom medaqom”
Novosadskog sajma za kvalitet.
Ina~e, LORIST tradicional-
no pose}uju ~lanovi lova~kih i
ribolova~kih klubova i saveza i
iz godine u godinu privla~i nove
qubiteqe i poklonike sportskih
aktivnosti te vrste. Sajam je {an-
sa da se predstave mogu}nosti ri-
bolovnog i lovnog turizma,
doma}i i strani proizvodi name-
weni lovu i lovcima. Na wemu se
ve} petu deceniju okupqaju lovci,
ribolovci, qubiteqi prirode,
proizvo|a~i i distributeri lo-
va~kog oru`ja i municije, kao i
ribolova~ke opreme i pribora, a-
uto-ku}e koje prodaju terenska vo-
zila i firme koje proizvode
~amce i plovila za ribolov.
Z. MI[I]

MARATONSKA PRIVATIZACIJA radnog sta`a, otvori-

„ZASTAVA IT TURSA” la mogu}nost da dr`a-
va uplati te
doprinose, a da firmu
Sudski procesi ko~e zadu`i kreditom u tom
iznosu, ali je jo{ ne-
prodaju izvesno da li }e se po-
vezati samo prekid od
10 meseci, ili i ona
Aukcije za prodaju firme ve} se dva puta razlika od pre ~etiri
odla`u na {est meseci zbog sudskih godine.
procesa koji treba da doka`u ko je vlasnik Firma nema dovoq-
sama~kog hotela i lokala u prizemqu no sredstava da uposli
„Zastavinog” solitera svoje kapacitete i po-
„ZASTAVA” TVRDI DA JE WEN SAMA^KI HOTEL, A STANARI SOLITERA DA SU WIHOVE
PROSTORIJE U PRIZEMQU
ve}a prihod. Tako, na
reduze}e „Zastava IT turs” koje ima 21 zaposlenog primer, u sama~kom

П
i od imovine restoran „Podrum~e”, dve prostori-
je u istoj zgradi i letwu ba{tu, na listi je firmi
koje jo{ nisu uspele da se privatizuju, ali ne zbog
toga {to nema zainteresovanih kupaca. Razlog je
{to je najvrednija imovina ove firme, sama~ki hotel na
Bubwu i poslovni prostor u prizemqu „Zastavinog” soli-
tera, pod sudskim sporom koji ve} dugo traje i jo{ nije o-
kon~an.
Iako su znali za ovaj podatak, u Agenciji za privatiza-
ciju su u martu ove godine zakazali prodajnu aukciju ovog
preduze}a, ali su uvideli da je nemogu}e prodati firmu
~ija imovina nije utvr|ena, pa su odlo`ili postupak na
{est meseci. No, kako dva sudska procesa koja se vode pred
Trgovinskim sudom u Kragujevcu za to vreme nisu okon~a-
na, prodaja je jo{ jednom pomerena na isti period.
Nata Todorovi}, zamenik direktora ovog preduze}a, ka-
`e da je prvi sudski proces pokrenula Grupa „Zastava vo-
zila” koja ho}e da doka`e da sama~ki hotel na Bubwu treba
da pripadne wima. Trgovinski sud u Kragujevcu doneo je
presudu kojom utvr|uje da zgrada pripada „Zastava IT tur-
su”, ali je druga strana uputila `albu Vi{em trgovinskom
sudu u Beogradu, koji je odlu~io da postupak vrati na po-
novno razmatrawe prvostepenom sudu. Od tada je odr`ano
jedno ro~i{te i uskoro }e biti jo{ jedno, a kada }e se pro-
ces okon~ati te{ko je prognozirati.
Drugo su|ewe odr`ava se pred istim sudom po tu`bi ko-
ju su pokrenuli stanari „Zastavinog” solitera, koji poku-
{avaju da doka`u da poslovni prostor u prizemqu zgrade
treba da pripadne hotelu koji dr`e u svom posedu do okon~awa su|ewa, sada
wima. Oni su tu- izdaju samo 40 kreveta studentima i sezonskim radnicima,
`ili Holding od ukupno 160 koliko objekat ima, jer nemaju para da opre-
„Zastava vozila” me sve sobe za izdavawe.
koji je uspeo da se Zbog neizmirenog duga za struju „Elektro{umadija” je
ukwi`i kao vlas- najavila iskqu~ewe poslovnog prostora u prizemqu „Zast-
nik tih prostori- avinog” solitera, zbog ~ega je „Vulovi} transport” otka-
ja, ali i „Zastavu zao zakup i odselio se. Sada se pripremaju da izdaju
IT turs” koja ih je ponovo te lokale, ali je te{ko na}i zakupca na vreme za
prakti~no dr`ala koje se ne zna koliko }e trajati.
u svom posedu i do
- Na{ najve}i prihod u ovom trenutku je od pripremawa
skoro izdavala u ZA POPULARNO „PODRUM^E” toplih obroka u kuhiwi restorana „Podrum~e” za tri grad-
zakup „Vulovi}
IMA ZAINTERESOVANIH KUPACA ska preduze}a i jedan broj gra|evinskih radnika, ali sve
transportu”. to nije dovoqno i dugovawa se uve}avaju, ka`e Nata Todo-
- Stanari su ranije ve} jednom tu`ili nas zbog tog pro-
rovi}.
stora, ali su proces izgubili. U martu, kada je bila zaka- Ona napomiwe da odlagawe privatizacije preduze}u ni-
zana aukcija, oni su se jo{ jednom odlu~ili na tu`bu, kako ne odgovara, jer se ne vidi mogu}nost za oporavak, dok
ovoga puta i protiv nas, i protiv Holdinga „Zastava vozi- se zaposleni pitaju da li da pri`eqkuju dolazak privatnog
la”, i ne znamo u kojoj su fazi ti procesi, ka`e Nata To- vlasnika, kada se vide mnoga negativna iskustva privati-
dorovi}. zovanih firmi po gradu.
Dok vlada neizvesnost kada }e se su|ewa okon~ati, fi- U svakom slu~aju, radnicima „IT tursa” sa budu}im no-
nansijsko stawe u ovoj firmi je sve te`e. Zamenica direk- vim vlasnikom sleduje neizvesnost, a ovako idu u sigurno
tora ka`e da su prihodi sve mawi, a dugovi se gomilaju. Od propadawe. Za privatizaciju ove firme ima interesovawa
po~etka godine zaposleni su primili samo tri plate. Do- i me|u preduzetnicima iz Kragujevca, ali i sa strane, ka-
prinosi za PIO nisu upla}ivani za posledwih 10 mese- `e zamenica direktora. Ono najvrednije {to firma ima
ci, a od 1. jula 2005. godine upla}ivani su samo na jeste poslovni prostor na izuzetnim lokacijama, samo da
propisanu osnovicu li~nog dohotka, a ne na stvarno ispla- se jo{ utvrdi {ta sve spada u taj prostor.
}ivanu zaradu. Sada se, dono{ewem uredbe o povezivawu M. PANTI]
8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. октобар 2009. www.kragujevacke.rs
Актуелности
BO@IDAR \ELI] O RAZVOJU NAUKE U SRBIJI

Potrebno vi{e para i ideja

Nacrtom Strategije nau~nog i tehnolo{kog fabrika automobila,
razvoja izdvojeno sedam prioritetnih oblasti u ali moramo tu fab-
riku i zadr`ati kada
koje bi Srbija trebalo da ula`e. Do sada za radna snaga poskupi,
podr{ku nau~nim projektima sakupqeno 200 a poskupe}e zah-
vaquju}i svom znawu
miliona evra, re~eno u kragujeva~kom rektoratu i stru~nosti. Irska
je privukla veliki
rbija je jedna od ze- - Ne smemo postati zemqa jef- broj tehnolo{kih

С
maqa koje najmawe tine radne snage, a glavni oslonac firmi iz SAD, zbog
ula`u u razvoj nauke, a da tako ne bude jesu univerziteti. ~ega sada prolazi
ukoliko se ne izvr{i Ukoliko ne ispunimo dva uslova – kroz krizu, a da
izbor nau~nih oblasti fokus i partnerstvo, ta~nije firme ne odlaze.
u koje }e se ulagati i napravimo odabir oblasti u koje Na{a vizija je da Sr-
prona|u partneri u }emo ulagati i na|emo saveznike u bija mora biti zemqa
tehnolo{koj borbi koja se kon- svakodnevnoj tehnolo{koj borbi, inovacija, da na{i
stantno vodi u svetskim okvir- na{i qudski potencijali }e od- gra|ani shvate kako
ima, nastavi}e se odliv qudskog laziti, ali tiho, jedan po jedan, je potrebno da uvek
potencijala. {to je za dr`avu ~ist tro{ak, razmi{qaju o ino-
Ovo je, gostuju}i krajem pro- rekao je \eli}. vacijama, gde god i
tekle nedeqe u kragujeva~kom rek- Potpredsednik Vlade upozorio {ta god radili.
toratu, istakao potpredsednik je da se ve} sada mora razmi{qati Istakao je i da }e
vlade Srbije i ministar za nauku o periodu koji }e do}i kada dostizawe evropskih
i tehnolo{ki razvoj Bo`idar poskupi radna snaga i u Srbiji i standarda uve}ati i
\eli}. To je, ina~e, i deo nacrta prona}i na~ine da se zadr`e priliv novca iz
Strategije nau~nog i tehnolo{kog strane firme koje ovde posluju. evropskih fondova, BO@IDAR \ELI] IZLA@E STRATEGIJU RAZVOJA NAUKE U
razvoja Srbije. - U Kragujevcu }e biti velika te da ^e{ka, recimo, svake godine KRAGUJEVA^KOM REKTORATU
dobija 400 miliona evra za razvoj
nauke i tehnologija, ali i da u unapre|ewe privrede. Na{i in- tamo gde ima rezultata i samo u
НЕПРИЈАТНА ПИТАЊА Srbiji, na`alost, svega sedam stituti nemaju sredstava da budu konkretne projekte, a ne zarade.
odsto stanovnika ima fakultet- prave, konkurentne nau~ne us- Nacrtom je predvi|eno i da se
sko obrazovawe. tanove i zato je mo`da potrebno od do idu}e {kolske godine jasno i
\eli} je profesorima i studen- wih napraviti tehnolo{ko-kon- kvantitativno odredi potreban
Predstava za medije tima kragujeva~kog univerziteta sultantske firme koje }e vr{iti sredworo~ni broj studenata po
Nekoliko studenata koji su prisustvovali izlagawu ministra \eli}a predstavio i sedam prioritetnih transfer novih tehnologija, smerovima, s naglaskom na pove-
demonstrativno je napustilo sve~anu salu rektorata, nakon {to nisu do- oblasti iz domena nauke i dobavqati ih i implementirati, }awe broja studenata prirodnih i
bili odgovore na postavqena pitawa. tehnologije u koje bi trebalo ula- jer struktura na{eg izvoza je go- tehni~kih nauka.
Nakon izlagawa, Bo`idar \eli} je pozvao prisutne da se ukqu~e u gati. Kao najbitnije izdvojene su: tovo ista kao u sredwem veku. I \eli} je izrazio nadu da }e do
raspravu, a prvi se za re~ javio jedan student, koji je od ministra zahte- biomedicina, novi materijali i daqe najvi{e izvozimo `itarice, kraja godine jo{ jednom posetiti
vao odgovor na nekoliko pitawa, od toga „za{to se postavqaju na ~ela in- nanonauke, za{tita `ivotne sre- {e}er, metale... Kragujevac i tada nai}i na neko-
stituta, firmi, preduze}a, iskqu~ivo kadrovi Demokratske stranke”, do dine i klimatske promene, ener- Za nauku se malo izdvaja, a go- liko ovakvih projekata koji bi
pitawa o „famoznom kau~u i 11 miliona evra”. \eli} je uzvratio da je to tovo ceo buxet ode na isplatu bili potpomognuti iz buxeta Min-
getika i energetska efikasnost,
retorika radikala, zbog ~ega su studenti napustili salu. istarstva. Ovom prilikom je poz-
Prisutni su bili i zaposleni u Centru za strna `ita, a Blagoje poqoprivreda i hrana, informa- zarada. Da bismo realizovali
cione i komunikacione tehno- ideje iz nacrta, neophodan je vao sve gra|ane da posete internet
Kova~evi} iz ovog Centra upitao je ministra za{to nije do{ao kada su
zaposleni palili svoje diplome. logije, unapre|ewe dono{ewa novac i uspeli smo sa raznih stranu Vlade Srbije i na Forumu
- Ne}u da budem potr~ko za ne{to {to je igra za medije, a niste nikog dr`avnih odluka i afirmacija na- strana da skupimo oko 200 mil- daju doprinos usavr{avawu strate-
pozvali da razgovara sa vama. Niste spalili svoje diplome, ve} fo- cionalnog identiteta. iona evra, a nadamo se da }emo gije svojim savetima, kritikama,
tokopije diploma i pozvali novinare, to nije na~in da se do|e do di- - Ono {to je neophodno u~initi dosti}i sumu od 350-400 miliona mi{qewima.
jaloga – odgovorio je \eli}. za boqitak Srbije je tehnolo{ko evra. Sav taj novac bi}e ulo`en Nikola STEFANOVI]

nezaposlenih osoba sa inva- vanih zaista i poha|ati `eqeni

NOVO „OBU^AVAWE” NEZAPOSLENIH liditetom. Kompletan program kurs, zavisi}e ne samo od `eqe,

Sa kursa na posao teresovawe

finansira Nacionalna slu`ba za
zapo{qavawe, pa }e, kao i do sada,
za polaznike sve biti besplatno.
- Ono {to treba napomenuti je
da nisu u pitawu klasi~ne prek-
ve} i od procene savetnika Na-
cionalne slu`be, kao i rezultata
niza testova koji }e nezaposleni
morati da urade.
- Nije nam ciq da se kursevi
Nacionalna slu`ba za valifikacije. Nakon zavr{ene samo odr`e, ve} da qudi koji ih
izuzetno veli-
zapo{qavawe nudi, ko. Nezaposle- obuke, nezaposleni }e dobiti budu poha|ali zaista prona|u
ni }e, pored sertifikat, odnosno uverewe o posao. Oni }e imati praksu u
pored starih kurseva, i zavr{enoj obuci. Program je kon- firmama koje imaju potrebe za
osnovne i spe-
obuku za kwigovo|e, cijalisti~ke cipiran tako da zahteva od- odre|enim kadrovima. Ina~e,
kozmeti~are, mesare, informati~ke re|eno predznawe, pa }e se, u ovakav vid obuke ve} se pokazao
obuke, engle- skladu sa tim, i birati kandi- kao uspe{an. Recimo, u toku
stolare, armira~e, skog i nema~kog dati. Na primer, obuka za pro{log ciklusa obuke, od 10
termofasadere, geronto jezika, mo}i da kwigovo|e namewena je neza- qudi koji su se obu~avali za rad
se prijave i za poslenima koji su zavr{ili neku na CNC ma{inama, ~etvoro je za-
doma}ice, kerami~are, od ekonomskih {kola, dok }e se posleno ve} tokom poha|awa pro-
kurseve za kwi-
parketare... g o v o | e , ma{inski i tehni~ari nu- grama, po{to je poslodavac kod
kozmeti~are, meri~kih ma{ina obu~avati za koga su bili na praksi bio
rema najnovijim po- s t o l a r e , rad na CNC ma{inama. Dodu{e, izuzetno zadovoqan wihovim

П
dacima Nacionalne slu-
`be za zapo{qavawe, u
Kragujevcu ima 24.528
nezaposlenih, od kojih go-
tovo 80 odsto ima zavr{enu os-
novnu ili sredwu {kolu, te nije
te{ko zakqu~iti da se oni najte`e
i zapo{qavaju. Mnogi su se {kolo-
vali za zanimawa koja su daleko od
tra`enih, a nekima je zbog du-
gogodi{weg „~amqewa” na birou
ste~eno znawe u solidnoj meri
„zar|alo”. Upravo zato Nacionalna
slu`ba za zapo{qavawe, i ove je-
seni, po~iwe sa ciklusom pro-
grama dokvalifikacije i pre-
kvalifikacije nezaposlenih.
- Imamo problem sa takozvanom
strukturalnom nezaposleno{}u,
onosno nepovoqnom kvalifika-
cionom strukturom osoba na evi-
denenciji Nacionalne slu`be za
zapo{qavawe. Ne samo da su u
pitawu qudi ~ija se zanimawa ne
tra`e, wihova starost, ve} i znawe
[ANSA DA SE NAU^I a r m i r a ~ e ,
KOZMETI^ARSKI ZANAT r u k o v a o c e
i iskustvo koje imaju ne odgovaraju fasadere, zatim za geronto do-
poslodavcima. Problem je i to
{to imamo nezaposlene sa pristo-
jnim, ~ak i dobrim teoretskim
znawem, ali kojima nedostaje
praksa. Sam {kolski sistem je
takav. Poslodavci, sa druge
strane, nemaju vremena da dugo
obu~avaju novozaposlene, ve} `ele
da qude koje su anga`ovali odmah
ukqu~e u proces rada. Zato smo i
ove godine odlu~ila da krenemo sa
nizom obuka, koje }e nezaposlen-
ima pru`iti mogu}nost da se dok-
valifikuju ili steknu dodatna
znawa, {to }e im omogu}iti da
br`e na|u posao, ka`e Qiqana
Petrovi}, direktorka kragu-
jeva~ke filijale Nacionalne
slu`be za zapo{qavawe.
Prijavqivawe je ve} po~elo, a
direktorka Petrovi} ka`e da je in-
postoje i programi koji nude radom. Isto tako, od 10 obu~a-
vanih kwigovo|a, petoro je ve}
druge vrste prekvalifikacija,
kranskim diza- recimo imamo obuke za stolare, na{lo posao, ka`e Qiqana Pe-
licama, termo- kroja~e ili kerami~are. Za ove trovi}.
programe bira}e se kandidati na Mada situacija nije tako
ma}ice, mesare, kerami~are, par- osnovu sklonosti, ka`e direk- kriti~na, kada su u pitawu vi-
ketare... torka Nacionalne slu`be za sokoobrazovani kadrovi, u Na-
Ovaj program obuhvati}e ukupno zapo{qavawe u Kragujevcu cionalnoj slu`bi su se po-
180 lica sa evidencije, plus 40 Da li }e neko od zaintereso- trudili da i wima ponude speci-
jalizovane kurseve, koji }e im
omogu}iti da steknu prakti~na
КУРСЕВИ ЗА ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ znawa i da lak{e do|u do posla.
Tako je, primera radi, za
ma{inske in`ewere obezbe|ena
Obuka za aran`ere i kuvare obuka za CAD softver CATIA.
Bez znawa ovog programa, ka`e di-
Na evidenciji kragujeva~ke filijale Nacionalne slu`be za
rektorka Petrovi}, ne mo`e se ni
zapo{qavawe nalazi se 45 osoba sa invaliditetom. U okviru programa zamisliti rad in`ewera u savre-
prekvalifikacije i dokvalifikacije, koji po~iwe tokom ovog meseca,
menoj industriji. Pored toga,
skoro svi }e mo}i da poha|aju razli~ite kurseve i, tako, poku{ati da
lak{e do|u do posla. nezaposlenim qudima sa fakul-
Za 15 lica sa evidencije bi}e organizovana obuka za aran`irawe tetskom diplomom bi}e ponu|ena
biqnog materijala, desetoro }e mo}i da se obu~i za higijensku pripremu i obuka za upravqawe projektima,
ugostiteqskih objekata za sme{taj gostiju i isto toliko za pomo}nog ku- kao i kurs poslovne komu-
vara. Za 10 slepih i slabovidih lica sa evidencije bi}e organizovana nikacije.
osnovna informati~ka obuka. M. OBRENOVI]
www.kragujevacke.rs Четвртак, 15. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 9
Здравство
REFUNDACIJA ZDRAVSTVENIH USLUGA KOD PRIVATNIKA

Duga i komplikovana
procedura
Пише Јаворка Станојевић Pre nego {to krenete kod
ada je pre nekoliko me-
privatnog lekara, zato {to kod

K
seci ministar zdravqa
saop{tio radosnu vest
da }e pacijenti koji
preglede i dijagnosti-
ku u dr`avnim zdrav-
stvenim institucija-
ma ~ekaju du`e od mesec dana po-
sao mo}i da zavr{e u privatnim
ordinacijama i klinikama o dr-
`a- vnom tro{ku, ve}ina je pomi-
slila da je kona~no odzvonilo
duga~kim listama ~ekawa. Ispo-
stavilo se, me|utim, da je i ovog
puta obe}awe bilo samo radovawe
za one iz stare narodne. ^ak i oni
koji nisu bili toliko „ludi” da
poveruju da }e sada mo}i da se le-
~e tamo gde `ele ostali su zbuwe-
ni posle saop{tavawa detaqa
novog pravilnika, koji su javnosti
predstavili direktorka RZZO Sve-
tlana Vukajlovi} i ministar
zdravqa Tomica Mi-
losavqevi}.
Novine se, naime,
odnose samo na jedan
broj zdravstvenih us-
luga, a ostvarivawe
prava na refunadaci-
ju vrlo je kompliko-
vana i neizvesna
rabota. Mogu}nosti
da im zdravstveno os-
igurawe pokrije le-
~ewe kod privatnika
ne mogu se nadati pa-
cijenti kojima, po
mi{qewu dr`avnih
doktora, zdravstvene
usluge nisu hitne. Ta-
ko }e svi za koje se, u
zavisnosti od medi-
cinskih indikacija i
zdravstvenog stawa,
proceni da im ~ekawe
ne}e ugroziti `ivot
ili zdravqe i daqe
morati poprili~no
da se na~ekaju, po{to
ni jedna usluga koja je
obuhva}ena listama
~ekawa ne}e biti re- 0D 24 ZAHTEVA ^ETIRI USLOVNO OPRAVDANA:
fundirana. Dr`avna
kasa, odnosno zdrav-
stveno osigurawe, tako|e, ne po-
kriva kontrolne preglede, pa sve
i da stignu do privatnih ordina-
cija pacijenti ne mogu ra~unati
na besplatno le~ewe u wima, po-
{to }e za svaki slede}i pregled
privatnog doktora morati da po-
segnu u sopstveni xep.
Druga „kvaka” je u proceduri,
jer je ostvarivawe ovog prava, bez
pravih i preciznih uputstava,
prili~no komplikovan podu-
hvat.
Samoz ap rvip regled
„dr`avnog” niste mogli da
ostvarite neku uslugu, dobro
i{~itajte novi pravilnik o
nadoknadama, da vam se, kao
nekim Kragujev~anima, ne bi
desilo da skupo platite
svoju neobave{tenost
potreban samo prvi specijali-
sti~ki pregled, da bira privatnog
lekara, jer je predvi|eno da se na-
doknada vr{i na osnovu fiskal-
nog ra~una, {to zna~i da }e biti
priznati stvarni, a ne tro{kovi
koje propisuje RZZO.
Isto va`i i za dijagnostiku, ali
je procedura malo du`a. Budu}i da
je mo`e propisati samo specija-
lista, ona se mo`e ~ekati dodat-
nih mesec dana. To, prakti~no,
GOJKA JEVTOVI], RZZO
zna~i da na refundaciju mogu ra-
~unati samo oni koji su propisno
~ekali specijalistu, vratili se
kod svog izabranog lekara koji im
je napisao uput za preglede ili a-
nalize koje je ovaj tra`io, pa opet
~ekali du`e od mesec dana da sve
to obave. Tek tada, pod uslovom da
tra`ena dijagnostika ne potpada
uk ategorijuu slugak ojese na laze
na listi ~ekawa, pacijent mo`e u
privatnu ordinaciju koja }e mu
po obavqenom poslu izdati fi-
skalni ra~un. Ukoliko, pak, pri-
ci ja li sti~ -
kog nalaza o
pru`enoj zd-
ravstvenoj u-
sluzi na koju
se zahtev od-
nosi i kopiju
ili original
zdrav stve ne
kwi`ice na
uvid. Kada
pribavite, i RZZO-u predate, ovih
pet papira treba jo{ izvesno vre-
me da vam novac, koji po pravil-
niku treba da vam uplati zdrav-
stvena ustanova koja nije pru`ila
blagovremenu uslugu, legne na ra-
~un (koji tako|e morate otvoriti
ako ga nemate).
Ko je razumeo - razumeo je, a ko
nije mora}e da se pomu~i. Putevi
dolaska do prave informacije ni-
su ba{ jednostavni, jer zdravstve-
ne ustanove nisu istakle nikakva
obave{tewa, iako je RZZO saop-
{tio da je {tampano 15.000 plaka-
ta sa preciznim instrukcijama. U
kragujeva~kom Klini~kom centru,
u kome se pomenuti plakati ne mo-
gu videti, ka`u da krivica nije na
wima, po{to je RZZO, nedugo posle
dostavqawa, tra`io da ih vrate.
Ovde niko ne zna zbog ~ega se to do-
godilo, ali pretpostavqaju da je u
pitawu neka gre{ka. Od velike po-
mo}i im ne}e biti ni zdravstveni
radnici, po{to se i lekari te{ko
snalaze u ovom lavirintu.
Mnogi su se ve} „pre{li”
U najve}oj zdravstvenoj institu-
ciju u regionu priznaju da jo{ u-
vek nisu upoznati sa svim deta-
qima novog pravilnika. Pomo}-
nik direktora ove institucije
prof. dr Miroslav Foli}, ipak,
kao ohrabrewe, najavquje da }e
slede}e nedeqe biti odr`an sas-
tanak predstavnika KC-a i Doma
zdravqa sa direktorkom ovda{we
filijale RZZO-a. Tada bi, prema
wegovom mi{qewu, trebalo da bu-
du razja{wene sve nejasno}e, pa bi
ШТА КАЖЕ ПРАВИЛНИК
PACIJENTI MALO ZNAJU O NOVIM PRAVIMA
i pacijenti mogli da o~ekuju pou-
zdanije informacije od svojih do-
ktora.
Posledica tako smi{qenog
prava koje pacijenti ne znaju kako
da koriste vidqiva je u ovda{woj
filijali RZZO-a, kojoj se za re-
fundaciju, po osnovu novog pra-
vilnika, od 9. aprila, kada je
stupio na snagu, obratilo dvade-
set~etvoro Kragujev~ana, ali niko
jo{ nije ostvario pravo na refun-
daciju.
Gojka Jevtovi}, na~elnik Ode-
qewa za zdravstveno osigurawe
kragujeva~ke filijale RZZO-a, ka-
`e da su samo ~etiri zahteva u-
slovno opravdana, jer im nedostaje
jedino datum zakazivawa.
- Ostali su uglavnom neosnova-
ni, jer se deset odnosi na usluge sa
liste ~ekawa, a osam podnosilaca
zahteva je bez ikakvih prethodnih
poku{aja u dr`avnim ustanovama,
na svoju ruku, oti{lo kod privat-
nika. Ovo nas navodi na zakqu~ak
da nove mere nisu za`ivele u
praksi, jer ni pacijenti ni lekari
nemaju pravu informaciju. Qudi
su, jednostavno, ~uli da sada mogu
da zaobi|u duga~ke redove i odu u
privatne ordinacije, pa su neki,
ne tra`e}i dodatna obja{wewa,
odmah pohrlili kod najboqih spe-
cijalista, nadaju}i se da }e to mo-
}i da naplate. Imamo primere da
su qudi oti{li pravo u beogradske
privatne klinike na glasu, pa sada
tra`e da im platimo i le~ewe i
putne tro{kove. Drugi su po`uri-
li na magnetnu rezonancu, koja bu-
du}i da spada u dijagnostiku koja
se nalaze na listi ~ekawa, nije ob-
uhva}ena novim pravilnikom.
Ima raznih primera, ali je svu-
da o~igledno da je posredi lo{e
tuma~ewa onoga {to su qudi ~uli
na TV-u ili pro~itali u novina-
ma. Kako su mediji naglasili samo
jedan deo, ne zalaze}i u detaqe, la-
ko je do{lo do zabune koju }e neki
morati skupo da plate, po{to im
ne}e biti vra}en novac koji su po-
tro{ili nadaju}i se refundaci-
ji, ka`e na~elnica Odeqewe za
zdravstveno osigurawe.
Prema wenim re~ima, jedini
na~in koji pacijentima garantuje
da }e im novac sigurno biti vra-
}en je da se, pre odlaska kod pri-
vatnih doktora, obrate Filijali
gde }e dobiti stru~nu pomo}.
Ako se ~itavoj proceduri zaka-
zivawa, ~ekawa, uzimawa potvrda,
fotokopirawa, doda jo{ i odlazak,
i naravno ~ekawe, na savet stru~-
nih slu`bi RZZO-a, nije pretera-
no zakqu~iti da }e biti mnogo
onih koji }e ve} u startu odustati.
Zluradi }e re}i da poneko ne}e ni
do~ekati da mu dr`ava vrati no-
vac. U Klini~kom centru, ipak,
ka`u da do takvog scenarija ne}e
do}i, po{to se svi hitni slu~aje-
vi, kao i oni za koje se proceni da
}e im ~ekawe ugroziti zdravqe,
dobiti blagovremenu zdravstvenu
uslugu. Zdravstveni radnici ove u-
stanove za sad liste ~ekawa „obi-
laze” tako {to pacijente sme{taju
u bolnice kako bi, kao hospitali-
zovani, dobili prednost. Iskustvo
govori da ima i onih koji bi mo-
gli i da pri~ekaju, ali na samo wi-
ma i wihovom doktoru poznat
na~in do|u da odle`e dan-dva sa-
mo da bi izbegli ~ekawa, ali i
pla}awa koje nije zanemarqiva
stavka, jer se samo magnetna rezo-

Prema onom {to stoji u pravil-

niku, pacijent najpre ide kod svog
izabranog lekara, da dobije uput za
specijalistu. Ovaj ga mora primi-
ti u roku od mesec dana. Ukoliko
posle ovog roka ne bude pregledan
zdravstvena ustanova mu izdaje po-
tvrdu o tome da u zadatom roku ni-
je bila u stawu da mu obezbedi
potrebnu uslugu. To va`i samo za
prvi, ali ne i za kontrolne pre-
glede, a pacijent ne mo`e birati
doktora nego se mora zadovoqiti
prvim slobodnim. Kada dobije po-
tvrdu bolestan ~ovek mo`e slo-
bodno, pod uslovom da mu je
vatni doktor tra`i dodatne
analize, ili zahteva druge dijag-
nosti~ke metode, sve se vra}a na
po~etak kod izabranog lekara ko-
ji opet pi{e uput, posle koga sle-
di zakazivawe i ~ekawe, ali ne i
mogu}nost da se le~ewe nastavi
kodpr ivatnika.
^ak i kada sve obavite to nije
kraj muka, po{to originalni fi-
skalni ra~un i potvrda zdravstve-
ne ustanove ne}e biti dovoqni za
vra}awe novca. Oni koji ra~unaju
na refundaciju moraju, tako|e,
prilo`iti i uput za zdravstveni
pregled sa evidentiranim datu-
mom zakazivawa, fotokopiju spe-
Liste~e kawa nanca pla}a 16.000 dinara.
To je samo jedna od „pre~ica”
Ukoliko osigurano lice koristi zdravstvene usluge mimo liste ~e- kojom se preska~u redovi i tro-
kawa, tro{kovi padaju na wegov teret i ne mogu se naknaditi iz
{kovi. Pri~a se da postoje i neki
sredstava obaveznog zdravstvenog osigurawa
opipqiviji, ali me|u onima koji
Liste ~ekawa utvr|uju se za: pri~aju nema dovoqno hrabrih da
1. pregled metodom kompjuterizovane tomografije (CT) i metodom se uhvate u ko{tac sa ozbiqnim
magnetne rezonance (MR) boqkama na{eg zdravstva. Poku{aj
2. dijagnosti~ku koronografiju i kateterizaciju srca da se mawkavostima stane na put
3. revaskularizaciju miokarda nerazumqivim pravilnikom koji,
4. ugradwu trajnog ve{ta~kog vodi~a srca (TVES) i kardioverter de-
po{to ne daje pravo pacijentu da
fibliratora (ICD)
5. implantaciju ve{ta~kih valvula bira kome }e dati novac od svog o-
6. ugradwe graftova od ve{ta~kog materijala i endovaskularnih sigurawa, ne donosi su{tinske
graft proteza pomake. Stoga vi{e li~i na mar-
7. ugradwu endoproteza kuka i kolena kenti{ki potez nego na stvaranu
8. instrumentalnu segmantalnu korekciju deformacija ki~menog nameru da se gra|anima pru`i bo-
stuba kod dece qa zdravstvena usluga.
10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. октобар 2009.
@IVOT STRANACA U KRAGUJEVCU
Kao kod svoje ku}e
Пише Елизабета Јовановић
roz grad na Lepenici
K
godi{we pro|e u pros-
eku 17.500 stranaca.
Najvi{e ih dolazi u
sklopu raznih zvani~-
nih delegacija, mada
sve vi{e ima i indi-
vidualnih poseta. Za prvih devet
meseci u gradu je bilo 16.098
stranih dr`avqana, a tek pred-
stoje gradske svetkovine, kada se
o~ekujewi hovna jve}ipr iliv.
КАТАРИНА МЛАДЕНОВА
МАКЕДОНИЈА
Без проблема
Katarina je apsolvent Medi-
cinskog fakulteta, ve} {est
godina `ivi u Kragujevcu. Sve
ispite polo`ila je sa vrlo vi-
sokim ocenama. Do{la je u
Kragujevac po{to kao buxetski
student ovde ne pla}a ni{ta,
da je studije upisala na skop-
skom univerzitetu morala bi
da pla}a 800 evra godi{we, i-
ako ih finansira dr`ava.
Ka`e da se ovde ose}a kao
kod ku}e.
- Nikada nisam imala ni je-
dan problem. Qudi su qubazni,
i na fakultetu i u gradu. Mno-
gi znaju da sam stranac, ali se
nikada zbog toga nisam na{la
ni u jednoj ekscesnoj situaci-
ji. Stekla sam mnogo prijate-
qa, a kada sam dolazila imala
sam predrasude da ne}e da me
prihvate, ka`e Katarina.
U Kragujevcu sa stalnim boravkom ima preko
500 stranaca koji su do{li zbog biznisa,
studija, usavr{avawa, sporta ili da provedu
starost. Ne prave incidente niti im se
ru`ne stvari doga|aju, ka`u
u Policijskoj upravi u Kragujevcu
Me|utim, iako na hiqade wih
do|e i pro|e, svega 500 u Kraguje-
vcu `ivi na du`i rok. Takvi o-
bi~no imaju prijavqen stalni
boravak, jer su otvorili firme,
sklopili brakove, ovde se {kolu-
ju i usavr{avaju, profesionalno
se bave sportom... Sve u svemu, go-
di{we se u ovda{woj Policijskoj
upravi, u Odeqewu za strance, o-
dobriok o500b oravaka.
Prema zvani~nim statisti~-
kim podacima, evidentirana su
103 stalno nastawena stranca i
439 privremeno. U samom gradu
ima ih 87 sa stalno re{enim sta-
tusom i 280 sa privremenim, dok
su ostali u drugim op{tinama
[umadije.
Me|u strancima ima i onih ko-
ji su posle tri godine kontinui-
ranog privremenog boravka
zatra`ili i dobili dr`avqan-
stvo, uglavnom sklopiv{i brako-
ve i oformiv{i porodice. Ali,
to ne zna~i da je svima wima i o-
dobreno, kao {to recimo nije Ki-
nezima, ~ak i ako su ovde ro|eni,
dapo stanud r`avqaniS rbije.
Najvi{e Kineza
Ina~e, najbrojniji su kineski
dr`avqani (154) i `iteqi sa
prostora biv{ih jugoslovenskih
republika, mada ovu drugu katego-
riju Kragujev~ani i ne do`ivqa-
vaju kao strance u pravom smislu
re~i, niti se ve}ina wih ovde ta-
ko ose}a. U ve}oj meri zastupqe-
nisu M akedonci.
U Kragujevcu `ive stranci sa
svih kontinenata, samo {to nema
Eskima. Ovde su do{li da `ive
qudi iz Rusije i Ukrajine, zatim
Vijetnama, Tajlanda, [vedske,
^e{ke, Saudijske Arabije, Ameri-
ke, pa ~ak i iz Australije.
Zbog biznisa u Kragujevac je do-
{lo osam bugarskih dr`avqana.
Jedni su kupili privatizovanu
fabriku lanaca „Filip Kqaji}”,
a drugi registrovali svoju pri-
vatnu firmu „Elektro group”. Ov-
de ve} nekoliko godina postoji
kancelarija Ju`nomoravskog re-
giona. Oni organizuju kurseve ~e-
{kog jezika. Po tom osnovu
odobren im je boravak po ~etvrti
put.
www.kragujevacke.rs
ЧЕН ХОНГ ФЕН, КИНА
Ho}ed r`avqanstvo
Vlasnica STR komisiona „Ana ^en” ka`e da joj je lepo u Kragujevcu i
da se navikla na ovda{wi `ivot. Iako je ve} sedmu godinu u Kragu-
jevcu, nisu joj odobrili dr`avqanstvo, kao ni wenoj dvogodi{woj k}er-
ki koja je ovde ro|ena. Nije ga dobio ni wen brat koji se doselio pre
10 godina i ovde izrodio troje dece.
- Karakteristi~na kategorija - Prvo su do{li moja sestra i zet, ali su potom oti{li u Hrvat-
sku. Rekli su mi da u Kragujevcu nije lo{e i ja sam do{la sa drugom
su dr`avqani Slova~ke i ^e{ke. sestrom. @iveli smo u okoli-
Oni su anga`ovani na izgradwi ni [angaja. Ovde sam i upozna-
„Kron{pana” u Lapovu. Do|e od la svog mu`a, koji je, sa
250 do 300 radnika u zavisnosti roditeqima, do{ao iz Kine
od vrste poslova i sezone. Oni su pre mene. Dok se nisam udala
izlazila sam u grad sa drugari-
ovde provodili od tri meseca do
godinu dana. Direktoru i pomo}- cama, a sada vi{e ne zbog veli-
niku odobren je jednogodi{wi kih obaveza. Sama nabavqam
boravak, a ostalima mawe, ka`e robu, radim u radwi i od svog
rada lepo mogu da `ivim, ka`e
Milica Jani}ijevi}, samostal- ^eng Hong Fen.
ni inspektor Odeqewa za stran- Tvrdi da nije imala nikakvih
ce. problema, niti sam zabrinuta
Ona napomiwe da na FILUMU za svoju bezbednost. Jedino je bi-
radi dva dr`avqana [panije. lo nekih lo{ih situacija sa ne-
Profesor {panskog jezika i kwi- zadovoqnim mu{terijama ili
`evnosti je anga`ovan na pet god- onima {to kradu. Posebno je za-
ina, kao i wegov asistent. Tako|e, dovoqna na{om administraci-
na FILUM-u na katedri nema~kog jom, da ~ovek ne poveruje.
jezika radi profesor iz Nema~ke,
a na katedri francuskog jezika a- Ima suprugu i decu. U me|uvreme-
sistentkiwai zF rancuske. nu do{li su mu brat i sestra, ali
Poslovno u Kragujevcu borave i oni imaju samo dozvolu privre-
Italijani, ali ne u onoj meri ko- menog karaktera, ka`e na{a sago-
liko se u javnosti pomiwe. Tek vornica.
dvojici je odobren boravak, ali je Najezda stranih penzionera
najavqend olazakj o{200w ih.
- Imamo jednu grupu iz Irana i Po wenoj pri~i, na{i qudi su
Sirije koja ovde boravi tako|e rade}i po svetu upoznavali devoj-
poslovno, izuzev jednog dr`avqa- ke sa kojima su se posle ovde `e-
nina Irana koji je do{ao dosta nili. Devedesetih pristiglo je
davno i ovde registrovao prodav- dosta Ruskiwa i Ukrajinki viso- su ovde lako dolazile do posla.
nicu za prodaju persijskih tepi- ko obrazovanih, napomiwe ona. Kada je po~ela qubav preko inter-
ha. On je dobio i dr`avqanstvo. Bilo je me|u wima i lekarki koje neta, po~ele su da pristi`u snaj-
МАКСИМ ДА ЕИРА, ФРАНЦУСКА
Prihvatilimek aob rata
U posledwem prelaznom roku u FK „Radni~ki [uma-
dija” pristigao je osamnaestogodi{wi Francuz Mak-
sime da Eira. Ro|en je malom mestu nadomak Pariza,
iz lokalnog kluba do{ao je da se oproba u „Crvenoj
zvezdi”, ali nije imao pro|u, pa je svoju fudbalsku
karijeru najpre zapo~eo u Lazarevcu, da bi 8. avgusta
startovao u Kragujevcu.
- Ovo je lep grad i ovde su svi dobri prema meni.
Brzo sam se uklopio. Ose}am se kao kod svoje ku}e.
Igra~i su me prihvatili kao brata, a treneri kao si-
na, ka`e na{ sagovornik.
Na pitawe da li se ose}a bezbedno posle ubistva
zemqaka Brisa Tatona u Beogradu, odgovara:
- Mala grupa qudi ne mo`e da promeni sliku o Sr-
bima. Huligana ima svuda, i u Francuskoj. Mi smo ve-
}a zemqa, pa se to toliko ne prime}uje, ali ih sve
treba osuditi na 20 godina zatvora, ka`e Maksim.
Gledao je me~ Srbija – Francuska, svidelo mu se
{to se vi{e aplaudiralo nego zvi`dalo „Marseqe- gi~nog kraja navija~a „Tuluza”. - Huligani su debili,
zi”, {to su na{i qudi izra`avali `aqewe posle tra- ka`e na te~nom srpskom.
www.kragujevacke.rs
ke i iz Tajlanda i drugih dalekih
egzoti~nih zemaqa.
U Kragujevac je stigao i jedan
interesantan bra~ni par iz Au-
stralije sa troje dece. Supru`ni-
ci su ina~e iz me{ovitih
brakova i oboje su ro|eni u Au-
straliji. Do{li su da `ive u Bu-
kurovac, u selo mu`evqevog dede.
Bave se poqoprivredom i uzgojom
stoke.
U posledwe vreme javqa se i je-
dan broj stranaca koji se ovde do-
seqavaju po odlasku u penziju u
nameri da tu provedu ostatak svog
`ivota. Uglavnom se naseqavaju u
seoskim sredinama. Wima se naj-
~e{}e odobrava boravak po osno-
vu kupqene nepokretnosti.
Primera radi, jedna [ve|an-
ka makedonskog porekla, koja ov-
de nema nikakvih srodnika,
nastanila se u Brzanu, jer su joj
prijateqi, ~iji su koreni iz tog
kraja, mnogo lepog ispri~ali o
НАБИЛ САЛИМ, ЈОРДАН
O`ewen Kragujev~ankom
U gradu je poznat pod nadimkom [abi, elektroin`ewer je iz Jerusa-
lima, Palestinac koji je do{ao u Beograd 1981. godine, u nameri da na-
u~i jezik i zavr{i fakultet. U tome je uspeo, a Kragujev~anin je
postao o`eniv{i Svetlanom, sa kojom ima troje dece. Suprugu je upo-
znao zahvaquju}i radnoj akciji na koju je do{ao u Kragujevac, preko
me|unarodnog studentskog kluba.
Zaposlio se u „Eskodu”, pa u „21. oktobru”, a potom u privatnoj fir-
mi „AVIS”, gde i
sada radi. Pre ~e-
tiri godine dobio
je srpsko dr`avqan-
stvo.
- Iako sam druge
vere i mentaliteta,
nikada zbog toga ni-
sam imao problema,
~ak ni ru`nih re~i.
Radio sam na odr`a-
vawu opreme za pre-
hranu za vreme rata
i niko nije rekao:
hajde da ga pomeri-
mo odatle, mo`e ne-
{to lo{e da na-
pravi, ka`e Salim,
koji ima mnogo pri-
jateqa u gradu.
tom mestu, pa je ona po-
`elela da se tu zauvek
preseli. Kupila je ku}u i 10 ari
placa i nije se pokajala.
Jedna Nemica je s mu`em ovde
kupila stan, tako|e na osnovu
pri~e prijateqa sa kojima su se
dru`ili u Nema~koj. Oni malo
`ive ovde, malo u Nema~koj.
Zbog sporta u Kragujevac tako-
|e dolaze stranci. Bila su anga-
`ovana dva odbojka{a iz
Makedonije, a sada je jedan Danac
bagmintonista, jedan fudbaler iz
Brazila, jedan iz Francuske i tri
Koreanca. Ovde se privremeno
obreo i trener ameri~kog kluba
„Divqi veprovi” iz Amerike, kao
i jedan igra~, ali su oni trenutno
otputovali na ameri~ki konti-
nent, najverovatnije do nove sezo-
ne.
O svima wima vodi se precizna
evidencija u Odeqewu za strance.
Kada su stigli u grad, kada im is-
ti~e boravak, ali i o svemu {to
im se ovde de{ava.
- Bezbednost stranaca treba po-
smatrati kroz prizmu bezbedno-
sti na{ih sugra|ana po svim
bezbednosnim kriterijumima.
Zna~i, stranci su potpuno bezbed-
ni u Kragujevcu, jer Kragujevac je
jedan od najbezbednijih gradova u
Srbiji, ka`e Milo{ Pavlovi},
na~elnik Odeqewa za strance.
Wegovo mi{qewe deli i Mili-
ca Jani}ijevi}, koja ka`e da su i
sami stranci zaslu`ni {to nema
ekscesnih situacija.
- Stranci se pridr`avaju pro-
pisa i zakona o strancima, o ~e-
mu najboqe govori vrlo mali broj
preduzetih mera prema wima. Je-
dino je jedna Bugarka proterana
po sudskoj presudi, jer je krala po
pijaci u Bato~ini. U 2009. godi-
ni imali smo 10 prekr{ajnih
prijava protiv stranaca zbog toga
{to nisu u zakonskom roku produ-
`ili boravak, ali to je vi{e zbog
nea`urnosti, ka`e Jani}ijevi}-
ka.
Ove godine jedino su jednog
Slovenca koji je u pijanom stawu
tukao biv{u devojku vodili kod
sudije za prekr{aje. Tokom cele
pro{le godine imali su samo ~e-
tiri prestupa, tri bezazlena zbog
neprodu`avawa boravka. Protiv
jednog Italijana pokrenut je kri-
vi~ni postupak zbog droge i nedo-
zvoqenog dr`awa oru`ja.
ДНЕВНИК
[to sawam
to mi se doga|a
Da sam, kao moj drug Bobanski, oti{ao u Bahrein, mora
da tamo ima neki radio, nau~io bih da pri~am i sa us-
tima punim peska. Ali, mislio sam: sunce tu|eg
Bahreina ne}e me grejati kao ovo ovde. Mislim tako i
danas. Ali, deci ka`em: Be`’te odavde, gde god mo`ete!
Уторак, 6. октобар
Muka mi je vi{e od ovog datu-
ma, povra}a mi se kad neko, u
prigodnim „stiscima nedeqe“,
po~ne da drobi i obja{wava {ta
je bilo, kako je bilo i za{to po-
sle nije svanulo. Godinama sam
te nesre}e da mi oba oktobarska
datuma padaju u isti dan. Tako je
i ove godine. Udari me peti ba{
u ponedeqak sa sve porukom od
Jelene, ka`e: danas je moj dan.
Nisam se dao. Uzvratio sam u`i-
vo, posle poentirao reprizom
{estog od pro{le godine - pone-
deqak, a Jeleni poru~io: “Ova
no} nije moj dan!“
Qubiteqi „Zvezdanih staza“,
svi („mi“) koji stvari ne posma-
traju linearno, razumeju svoje-
vrsni vremenski vrtlog iz prvog
pasusa. Za ostale („oni“) kratko
obja{wewe zvano „teorija op-
{teg kome{awa“.
Legenda ka`e: kada su „nosio-
ci demokratskih promena“ 5.ok-
tobra, kasno uve~e, u{li u jednu
veliku prostoriju na ~ijim je
vratima pisalo vlast, bili su
toliko zadivqeni izlo`enim
eksponatima da nisu smeli ni-
{ta da diraju. Dodu{e, ka`u da je
bilo onih koji su hteli da pip-
kaju. Ali ve}ina je govorila: „Ne
diraj to, zatreba}e nam! To je sad
na{e!“ No{en revolucionarnim
zanosom jedan je hteo da skine
neki ogroman, ru`i~asti, tele-
vizor ali mu je drugi, mawe zane-
sen, rekao: “Ne diraj, zatreba}e.
To je televizija na kojoj }e Ne{a
da peva sa Karleu{om, a Mla|a
}e da ima specijal emisije”! Na-
stala je, ka`u, sva|a, neki „nosi-
oci promena“ nisu verovali,
nije im bilo jasno da neko, i to
wihov, mo`e u tom „istorijskom“
trenutku da „vidi {ta }e da bu-
de“. Stvari su, ka`u, legle na
svoje, kada je 7 od 9 reklo: „Vi{e,
drugovi, ne mo`emo doga|aje i
stvari da posmatramo linearno,
nego kroz teoriju op{teg kome-
{awa.“ I jo{ je dodao kako „sad
ulazimo u vlast, a za osam ili
devet godina neki }emo da osta-
nemo na vlasti, neki }ete da
propadnete, a neki }ete da bude-
te i hap{eni!“
I tako je i bilo. Zagledali su,
misle}i na onog do sebe, i u{li
u veliku sobu zvanu vlast. Tamo
se i danas kome{a(ju).
Hteli ste promene, dobili ste
zamene. Da li je DOS ispunio o-
~ekivawa? Ma, ne, Vindouz je,
koliko god se skucavao, uvek bo-
qi.
Среда, 7. октобар
I posle trinaest godina rada
na emisiji „Iz glave“, no}u sa-
wam a pre podne, nervozan i na-
pet, razmi{qam {ta }u i kako
}u. Jutros sam na{ao vest kako }e
na Maldivima Vlada da zaseda
pod vodom. Mislim se, uhvati}u
se za ovo, pa dokle doguram. Bi-
lo je 10.37. Ali, dok je svirala
{pica, u 12.35, ukucao sam na
fejsbuku da po~iwe eksperimen-
talni eksperiment: ja u studiju,
vi na fejsbuku, slu{ajte na radi-
ju ili lajv strimingu, pi{ite, a
ja }u da pri~am. Da vidimo da li
mo`emo da spojimo fejsbuk i e-
misiju u „fejsovawe“.
Ispo{tujem ja ove sa Maldiva,
pomenem ih, prebacim na na{e,
Четвртак, 15. октобар 2009.
stavim im glave u lavore, ali
slu{aoci su slu{aoci. Bez wih
si samo gola frekvencija, sa ili
bez dozvole, u ovom gradu je sve-
jedno. Po~e{e da se gomilaju po-
stovi, prvo od Nata{e, a onda i
ostali. Kud }u, gde }u, grdan, kre-
nem u nagradnu igru samo za ove
sa fejsa. Znam, ovi {to nemaju
internet ili ~ekaju da zvrcnu
telefonom poje{}e me, ali, {ta
sad, nema nazad. Dakle, ko ho}e
picu „odiseja” – mesi Irena Pa-
pas? Napi{i „ho}u picu“, onaj
palac u vis ne priznajemo. Pa u-
darim zajedno sa Goranom u malo
~vr{}u muziku, emisija dobi u-
brzawe. I tako sve do tri popod-
ne. Podelismo nagrade, vesti
zamalo da kasne. ^udo, iz glave.
Ponovi}emo sve u ponedeqak sa
sve telefonskim ukqu~ewima.
Bi}e dobro. I uop{te, to zado-
voqstvo rada, tu sre}u, to olak-
{awe posle one jutarwe
napetosti - to ne mo`e niko da
ti plati.
Nogu pred nogu, ruku pod ruku,
sa Ganom idem polako ku}i. De-
ca su popodne u {koli. Hvatam
horizontalu, gledam samo one se-
rije gde je unapred snimqen
smeh, ne moram da razmi{qam,
{aram daqinskim, to je prava
vlast. Spavam, spavam...
Pijem kafu, ka~im se na in-
ternet, Marija mi javqa gde mo-
`emo da na|emo Wutnovo
klatno. @elim, sna`no, da pose-
dujem te kuglice {to udaraju
jedna u drugu, da blejim u wih
ceo dan. Dobitnici nagrada zah-
vaquju, tra`im daqinski, ali
vlast je ve} u rukama Milene.
Gledamo „Otvorena vrata“, „Rej-
monda“, „Sajnfilda“. Beba }a-
ska sa wih 764 odjednom, ja sam
kriv, preporu~io sam joj da o-
tvori nalog na fejsu jo{ odav-
no. ]utim kad me Gana pogleda
popreko. Pa, {ta }u, ne}u vaqda
da se branim!
Четвртак,8. октобар
Bobanski, moj drug, oti{ao je
u Bahrein. Javqa se i pita da li
isporu~ujemo pice van Srbije.
Odgovaram mu da vidi, tamo, da
li ima neki posao za mene. Evo,
da ~istim metlicom pesak na u-
lazu u neku zgradu. A mogao sam.
Kad je 1991. godine, 9. marta, u
subotu, dok se u na{em stanu od
policije skrivao moj drug, budu-
}i advokat (da ga ne otkrijem,
nikad se ne zna, vidite dokle je
dogurao Da~i}), Gana rekla da
„idemo odavde“, smireno sam joj
odgovorio da ne pani~i i da }e
„ovo“ sve da se zavr{i da par da-
na.
Mislim se danas, da sam tada
oti{ao u, recimo, Bahrein, mo-
ra da tamo ima neki radio, nau-
~io bih da pri~am i sa ustima
punim peska, a mo`da bi ve} i
posedovao agenciju za ~i{}ewe
peska ispred ulaza u one visoke,
staklene zgrade.
Ali, mislio sam: sunce tu|eg
Bahreina ne}e me grejati kao ovo
ovde. Mislim tako i danas. Ali
deci ka`em: Be`’te odavde, gde
god mo`ete!
Uostalom, {ta znaju deca {ta
je sunce.
Ne{to `uto, okruglo i toplo,
na nebu? Da!
A sunce u Srbiji?
Ne{to `uto, okruglo i toplo,
na vlasti i za one oko vlasti.
КРАГУЈЕВАЧКЕ 11
Мирослав Милетић
Uz jednu napomenu: boja sunca,
u Srbiji, mewa se, cikli~no.
Петак, 9. октобар
Paja, moj stari drug, postao je
roditeq. Ka`e, dete ne{to nije
u redu, pu-pu, te{im ga, kao {to
su i mene: malo dete - mala bri-
ga, veliko dete – velika briga!
Od Paje uzimam bojice za Mile-
nu. Dve kutije, da ne zabrqam.
Znam, budala, ali to je ja~e od
mene. @urim u {kolu, hitno is-
poru~ujem bojice kod de`urnog.
Briga mawe.
Sa Nelom i Ganom pijem kafu.
Du`u, dokle mo`e da stane u {o-
qicu. „Marabu”, prvi dani jese-
ni, posledwi dani leta. Sunce,
ba{ta, sedim sa dve dobre ribe,
{ta }e{ vi{e. Ko me ne zna sku-
po bi me platio.
Mada, ja volim vi{e unutra.
Ali, zarad mira u ku}i, trpim ba-
{tu. Ovu ili neku drugu, svejedno.
Sa Ganom, skoro svaki dan. Posle
dvadeset godina, zvani~no, pet
vi{e nezvani~no, opet kao momak
i devojka po pola sata dnevno o-
dvajamo samo za nas. Sami. Nikad
nismo tra`ili mnogo.
Субота, 10. октобар
Po~ela je utakmica sa Rumu-
nima. U dru{tvu sam omladina-
ca. Aca, Banana, Filip i Laza. I
lap top, on lajn. Sa Lazom ~ekam
prvi gol i poluvreme. Znamo za
jadac, znamo kad }e biti boqe
kvote. Idemo na pobedu Gr~ke,
koja gubi na poluvremenu, i da
zasolimo sa golom, u posledwih
deset minuta, na na{e. Dobija-
mo. Kre}em ku}i, dok jo{ nije
po~ela ludnica po gradu. Ali,
|avo {apu}e. Predla`em Laki-
ju: Irci daju gol u posledwih de-
set minuta, protiv Italije.
Kvota 5.00. Sti`em ku}i, zvoni
mobilni, Laza urla od sre}e. O-
pet dobijamo. Ukupno 180 evra.
Zadovoqan Anti}, zadovoqan
Tadi}, Da~i} rekao: „Momci
svet je va{“, zadovoqna Srbija.
Laza i ja prezadovoqni. Odavno
nije bila „boqa“ utakmica.
Недеља, 11. октобар
Nedeqni ru~ak. Slu{amo Be-
binu pri~u „{ta je bilo sino}“.
De~ko je tako OK, odavno joj nije
bilo tako lepo. Pitam se, koji li
je taj koji sino} nije gledao fud-
bal, taj mora da je neki opasan. A
opet, ni ja nisam gledao utakmi-
ce svojevremeno. Tereza Kesovi-
ja mi pevu{i na uvce: „Mi}ko,
sve se vra}a, sve se pla}a“. Ali,
Beba je sre}na. I mi sa wom.
Kasno popodne, na grobqu smo.
Samo Gana i ja.
Wena majka, moja oba rodite-
qa. Tri smrti u {est godina. Tri
borbe koje smo znali da gubimo.
Preko puta }aleta i majke moj
{kolski drug Ne{a. Palimo sve-
}e i cigare.
Nebo iznad nas nekako prete-
}e, masno, sivo. A ne pada. Stoji.
Kao i nas dvoje.
Понедељак, 12. октобар
Op{ta ludnica u emisiji. Ovi
sa fejsa plus ovi telefonom.
Vidi pod sreda, 7. oktobar.
Autor je autor
emisije „Iz glave”
12 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. октобар 2009. www.kragujevacke.rs
Образовање
KOLIKO SU U^ENICI PISMENI

Zna~i, kul, vrh, brate!

Пише Маргита Цветковић
risustvujemo
I kragujeva~ki tinejxeri, poput vr{waka u ih zainteresujem razgovorom, na
~asu, sa onima koji su je pro~ita-
hovu pomo} popuwavaju vreme do
slede}e re~i. Ono {to me posebno
~asu svetu, legitimi{u se lingvisti~kom li i, tako, „nateram” da je pro~i- brine kao wihovog profesora je

П
srpskog jezika u petom
razredu O[ „Radoje
Domanovi}”, na kome
profesorka Vesna
\ur|evi} radi is-
pravku pismenog zada-
taka. Na tabli, izdeqenoj na
„ta~no” i „neta~no”, u~enici is-
pisuju pravopisne i gramati~ke
gre{ke koje su na~inili i, u dru-
goj koloni, pravilno napisne re-
~i. Prime}ujemo da |aci ovog
odeqewa naj~e{}e nepravilno
prenose slogove (na suglasnici-
ma: tm-urno, drv-e}e i sli~no) i
neta~no upotrebqavaju negaciju
glagola (neznam, nevolim, ne-
bi(h)...), upotrebqavaju pleonazme
(male pti~ice), pi{u „svoim”,
„koi”, „ku}i”, „bijo”...
Wihova profesorka materweg
jezika, koja radi 11 godina u pro-
sveti, ka`e da osnovci ponavqaju,
kontinuirano – od petog do osmog
razreda, iste gre{ke, uprkos u-
pornom insistirawu nastavnika
na pravilnom pisawu i govoru.
- Mada imamo pet ~asova ma-
terweg jezika nedeqno, na kojima
se dosta radi gramatika, u~enici
stalno prave iste gre{ke, a vide-
li ste i koje su naj~e{}e. Dodala
bih i da se te{ko snalaze sa up-
ravnim i neupravnim govorom,
dok znaju upotrebu znakova inter-
punkcije, velikog slova i retko
me{aju latinicu i }irilicu. I-
na~e, op{te pravilo je da im je
re~nik neoplemewen, su`en, jed-
nostavan i da malo ~itaju, ka`e
Vesna \ur|evi}.
Povod za ovu posetu {koli i
razgovor sa profesorima mater-
weg jezika je sve u~estalije pisa-
we medija o nepismenosti mladog
nara{taja, koje su potvrdili dra-
mati~ni rezultati PISA testova
(dva puta): 50 odsto srpske dece
funkcionalno je nepismeno, a u
siroma{nim sredinama taj pro-
cenat se pewe ~ak do 70.
Ove uznemiravaju}e podatke „u-
potpuwuje” i pilot istra`ivawe
Instituta za pedago{ka istra`i-
vawa, koje je radila mr Jelena
Stevanovi}, obavqeno me|u u~e-
nicima sedmog i osmog razreda,
koje je pokazalo nezadovoqavaju}i
nivo jezi~ke pismenosti me|u os-
novcima. Prema ovom istra`iva-
wu, 80 odsto u~enika gre{i u
formulaciji re~enice, 75 odsto
nepravilno koristi znakove in-
terpunkcije, 25 odsto u istom tek-
„neuhraweno{}u”, nekultivisanim govorom
i jezi~kom nekulturom, a kwigu radije
zamewuju filmom i „skra}enim”
izdawima, ka`u wihovi profesori
stu koristi }irilicu i latinicu,
dok 15 odsto osnovaca u tekstovi-
ma koristi simbole preuzete sa
interneta i mobilnih telefona.
Pogre{no kori{}ewe velikog
slova, zbog uticaja pravopisa en-
gleskog jezika, karakteri{e 33 o-
sto osnovaca, a posebno zabri-
wava podatak da ~etnaestogodi-
{waci koriste svega sto re~i u
svakodnevnoj komunikaciji, mada
bi bilo normalno da sedmogodi-
{wak vlada sa dve hiqade re~i.
Razgovarali smo sa u~iteqima
i profesorima srpskog jezika i
pitali ih kakav je nivo jezi~ke
kulture u~enika u Kragujevcu i
svi su se slo`ili da su mlade ge-
neracije prili~no nepismene, da
ih karakteri{e jezik savremenih
sredstava komunikacije i da su
im dajxest („skra}ena”) izdawa i
filmovi dra`i od kwiga, te da ih
je te{ko naterati da pro~itaju i
{kolsku lektiru.
Jezik SMS poruka
Poznato je da se jezi~ko znawe
(gramatika, pravopis i kultura
izra`avawa) sti~u i zavr{avaju
u osnovnoj {koli, jer plan i pro-
gram u sredwim {kolama ne pred-
vi|a da se na tome daqe radi, a da
se osnovi u~e od prvog do ~etvrtog
razreda.
- Najgore je {to, uprkos veli-
kom trudu koji ula`em u radu sa
decom da ih nau~im pravopisu i
gramatici, nemamo odgovaraju}u
saradwu sa roditeqima. Oni ~uju
mamu i tatu, vr{wake, ili na te-
leviziji, kako nepravilno govore,
pa tako pri~aju i u {koli. Da ne
pomiwem koliko su to deca SMS
poruka, jer oni, recimo, pi{u
„dali”, „samnom”, „neradi”, skra-
}uju sve mogu}e i nemogu}e, bez
ta~ki i zareza, bez pravilne upo-
trebe velikih slova...
Nemaju naviku da ~itaju, a na
pitawa odgovaraju sa „da” ili
„ne”, jer im je re~nik jako osku-
dan. Primera radi, kada pitam
|aka prvog razreda koji smo broj
ju~e u~ili, on samo odgovori
„pet”. Onda insistiram da mi od-
govore „Ju~e smo u~ili broj pet”,
taju, ka`e Zorica Cupari}, ~iwenica da takav, nekultivisan
profesorka srpskog jezika i kwi- govor, smatraju modernim, pri~a
`evnosti u Medicinskoj {koli. profesorka.
Wena koleginica iz druge Ona ka`e da su to inteligentni
sredwe {kole u koju ne dolaze mladi qudi, ali da im nije va`an
ba{ dobri |aci, a koja nije `ele- na~in na koji govore i biraju re-
la da joj objavimo ime, tvrdi da ne ~i da iska`u svoja ose}awa i raz-
pri~a Zoran Todorovi}, u~iteq u postoji na~in na koji bi zainte- mi{qawa. Poku{ala je, pri~a, da
{koli „Radoje Domanovi}”. resovala (naravno, ve}inu) u~e- na ~asu primeni model svog neka-
Dovija se, ka`e, na razne na~i- nika da ~ita. da{weg gimnazijskog profesora
ne, naj~e{}e kroz igru, da zain- - Oni ne znaju ni da govore. Te- koji je, stavqaju}i kamen na sto,
teresuje decu za kwigu i biblio- {ko sastavqaju i prosto pro{i- pozivao u~enike na razgovor. „Mi
teku i da ih nau~i pravilnoj upo- rene re~enice, re~nik im je smo se trudili da budemo {to ma-
trebi velikih slova, znakova in- siroma{an, uz upotrebu obiqa {tovitiji i {to boqi oratori, a
terpunkcije... po{tapalica, poput „zna~i”, „o- moji |aci }ute kao zaliveni, sma-
- Ove godine sam dobio novu ge- vaj”, „ono”, naro~ito preuzetih iz traju}i me ludom {to tako ne{to
neraciju i radim sa wima u bo- nekih televizijskih programa uop{te i radim”, zakqu~uje pro-
ravku, pa imam dovoqno vremena, ili reklama, kao {to je „vrh, bra- fesorka pri~u o jezi~kom (ne)-
ali i strpqewa, da prvake nau~im te”. Problem je {to te re~i posta- znawu sredwo{kolaca.
osnovnim stvarima. Izmerio sam ju dominatne u svakoj situaciji,
da su im potrebna 24 minuta da pa i u {koli, na ~asovima srp-
svi sednu na svoja mesta, izvade skog, kada odgovaraju i uz wi-
sveske, kwige i pribor i da se u-
mire, pri~a u~iteq Todorovi}.
Sla`e se sa koleginicom Ves-
nom \ur|evi} da su oni ti koji
pripremaju u~enike da iska`u
sopstveno mi{qewe, a ne da im
name}u gotove tekstove i unapred
napisana pitawa, ali da {kola i
kadrovi koji u woj rade nisu sve-
mogu}i. Uloga roditeqa, medija i
savremenih sredstava komunika-
cije je od velikog zna~aja, kao i
reforma {kolstva. Posebno uka-
zuju na ~iwenicu da deca ne ~ita-
ju, posebno ne lektiru, jer je
smatraju dosadnom. Istina, i
stru~waci se sla`u da je ona pre-
vazi|ena, ali se niko do sada ni-
je pozabavio promenom izbora
kwiga.
- U na{u {kolu upisuju se, u-
glavnom, odli~ni |aci i ja nemam
drasti~nih primera nepismeno-
sti. To ne zna~i da uop{te ne pra-
ve gramati~ke i pravopisne
gre{ke, ali ne pi{u, recimo,
„bijo”, „neznam” ili „vozio sam se
sa autobusom”. Me|utim, najve}i
problem je {to ne ~itaju, ali u~e-
nici kojima predajem znaju da ne
mogu dobiti prelaznu ocenu uko-
liko nisu pro~itali kwigu iz
lektire. Ne dajem im odmah jedi-
nicu, ali se trudim da

U^ITEQ ZORAN TODOROVI]

NEOBI^NA KWIGA OSNOVACA
SA SVOJIM U^ENICIMA

Zapisi iz de~jeg srca

Da znate samo kakvo je to odeqewe!/
Tu se u~i mno`ewe i deqewe./ Od-
uzima se dobro od lo{eg,/ uspesi se
sabiraju,/ wihovi blistavi osmesi
u srce diraju.
Ovi stihovi, posve}eni odeqe-
wu ~etvrtog jedan, koje je napisao
wihov u~iteq Zoran Todorovi},
„otvaraju” jednu zaista neobi~nu
kwigu. Ona nosi naziv „Zapisi iz
de~jeg srca” i ima 30 autora, u~e-
nika {kole „Radoje Domanovi}”
koji su pro{le godine zavr{ili
~etvrti razred, a ~ije je literarne
radove odabrao i u ovu jedinstvenu
zbirku „spakovao” u~iteq koji je sa
wima bio ~etiri godine.
Promovisana zbirka literarnih radova u~enika
~etvrtog jedan O[ „Radoje Domanovi}”, koju je
priredio wihov u~iteq Zoran Todorovi}
- Trudim se da kod svojih |aka sam pi{e pesme i ima dve zbirke
razvijam qubav prema pisanoj re- de~je poezije i dve qubavne.
~i i ~itawu kwiga, tako da sara|u- Ka`e da je i prethodna genera-
jemo sa De~jim odeqewem biblio- cija imala „gotovu kwigu”, ali da
teke „Vuk Karaxi}”. U~imo da uzi- nisu imali sredstava da je {tamp-
mamo kwige i redovno ih vra}amo, aju. Isti problem je bio i sa „Zapi-
prisustvujemo kwi`evnim ve~eri- sima” ~etvrtog jedan, ali su oni,
ma i aktivno u~estvujemo u razgo- zahvaquju}i sponzoru koji `eli da
voru sa de~jim piscima, a pomalo ostane anoniman, ipak ugledali
i sami pi{emo. Tako je nastala ova svetlost dana. Kwiga je iza{la iz
kwiga, obja{wava Zoran Todoro- {tampe na kraju pro{le {kolske
vi}, u~iteq ve} 11 godina, koji i godine, {to nije bilo zgodno vre-
 www.kragujevacke.rs
Sasvim druga~ije je u odeqewi-
ma Filolo{ke gimnazije, u koju
se upisuju – posle zahtevnog pri-
Узгреднице
jemnog ispita - talentovana deca,
u kojima ima od 16 do 24 u~enika.
Razvijawe kriti~kog mi{qewa
Oni imaju gramatiku kao pose-
ban predmet, koju im predaje Oli-
vera Dimi}, profesorka Druge
gimnazije.
- Zadovoqstvo je raditi sa ovom
decom, koja se dele po grupama,
tako da imam mogu}nosti da dr-
`im ogledne ~asove, eksperimen-
te i primewujem neke nove metode
u nastavi. Oni su nadareni za je-
zike, vrlo pismeni i daleko vi{e
rade gramatiku od ostalih gim-
nazijalaca op{teg smera, gde se
vi{e radi kwi`evnost. Po pro-
gramu, u sredwim {kolama obna-
vqa se gramatika iz osnovne
{kole, a daleko vi{e se radi
kwi`evnost (teorija, istorija,
kwi`evni tekstovi, lektira), ob-
ja{wava Olivera Dimi}.
Ni u~enici op{teg smera Dru-
ge gimnazije, pri~a wihova pro-
fesorka, ne prave kardinalne
gramati~ke gre{ke, ali su ne{to
slabiji u pravopisu i, poput os-
talih vr{waka, ne ~itaju, zbog ~e-
ga se i slabije (pismeno i usme-
no) izra`avaju. Profesorka Di-
mi} ka`e da ih raznim ve`bama
podsti~e na to, ali da im je, zbog
preop{irnog programa, ostavqe-
no malo vremena da se funkcio-
nali{e wihovo znawe i da u~eni-
ci prakti~no nau~e neke ve{tine.
- Mnogo ima suvi{nih stvari u
programima, a malo prostora os-
tavqeno je za pismene i govorne
ve`be, za razvijawe kriti~kog
mi{qewa kod u~enika, za ve`ba-
we polemike, dijaloga... Kori-
stim ~asove kwi`evnosti za tako
ne{to, za razvijawe kriti~kog
mi{qewa, jer to nisu klasi~na
predavawa, pri~a ova profesorka
Druge gimnazije, koja je sa kole-
ginicom Sne`anom Gruji}, autor-
ka seminara za usavr{avawe pro-
fesora.
Retorika, kultura izra`avawa,
nove metode u radu sa u~enicima,
koje su sastavni deo ovog semina-
ra, nameweni su profesorima
nekih drugih predmeta koji nisu
ba{ dobro „obu~eni” u ovoj obla-
sti.
Svi sagovornici „Kragujeva~-
kih” sla`u se da od nepismeno-
sti „ne boluju” samo mlade gene-
racije u Srbiji, ali da druge ze-
mqe mnogo ozbiqnije shvataju
problem i rade projekte za pove-
}awe jezi~ke kompentencije. Kod
nas se, ka`u prosvetni radnici,
i sa reformom {kolstva krene,
pa stane, a nezadovoqavaju}im
nivoom jezi~ke pismenosti u~e-
nika, na koju ukazuju stru~waci,
izgleda da se bave samo mediji.
me za promociju, pa je iskori{}e-
na ovogodi{wa „De~ja nedeqa”, te
je pro{le srede, u holu {kole, u
prisustvu mnogobrojnih posetila-
ca i De~jeg hora „Amadeus”, pred-
stavqena javnosti.
O ~emu govore „zapisi” ovih ma-
lih literata? Naravno, najvi{e
pesama i proznih radova je o godi-
{wim dobima, {koli („[ta sve
daje divna {kola?/ Daje nam od ce-
log `ivota pola”), domovini i gra-
du u kome `ive, ali i o drugarstvu,
jednoj Awi, o porodici Simpson, o
gluvom dedi („Bata ka`e: „Boli
glava”/ deda pita: „Koja strana”), o
uobra`enim visokim potpeticama
(„Pune mr`we i ube|ene sto posto/
da je sve ispod wih prosto”), o tome
{ta bi jedna Ines sve promenila
kad bi imala ~arobni {tapi}...
Izdava~ki poduhvat u~iteqa Zo-
rana Todorovi}a i wegovih u~eni-
ka zaista vredan pa`we. M. C.
Друштво
Radnici Elektro{umadije
dali krv
Aktiv dobrovoqnih davalaca krvi Sindikata „Elektro{umadije”,
u okviru proslave dana svog preduze}a (9. oktobar), organizovao je
uobi~ajenu akciju. Ovoga puta bila je dvodnevna, prikupqeno je 150
jedinica krvi, a kako ka`e Radojko Jeremi}, potpredsednik
sindikata koji, ina~e, vodi ovaj Aktiv, davawe krvi u ovom kolek-
tivu ve} je tradicija.
- Skoro deceniju dan preduze}a proslavqamo i na ovakav na~in.
Naravno, to nije na{a jedina akcija, prva je oko uskr{wih
praznika i druga, tradicionalno, u oktobru. Sada smo imali 150
davalaca, bilo je i onih kojima krv nije uzeta zbog povi{enog pri-
tiska ili drugih zdravstvenih razloga, {to se ipak, smatra ve-
likom akcijom, nagla{ava Jeremi}.
On dodaje da se zaposleni ~esto odazivaju i na namenske pozive
Slu`be za transfuziju, kada su u trenutku potrebne odre|ene krvne
grupe. Aktiv broji 102 ~lana, {to je otprilike ~etvrtina za-
poslenih u „Elekto{umadiji”, a najve}a odlika ove i drugih ak-
cija koje organizuje Sindikat su pomo} kolega iz drugih
distribucija i porodi~no davawe krvi.
- Ciq nam je da u svakoj akciji imamo nekoga ko po prvi put daje
krv, {irimo dru{tvo, ovog puta imamo tri nova ~lana, a pozivu se
~esto odazivaju supruge i deca zaposlenih. Do{li su i na{i pri-
jateqi i kolege iz hidroelektrane iz Trebiwa, termoelektrane i
kopova Kostolac, iz Smedereva, Po`arevca, Leskovca, zaposleni u
„Elektrovojvodini” iz Novog Sada i Subotice, iz kragujeva~kih
udru`ewa „^ika Jaza”, „^ika Toma Mari}”, „Automobili”,
„Kamioni”, navodi Jeremi}.
Nakon akcije usledio je ru~ak u „Avali”, i to je tradicija, poz-
vani su davaoci, ali i kolege koje ovog puta zbog zdravstvenog
stawa ili godina nisu mogli da daruju krv. A. J.
Pala i
gru`anska ala
Kragujev~anin Nenad
Qubisavqevi}, koji sa svojim
kolegama Bogoqubom Deni}em,
Zoranom Toma{evi}em i Markom
Mileti}em u slobodno vreme
kampuje na jezeru Gru`a, ulovio
je 11. oktobra soma kapitalca, gr-
dosiju od 74 kilograma. Intere-
santno je da je Qubisavqevi}
toga dana ve} ulovio jednog soma
od 20 kilograma i dva mawa od
tri i pet kila.
- Onda je oko 22 sata „udario”
ovaj lepotan. Imam dobru
opremu, {tap „balzaro”, kanap
„hipron” i udicu 6/0, ali ovo
„~udo” me je namu~ilo. Nadmudrivao sam se i borio sa wim
punih 75 minuta. Nisam mogao da ga pomerim ni makac. Da mi u
pomo} nije pritekao i moj kolega Miroslav Busarac iz Kni}a ne
bih mogao da se izborim sa ovom grdosijom dugom 2,3 metra. Na
kraju se potvrdilo staro pravilo da „bez mokrih ga}a nema
ulova” i morao sam da zagazim u vodu da ga prihvatim i izvu~em,
pri~a Qubisavqevi}, koji je do sada u svojoj kolekciji imao tro-
fej - soma kapitalca od 65 kilograma. D. S.
Aktivna omladina
U okviru obele`avawa De~ije nedeqe, Centar za mlade i LPA
tim mladih Kragujevca organizovali su pro{le subote Sajam
omladinskih organizacija. Na dvadesetak {tandova,
postavqenih u Pe{a~koj zoni, predstavile su se ovda{we om-
ladinske organizacije i |a~ki parlamenti kragujeva~kih os-
novnih i sredwih {kola. Svoje programe su, izme|u ostalih,
prezentovali Omladina JAZAS, AEGEE, Regionalna kancelarija
za mlade i Klub mladih osoba sa invaliditetom. [tand su imale
i studentske asocijacije nekoliko fakulteta Univerziteta u
Kragujevcu. Osim korisnih informacija, mladi su mogli i da se
zabave uz koncert grupe „Trio KM”. M. O.
Sajam medicine
Danas }e na gradskom sajmi{tu sve~ano biti otvoren Sajam medi-
cine, medicinske opreme i farmacije. Nova manifestacija
„[umadija sajma” okupi}e na jednom mestu proizvo|a~e i distrib-
utere medicinske opreme i preparata, lekare, farmaceute, insti-
tucije, privatnu i dr`avnu medicinsku praksu.
Prvog sajamskog dana bi}e odr`ana i me|unarodna konferencija
na temu zbriwavawa kriti~no ugro`enih pacijenata, na kojoj }e go-
tovati predava~i iz Velike Britanije, Nema~ke i Belgije. U okviru
Sajma bi}e odr`ani i 34. Oktobarski zdravstveni dani, kao i neko-
liko predavawa i prezentacija namewenih kontinuiranoj edukaciji
zdravstvenih radnika. Iako prvenstveno namewen stru~wacima,
Sajam je atraktivan i za ostale posetioce, pa }e, tako, tokom tri sa-
jamska dana biti odr`an i Bazar zdravqa. Na licu mesta mo}i }e da
se prekontroli{e krvni pritisak, nivo {e}era u krvi, holesterol,
faktori rizika za nastanak razli~itih bolesti, indeks telesne
mase, ali i da se besplatno testira na HIV.
Sajam medicine traja}e do 17. oktobra, a ulaz je besplatan.
M. O.
Четвртак, 15. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 13
Izlet na Crni Vrh
\aci osnovne i sredwe {kole za decu o{te}enog sluha i O[
„Dragi{a Mihajlovi}”, imali su uspe{no dru`ewe, povodom
De~ije nedeqe, u subotwem pohodu na jagodinski Crni Vrh.
Ekspediciju od 84 |aka predvodili su ~lanovi
Alpinisti~kog planinarskog kluba „Kraguj”, pod vo|stvom nas-
tavnika istorije i geografije Bore Stefanovi}a, koji je do
planinarsko-smu~arske ku}e Crni vrh prakti~no obu~avao
u~enike iz svojih predmeta, ali i ekologije i kulinarstva. Deca
su se ba{ lepo provela, uz dobru hranu, logorsku vatru, muziku sa
kasetofona, odbojku, tenis i igru sa `ivotiwama. .
Zajedno sa Kragujev~anima na Crnom Vrhu bilo je i 59 wi-
hovih vr{waka iz jagodinske {kole „Rada Miqkovi}” sa pet
nastavnika. M. I.
Upoznaj AIESEC
Kragujeva~ki ogranak AIESEC-a, najve}e studentske organizacije
na svetu, tokom oktobra vr{i prijem novih ~lanova. Da bi se
budu}i ~lanovi upoznali sa wenim radom u ponedeqak, 19. okto-
bra, na Ekonomskom fakultetu bi}e organizovana mani-
festaciju „Upoznaj AIESEC”.
Ova organizacija okupqa studente i omogu}uje im da se nau~e
razli~itim prakti~nim iskustvima i sagledaju {ta je to ~ime
bi oni `eleli da se bave u budu}nosti. U po~etnim fazama rada
u AIESEC-u ~lanovi imaju priliku da preuzimaju odgovornost u
razli~itim oblastima, kao {to su finansije, prodaja, mediji i
mnoge druge, i to kroz rad u timu. Zahvaquju}i tim ste~enim
znawima, mladima se, zatim, u okviru AIESEC-a otvaraju vrata za
liderske pozicije, kao i odlazak na stru~nu praksu u inos-
transtvo. Prisustvom na preko 1.700 univerziteta u 107 zemaqa,
AIESEC je najve}a studentska organizacija na svetu. U pitawu je
nevladina, neprofitna, apoliti~na i nezavisna organizacija i
kao takva na globalnom nivou ima hiqade partnerskih organi-
zacija, od velikih multinacionalnih do malih kompanija, kao i
nevladinih organizacija. M. O.
Pomo} Centru za strna `ita
Da bi koliko-toliko pomogla Centru za strna `ita u obavqawu
jesewe setve, Gradska uprava je, za ovu namenu, odobrila poza-
jmicu dizel goriva iz robnih rezervi, a sklopqen je i ugovor o
zajedni~koj proizvodwi p{enice.
Direkcija za robne rezerve pozajmi}e Centru 6.000 litara
dizel goriva, a rok za vra}ewe je oktobar naredne godine. Is-
tovremeno, zakqu~en je i ugovor o zajedni~koj ratarskoj
proizvodwi p{enice, po kome Direkcija treba da isporu~i
25.000 kilograma mineralnog |ubriva, kao i 150 litara mo-
tornog uqa u zamenu za ne{to mawe od stotinu tona p{enice.
Utvr|ena koli~ina ove `itarice trebalo bi da bude isporu~ena
najkasnije do kraja maja 2011. godine. G. B.
Lova~ki vi{eboj
Tre{wevak 2009
Na tradicionalnom, de-
vetom lova~kom vi{eboju
„Tre{wevak 2009”,
odr`anom na obroncima
Gledi}kih planina,
pro{le subote u~estvo-
valo je 30 ekipa iz
~itave Srbije. Svaku
ekipu sa~iwavaju tri
~lana, a takmi~ari su,
sem ga|awa u glinene
golubove - disciplina
„trap”, pucawa u
stati~nu metu - maketu „srnda}a” i takmi~ewu u ga|awu iz
„kratke cevi”, pi{toqa i revolvera, morali da poka`u i za-
vidnu ve{tinu u upravqawu terenskim vozilima. Od pre tri go-
dine srpski lovci - vi{ebojci dobili su konkurenciju i u
vi{ebojkama, ekipi „\avolica” koju su sa~iwavale majka i
}erka Milena i Ana Antonijevi} iz ^estina i Milica \usi} iz
Gro{nice, koje su se okitile ekipnim pobedni~kim peharom,
dok su medaqe za drugo i tre}e mesto ostale kod organizatora
manifestacije Lova~kog udru`ewa „[umadija”.
U mu{koj konkurenciji pobedila je ekipa „Draga~evo” iz Gu~e,
drugi su bili ~lanovi LU „Je`evica” iz ^a~ka, a tre}i kragu-
jeva~ka ekipa „^upko”.
Odr`ano je i nadmetawe u pripremawu gula{a od divqa~i na
kome je pobedio Milan Tucakovi} iz ^estina, dok su ga u kuli-
narskom ume}u u stopu pratili Ivana Simovi} iz Tre{wevaka i
Ivana \uki} iz Vu~kovice. D. S.
14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. октобар 2009. www.kragujevacke.rs
Комунална
SPOR IZME\U GRA\ANA I „VODOVODA” СПОРО НАПЛАЋИВАЊЕ ПРИКЉУЧАКА

Uzalud vodomeri Bo`idar `eli na sud

Gradskom ombudsmanu ~iwenicu da su platili svoj vodo-
mer, ma kako se on nazivao, pa ne
50 gra|ana se `ele da im se otima novac za vodu
`alilo na obra~un koju ne tro{e. Ombudsman Mili-
ca Vuleti} je navela primer da je
JKP „Vodovod i prosto neverovatno da u jednoj
kanalizacija”, jer zgradi, prema prijavi sugra|ana,
osim utro{ka vode ve} godinu dana sti`u obra~uni
sa ogromnim rasturom.
pla}aju i takozvanu - Zar, ukoliko je instalacija
stavku - rastur. neispravna i dolazi do curewa, e-
kipe „Vodovoda” ne reaguju, pita-
^elnici preduze}a la je ona.
tvrde da su pritu`be Na to je \etkovi} odgovorio:
zanemarqive jer - Pro{lo je vreme kada su mil-
ioni kubika vode bili neraspo-
imaju 53.000 re|eni, jedini put i na~in da
korisnika
Пишђе Александар Јокићевић
nate li {ta je rastur
brinu Skup{tine stanara i sami
vlasnici stanova.
Svako ostao pri svome
Ina~e, dodatni problem je {to
postoje stambene zgrade u kojima
svi stanovi imaju vodomere, za-
tim one gde je stawe pola - pola sa
pau{alcima, kao i objekti gde svi
korisnici pla}aju pau{alno, pet
kubika po ~lanu doma}instva.
Zvani~na statistika ka`e da u
gradu ima 1.037 zgrada, od kojih
su u 178 ugra|eni kontrolni vo-
domeri, a od toga 54 imaju rastur.
Kod „me{ovitih”, i vodomeri i
Jedan od brojnih nezadovoqnih korisnika uslugama „Vodovoda” je
i vreme{ni Bo`idar Marovi} iz Kablarske ulice u Stanovu.
- Obratio sam se gra|anskom braniocu, a spor }e se izgleda na-
staviti na sudu. Kupio sam plac od op{tine 1980. godine, platio
sve {to je potrebno, dobio gra|evinsku dozvolu i sagradio ku}u.
Vodovodnu liniju smo uradili sami, dogovorom u kom{iluku, i ko-
ristili je skoro 30 godina. U „Vodovodu” su nas prihvatili kao
potro{a~e, redovno smo dobijali obra~une i pla}ali potro{wu.
E, kada su, napokon, oni pro{le godine izgradili novu liniju
tra`ili su da platimo. Mene prikqu~ak prema ugovoru ko{ta
24.000 dinara. Bili smo primorani, potpisali smo ugovore, ali,
iskreno, platio sam tri-~etiri rate, jer smatram da su za toliko
utro{ili materijala i rada i rekao - tu`ite me sudu. Svih ovih go-
dina pla}ao sam vodu i kanalizaciju, iako kanalizaciju nismo ni
imali, slivala se u potok. Otvoreno pri~am, nisam jedini, u uli-
ci je 84 doma}instva, smatramo da smo u pravu, govori Marovi}.
On podse}a da su svi izdvajali za samodoprinos za vodoakumu-
laciju, da su ranijih godina skoro u svakom delu grada gra|ani sa-
mi finansirali vodovodnu mre`u i pita - dokle vi{e.
ovog javno-komunalnog preduze}a
su tvrdili da su pritu`be 50 gra-
|ana zanemarqive, jer oni, podse-
tili su, imaju 53.000 korisnika.

З
vode? Kancelariji
gradskog gra|anskog
branioca u Kragujevcu
od po~etka godine do
danas obratilo se 750
sugra|ana, a od toga 50
se `alilo na obra~un JKP „Vodo-
vod i kanalizacija”, odnosno na
~iwenicu da osim utro{ka vode
koji pokazuje wihov vodomer pla-
}aju i takozvanu stavku - rastur.
Zato je ombudsman Milica Vu-
leti} odlu~ila da se zajedno sa
direktorom JKP „Vodovod i kana-
lizacija” Obrenom ]etkovi}em o-
brati medijima, ne bi li napokon
do{li do precizne definicije
{ta je rastur vode i objasnili
gra|anima {ta to dodatno pla}a-
ju, kada i zbog ~ega dolazi do fa-
moznog rastura i kako se
obra~unava.
Za direktora ]etkovi}a nema
mesta polemici, jer se gradskom
Odlukom o vodosnabdevawu, koja je
ina~e izmewena i dopuwena 16. a-
prila ove godine, jasno defini-
{e kako nastaje rastur vode, kako
se obra~unava i napla}uje. Odlu-
ka propisuje da je merni ure|aj
vodomer, ali navodi tri razli~i-
te vrste, centralni, kontrolni i
individualni.
Za naplatu je merodavan cen-
tralni. On se postavqa ispred
stambenog objekta i „Vodovod” je
odgovoran za odr`avawe instala-
cije samo do te ta~ke.
- Rastur je ona koli~ina vode
koju poka`e centralni vodomer,
koju korisnici nisu direktno po-
tro{ili preko individualnih i
kontrolnih vodomera, a nastaje u-
sled curewa ili dotrajalosti in-
stalacija, puwewa sistema,
potro{we u zajedni~kim prosto-
rijama stambenih zgrada. Kod ko-
risnika koji nemaju svoje
vodomere, ve} potro{wu pla}aju
pau{alno, razlika nastaje zbog
nesklada izme|u stvarnog i pri-
javqenog broja ~lanova doma}in-
stva, kategori~an je ]etkovi}.
Gra|ani gledaju svoj
vodomer
Stoga se obra~un i naplata vode
vr{i prema stawu brojila na cen-
tralnom i individualnom vodo-
meru, pa ukoliko je iznos na
centralnom vodomeru ve}i od po-
Sa druge strane, u kancelariji
ombudsmana smatraju da je i 50
pritu`bi, pa ~ak i ukoliko je u-
gro`eno pravo samo jednog gra|a-
nina, veliki problem.
- Ovo je prvi sastanak pred o~i-
ma javnosti i nadam se da }emo u-
speti da razre{imo problem.
Naravno, nije stavqena ta~ka, a
nakon zajedni~ke konferencije
pozivali su nas potro{a~i. Neza-
dovoqni su, naro~ito jer su u
prethodnom periodu pla}ali no-
ve vodomere, koji, pokazuje se, ni-
su jedini merodavni. Najavili su
da }e ubudu}e dolaziti kao grupe
gra|ana i mi moramo nastaviti
da tra`imo odgovore, objasnila je
gospo|a Vuleti}.
Problem sa rasturom vode ne
postoji samo kod stambenih zgra-
da, ve} je tako i kod velikog broja
individualnih ku}a jer su nasle-
|ene stare vodovodne linije od
pre tri ~etiri decenije. Gra|ani
i daqe tvrde da „Vodovod” kroz
rastur pokriva sopstvene gubitke,
MILICA VULETI] I OBREN ]ETKOVI] podse}aju da je prethodnih godi-
na dobio kredit za zamenu dotra-
uozbiqimo korisnike je da napla- pau{al, 363 su bez rastura, a 265 Ne mo`e se re}i da je ovakvo jale vodovodne mre`e, da su se
}ujemo rastur. Ne mo`e voda koju sa rasturom, dok je na primeru stawe za pohvalu, kao ni da je zva- hvalili kako je ugra|eno 11.000
je registrovao centralni vodomer preostale 231 zgrade, gde su svi ni~no su~eqavawe predstavnika novih individualnih vodomera.
i}i na teret preduze}a, a o neis- stanari pau{alci, pojava rastura „Vodovoda” i za{titnika prava Uzalud, kad nisu merodavni za re-
pravnosti instalacija treba da zabele`ena kod polovine. gra|ana bilo uspe{no. ^elnici gistrovawe potro{we.
REKONSTRUKCIJA ULICE
LAZARA MI]UNOVI]A
Nije zaboravqena
glavna
kroz Vinograde
U prvih 500 metara {irina ove
ulice bi}e 5,5 metara, a u
preostalom delu 7,5 metara. S obe
strane }e se raditi i trotoari
{irine 1,5 metar, ~ime se
zavr{ava jo{ jedan prilaz gradu,
iz pravca Poskurica
ekonstrukcija glavne ulice kroz naseqe
Р Vinogradi, koja nosi ime Lazara Mi}u-
novi}a, „pro{la” je proceduru na Grad-
skom ve}u, a Preduze}e za izgradwu je
dobilo saglasnost za izbor izvo|a~a radova.
Kako obja{wava Veqko Merxan, zamenik di-
ULICA U KOJOJ USKORO PO^IWU RADOVI

nije izvodqivo u toku jedne kalendarske godi-

tro{we koju su zabele`ili indi-
vidualni ili kontrolni vodomer,
svakom korisniku se procentual-
no dodaje jo{ koji kubik iz rastu-
ra. Da li je to najboqi na~in
]etkovi} ne zna, ali tvrdi da je
najpo{teniji. Gledano o~ima gra-
|ana stvari stoje druga~ije.
Nezadovoqni potro{a~i se u-
glavnom pozivaju na Zakon o obli-
gacionim odnosima i na
rektora preduze}a, radovi u Ulici Lazara Mi-
}unovi}a su i bili predvi|eni za ovu godinu,
iako je jedan broj gra|ana iz ovog dela Kragu-
jevca smatrao da je grad „digao ruke” od prila-
za iz pravca Poskurica. Razlog tome je, svakako,
{to su tokom 2007. i 2008. godine ura|ene uli-
ce Bukure{ka, Belodrimska i Vukice Mitro-
vi}, a na spajawu sa glavnom saobra}ajnicom
kroz Vinograde radovi su obustavqeni.
Prema Merxanovim re~ima, bilo je imo-
vinsko-pravnih problema, a, sa druge strane,
ne zaokru`iti sve investicije, tako da je Mi-
}unovi}eva tek sada do{la na red.
Pre asfalta postavi}e se ki{na kanaliza-
cija, a potom i potpuno rekonstruisati 700
metara ulice. Krenu}e se od okretnice u nase-
qu Bazeni, ta~nije, od Ulice Svetolika Mla-
denovi}a prema gradu.
- U prvih 500 metara {irina saobra}ajni-
ce }e biti 5,5 metara, dok }e ostatak biti {i-
rok 7,5 metara. Sa obe strane }e se raditi i
trotoari {irine 1,5 metar. Ulica je zna~ajna
za Vinograde, a predstavqa, tako|e, jedan od
prilaza gradu i uliva se u Atinsku ulicu nase-
qa Aerodrom, poja{wava Merxan.
Na drugoj strani grada, u nasequ Ili}evo,
planirani su radovi u Bato~inskoj ulici i
jo{ dve mawe na istom potezu. Bato~inska, kao
i ulice Dragoquba Qubi~i}a i Mladog radni-
ka su zbirno mnogo mawa investicija od rado-
va u Vinogradima, ali su, ipak, bitne
`iteqima Ili}eva. Koriste se, ina~e, kao po-
lunasuti putevi gotovo ~etiri decenije, a za-
htev Saveta gra|ana Mesne zajednice Ili}evo
da se asvaltiraju trajao je godinama.
A. J.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 15. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 15
Комунална
UVO\EWEK OMUNALNEP OLICIJE

Opomene,pa k azne Broj komunalnih policajaca

Komunalnapo licijai mao vla{}ewe definisan je Zakonom, a predvi-
dau pozori,u smenona redi,i zvr{ipr overu |eno je da na svakih 5.000 stanov-
identiteta,pr egledao sobui pr edmet, nika bude zaposlen jedan
komunalnip olicajac.
privremenoo duzmepr edmet.Ta ko|e,mo `e Tako }e, na primer, Kragujevac
dau potrebisr edstvapr inude imati 35 komunalnih policajaca,
Beograd deset puta vi{e - 350,
rvi komunalni poli- `avnu upravu i lokalnu samou- Novi Sad 60, [abac 24. Formira-

П
cajci iza}i }e na uli-
ce Kragujevca i jo{ 23
grada u Srbiji vero-
vatno u toku prve po-
lovine slede}e godi-
ne. Patrole unifor-
misanih inspektora poku{a}e da
re{e brojne komunalne probleme,
vanpija~nu prodaju, nepropisno
parkirawe na zelenim povr{ina-
ma. Na promociji komunalne po-
licije u Kragujevcu, uprili~enoj
pro{le nedeqe Kod krsta, dr`av-
ni sekretar Ministarstva za dr-
pravu Vlade Republike Srbije Du-
{ko Radakovi} izjavio je da }e u
narednih {est meseci gradske up-
rave raspisati konkurse za izbor
komunalnihpo licajaca.
Prema Zakonu o komunalnoj po-
liciji, ta slu`ba bi}e nadle`na
za komunalni red, za{titu `ivot-
ne sredine, qudi i dobara, odr`a-
vawe reda u kori{}ewu zemqi-
{ta, prostora, lokalnih puteva,
ulica i javnih zgrada, {to bi tre-
balo da doprinese bezbednijem i
mirnijem`i votugr a|ana.
we komunalne policije ne zna~i
uve}awe broja zaposlenih, jer }e
oni biti anga`ovani iz redova
ve}po stoje}ihg radskihsl u`bi.
Dr`avni sekretar je objasnio
da }e se policija baviti komu-
nalni problemima koji ti{te
gra|ane, kao {to su parkirawe,
buka u kafi}ima, lomqewe klupa
u parku, voda, kanalizacija, depo-
nije, saobra}ajna signalizacija i
sli~no. To, me|utim, ne zna~i da
vi{e ne}e biti Komunalne in-
spekcije. Ona }e, kao i do sada, o-

КОМУНАЛНИ ПОЛИЦАЈЦИ У КОМШИЛУКУ

NajrigoroznijiCr nogorci
Zagreb: U glavnom gradu Hrvatske ova slu`ba
postoji ve} nekoliko godina, a odnedavno poma`u
im i izvidni~ari. Oni, po nalogu gradona~elni-
ka, poma`u policajcima tako {to de`uraju u par-
kovima i prijavquju qude koji bacaju otpatke,
parkiraju se gde stignu ili ne ~iste za svojim ku}-
nim qubimcima.
Nadle`nosti komunalne policije u Zagrebu su
odr`avawe ~isto}e i ~uvawe javnih povr{ina, u-
klawawe snega i leda, odvo|ewe otpadnih voda, dr-
`awe `ivotiwa, parkirawe. Komunalni redari
ovla{}eni su da napla}uju kazne na licu mesta,
ili da po{aqu stranku kod sudije za prekr{aje.
Slu`ba trenutno ima 83 zaposlena. Kazne za ko-
munalne prekr{aje za pravna lica iznose od 3.000
do 10.000 kuna (od 30.000 do 100.000 dinara), a za
fizi~ka od 900 do 2.000 kuna (od 9.000 do 20.000
dinara). Novac od kazni upla}uje se u buxet gra-
daZ agreba.
Bawa Luka: Komunalna policija u tom gradu
kontroli{e i zabranu pu{ewa na radnom mestu, a
oni koji nisu obezbedili poseban prostor za pu-
{a~e moraju da plate od 5.000 do 15.000 konverti-
bilnih maraka (od 200.000 do 600.000 dinara).
Kazna za vo|ewe pasa bez za{titne korpe i povoca
je 90 maraka (oko 3.800 dinara), koliko pla}a i o-
POSLEDWEU POZOREWEZ AGR ADITEQE
Sti}i }e i traka
PrimenaP avilnikaoblo kadigr adili{ta,
propisanano vimZ akonomopla nirawui i zgradwi,
jo{ni jepo ~elazb ogne dostatkana ranxastetr ake
kojom} e seo zna~avatine legalnagr adwa,a ligr ad
seu brzanopr ipremaza a kciju
ravilnik o blokadi gradili{ta, koji je propisao novi Zakon o
naj ko na dvori{tu ku}e ili stana nije oka~io nat-
pis "^uvaj se psa". Proslave treba najaviti 24 sa-
ta ranije na oglasnoj tabli, a kazne za one koji to
ne po{tuju su od 100 do 1.000 maraka (od 8.500 do
42.000d inara).
Ka`wava se i nedoli~no pona{awe. Pisawe po
fasadama, samoinicijativno pomerawe kontejne-
ra, pewawe po vozilima gradskog prevoza „ko{ta”
450 KM (19.000 dinara), a kazna od 100 KM (oko
4.200 dinara) preti onima koji bez potrebe zvone
na tu|a vrata, peru tepihe ispred zgrada, kao i za
one koji voze}i automobil isprskaju prolaznike.
Nov~anu kaznu od 600 maraka (oko 25.000 dinara)
pla}aju i gatare, proroci sudbine, oni koji piju na
javnom mestu i ilegalni uli~ni prodavci.
Podgorica: Komunalna policija postoji od
marta 2007. godine, a kazne koje Crnogorci pla-
}aju za nepo{tovawe naloga i re{ewa su paprene.
Tako na primer, ko nepropisno parkira auto ~eka
ga kazna od 20 evra, plus 65 evra za tro{kove pre-
me{tawa automobila. Najve}e kazne pla}aju gra-
|evinari koji ne po{tuju zabranu gra|evinskih
radova tokom letwe sezone. Komunalna policija u
Kotoru letos je ~ak 25 gra|evinskih firmi kazni-
la sa po 4.000 evra. Nadle`nosti ove slu`be sli~-
ne su kao i u drugim gradovima.
OVAKO] EIZ GLEDATIK OMUNALNIP OLICAJCI
bavqati sve {to je u wenoj nadle-
`nosti
^lan Gradskog ve}a za za{titu
`ivotne sredine Sr|an Matovi}
rekao je da }e Kragujevac imati od
35 do 37 ovih policajaca i napo-
menuo da tokom prvih nekoliko
meseci rada oni ne}e ka`wavati
gra|ane za prekr{aje, ve} }e ima-
ti niz preventivnih akcija na te-
renu i davati savete i upute kako
da se prevazi|u problemi. Nakon
tog roka primewiva}e sve zako-
nom predvi|ene sankcije za gra-
|anek ojin apravep rekr{aj.
Za formirawe ove slu`be zadu-
`ena je Gradska uprava. Predvi-
|eno je da najvi{i rukovodilac
bude na~elnik sa visokim stru~-
nim obrazovawem, dok komunalni
policajci moraju imati najmawe
sredwe. Osim toga, obavezni su da
ispune posebne uslove za obavqa-
we ovog posla, {to podrazumeva
polo`en stru~ni ispit i potreb-
nep sihofizi~kes posobnosti.
Nadle`nosti i ovla{}ewa ko-
munalne policije precizno su de-
finisana i podrazumevaju odr`a-
vawe komunalnog i drugog zakonom
ure|enog reda od zna~aja za komu-
nalnu delatnost, vr{ewe kontro-
le nad primenom zakona i drugih
propisa i op{tih akata iz obla-
sti komunalne delatnosti iz nad-
le`nosti grada. Tako|e, u wihovoj
nadle`nosti bi}e i va`ne obla-
sti - za{tita `ivotne sredine,
kulturnih dobara, lokalnih pute-
va, ulica i drugih javnih objekata
od zna~aja za grad. Tu je i nadzor u
javnom gradskom, prigradskom i
drugom lokalnom saobra}aju, kao
i o~uvawe gradskih dobara.
U obavqawu svih ovih poslova
komunalna policija ima ovla-
{}ewe da upozori, usmeno nare-
di, izvr{i proveru identiteta,
da pregleda osobu i predmet, pri-

П
vremeno oduzme predmet. Tako|e,
prostornom planirawu i izgradwi, jeste usvojen, ali wegova mo`e da upotrebi sredstva prin-
primena jo{ nije mogu}a zbog odre|enih tehni~kih nedostata- ude i to fizi~ke snage, slu`bene
ka. Ta~nije, verovali ili ne, zbog nedostatka naranxaste trake palice i sredstava za vezivawe,
koja je predvi|ena za obele`avawe i zabranu rada na objektima koji ni- ali samo ukoliko u obavqawu po-
su u skladu sa dokumentacijom, ili se grade bez dozvole. Ali, „pat” po- slova ne mo`e na drugi na~in da
zicija }e se brzo re{iti, a trake }e sti}i iz uvoza. odbijen apad.
^lan Gradskog ve}a za investicije i razvoj Neboj{a Vasiqevi} na- Komunalni policajac mo`e da
gla{ava da je u ovom vakuum prostoru, ipak, poja~an rad Gra|evinske izrekne mandatnu kaznu, podnese
inspekcije koja obilazi graditeqske lokacije i upozorava investito- prijavu nadle`nom organu za u~i-
red a,u kolikogr adebez dokumentacije,ob ustaver adove. weno krivi~no delo i podnese za-
- Pre usvajawa Zakona o planirawu i izgradwi, koji je stupio je na htev za vo|ewe prekr{ajnog po-
snagu 11. septembra, pokrenuta je nekorektna, rekao bih populisti~- stupka.
ka, kampawa da }e mo}i da se legalizuje sve {to je bespravno sagra|e- Svi zaposleni u ovoj slu`bi
no do tog datuma. Me|utim, upozoravam graditeqe, nije tako. Ne mo`e nosi}e uniformu sa oznakama ko-
se legalizovati sve. Lokalne samouprave imaju rok od 90 dana da usvo- je se sastoje od naziva komunalne
je odluke {ta se mo`e legalizovati i grad ovih dana ubrzano radi na policije i grada, prezimena po-
wima. Otuda i poja~ano anga`ovawe Gra|evinske inspekcije. Prepo- licajca, identifikacionog bro-
ruka je da se obustave radovi, jer lak{e je, ukoliko je potrebno, poru- ja. Tako|e, na uniformi }e se
{itispr atu gr ubojgr a|evinskojf azi,k ategori~anj eV asiqevi}. nalaziti i grb grada. Za izgled u-
Sa druge strane, osim upozorewa investitorima Vasiqevi} poru~u-
Prema wegovim re~ima, najboqe je sa~ekati gradsku odluku, a tada niforme i oznake zadu`ene su
je i izvo|a~ima radova - graditeqskim firmama da ubudu}e strogo vo-
}e svaki investitor znati da li je legalizacija konkretnog objekta mo- skup{tine gradova, uz prethodno
de ra~una da li gradili{te na kome izvode radove ima sve potrebne
gu}a, jer, na primer, ne}e se tolerisati nepo{tovawe kapaciteta iz-
parire. U suprotnom mogu biti ka`weni i iznosom do pet miliona di- pribavqenu saglasnost ministra
gra|enosti parcele, kao ni nedostatak prostora za parkirawe koji je
nara.S avetg ra|animag lasi-k upujtesa mol egalnog ra|enes tanove. zal okalnusa moupravu.
jasnopr opisan.
A.J OKI]EVI] GordanaB O@I]
16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. октобар 2009.
FRANCUSKO-SRPSKIZ ASADU V ELIKOMP ARKU
Kadza miri{u
(grofovski) jorgovani
Пише Зоран Мишић
egenda ka`e: kada je
Л
sredinom 13. veka
francuska princeza i
budu}a srpska kraqi-
ca Jelena An`ujska
stigla u Srbiju, wen
suprug kraq Uro{ pr-
vi Nemawi} je u wenu ~ast jorgo-
vanima zasadio celu dolinu reke
Ibar. Bio je to kavaqerski potez,
bez premca ~ak i u kraqevskim
krugovima, i qubavno zave{tawe
kraqa Uro{a koji je rascvetalom
dolinom jorgovana u podno`ju
drevnog zamka Magli} omogu}io
qubqenoj Jeleni da je do kraja `i-
vota budi miris wenog omiqenog
cve}a.
Kraqica Jelena je po`ivela
ba{ dugo (80 godina, {to je izuzet-
no za sredwi vek), postala je jedna
od najzna~ajnijih srpskih vladar-
ki, majka dva kraqa - Dragutina i
Milutina, izgradila i bila kti-
tor mnogih crkava, {kola, bolni-
ca i manastira. U poznijim godi- U okviru ove akcije, koja traje
nama zamona{ila se u manastiru ve} tre}u godinu, pro{le nedeqe
Gradac, gde je i sahrawena, i jedi-
Kragujevac je posetila delegacija
GROF PIKAPJETRA I SOFIJA DI GAROFANI
ZASA\UJU PRVI JORGOVAN U VELIKOM PARKU liki kancelar reda vite-
OPLEMEWENS ABORNIH RAM
Za{titnica majki i dece
Kopija~u vene
ikoneB ogorodice
Mlekopitateqnice
Karejskeod
8.ok tobrana lazise
uk ragujeva~kom
Sabornomhr amu.
Wu je na poklon
dobiov ladika
{umadijskiJo van
odma tiNek tarije,
igumanije
in astojateqice
manastira
Kaleni}
Репортаже
Uo kvirua kcije„S rbijaze mqaj orgovana”u V elikom
parkupo sa|eno50sa dnica.Ci qa kcijej ed ao ple-
meni~i tavuS rbijui pod setina k raqicuJe lenu
An`ujsku,`e nuU ro{apr vogNe mawi}a,k ojij eu
wenu~a stza sadio„D olinuj orgovana”
na je srpska kraqica koja ima svo-
je `itije.
Sve se to iz istorije zna, ali su
posle osam vekova jorgovani i{~e-
zli iz kraqevske doline koja je po
wima dobila ime. Da ne bude tako
i da se jorgovani ponovo vrate u
dolinu Ibra, ali i u ~itavu Srbi-
ju, akcijom „Srbija zemqa jorgova-
na” pobrinula se gospo|a Vesna de
Vin~a. Ova novinarka (do nedavno
se prezivala Jugovi}) {iroj javno-
sti poznata i kao organizator izb-
ora za mis, povezala se sa fran-
cuskom plemi}kom ku}om Orlean
i An`u, dalekim potomcima srp-
ske kraqice Jelene.
Kraqevsko qubavno zave{tawe
koju su sa~iwavali grof
Filip Pikapjetra - Ve-
zova „Svetog Lazara”,
Sofija di Garofani, `e-
na na{eg porekla, pro-
fesor umetnosti u Pari-
zu i Vesna de Vin~a. Od
ovda{wih javnih li~no-
sti u akciji sadwe 50 jor-
govana u Velikom parku
prikqu~io se glumac
Mirko Babi}.
Ina~e, ~itav projekat
sa francuske aristo-
kratske strane koordini-
ra princ [arl Filip od
Orlena, koji ima i titu-
lu vojvode od An`uja i
preko srodstva sa poro-
dicom Burbona legiti-
man je naslednik fran-
cuske krune. Me|utim,
zbog zdravstvenog stawa
princ [arl Filip na-
pustio je Srbiju dan pre
dolaska u Kragujevac, ali
ga je dostojno zamenio
grof Pikapjetra.
etvrtak, 8. ok-
Ч
tobar, bio je
radostan dan za
vernike {uma-
dijske Eparhi-
je. Toga dana je
u Saborni
hram stigla kopija ~uvene
ikone Bogorodice Mleko-
pitateqnice Karejske koju
je na poklon od mati Nek-
tarije (Trajanovske), igu-
manije i nastojateqice
manastira Kaleni} i we-
nog sestrinstva, dobio vla-
dika {umadijski g. Jovan.
Ikona Bogorodice Mle-
kopitateqnice poznata je
od davnina na hri{}an-
skom Istoku. Prema re~i-
ma oca Nikodima Hilan-
darca ona je ikonopisana
na osnovu istine Jevan|eqa da je
Presveta Bogomajka dojila Gospo-
da Isusa Hristosa kao sina svoga,
Na potezu izme|u fontane i Za-
voda za za{titu spomenika nikla
je u Velikom parku kragujeva~ka
„dolina jorgovana”.
- Pre dve godine princ [arl
Filip zasadio je u Srbiji prvu
sadnicu ovog cve}a koje je obo`a-
vala wegova daleka ro|aka Jelena
An`ujska. Preko jorgovana, koji je
simbol lepote i prefiwenog duha,
nastavqamo tradiciju bliskosti
na{a dva naroda, ali nastojimo i
da oplemenimo brojne prostore u
Srbiji, ne bi li ih u~inili lep-
{im, boqim i plemenitijim za
`ivot. Na{a organizacija ovim
gestom, bez ikakvih politi~kih,
etni~kih i verskih barijera, `e-
li da pribli`i Francusku Srbiji
i od sveg srca
`elim svim va-
{im gra|anima
blagostawe i bo-
qu budu}nost,
izjavio je grof
Filip Pikapje-
tra posle sa|e-
wa jorgovana u
Velikom parku.
Pozivaju}i se
na poznatu izre-
ku „noblese ob-
li`” („plemstvo
obavezuje”), on je
istakao da je ak- SR\AN MATOVI] I MIRKO BABI]
cija „Srbija - DAJU SVOJ DOPRINOS
zemqa jorgova-
na” povezala sve u ideji da i eko-
lo{ki i humanitarno, zajedno sa
jerusalimskim vite{kim Redom
„Svetog Lazara”, pomognu Srbiji,
ali i da qudi sa Zapada boqe upo-
znaju i shvate kulturno, dru{tve-
no i tradicionalno lice va{e
zemqe.
- Razumevaju}i duh srpskog nar-
oda, mo`emo uspostaviti pravu
saradwu i podr{ku, zakqu~io je
Pikapjetra.
- U misiji obnove „doline jor-
govana” ciq nam je da svaki grad u
{to je zabele`eno u Jevan|equ po
Luki re~ima: „Bla`ena utroba ko-
ja Te je nosila i dojke koje si si-
www.kragujevacke.rs
Srbiji postane dolina jorgovana.
Ovu plemenitu misiju po~eli smo
pre tri godine u podno`ju mana-
stira Gradac, u kojem se kao mona-
hiwa upokojila plemenita Jelena
An`ujska, ali se nismo tu zausta-
vili. Nastavili smo pro{le godi-
ne u Beogradu zasadiv{i park
jorgovana na obali Save, a zatim
smo ovu akciju realizovali i u
Kraqevu, Vrawu, Novom Sadu, Va-
qevu, [apcu, a posle Kragujevca
nastavi}emo sa „qubi~anstvenim
po{umqavawem” Srbije i selimo
se u Vrawe, kostola~ki Vimenaci-
jum i carsku palatu Medijana u
Ni{u, informisala nas je Vesna JELENA AN@UJSKA, POSLE OSAM
VEKOVA, PONOVO SPOJILA
de Vin~a. SRBIJU I FRANCUSKU
Slika lep{e Srbije
Glumac Mirko Babi} rado se o- rodnog muzeja u Kragujevcu. U ovoj
dazvao u~e{}u u akciji „Srbija - akciji do sada su u~estvovale mno-
zemqa jorgovana”. ge javne li~nosti iz Srbije, poput
- Lepo se ose}am u~estvuju}i uOqe Ivawicki, Sowe Jaukovi}, O-
ovako neobi~nom projektu. Uvek livera Wega, Ane Saki}, @arka
mi je drago kada se na ovakav, kon-
Lazi}a, Miroslava Lazanskog, I-
kretan i plemenit na~in setimo vana Tasovca, Miodraga Taba~kog,
na{e pro{losti. Ja sam i odabrao Sne`ane Daki}, Milana Paro-
{kog, Rade \u-
ri~in, Alek-
sandra Kara-
|or|evi}a,
kao i brojni
~lanovi di-
plomatskog
kora, pripad-
nici evrop-
skog plemstva
i dvorova, po-
liti~ari,
privrednici,
sportisti...
Sem sa|ewa
VESNA DE VIN^A jorgovana or-
POKRETA^ AKCIJE ganizovani su
i brojni huma-
da se bavim umetno{}u ba{ zbog nitarni projekti kao {to su sa-
lepote koje ovaj poziv nosi. Kada radwa sa Crvenim krstom Srbije,
vidim da je posa|en novi cvet ili pomo} izbeglicama sa Kosova. Or-
sadnica nekog drveta u Srbiji, ja ganizatori su obezbedili labora-
se iskreno obradujem, kao kada se torijsku opremu, sanitetska vo-
rodi dete, iskren je bio Babi}. zila, medicinske aparate za broj-
Profesorka umetnosti u Pari- ne bolnice i ambulante, opremi-
zu Sofija di Garofani, umetnica li veliki broj u~ionica u {ko-
srpskog porekla, pred novinari- lama {irom Srbije. Pomogli su i
ma je obe}ala da }e ~itavu svoju u brojnim ekolo{kim projektima,
stru~nu biblioteku, kao legat os- poput onog „Vratimo lepotu reka-
taviti kragujeva~koj Univerzitet- ma”, a kao krajwi ciq ~itavog po-
skoj biblioteci, a kolekciju od duhvata je da se poboq{a imix
preko stotinu {e{ira fondu Na- Srbije u svetu.
poklon dobio Sveti Sava ka-
da i ~uvenu ikonu Trojeru~i-
cu od bratije Lavre Svetog
Save Osve}enog nedaleko od
Jerusalima.
Sveti Sava Osve}eni po
kojem je i na{ Sveti Sava do-
bio ime, pred svoju smrt
proro~ki je govorio okupqe-
noj bratiji monasima koji su
okru`ivali wegov odar, da
}e posle mnogo vremena La-
vru pohoditi jedan monah
plemi}kog roda sa Zapada, po
imenu Sava, kome oni treba
kao blagoslov da daju ikonu
Majke Bo`je Mlekopitateq-
nice i wegov igumanski `e-
zal. Pro{lo je gotovo sedam
vekova kada je na svom hodo-
~a{}u po Svetoj zemqi ovaj
manastir posetio Sveti Sa-
sao“. Za istoriju Srpske pravo- va, prvi srpski arhiepiskop i ~u-
slavne crkve ima poseban zna~aj. dotvorac. Prema predawu, a kada je
Prema crkvenom predawu, wu je na Arhiepiskop Sava prilazio kivo-
 www.kragujevacke.rs Четвртак, 15. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 17
Репортаже
ODAVAWE PO[TE JOVANU PANI]U SVI U^ESNICI
JOCI NA MESTU GDE JE UMRO MEMORIJALNE XIPIJADE

ednom godi{we ~lanovi U-

MEMORIJALNAX IPIJADA„V ILISA”

J
dru`ewa qubiteqa xipova
„Vilis” iz Kragujevca do-
ma}ini su xipijade na ko-
ju pozivaju goste iz
sli~nih udru`ewa {irom
Srbije. Ove godine skup
vlasnika i qubiteqa terenaca i-
mao je komemorativni karakter i
protekao je u znaku odavawa po-
{te Jovanu Pani}u Joci, osniva-
~u i predsedniku Udru`ewa, koji
je iznenada umro 22. avgusta ove
godine u Velikim P~elicama, se-
ku}id rvau sv omza branu.
Svi u~esnici xipijade, odr`a-
ne u nedequ, 11. oktobra, wih oko
50 sme{tenih u 20 vozila, imali
su crne majice sa likom pokojnog
Pani}a, a trasa kretawa karavana
odre|ena je da pro|e preko loka-
cije Usovine u Velikim P~elica-
ma i zadr`i se na mestu gde je
preminuo. Tu su ~lanovi ekspedi-
cije upalili sve}e, polo`ili
cve}e i odali po{tu svom dosko-
ra{wem predsedniku, se}aju}i se
wegovog entuzijazma i zalagawa da
ovo Udru`ewe za`ivi i stekne
{to vi{epr istalica.
U KOLONI JE BILO DVADESETAK, UGLAVNOM
STARIJIH MODELA XIPOVA
Po~astpr eminulom
predsednikuU dru`ewa
Ovogodi{watr adicionalnaxi pijadapr oteklau
znakuo davawapo {tene davnopr eminulompr edsed-
nikui o sniva~uU dru`ewaJo vanuP ani}u.V o`wa
nijebi lata kmi~arska,a lij epu tv odiote renima
kojisu pr edvi|enisa moza tr aktorei xi pove
- Pani} je sa grupom prijateqa je da okupqa qubiteqe terenaca i
osnovao Udru`ewe 1993. godine i prirode koji dele qubav prema vo-
dao mu ime „Vilis” po modelu a- `wi po te{ko pristupa~nim tere-
meri~kog vojnog xipa koji je tada nima. Uslov da neko postane ~lan
imao jedini u gradu. Sklopio ga je nije da poseduje xip marke „vi-
sam iz delova koje je pronalazio lis”, ve} bilo koji drugi, ali u-
{irom Srbije. Kasnije je sastavio glavnom na{i ~lanovi imaju
jo{ najmawe desetak „vilisa” po starije marke ovih vozila. Pani}
naruxbini i oni su i danas u vo- je, kao vrstan majstor, metalostru-
znom stawu. Ciq na{eg udru`ewa gar, znao da prona|e delove za sta-
re xipove, ili da
ih sam napravi na
SAVLADAVAWE strugu, ako je po-
VELIKIH USPONA I
NERAVNIH TERENA trebno. Wegov od-
lazak je veliki
gubitak za sve nas
zbog neiscrpne en-
ergije kojom je po-
kretao mnoge na{e
akcije i drugarstva
koje nas je godina-
ma vezivalo, ka`e
Miodrag Ili} Mi-
ge, preduzetnik i
potpredsednik U-
dru`ewa.
Karavan je posle
Usovina nastavio
put preko brda Li-
sa ka Dulenima,
rodnom selu Jovana Pani}a, a po- vi{e `iveo za ovakve skupove i
sle kra}eg zadr`avawa produ`io dru`ewa. Tu qubav prema xipovi-
do Golog brda izme|u atara Siqe- ma preneo je na k}erku Biqanu i
vice i Velikih P~elica. Vozilo unuke Stefana i Filipa koji su i
se planinskim putevima kojima danas sa nama. Bez wega }e biti
mo`e da pro|e samo zaprega, trak- te{ko, ali na{e Udru`ewe }e na-
tor ili xip. Iako je ovoga puta staviti sa radom. Sada imamo oko
izostao takmi~arski deo xipija- 50 ~lanova, raznih zanimawa i
de, trka na delu trase i merewe godina, a uslov da postanete ~lan
vremena, zbog
wenog memori-
jalnog karakte-
ra, sam prolazak
te{ko prohod-
nim planinskim
putevima uvek je
nova avantura
punau zbu|ewa.
Na Golom brdu
prire|en je ru-
~ak za sve u~e-
snike kraj vike-
ndice brvnare
Dragana Mile-
ti}a, ~lana „Vi- NA KRAJU, RU^AK KRAJ BRVNARE
lisa”, koju je sam DRAGANA MILETI]A
sagradio u `ivo-
pisnom planinskom ambijentu. nije posedovawe xipa. Povezani
Kao i uvek, razgovaralo se o doga- smo sa sli~nim udru`ewima {i-
|ajima sa pro{lih xipijada i do- rom Srbije, od Bora, Petrovca na
govaralo o novim susretima. Mlavi i Beograda, do Gorweg Mi-
Gosti su ovoga puta bili ~lanovi lanovca i ^a~ka. Kao i danas, i na
udru`ewa xipxija iz Jagodine i budu}im susretima uvek }emo se
Despotovca. se}ati sa po{tovawem na{eg do-
- Joca je bio du{a i motor ovog skora{weg predsednika Joce, ka-
kluba. Imao je energiju da stvori `e Slobodan Milanovi}, pred-
pozitivnu atmosferu i pokrene sednikS kup{tine„V ilisa”.
qude. Od svih nas mo`da je on naj- M. P.

OD NAREDNOG BROJA U „KRAGUJEVA^KIM” I NA PROGRAMU KANALA 9

tu u kome su po~ivale mo{ti Sve-
tog Save Osve}enog, igumanski `e-
zal je pao sa zida pred wegove noge,
a ikona Bogorodice Mlekopita-
teqnice se pokrenula na svom pos-
toqu. To se ponavqalo jo{ tri puta,
to jest, kad god je Sveti Sava srpski
ulazio u ovu prostoriju. Tako se
proro~anstvo ostvarilo. Tada su
mu pokloweni i `ezal i ova ikona,
kao i ikona Bogorodice Trojeru~i-
ce. Trojeru~icu }e Sveti Sava po
povratku na Svetu Goru ostaviti
manastiru Hilandar, dok je igu-
manski `ezal i Bogorodicu Mle-
kopitateqnicu poneo sa sobom u
keliju u Kareji. (Danas se ~uva u
Isposnici – Tipikarnici Svetog
Save u Kareji.) Mimo obi~aja na{e
Crkve, Sveti Sava je ovu ikonu po-
stavio na desnu stranu ikonostasa,
gde se ina~e postavqa ikona Gospo-
da Isusa Hrista.
U srpskoj crkvi poznata je i
freska Bogorodice Mlekopita-
teqnice u Pe}koj patrijar{iji iz
vremena Arhiepiskopa Danila i u
manastiru Naum kod Ohridskog je-
zera koji danas pripada Makedon-
skoj crkvi.
Ina~e, kopija ikone Bogorodi-
ce Mlekopitateqnice koja je sti-
gla u Kragujevac do~ekana je is-
pred Krsta, nakon {to je kroz grad
pro{la litija vernika koji su se
ovim povodom skupili u Sabor-
nom hramu. U litiji je osim veli-
kog broja gra|ana bilo i dosta
Ajded au hvatimod uh(a)
Te{ka vrmena, velika kri- da je bio srpska prestoni- znaju i Duh(a) i duhove, da
u~enika koji u~e veronauku. Peva-
Qudi se
za, sa neizvesno{}u kada ca. Postoji li neki nevi- ih propitaju i da se potom,
ju}i pesmu „Dostojno je bla`enom prepoznajupo }e se okon~ati. Grad se „lo- dqivi duh koji nam sve to ako je mogu}e, kolektivno
zvati tebe Bogorodicu“. Oni su gradu, a grad mi” izme|u najavqene bu- „ude{ava”? Ima li grad u- odredimo ko smo, gde smo i
pro{li glavnom ulicom grada i du}nosti najperspek- op{te svog Duha? Ili ov- kuda daqe – sa Duhom ili
potom ponovo do{li u Saborni poq udima tivnijeg u Srbiji i sta- de `ivi vi{e ili mnogo bez wega.
hram gde je slu`ena sve~ana slu- re etikete „doline malih duhova razme{te- „Hvata~i” }e biti Kra-
`ba Akatist Bogorici Mlekopi- gladi”. nih po wegovim raznim gujev~ani, qudi koji i
tateqnici. Vladika Jovan istakao Novo vreme pado- delovima i kucima? sami imaju svoj duh.
je da je ovaj dar bio i za wega izne- va i uspona, ciklu- Mo`da je ovo trenutak da Od slede}eg broja „Kragu-
na|ewe koje mu je uprili~ila ma- si koji se smewuju ih uhvatimo i izvedemo jeva~kih” ima}ete prili-
ti Nektarija uz pomo} vernih jo{ od doba ka- pred gra|ane, da oni prepo- ku da ~itate wihova
hri{}ana Branislava Mitrovi- gledawa i tragawa.
}a, Radeta Tani}a, Slobodana Si- Istovremeno }ete
mi}a, Milomira Majdevca, Dra- upoznati i wih
gana i Desimira Petkovi}a koji i aktera koji }e ih
su materijalno pomogli sestrin- pitawima voditi.
stvo Kaleni}a. Govore}i o zna~a- Te dijaloge mo}i
ju dolaska ove ikone u Kragujevac, }ete da vidite i
episkop {umadijski pozvao je ~ujete i na Tele-
Kragujev~ane da pri|u ovoj ikoni, viziji Kanal 9,
iznesu joj svoje muke i nevoqe, ra- subotom od 20 sa-
dosti i tuge i izliju du{u jer }e ti.
im ona sigurno pomo}i. Ova se i- Sve }e vam, nar-
kona ina~e smatra za{titnicom avno, biti jasnije
majkii ma led ece. i zanimqivije ka-
GordanaJ OCI] da po~nemo da hva-
tamod uha.
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. октобар 2009.
DVED ECENIJEK RAGUJEVA^KOGB RENDA
Plavisla doledod Srca
Poslasti~arnica
„Srce”,k ojaj e
otvorenapr e20
godina,d anas
jepo stalak ultno
mesto u gradu i
sladokuscimanu di
obiqek upova,
vo}nihsa lata,
kola~ai
o~aravaju}ih
napitaka
akve ti ima{ veze sa
К
sladoledom, osim {to
voli{ da ga jede{?
[ta }e{ raditi zi-
mi? Pa, i ]emal u ok-
tobru gasi ma{ine, a
ti si sada na{ao da o-
tvara{ poslasti~arnicu! Ko, jo{,
zimij edesla doled?
Ovako je reagovala ve}ina pri-
jateqa Vladislava Avramovi}a,
Kragujev~anina mnogo poznatijeg
kao Vlada Srce, kada im je pre 20
godina rekao da }e otvoriti po-
slasti~arnicu. Uprkos sumwama i
neverici, 21. oktobra 1989. godi-
ne „Srce” je po~elo da radi. Sla-
doledi napravqeni po
italijanskoj recepturi na pre~ac
su osvojili Kragujev~ane. Ni zi-
ma nije bila prepreka – lokal u
Ulici Branka Radi~evi}a stalno
je bio pun. Neki su, kada nije bilo
mesta, sa kupom u rukama izlazi-
li ispred „Srca” i u`ivali u le-
denoj poslastici, ne obaziru}i se
nasnegk ojij epr ovejavao.
Pionirskip osao
Malo ko se danas se}a da je Vla-
dislav Avramovi} „pre „Srca”
bio, i to vrlo uspe{an, jedan od
retkihpr ivatnihi zdava~a.
- Imali smo oko 45.000 pret-
platnika. Me|utim, krajem osam-
desetih prodaja je po~ela da pada.
Ve} se moglo nazreti da }e se tr-
`i{te smawiti i shvatio sam da
je vreme za novi posao, po~iwe
pri~uA vramovi}.
Prva ideja mu je bila da pokre-
ne privatni magazin, ali po tada-
{wim zakonima to nije bilo
mogu}e. Onda se u Srbiji pojavio
Italijan koji je prodavao ma{i-
ne za poslasti~arsku proizvodwu.
Kako je Avramovi}u nedostajao
deo novca za kupovinu opreme, o-
bratiosepr ijateqima.
- Sigurno ima desetak qudi ko-
jima sam nudio da zajedno u|emo u
ovaj posao. Svi su me gledali kao
da sam poludeo. Smatrali su da ne
poznajem posao, da pored nekoli-
ko kragujeva~kih poslasti~arni-
ca sa dugom tradicijom nemam
nikakve {anse, da ovde niko ne}e
zimi jesti sladoled, pri~a Avra-
movi}.
СЕРВИСНИ ВОДИЧ
www.kragujevacke.rs
Јубилеји
Mitrovi}, ~ine veli-
ku porodicu „Srca”,
koja je postala kultno
mestou g radu.
- U ovaj posao ulo-
`ena je velika qubav i
entuzijazam, zato smo
danas tu gde jesmo, ka-
`eT atjana.
Od male poslasti-
~arnice koja je radila VLASNICI TATJANA MITROVI]
u svega sedamdesetak I VLADA AVRAMOVI]
kvadrata, „Srce” je postalo brend vo}nih salata i sladolednih ku-
prepoznatqiv u regionu. Pre tri pova, kao i preko 50 vrsta torti
godine preselili su se na novu i kola~a. Tako|e, u „Srcu” slado-
lokaciju, u prostor od preko 500 kusci mogu dobiti jo{ i hrskavi
kvadrata, koji Kragujev~ani zovu italijanski keks, kroasane, piz-
„Novo Srce”. Prostor ure|en po- zete i vrhunsko pecivo, 40 vrsta
put ~uvenih be~kih poslasti~ar- kafe i koktela od kafe, 12 ukusa
nica ujedno predstavqa i najve}i tople ~okolade i isto toliko ti-
„SRCE” NUDI PREKO PEDESET VRSTI
TORTI I KOLA^A objekato vogti pan aB alkanu. pova frapea i milk{ejkova.
Uzalud se trudio da objasni ka-
ko je ovo ne{to sasvim novo, da
]emal pravi orijentalni, a da }e
on raditi sladoled po italijan-
skoj recepturi. Mnogi koji su ta-
da odbili da budu deo pri~e o
„Srcu”, danas se kaju. Dodu{e, ni
Avramovi} nije mogao da pretpo-
stavi da }e „Srce”, jedna od prvih
poslasti~arnica ovog tipa u Sr-
biji, u startu posti}i toliki u-
speh. Neveliki lokal u Ulici
Branka Radi~evi}a stalno je bio
pun.
- Ma{ine smo isplatili za sve-
ga 11 meseci. Dnevo nam je odlazi-
lo po 100 kilograma banana. I
Italijani su bili iznena|eni, po-
{to se i u ve}ini tamo{wih posla-
sti~arnica ma{ine za pravqewe
sladoleda gase u oktobru i ponovo
ukqu~uju tek u aprilu, prise}a se
po~etaka vlasnik „Srca”.
Nova kragujeva~ka poslasti-
~arnica je, u startu, ponudila
~ak 18 vrsta sladoleda razli~itog
ukusa, {to je za tada{we vreme
bilo nezamislivo. Kupovi u „Sr-
cu” nisu osvajali samo ukusom,
ve} i vizuelnim izgledom. Ina~e,
ova poslasti~arnica, koja je pio-
nir po mnogo ~emu, uvela je u mo-
du me|u mali{ane i jedan hobi – OD PLAVOG DO SLADOLEDA SA @ITOM
sakupqawe papirnih „zastavica”
i dekoracija, koje su bile {arm- Ni sa dizajnom meni karti nije i- - Pored dva maloprodajna ob- Jo{ jedan kuriozitet vezan je za
antan dodatak svakom kupu. Tako- {lo lako – ni {tampa, ni kompju- jekta, imamo i veleprodaju koja ovu poslasti~arnicu, jer je upra-
|e, u ovoj poslasti~arnici, ti teri nisu bili kao dana{wi, pa snabdeva preko 500 kupaca {irom vo „Srce” prvo osmislilo slado-
isti de~aci i devoj~ice imali su smo sli~ice rezali iz drugih ka- Srbije. U saradwi sa italijan- led sa ukusom `ita, kada su ga
prilike da, prvi put, probaju pla- taloga i sastavqali svoju kombi- skom firmom „Isa”, radimo i o- dizajnirali za jedan sajam u Ita-
visla doled. naciju. Zaista smo bili pioniri premawe ugostiteqskih objekata,
liji. Italijani su, ina~e, paten-
Ina~e, zanimqiv podatak je da u svakom pogledu, ka`e Tatjana pre svega kafe poslasti~arnica,
Mitrovi}, najstarija }erka Vla- i to po principu fran{ize. Na tirali na stotine razli~itih
se danas mnogi kupovi zovu ba{ o-
nako kako su ih „krstili” vlasni- dimira Avramovi}a, koja se u po- nedavno odr`anom Sajmu ugosti- ukusa, ali su, eto, jedan zaboravi-
ci„S rca”. sao ukqu~ila od samog po~etka, teqstva u Beogradu, predstavili li.
- „Meksiko” i „Aloha” su, reci- mada je u to vreme bila jo{ gim- smo koncept mini poslasti~ar- Posle dve decenije rada, vlas-
mo, imena koja smo mi nadenuli nazijalka. nice koja mo`e da radi na svega o- nici „Srca” najponosniji su na
kupovima, ali se te kombinacije sam kvadrata i idealna je za to {to nekada{wi de~aci i de-
sladoleda, {laga i vo}a danas ta- Sladoledo d` ita tr`ne centre i {oping molove, voj~ice, koji su krajem osamde-
ko nazivaju u poslasti~arnicama „Srce” je, od po~etka do dana obja{wavaT atjana. setih zadivqeno odgonetali od
{irom Srbije. Recepture za kupo- dana{weg, porodi~na firma u Najpoznatija kragujeva~ka po- ~ega se pravi „plavi sladoled”,
ve sami smo smi{qali, gledaju}i koju su ukqu~eni svi, osim najm- slasti~arnica („vidimo se kod danas dovode svoje mali{ane u
fotografije koje smo dobijali iz la|ih ~lanova familije Vlade A- „Srca”) po~ela je sa 18 vrsta sla-
„Novo Srce”.
Italije, odgonetaju}i od ~ega bi vramovi}a. Naravno, i pedesetak doleda, a danas ima u ponudi vi-
odre|eni kup mogao da se sastoji. zaposlenih, po re~ima Tatjane {e od 40, kao i 50 razli~itih MarijaO BRENOVI]
www.kragujevacke.rs Четвртак, 15. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 19
Поводи
OSNOVCI U AKCIJI „O^ISTIMO [UMARICE”

Revoltirani roditeqi
U okviru akcije „O~istimo Srbi-
ju“ sredinom pro{le sedmice, u
saradwi gradske Slu`be za za{ti-
tu `ivotne sredine, [kolske up-
rave i 12 osnovnih {kola
organizovana je akcija „O~istimo
[umarice“.
Na jednom delu Spomen parka
okupilo se oko 600 u~enika od pe-
tog do osmog razreda, a zadatak je
bio da se u toku akcije od sat i po
vremena deo lokacije o~isti od
„PET” ambala`e i ostalog otpa-
da.
Plan je da ovakve akcije posta-
nu tradicionalne, a ciq je da se
ubudu}e prikqu~e i sredwe {ko-
le i da se kao pre 20 i vi{e godi-
na pred Oktobarske sve~anosti uz
pomo} u~enika urede [umarice.
DEO MAGISTRALE U IZGRADWI Me|utim, dok su sa jedne stra-
ne „O~istimo [umarice” promo-
visali predstavnici gradske vla-
AUTO-PUT PODELIO BOTUWE sti, ~lanovi Gradskog ve}a, za za-
{titu `ivotne sredine dr Sr|an
Matovi}, za socijalnu politiku i
dru{tvenu brigu o deci Slavica
Saveqi}, kao i za obrazovawe Dra-
goslav Milo{evi}, zaposleni u
„^isto}i”, „Zelenilu” i Spomen
parku 21. oktobar, ima roditeqa
koji su osudili anga`ovawe dece
osnovno{kolskog uzrasta u takvoj
akciji.
Zapravo, kako navodi nekoli-
cina roditeqa koji ne `ele da
im se spomiwe ime, kako ne bi
svojoj deci stvarali probleme,
jer je sve {to se doga|alo podr-
`ano od gradskih ~elnika, pa i
same [kolske uprave, neprime-
reno je da u~enici od petog do o-
smog razreda skupqaju otpad po
Spomen parku. Deca su, prema re-
~ima ovih roditeqa, izme|u os-
talog, nailazila na kori{}ene
kondome i toalet papir. Ako ve}
govorimo o tradiciji, revolti-
rani roditeqi su o~ekivali da
}e deca ure|ivati humke i pros-
tor oko wih.
A. J.

Nadvo`wak dogodine JKP ''PARKING SERVIS KRAGUJEVAC'' OBJAVQUJE

Izme|u dva dela sela koje saobra}ajnica me|uvremenu, kao privremeno re-
razdvaja nadvo`wak }e se raditi dogodine, jer {ewe uz asfaltirawe magistrale
je potrebno vreme da se od Ministarstva za radi}e se servisna saobra}ajnica OGLAS
kojom }e se iz Botuwa ukqu~ivati
NIP dobiju neophodna sredstva na prvu petqu koja je na Kapovcu, u-

bog izgradwe magi- ali ne i nadvo`wak na mestu gde

daqena svega 200 do 250 metara.
Nadvo`wak }e se raditi dogo-
O JAVNOJ LICITACIJI

З
stralnog puta prvog
reda Kragujevac - La-
povo predstavnici
`iteqa sela Botuwe su
prethodnih dana iz-
gleda vi{e boravili u
gradu, nego na svojim imawima. O-
sim ura|enih 5,5 kilometara i
nedavno zapo~etih jo{ 4,6 kilo-
metara magistrale koja }e do kra-
ja godine sti}i do teritorije
Op{tine Bato~ina, prema projek-
tu grade se nadvo`wak preko pru-
ge u Jovanovcu, petqa u
Cvetojevcu, most preko Lepenice
i propust na Botuwskom potoku,
ODREЂENA NOVA LOKACIJA ZA PRODAJU DRVA
Uvedena i kvitarina
Sa magistralnog puta u
Stanovu i pored pijace
na Aerodromu, prodavci
drva za ogrev izme{teni
su u Ulicu Raje
Vuksanovi}a, izme|u
Erde~a i Gro{nice
bi se izbegle saobra}ajne
magistrala deli Botuwe na dva
dela. Zbog toga je delegacija sela u
nekoliko navrata dolazila u Pre-
duze}e za izgradwu grada.
Zahtevali su zvani~nu potvrdu
da }e se izgraditi i botuwski
nadvo`wak, jer trenutno do svojih
wiva idu okolnim putevima, uda-
qenim nekoliko kilometara, ili
prave saobra}ajne prekr{aje ne-
propisno prelaze}i magistralni
put koji je jo{ uvek u izgradwi.
Prema informacijama iz Pred-
uze}a za izgradwu, planom detaqne
regulacije predvi|en je nadvo-
`wak, a izrada projekta jo{ traje. U
dine, kada se trasa magistralnog
puta prvog reda nastavqa kroz Ba-
to~inu, jer je osim ne{to obim-
nijeg graditeqskog zahvata
potrebno i vreme da se od Mini-
starstva za nacionalni investi-
cioni plan dobiju neophodna
sredstva. Ali, nagla{eno je i da
se ne mo`e o~ekivati da svako se-
lo du` prilaza Koridoru 10 ima
svoj izlaz. Iz Nik{i}a }e se pre-
ma Kragujevcu izlaziti tako {to
}e se skretati prema Bato~ini,
voziti do prve petqe u Badwevcu,
pa tek onda okretati prema gradu.
A. JOKI]EVI]
ZA PRODAJU NAPU[TENIH VOZILA
A. Javno ogla{avawe- usmeno nadmetawe vr{i se radi pro-
daje napu{tenih vozila i to: Zastava 101(dva vozila), Za-
stava 128 i Zastava 750- sva ~etiri po po~etnoj ceni od po
8.000,00 dinara bez PDV-a.
B. Javna licitacija – usmeno nadmetawe za kupovinu
napu{tenih vozila koja su uklowena po nalogu komunalne
inspekcije odr`a}e se u prostorijama JKP''Parking servis
Kragujevac'' u Kragujevcu, ul. Kraqeva~kog bataqona bb, dana
20.10.2009. godine (utorak) sa po~etkom u 12 ~asova.
V. Pravo u~e{}a na licitaciji imaju pravna lica, ~iji
predstavnik mora da poseduje pismeno ovla{}ewe za
u~e{}e na licitaciji i fizi~ka lica koja uplate - polo`e
kauciju u iznosu od 1.000,00 dinara. Kaucija se pola`e naj-
mawe 30 minuta pre po~etka usmenog nadmetawa, odnosno
uplatom na ra~un JKP ''Parking servis Kragujevac'' broj
105-40001-15 kod AIK Banke.
G. Komisija koja sprovodi licitaciju pre po~etka usmenog
nadmetawa proveri}e sve prijave i polo`ene kaucije i
ne}e dozvoliti u~e{}e licima koja ne ispuwavaju tra`ene
uslove.

Д gu`ve u Stanovu pored

glavne saobra}ajnice za
Kraqevo, do kojih dolazi
zbog nepropisnog parki-
rawa kamiona i traktora sa kojih
se prodaju drva za ogrev, obezbe|e-
na je nova lokacija za tu namenu.
Prodaja drva obavqa}e se na putu
izme|u Erde~a i Gro{nice, u Uli-
ci Raje Vuksanovi}a u MZ Veliko
Poqe, a kvitari „Gradskih tr`ni-
ca” napla}iva}e 250, odnosno 500
dinara dnevno za ovu uslugu, odlu-
~eno je na posledwoj sednici
Gradskog ve}a.
Godinama se prodaja ogrevnog
drveta odvijala pored glavnog pu-
ta u Stanovu, a u posledwe vreme
i preko puta zelene pijace na Ae-
rodromu. Nakon insistirawa Tr-
`i{ne i Komunalne inspekcije,
kao i saobra}ajne policije, odre-
|ena je nova lokacija gde }e pro-
davci drva parkirati svoja
vozila i obavqati prodaju.
DRVA ZA OGREV OD SADA SU NA PUTU GRO[NICA - ERDE^
Prema re~ima direktora „Gra-
dskih tr`nica” Radoslava Mir-
kovi}a, jedina pija~na lokacija
koja je predvi|ena za prodaju o-
grevnog drveta nalazi se u okviru
kompleksa sto~no-kvanta{ke pi-
jace, ali nije u funkciji, po{to
je niko ne koristi.
- Ova lokacija povr{ine od oko
pet hektara ima sve uslove za oba-
vqawe ove delatnosti - ogra|ena
je, ima vodu, struju, sanitarni
~vor. Problem je u tome {to naj-
ve}i broj tih prodavaca dovozi
drva sa Gledi}kih planina i tre-
balo bi da traktorima pro|u kroz
~itav grad kako bi do{li do ove
D. Kaucija se ne vra}a ponu|a~u ~iju ponudu Komisija
prihvati kao najpovoqniju, ve} se ista zadr`ava i ra~una
kao avans za uplatu kupoprodajne cene. Ostalim
ponu|a~ima kaucija se vra}a odmah po zavr{etku licita-
cije, odnosno narednog dana ako je upla}ena virmanskim
pijace. To je razlog {to oni ne do-
laze na mesto koje je za to predvi- putem.
|eno, nego prodaju drva pored
puta u Stanovu, ka`e Mirkovi} i
dodaje da }e se prodaja na novoj \. Sa najpovoqnijim ponu|a~em zakqu~i}e se kupoprodajni
lokaciji tretirati kao vanpija~- ugovor.
na, ali kao jedino re{ewe.
To je, zapravo, ulica povr{ine
od oko 40 ari, koja je o~i{}ena i E. Sva potrebna obave{tewa i informacije mogu se dobiti
ure|ena, ali bez uslova predvi|e- na telefon 034/338-780 - Toma Radovi}.
nih za pija~nu prodaju. Ovo je je-
dini na~in da se rastereti
saobra}aj u Stanovu, ali kako ni- @. Razgledawe vozila mo`e se vr{iti svakog radnog dana u
je lako promeniti stare navike, vremenu od 8 do 20 ~asova na depou JKP''Parking servis
inspekcije i policija, po svemu
sude}i, ima}e pune ruke posla. Kragujevac'' u Kragujevcu, ul. Kraqeva~kog bataqona bb.
G.B.
20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. октобар 2009. www.kragujevacke.rs

САОБРАЋАЈ
Lo{a nedeqa za motocikliste
Proteklu nedequ
obele`ilo je
20 saobra}ajnih
nezgoda na
prigradskim
putevima i gradskim
ulicama, u kojima
je pet osoba
te{ko povre|eno
i osmoro lak{e
 Zbog brze vo`we, motocikli-
sta Goran S. (29) iz Kragujevca
prevrtao se automobilom po
putu i pri tom zadobio te{ke
telesne povrede. To se desilo
5. oktobra, oko 14 sati, u Bule-
varu kraqice Marije. Pored
motocikliste, za ovu nezgodu
odgovoran je i voza~ putni~kog
automobila Jovan N. iz Krag-
jevca, koji je nepropisno izvo-
dio radwe vozilom, ali se u
policiji ne ka`e i koje.
 Pe{ak ^edomir I. (61) iz
Kragujevca zadobio je te{ke
telesne povrede 5. oktobra,
oko 20 sati, u Ulici 9. maja,
kada je na wega naleteo, zbog
br`e vo`we, @eqko J. iz Kra-
gujevca, voza~ putni~kog auto-
mobila. Me|utim, tu`ba }e
biti podneta i protiv pe{aka
po{to se veruje da je i on do-
prineo ovoj nezgodi, jer se ne-
oprezno kretao po kolovozu.
 Zbog neopreznog prela`ewa
kolovoza, Milanka P. (73) iz
Kragujevca te{ko je povre|ena
u saobra}ajnoj nesre}i, koja se
Хроника
dogodila 8. oktobra, u 9,30 sa-
ti, na raskrsnici Kraqeva~-
kog bataqona i Tina Ujevi}a.
 U Ulici Kraqeva~kog bata-
qona, 8. oktobra, u 13 sati, do-
{lo je do sudara vozila u
istom smeru, za koji su odgo-
vorna oba u~esnika u saobra-
}aju. S jedne strane, voza~
teretwaka, Du{an T. iz Kragu-
jevca, polukru`no je okretao
svoje vozilo, a s druge strane,
Goran M. (33) iz Kragujevca,
voza~ putni~kog auta, koji je u-
jedno i lak{e povre|en, br`e
se kretao.
 Na raskrsnici ulica kraqa
Milana i Du{ankin venac, 8.
oktobra, u 15 sati i 15 minuta,
do{lo je do bo~nog sudara po-
{to voza~ putni~kog utomobi-
la Sima P. iz Kragujevca nije
ispo{tovao pravo prvenstva
prolaza. Tom prilikom lak{e
je povre|en sedamnaestogodi-
{wi P. S. iz Kragujevca, voza~
bicikla s motorom, ba{ kao i
D. ]. (16) iz Kragujevca, koja se
vozila na skuteru.
 Voza~ putni~kog automobila
Zoran M. iz Kragujevca, usled
alkoholisanosti i br`e vo-
`we, 8. oktobra, oko 18 sati, u
Bulevaru kraqice Marije uda-
rio je u drugo zaustavqeno put-
ni~ko vozilo, za ~ijim se
upravqa~em nalazio Neboj{a
M. (46) iz Kragujevca. Drugi
voza~ je tom prilikom zado-
bio lake telesne povrede.
 Devetog oktobra u 12,30 sa-
ti, u Ulici Svetozara Marko-
vi}a, sudarili su se voza~
putni~kog automobila Du{an
N. iz Jagodine i {esnaestogo-
di{wi motociklista Stevan G.
iz Kragujevca, najverovatnije
zato {to voza~ putni~kog auta
nije dr`ao vozilo uz desnu i-
vicu kolovoza. Voza~ bicikla
s motorom je, tom prilikom,
zadobio lake telesne povrede.
 U saobra}ajnoj nezgodi koja
se dogodila 12. oktobra, oko 22
sata, na lokalnom putu u Paja-
zitovu, povre|eno je pet osoba.
Upravqaju}i teretwakom mar-
ke „fijat”, iz smera Velikog
[ewa prema Lu`nicama,
Mirjana M. (19) iz mesta Rado-
vawe kod Velike Plane, zbog
neprilago|ene brzine, pre-
{la je vozilom preko desne i-
vice kolovoza i udarila u
betonsku ogradu. Weni putni-
ci, B. V. (15) i Sne`ana V. (57)
iz Malih Kr~mara kod Ra~e,
zadobile su te{ke telesne po-
vrede i zadr`ane su na daqem
le~ewu u Klini~kom centru,
dok su Milan V. (62) i Goran S.
(18), tako|e iz Malih Kr~ma-
ra, lak{e povre|eni, ba{ kao
i voza~ Milena M.
Protiv we }e biti podneta
krivi~na prijava, zbog posto-
jawa osnova sumwe da je po~i-
nila te{ko krivi~no delo
protiv bezbednosti javnog sao-
bra}aja.
E. J.
ПОЛИЦИЈА
Svedoku
polomio rebra
Kragujev~anin Vladan M. (29)
li{en je slobode 10. oktobra, a za-
tim sproveden istra`nom sudiji
Okru`nog suda zbog postojawa os-
novane sumwe da je po~inio raz-
bojni{tvo i spre~avao doka-
zivawe sudskog postupka.
Naime, veruje se da je on 9. ok-
tobra, u popodnevnim satima, u
nasequ @draqica, napao izve-
snog D. J. (31), tukao ga nogama i
rukama do te mere da mu je naneo
te{ke telesne povrede i polomio
rebra. Vladan M. je, tom prili-
kom, od svoje `rtve oduzeo „sams-
ungov” mobilni telefon, a
ostavio mu svoju „nokiju”. Zapre-
tio mu je da slu~aj ne prijavquje
policiji po{to se, navodno, radi
samo o zameni telefona. Sporni
mobilni telefon je, ina~e, pro-
na|en kod Vladana M.
Pored toga, sumwa se i da je po-
ku{ao da uti~e na D. J. da prome-
ni iskaz u krivi~nom postupku,
koji se vodi protiv wega u ovda-
{wem Op{tinskom sudu, pod sum-
wom da je po~inio krivi~no delo
kori{}ewe tu|eg vozila.
Prodaja droge
u Politehni~koj
{koli
Osamnaestogodi{wi Milo{ S.
iz Kragujevca i godinu dana mla-
|i S. J. iz obli`weg sela li{eni
su slobode 12. oktobra. Oni su
privedeni istra`nom sudiji O-
kru`nog suda pod sumwom da su
po~inili krivi~no delo neovla-
{}ene proizvodwe, dr`awa i sta-
vqawa u promet opojnih droga.
Veruje se da je Milo{ M., po-
~etkom {kolske godine, anga`o-
vao pomenutog maloletnika da, po
wegovom nalogu i instrukcijama,
u~enicima kragujeva~ke Poli-
tehni~ke {kole za ma{instvo i
saobra}aj prodaje marihuanu, po
ceni od 800 dinara za paketi}.
Oni su tako, od po~eka {kolske
godine do momenta li{avawa slo-
bode, uspeli da prodaju 17 paketi-
}a u~enicima ove {kole.
Kriminalisti~ki policajci pro-
na{li su jedan paketi} kod malo-
letnog S. J. pre nego {to je uspeo
da ga otu|i. Maloletnik je poli-
ciji izjavio da to nije radio na
dobrovoqnoj osnovi, ve} zato {to
mu je Milo{ M. pripretio.
Obili magacin
zbog
ve{ ma{ine
Mile N. (27) i Boban K. (32), o-
bojica iz Aran|elovca, li{eni su
slobode 13. oktobra i wima je od-
re|ena mera zadr`avawa u traja-
wu do 48 sati, zbog postojawa
osnova sumwe da ukrali ve{ ma-
{inu. Nakon isteka te mere bi}e
privedeni ista`nom sudiji Op-
{tinskog suda.
Ima indicije da su wih dvoji-
ca, 13. oktobra ove godine, sat
vremena po pono}i, „ladom” dop-
utovali u Topolu i u Bulevaru Vo-
`da Kara|or|a obili magacin
STR „Elektrometal” i iz wega iz-
neli neraspakovanu ve{ ma{inu.
Pri wihovom povratku u Aran|e-
lovac, zaustavila ih je policijska
patrola i u gepeku prona{la u-
kradenu tehni~ku robu.
E. J.

JKP »GRADSKE TR@NICE« KRAGUJEVAC JAVNO STAMBENO PREDUZE]E «KRAGUJEVAC»

GRAD KRAGUJEVAC Ul. CRVENOG BARJAKA BR. 1
RASPISUJE
Gradska uprava za komunalne
poslove i nadzor
OGLAS
JAVNI POZIV ZA IZDAVAWE U ZAKUP PIJA^NIH
MESTA ZA POSTAVQAWE KAVEZA
(usmeno nadmetawe )
Za polagawe ispita o poznavawu grada
Na pija~nom platou, Glavne zelene pijace u ul. Cr-
Kragujevca i propisa u oblasti auto taksi venog barjaka br. 1 , Kragujevac izdaju se u za-kup
prevoza putnika (licima koja vr{e ili }e pija~na mesta za postavqawe kaveza
vr{iti delatnost auto taksi prevoza) (za prodaju sadnica):
Gradska uprava za komunalne poslove i nadzor - Odeqewe pija~no mesto br. 1
pija~no mesto br. 2
za saobra}aj, poziva na polagawe ispita lica koja vr{e,
ili }e vr{iti delatnost taksi prevoza na teritoriji pija~no mesto br. 3
pija~no mesto br. 4
Kragujevca.
pija~no mesto br. 5
Ispit se organizuje na osnovu Pravilnika o programu i pija~no mesto br. 6
na~inu polagawa ispita za obavqawe delatnosti auto taksi pija~no mesto br. 7
prevoza, a odr`a}e se u ponedeqak, 26. oktobra 2009. godine
u 15.30 sati u sali 105 Skup{tine grada. - Pravo u~e{}a imaju sva pravna i fizi~ka lica.
- Po~etna cena mese~ne zakupnine za pija~no me-
Kandidati koji pola`u ispit moraju da sto po metru kvadratnom je 1.504,10 dinara bez
PDV-a
ispuwavaju slede}e uslove:
- Depozit za u~e{}e na licitaciji iznosi 1.000,00
dinara i uplata }e se izvr{iti od strane u~esnika
- Da poseduju voza~ku dozvolu ''B'' kategorije najmawe
pre po~etka licitacije na blagajni Preduze}a.
3 godine - Javna licitacija }e se sprovesti samo u slu~aju
- Da poseduju lekarsko uverewe za profesionalne voza~e prijave najmawe dva zainteresovana lica za jedno
pija~no mesto.
Kandidat treba sa sobom da ponese li~nu kartu na uvid. - Javno nadmetawe obavi}e se u ponedeqek 19.
10. 2009. godine sa po~etkom u 11,00 ~asova u ob-
Na osnovu polo`enog ispita, Grad izdaje sertifikat o jektu »[umadija« ,Gradske zelene pijace u
poznavawu grada Kragujevca, poznavawu propisa iz oblasti kancelariji Direkcije.
auto taksi prevoza putnika i propisa koji reguli{u - Na dan licitacije zainteresovani }e biti upoz-
bezbednost saobra}aja na putevima, kao i prevoz u drum- nati sa lokacijom pija~nih mesta za postavqawe
skom saobra}aju. kaveza.
Sertifikat }e se ubudu}e koristiti u postupku dobijawa Bli`e informacije se mogu dobiti na
legitimacije taksi voza~a, u skladu sa Odlukom o auto telefon JKP »Gradske tr`nice« Kragujevac,
taksi prevozu putnika na teritoriji grada Kragujevca. br. 301-625, svakog radnog dana
od 7,00 do 15,00 ~asova.
OBJAVQUJE
OGLAS
O DAVAWU U ZAKUP STANOVA
na odre|eno vreme do 3 godine
- Josifa [nersona br. 6, povr{ina 63.00 m2
- Qube Vu~kovi}a br. 4, povr{ina 44.00 m2
- Bra}e Petkovi} br. 13, povr{ina 30.00 m2
Po~etna mese~na cena za stan iznosi 222,00
din/m2.
Zakupac snosi i tro{kove osigurawa.
Ponude se dostavqaju u zatvorenoj koverti sa naz-
nakom «Ponuda za zakup stana» i to iskqu~ivo
preporu~enom po{tom na adresu JSP »Kraguje-
vac», Nikole Pa{i}a br.2.
Ponuda treba da sadr`i:
- ime i prezime,
- adresu,
- broj telefona za kontakt,
- podatak o zanimawu, delatnost,
- visina zakupnine po m2
- broj zakupnina koje se nude unapred.
Fizi~ko lice koje se javqa na oglas za stan
dostavqa pismenu izjavu i dokaz da ne poseduje
stan na podru~ju grada Kragujevca.
Izabrani ponu|a~ je du`an da pre zakqu~ivawa
ugovora o zakupu uplati zakupninu za broj meseci
koji je naveo u ponudi, a najmawe za dva meseca un-
apred.
Stanovi koji se ogla{avaju koriste zakupci i
bi}e useqivi po wihovom iseqewu.
Rok za podno{ewe prijava je 8 dana od
dana objavqivawa.
www.kragujevacke.rs
KOMAD „GRANICA” - OBE MAKEDONSKE
PREDSTAVE ODU[EVILE KRAGUJEVA^KU
PUBLIKU
Ovogodi{wi festival
pokazao nam je da
je pozori{tu potrebna
energija i ideja, ~vrst
stav bez kompromisa, a
ne skupa scenografija
i kostimi. Ako je
aplauz festivalske
publike merilo
kvaliteta jedne
predstave i ako se
`iri bude vodio wime
- na}i }e se u
problemu
Пише Мирослав Чер
e~eras }e se spustiti
В
zavesa na „Joakimin-
terfest”. Predstavu u
~ast nagra|enih odi-
gra}e kragujeva~ka
„[elter scena”, a pre
toga }e `iri dati svo-
ju kona~nu re~. U konkurenciji za
Joakimovu nagradu za najboqu
predstavu, za re`iju, nagradu za
glumu, za vizuelnost predstave i
Nagrada publike su devet predsta-
va iz {est zemaqa. A ako je aplauz
festivalske publike merilo kva-
liteta jedne predstave i ako se
`iri bude vodio wime - na}i }e
se u problemu.
Ruku na srce predstave nisu bi-
le ba{ ujedna~ane, ali smo bili u
prilici da vidimo itekako kva-
litetne ansamble i nekoliko od-
li~nih predstava.
Ukratko, imamo razloga da bu-
demo zadovoqni!
Elem, ovogodi{wi „Joakimin-
terfest” imao je moto „Protejev
san”.
U stara, gr~ka, mitolo{ko-an-
ti~ka vremena, Protej je bio sta-
rac iz morskih dubina, koji je
video budu}nost i prema nalozi-
ma svog gospodara, Posejdona, bo-
ga mora, otkrivao ju je
smrtnicima. Wegova sposobnost
pretvarawa u sva `iva bi}a slu-
`ila je iskqu~ivo da ga za{titi
od tih pohlepnih qudskih ~udo-
vi{ta, uglavnom vlastodr`aca.
Odnosno, kako je selektor fes-
tivala Dragan Jakovqevi} to ob-
jasnio, ovoga puta organizatori
su svoju pa`wu usmerili ka stva-
rala{tvu rediteqa, bi}a protej-
ske prirode koje sa svakom novom
predstavom mewa svoj lik i posta-
vqa mnogobrojna i delikatna pi-
tawa. On je rediteqa uporedio sa
neumornim pesnikom scene koji
svojim dubokim uverewem svakog
puta iznova izma{tava svoju pri-
~u o boqem i humanijem svetu.
„Anga`ovane”
predstave
Ako festival posmatramo kroz
ovu prizmu, mo`emo da zakqu~i-
mo da su sve predstave koje smo
odgledali bile itekako „anga`o-
vane” - dru{tveno, politi~ki, so-
cijalno...
Pred kragujeva~ku publiku pr-
vi su iza{li doma}ini. Kwa`ev-
„JOAKIMINTERFEST”
Protejev san
^EHOVQEV „VI[WIK” POD UTICAJEM SVETSKE
EKONOMSKE KRIZE
sko-srpski teatar je odigrao
predstavu „Novi svetski pore-
dak”, koja je ra|ena u koprodukci- dardnom jeziku drame. Pri tom,
ji sa Kolektiv tietrom iz En-
gleske. Drugi na redu su bili go- gu, ve} o potpuno druga~ijem govo-
sti iz Hrvatske. Teatar Ruganti-
no predstavio je jedan od naj-
boqih tekstova Jasmine Reze „Bog
masakra”. Jo{ jednom je Ivica
Vidovi} sa svojom trupom izma-
mio brojne osmehe i aplauze ovda-
{woj publici.
Da jezik mo`e biti barijera, i
to velika, pokazali su nam gosti
iz Pite{tija sa predstavom „Don
@uan”. Osavremqena verzija Mo-
lijerovog klasika, u neujedna~e-
noj igri ostavila je samo iza sebe
brojna pitawa.
A onda u Domu omadine se pred-
stavio ve} pomenuti Kolektiv ti-
etr iz Man~estera sa predstavom
„Vi{wik”. U re`iji Aleksandra
Dun|erovi}a videli smo jedno
novo i zanimqivo „~itawe” ^eho-
va.
^etvrti dan festivala doneo
nam je najvi{e uzbu|ewa. Mal
dramski teatar iz Bitola i Nov
teatar iz Ohrida predstavili su
nam „Granicu”, a potom je Mal
dramski studio odigrao „Drugu
stranu” - predstavu ra|enu po tek-
stu jednog od najboqih pisaca
Balkana Dejana Dukovskog. Da pod-
setimo, posle uspe{nog izvo|ewa
drame „Bure baruta” na sceni Ju-
goslovenskog dramskog pozori{ta
i nakon ekranizacije, ova drama
je izvedena na vi{e desetina e-
vropskih scena, a Dejan Dukovski
je postao (uz wegovog profesora
Gorana Stefanovskog) jedan od na-
jpoznatijih makedonskih pisaca u
Evropi.
Четвртак, 15. октобар 2009.
Kultura
U@I^KI „RODOQUPCI” - KLASIKA
U MODERNOM RUHU
Sa druge strane U`i~ko pozo-
ri{te se predstavilo klasikom
Sterije Popovi}a, u re`iji poz-
natog Larija Zapije. Specifi~-
nost u`i~kih „Rodoqubaca” je u
tome {to `ene igraju mu{ke, a
mu{karci `enske likove.
Isto tako, predstava o kojoj se
Ove dve pred- ovih dana mnogo pri~alo je i ko-
stave su nam po- mad „Milo{evi} u Hagu” Sirius
kazale da je plej tietra iz Amerika. Ta~nije
pozori{tu po- vi{e se pri~alo o tome kako Ame-
trebna energija rikanci vide Milo{evi}a i {ta
i ideja, ~vrst nam mogu re}i, a da mi ve} ne zna-
stav bez kom- mo? Mogu nas zabaviti - svakako
promisa, a ne
skupa scenogra-
da je re~ o interesantnoj predsta-
vi.
fija i kosti- U trenutku zakqu~ewa ovog bro-
mi.
ja, ostala je jo{ samo jedna pred-
N a ` a l o st,
stava - komad italijanskog
obe predastave
pozori{ta Teatro Koreja „Strast
su imale limit Trojanki”.
za broj gledala-
ca, pa nisu svi Svi festivali pod
bili u prilici
jednu „{apu”
da ih odgledaju,
ali nakon pred- Priprema i organizacija me-
stave niko iz |unarodnog festivala u jednom
publike nije o- pozori{tu, sa kapacitetima i re-
stao ravnodu- sursima samog tog pozori{ta – sa
{an. qudima koji i ina~e rade sve u
Pokazali su pozori{tu – od tehnike do glume,
nam da golo te- veoma je obiman i komplikovan
lo nikoga vi{e posao.
ne mo`e da {o- Jo{ jednom nam je Kwa`evsko-
kira. Jezik ko- srpski teatar pokazao da mo`e i
jim govore tako da se organizuje festival,
savremeni au- ali da je, uvereni smo u to, po-
tori i wihovi trebno stvoriti „novo telo”.
junaci, zapravo je jezik ulice ko- To telo, odnosno ustanova je
ji ni izbliza nije sli~an stan- Direkcija „Joakimfesta”. Ve} ne-
koliko godina postoji ideja da se
nije re~ o psovkama ili pak slen- svi kragujeva~ki pozori{ni fes-
tivali stave pod jednu „{apu”, ka-
ru koji sam po sebi mo`e da {o- ko bi se organizovawe festivala,
kira publiku. {to nije lak posao, lak{e odvija-
lo.
Ne}emo da ka`emo da je ove go-
PREPORU^UJEMO dine bilo problema, jer nije, ali
da su sitnice smetale - jesu.
Petak, 16. oktobar, 19 ~asova
Galerija SKC-a De{avalo se da zbog zgusnutog
„Snovi|ewa”, izlo`ba rasporeda, ne znate {ta da gleda-
Barbare Ismailovi} i te niti da li }ete sti}i na sle-
Mi{a Filipovca de}u predstavu. Ve~erwi termi-
ni o~ito nisu „pametna ideja”
Petak, 16. oktobar, 21 ~as
kada za sedam dana morate i `e-
Kutija {ibica SKC-a
Repriza predstave lite da pogledate deset predsta-
va i nekoliko prate}ih progra-
„Izviwavamo se, mnogo se
izviwavamo” ma. U takvom slu~aju primereni-
re`ija Miroslav Petrovi} ji su termini od, primera radi,
18 i 21 ~as. Tako bi verovatno
Subota, 17. oktobar, 12 ~asova bilo vi{e publike, jer reperta-
Pozori{te za decu
or ne bi bio „nabijen”. Ovako su
Repriza predstave
„Radoznalo slon~e” nam na nekim predstavama osta-
le poluprazne, ili polupune sa-
re`ija Todor Vlov
le - zavisi kako vam vi{e od-
Ponedeqak, 19. oktobar, 19 ~asova govara.
Galerija Narodne biblioteke Ne bi se de{avalo, da neko ne
Otvarawe izlo`be „Tajne pogleda predstavu, jer je mesto i-
Mom~ila Nastasijevi}a”
u~estvuju Olivera Sto{i}
grawa u posledwem trenutku pro-
meweno. Primera radi, mesto
i Predrag Petrovi}, autori
izlo`be igrawa se ~ak tri puta mewalo za
predstavu „Druga strana”.
Utorak, 20. oktobar, 19 ~asova I jo{ mnogo sli~nih sitnica,
Narodna biblioteka
koja ne smemo uzeti da zlo, jer
Predstavqawe kwige „Mala
smo ipak bili u prilici da vidi-
no}na po{ta”
u~estvuju Zoran mo odli~ne predstave i nekoliko
Spasojevi}, Slobodan Pavi}evi} zaista velikih zvezda pozori-
i \or|e Savi} {nih dasaka. Pomenu}emo samo
da su na ovogodi{wem „Joaki-
Sreda, 21. oktobar, 20 ~asova
minterfestu” gostovale i zvezde
Galerija SKC-a
biv{e Jugoslavije - Joana Popov-
„Cena `ivota” - izlo`ba
Mejl-arta ska, Ivica Vidovi}, Petar Ar-
sovski...
КРАГУЈЕВАЧКЕ 21
UKRATKO
Izlo`ba mejl-arta
U OKVIRU programa obele`a-
vawa „Kragujeva~kog oktobra” u
galeriji SKC-a bi}e otvorena
Oktobarska me|unarodna mail-
art izlo`ba. Ova manifestaci-
ja postala je tradicionalna u
okviru „Oktobarskih sve~ano-
sti”, a ove godine, po tre}i put,
vi{e desetina savremenih u-
metnika iz ~itavog sveta posla-
lo je svoje antiratne poruke,
pod zajedni~im naslovom „Cena
`ivota”. Izlo`ba }e biti otvo-
rena 21. oktobra u 20 ~asova.
Beogradski sajam
kwiga
ME|UNARODNI beogradski sa-
jam kwiga, ~iji je po~asni gost
Gr~ka, bi}e odr`an od 26. okto-
bra do 1. novembra. Ovogodi-
{wi, 54. Sajam kwiga bi}e
organizovan po novom konceptu,
koji podrazumeva pregledniju
sajamsku prezentaciju i ve}i
izlo`beni prostor. Savremena
svetska i doma}a izdava~ka pro-
dukcija, predstavqawe pisaca,
promocije i drugi prate}i pro-
grami izdava~a bi}e koncipi-
rani po izlo`benim celinama,
a za u~e{}e na ovogodi{wem
Sajmu prijavqeno je oko 800 iz-
laga~a.
Posledwa kwiga za
Euridiku
U STUDENTSKOM kulturnom
centru predstavqen je prvi ro-
man kragujeva~kog autora Dim-
itrija Ivanovi}a „Posledwa
kwiga za Euridiku”, u izdawu
ovda{weg Centra za slobodar-
ske delatnosti. Mladi Ivano-
vi}, ro|en 1988. godine, pi{e
pod velikim uticajem Selin-
xera i Darela. Pored autora, o
kwizi je govorio i izdava~
\or|e Savi}.
To je moja [umadija
NA SCENI Pozori{ta za decu,
u petak, 16. oktobra, Centar za
negovawe tradicionalne kultu-
re „Abra{evi}” priredi}e kon-
cert Velikog narodnog orkestra
tog centra sa solistima. Po~e-
tak koncerta, koji nosi naziv
„To je moja [umadija”, zakazan
je za 20 ~asova. Do kraja ovog me-
seca kragujeva~ka publika bi}e
u prilici da u`iva u jo{ jed-
nom koncertu. U petak, 30. okto-
bra, na istoj sceni bi}e odr`an
zajedni~ki koncert Velikog na-
rodnog orkestra „Abra{evi}” i
Velikog narodnog orkestra
SKC-a posve}en Sowi Peri-
{i}, a pod nazivom „Lastavice,
lasto”.
Novi roman Dragana
Jakovqevi}a
U KUTIJI {IBICA SKC-a ve~e-
ras }e, od 20 ~asova, biti pred-
stavqen roman „Isaija” Dragana
Jakovqevi}a. Re~ je o Kragujev-
~aninu koji je radio kao novi-
nar-dopisnik u RTS-u, novinar
i urednik u RTK-a, pokrenuo i
ure|ivao Nedeqni list NL, a
zatim 1995. odlazi u Budimpe-
{tu gde i danas `ivi i stvara.
Zaposlen je kao novinar-ured-
nik u „Srpskim nedeqnim novi-
nama”, a svoje kolumne objavquje
kao VIP autor na sajtu B92.
Roman „Isaija” je wegovo {e-
sto kwi`evno delo. Prethodno
je objavio zbirku pesama „Gost”,
kwige dnevni~kih zapisa „Pe-
{tarewa”, „Tri praseta” i „^aj-
anka sa je`evima” i roman
„Xezvar”.
22 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. октобар 2009.
PO^IWE KRAF 03
Filmovi sa
zna~ajnih
festivala
Tre}i po redu KRAF
obele`i}e filmska
ostvarewa koja su
u~estvovala, ili su
bila nagra|ivana na
zna~ajnim
festivalima.
Prikaza}e se 20
dugometra`nih
filmova, kao i dva
filma „kratkog
metra”
evija antiratnog i anga-
Р
`ovanog filma KRAF,
na kojoj }e biti prika-
zana ostvarewa autora
iz Evrope, Amerike,
Bliskog Istoka, regio-
na biv{e Jugoslavije i
Srbije, bi}e odr`ana od 20. do 29.
oktobra u okviru „Oktobarskih
sve~anosti” u Kragujevcu.
KRAF je nastao na inicijativu
Odbora za obele`avawe Oktobar-
skih sve~anosti Grada Kragujevca
i NVO „Milenijum”, a u `eqi da se
tradicionalna mirovna poruka
Kragujeva~kog Oktobra iskomuni-
cira putem novih medija, ali i da
se promovi{u evropske vrednosti
i oformi autohtoni filmski fe-
stival. Za deset dana bi}e prikaza-
no 20 dugometra`nih filmova (13
dokumentarnih, {est igranih i je-
dan animirani), kao i dva filma
„kratkog metra”, koji su u~estvova-
li i dobijali priznawa na festi-
valima u zemqi i inostranstvu,
uglavnom u novije vreme.
Tre}i KRAF Kragujev~anima
}e omogu}iti dve nacionalne
premijere i veliki broj ovogodi-
{wih filmskih promocija. Bi}e
odr`ane i tri debate na aktuelne
teme koje korespondiraju sa pri-
kazanim filmovima (mirovni
pokreti, tolerancija, ekologija),
Konkurs za projekte u kulturi
Rok za prijem prijava
i konkursnih
materijala je 12.
novembar i to
za projekte i programe
u svim oblastima
umetnosti i kulture
Gradska uprava za obrazovawe,
kulturu, informisawe, sport i
omladinu raspisala je konkurs
za dodelu sredstava iz buxeta
grada Kragujevca za 2010. godinu
samostalnim umetnicima, kre-
ativnim grupama, udru`ewima
i organizacijama radi sufi-
nansirawa projekata i progra-
ma. Konkurs se odnosi na
projekte i programe u svim o-
blastima umetnosti i kulture:
muzi~ko-scenskoj, dramskoj,
kwi`evnoj, likovnoj i prime-
wenoj umetnosti, umetni~koj
fotografiji, izdava{tvu, mul-
timedijalnim i multikultural-
nim projektima i alterna-
tivnim smerovima umetnosti,
FILM „[ABAN” REDITEQA MILO[A
STOJANOVI]A IZAZVAO VELIKU PA@WU
PUBLIKE NA SVIM FESTIVALIMA
PLAKAT ZA FILM
„VALCER SA BA[IROM”
KADAR IZ FILMA „DOBA GLUPIH”
FRENI ARMSTONG
kao i nekoliko razgovora publike jativu Odbora za obele`avawe
i filmskih autora.
Jedan od najva`nijih ciqeva o- qi da se tradicionalna oktobar-
vogodi{weg KRAF-a je da poku-
{ava da odgovori na pitawa:
mo`emo li u vremenu krize uop-
{te razvijati neke filmske man- oformi autohtoni filmski fes-
ifestacije van Beograda, da li u tival.
Srbiji ima sve vi{e anga`ovanih
kao i za programe edukacije u o-
blasti stvarala{tva i organiza-
cije kulturnih programa.
U~esnici konkursa du`ni su
da dostave prijavu i projekat u
najmawe dva primerka u {tamp-
anom ili elektronskom obliku.
Prijava mora da sadr`i pun na-
ziv, adresu i kontakt telefon
nosioca, naziv manifestacije,
programa ili projekta, autore,
odnosno u~esnike, mesto i ter-
min izvo|ewa, odnosno realiza-
cije, detaqan opis i finan-
sijski plan, druge finansijere,
a za izdava~ka autorska dela i
rukopis.
Na konkursu ne mogu u~estvo-
vati indirektni korisnici bu-
xetskih sredstava grada Kra-
gujevca.
Rok za prijem prijava i kon-
kursnih materijala je 12. novem-
bar 2009. godine. Prijave na
konkurs se mogu dostaviti li~-
no u kancelariju broj 219 Grad-
ske uprave ili preporu~enom
po{iqkom na adresu Skup{tine
grada.
Kultura
filmova i ima li Kragujevac
filmsku publiku.
Ina~e, reviju }e otvoriti 20.
oktobra poqski dugometra`ni
film „Fotograf”, autora Dariu-
{a Jablonskog, a potom }e, iz dana
u dan, u nekoliko razli~ito kon-
cipiranih programa, kragujeva~-
ka publika biti u prilici da
pogleda „Ispovest nema~kog voj-
nika” Tonija Vilsona, „Valcer sa
Ba{irom” Arija Folmana, „Lu
Ridov Berlin” Xulijana [nabe-
la, „[aban” Milo{a Stojanovi-
}a, „Vrela krv” Milo{a Teodo-
rovi}a, „Doba glupih” Freni Am-
stronga...
Planirno je da se u periodu od
26. do 29 .oktobra na KRAF-u pri-
ka`e i ciklus Gete Instituta „S
obe strane zida” sa filmovima
tematski vezanim za povod - dve
decenije od pada Berlinskog zida.
Tokom festivala bi}e prikaza-
na i dva kragujeva~ka filma:
„Grupni portret s
le|a”, Vojina Va-
sovi}a i „[uma-
dijski bluz”
Vladimira Pau-
novi}a.
Sva ostvarewa
sa tre}eg KRAF-a
prikaziva}e se u
Spomen-parku
„21.oktobar”,
Kwa `ev sko-srp -
skom teatru i Do-
mu omladine. I
ove godine ulaz na
sve projekcije je
besplatan.
KRAF je, ina~e,
nastao na inici-
„Oktobarskih sve~anosti”, a u `e-
ska mirovna poruka po{aqe i
putem novih medija, kao i da se
promovi{u evrpske vrednosti i
M. ^.
Na centralnoj
manifestaciji
obele`avawa
kragujeva~kog oktobra
ove godine bi}e
izvedena poema
poznatog ruskog pesnika
Andreja Bazilevskog
raj spomenika V-3 u [uma-
К
ricama i ove godine, 21. ok-
tobra, bi}e odr`ana tra-
dicionalna antirantna manife-
stacija „Veliki {kolski ~as”, sa
koje }e biti poslata jo{ jedna po-
ruka da se nikada ne ponovi krva-
vi zlo~in.
Na centralnoj manifestaciji
obele`avawa kragujeva~kog okto-
bra ove godine bi}e izvedena poe-
ma „Jednom i zauvek” poznatog
ruskog pesnika Andreja Bazilev-
skog. Rediteq poeme je Bo`idar
\urovi}, upravnik Narodnog po-
zori{ta u Beogradu, scenograf je
Boris Maksimovi}, kostimograf
Marina Medenica, a kompozitor
je Zoran Hristi}. Do sada nije
bio ~est slu~aj da kragujeva~ki
glumci ne u~estvuju u ovoj mani-
festaciji, ali tako }e biti ove
www.kragujevacke.rs
^ELEBONOVI]EVA DELA U „RIMI”
Istaknuti kolorista
Marko ^elebonovi} povremeno pose}ivali Francu-
(1902-1986) jedan je od
istaknutih predstavnika
pravca u srpskom
slikarstvu koji se naziva
sku. Za vreme rata pripadao je
francuskom pokretu otpora. U
periodu 1948-1960. bio je profe-
sor na Akademiji umetnosti u Be-
ogradu. ^esto je izlagao u Parizu,
lirskim kolorizmom
ili intimisti~kim
slikarstvom
Beogradu, Cirihu, @enevi, Sara-
jevu, Skopqu i Ni{u. Izlagao je i
na kolektivnim izlo`bama jugo-
slovenske umetnosti u Francu-
d svog otvarawa galerija skoj, Engleskoj, Belgiji, Italiji,
О „Rima”, odnosno wen vlas-
nik Aleksandar Milojevi},
ne prestaje da iznena|uje
kragujeva~ku likovnu publiku.
Nakon izlo`bi kojih se ne bi po-
Holandiji i Brazilu.
^elebonovi}evo delo je u stilu
generacije francuskih umetnika
iz 1930-ih. Ipak, wegova dela po-
kazuju balkanske i orijentalne
stideli ni mnogo ve}i umetni~ki karakteristike, naro~ito u `e-
centri, 19. oktobra bi}e otvore- stini upotrebe boje, uzdr`anim
na izlo`ba slika
Marka ^elebono-
vi}a. O slikarstvu
jednog od najva`ni-
jih srpskih slika-
ra 20. veka ne treba
mnogo tro{iti re-
~i - jedan je od is-
t a k n u t i h
predstavnika prav-
ca u srpskom sli-
karstvu koji se
naziva lirskim ko-
lorizmom ili in-
timisti~kim
slikarstvom.
^elebonovi} je
ro|en u Beogradu.
Studirao je pravo
i ekonomiju u En-
gleskoj i Francu-
skoj. Godine 1922.
do{ao je u studio
Antoana Burdela u
Parizu, sa name-
rom da se posveti
vajarstvu, ali je od MRTVA PRIRODA - VO]E, TEMPERA NA PAPIRU,
1923. po~eo da sli- OKO 1970 GODINE
ka. Maja 1925. po
prvi put je izlagao svoja dela u gestovima i masama qudskih fi-
Salonu Tiqerije, a u junu iste go- gura. Motivi poput mrtvih pri-
roda, portreta ili enterijera
dine je oti{ao u Sen Trope. Tu je
dominiraju svim fazama wegovog
radio uz Vijara, Siwaka i druge.
stvarala{tva koje su, mada uvek
Pre Drugog svetskog rata `iveo je
bogatog kolorita, dobile imena u-
u Sen Tropeu. Godine 1937. imao
je prvu samostalnu izlo`bu u Be- pravo po osnovnom, dominiraju-
}em tonu na slikama (mrka,
ogradu, dok je 1938. izlagao sa gru-
zelena, bela).
pom „Dvanaestorica”.
Interesantno je da }e se u po-
Tih godina povremeno je pose- stavci ove izlo`be na}i i dva de-
}ivao Beograd, crnogorsko pri- la koja su u vlasni{tvu Du{ka
morje i sredwevekovne Vujo{evi}a, trenera ko{arka{a
manastire. Iako je `iveo u Fran- „Partizana”.
cuskoj, ostao je blizak sa jugoslo- Otvarawe izlo`be zakazano je
venskim slikarima koji su za 19 ~asova. M. ^.
KRAGUJEVA^KI OKTOBAR
Jednom i zauvek
}e nastupiti ~ak tri kragujeva~ka
hora „Liceum”, Kir Stefan Sr-
bin i hor FILUM-a.
Bdewe, no} uo~i „Velikog
{kolskog ~asa”, po~e}e u 21 sat
kwi`evnom ve~eri Andreja Bazi-
levskog, nakon ~ega }e u okviru
OKTOH-a uslediti koncert etno
grupe „Zavet”. Iste ve~eri bi}e o-
tvorena izlo`ba akademika Mio-
draga @ivkovi}a, ina~e autora
spomenika V-3, a bi}e prikazan i
prvi film KRAF-a. Pored ovih
manifestacija, kao i svake godi-
ne, tradicionalno }e biti otvo-
ren i Salon antiratne
karikature.
Obele`avawe „Kragujeva~kog
oktobra” po~elo je jo{ 21. septem-
bra, kada je u okviru me|unarod-
nog Dana mira, posa|eno drvo na
godine. Gluma~ki zadaci povere- prostoru Spomen parka u budu}em
ni su beogradskim glumcima Ne- drvoredu mira. I ve}ina kraguje-
boj{i Dugali}u, Biqani \urovi}, va~kih ustanova kulture prigod-
\ur|iji Cveti}, Mla|i Andreje- nim programom obele`i}e „21.
vi}u i Igoru \or|evi}u. Me|u- oktobar”.
tim, u muzi~kom delu programa“ M. ^.
www.kragujevacke.rs
САТИРА
Vi{a
matematika
Za{to me gurate? U}i }u sam.
Samo, smetaju mi ovi okovi. Do-
bro, lisice. U ~emu je razlika?
Ho}ete li da mi pridr`avate gla-
vu dok me ubacujete u kola pa da
bude kao u filmovima. [to da }u-
tim? U filmovima uvek ka`u - i-
ma{ pravo da }uti{, ali nikad ne
ka`u nema{ pravo da govori{.
@elim da znate da ja to {to sam
napisao ministru u anonimnom
pismu nikada ne bih uradio. De-
teta mi. Ja sam to pismo pisao u
afektu besa. Kako to vozite, pazi-
te na pe{aka! U redu, za~epi}u gu-
bicu.
Na{ ~ovek bez vode mo`e da izdr`i pet
dana, bez hrane deset, a bez demokratije ceo
`ivot ! Vasil TOLEVSKI
Qudi, ho}ete li da podelimo
ove 34 pomoranxe da se malo osve-
`imo. Molim, ponu|en ko po~a-
{}en.
A sa glupim pomoranxama je
sve ovo i po~elo, gospodo poli-
cajci. Radilo moje dete matema-
tiku za doma}i. I fino mu i{lo,
mali je talenat za ra~un, ko po lo-
ju mu i{lo, sve do tog tre}eg za-
datka. A zadatak naizgled obi~an.
Ako ima{ 42 pomoranxe i pode-
li{ ih sa {estoricom drugova,
koliko }e pomoranxi dobiti sva-
ko od vas. Takve smejurije moj de~-
ko re{ava dok lupi{ dlanom o
dlan. A sad ni{ta. Spustio glavi-
cu, umusio se i samo grize olovku
onim svojim klimavim sekuti}i-
ma. Nit' romori, nit' govori. Zu-
Горан Миленковић
Nekoliko dana
bi}u na dijeti.
Popravqa se
kontejner!
Vasil TOLEVSKI
ri u prazno k'o idiot. Odnosno,
tako mi se u prvi mah u~inilo.
Jer, nije on gledao u prazno, go-
spodine inspektore, ve} u koru od
pomoranxe koja je stajala na sto-
lu. A mi smo, nas troje, desetak
minuta pre pojave kobnog proble-
ma, ba{ pojeli pomoranxu. Jednu!
Ne po jednu, ve} jednu. Nas troje.
Po tri-~etiri re`wi}a svakom.
Bilo bi i mawe da nismo sa~eka-
li da baba legne.
Nisu to zadaci za na{u decu. Za
na{u decu su zadaci sa pasuqem i
Ne srbuje se
{ajka~om, nego
glavom!
Ivko MIHAJLOVI]
gra{kom, sa krompirom i kupu-
som. A ne mango i ananas, kivi i
papaja. U stvari, papaja mo`e. To
ne znamo ni {ta je pa se bar ne bi-
smo nervirali. Za na{u decu je o-
vakav doma}i: Ako nekako uspe{
da kupi{ dve tone ugqa, a trista
kila ti ukradu, posle koliko da-
na }e{ po~eti da cvoko}e{? Ili
- ako kri{om uzme{ novac koji je
baba sklonila za sahranu pa ku-
pi{ fri`ider, posle koliko god-
Разонода
Koga mi
rehabilitujemo,
taj vi{e nije za
upotrebu!
Ivko MIHAJLOVI]
ina }e baba mo}i na miru da u-
mre? Dobro, ni re~ vi{e, obe}a-
vam.
Mogli biste sada da me pusti-
te. Ve} sam se i otreznio. Kako
ne}ete? Morate, dete mi je bole-
sno. Brinem se. [ta ja znam od ~e-
ga je bolestan. Mogu}e je da se
prejeo. Danas sam kupio 42 pomo-
ranxe. Stavio sam ih pred malog
i rekoa mu da jede koliko god mo-
`e. On je sa nevericom gledao ~as
u mene, ~as u edenski vrt pred so-
bom, a onda je kriknuo od sre}e i
navalio na vo}e kao mahnit. I
{ta se desilo? Preterao je jadni-
~ak.S adag as toma~i}b oli.
Ovde skrenite levo. Ne desno,
levo, levo! Ne {alite se, gospodo
policajci, kakvo crno krivi~no
gowewe. Ne mislite vaqda zbog
prete}eg pisma. To su budala{ti-
ne nastale u trenutku bitno sma-
wene ura~unqivosti. Pogledajte
me dobro. Zar vi stvarno smatrate
da bih ja bio u stawu da u~inim
tako ne{to? Zar vi zaista veruje-
te da bih ja ministra prosvete ve-
zao za stolicu i trpao mu
pomoranxe u usta sve dok se wima
ne udavi? Nikada, ali nikada ja
to ne bih uradio. Bilo bi mi `ao
pomoranxi.
Mom~iloM IHAJLOVI]
Четвртак, 15. октобар 2009 КРАГУЈЕВАЧКЕ 23
Dim i magle
renemagawe civilizacije i ''zapadnih'' ar{ina ogleda
П
se i u zabrani pu{ewa. Da se razumemao, ne ka`em ja da
su cigarete zdrave, ali, ruku na srce, kakva je to kafana,
pozori{ni bife ili novinarska redakcija, na primer,
ako nije zadimqena i zagu{ena ''prqavom '' atmosferom i sm-
radnim mirisom duvana? Nikada nisam spadala u vatrene
pu{a~e, ali me nerviraju oni koji danas sa ga|ewem pri~aju o
duvanu, ne zato {to je on zaista {tetan, ve} zato {to je ''in''
biti nepu{a~. Nekada su se qudi prepoznavali po cigaretama
koje pu{e. Dana{wi pu{a~i su potpuno izgubili identitet.
Morava bez filtera! Beograd! Pa, sarajevska drina... A tek
`itan bez filtera... Kakva su to vremena bila!
Stvarno se zgra`avam otrcanog `ala za pro{lim vre-
menima, ali je jo{ jadnije {to je Ve}ina po~ela da ustu~e pred
(nekada{wom) Mawinom. Pred zlim, a udru`enim! Polako su
se uvla~ili u sve pore i niko ta~no ne zna da ka`e kako se
Mawina ''uvalila'' i zavladala, a jo{ mawe kako je to, uop{te,
moglo da se dogodi.
Ali se pouzdano zna da je Ve}ina izgubila rat, ne sawaju}i
da }e se to ikad desiti. Te{ko da je iko mogao da predpostavi
da }e ''pokloni~ka'' putovawa do tr{}anske luke, iz koje se
vra}alo sa novim farmerkama i bar jednim parom ~izama, za-
meniti ko~operni ''kajla{i'' u raznobojnim trenerkama. I da
}e na mesto dugonogih plavu{a do}i silikonske pevaqke sa
malo tekstila i mnogo mesa, kao savremeni prototip ''dobre
ribe''.
Istina, neko vreme nam je ~ak palo na pamet da se
zgra`avamo nad onim {to nas je zadesilo. Onda su do{li ra-
tovi, oskudice, redovi, poni`avawa, be`anija... Sve glasnije
se tresla muzika o kojoj nikada nismo ni raspravqali, jer je u
na{oj zbiqi nismo ni registrovali. Nekad{wa Ve}ina je
upala u sopstvenu zamku. E, tako je i cigara bivalo sve mawe i
mawe. Sad pu{i svako kako ume i koliko ima. Dok nam dozvole.
Ili, dok nam ne zabrane, kako ho}ete. Istina, neki su davno
ispu{ili svoje, a neki su kao ispu{ene mu{tikle. Re~ju, vreme
dobrog pu{ewa je zavr{eno!
U me|uvremenu, ni sa vodom nam ne ide ba{ najboqe. O vaz-
duhu i da ne govorim. Kako su afere svuda mogu}e, pa ~ak i u
Americi, jedna tamo{wa kompanija je morala da prizna da
wena fla{irana voda nije ni{ta drugo nego voda iz ~esme. A
ba{ im je krenulo: odli~an marketing, etiketa sa naslikanim
izvorom, ekolo{ke fla{e... Paradoks sa fla{iranom vodom,
koja je u posledwoj deceniji postala ne samo najreklamiraniji,
ve} i najprodavaniji proizvod! Artikal bez koga se ne mo`e za-
misliti savremeni `ivot! Fla{ica vode u ruci, sinonim je
bez koga bi dana{wi klinac te{ko pro{etao centrom
Beograda.
Znam: zaga|ewa, zapu{ewa, zasi}ewa... ali i prodaja ''lon-
donske magle''. U po~etku, oni koji su imali novca, mogli su da
se odreknu ~esme i priu{te sebi fla{icu sa nalepnicom na
kojoj su se smestili izvori i planine. Slavina je bila za
sirotiwu. Mo} reklame je u~inila svoje, pa danas svi znamo da
je voda iz fla{ice ekolo{ka i zdrava. I da ~esmova~u vi{e
niko u svetu ne pije, jer je fla{irana voda isprala mozgove.
Sve u ime zdravqa! Ova civilizacijska je, pak, postala zatr-
pana i kontaminirana plasti~nim fla{ama. Od vode, naravno.
U pojedinim kafanama brendiranu vodu slu`e u posebnim,
lepim ~a{ama. ^esmova~a se, uz prekoran pogled kelnera, do-
bija ''kao od bede''. I marka vode koju dana{wi pomodari piju,
bitna je. To kakvu nam vodu nude komapnije koje se uz wu bave
jo{ proizvodwom nezdravih gaziranih pi}a, name{tajem ili
kafom, nikoga ne zanima.
S druge strane, ideja da se voda, a voda je `ivot, upakuje u
plasti~nu ambala`u i prodaje i u zemqama sa modernim i
tehni~ki opremqenim vodovodima, ropstvo je kome se vi{e ne
mo`e odupreti. Sve je stvar novca i zarade. A od prodaje vode
do prodaje vazduha - jedan je korak.
LEPA JELA
 24 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. октобар 2009. www.kragujevacke.rs
Разонода
DRAGAN RADI[A, u~esnik
ОДВАЛЕ
\ILAS, „Velikog brata”, na pi-
gradona~elnik tawe da li je ikada po-
Beograda: qubio osobu istog pola:
-Ne r eagujemna - Jesam, poqubio sam.
izjaveV elimira ^estitam ro|endan, kad
Ili}ak ojej ed ao neko kupi kola, dobije
posleo peracije sina kom{ija ili ko
glave, a za sve bilo... Ja mu ~estitam,
uvreded om omenta poqubimo se, ali ne kao
povredepod neo na filmu, nego onako u-
samtu `be. kratko.

ACAL UKAS, peva~:

- Mene da nisu
strpali u za-
tvor, nikada se
ne bih naspa-
vao.

MARIJANA MATEUS, poslov-

na`e nai d izajnerka: MIROSLAV
- Nemam nameru da se po tre}i ILI], peva~:
put udajem jer sam brak ve} pro- - Mene je poli-
bala, a ako do|e do neke ozbiqne tikapr ivatnoi nte-
veze – ne vidim za{to bi ona mo- resovalac elog` ivota,
ralad aseza vr{ibr akom. otkad sam spoznao sebe kao bi}e.
Jani samp izdak aog omilam ojih
kolegak ojitv rded asu a poli-
ti~ni.M a,j edug ovna!

DRAGICA
RADOSAVQEVI]
CAKANA, peva~ica:
- Bli`im se
pedesetim.
Imampe deset
dvego dine.
RADMILA MANOJLOVI],
peva~ica:
IVICA DA^I], predsednik - Najlu|u stvar u `ivotu uradi-
Socijalisti~ke partije Srbije, KOKAN MLADENOVI], rediteq: la sam pre nekoliko godina kada
povodom rehabilitacije Cvetko- - Moja najdramati~nija pogre{na od- sam svu svoju u{te|evinu spiska-
vi}a: luka bila je da prestanem da treniram la na poklon za meni jednu dragu
- Da je Hitler bio Srbin, i we- fudbal u „Radni~kom” iz Ni{a i posve- osobu. Sada to ne bi moglo da mi
gabi r ehabilitovali. timse pozori{tu. sed esi.

ћоше
ЗУМ

Sve je prolazno, samo je

Милош Игњатовић

Palda ve~an!
Nema, ko u het-
trika{kim, a, i
{irim krugovima,
nije ~uo za mla|anog
i vrlog @ivojina
\or|evi}a (19), stu-
dent Ma{inskog fa-
kulteta u Kragujevcu
i ponosnog vlasnika
kluba „Sloboda Ko-
lonija”. Mislim, ve-
rovatno ima, oho-ho,
ali mora nekako da
se po~ne tekst a, @i-
le, alijas Kaj-Kiske, je mlad, per-
spektivan, iskren i dobar drug...
Tesla i naslednici Kiske, bogami gura sa svojim
„Koloncima” sad }e ve} pune
~etiri godine.
- Po~eo sam da ga igram posle
prvog ~lanka „Svet hetrika” u
tada{woj „Svetlosti” po~iwe
mla|ani Kiske svoj HT `ivotopis,
ne kapiraju}i da smo mi sada
promenili „firmu” i da je tre-
balo to da „presko~i”. Eh, {ta ti
je dana{wa omladina?!
Tim mu je dobio ime po klubu u
kome je trenirao fudbal kao
klinac.
- Kao i sva druga deca i ja sam
sawao da jednog dana postanem poz-
nati fudbaler ali RL je surov.
Zato je tu hettrik.
Pa, ni u wemu ne gura{ ne{to
posebno?
- Pro{la sezona je progla{ena
za najboqu u istoriji kluba po{to,
ne samo da smo uspeli da op-
stanemo u Petoj ligi ve} smo us-
peli da zavr{imo na ~etvrtom
mestu i izbegnemo bara`. Ove se-
zone }emo poku{ati da ponovimo
uspeh iz prethodne, ali }e to biti
malo te`e po{to
neke igra~e ve} sti-
`u godine a i mora
da se investira u
odbranu. Planiram
da se u naredne tri
sezone plasiram u
^etvrtu ligu i ose-
tim malo i ja taj
kvalitetniji fud-
bal.
Naconalni Kup?
- U Kupu sam
ispao u ~etvrtom kolu i mogu re}i
da sam zadovoqan tim ishodom,
po{to sam do sada obi~no stizao
do drugog.
O~ekivawa u RD Kupu?
- Proba}u da u|em u osam najbo-
qih ekipa ove sezone, mada to je
ipak daleko od realnosti po{to
ima mnogo ja~ih timova od mog,
ali opet, te{im se da su ~uda mo-
gu}a.
Skup 31. oktobra?
- Obavezno! Takvo slavqe ne sme
da se propusti.
Kako izleda biti „|avoqi
{egrt” i slikati tekme u
dru{tvu takvih bardova kao
{to su Mane, Bojan, Mi{a i
Herman?
- Fenomenalno. ^ovek u dru{tvu
takvih qudi mo`e uvek da nau~i
ne{to novo. Samo se pla{im da ne
po|em wihovim stopama {to se
ti~e kila`e. Nema boqeg mesta za
gledawe utakmica „Radni~kog” od
onog iza protivni~kog gola jer
odatle mo`emo najboqe videti
golove na{e ekipe. Jo{ samo kada
bi ih davali kao Eugen Palada
ubrzo bi igrali Ligu {ampiona.
www.kragujevacke.rs
„KAFANE STAROG KRAGUJEVCA“ (12)
Otmeno dru{tvo u [i{kovoj
kafani
Бориша Радовановић, историчар
i{kova kafana
Ш
je jedna od star-
ijih kragujeva~-
kih kafana.
Nalazila se u
najprometnijem
delu varo{i na
glavnoj ~ar{iji, tamo gde se odva-
ja ulica koja spaja ~ar{iju sa Be- nih jutarwih ~asova okupqalo na-
ogradskim drumom. To je bilo
mesto gde se prvo, uz slu`ewe ka-
fe, po~ela to~iti rakija. Vlas-
nik kafane bio je Stevan
Jovanovi} [i{ko koji je u Beo-
gradu na Terazijama ve} imao ka-
fanu istog imena.
Mesto za kafanu bilo je dobro
odabrano jer je to bio najpromet-
niji deo varo{i koja se {irila
du` puta za Gorwi Milanovac. Ta
zgrada i danas postoji. Da je kafa- |ana“. Najvero-
na davana u zakup sedamdesetih
godina devetnaestog veka govori
jedan oglas u listu „ Javnost“ jer sle
se kao vlasnik kafane pomiwe
Sava S. Samarxi}, koji je kafanu
izdavao pod kiriju na „jednu ili
vi{e godina“. Kao zakupac kafa-
ne pomiwe se u 1874. godini Gli-
gorije Bogosavqevi}, koji je
nudio gostima ~a{u piva po ceni
od 20 para.
U ovoj kafani je posle Prvog
svetskog rata radio Hotel „Gudu-
ri}“, a tridesetih godina 20. veka do sukoba izme-
bila je kafana „Top~ider“. Po-
{to je nacionalizovana posle
Drugog svetskog rata, tu je dugo go-demonstranata.
dina bila sme{tena prodavnica
„Metal“ Robnih ku}a Beograd, u
kojoj se prodavala bela tehnika i
vodoinstalacioni materijal. Da-
OGLAS U LISTU „JAVNOST” IZ 1874. O IZDAVAWU KAFANE U ZAKUP
nas se u ovoj zgradi, prekoputa
„Pionira” gde po~iwe Ulica Lo-
le Ribara, nalazi prodavnica
sportske opreme .
Steci{te uglednih gostiju
Otvorena u srcu varo{i, okru-
`ena sa dosta bakalskih radwi,
kafana je dobila ime po prvom
vlasniku Stevanu Jovanovi}u
[i{ku, koji je va`io za ugleda-
nog varo{anina, a poticao je iz
poznate kafexijske porodice.
Wegova bra}a ve} su dr`ali ka-
fane po Beogradu. Najverovatnije
da se on doselio u Kragujevac u
vreme kada je grad bio prestoni-
ca.
U po~etku je to bila oniska
prostorija patosana ciglom. Os-
novni inventar ~inilo je nekoli-
ko stolova, klupa i stolica.
Vremenom kafana je dobijala bo-
qi izgled. Posle dovo|ewa na
„nov plan” 70-ih godina 19. veka,
zahvaquju}i povoqnoj lokaciji,
kafana postaje mesto gde se od ra- sloj ve} je bio prihvatio evrop-
U srcu stare ~ar{ije,
{ezdesetih godina 19. veka
otvorio je kafanu Stevan
Jovanovi} [i{ko, koja se zvala po
wegovom nadimku. Dugo se u woj
okupqalo najotmenije kragujeva~ko
dru{tvo, a za „[i{kovu kafanu”
vezuju se i dogodov{tine \ure
Jak{i}a, Koste Vuji}a, Vuleta
Pa{trmca i Vladislava Ka}anskog
jotmenije kragujeva~ko dru{tvo.
Oni su provodili sate u bezbri-
`nim razgovorima u gazda [i-
{kovoj kafani.
Kafana se pomiwe i u demon-
stracijama poznatim kao „Crveni
barjak” kao mesto gde je posle ovog
doga|aja do{lo
do tu~e izme|u
de mon stra na ta
i „mirnih gra-
vatnije su de-
monstranti, po-
obilaska
grada, do{li do
[i{kove kafa-
ne uzvikuju}i
parole „@ivela
republika“,
{to je kod go-
stiju ove kafa-
ne izazvalo
revolt, pa je ne-
minovno do{lo
|u „najdoli~ni-
jih gra|ana“ i DANA[WI IZGLED ZGRADE U KOJOJ JE BILA „[I[KOVA KAFANA”
Kada je 80-ih godina 19. veka po-
~eo strana~ki `ivot, kafana su
postale mesto gde se vodila „kaf-
anska politika” zatrovana stra-
stima. U drugoj polovini deve-
tnaestog veka kafana je ~esto iz-
davana u zakup, zbog ~ega je mewa- u woj je posle odlaska \ure Jak-
la vlasnike. Wu je krajem veka
dr`ao kafexija Quba Milosa-
vqevi}.
Jedno vreme kafana nije radi-
la, da bi je po~etkom 20. veka pre-
uzeo i preuredio jedan od najpo-
znatijih kragujeva~kih kafexija
Mita Jana}kovi}, sa sinovima
\okom i Dragoqubom. Kada su je
septembra 1904. godine otvorili,
li~ila je na najotmenije evropske
ugostiteqske objekte toga vreme-
na. Kafana je tokom svog postoja-
wa zadr`ala rang otmene kafane,
a u `ivotu varo{i odigrala je
vidnu ulogu.
Gradsko stanovni{tvo koje se
bavilo zanatstvom i trgovinom,
zatim ~inovnici suda i op{tine
i nadzornici Vojnotehni~kog za-
voda bili su ~esti gosti ove ka-
fane zbog dobre hrane koja je
gostima nu|ena. Ovaj gra|anski
Фељтон
U
„[I[KOVOJ
KAFANI”
IZME\U
DVA RATA
BIO JE
HOTEL
„GUDURI]”
ski na~in odevawa i opho|ewa.
Tako se u klijentelu ove kafane
mogu ubrojati ugledni gra|ani
Kragujevca, koji su dolazili da
ovde na miru vode razgovore, bez-
bri`no provedu vreme ili se o-
krepe. Me|u goste ove kafane
ubrajali su se i profesori Kra-
gujeva~ke gimnazije, glumci, ad-
vokati...
Zgode i nezgode \ure Jak{i}a
^esti gosti kafane „[i{ko“
bili su \ura Jak{i}, Kosta Vu-
ji}, Vule Pa{trmac i Vladislav
Ka}anski i mnogi drugi znani i
neznani koji su u Kragujevcu tih
godina boravili ili radili.
\ura Jak{i} koji je u Kragujev- naziji kao u~iteq
cu `iveo u krajwoj oskudici i be-
di, gde se iscrpqivao u borbi sa
predrasudama i zlom voqom tada-
{wih vlastodr`aca, neshva}en i
od okoline, ~esto je dolazio u su- \ure Jak{i}a i Radovana Peji}a.
kob sa kolegama i gostima kafa-
ne. Stanovao je u Ulici Kara|or-
|evoj. Ta zgrada i danas postoji, a profesor Peji} je od \ure Jak{i-
{i}a `iveo „stari bard” Stevan
PORTRET SA [UBAROM PROFESORA RADOVANA PEJI]A
KOJI JE URADIO \URA JAK[I]
Четвртак, 8. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 25
Ka}anski. Pr- ra Jak{i} je mnogo cenio kolegu
vi \urin sukob Peji}a, koji je zbog neke bolesti
vezan je za pro- nosio {ubaru i leti i zimi, pa je
fesora u Kra- nije skidao ni na ~asovima. Oko
gujeva~koj vrata je uvek nosio maramu.
gimnaziji Ra- Portret je Jak{i} uradio vrlo
dovana Peji}a, brzo, me|utim profesor Peji}
za koga se govo- nije bio zadovoqan slikom, pa ni-
rilo da je bio je hteo da mu plati rad. Onda je
jedan od na{ih sujetni Jak{i} na~inio od svega
najboqih mate- neslanu {alu. Na portretu je ka-
mati~ara toga rikirao neke neobi~ne osobeno-
doba. Predavao sti Peji}eve i portret istakao u
je matematiku izlog jednog kragujeva~kog du}ana
i pisao uxbe- u centru ~ar{ije, blizu „[i{ko-
nike. Wegova ve kafane“. To je pru`ilo {ansu
algebra i logaritmi~ke tablice da kafanski svet ismeva uglednog
bile su izra|ene po najnovijim profesora Gimnazije Peji}a, ko-
metodama onda- ji se prema sve-
{we nauke. Peji} mu odnosio
je bio i odli~an ozbiqno, pa ga je
{ahista. Kao ~o- ovaj postupak du-
vek, iako je done- boko povredio.
kle bio osobewak, On je napisao
vladao je jakom in- `albu ministru
teligencijom i vo- prosvete, a kao
leo je razgovore o korpus delikti
vi{im problemi- poslao sliku, na-
ma, ne samo mate- vode}i kako ga
mati~kim nego i \ura „likovima
metafizi~kim. skaradnim oma-
Godine 1865. \ura lova`ava”. Min-
Jak{i} je radio u istar je odmah
Kragujeva~koj gim- zatra`io izja-
{wewe od \ure
STEVAN JOVANOVI] BIO
crtawa. JE VLASNIK KAFANA ISTOG Jak{i}a.
Zbog jedne slike IMENA U KRAGUJEVCU Zanimqivo je
izbio je u ~ar{iji I BEOGRADU kako se Jak{i}
incident izme|u branio od optu-
`bi. Ne priznaju}i da je radio
Ta „soka~ka lakrdija“ je istinit Peji}ev portret ve} umetni~ku
doga|aj i evo kako se on desio: sliku i da li~nost na woj uop{te
ne li~i na Peji}a, Jak{i} je na-
}a naru~io portret po ugledu na pisao ministru: „Ako on, Peji},
direktora Gimnazije ]iri}a. \u- tvrdi da je to on, onda nema {ta
da se quti, jer je on; a ako tvrdi da
nije takav, onda zna~i da i nije
on, pa nema razloga da se quti“.
Ministar je bio u nedoumici
{ta da radi. Ipak je na{ao mudar
izlaz i napisao da o toj stvari on
nema {ta da re{ava, a sliku je
vratio direktoru {kole sa nalo-
gom da je vrati onome ko izjavi da
je wegova. Sve je to {alu jo{ vi{e
uve}alo, a kragujeva~ku ~ar{iju
jo{ dugo zasmejavalo.
Me|utim, poreme}eni odnosi
izme}u Peji}a i \ure brzo su iz-
gla|eni. Verovatno da je pomire-
we donelo novi „Portret ~oveka
sa {ubarom”, koji je sa~uvan i za
koji se pretpostavqa da je pravi
lik Radovana Peji}a.
Nastavi}e se
(Iz kwige u pripremi „Kafane
starog Kragujevca”)
26 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. октобар 2009.
INTERVJU: RADOSLAV VUKOSAVQEVI]
Grupa mala,
ali odabrana
Iskreno, nisam se nadao naslovu najboqeg, ali ako
se uzme u obzir da smo timski funkcionisali
savr{eno, verujem da se na kraju zaslu`eno radujemo.
Drago mi je {to smo titulu vratili u Kragujevac,
a time i deo imixa automobilske prestonice
- ka`e novi {ampion auto sporta
Разговарао Вук Павловић
Odavno Kragujevac nije imao
priliku da se raduje dr`avnom
{ampionu u automobilizmu. Na
gotovo zaboravqeno vreme, kada je
na{ grad predstavqao velesilu u
ovom sportu, pre samo neki dan
podsetio nas je Radoslav Vukosa-
vqevi}, ~lan tima KG-SBB 07. Os-
vojio je titulu u "nacionalnoj",
klasi 2, u kojoj se takmi~ari nad-
me}u sa, posle nezaboravnog fi-
}e, najzastupqenijim vozilom na
ovim prostorima - "jugu". Dodu{e,
malo dora|enom, sna`nom 80 ko-
wskih snaga.
Iznena|ewe? Pa... i da i ne.
Prvo, radi se o ve} zrelom ~ove-
ku, 33-godi{wem Kragujev~aninu,
koji je imao priliku da zanat
"krade" od najboqih ovda{wih vo-
za~a, bra}e Mili}evi}, Makija
Stevanovi}a, Dragana Kqaji}a...
sa kojima je, po sopstvenom kazi-
vawu, proveo ve}i deo `ivota. Bi-
lo kao drugar, pratilac na trka-
VR[AC - Hala: „Milenijum“.
Gledalaca: 1.000. Sudije: Ne{ko-
vi}, Juras i Gli{i} (Srbija). Re-
zultat po ~etvrtinama: 15:28,
16:14, 20:15, 21:20.
HEMOFARM: Pavkovi} 20, De-
spotovi}, Bo`ovi} 1, Markovi} 9,
Krstovi} 7, [utalo 5, Ma~van 19,
Kati} 9, Borisov, Marjanovi}, Pe-
trovi}, Stivenson 2.
RADNI^KI: ^akarevi}, Koti-
{evskij 15, Milosavqevi} 8, Urz-
manov 8, Veqovi}, Mijatovi} 5,
Kova~evi}, Aleksi} 6, Panti} 6,
Vuksanovi} 6, Brki} 23, Mi{ano-
vi}.
POTPUN revan{ za poraz od 20
poena razlike pre samo nedequ
dana, na istom mestu, u Vr{cu, u-
sledio je u prvom me~u NLB lige
u ovoj sezoni. Ve} vi|eni pobed-
nici nisu imali {anse protiv
raspolo`enih i nadasve `eqnih
uspeha u duelu nekada{wih grad-
skih rivala, sada ko{arka{a Rad-
ni~kog.
Gledaju}i statistiku, ekipe su
bile gotovo izjedna~ene. Doma}in
se pokazao boqim u skokovima, go-
st u {utu iz igre, pa je, dakle, po-
bedila `eqa i motiv za dokazi-
vawem.
Pravi “blic krig”, tada je utak-
mica i odlu~ena, dogodio se u pr-
voj ~etvrtini. Posle po~etnog za-
grevawa, Ma~van je svoju ekipu
dr`ao u igri do rezultata 6:6, a
onda kre}e serija trojki spoqne
linije Radni~kog, pa uz odli~nu
odbranu razlika rapidno raste do
15 poena. Ekipa, savr{eno vo|ena
sa klupe, uspeva da do kraja odr-
`ava prednost, mada su doma}i u
vi{e navrata pripretili izjed-
na~ewem. Odli~an je u pojedinim
trenucima bio centar Vuksano-
vi}, koji je pristigao u tim nepo-
sredno pred me~ prvog kola. Po-
СПОРТ
ma, ili ~lan ekipe u svojstvu me-
hani~ara. Sa druge strane, trka~-
ko iskustvo nije mu adut na koji je
mogao da pola`e velike nade. Pr-
emijerna sezona bila mu je pro{-
la, i tada je, zapravo, po prvi put
u svet automobilizma u{ao kao
direktni u~esnik na stazi.
- Imao sam `equ da se oprobam,
a priliku mi je pru`io Du{an
Radosavqevi}, {ef tima KG-SBB
07. On je i najzaslu`niji za ostva-
ren uspeh. Ukazao mi je puno pove-
rewe, oformio ekipu i uslove ne-
ophodne za postizawe vrhunskih
rezultata - isti~e novope~eni
{ampion.
KO[ARKA
HEMOFARM - RADNI^KI 72:77
Muta im zabiberio
sledwi poku{aj usledio je u sa-
mom fini{u, kada je rezultat gla-
sio 70:72, no samopouzdawe gosti-
ju nije ni najmawe jewavalo. Mi-
jatovi}, Milosavqevi} i Urazma-
nov uspeli su do kraja da zadr`e
vi{ak kroz sigurnu i nadasve od-
govornu igru. Ipak, izbor za igra-
~a utakmice svakako se odnosi na
Marka Brki}a, koji je progla{en
i za MVP igra~a prvog kola NLB
lige.
- Ovo je velika pobeda, ali ne-
}emo se zavaravati. Na{e namere
(@) RADNI^KI
- VOJVODINA 57:72
Sose, ipak, boqe
KRAGUJEVAC - Hala: „Veliki park“. Gleda-
laca: 100. Sudije: Dimi}, Ran~i} i Jevtovi}
(Beograd). Rezultat po ~etvrtinama: 17:15,
14:22, 11:21, 15:14.
RADNI^KI: Raki}, Milo{evi} 3, Stojiq-
kovi} 11, Jovanovi} 1, Dimi} 2, Bo{kovi} 1,
Marjanovi} 2, Qubisavqevi}, Matovi} 5, Sar-
van 7, Kati} 17, Mileki} 8.
VOJVODINA: Popovi}, ^abarkapa 9, Osto-
ji} 7, Karaka{evi} 17, Du{ani} 4, Krwetin
www.kragujevacke.rs
{to nema onoga koji ne ra~una na
visok plasman.
Me}u rivalima bilo je i neko-
liko predstavnika drugog kra-
gujeva~kog "boksa", ASK Zasta-
va rejsing tim. Kakav je me|u-
sobni odnos, s obzirom da ste,
ipak, "suprotstavqene" strane.
Sasvim normalan. Odli~no se
dru`imo, a rivalitet ostavqamo
za stazu.
Mada, moram da ka`em, nisu ba{
svi takmi~ari prijateqski nastro-
jeni. Eto, na obe trke u Kraqevu u-
lagani su protesti na regularnost
mog vozila. Ceo auto je pretresan,
ali je ustanovqeno da nema bilo ka-
kvih nedozvoqenih izmena.
Samim tim, titula mi je jo{
dra`a. Dokazano je da sam na sp-
ortski na~in stigao do vrha, {to
je, uostalom, razlog vi{e za is-
krenu radost.
Imali ste i jedan evropski izlet.
To je bilo pro{le godine, kada
Pro{la godina, sezona "uhoda- Do tada su na programu bile tr- sam nastupio na trci za Evropski
vawa", donela vam je sedmo me- ka u Bawa Luci i dve u Kraqevu. Na {ampionat, takozvani CEZ. Uzeo
sto u generalnom plasmanu iz prvoj, u Republici Srpskoj, osvo- sam prvo mesto, ~ime su, rekao
{est vo`enih trka. U ovoj je jio sam {estu poziciju, uz dosta pe- bih, naslu}ene na{e mogu}nosti
bilo svega ~etiri starta, a us- hova koji su me pratili. Potom sam i ovogodi{wi rezultati.
peli ste da se domognete titu- na Beranovcu imao najpre drugu, a Dogodine ne}ete mewati klasu,
le. Te`e ili...? auto, tim...
zatim ~etvrtu poziciju.
Po meni, te`e. Mawe je mogu}- Bilo je jasno da bi mi eventu- Ne, ne}u. Tim koji dobija nema
nosti da se isprave eventualne alni trujimf doneo i titulu. I- potrebe da se mewa. Izuzetno sam
gre{ke, otklone nedostaci na vo- pak, niko u timu nije previ{e ra- zadovoqan odnosima u ASK KG-SBB
zilu, "snimi" konkurencija. ~unao na to, pa ni ja sam. Nikakva 07, ekipom koja radi na odr`avawu
Zato i faktor sre}e igra veli- presija nije postojala, jer je ciq i pripremi vozila, kao i uslugama
ku ulogu, a ona me je poslu`ila zadat pred po~etak sezone bio je Kaprikornus rejsing tima, ~ije je
ba{ kada je trebalo. da se na kraju prvenstva na|em zadu`ewe da se brine o ispravno-
Pred posledwi nastup, u Bawa me|u tri najboqa. Tome smo te`i- sti i kvalitetu motora.
Luci, bili ste drugi u genera- li, a sve vi{e {to se postigne, Posle dosta godina vratili
lnom plasmanu. ~ist je }ar. smo titulu u Kragujevac. To je, va-
Ispalo je najboqe {to je moglo. qda, dovoqan dokaz kako funkci-
Pobedio sam, uzeo pehar, obrado- oni{emo.
vao sebe i, naravno, celu ekipu, ko- Mo`e li ona i po okon~awu
ja je funkcionisala besprekorno. {ampionata 2010. da ostane
Konkurencija u ovoj klasi, tr- "na{a".
adicionalno je brojna. Svakako }u poku{ati da pono-
Da, da... i daje dodatnu vrednost vim ovogodi{we ostvarewe. Spo-
postignutom rezultatu. Na svakoj rtski je verovati, ali, kao i ovoga
trci startovalo je izme|u 18 i 20 puta, za najve}e rezultate potreb-
voza~a. Neizvesnost je velika, po- no je da se slo`i vi{e kockica.
u odnosu na plasman u ligi ostaju Rezultati prvog kola su slede-
i daqe istovetne. [ansu za uve}a- }i: Cibona - [iroki 85:65, Heli-
we bodovnog skora tra`i}emo u os - Cedevita 76:69, Zadar - Olim-
susretima sa ekipama koje }e bi- pija 79:59, Bosna - Zagreb 64:71 i
ti u dowem delu tabele, ~ak i na Budu}nost - Crvena zvezda 71:63.
wihovom terenu. Utakmica Partizan - FMP je od-
Znao sam da nas Hemofarm ne lo`ena.
mo`e dobiti u oba me~a. Ispra- Me~evi drugog kola, u kome je
vili smo gre{ke sa turnira u Vr- Radni~ki do~ekao Zadar, odigra-
{cu, {to je dalo rezultat. Oni su ni su tokom sedmice, a u tre}em
ipak kvalitetnija ekipa od nas, sledi gostovawe u hali „Mirza VR[^ANI SU MOGLI
DA “OSETE” SVE
no {ansa se pru`ila i mi smo je Deliba{i}“ i susret sa sarajev-
NIKOLI]EVE “FORE”
iskoristili - re~i su trenera skom Bosnom.
Miroslava Nikoli}a. M. M.
8, Miki}, Stankovski, Stupar 19, Terzi}, Bo- ma retko dolazila, a i kada su je imali u ru-
{kovi}, Karaka{evi} 8. kama, te{ko su izlazili na kraj sa rivalkama
i realizacijom. Odbrana je kako-tako i fu-
NA premijeri u prvoliga{kom dru{tvu nkcionisala, no napad samo u slu~ajevima
ko{arka{ice Radni~kog, kada se sagleda ceo kada su spoqni igra~i bili koncentrisani.
tok me~a, nisu uspele da pru`e ozbiqniji ot-
por standardnom ~lanu elite. Ekipa je poka-
Poku{ao je trener Vladimir Simi} da rizi-
kuje i igra sa tri niske igra~ice, ali to je
zala voqu i `equ, no daqe se od poraza nije donelo samo trenutni pomak u rezultatu.
moglo. Imale su dva perioda dobre igre, za- U prvom kolu rezultati su bili slede}i:
vr{nicu prve i sredi{wicu posledwe ~e- Partizan - Proleter 93:62, Hemofarm - Ra-
tvrtine, tada su napravqene serije od 7:0 i divoj Kora} 74:64, Crvena zvezda - Loznica
10:0, no to je bilo sve. 90:61 i Kovin - ^elarevo 72:66. Susret Spar-
Realizacija se svodila uglavnom na {ut sa tak - Vo`dovac je odlo`en.
spoqnih linija, dok su go{}e pod ko{evima Drugo kolo donosi jo{ te`eg rivala, Par-
dominirale, {to pokazuje odnos skokova - tizan u Beogradu, gde se te{ko mo`e o~ekiva-
24:42. Na tim mestima utakmica je prelo- ti ikakav drugi rezultat do ~asnog poraza.
mqena, jer je do doma}ih centara lopta veo- M. M.
www.kragujevacke.rs
FUTSAL
RU[^E
-E KONOMAC2:4
Le`u
kockice
VRAWE - Hala: Vrawe. Gledala-
ca: 1.000. Sudije: Vasi} i Komadi-
ni}. Strelci: De Souza u 2., Raj-
~evi} u 37. i 40., oba iz kaznenog u-
darca, i Bojovi} u 40. minutu za E-
konomac, a Miti} u 38. i \or|e-
vi} u 40. za Ru{~e.
RU[^E: Risti}, Nikoli}, Ta-
si}, Miti}, \or|evi}, S. Stoiq-
kovi}, Miri}, Stojanovi}, Kizma-
novi}, Jordanovi}, A. Stoiqkovi}.
EKONOMAC: Aksentijevi}, Cv-
etanovi}, Bojovi}, Raji}, De Sou-
za, Marinkovi}, \or|evi}, Raki},
Mili}evi}, Stanojevi}, Marko-
vi},R aj~evi}.
NEOPHODNO vreme da se goto-
vo nov tim Ekonomca uigra, pola-
ko isti~e, pa je igra i rezultat u
Vrawu veliko ohrabrewe pred na-
stavak prvoliga{ke trke. Kragu-
jev~ani su savladali doma}e
Ru{~e sa 4:2, “u~vrstili” svoje
pozicije i sada daleko opu{teni-
je do~ekuju narednog rivala - va-
`e}eg{a mpionaK olubaru.
Da se ne stekne pogre{an uti-
sak, nije bilo lako ni u ovom due-
lu. Vrawanci su sasvim solidan
tim, koji je pred velikim brojem
znu zabrane igrawa od
Koci}tek {est meseci Mladenu
naprole}e Koci}u, koja je usle-
dila zbog izazvanog
Izvr{ni odbor incidenta na odlu~u-
FSS nije uva`io `a- ju}oj utakmici u La-
lbu Ekonomca na ka- zarevcu za naslov
FUDBAL
[UMADIJAR ADNI^KI1923
-B UDU]NOST2:0
Uc rkvu…
posv e}u
KRAGUJEVAC - Stadion: “^ika Da~a”. Gledalaca: blizu 1.000. Sudija:
Du{an Jakovqevi} (^a~ak). Strelci: Brkovi} u 90. i Varja~i} u 93. mi-
nutu. @uti kartoni: Luki}, Brkovi}, Vidi} ([umadija Radni~ki 1923),
Ili}, Andri}, Nikolin, Luki} (Budu}nost). Crveni karton: Nikolin
(Budu}nost)u83.m inutu.
[UMADIJA RADNI^KI 1923: Ri Kvang Il -, Luki} 7, Brkovi} 7, Je-
li} 7, Milo{evi} 7, Mjong ^a Hjon 6, Vukomanovi} 6, Vuji~i} 6 (od 64.
minuta Varja~i} 7), An Il Bom 6 (od 77. Lepovi} 7), Nedovi} 6, Petro-
vi} 6 (od 56. Vidi} 6).
BUDU]NOST: Burmazovi} 7, \uki} 6, Snegi} 6, Jevti} 6, Ma{i} 6 (od
46. Luki} 6), Boji} 6, B. \uri} 6, Bogi}evi} 6, R. \uri} 6 (od 46. \uri~i}
6), Ili} (od 69. Andri} 6), Nikolin 6.
NA[ tim uveliko tro{i fak-
tor sre}e, “namewen” svakom ~ije
su ambicije pobedni~ke. Razlog
jednostavan, fudbaleri [umadi-
je Radni~kog 1923 ni ove subote
nisu se naigrali, a zabele`ili su
vredne bodove u borbi za vrh tabe-
le (2:0) i plasman u vi{i rang.
Dakle, vi{e je nego jasno da su
ba{ na Zadu{nice Kragujev~ani
imali i pomo} “odozgo”. Jeste da
su sve vreme te`ili ugro`avawu
suparni~ke mre`e, atakovali, po-
ku{avali, me|utim na~in na koji
su to ~inili, ukazivao je da se do
pogotka mo`e samo slu~ajno. Smi-
{qene akcije, izgra|ene, prave
fudbalske, niotkuda nije bilo.
^ini se da je jedino tokom me~a
Четвртак, 15. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 27
СПОРТ
PRVA LIGA
3. KOLO: Ru{~e - Ekonomac 2:4, Ko-
ODBOJKA
ska A. - Pirot 8:2, SAS - Kopernikus
1:7, Slodes - Marbo 3:7, Kolubara - Le-
te}i Holan|anin 4:2, Ni{ - Koska D.
4:3. CRVENAZ VEZDA-R ADNI^KIK REDIB ANKA3:2
Kopernikus 3 3 0 0 19:6 9
Marbo 3 3 0 0 19:8 9
Kolubara 3 3 0 0 9:3 9
Ekonomac 3 2 0 1 14:8 6
Ni{ 92
L. Holan|anin
Ru{~e
Koska Amaters
SAS
3
3
3
3
3
1
1
1
1
1
1
1
0
0
0
1
1
2
2
2
8:8
9:10
11:9
12:14
8:15
4
4
3
3
3
Packa {ampionu
Slodes 3 0 1 2 8:17 1
Pirot 3 0 1 2 8:18 1 BEOGRAD - Hala: SC „[umice“. Gledalaca: 400. Su- Stoilovi}, Bucuqevi}, Milutinovi}, ]ulafi}, Paji}.
Koska Delfin 3 0 0 3 4:13 0 dije: Bijeli} i Davidovi} (Beograd). Rezultat po se- RADNI^KI KREDI BANKA: Ili} 2, Z. Jovanovi}
4. KOLO: Ekonomac - Kolubara, Le- tovima: 18:25, 25:23, 25:20, 20:25, 15:10. 26, I. Ivovi} 10, ^upkovi} 23, Maksimovi} 6, ^edi}
te}i Holan|anin - Ni{, Pirot - Koska CRVENA ZVEZDA: Miti} 3 (poena), Doki} 27, Terzi} 13, Panteli} (libero), Stefanovi} 1, I. Jovanovi},
D., Marbo - Ru{~e, Kopernikus - Slo-
des, Koska A. - SAS. 19, Jakovqevi} 7, Ra{i} 9, Bojovi} 11, Vuji} (libero), Petkovi},R adovi},J .I vovi}.
PRAVI derbi na po~etku 66.
navija~a igrao agresivno i brzo, {ampionata u odbojci, u kom su se
ali nedovoqno da isparira gostu. sastali dr`avni prvak i pobed-
Na{i momci su sve vreme dr`ali nik Kupa, pripao je psiholo{ki
loptu u svojim nogama i diktira- spremnijoj ekipi. U igri oba ri-
li tempo. Ipak, do golova je mora- vala videlo se da je pripremni
lo dobrano da se sa~eka. Brazilac period nedavno zavr{en i da sve
De Souza je prakti~no na startu stvari jo{ uvek nisu legle na svo-
susreta doveo Ekonomac u vo|- je mesto. Ne{to primetnije u kra-
stvo, ali tek u posledwa tri min- gujeva~kom sastavu, kome su se os-
uta postignuto je novih pet pogo- cilacije u igri iz me~eva na tur-
daka. Zbog nagomilanih prekr{a- niruu „Je zeru“n astavile.
ja,pr vosu u sledilad vap recizna Na po~etku se ~inilo da }e {a-
kaznena udarca Raj~evi}a, a svaku mpion protutwati „[umicama“.
neizvesnost otklonio je kapiten Prvi set, uz izvrsnu rolu Ilije
Bojovi}, koji se sa loptom u{etao Ivovi}a, zavr{en je ubedqivo,
u gol u trenucima kada su doma}i- drugi je po~eo sasvim solidno do
ni izveli golmana i i{li na sve prvog tehni~kog tajm-auta i vo|- NA[I ODBOJKA[I MORA]E BOQE
ilini {ta. stva 4:8. Tada je iznenada popu- DA “^UJU” SAVETE BOBE KOVA^A
Derbi sa Lazarev~anima zaka- stio prijem, s druge strane Ter-
zan je za petak. Tako }e se, u ter- zi} je smirio Zvezdinu igru i o-
minu od 16 ~asova i 30 minuta, na mogu}io Doki}u da se razigra. Ta- ulazi u taj-brek. On je re{en ve} za trofeje, sledi naporan rad,
parketu hale “Jezero” jedan na kav odnos snaga trajao je do za- pri promeni strana i vo|stva Be- pre svega na psiholo{koj pripre-
drugog nameriti dva najboqa tima vr{etka tre}eg seta i preokreta u ogra|ana od 8:4. Ni tajm-auti Bo- mi. Prilika za popravni sledi
izpr o{lese zone. V. U. K. rezultatu. Kakav je obi~aj u odboj- be Kova~a, niti wegovi `ustri ve} sutra u hali “Jezero”, od 19
ci u susretima izjedna~enih ri- komentari, nisu pobudili na{ sati, u susretu protiv Smedere-
prvaka. Tako }e popu-
larni Cipi propus-
vala, ekipa koja je imala ubedqi-
vu prednost u igri, pada u tempu
tim, koji do kraja igra bez `ara,
voqe, pa su se Zvezda{i zaslu`eno
va.
U prvom kolu postignuti su
titi jesewi deo prve- i dozvoqava Radni~kom da se kon- radovali. slede}i rezultati: Vojvodina -
nstva, a verovatno i soliduje. Novi sastav {ampiona, Moglo je svakako mnogo boqe, i- Mladi radnik 3:0, Smederevo -
Evropsko prvenstvo u sa ~ak ~etiri promene u postavi ako je igra, uzev{i u obzir op{ti Ribnica 3:1 i Partizan - Spartak
futsaluu M a|arskoj. u odnosu na pro{lu godinu, pok- utisak, daleko od `eqene. Ukoli- (Qig) 3:1.
V. U. K. lon oberu~ke koristi i ubrzo se ko se `eli ozbiqnije u}i u borbu M. M.
SRPSKA LIGA - ZAPAD
9. KOLO: [umadija Radni~ki 1923
RUKOMET
- Budu}nost 2:0, Radni~ki - Sloboda
(U) 0:1, [umadija - Jedinstvo 0:1, @e-
lezni~ar - Sloboda (^) 1:1, Rudar -
Sloga (PM) 3:2, FAP - Morava 2:0, Vu-
ji} voda - Ma~va 1:0, Metalac - Sloga
METALOPLASTIKA- R ADNI^KI21:22
(P) 1:2.
[um. Rad. 9 6 2 1 16:70 20
Sloboda (U) 9 6 2 1 14:50 20
Ma~va
Vuji} voda
Sloga (PM)
@elezni~ar
9 6 2 1 13:40 20
9 6 2 1 14:10 20
9 4 2 3 18:14 14
9 4 1 4 11:11 13
Da se pamti
[ABAC - Hala: Gimnazije. Gledalaca: 400. Sudije: Mi{kin (Sombor),
Jedinstvo 9 4 1 4 8:90 13 Adamovi} (Crvenka). Sedmerci: Metaloplastika 3/2, Radni~ki 1/0. Is-
Sloboda (^) 9 3 3 3 10:11 12
Rudar 9 3 2 4 10:90 11 kqu~ewa:M etaloplastika8 ,R adni~ki1 2m inuta.
Morava
FAP
9 3 1 5 10:12 11
9 3 2 4 8:11 11
Budu}nost (V) 9 3 1 5 7:12 10
Sloga (P) 9 3 0 6 7:12 9
Radni~ki St. 9 2 2 5 2:11 8
METALOPLASTIKA: \uri~in, Milo{evi} 2, Mskhvilidze 5, Marko-
vi}, ^ikovani, Marijanov 5, Pralica 4, Meduri}, Kandi}, Raisi}, Mico-
vi}5 ,S tan~i},^ upkovi},^ ali}.
Metalac (K) 9 2 1 6 9:12 7 RADNI^KI: Zlatanovi}, \uki} 3, Pavlovi} 5, Milo{evi} 1, Proda-
[umadija (A) 9 2 0 7 6:13 6 novi}, Bosi} 3, Bo`ovi} 4, Petrovi}, Jani}ijevi}, Tica 1, Milosavqevi},
10. KOLO: Jedinstvo - [umadija Radoji~i}5 ,I li},M ilin~i}.
Radni~ki 1923, Budu}nost - Radni~ki,
Sloga (P) - Sloboda (U), Sloboda (^) -
[umadija, Sloga (PM) - @elezni~ar, AKO je nekom od poznatijih klubova mogao da se skine “skalp”, i to
Morava - Rudar, Ma~va - FAP, Metalac na gostovawu, onda je “na meti” bila Metaloplastika u [apcu. Nekada-
- Vuji} voda.
{wi prvak Evrope ve} odavno ne igra ni pribli`no takvom zvawu, po-
gotovo ne ove sezone, {to su Kragujev~ani u potpunosti iskoristili i
na~na prevaga stigla je preko re- zabele`ili pobedu 22:21 (7:9). Gol za pam}ewe, na svega dve sekunde pre
zervista, Lepovi}a i Varja~i}a. kraja susreta, postigao je mo`da i
Wihovim ulaskom, a i Vidi}evim najboqi igra~ na parketu, kapiten
SUPER LIGA “crvenih”M itarP avlovi}.
pomerawem na mesto centarfora, 4. KOLO: Metaloplastika - Radni~- Posebno raduje ~iwenica da se
[umadija Radni~ki polako dobi- ki 21:22, Planinka - Priboj 27:26, Ko-
funkcionisala zadwa linija “cr- ja fizionomiju igre, pa je pret- lubara - Proleter 39:25, PKB - Vojvo- kragujeva~ki rukometa{i nisu pr-
dina 23:24, Smederevo - Jugovi} 32:26. edavali ni kada je rival, po polu-
venih”. Ostali su igrali prespo- hodni faul nad Varja~i}em na iv- Utakemice Crvena zvezda - Naisus i
ro, neosmi{qeno, upravo tre}e- ici {esnaesterca, Brkovi} isko- Dinamo - Partizan su odlo`ene. Slo- vremenu, u 32. minutu, imao ~ak
bodna je bila Crvenka. ~etiri gola prednosti (11:7). Str-
liga{ki. ristio da poka`e preciznost ud-
Wihovo “muqawe” uveliko je arca i tako se u 90. minutu, na-
Kolubara 3 3 0 0 101:73 6 pqivom i odlu~nom igrom, Radni-
Smederevo 4 3 0 1 129:119 6
“leglo” gostima, ~iji je jedini pokon,z atreslam re`ag ostiju. PKB 4 3 0 1 111:102 6 ~ki se ponovo rezultatski prima-
ciq, svojom igrom to nisu ni kri- Nevi|ena radost gledalaca, o- Vojvodina 4 3 0 1 108:99 6 kao i do~ekao priliku za preokret.
Jugovi} 4 2 0 2 108:100 4 Vaqa ista}i da su istorijskom
li, bio da ni{ta ne urade. Ni ne- ~igledno `eqnih pravih rezulta- Crvena zvezda 2 2 0 0 61:55 4
koliko sasvim pristojnih centar- ta, jo{ se nije ni sti{ala, a Le- Planinka 4 2 0 2 113:109 4 trijumfu svi igra~i dali puni do-
Naisus 3 2 0 1 75:76 4 prinos, pa i novoprido{li Mi-
{uteva nije pomoglo doma}ima da povi} pokazuje da je neopravdano Radni~ki 4 2 0 2 94:100 4
povedu, jer su se napada~i nepre- zapostavqen u ovakvom timu. We- Priboj 4 1 1 2 97:96 3 lo{ Tica, doskora{wi desni bek
kidno “krili” iza direktnih ~u- gov prodor i centar{ut bili su
Partizan 3 1 0 2 86:81 2 Tarketa.
Dinamo 3 1 0 2 81:87 2
vara. vi{e od pola gola. Varja~i}u je o- Proleter 4 0 1 3 95:126 1 Zbog evropskih nastupa beograd-
Koliko-toliko olak{awe pri- stalo samo da se pravilno “pokl- Metaloplas. 3 0 0 3 63:74 0 ske Crvene zvezde, weno gostovawe
Crvenka 3 0 0 3 73:98 0 je odlo`eno za 30. oktobar, pa sle-
sutnima na stadionu, ali i na- oni”, {to je i u~inio za 2:0. 5. KOLO: Radni~ki - Crvena zvezda,
{im fudbalerima, doneo je 83. Slede}e subote [umadija Rad- Proleter - Metaloplastika, Priboj -
de}i susret na{e rukometa{e o~e-
minut, kada je zbog protesta i ne- ni~ki 1923 gostuje na Ubu, tamo{- Kolubara, ORK Ni{ - Crvenka, Jugo- kuje tek 24. ovog meseca, u Crven-
vi} - Planinka, Partizan - Smederevo, ki.
sportskog gesta opravdano iskqu- woje kipiJ edinstva. Vojvodina - Dinamo. PKB je slobodan.
~en Vaqevac Nikolin. Ipak, ko- V. U. K. V. U. K.
28 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. октобар 2009.
BADMINTON
Balkansko prvenstvo u badmin-
tonu za igra~e do 15 godina, nije
donelo previ{e radosti ~lanovi-
ma srpske selekcije. U Makedoniji
su u pojedina~noj konkurenciji
stigli najdaqe do ~etvrtfinala,
dok su kao ekipa zauzeli pretpo-
sledwe,pe tom esto.
Od Kragujev~ana, u selekciji su
se na{li mla|ani Jovan Babaji} i
Ivan Vujo{evi}, kao i Andreja To-
dorovi} na mestu pomo}nika tre-
nera.
ATLETIKA
Na sedmoj uli~noj trci “Trofej
U`ice 2009”, atleti~ar Radni~-
kog Darko @ivanovi} zauzeo je ~e-
tvrto mesto. Ova pozicija, na
stazi du`ine ~etiri kilometra,
donela mu je nov~anu satisfakci-
juod 10hi qadad inara.
Ve} za vikend @ivanovi} je u
Leskovcu nastupio na duplo du`oj
deonici tre}eg krosa RTS-a, gde se
plasiraonatre }em esto.
KARTING
Proteklog vikenda u Beogradu
vo`ene su dve posledwe karting
trke {ampionata Srbije, pod na-
zivom BB kart 2009.
U klasi jedan Jovan Nedeqkovi}
iz Zastava rejsing tima osvojio je
tre}e i ~etvrto mesto, dok je
~lan Presti`a Milo{ Miodra-
govi} bio drugi u prvoj trci. U
klasi dva Luka Stojanovi}, voza~
KG 07 SBB, zauzeo je drugu i tre}u
poziciju, a Dejan Mili}, jo{ je-
dan predstavnik Zastava rejsing
tima, u klasi sedam pro{ao je
kroz ciq prvo kao pobednik, a za-
timd rugoplasirani.
Kona~an plasman {ampiona-
ta utvrdi}e se tokom ove sedmi-
ce.
RUKOMET(@ )
IzIn |ije }orak
SERIJU pobeda kragujeva~ki prvoliga{, Radni~ki Lepenica Kg, ni-
je uspeo da nastavi na gostovawu u In|iji. Tamo{wi @elezni~ar jedno-
stavno je bio boqi i zaslu`eno slavio sa 38:30.
Trijumf doma}ih prakti~no nijednog trenutka nije dolazio u pita-
we, posebno {to u odbrani Kragujev~anki nije sve funkcionisalo ka-
ko bi trebalo. Posti}i ~ak 30 pogodaka, a biti tako rezultatski daleko,
samopose bik azujeg desek rijupr oblemi.
Kvalitetnije izdawe “crvenih” o~ekuje se ovog vikenda, kada u Kra-
gujevacs ti`ezr ewaninskiP roleter.
www.kragujevacke.rs
СПОРТ
ODBOJKA (@) TRE]U kariku u STONITE NIS RVAWE
nizu pobeda nanizali
su igra~i Faksa u ta-
Bledasen ka kmi~ewu u Prvoj ligi
Srbije.
Itr e}asr e}a Polasa ta
PRVU utakmicu u ovosezonskom 2:6, Borac - Medijana
takmi~ewu u Prvoj ligi odbojka-
{ice Radni~kog izgubile su na
Ovoga puta rezul-
tat nije bio „sa nul- 6:2, Vrawe - Tutin 6:0 posla
om“. Muji} je izgubio (p.f.) i Mladost - MAKSIMALNU pobedu na sta-
svom terenu od novosadske Vojvo- prvi me~ u prvenstvu, Fontana6: 1. rtu novog dr`avnog {ampionata
dine rezultatom 1:3, po setovima pa je rezultat u me~u Faks i daqe dr`i zabele`ili su rva~i Radni~kog. U
23:25, 25:22, 20:25, 24:26. Igra ni ~elo tabele bez pora-
sa ^ardom kod Bra{e hali „Jezero“ bilo im je dovoqno
izdaleka onoj od pro{le godine, iz Bege~a, odigranom za, a po tri pobede i- pola sata kako bi savladali nova-
kada je ekipa bila najpre iznena-
u sali Druge gimna- maju jo{ IMT i Ml- jliju u ligi. Crvena zvezda iz Be-
|ewe, a zatim najboqa posle ve} zije, glasio 6:1. Mi- adost. ograda, pred sam po~etak prven-
tada profesionalizovane Vizure. hailovi} je doneo U ~etvrtom kolu stva, uspela je da sakupi sastav, u
Ovaj me~ odigran je bezvoqno, PREDRAG MUJI]
tri, \uki} dva, a Jo- na{em timu sledi go- pomo} su joj prisko~ili beograd-
bezidejno, sa velikim brojem gre- vanovi} jedan poen Rezultati tre}eg stovaweu Z majevu. ski klubovi, pa je rezultat svaka-
{aka. Jedino {to je donekle {ti- svojoje kipi. kola: Zmajevo - IMT M. M. koo ~ekivan.
malo bila je igra na mre`i i Na struwa~i je to izgladalo ov-
povremeno servis. Prijem dobar ako: Anakijev je dobio me~ bez
onoliko dugo koliko je mogla da borbe, Mi{i} i Spasi} su svoje
izdr`i Ivana Stevanovi}. Wu su KO[ARKA
protiv ni -
Novosa|anke opteretile servi- ke tu{ira-
som, odaqile od mre`e, pa re{e- li, tehni-
wa u napadu, posle prelaska Jo-
vane Timotijevi} u Sme~ 05, nije
bilo. Tra~ak nade nazreo se u dru-
Ko bi rek’o
„NOVI“ kragujeva~ki klub, ~lan Prve lige Srbije, KG 06, ostva-
~kim tu{-
em svoj na-
stup zavr-
gom setu, nakon sjajnih servisa i {io je Jo-
rio je na startu novog {ampionata pobedu nad jo{ jednim novaj-
gotovo razbijenog rivala, bilo je vanovi},
lijom, koji je u ligu usko~io umesto imewaka iz Novog Sada,
~ak 15:7, ali go{}e su se brzo tr- dok su To-
Radni~ki basketom. U Beogradu je rezultat glasio 84:78 za na{
gle, izjedna~ile na 19:19, te vra- dorovi},
tim, po ~etvrtinama 21:19, 24:11, 15:25, 24:23.
tile u igru i pored prethodno Nikoli} i
Odli~na igra Kragujev~ana u prvom poluvremenu donela je eki-
izgubqenog seta. U ~etvrtom Rad- Cvijovi}
pi prednost od ~ak 15 poena, no doma}in je na odmoru povratio LAKO SA ZVEZDOM
ni~ki je imao tri me~ lopte, no pobede ost-
snagu i uspeo da izjedna~i rezultat na 72:72, ~etiri minuta pre
odbojka{ice rivala uspele su da varili na poene. Ovaj me~ bio je
kraja me~a. Serijom poena u zavr{nici KG 06 je povratio vo|stvo
sa~uvaju prisebnost i re{e me~ u samo ja~i trening pred prvo pra-
io svojiopr veb odoveu n ovomp rvenstvu.
svojuk orist.
- Pobedom na startu pokazali smo da nismo toliko lo{i i da voi sku{ewe.
Na premijeri postignuti su U prvom kolu postignuti su
imam aterijala,k akob ise u b udu}nostin apraviod obarti m.D o-
slede}i rezultati: Lazarevac - slede}i rezultati: Radni~ki (Bg)
kaz za to je povratak u igru i posle gubqewa prednosti od 15 poe-
Vizura Super nova 3:0, Kolubara - Spatak 2:5, Senta - Potisje 3:4 i
na.
- Jedinstvo 3:1, Novi Sad - Radni- Proleter- P artizan3 :4.
Ovaj trijumf vredi mnogo, stvara pravu atmosferu u sastavu, a
~ki (Bg) 1:3 i Putevi - [umadija Narednog vikenda sledi gosto-
ujednosk re}epa `wuna na s-k a`etr enerD arkoJ akovqevi}.
3:1 vaweb eogradskomP artizanu.
U prvom kolu postignuti su slede}i rezultati: Vojvodina - Me-
Drugo kolo igra se za vikend, a M. M.
ga Vizura 86:74, Ma{inac - Proleter 79:75, Metalac - Tami{
Radni~ki gostuje Kolubari u La-
60:58, Napredak - OKK Beograd 64:78, Ergonom - Sloga 72:76 i Bo-
zarevcu.
rac - Novi Sad 74:54.
M. M.
Naredni me~ igra se u nedequ, od 19.30, u „Jezeru“. Rival je ni- Kragujevac
{kiE rgonom.
M. M. pun sebe
DEVET zlatnih i po jedna sre-
POSLE dve pobede,
kugla{i Vodovoda
KUGLAWE
brna i bronzana medaqa skor je
pionira Rva~kog kluba Kraguje-
vac na Kupu Srbije slobodnim
pretrpeli su dva ve- stilom u tom uzrastu, odr`anom
zana neuspeha. Ovoga
puta, ~ak sa 7:1, sa-
Vodovod presu{io pro{le nedequ u Somboru. Kragu-
jev~ani su time osvojili i ekipno
vladala ih je ekipa isti broj ili i vi{e ostalim ~lanovima prvom esto.
Tehnohemije u Beog- oborenih ~uweva, to Vodovoda. Naredno takmi~ewe na redu je
radu. nije za rukom po{lo Kragujev~ani sada, ve} u subotu, kada je u Kawi`i na
Jedini duel za na{ Markovi}u (563) i u Gorwem Milanov- programu me|unarodni pionir-
tim dobio je Radoji- Radovi}u (580), jer su cu, do~ekuju ni{ki ski turnir, ovoga puta gr~ko-rim-
~i}, ubele`iv{i 563 im suparnici bili ^air. skims tilom.
V. U. K. poena. Iako su imali kvalitetniji, kao ni V. U. K. M. M.

Botuwe 15, Hajduk 12,

FUDBAL
Deveto kolo Zone Seqak (MP) 1:3, Kolo-
„Morava“: Vodoja`a - nija - Cerovac 4:2, Sr- Azbest 11, Kolektiv
Partizan 3:0, Mokra bija - Partizan 0:2, 10, Stanovo 9 (-1), Bo-
Gora - Pobeda Belo{e- Jadran - [umadija (^) rac (NM) 9, Opornica “SRCE NA TEREN”
vac 3:1, [umadija Er- 3:1, Arsenal - Mar{i} 7, [umarice 2008 7,
doglija - Polet (Q) 2:1. \uriselac 3, Kragujevac
3:1, Mladost - Su{ica Tabela: Partizan 1 bod.
1:2, Prijevor - Slavija 25, [umadinac 21, Ko- Deseto kolo: [uma-
1:1, Takovo - Orlovac {utwak 20, Sloboda 19, rice 2008 - Kragujevac,
1:1, Omladinac - Jo{a- Arsenal 19, Kolonija 16, Vinogradi - Kremenac,
nica 1:0, Polet (Q) - Mar{i} 15, Sloga (D) Stanovo - Hajduk, ]ava
Bane1:0. 13, Jedinstvo 12, Jadran - Botuwe, Pivara - \u-
Tabela: Orlovac 20, 10, Seqak (MP) 8, Cero- riselac, Opornica -
Omladinac 20, Polet vac 8, [umadija (^) 7, Kolektiv, Sloga (L) -
(Q) 18, Erdoglija [um- Budu}nost (R) 5, Srbija Azbest, Bagremar - Bo-
adija 18, Bane 16, Pobe- 4, Dobra~a 2 boda. rac (NM).
da Belo{evac 13, Mok- Deseto kolo: Slobo-
ra Gora 13, Partizan da - Mar{i}, [umadi- [esto kolo Tre}e gr-
13, Prijevor 12, Su{i- ja (^) - Arsenal, Par- adske lige: Stari mo-
ca 11, Vodoja`a 10, Ta- tizan - Jadran, Cero- mci - Zastava 4:1, Zv-
kovo 10, Mladost 10, vac - Srbija, Seqak ezda - Divostin 0:2,
Polet (T) 6, Slavija 6, (MP) - Kolonija, Dob- Trmbas - Mladost 2:2,
Jo{anica2bo da. ra~a - Sloga (D), Ko{u- Seqak (C) - Borac (D)
Deseto kolo: Slavi- twak - [umadinac, 2:0, Velika Sugubina -
ja - Polet (Q) (subota,
15.00), Erdoglija [um-
adija - Vodoja`a (nede-
Budu}nost (R) - Jedin-
stvo.
Kori}ani 0:2, Mladost
Teferi~-K utlovo1:2.
Tabela: Divostin
Orli}i siloviti na ^ika Da~i
REPREZENTACIJA Srbije do 19 godina stoprocentnim u~inkom zavr{ila je prvi krug kvalifikacija
qa, 11.00), Su{ica - Deveto kolo Druge 13, Kutlovo 13, Kori-
Mokra Gora, Polet (T) gradske lige: Bagremar - }ani 13 (-1), Seqak (C) za kontinentalni {ampionat naredne godine u Francuskoj. Ubele`ila je sve tri pobede na stadionima u
- Pobeda Belo{evac [umarice 2008 4:1, 13, Mladost 12, Trmbas Kragujevcu i Jagodini.
(nedeqa, 15.00), Jo{a- Borac (NM) - Sloga (L) 9, Zastava (-1) 6, Sta- Na “^ika Da~i” oru`je su polo`ili Belorusija i Gr~ka, rezultatima 5:0, odnosno 1:0, a Farska ostrva po-
nica - Mladost, Bane - 1:6, Azbest - Opornica ri momci 4, Velika Su- klekla su u Jagodini sa 2:0. Srpski i gr~ki tim plasirali su se u drugi krug, koji se igra na prole}e 2010.
Omladinac, Orlovac - 4:2, Kolektiv - Pivara gubina 4, Mladost Te- godine. M. M.
Prijevor, Partizan - 0:2, \uriselac - ]ava feri~ 3, Zvezda 3, Bo-
Takovo. 2:3, Botuwe - Stanovo rac (D) 1 bod.
Su{ica je u dva me~a na svom odlo`eni me~ tre}eg kola sa Je-
Deveto kolo Prve
3:0 (p.f.), Hajduk - Vi-
nogradi 0:0, Kremenac -
Sedmo kolo: Kutlovo -
Stari Momci, Kori}a-
Devojke se terenu oba puta odigrala nere{e- rinom,o digranj ej u~e.
no, najpre u sredu sa suboti~kim Narednog vikenda, u petom ko-
gradske lige: Budu}nost
(R) - Sloboda 0:1, Je-
Kragujevac3:0(p.f .).
Tabela: Vinogradi
ni - Mladost Teferi~,
Borac (D) - Velika Sugu-
trudile Spartakom 1:1, a zatim u nedequ lu, Su{ica ide na noge Jerini u
dinstvo - Ko{utwak 23, ]ava 22, Pivara 19 bina, Mladost - Seqak DVE `enske kragujeva~ke ekipe protiv Lemind Lavica iz Leskov- Smederevo, a Una Fortuna 04 ig-
1:2, [umadinac - Do- (-1), Kremenac 18, Slo- (C), Divostin - Trmbas, proteklog vikenda odigrale su pr- ca bez golova. Una fortuna 04 me~ ra sa Kolibrijem u Kur{umli-
bra~a 5:1, Sloga (D) - ga (L) 17, Bagremar 16, Zastava - Zvezda. voliga{ke utakmice dr`avnog pr- ~etvrtog izgubila je kao doma}in ji.
venstva. od kru{eva~kog Napretka 0:3, a M. M.
www.kragujevacke.rs
STANOVI
Centar 24 m2, II sprat, gas ..........................................27.000
Centar 36,8 m2, VI sprat, cg ........................................36.000
Aerodrum 54 m2, IV sp, cg.............................................47.500
Bubaw 18m2, V sp, gas ..................................................21.200
Aerodrom 49 m2, I sp, cg...............................................45.000
Bagremar 39 m2, IV sp, cg ............................................32.000
M. vaga 56 m2, I sp, cg ...................................................47.000
Centar 38 m2, IV sp, ta ................................................35.000
Centar 55 m2, II sp, gas ................................................950/m2
C. Radionica 48,5 m2, V sp, lift, cg ........42.000 (dogovor)
Aerodrom 47 m2, VIII sp, lift, cg..................................42.000
Mala vaga, 30 m2, I sprat, gas, nov..............................30.000
C. Radionica 53 m2, III sp, lift, cg...........................52.000
Aerodrom 77m2, V sp, lift,cg.....................................62.000
Ozon, park 43 m2, priz., ta, ........................................31.000
Bubaw 53m2, IV sp, cg ..................................................54.000
Erdoglija 34m2, V sp, cg ..............................................30.000
Erdoglija 40,42m2, IV sp, cg ......................................40.000
Erdoglija 43+4 m2, II sp, cg ........................................40.000
Erdoglija 50m2, I sp, gas (u izgradwi) .....................1.100m2
Erdoglija 30m2, II sp, gas (u izgradwi) ....................1.100m2
Erdoglija 47,53m2, V sp, lift, cg, ..............................46.000
Erdoglija 35m2, III sp, lift, cg ..................................37.000
Erdoglija 56 m2 II sp, cg .................................................54.000
Erdoglija 38 m2, II sp, gas ............................................38.000
Aerodrom 44,60 m2 , I sp, cg,..........................................40.000
Aerodrom 78 m2 , VII sp, lift, cg .............62.000 (dogovor)
Zvezda 28,8 m2 , priz, ta, ................................................26.000
C. Radionic 26 m2 , II sp, cg...........................................27.000
Aerodrom 48 m2 , I sp, cg, ..............................................40.000
Aerodrom 56 m2, priz, cg ..............................................54.000
Aerodrum 60,26 m2, priz, cg........................................53.000
C. Radionica 45 m2, priz, cg.......................................39.000
Centar 32 m2, II sp, gas.................................................29.000
C. Radionica 39 m2, priz, cg.......................................38.000
Четвртак, 15. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 29
Огласи и читуље
AGENCIJA ZA PROMET NEKRETNINA "MILI]EVI]"
ul. dr Zorana \in|i}a br.21, 34000 Kragujevac
Tel: 034 301 680 tel-faks: 034 333 854
milicevic8@yahoo.com
C. Radionic 45 m2, priz., cg, ukwi`en ......................39.000 Kni} 20 m2, 4,4 ara ......................................................13.000
Centar 34 m2, V sp., cg.................................................36.000 Ili}evp 120 m2, 56 a, (nedovr{ena) .. .........................45.000
C. Radionica 55,45 m2, IV, cg......................................47.000 Centar 100 m2 + 2 ara ................................................52.000
Zvezda 57m2 II sp, cg.....................................................45.000 Stanovo, 170 m2 + 4 ara .............................................60.000
Erdoglija 54 m2, priz, cg ............................................55.000 Belo{evac 100 m2 + 20 a ...........................................30.000
Mala vaga 82 m2 , I sp, lift, cg .................................75.000 [umarice 125 m2 + 14 ari, nova ...............................74.000
Mala vaga 48 m2, priz, gas, nov ..................................48.000 Bresnica 62 + 60 m2, 4 ara..........................................55.000
C. Radionic 63 m2, III sp, cg.........................................55.000 Belo{evac, 80+40 m2, 2,5 ara . ..................................38.000
Mala vaga 50 m2, vp, gas ..............................................46.500 Va{ari{te 60 m2, 2,44 ara . .......................................60.000
Aerodrom 44 m2, IV, cg . ...............................................38.000 Male P~elice 180 m2 + 40 m2, 4,5 a...........................45.000
Q. livade 30,5 m2, I sp, cg...........................................26.000 Centar 155 m2 , 3,1 a..................................................125.000
Aerodrom, 54 m2, III sprat, ta......................................48.800 [umarice 130 m2 , 10,5 a. ...........................................55.000
Centar 35,2+20 m2, V sp, cg.........................................40.500 [umarice 170 m2 , 5 ari. ..........................................125.000
Ozon, park 47,5 m2, priz., gas ......................................47.000
Centar 60 m2, III sp, cg ...............................................62.000 PLACEVI
Centar 65 m2, I sp, ta...................................................67.500 D. brdo – 4 ara .....18.000
Erdoglija 35m2, IV sp, lift, cg .................................36.000 Divostin – 8,5 ara ............1.300/a
Mala vaga 76 m2, III sp, lift, cg .................................60.000 Belo{evac - 10 ari, temeq 100 m2 .....10.000
Centar 65 m2, I sp, ta...................................................66.000 Divostin – 40 ari ..... 250/a
Zvezda 20,93 m2, IV sp, ta............................................16.500 Poskurice – 20 ari ....10.000
[umarice – 3,69 ari.....28.000 UDA
KU]E Stanovo – 10 ari ...............15.000 HIT PON
Sobovica 80+30 m2 , 12,5 a ........................................10.000 Mar{i} – 13,5 ari ......600/a
2 P O V O Q N O !! !
Ili}evo, 90 m2 + 3,5 ara ............................................20.000 Bresnica – 90 m , 3,5 ari ...20.000
Centar 52 m2, 1,62 ara ...............................................60.000
Jovanovac 100 m2, 24 a ................................................33.000
Poskurice – 3,9 ara......4.000/a
Ili}evo – 56 ari....... 45.000 VELIKI PARK
Mala vaga 80 m2 + 1,5 ari ..........................................32.000 mah useqiv
no adwa-od
Ili}evo – 36 ari – dogovor
Bresnica 78m2, 5,05 ari..............................................50.000 [umarice – 5 ari vo gr
Ili}evo 150 m2 + 44 m2, 17,63 ara ............................50.000 2 , III sprat, li
ft,
Ilina voda 90 m2, 3,5 ara..........................................20.000 LOKALI 50 m
Ili}evo 55 m2, 19 ari + 110 m2, nedov{ena. ............45.000 Stanovo – 38 m2 PV C, terasa, cg
Poskurice 45 m2, 10 ari .............................................10.000 Erdoglija – 42.35 m2
Va{ari{te 45 m2, zaj. dvori{te...............................30.000 Centar – 16 m2, I sp...40.000
Kori}ani 200 m2, 12 ari.............................................60.000 Centar – 22,5 m2, m.~., c g, izlog ...50.000
Stanovo, 90 m2 + 5 ari ...............................................33.000 Aerodrom – 37 m2, II sp, m.~., sre|en ......23.000
Pivara 60 m2, 2 ara ....................................................48.000 Erdoglija – 42 m2, priz, cg, izlog, m.~. ...50.000
Ili}evo 65+35 m2, 6 ari ............................................18.000 CENE SU IZRA@ENE U EVRIMA

Radno vreme
od 8:00 do 17:00
subotom
NEKA VA[A NEKRETNINA CENTAR
PE[A^KA ZONA
od 8:00 do 14:00 OBI\E SVET ul. Branka Radi~evi}a br. 7
WWW.NEKRETNINEBRKOVIC.COM LOKALI ZA IZDAVANJE
KRAGUJEVAC, ul. dr. Zorana \in|i}a 24, ILI PRODAJU
Tel/Fax 034/330-518, 034/338-456 38 kvm, 65 kvm

PRODAJA STANOVA
CENTAR
60 m2, 3. sp, cg ...............61.500
46 m2, 9. sp, cg ...............51.000
46 m2, sutu., ta..............dogovor
48 m2, 5. sp, cg ...............44.000
48 m2, 2. sp, cg ...............51.000
59 m2, 3. sp, cg ...............65.000
51 m2, 1. sp, cg, e.z. .......73.000
23 m2, 2. sp, gas .............27.000
58,13 m2, priz, nov, gas ..77.000
65 m2, 2. sp, ta................65.000
72,7 m2, 2. sp, ta.............69.000
61 m2, 4. sp, ta................58.000
75 m2, 1. sp, cg ...............77.500
54 m2, v.priz., cg .............63.000
ERDOGLIJA – KOLONIJA
2
33,37 m , 2. sp, cg ..........37.500
53 m2, 2. sp, cg ...............56.000
44 m2, 4. sp, cg ...............41.000
54 m2, priz, cg .................55.000
55,19 m2, 1. sp, cg ..........51.000
56 m2, 3. sp, cg ...............57.000
69 m2, 1. sp, cg ...............61.000
76,6 m2, 1. sp, cg ............67.000
69 m2, 1. sp, cg ...............61.000
53 m2, 2. sp, cg ...............56.000
BAGREMAR
31 m2, 3. sp, ta................25.000
2
33 m , priz, ta..................28.000
48 m2, 3 sp, ta.................31.000
PALILULE – C. RADIONICA
47 m2, 8. sp, cg ...............45.000
50 m2, 4. sp, cg ...............48.000
64,7 m2, 5. sp, cg ............55.000
BUBANJ
30 m2, 1. sp. ta................33.000
39 m2, 3. sp. gas .............42.000
35,1 m2, 5. sp. ta.............34.000
37 m2, 4. sp. cg ...............38.000
26,35 m2, 5. sp. cg ..........28.000
38 m2, 3. sp, ta................40.000
45 m2, 1. sp, cg ...............46.000
50 m2, 4. sp, cg ...............50.000
35 m2, 5. sp, ta................39.000
ZVEZDA – STANOVO
38 m2, 2. sp, cg ...............32.000
33,7 m2, 3. sp, cg ............28.000
21 m2, pr, ta ....................17.000
29 m2, 3. sp, cg ...............28.000
40 m2, 3. sp, cg ...............36.000
AERODROM
44 m2, 1. sp, cg ...............40.000
2
48 m , 7. sp, cg ...............41.000
54 m2, 3. sp, cg ...............49.000
67,2 m2, 7. sp, cg ............57.000
57 m2, pr, cg....................52.000
57 m2, 2. sp, cg ...............52.000
66 m2, 1. sp, cg ...............62.000
63 m2, pr, cg....................55.000
66,7 m2, 1. sp., cg ...........62.000
48 m2, 12. sp, cg .............36.000
73,6 m2, 4. sp, cg ............71.500
VA[ARI[TE
19 m2, 5. sp, gas .............22.800
2
35 m , 3. sp, ta................40.000
35 kvm, 4 sp, ta ..............41.000
25+45 kvm, 2. sp, gas.....63.000
M. VAGA – LJ. LIVADE
72 m2, pr, cg ..............................
54 m2, 2 sp, cg ................59.000
59,5 m2, 1 sp, cg .............60.000
70 m2, 9. sp, cg ...............63.000
120 m2, 1. sp. ta..............82.000
VELIKI PARK
96 m2, 1. sp, cg .............100.000
47,48 m2, 5. pr, gas.........48.000
54 m2, 3. sp, cg ...............71.000
62 m2, 2. sp. gas .............65.000
PRODAJA KU]A SUN^ANI BREG
250 kvm, 3.5a ...............150.000
CENTAR – VA[ARI[TE
350kvm, 2.62a ..............150.000
100+30 m2, 3,15 a.........155.000
BELO[EVAC – BRESNICA
120 m2, 4,5° ..................300.000
85 m2, 3.7a......................55.000
120 m2, 2.83a................260.000
137+30 m2, 3a.................90.000
200 m2, 4,22a................150.000 160 m2, 3a.......................70.000
ZVEZDA – STANOVO 250 m2, 4a.......................50.000
PIVARA
200 kvm, 6.9a ...............102.000
50+60 m2, 3a...................75.000
400 kvm, 3.5a ...............150.000
200 m2, 3.7a....................75.000
500 kvm, 4.8a ...............150.000
[UMARICE
ERDOGLIJA
90+120 m2, 8.02a............75.000
100+25 m2, 2A ................82.000 97+57 m2, 7.37a, EG ....100.000
260 m2, 2.75a................225.000
300 m2, 2.5a..................300.000 LOKALI !!!
SU[ICA – AERODROM
180 m2, 2.4a....................85.000 Ul. Bitoljska br.2
240+40 m2, 4.5a............143.000 75,58 m2, 103,60 m2
240+60 m2, 12a.............112.000 ul. Luja Pastera - br. 15
63,80m
VINOGRADI – D. BRDO
ul. Luja Pastera - br. 16
130 kvm, 12a ..................41.000 47,16m, 80,32m2
163 kvm, 8a ....................86.000

U nedequ 18. oktobra 2009. godine, u

11:30 sati, na Bozmanu dava}emo ~etrde-
setodnevni pomen na{em dragom

Mali oglasi
Oglasi i ~ituqe za
Prodaja
primaju se svakog
PRODAJEM jednosoban , useqiv stan na Bubwu, u
fazi ukwi`ewa, GAS, bez posrednika.
Zoranu
radnog dana Telefon: 063- 88-97-154.
POJAS za vra}awe bruha, uspe{no i bez operaci-
Milosavqevi}u
od 8 do 15 sati u je, dostava na adresu. Telefon: 065-6-444-014.

kancelariji broj MELEM za le~ewe bradavica, kurijeg oka, `uqeva Pozivamo ro|ake i prijateqe da prisu-
i kondiloma. Telefon: 065-6-444-014.
stvuju pomenu.
DODATAK ishrani, podsti~e oporavak usled bo-
15, zgrada Radio lesti srca. Telefon: 066-122-353.
Sa neizmernom qubavqu i dubokim po-
Kragujevca, od Usluge
{tovawem, ~uva}emo uspomenu na tebe.
MATEMATIKA, mehanika, fizika - svi uzra-
ulaza desno, druga sti.^asovi u toku {kolske godine. Telefon: 360-202,
063-77-11-002, Arsi}. Majka Du{anka, }erka Jovana
vrata FIZIKA i matematika, ~asovi u toku {kolske go- i sestra Zorica sa porodicom
dine. Telefon: 31- 91 -41 i 064- 21- 72 -151.
30 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. oktobar 2009. www.kragujevacke.rs
РАЗОНОДА
VODORAVNO: 1. Nadimak slavnog ko{arka{a Zrana
Slavni}a, 5. Ruska bajka, ka`a, 11. Mehani~ka muzi~ka na-
prava, 12. Blato, glib, 13. Ameri~ki glumac, Bert, 14. Ob-
lik odbijawa kamata u ekonomiji, 16. Zanos, polet, 17.
Alkoholi sa dve hidroksilne grupe, 18. Jezero u Finskoj,
20. Brisawe iz evidencije, ispisivawe, 22. Lu~ki grad u
Gr~koj, 24. Vitomir odmila, Vita, 26. Grad u SAD, 28. I-
rena odmila, 30. Vladar u banovini, 31. Glavni grad ^e- LAKO
{ke, 32. Poznati folk peva~, Angel, 33. Trinaesto slovo
feni~kog pisma, 34. Nacionalna radio-stanica (skr.), 36.
Poznata marka fotografskog aparata, 41. Sredstvo za gre-
jawe, 42. Deo biciklisti~ke trke, 43. Sto, sofra, 44. Na{
dramaturg sa slike, 48. Preno{ewe vlasti iz centra na
ni`a mesta, 50. Biv{i rukometni golman iz BiH, 51. Aka-
demija nauka (skr.), 52. Indijski za~in, 53. Vrsta biqke,
jedi}, 54. Ameri~ki ko{arka{ki klub, 58. Vrhunski spor-
tista, 59. Na{ kwi`evnik („Ivkova slava”), 60. Ime glu-
mice Bakster, 61. Nulta ta~ka (skr.), 62. Na{a glumica
(„Jesen sti`e, duwo moja”), 64. Hogarov drugar iz stripa,
66. Drevni grad u Fenikiji, 67. Provesti no}, 71. Rotaci-
ja, okretaj, 73. Ekonomski biro (skr.), 74. Stih iz Kurana,
75. Dogradwa, dogra|ivawe, 78. Novinarka RTS, Mira Po-
lak, 79. Lu~ki grad u Gani, 80. Mera~ snage elektri~ne
struje, 82. Ju`no vo}e, 83. U`i~anin, 84. Nauka o ritmu.
USPRAVNO: 1. Ostrvska Dr`ava u Indijskom okeanu,
TE@E
Maldivi, 2. Ko{tuwavi plodovi, 3. Kineski muzi~ki in-
strument, 4. Italijanski fudbalski klub, 5. Na{ kwi-
`evnik („Jezik na{ nasu{ni”), 6. Deo skeleta, 7.
Helenski vajar, 8. Vrsta plovnog objekta, 9. Topovska pri-
kolica, 10. Ime peva~ice Moriset, 15. Potomak starih
Egip}ana, 18. ^uveni hrvatski arhitekta i vajar, 19. Po-
znati filmski re`iser („Rozmerina beba”), 21. Mesto u
Ba~koj, 23. Buka, galama, 25. Drveni duva~ki instrumen-
ti, 27. Zabava, razonoda, 29. Grad u Indiji, 31. Na{ ba-
letski igra~ i koreograf, 32. Sabqa (pokr.), |orda, 35.
Uzak pe{a~ki put, puteqak, 36. Zemqani sud sa dr{kom,
vr~, 37. Mesto u [vedskoj, 38. Na{ maratonac, Borislav,
39. Najve}i kontinent, 40. ^ovek iz Ka}a, 44. Ime na{eg
pliva~kog trenera Higla, 45. Gem, pelikan, 46. Ukrasni
zimzeleni `bun, 47. Prodavnica vina, 49. Otrovan gas o-
{trog mirisa, 52. Kompozicija za glasove i hor, 54. Pa- NAJTE@E
`qivo gledati, motriti, 55. Gorki lekovi, 56. Soli
sir}etne kiseline, 57. Kola~ ume{en s medom, 59. Vrsta
~etinara, 63. Ime pisca ^ehova, 65. Grad u Ekvadoru, 68.
Leva pritoke Kupe, 69. Bilo gde, 70. Grad u Nema~koj, 71.
Posmrtni le`aj, 72. Vodeni otok (med.), 76. Mesto na fi-
lipinskom ostrvu Luzon, 77. Ime glumice Gardner, 81.
Motorni tanker (skr.).

Re{ewe iz pro{log broja (22): propusnica, lab, oto-

man, avan, overa, sn, rutiner, tom, niniva, imam, nalik,
deniza, a}, brati, tc, k, ansa, au, pa, lista, otrov, marten,
vl, asi, petar bo`i}, p, strast, slovac, ti, t, ima, stana-
rina, rh, sd, limarija, s, ors, at, ledina, vt, nota, opona-
{ati, a, omalati, t, e, omar, motalice, svirala, izida,
ivanov, lan, jovana, rio, kriti, amarildo, pravnik.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 15. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 31
Огласи

СЕРВИСНИ ВОДИЧ

SVE vrste geodetskih

usluga
PREMER zemqi{ta
SNIMAWE objekata
SNIMAWE podzemnih
instalacija

Kara|or|eva 19
034-368-555
064 288 45 73
064 150 82 28