ISSN 1821-1550

Година I, Број 34 Излазе четвртком Цена 50 дин. www.kragujevacke.rs 31. децембар 2009. године
9 7 7 1 8 2 1 1 5 5 0 0 2

VEROLjUB STEFANOVI] SLOBODAN BOBA KOVA^ PROF. DR MIRKO ROSI] NIKOLA PETROVI]

S Fijatom postajemo Volim klub i Nau~nik u odelu Sa rukometa{ima

visokoleta~i ne pakujem bajkera vi{e nema
Nikada nisam kofere Kad sam bio mla|i, {ale
sumwao u dobar ishod Na ponudu iz Italije da borio sam se da Naprole}e juri{amo da jo{
sa „Fijatom”, ali nije tamo radim kao trener promenim svet, a sada nekom od slavnih pomrsimo
bilo lako nositi se sa odgovorio sam – ne, se borim da svet ne ra~une i obezbedimo
onima koji su se hvala! U promeni mene mesto na tabeli koje
sladili zluradim „Radni~kom” sam garantuje evropske
prognozama iz qubavi utakmice
STRANA 6 STRANA 18 STRANA 19 STRANA 34
2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембарр 2009. www.kragujevacke.rs
Отварање
ДРУГА СТРАНА

Samo opu{teno!
Пише Драган Рајичић

[ta nam pojede ovu godinu koju nam, zbog lepote `ivqewa u woj, sad
vaqa zagwuriti u septi~ku jamu i odozgo politi nekim pra{kom
protiv reinkarnacije? Skakavci nisu, oni su se zasitili
u prethodnoj dekadi. E, da, sad sam se setio, ovu smaza svetska
ekonomska kriza uz pomo} doma}ih Kri{tova. Ko je od wih od na{ih
usta otkinuo ve}e par~e te{ko je re}i. To pouzdano ne zna ni buxet-
ska inspekcija, a i ako zna {ta joj vredi kad to saznawe mo`e da
oka~i ma~ku o rep. Uglavnom, retrospektivu i ove, 2009. godine,
mo`emo sa`eti u formulaciju: Bila, ne povratila se!
[to je bilo bilo, nego da se mi okrenemo ovoj {to nam no}as
sti`e. Po onome {to ja vidim, ona mi li~i na ajkulu sa razjapqenim
~equstima iz kojih vire samo na{e noge kojima se ne{to koprcamo i
to u pocepanim cipelama. Ostali deo nas, zakqu~no sa glavom, ve} je
uveliko progutan, i sad se ve} polako kiseli u ajkulinim probavnim
organima. [to }e re}i da mi u 2010. ulazimo polusvareni, ali ako
oni koji brinu o nama opet pru`e svoj maksimum mo`da nas doti~na
ajkula ispqune sa minimalnim o{te}ewima. Bez o~iju, u{iju i nosa,
na primer, na{i evropejci tek mogu da nam priu{te prave radosti.
[ta }e nam, pa, toliki organi! Evo, mene je moj nos cele godine za-
majavao dilemom, po{to mu ne{to smrdelo, da li se to nama izlila
fekalna kanalizacija ili je, pak, Boris Premilostivi ovu svoju
koaliciju sastavio od pogre{nih partnera? Xaba, dakle, nos, a ako
Karikatura: Goran Milenkovi}
nam u budu}nosti ni o~i ne bi smetale sa nama slepima ba{ bi bilo
milina upravqati. Ojs, ovamo, ojs onamo, a sve ka Evropi!
АНКЕТА ШТA БИСТЕ ВОЛЕЛИ ДА ВАМ СЕ ПОНОВИ Dobro de, prazni~na je atmosfera, vaqa biti pozitivan. Zato }u
2010. ИЗ ОВЕ 2009. ГОДИНЕ? M. Igwatovi}
slede}im redovima poku{ati da delujem u tom pravcu i to uz pomo}
nekoliko aforizama.
Zvonko Dragan Gordana Kao prvo, treba uvek biti optimista. Doktori ka`u da je to veoma
Nikoli}, Todorovi}, @ivanovi}, va`no, a ja kad prestanem da verujem svojim o~ima znam da na
penzioner: Magistar slikar: tom planu daleko odmaknem. Evo, sad mi se ba{ javqa da bi aktuelni
- Da u zdravqe fizi~kih nauka: - Obradovali bi koalicionari sa vlasti mogli ve} dogodine da nas izvedu iz ove
krckam - Ove godine me slikarski krize mo`da i br`e od svih ostalih. Elem, kad ti oni ne{to
penziju i da sestra i zet su mi uspesi iz 2009. izobe}avaju, pa kad skockaju plan i kad krenu u operacionalizaciju
nam marsovci poklonili godine. na{eg preporoda, kako da ne bude{ optimista, kad ti o~i pri tom ne
ukinu vize „punto”. smetaju. Ali, meni se tako lep razvoj doga|aja, mislim to da mi
i za svemirska za putovawa. izlazimo iz krize br`e od ostalih, ukazuje samo pod jednim uslovom.
To }e sa na{im koalicionarima biti mogu}e samo ako nam
Vawa ]uk, Vlada Svetlana humanitarna pomo} bude stizala znatno ~e{}e i u ne{to ve}em
student Selakovi}, Milosavqevi}, obimu.
informatike: preduzetnik: dipl. [irewe optimizma i pozitivne energije nastavi}u podse}awem
- Ne mogu da - Voleo bih da ekonomista: da smo mi Srbi neuni{tiv narod. Ne mo`e nama niko ni{ta, ni
ka`em, nije za organizujem jo{ - Ponovila bih glad, ni bolesti, ni bombe, ni svetski du{mani, ni doma}i
novine. jedan uspe{an neke trenutke izdajnici, ni jedni ni drugi prevaranti na vlasti. Ne mogu nam
sajam kao ove zaqubqenosti. ni{ta pa da pocrkaju od muke! Ovo opa`awe odavno je poprimilo
godine. kolektivni pe~at i zato na tu temu moram da dodam jo{ samo
ovo. Ako, ipak, gre{imo kad ka`emo da smo neuni{tivi molimo
na{e prijateqe u svetu da nas isprave. Posthumno!
Nenad Miroslav Zdenko Marti}, Sa terena neuni{tivosti vra}am se opet u ajkulino naru~je, tj. na
@ivkovi}, Bo`ovi}, muzi~ar: dolaze}u godinu, a sve u zapo~etom kontekstu. Dakle, ako pre`ivimo
krznar: magistar - Ni sa najboqom i wu to }e biti ne samo jo{ jedan dokaz na{e vitalnosti, nego
- Voleo bih da saobra}aja: voqom ne mogu da }emo time i najnevernije Tome najzad uveriti da smo u vrhunskoj
svojim li~nim - [to je izuzetno izdvojim takav formi!
anga`ovawem jo{ lepo te{ko se doga|aj. Je l’ da sad ovde rezimiram ceo svoj diskurs u pogledu nadolaze}eg
vi{e obogatim ponavqa. ~udovi{ta? Mo`e, a?
Mi{kovi}a i Onda ovako: Narode, sre}na ti Nova i po~isti naleto septi~ku
uspe{nost Dinki}a. jamu da imamo i wu gde da smestimo kad joj istekne rok. A dotle samo
opu{teno! Ionako nam nema spasa!
www.kragujevacke.rs
KAPITALNE INVESTICIJE
U infrastrukturu-80 miliona evra
Zahvaquju}i dolasku
„Fijata“ iz Nacio-
nalnog investicio-
nog plana i buxeta
grada, u saobra}ajni-
ce, nove industrij-
ske zone,
komunikacije, vodo-
vod, gasovod bi}e
ulo`eno oko 80
miliona evra
Posle potpisivawa a-
П
neksa osnovnog ugovo-
ra izme|u italija-
nskog „Fijata“ i Repu-
blike Srbije, sa po-
~etkom gra|evinske
sezone po~e}e radovi
i na izgradwi gradske infra-
strukture neophodne za funkcio-
nisawe fabrike koja }e godi{we
proizvoditi 200.000 automobila.
Prema sada{wim procenama, u
put koji }e Kragujevac povezati sa
Koridorom 10, ju`nu i severnu o-
bilaznicu i potpuno opremawe
Slobodne carinske zone „Korman
poqe“ bi}e ulo`eno vi{e od 80
miliona evra.
Prema izmewenom i dopuwenom
aneksu ugovora, lokalna samoupra-
va se obavezala da zonu Korman po-
qe kompletno opremi za najvi{e
{est meseci. Ina~e, pre dva mese-
ca Skup{tina grada Kragujevca,
posle Vlade Republike Srbije, u-
svojila je Elaborat o ekonomskoj
opravdanosti osnivawa slobodne
zone za razvoj automobilske indu-
strije na lokaciji Fabrike auto-
mobila i na prostoru Korman
poqa. Obe lokacije progla{ene su
slobodnim carinskim zonama u
kojima }e svi koji `ele da rade u
sektoru automobilske industrije
bez carine i poreza na dodatu
vrednost (PDV) mo}i da proizvo-
de delove i komponente za prvu u-
gradwu u automobile koje }e se
proizvoditi u kompaniji „Fijat a-
utomobili Srbija“.
Prema re~ima zamenika grado-
na~elnika Kragujevca i koordi-
natora Radne grupe za sprovo|ewe
sporazuma sa „Fijatom“ Neboj{e
Zdravkovi}a, Industrijska zona
Korman poqe bi}e najboqe opre-
mqena i najve}a industrijska zo-
ПРОЈЕКАТ “ФИЈАТ”
Fabrika automobila ukwi`ena na dr`avu
Четвртак, 31. децембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3
У жижи
СИНДИКАТ ФАБРИКЕ
АУТОМОБИЛА
Ponovo smo
bili fikus
Samostalni sindikat Fabrike
automobila uputio je otvoreno
pismo predsedniku Srbije Bo-
risu Tadi}u, ministru ekono-
mije Mla|anu Dinki}u i gra-
dona~elniku Kragujevca Vero-
qubu Stevanovi}u u kome ih o-
bave{tava da }e 13. januara
odr`ati javnu sednicu ispred
Upravne zgrade kod „[est to-
pola“.
„Po{tovana gospodo, kao
sindikat vrlo smo obradova-
ni najavom da }e „Fijat“ ko-
na~no uplatiti prvih 100
miliona evra i po~eti inve-
sticiju neophodnu za po~etak
oporavka na{e fabrike. Na-
`alost, na{a radost se tu i za-
vr{ava. Ponovo smo bili
fikus na potpisivawu aneksa
ugovora. Niti smo upoznati sa
detaqima novog ugovora, niti
smo u~estvovali u wegovom
dono{ewu. A, radi se o na{oj
sudbini“, napisali su, izme|u
ostalog, sindikalci Fabrike
automobila.
Samostalni sindikat tra-
`i da im se hitno dostavi a-
neks ugovora, kao i garancije
da }e se svim radnicima koji
ZA NEKOLIKO MESECI POQE U KORMANU TREBA DA BUDE URE\ENA INDUSTRIJSKA ZONA se ne opredele za socijalni
program dati {ansa da rade u
na u Srbiji koja }e se prostirati U zoni Korman poqe, prema de- dom koji ima dovoqno kapaciteta nekoj firmi u okviru „Fija-
tovih“ kooperanata.
na 67 hektara, a sredstva od oko taqnom planu, treba uraditi tri za sve fabrike koje se tu na|u, Sindikalna organizacija
deset miliona evra za weno opre- i po kilometra saobra}ajnica, tvrdi Zdravkovi} i dodaje da }e }e 13. januara u 11 sati odr-
mawe obezbedilo je Ministarstvo ~etiri i po kilometara gasovoda, zona Korman poqe biti spojena sa `ati javnu sednicu kako bi
za Nacionalni investicioni vodovodnu mre`u od 1.200 metara Koridorom 10 i da }e imati izlaz ~lanstvu dali prave infor-
plan. i jo{ dosta toga. i na stari put Kragujevac – Bato- macije i dogovorili naredne
Od saobra}ajnica do gasa Prema Zdravkovi}evim re~i- ~ina. poteze.
ma, najve}i deo imovinsko-prav- Ono {ta se, bar za sada, ne zna
- U po~etnoj fazi, krajem 2010. nih odnosa, koji su bili kamen je koje }e firme iz Italije svoje
godine, u zonu Korman poqe bi}e spoticawa za br`i zavr{etak o- proizvodne kapacitete izgraditi bilaznica zavr{i do kraja 2012.
sme{teno 15 glavnih „Fijatovih“ premawa ove slobodne zone, je re- u Korman poqu. godine. U me|uvremenu }e grad o-
kooperanata, a tu }e mo}i da budu {en. Kompletan posao oko imo- - „Fijat“ za svaki deo i svaku bezbediti vezu mini ju`ne obi-
izgra|ene i sve druge firme koje vine bi}e, kako je planirano, za- poziciju ima vi{e dobavqa~a, na- laznice. „Fijatu“, naime, odgo-
}e proizvoditi delove i kompone- vr{en do 1. marta, kada bi treba- jmawe po tri. Na wemu je da, u do- vara i mini severna obilaznica
nte za automobilsku industriju. Za lo da po~ne gra|evinska sezona i govoru sa kooperantima, odlu~i za transport gotovih automobila
„Fijat“ je obezbe|en prostor od 67 prvi radovi u Korman poqu. koje }e italijanske firme biti i uvoz komponenti i delova. Po-
hektara, sa 20 hektara. koji su u - Za fabriku koja }e proizvodi- locirane u Korman poqu. Ono {ta red toga grad }e izgraditi novu u-
planu detaqne regulacije, za po- ti 200.000 automobila godi{we sada znamo je da }e to biti proiz- licu ka Erde~u, uz Lepenicu i
tencijalnu „Ivekovu“ fabriku au- potreban je kapacitet gasa od vo|a~i delova od plastike, amor- prema „Zastavinoj” ambulanti, i
tobusa. Novac za po~etak infra- 30.000 metara kubnih na sat, a ceo tizera, sedi{ta, akumulatora... rekonstruisati ulicu od oko ~e-
strukturnog i komunalnog oprema- Kragujevac trenutno tro{li Oko 80 odsto sklopova i delovi }e tiri kilometra od Korman poqa
wa je tako|e obezbe|ena iz NIP-a, 20.000 kubika. Korman poqe je o- se proizvoditi u Srbiji, {to zna- do kru`nog toka Rakaq. Tako|e, u
ka`e Zdravkovi}. bezbe|eno magistralnim gasovo- ~i da }e samo motori dolaziti iz narednoj godini bi}e obnovqeni
Italije, objasnio je Zdravkovi}. pru`ni prelazi na pruzi Kragu-
Autoput i `eleznica jevac - Lapovo i izvr{ena rekon-
strukcija te pru`ne deonice u
Pored kompletnog opremawa du`ini od 29 kilometara u skla-
Korman poqa, u Kragujevcu }e se du sa evropskim standardima.
paralelno raditi i na drugim ka- Planirano je da se pruga osposo-
pitalnim projektima predvi|e-
nim ugovorom o zajedni~kom
bi za brzine od 100 kilometara
na sat, ka`e Zdravkovi}, dodaju-
Kompletna imovina Fabrike automobila ulagawu „Fijata“ i Republike Sr- }i da je ju`na obilaznica „te-
i dva preduze}a iz grupe “Zastava vozila”, bije. {ka“ oko 30 miliona evra,
„Zastava hortikultura” i „Zastava rezer-
vni delovi”, ukwi`eni su odmah posle Do kraja januara bi}e zavr{eno koliko i put koji Kragujevac tre-
potpisivawa aneksa ugovora sa „Fijatom“ 4,6 kilometara puta prema Kori- ba da pove`e sa Koridorom 10, a
na dr`avu Srbiju. doru 10. Planirano je da 2010. go- da }e radovi na opremawu Kor-
To je preduslov da se sa Italijanima dine bude zavr{eno kompletno man poqa prema{iti cifru od
formira zajedni~ka kompanija „Fijat projektovawe nastavka puta od 9,7 10 miliona evra.
automobili Srbija”. Imovina ova tri kilometara i da na tom delu po~- Pored sredstava koja }e biti
preduze}a predstavqa osniva~ki ulog Re- nu radovi. U prvoj polovini 2011. dobijena iz Nacionalnog inve-
publike Srbije od 50 miliona evra u kom- godine treba da bude zavr{ena ve- sticionog plana, i grad Kraguje-
paniji „Fijat automobili Srbija“, u kojoj za Kragujevca sa Bato~inom i da vac }e svojim sredstvima u~e-
}e „Fijat” postati vlasnik 67 odsto kapi- bude ura|eno jo{ pet kilometara stvovati u izgradwi i rekon-
tala, posle uplate osniva~kog uloga od sto
miliona evra. puta koji bi grad povezao sa Kori- strukciji ulica potrebnih za
Ina~e, Fabrika automobila, sa ove dve dorom 10. normalno funkcionisawe fir-
mawe firme, ima oko 800.000 kvadrata - [to se ti~e Ju`ne obilazni- me „Fijat automobili Srbija“. Za
proizvodnog i poslovnog prostora. O~eku- ce, planirano je da se kompletno te namene iz gradskog buxeta }e u
je se da od marta po~ne instalirawe nove izvr{i reprojektovawe tunela 2010. godini biti ulo`eno 235
opreme za proizvodwu dva nova modela a- du`ine jedan i po kilometar. miliona dinara.
utomobila. Planirano je da se kompletna o- Milutin \EVI]
НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редакција Анкица Весић (заменик
гл. уредника), Милош Пантић (уредник привреде), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић
(redakcija@kragujevacke.rs), Вук Павловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер, foto@kragujevacke.rs) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Дра-
ган Минаковић ► Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић (marketing@kra-
gujevacke.rs) ► Секретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац, Каницова бб
4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009.
NAKON NEUSPEHA PREGOVORA O PODELI „TRGOVINE 22”
Protest bez blokade
Grupa mawinskih
akcionara ponovo
tra`i podelu
preduze}a
protestuju}i ispred
Robne ku}e
„Pionir”, dok je
ve}inski vlasnik
izjavio da o tome
vi{e nema pregovora
i da }e ponuditi
otkup wihovih
akcija
sali Skup{tine grada 16.
У
decembra bezuspe{no su
okon~ani pregovori izme-
|u mawinskih akcionara
„Trgovine 22”, nekada-
{weg „22. decembra”, i ve-
}inskog vlasnika, Trgo-
vinskog preduze}a „^elik” iz Beo-
grada, koje je zastupao Milan Spaso-
jevi}, o podeli ove firme na dva
dela. Posrednici u razgovorima,
gradona~elnik Veroqub Stevanovi}
i savetnik ministra policije Ivica
Ton~ev, zakqu~ili su da su pregovo-
ri propali zbog nepomirqivih sta-
vova dve strane i da nisu spremni da
ubudu}e posreduju u re{avawu ovog
problema, dok je Milan Spasojevi}
izjavio da pregovora o podeli firme
vi{e ne}e biti.
Ne mire}i se sa ovakvim isho-
dom grupa od oko 20 mawiskih ak-
cionara, ve}inom `ena, orga-
nizovala je 28. decembra mirni
protest ispred Robne ku}e „Pio-
nir” u centru grada. Vera Milu-
tinovi}, predstavnica Udru`ewa
mawinskih akcionara „Trgovine
22”, ka`e da je kod nadle`nih or-
gana prijavqen stalni protest,
koji }e se nastaviti svakodnevno
na istom mestu, a mogu}e je da }e
ova grupa ovde do~ekati i Novi
godinu uz ~aj.
Protest se odvijao bez blokade u-
laza u prodajni prostor, pa su kup-
NAJAVA [TRAJKA U GEODETSKOM ZAVODU
Kresawe ve}e nego kod drugih
Za 4. januar najavqen
{trajk zaposlenih u
Republi~kom geodetskom
zavodu zbog odluke Vlade
Srbije da od oko 2.500
otpusti 600 radnika
dluka Vlade Srbije o mak-
О
simalnom broju zaposle-
nih u organima dr`avne
uprave i odluke direkto-
ra Republi~kog geodet-
skog zavoda da otpusti 600
radnika uzburkala je strasti i u
Centru za katastar nepokretnosti
u Kragujevcu.
Republi~ki geodetski zavod
trenutno ima oko 2.500 zaposle-
nih, ~iji broj treba da se smawi
za 30 odsto, {to zna~i da }e, ako
odluka ne bude povu~ena, bez po-
sla ostati 600 radnika. Prema
odluci Vlade, u RGZ-u treba da bu-
de po sistematizaciji najvi{e
1.880 zaposlenih.
Zbog ovakve odluke, nedostatka
jasnih kriterijuma ko treba da
ostane bez posla i izostanka so-
cijalnog programa, Ujediweni
Збивања
OMAWA GRUPA AKCIONARA ISPRED ROBNE KU]E „PIONIR”
ci neometano ulazili, a tako }e se
i nastaviti. Mali akcionari su, o-
~igledno, uva`ili saop{tewe Po-
licijske uprave u kome se ka`e da
se ubudu}e ne}e tolerisati bloka-
de objekata i saobra}ajnica, koje je
izdato nakon {to je malo brojnija
wihova grupa 24. decembra onemo-
gu}ila otvarawe prodavnice „Kon-
vers” u Ulici kraqa Petra Prvog,
koja pripada „Trgovini 22”. Poli-
cija je objavila da }e ubudu}e, u
skladu sa Zakonom o policiji, sni-
mati kamerom u~esnike takvih sku-
pova i ako se poka`e da postoje
elementi krivi~nog dela ili pre-
kr{aja preduzimati zakonske mere.
Vera Milutinovi} je izjavila
da je wihov zahtev podela imovi-
ne preduze}a koju je ono imalo na
dan privatizacije, ukqu~uju}i i
dugove firme, i to na dva dela,
pri ~emu bi mawinskim akcio-
narima pripalo 16 posto, koli-
ki je wihov udeo u akcijama.
ZEBWA ME\U ZAPOSLENIMA U KRAGUJEVA^KOM CENTRU ZA KATASTAR
granski sindikati „Nezavi-
snost“ i Samostalni sindikat
najavili su {trajk za ponedeqak,
4. januar.
Sindikalci tra`e preispiti-
vawe odluke o maksimalnom bro-
ju zaposlenih u organima
dr`avne uprave, jer je, kako tvr-
de procenat smawewa zaposle-
nih kod svih ostalih dr`avnih
- Gospodin Spasojevi} izjavquje
kako je firma imala ogromne dugo-
ve i da niko nije hteo da je kupi.
Evo, mi tra`imo podelu sa stawem
na dan privatizacije, pa da pode-
limo i te dugove i da nam pripadne
na{ deo, jer mi smo akcionari od
dana privatizacije, ka`e ona.
Da TP „^elik” kao ve}inski vla-
snik koji ima 80 posto akcija fir-
me vi{e ne `eli da pregovara o
podeli potvr|uje saop{tewe koje je
21. decembra uputilo medijima i
posrednicima u pregovorima, pre-
ko svog advokata Slobodana Milo-
vanovi}a.
U saop{tewu se navodi da su
pregovori propali jer vo|e ma-
lih akcionara nisu ispo{tova-
le Proto kol od 29. sep tem bra
ove godine u kome je utvr|eno
kako }e se odvijati aktivnosti
oko podele preduze}a, ve} su, „i-
ako nestru~ni, uzeli u svoje ru-
ke i posao policije i suda, i na
organa osam, a u Geodetskom zavo-
du ~ak 30 odsto.
Sindikalci su od generalnog
direktora zavoda Nenada Tesle
zatra`ili da podnese ostavku.
Prema re~ima predsednika sin-
dikata „Nezavisnost“ Zorana Blago-
jevi}a, po novoj organizacionoj
{emi, treba da pripadnu nekada{we
slu`be, a po novom Grupe za katastar
www.kragujevacke.rs
{tuju. Kona~no, u tom saop{tewu
ve}inski vlasnik najavquje da }e,
po{to tri godine nije davao nika-
kvu ponudu za otkup akcija, najbr-
`e {to zakonska procedura
dozvoqava dati ponudu za kupovinu
akcija svih onih malih akcionara
koji `ele da ih prodaju, i to po ce-
ni po kojoj su spremni da prodaju
svoj paket, ako udru`ewe mawin-
skih akcionara `eli da ih kupi.
Iz svega ovoga je o~igledno da su
se dve strane vratile na po~etne
pozicije od pre godinu dana, kada
je i zapo~ela akcija malih akcio-
nara za podelu imovine preduze}a,
ali se posle neslavnog okon~awa
pregovora od 16. decembra ne vidi
kako bi do novog kruga pregovarawa
uop{te moglo da do|e.
Gradona~elnik Veroqub Steva-
novi} je nakon prekida pregovora
izjavio kako se odustalo od potpi-
sanog protokola i da je na akciona-
rima da se dogovore {ta }e i kako
}e daqe, ali da vi{e ne}e mo}i da
blokiraju grad, jer to nije na~in za
re{avawe wihovog problema. Ivi-
ca Ton~ev je istom prilikom rekao
da dr`ava nije prava adresa za re-
{avawe ovog spora, ve} da je to sud.
Da li }e se, po{to je godinu dana u-
zalud potro{eno u pronala`ewu
re{ewa putem dogovora, ovaj neo-
bi~an spor na tu adresu i preseli-
ti? Ka`emo neobi~an, jer u Srbiji
ni jedna sporna privatizacija, a
ima ih mnogo, nije izazvala zahte-
ve za podelu imovine preduze}a,
kraju, ovla{}enih revizora”. kao {to je to ovde slu~aj.
- Vo|e mawinskih akcionara su U saop{tewu ve}inskog vlasni-
zloupotrebile i izmanipulisale ka isti~e se da je najva`niji zada-
one koji su im verovali obe}avaju- tak koji je od koristi za sve
}i im nemogu}u cenu akcija. Tako- akcionare da preduze}e normalno
|e su odgovorne zbog metoda koje su radi i ostvaruje profit, kao i da se
primewivali u tu svrhu. Prakti~- kvalitetno uposle svi potencija-
no, mi smo bili ucewivani – „Daj- li, a naro~ito deo koji se bavi pro-
te nam pare koje tra`imo, ili izvodwom. Samo tako, uz nova
}emo praviti nerede”, navodi se u finansijska ulagawa ve}inskog
saop{tewu ve}inskog vlasnika. vlasnika mo`e da se obavi prena-
Ukoliko grupa akcionara i daqe mena (promena delatnosti predu-
`eli da osnuje novo akcionarsko ze}a, umesto tekstilne, koja je
dru{tvo, odnosno podelu imovine, uga{ena), zaposliti mnogo novih
ve}inski vlasnik ih upu}uje na za- radnika i ostvariti dobit kojom }e
konom predvi|en put, uz konstata- svi biti zadovoqni, navodi ve}in-
ciju da oni taj zakon nisu pisali, ski vlasnik.
ve} samo `ele i moraju da ga po- M.PANTI]
POSLE BLOKADE FONDA PIO
Radnicima Filipa povezan sta`
Dva dana posle jedno~asovne blokade zgrade Fonda PIO u Kragujev-
cu pro{log petka, u Beogradu je potpisan ugovor izme|u direktora
DP „Filip Kqaji}” Milice Andrijevi} i predstavnika ovog Fon-
da kojim je re{eno pitawe povezivawa radnog sta`a za 860 biv{ih
radnika tog preduza}a.
Po re~ima mr Vlade Vu~kovi}a, ~lana Gradskog ve}a za privedu,
nakon ovog ugovora sledilo je potpisivawe takozvanog M4 obrasca,
na osnovu kojeg su radnici ve} od utorka, 29. decembra, mogli u kra-
gujeva~koj filijali Fonda PIO da upi{u sta` koji im je nedosta-
jao.
Drugi zahtev biv{ih radnika, isplata zaostalih mese~nih zara-
da iz perioda pre privatizacije, bi}e re{avan u okviru ste~ajnog
postupka. Jugoslav Risti}, predsednik Saveza samostalnih sindika-
ta Kragujevca, koji je bio organizator protesta pred zgradom Fonda
PIO, ka`e da je Trgovinskom sudu u Kragujevcu podnet zahtev za o-
tvarawe ste~aja nad Dru{tvenim preduze}em „Filip Kqaji}”. Iz
ste~ajne mase bi}e namirena zaostala potra`ivawa od ovog predu-
ze}a, a me|u wima i dug za neizmirene plate 1.700 biv{ih radnika,
za period od 12 do 18 meseci, {to ukupno iznosi oko 160 miliona
dinara. Me|utim, pitawe je koliko }e u ste~ajnoj masi biti para za
isplatu ovog duga i u kom procentu }e on biti ispla}en. M.P.
Kni}, Ra~a, Bato~ina i Lapovo. U kragujeva~kom Centru za ka-
- Gasi se Centar za katastar ne- tastar nepokretnosti tvrde da su
pokretnosti koji je bio zadu`en se i na~elnici solidarisali sa
za 24 slu`be nekoliko okruga. zaposlenima i da spremaju dopis
Slu`ba za katastar Kragujevac u kome }e nadle`ne obavestiti da
ima 45, a ovoj slu`bi treba da se ne mogu da sporovedu takvu odlu-
prikqu~i i jo{ 13 radnika iz ne- ku, jer je to nerealno i nepo{te-
kada{weg Centra za katastar. Dr- no i da ne}e da otpu{taju
`ava sada od nas tra`i da se broj radnike.
zaposlenih sa 58 smawi na 38 Da li }e Vlada posle Nove go-
radnika, {to je oko 40 procenata. dine i {trajka zaposlenih u Re-
To zna~i da je Kragujevac u odnosu publi~kom geodetskom zavodu
na druge u mnogo nepovoqnijem promeniti svoju odluku - te{ko je
polo`aju. Najgore je to {to se od re}i. Sindikalci i zaposleni su,
nekada{wih malih slu`bi koje sa druge strane, re{eni da istra-
postaju grupe broj zaposlenih ju dok se pomenuta odluka ne pro-
prepolovi, ka`e Blagojevi}. meni. M. \.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 31. децембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 5
Честитке
6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009. www.kragujevacke.rs
Интервју
Пише Миросав Јовановић

azgovor je zakazan za pe-

Р
tak u deset sati. Kance-
larija (preterano je
re}i kabinet) gradona-
~elnika, na prvom spra-
tu „gradske ku}e”, skoro
je isti kao pre trideset
godina, kada je u woj sedeo Bora Pe-
trovi}. Mo`da su neke stolice i
stolovi u me|uvremenu promeweni,
ali raspored name{taja je kao {to
je i onda bio. Jedina vidqiva raz-
lika je u detaqima, sada su tu ikona
i kandilo, neke novije slike. Gle-
dam, ali ne prime}ujem kamere za
video nadzor.
Gradona~elnik ne sedi na mestu
predvi|enom za wega, u „vrh” kance-
larije, ve} za stolom gde dr`i sas-
tanke sa saradnicima. Na stolu je
gomila papira, te jedva nalazim
mesta za svoju omalenu bele`nicu.
U otvorenim rokovnicima gledam
sitno ispisan podsetnik za taj dan,
nekih petnaestak stvari jedna is-
pod druge, kao teze.
Merkam ga i vidim da je dobro
raspolo`en, mada kod wega i nije
te{ko otkriti trenutni psiho to-
nus, jer pripada ekstrovertnom ti-
pu li~nosti. Da ni{ta ne bismo
remetili, ka`em da }emo voditi PREDNOVOGODI[WE ]ASKAWE SA GRADONA^ELNIKOM VEROQUBOM STEVANOVI]EM
„lagani razgovor”, bez snimateqa,
objektiva, magnetofona.
Muke sa zluradim
prognozerima
Ovih dana dosta ste bili po ra-
znim televizijama, i gradskim i
beogradskim, i ba{ se videlo da
S Fijatom postajemo
vam je jedan veliki kamen „pao sa
srca”. Jesam li u pravu, a to je
zbog „Fijata”, naravno?
U pravu ste. Zavr{ili smo, ili
ispravnije je da ka`em – po~eli
smo jedan veliki posao za Kraguje-
visokoleta~i
laze, ali veliki su poslovi i
pred gradom i Vladom Srbije, s
i ako bude nekih zatezawa, dr`ava
}e morati efikasno da reaguje,
Nikada nisam sumwao u dobar
ishod pregovora sa „Fijatom”,
ali nije bilo lako kad, na drugoj
strani, stalno imate ne mali broj onih koji
vac i Srbiju. Tek }e se pokazati obzirom na predvi|ene obaveze naravno da niko ne bude o{te}en, a- uporno guraju kontra pri~u, a neki su se i
koliko je partnerstvo sa „Fija- iz ugovora. li ne}emo dozvoliti bilo kakva
tom” zna~ajno jer }e se u wemu is- To su ogromne obaveze i mi ih razvla~ewa ili ucene. Posle toga,
sladili zluradim prognozama o krahu ovog
poqiti jedan veliki pozitivan moramo vaqano i u rokovima zavr- infrastrukturno opremawe Kor- velikog posla. Sada su i oni dobili odgovor
domino efekat. Potpisivawe a- {iti. Bitno je da su sredstva za sve manskog poqa i}i }e vrlo brzo,
neksa ugovora i preuzimawe Fab- obezbe|ena i da sada imamo dodatni uz dobru gra|evinsku operativu, u- Stevanovi}a iritira „na kilome- da imam human odnos gde god je
rike automobila od strane motiv za rad, treba se samo organi- ra|ene planove i obezbe|ena sred- tar”. I svaki put kad on „uzme re~”, mogu}e.
„Fijata” je prva domina, a za wom zovati. Izgradwa auto puta ka Bato- stva. uz izviwewe za prekid razgovora, u- Imam utisak, me|utim, da se ba-
sledi jo{ ~itav niz: velika proiz- ~ini dobro ide, radi se nova staje, odlaze}i pred ekran i po~i-
A „ju`na obilaznica”, tunel kroz vite i „zavrzlamama” koje bi tre-
vodwa sasvim novih modela, izvoz, deonica i za narednu godinu osta}e we da se „sva|a sa televizorom”. balo da re{e i razmrse va{i
Metino brdo i petqa od Belo-
nove fabrike kooperanata, anga- samo zavr{ni deo do „Koridora {evca ka „Zastavi”? Onako so~no, jer nije u programu. saradnici, nadle`ne slu`be u
`ovawe doma}ih proizvo|a~a au- 10”, za koji }e projektanti re}i da Van programa, i ja ga, kao, savetu- upravi, direktori javnih predu-
tokomponenti, zapo{qavawe i Mi }emo vrlo brzo po~eti da ra-
li }e i}i postoje}om trasom ili }e dimo prilaze tunelu, sa obe strane, jem: „Sedi, bre, ^ile, ima ko da mu ze}a...
boqi standard radnika... se zaobi}i Bato~ina. Po~iwe i re- odgovori”. Ali, ne vredi: „Sad }u da A mislite li da ja to radim {to
pripremu terena, grube radove, a
Jeste li strepeli da }e „Fijat” konstrukcija pruge, kojom vozovi onda kada se izabere izvo|a~ za tu- mu si|em dole... ba{ volim...
do}i, po{to je bilo i odlagawa i sada ne mogu da idu ni 20 kilome- nel, krenu}e se u kompletan zahvat. (pi-pi-cenzuri- Ne znam, ali to
dosta skeptika u zemqi, posebno tara na sat, a vrlo obimni poslovi sano)”. Vra}amo radite.
iz politi~ke opozicije, koji su vezani su i za dovo|ewe gasa, struje Da li to zna~i da nije postignut se „na persi”.
govorili da je to samo jedna veli- i vode za potrebe prakti~no nove dogovor sa Kinezima da oni in- Tema je kako ra- Bi}u sasvim i-
ka „`vaka”. „Fijatove” fabrike u postoje}im vestiraju i grade tunel? di Veroqub Ste- skren, na mali
Ja uop{te nisam sumwao u dobar halama „Zastave”. Tu nema – ho}emo Ne, to }e raditi na{i izvo|a~i. vanovi}. broj qudi mogu do
ishod pregovora, to sam i nepresta- ili ne}emo, ve} sve moramo da za- kraja da se oslo-
Bi}e i smena I daqe dola- nim i najgore je
no ponavqao, ali nije lako kad, na vr{imo. zite izjutra u
drugoj strani, stalno imate ne mali kad moram da „do-
Kormanskom poqu kao da je jo{ o- Sve vreme dok razgovaramo ukqu- pola sedam na ra|ujem” zapo~ete
broj onih koji uporno guraju kontra davno „su|eno” da bude automo- ~en je televizor u kancelariji gra- posao, svojim
pri~u da je to propala star, da se a nedovr{ene po-
bilski kompleks, ali ono je jo{ dona~elnika jer ide direktan „jugi}em”?
slove. Onda je
navodno samo ubiraju politi~ki uvek samo ledina, a za nekoliko prenos sednice gradske Skup{tine, Da, i onda pi-
poeni, a mislim da su se neki pro- lak{e da sve ura-
meseci treba da budu kompletno posledwe ove godine. Ton je toliki jem prvu jutarwu
tivnici i sladili zluradim prog- opremqena industrijska zona za
di{ sam.
da dok pri~a mo`e ne{to da ~uje kafu.
nozama o krahu pregovora. Sada su i pogon inostranih „Fijatovih” „odozdo”, ali slike nema – jer mu je Ja bih rekao da je
oni dobili odgovor. kooperanata. Ho}e li se mo}i to? A pred vrati- to najte`e. Za{to
televizor iza le|a. Na |avola, za ma red gra|a-
I sami ste rekli da je ovo po~e- Ma, mora se. U Kormanu imamo govornicu malo-malo pa iza|e gov- nepreduzimqive
na koji ~ekaju i nestru~ne ne me-
tak velikog posla. Italijani do- jo{ nere{enih imovinskih odnosa orqivi odbornik Nove Srbije koji da ih primi- wate?
te?
Bi}e i smena,
Gra|ani dola- to sam re{io.

”
ze kod mene sa
raznim proble- Bi}u sasvim iskren, Deset dana
mima. U svemu „na vodi”
na mali broj qudi
{to mogu da im Dok razgovara-
pomognem ili mogu do kraja da se oslonim mo i prenos skup-
ih uputim tamo {tinske sednice
gde mogu ne{to i najgore je kad moram da jo{ traje, „dete”
da u~ine. Narav- „dora|ujem” zapo~ete a ne- donosi gradona-
no, ne mogu da ~elniku ~aj, cr-
im dam stanove, dovr{ene poslove. Onda je ven k’o „ru`ica”,
neka dobra zapo- a meni sok, jo{
slewa ili druge lak{e da sve uradi{ sam crveniji. Da su me
stvari koje tra- pitali, mo`da
`e procedure ili o kojima odlu~u- bih naru~io ne{to drugo, ali zato
ju ovla{}ena tela. sam naru~ujem pikslu, iako znam
Ako vam svaki radni dan po~iwe koliki je antipu{a~ moj doma}in.
slu{awem „gomile” problema su- Mislim, kad Sa{a Mileni} mo`e
gra|ana, to mo`e da bude i depri- onoliko da trumbi...
miraju}e za daqi rad? Je l’ vam smeta?
Qudi mi zaista poveravaju svoje ^ini mi se da uvek sav duvanski
te{ke muke, mnogi dolaze sa prob- dim ide na mene. Na`alost, i moja
lemima koji su za wih nere{ivi i supruga je pu{a~, kao i jedna }erka
ja sam, iskreno, zadovoqan ako bar i zet.
malo mogu da im pomognem. Ne pri- Posle jutarwe kafe prelazite na
mam ih reda radi, ve} zaista `elim ~aj?
www.kragujevacke.rs
Ne, oko sedam sati popijem jo{
jednu kafu, pa onda, ako sam u pri-
lici, pijem ~ajeve i to je sve do ru~-
ka, nekad i do ve~ere.
Sada ste na postu?
Jesam. Prvih deset dana jeo sam
hranu samo na vodi, sada sredom i
petkom, ali sve postove po{tujem
do kraja i onda se izvanredno ose-
}am. Uglavnom odlazim u manastir
Divostin.
A alkohol? Naravno kad nije
post.
Volim pi}e koje je voleo i vla-
dika Sava, to je gr~ki „uzo”, vino
vrlo retko pijem, svi|a mi se „kro-
kan”, to je neko posebno vino sa os-
trva na Tisi, a od piva u izuzetnim
prilikama – neko ~e{ko ili ne-
ma~ko. Volim i doma}u rakiju i du-
weva~u, ali po jednu ~a{icu.
Me|utim, ograni~ewa nema sa go-
lubovima.
Nema! Oni su moja stara velika
qubav. Sada ih imam vi{e od 250 i
sve su srpski visokoleta~i. Preko
golubova imam i mnogo prijateqa,
a jedan od wih je i na{ ko{arka{ki
selektor Duda Ivkovi}, ~iji viso-
koleta~i posti`u izvanredne re-
zultate na takmi~ewima.
Vi ih „podignete”, odete na po-
sao, na put, i kad se vratite – sle-
}u i oni.
Nije ba{ tako. Malo vremena i-
mam za wih, ponekad nedeqom izd-
vojim sat-dva da odem u na{
„golubarski grad” na Hipodromu.
Mi ga tako zovemo i tamo je desetak
velikih golubarnika starih „kolo-
naca”, onih koji su iz baraka pre-
{li u nove stanove, ali golubova
nisu mogli da se odreknu.
Volite golubove, a svojevremeno
ste u jednom sli~nom razgovoru
rekli da odgajate i cve}e, da sa
raznih putovawa donosite pelce-
re, neke ~ak i sa Hilandara. Ra-
dite li to i daqe?
Onoliko koliko stignem. Gajim
cve}e u ku}i, ali mi je `ao {to sam
malo zapustio staru porodi~nu ku-
}u i vrt u P~elicama. Tokom cele
godine ne znam da li sam oti{ao
vi{e od deset puta. Nisam bio ~ak
ni kada su mi prijateqi pekli rak-
iju, radili su bez mene.
Nikad dovoqno vremena
Na stolu ispred gradona~elnika,
iz gomile papira, fascikli i ro-
kovnika, izdvajaju se dve uramqene
fotografije. Na jednoj je dvogodi-
{wak sa malo du`om razbaru{enom
kosom, a na drugoj tri godine stari-
ji „momak”. Pretpostavqam da su to
unuci, a dedi se razvla~i osmeh.
Bogdan ima dve godine i on je od
mla|e }erke Jelene koja `ivi u A-
merici. Bili su ove godine ne{to
du`e ovde i gledao sam da {to vi{e
vremena provedem s wim. Mihailo
je Katarinin sin, ima pet godina i
mada `ive dve ku}e od mene, nisam
s wim koliko bih voleo. Zato ka`em
da sam ja „drugi deda”, a onaj s ko-
jim je svakog dana je „prvi”.
Dakle, imate hroni~an nedosta-
tak vremena za privatni `ivot?
Zbog posla kojim se bavim, najte-
`e mi pada to {to se retko vi|am sa
ro|acima i prijateqima.
Gde }ete biti u novogodi{woj no-
}i?
Kod ku}e sa suprugom i majkom, a
onda }u sa saradnicima obi}i slu-
`be koje rade, Hitnu pomo}, poli-
ciju, porodili{te, de`urne u
komunalnim preduze}ima.
Dolaze}i na ovaj razgovor video
sam otvorene „Kragujeva~ke” na
strani gde je tekst o desetogodi-
{woj pliva~ici Kseniji Jovano-
vi} koja ve} ima sto medaqa, a
zimi nema gde da trenira u Kra-
gujevcu. Ta ~iwenica ne mo`e da
vam bude prijatna.
Idu}e godine sigurno po~iwe
gradwa zatvorenog bazena. Radi}e-
mo ga sopstvenim i sredstvima
NIP-a u partnerstvu sa nekim iz
privatnog sektora.
To je ve} ne znam koje po redu ne-
ispuweno obe}awe za bazen!
Sada ka`em – 2010. sto posto po-
~iwemo zatvoreni bazen.
Vidimo se za godinu dana.
ODBORNICI SKUP[TINE GRADA
Odgovori bez replike
Kraj kalendarske godine i
pretprazni~no raspolo-
`ewe prilika su da se
li~nostima iz politi~kog
`ivota, ovog puta odbor-
nicima gradske Skup{ti-
ne, osim ozbiqnih,
postave i ne{to druga~ija
pitawa od uobi~ajenih.
Ona su glasila ovako:
1
Koja je po va{oj proceni
najzna~ajnija skup{tin-
ska odluka ove godine?
Koja je odluka bila
2 pogre{na?
3 Ko je, po va{em mi{qe-
wu, najneprimereniji
odbornik/ca kada je re~ o re-
torici ili pona{awu za
skup{tinskom govornicom?
4 Ko je najdosadniji
odbornik/ca i za{to?
Ko je najelegantniji?
5
6 [ta vam je bilo najsme-
{nije tokom proteklih
skup{tinskih zasedawa?
Bojan Stojadinovi}
odbornik i predsednik omladi-
ne „Zajedno za Kragujevac”
1 Ne mogu da izdvojim samo
jednu dobru odluku. Smatram
najzna~ajnijim ~itav set odluka
koje su imale za ciq dolazak „Fij-
ata” u Kragujevac, po~ev od onih
koje se odnose na urbanisti~ke
planove, pa do onih koji se ti~u
osloba|ana od pla}awa komunal-
nih taksi.
2
Mislim da je mo`da pogre-
{no nedono{ewe odluke, za-
pravo uzdr`an stav odbornika o
vra}awu mandata odbornicima
Srpske radikalne stranke
Najneprimerenije je pona-
3 {awe gospo|ice Nata{e Jo-
vanovi}, ali moram da priznam
da mi je to ponekd i simpati~no,
jer smo navikli da se tako pona-
{aju mu{karci. Simpati~no mi
je kada vidim da se `ena pona{a
mu{ki u politici.
Najdosadniji je Goran Kova-
4 ~evi}, odbornik SNS-a. O
svim ekonomskim temama o koji-
ma govori, koristi uvek istu re-
toriku i izraze koje je negde
prona{ao. Tako|e, mislim da pi-
{e govore odbornicima SNS-a o
tim temama, pa su wihova izlaga-
wa prili~no jednoli~na.
5 Najelegantnija je Slavica
Miqkovi} Petrovi} iz G17
plus. Uvek je doterana, vodi ra~u-
na o sebi i u tom pogledu je bez
konkurencije.
Najsme{nije je bilo kada je
6
najstarijem odborniku, koji
ima vaqda blizu 80 godina i ~lan
Политика
je PUPS-a, usred sednice zazvo-
nio mobilni telefon sa melodi-
jom „You are my nomber 1” ( Ti si
moj broj 1). Svi smo po~eli da se
okre}emo da vidimo ko je taj.
Miroslav Kla~ar
odbornik SPS-a
1 Po{teno re~eno, svaka sed-
nica je vrlo va`na, ali mi-
slim da je najzna~ajnija odluka o
usvajawu buxeta za 2010. godinu.
2
Pogre{na je uvek, u pravno-
tehni~kom smislu, ona koja
zavr{i na sudu.
3
Mislim da smo mi javne
li~nosti i da uvek treba da
se pona{amo primereno. Nekoli-
cina, me|utim, pomalo izlazi iz
„sistema” kada je re~ o retorici
i mislim da }e se oni sami pre-
poznati.
4 Najdosadniji su oni koji za
godinu i po dana ni jednom
nisu iza{li za skup{tinsku govor-
nicu, makar da ka`u: „Dobar dan”.
5 Sve dame u Skup{tini su ja-
ko elegantne, ali bi mu-
{karci mogli da budu malo
doteraniji, mislim gospodstve-
niji. Elegancija nije samo u ode-
vawu, ve} i u manirima.
6 Ne mogu da se setim ni~ega
sme{nog. Godina je bila te-
{ka i burna, ni malo sme{na.
Vladan Vu~i}evi}
odbornik Nove Srbije
1 Uvek je najzna~ajnija odluka
o dono{ewu buxeta.
2 Pogre{nom smatram svaku
odluku koja nije dobra za
gra|ane, a naro~ito one koje se
odnose na zadu`ivawe grada. Tim
pre {to mislim da su ta sredstva
samo na papiru namenski iskori-
{}ena, ali su ra~uni uvek prena-
duvani. Grad voli skupo da plati
uslugu radova, jer se iza toga kri-
je ne~iji interes.
Четвртак, 31. децембар 2009.
3
Neprimerenim smatram po-
na{awe potpredsednika
Skup{tine Miodraga Nikoli}a,
jer je zauzeo busiju i komunisti~-
kim metodama tuma~i poslovnik
kako on ho}e.
4
Postoje samo oni koji rade
svoj posao i oni koji ne ra-
de, o dosadnima nisam razmi-
{qao.
5 Najelegantnija je `enska po-
pulacija iz vlasti, naro~i-
to one dame koje su dobile dobre
pozicije i blizu su kase.
6 Nema ni~eg sme{nog u Skup-
{tini grada. Sve je tu`no,
jer svojim radom nam oduzimaju
budu}nost.
Dragoslav Ili}
odbornik DSS-a
1
Odluka vezana za izradu
strategije socijalne za{ti-
te koju su podr`ali i odbornici
DSS-a.
2 Najve}a gre{ka je izglasavawe
nedemokratskog poslovnika o
radu Skup{tine kojim je skra}eno
vreme za diskusiju odbornika na
tri minuta i odluka o pove}awu
broja odbornika za odborni~ku gru-
pu sa tri na pet odbornika.
4
Svi odbornici koji nisu
iza{li ni jednom za govor-
nicu?
5
Vladan ]ati} – Zajedno za
[umadiju.
6
Najsme{nije je {to se sedni-
ca Skup{tine sa dnevnim re-
dom od 20 ta~aka zavr{i za dva sata.
Vladan Jovanovi}
{ef odborni~ke grupe Demokrat-
ske stranke
1 Mo`da nije najzna~ajnija, a-
li je svakako najproduktivni-
ja odluka o formirawu slobodne
carinske zone.
2
Bili smo vrlo skoncentrisa-
ni, sa `eqom da napravimo
КРАГУЈЕВАЧКЕ 7
{to boqi privredni ambijent, pa
smo u tom nestrpqewu donosili i
neke odluke koje smo ubrzo morali
da prilago|avamo op{tim prav-
nim aktima republi~kih organa.
3/4
S obzirom da mi je
ciq da imam odli~nu
komunikaciju, kako sa koalicionim
tako i sa opozicionim odbornicima,
ne bih `eleo da ostavim bilo kome
povod da se prepozna.
Izdvajawem samo jedne kole-
5
ginice „zamerio” bih se os-
talima, a to ne prili~i meni kao
mu{karcu.
Sednice Skup{tine grada u
6 prvoj godini mog anga`ova-
wa bile su vrlo „ozbiqne”. Nadam
se da }emo u narednoj godini biti
uspe{niji, a samim tim relaksi-
rani i nasmejani.
Mileta Poskurica
{ef odborni~ke grupe SNS-a
1
Sigurno najzna~ajnija i po
gra|ane Kragujevca najva-
`nija je odluka o usvajawu buxeta
grada i sa tim u vezi odluka o po-
slovawu javnih i javno komunalnih
preduze}a, jer se tu, u stvari, sa-
gledava tro{ewe para gra|ana,
sposobnost i ozbiqnost gradske
vlasti. Samo odustajawem od tro-
{kova reprezentacije, donacija,
bespotrebnog reklamirawa mono-
polskih preduze}a, kao i ukida-
wem nepotrebnih {efovskih
mesta u razgranatoj birokratiji
op{tine i JKP, deca Kragujevca
dobila bi jo{ dva obdani{ta sa o-
ko 500 mesta za wihov boravak. I
to samo za jednu godinu {tedwe.
3 Pona{awe odbornika treba
da slu`i za primer svim
gra|anima. Wihova ozbiqnost ne
bi trebalo da se dovodi u pitawe.
5 Sve snage Srpske napredne
stranke usmerene su u izra-
du plana privrednog i kulturnog
preporoda Kragujevca. SNS nema
vremena ni prava da se bavi triv-
ijalnim pitawem kao {to je ele-
gancija odbornika.
Propitivala: Gordana BO@I]
8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009. www.kragujevacke.rs
Политика
PARTIJSKI @IVOT

Stranke bez stanke

Praksa da se na kraju Predrag Xajevi} Mileta Poskurica
predsednik GO DSS koordinator za Okru`ni odbor SNS
kalendarske godine
analiziraju Najve}im strana~kim uspehom smatramo Na{ najve}i uspeh je omasovqewe ~lanstva,

partijski „plusevi” 1
formirawe novog Gradskog odbora 30.
maja ove godine, jer smo do tog trenutka 1
stvarawe strana~ke infrastrukture i {i-
roka prijem~ivost programa koji nudimo
gra|anima Srbije. Smatram da je u ovom trenut-
bili u povereni{tvu. Dakle, uspeh je podiza-
i „minusi”, da se we organizacije na vi{i nivo. ku bitno {to smo zadr`ali svoje pozicije u Skup-
apostrofiraju Mi kao opoziciona stranka nismo ni do- {tini grada, odakle mo`emo kvalitetno i

naredni zadaci. 2
nosili „te{ke” odluke, niti smo mogli ne-
{to mnogo da radimo – osim principijelne kritike lokalne vlasti.
referentno da delujemo na kontrolu rada lokal-
ne samouprave – i mislim da }emo intenzivira-
ti snage u tom pravcu kako bismo taj rad u~inili jo{ kvalitetnijim.
To je bio i povod U 2010. godini nastavi}emo sa ja~awem strana~ke infrastrukture,
da se strana~kim 3
mesnih i stru~nih odbora, pa je podizawe organizacije na vi{i ni-
vo jedan od prioritetnih zadataka DSS-a u Kragujevcu. Drugi na{
Nismo bili u prilici da govorimo o velikim proma{ajima, jer na-
2
{a stranka i nije pokazala nijedan rezultat lo{eg funkcionisawa.
prvacima u vih kadrova DSS-a u centru [umadije. Potom treba pomenuti i nastavak bismoNi
pri ori tet je rad na terenu. Slede}i }e biti ve}a medijska promocija no- smo ni bili u velikom izazovu, kakvi su lokalni izbori, pa da
videli slabosti organizacije.
Kragujevcu principijelne kritike lokalne vlasti, ali ne kritike radi kritike, ve} Stranka je namerna da krene s regionalnog nivoa projekcijom ide-
i predlagawe re{ewa za koja smo sigurni da u Kragujevcu mogu biti boqa
obratimo slede}im nego {to su sada. 3
je koja se zove definisawe srpskog kulturnog obrasca. Wom bismo
hteli da na pravi na~in vaspostavimo definiciju onoga {to jeste
pitawima: Srbin u dana{wem trenutku: sa kojim je ome|ewima ograni~en, sa kakvim
je na~inom komunikacije sa Evropom, kakvo kulturno nasle|e nosi u se-
Vladan Jovanovi} bi i kakav bi trebalo da izgleda u budu}nosti. Sa promocijom takve ide-
je kre}emo u drugoj polovini januara.
1
[ta smatrate najve}im potpredsednik GO DS
strana~kim uspehom u
2009. godini? Na{ najve}i uspeh u ovoj godini je pozi-
1 cionirawe nove politike DS na lokal- Sa{a Mileni}
potpredsednik „Zajedno za [umadiju”
2 Koji vam je bio najve}i nom nivou, konstituisawe novog Gradskog
proma{aj ili najgora odbora i svih prate}ih organa – {to obezbe|u-
Najve}i uspeh stranke nesumwivo jeste taj
odluka tokom 2009. godine? je boqe funkcionisawe stranke. Sve to zna~i
jednu novu politi~ku poruku i najavquje lak{e
ostvarivawe ciqeva koje ona podrazumeva.
1 {to je u 2009. godinu u{la kao lokalna po-
liti~ka organizacija „Zajedno za Kraguje-

3 Koji }e biti prioriteti

u radu va{e stranke Nezadovoqni smo na{im uticajem na
vac”, jedina nacionalna stranka te vrste u

2
2010. godine? funkcionisawe lokalne samouprave i svih javnih komunalnih pre-
duze}a koja funkcioni{u uz wenu podr{ku.
Potrudi}emo se da obezbedimo promociju ve}eg broja qudi koji su
3 novi za politi~ki `ivot grada, a definitivno su se ostvarili u
svom profesionalnom anga`manu. Predstoji obele`avawe 175 god-
2009/2010
Skup{tini Srbije, a ve} sredinom godine je uspe-
la da se razvije u regionalnu stranku „Zajedno za
[umadiju”, {to je 2. maja na osniva~kom kongre-
su i verifikovano. Su{tinski, najve}i uspeh je
to {to smo temu regionalizacije i decentralizacije uspeli da nametne-
mo kao obavezuju}u temu javnog govora na nacionalnoj politi~koj sceni.

ina od dono{ewa Sretewskog ustava i 150 godina od smrti kneza Milo- Najgora odluka je izbegavawe odluke po pitawu statusa SRS u Skup-
{a, pa }emo se truditi da damo skroman doprinos tome. Nastoja}emo da
neki o~igledni rezultati i uticaji, koje DS ostvaruje za dobrobit boqeg
i br`eg razvoja Kragujevca, budu prepoznati u {iroj javnosti.
2 {tini grada Kragujevca i odbornika Srpske napredne stranke. Ia-
ko je komotna pozicija neme{awa u interni sukob dve frakcije
jedne politi~ke organizacije, mislim da politi~ki subjekti samo to ne
smeju da ~ine, odnosno da prema svim relevantnim pitawima dru{tvenog
Milan Uro{evi} `ivota moraju da imaju jasan stav.
Prioritet broj jedan jesu poslovi oko za{tite najve}eg nacional-
predsednik GO SPO
Srpski pokret obnove kona~no je u cen-
3 nog doga|aja, ne samo u 2009. godini, a to je dolazak „Fijata” u Sr-
biju. Srpska modernizacija je ono {to dobija podsticaj tim
1 tru [umadije uspeo da se isprofili{e.
Posle svih podela i svega {to se de{ava-
dolaskom, a ne samo privreda i finansijski merqivi ekonomski u~in-
ci. Mo`da je preterano ako ka`em da se srpsko dru{tvo uhvatilo za jed-
nu raketu u tom poslu, ali je sigurno ta~no da se obavezalo na standarde
lo, a {to gra|ani Kragujevca dobro znaju, ova
stranka je najzad dobila novo rukovodstvo i po- vi{e od onih koje trenutno realno poseduje.
krenula novu-staru politiku, konkretnije, i-
nicijativu o decentralizaciji.
Mislim da taj odgovor ne}ete dobiti ni
Obren ]etkovi}
2 od jedne politi~ke stranke. Ina~e, verujem da u ovoj godini nismo
imali nijedan proma{aj, te mo`emo samo da se hvalimo. Pretpo-
predsednik GO SPS

Kada je u pitawu uspe{nost na lokalnom

stavqam da }e slede}a godina biti jo{ boqa.
U 2010. godini nas o~ekuje sabor stranke na centralnom nivou i
3 izbori u svim odborima.
Vladan Vu~i}evi}
predsednik GO Nove Srbije
Na{ najve}i uspeh je {to smo uradili
1 reviziju ~lanstva i do{li do zakqu~ka da
je mawe od 10 procenata qudi napustilo
stranku. Uradili su to oni koji su kod nas i do-
{li zbog odre|enih interesa, pa sad isto tra-
`e na drugoj strani. Danas Nova Srbija u
Kragujevcu ima 2.200 ~lanova – uglavnom is-
krenih, po{tenih i ~asnih qudi.
Najve}i proma{aj tokom 2009. godine bilo je moje neanga`ovawe
2 oko konferencija na terenu. Smatram da ih je trebalo odr`avati,
jer bi se jasno videlo {ta je sve lokalna vlast lo{e uradila.
U narednoj godini vi{e }emo se anga`ovati na afirmisawu stran-
3 ke.
Marko Nikoli}
v. d. menaxera GO LDP
Najve}i uspeh LDP u 2009. godini svaka-
1 ko je insistirawe na evropskim poslovi-
1
nivou, ono {to su uradili socijalisti
najvi{e je izra`eno kroz interesovawe i
pristup mladih u SPS. Naime, u ovoj godini so-
cijalisti su brojniji za 315 novih ~lanova.
Ne bih govorio o najlo{ijoj odluci i naj-
2 ve}em proma{aju, ve} o lo{em rezultatu,
a to je izostanak realizacije kadrovskih re{ewa u skladu sa os-
novnim rezultatima izbora 2008. godine.
Neophodno je u narednom periodu stvarati uslove da se iska`e
3 stvarala~ki potencijal i energija novih mladih ~lanova Soci-
jalisti~ke partije kroz rad u organima mesnih zajednica lokal-
nih samouprava. Zatim treba podsticati i ja~ati privredu, brinuti o
za{titi radnika koji su u uslovima tranzicije ostali bez posla, bri-
nuti o penzionerima, pomagati poqoprivrednike.
Neboj{a Zdravkovi}
predsednik GO G17 plus
1
Najve}im uspehom u ovoj godini smatra-
mo nedavno potpisivawe dopune ugovora
sa „Fijatom”, uplatu osniva~kog uloga od
100 miliona evra i realizaciju velikih kap-
italnih projekata koji su bili neophodni
Kragujevcu mnogo godina unazad, a to su, pre
svega, spajawe grada sa Koridorom 10 i wego-
vo ponovno vra}awe na mapu automobilske industrije u ~itavom
svetu.

ma, pre svega kroz rad na{e poslani~ke
grupe koja je uspela da nametne te teme na dnev-
ni red Skup{tine Srbije. Ina~e, na{a stranka
nije se u parlamentu pona{ala ni kao opozi-
ciona ni kao vladaju}a, ve} je svako glasawe bi-
lo motivisano interesima gra|ana Srbije, odnosno Kragujevca.
S obzirom na to da se ne nalazi u situaciji da donosi va`ne od-
2
Ne bih mogao da ka`em da je bilo nekih proma{aja. Nije bilo ne~eg
krupnog da bih to mogao da istaknem.
U 2010. godini, kao {to smo u predizbornoj kampawi obe}avali, ak-
3 cenat }e biti na ekonomskom ja~awu Kragujevca, jer na{a je `eqa da
na kraju ovog mandata 2012. godine budemo drugi grad po ekonomskoj
snazi u Srbiji. Gledano s politi~kog aspekta, treba o~ekivati da se uni-
ja G17 plus, regionalnih i lokalnih stranaka i formalno ozvani~i – da

2 luke jer nije u gradskom parlamentu, GO LDP nije ni imao prili-

ke da napravi neke zna~ajne gre{ke.
LDP }e i u narednoj godini nastaviti s insistirawem na evrop-
3 skom putu. Na lokalnom planu sledi izbor novog Gradskog odbora,
promovisawe novih qudi i ideja koje }e doprineti br`em razvo-
ju Kragujevca.
se prakti~no sprovede koncept regionalizacije. Dakle, da Zakon o regi-
onalnom razvoju za`ivi, da prvo za`ive statisti~ki regioni, a da na kra-
ju mandata ove vlade oni budu administativni, da Kragujevac zvani~no
postane centar regiona i da imamo mogu}nost da sara|ujemo sa drugim re-
gionima u Evropskoj uniji.
Pitao: Slobodan CUPARI]
www.kragujevacke.rs Четвртак, 31. децембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 9
Честитке
10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009.
OVO JE BILA
KRAGUJEVA^KI
NEURORADIOLOZI
Prvi ugradili
silk stent
Dr Sne`ana Luki} i dr Milan
Miailovi}, interventni neuro-
radiolozi, i anesteziolog Tomi-
ca Stoiqkovi} prvi put u
Srbiji, umesto klasi~ne neuro-
hirru{ke operacije, problem
trostruke aneurizme re{ili ta-
ko {to su do si}u{nog krvnog su-
da u mozgu stigli kroz preponsku
arteriju, a zatim ugradwom
namenski napravqenog silk
stenta iskqu~ili aneurizmu
iz cirkulacije. U pitawu je za
lekare te{ka i komplikovana
operacija, ali minimalno
invazivna, pa je pacijenkiwa
Blagica Ekmexi} posle svega
nekoliko dana oti{la ku}i.
VLADA LUKOVI]
Pola veka
presko~io
iz mesta
Za 50 godina trenirao je preko 2.000 atleti~ara, stvorio preko
70 reprezentativaca i rekordera. Wegovi puleni u~estvovali
su i pobe|ivali na svim velikim sportskim nadmetawima, a on
je stizao da bude i kondicioni trener fudbalera, savezni tre-
ner skaka~a, maser.
Ove godine zaokru`io je pola veka bavqewa trenerskim po-
zivom. U 74. godini jo{ uvek je aktivan trener atletskog kluba
„Radni~ki”, a da ni kao sportista „nije za bacawe” dokazao je
nedavno, pobediv{i na Balkanijadi veterana, baciv{i kladivo
~ak 37 metara.
DR IVAN GUTMAN
Hiqaditi
nau~ni rad
Najve}i `ivi srpski nau~nik
stigao je ove godine do cifre od
1.000 nau~nih radova. Ovaj svet-
ski priznati hemi~ar ~lan je
Srpske akademije nauka i umet-
nosti, Me|unarodne akademije
matemati~ke hemije i Akademije
nelinearnih nauka u Moskvi. Na
kragujeva~kom PMF-u radi vi{e
od tri decenije.
Успешни 2009.
WIHOVA
GODINA
SARADWA MEDICINSKOG I MA[INSKOG FAKULTETA
Ve{ta~ka
grudna kost
Zahvaquju}i saradwi leka-
ra i in`ewera u Klini~-
kom centru po prvi put
izveden slo`en hirur{ki
zahvat kojim je pacijentu
odstrawen deo grudne kosti
zahva}en tumorom i umesto
wega ugra|en ve{ta~ki im-
plant, namenski proizve-
den za ovaj slu~aj.
Dr Slobodan Milisa-
vqevi} sa kragujeva~kog
Medicinskog fakulteta izveo je hirur{ki zahvat na pacijentu, kom-
pjuterskom rekonstrukcijom u Ni{u rukovodio dr Miroslav Trajano-
vi}, a izradom prototipa, alata i kona~nog modela dela grudne kosti
dr Nenad Grujovi}, sa ovda{weg Ma{inskog fakulteta.
ZORICA STEPANOVI]
Biznis dama
Srbije
Vlasnica firme „In projekt”
progla{ena za jednu od najuspe-
{nijih poslovnih `ena u Srbi-
ji. Firma ~iji je vlasnik do sada
je izgradila desetine hiqada
kvadrata stambenog i poslovnog
prostora, o ova diplomirana in-
`ewerka arhitekture, pored
svih obaveza, sti`e i da slika i
kreira cipele.
www.kragujevacke.rs
Koliko god bila te{ka, sumorna
i naporna, 2009. godina mnogim Kragujev~anima
osta}e u lepom se}awu, po rezultatima kojima
su predstavili sebe, svoj grad i dr`avu.
Takvih je, u raznim oblastima, bilo dosta,
a na neke od wih podse}amo i u tekstu koji sledi,
uz rizik da smo ponekog presko~ili,
ali uz uverewe da }e o wihovim uspesima
biti re~i i u narednoj godini
IZBOR PRIREDILA MARIJA OBRENOVI]
NIKOLA KOVA^EVI]
Pre`iveo
Survajver
Maldi Kragujev~anin uspeo je
da postane za{titni znak ser-
ijala „Survajver”. Zadivqeni
wegovom snagom i ve{tinom
pre`ivqavawa konkurenti su
ga prozvali Leonida. Kako i
ne bi kada se rvawem bavio od
prvog osnovne, pobe|ivao na
Balkanijadi 2002. godine, a u-
~esnik je tri evropska prven-
stva i osvaja~ brojnih
medaqa. Ovom studentu tre}e
godine DIF-a ostalo je jo{
samo da vidi ho}e li i tri-
jumfovati u najekstremnijem
rijaliti {ou.
MIRKO DEMI]
DR MILO[ KOJI]
Andri}eva
nagrada Dopisni
Uveren sam da je Andri}e-
~lan SANU
va nagrada najmawe kom- Poznati profesor Ma{in-
promitovano priznawe, skog fakulteta u Kragujev-
pa mi je jo{ dra`a. Moje cu, koji je iza sebe ostavio
opredeqewe je da mi isto- generacije mladih nau~ni-
rijske li~nosti slu`e za ka, ove godine je stekao
jednu vrstu alibija da za- zvawe dopisnog ~lana SA-
virim u sebe, ka`e Mirko NU. Svojevremeno je bio
Demi}, kwi`evnik iz prvi diplomirani student
Kragujevca i ovogodi{wi
dobitnik presti`nog priznawa koje nosi ime jedinog srpskog nobe-
lovca.
Demi} je Andri}evu nagradu dobio za kwigu pripovedaka „Molski
akordi”, ~iji su junaci i Jakov Igwatovi} i Petar Ko~i}.
SLAVOQUB GALI] \ANI
Vukova
nagrada za
Snove
Hilandara
u kragujeva~kom visokom
Poznatom kragujeva~kom zlataru {kolstvu, inicijator je i
pripala je ovogodi{wa nagrada glavni istra`iva~ pro-
za umetnost Vukove zadu`bine. gramskog paketa PAK, jedi-
Nakon po`ara u Hilandaru, od o- nog doma}eg softvera za
stataka spr`enog metala, klam- op{tu analizu konstruk-
fi i eksera, \ani je osmislio cija i modelirawe poqa
kolekciju nakita pod naslovom fizi~kih veli~ina, osni-
„Snovi Hilandara”. Prvi put va~ je Centra za bioin`i-
wering. Danas je vi{i
ona je izlo`ena u novembru
2008. godine u Muzeju primewe- nau~ni istra`iva~ na
Harvardu i na Univerzite-
nih umetnosti u Beogradu i od-
tu Teksas i Hjustonu.
mah je „zapala” za oko publici i
stru~noj javnosti.
ISTRA@IVA^I MEDICINSKOG
FAKULTETA
Ubica malignih }elija
Imunolo{ki tim sa Medicinskog fakulteta do{ao
je do novih potvrda o preparatu koji uni{tava i do
90 odsto malignih }elija. Ova ekipa ve} nekoliko
godina u laboratorijskim uslovima ispituju ra-
zli~ite dijetetske preparate sa linije „biofarma”
~ije supstance nesumwivo deluju na neke }elijske
linije.
Dodu{e, timu u kome su dr Neboj{a Arsenijevi},
dr Dejan Baski} i dr Suzana Popovi}, predstoji dug
put da bi preparat postao lek – od provere na `i-
votiwama i qudima, a ta istra`ivawa su izuzetno
skupa.
www.kragujevacke.rs
DR NATA[A \OR\EVI]
Prva farmakogenetska studija
Doktorska disertacija docentkiwe
ovda{weg Medicinskog fakulteta
prva je studija u Srbiji koja poka-
zuje na koji na~in genetski materi-
jal uti~e na to kako }emo reagovati
na lekove. Ove godine Nata{a je
sve~ano promovisana u doktora na-
uka Univerziteta u Kragujevcu.
Trenutno nastavqa zapo~etu sarad-
wu sa Karolinska institutom u
Stokholmu, rade}i na jo{ jednoj
studiji ~iji }e rezultati biti pri-
meweni u lekarskoj praksi.
NIKOLA LUKI]
Savremene
proteze
Mladi in`ewer informatike u
firmu koja pravi ortopedska po-
magala ulo`io i posledwi di-
nar, uspev{i da pokrene posao
stigle i prve poruxbine, a pro-
teze koje pravi veliki su pomak
u medicinskom i tehnolo{kom
smislu. ^ak 90 odsto pacijenata
posle tromese~ne {kole prohoda
bez ikakvih problema. Nikolina
firma „Ortopedijaluks” postoji
mawe od godinu dana, a ve} zapo-
{qava osmoro radnika.
NEVENA TOMOVI]
Torba puna
medaqa
Desetogodi{wa devoj~ica
ima crni pojas i pedese-
tak medaqa, od kojih ima
29 zlatnih. Ova i druga
odli~ja Nevena je uspela
da „pokupi” za nepune ~e-
tiri godine bavqewa ka-
rateom. Na posledwem
Evropskom prvenstvu os-
vojila je srebro i bronzu
u katama.
I Nevenina |a~ka kwi-
`ica puna je petica.
@EQKA JANKOVI]
Poliglota
sa svim
desetkama
@eqka je studentikiwa tre}e go-
dine francuskog jezika na Filo-
lo{kom fakultetu u Beogradu. U
wenom indeksu upisane su „suve”
desetke. Pored francuskog i en-
gleskog, govori i italijanski,
{panski, ~e{ki, a sprema se da
nau~i i norve{ki.
USPEH KONOBARA
Pobedni~ka
ve~era
Zoran Radojevi}, Zoran Milivo-
jevi} i Bogdan ]ali} vratili su
se sa Zbora ugostiteqskih radni-
ka Srbije sa zlatnom medaqom,
prirediv{i `iriju ve~eru koja je
nekoliko meseci ranije uprili-
~ena u Kragujevcu za Novaka \o-
kovi}a. Ina~e, u istom sastavu
oni se takmi~e devet godina kao
jedina „skup{tinska ekipa” u
konkurenciji sa timovima elit-
nih restorana. Za to vreme uspe-
li su da osvoje {est zlatnih, dve
srebrne i jednu bronzanu medaqu.
MILAN BOROTA
Sve Borotine
k}eri
Od devedesetih godina prota Mi-
lan Borota i wegova supruga Ru-
`ica odnegovali su 53 devoj~ice
sa prostora biv{e SFRJ koje su o-
stale bez jednog ili oba rodite-
qa. Ove godine bra~nom paru
Borota dodeqeno je specijalno
priznawe za najplemenitiji pod-
vig godine. Milan i Ru`ica, ro-
diteqi dvojice sinova, i sami su
izbeglice iz Hrvatske.
Четвртак, 31. децембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 11
Успешни 2009.
SLATKI JUBILEJ
Plavi
sladoled
od Srca
Kakve ti ima{ veze sa slado-
ledom, osim {to voli{ da ga
jede{? [ta }e{ raditi zimi?
Gde si sada na{ao da otvara{
poslasti~arnicu? Tako su pre dve decenije reagovali prijateqi Vla-
EKIPA HITNE dislava Avramovi}a kada je „obznanio” da }e pre}i u ugostiteqe i
19. oktobra 1989. sve~ano otvorio „Srce”.
POMO]I Za 20 godina ova poslasti~arnica postala je kragujevaki brend. Da-
nas preduze}e „Srce” ima dva maloprodajna objekta i veleprodaju ko-
ja snabdeva 500 kupaca {irom Srbije.
Mladost
pobedila
iskustvo DANICA KRSTI]
Na takmi~ewu ekipa hitne
pomo}i koje su organizova- Talenat za
li Evropska komisija i
Ministarstvo zdravqa izvornu
kragujeva~ki tim, koji su
~inili dr Jelena Tanasi- muziku
jevi}, medicinski tehni-
~ar Milo{ \or|evi} i Mada ima samo 13 godina,
voza~ Nenad Obradovi} os- DANILO ARSENIJEVI] najmla|a solistkiwa „A-
vojio prvo mesto. Zahvaqu- bra{evi}a” nastupala je
ju}i tome imali su na brojnim koncertima.
priliku da vide rad svojih
kolega u Be~u i Bratisla-
Dizajner Wen glas ~uo se u popular-
nim serijama „Raweni o-
vi, a pozvani su da idu}e
godine nastupe u znatno ja-
– budu}i rao” i „Greh wene mame”.
~oj konkurenciji – na tak-
mi~ewu ekipa hitne
stomatolog
pomo}i iz zemaqa Evrop- Za idejno re{ewe postera na te-
ske unije. mu „Edukovawe voza~a za boqe
zdravqe” mladi Kragujev~anin
dobio prvu nagradu u Briselu na
konkursu koji je organizovala E-
vropska komisija. Zanimqivo je
da Danilo (21) nije dizajner, ve}
student Stomatolo{kog fakulte-
ta, kao i da je jedini pobednik
koji nije iz zemqe EU. Zaqubqe-
nik u prirodu, ~lan je Svetskog
fonda koji se bori za o~uvawe
prirode i `ivotne sredine.
MIRKO ]IRKOVI] Punih osam godina peva
izvornu muziku. Nastupala
Karabin je na otvarawu De~ije o-
limpijade u Brnu, prosla-
vi {ezdesetogodi{wice
BOJAN STOJANOVI] svetske klase SANU, ovogodi{wem fina-
lu plej ofa u odbojci. Ove
Vojna fab- godine imala je koncert sa
Student za rika proiz-
vela je prvi
Merimom Wegomir i bra-
}om Teofilovi}, a 2009.
primer karabin vi-
soke klase,
godinu krunisala je kon-
certima u Qubqani. Ve}
Iz svake te{ke situacije izvu~e namewen naredne je ~eka turneja po
se neka mudrost, ka`e najboqi lovcima. Americi.
student Medicinskog fakulteta Ovo oru`je u
u Kragujevacu, ~ija je porodica potpunosti
1999. godine do{la iz Prizrena su razvili
Student {este godine, ~ija je kragujeva~ki
prose~na ocena 9,71, ima tri konstruktori, a jedan od glavnih POBEDNICI „MAJKRO-
stipendije, koje mu poma`u da projektanata bio je Mirko ]ir- SOFTOVOG KUPA”
finansira studije, za koje wego- kovi}. Novi karabin ima neko-
vi roditeqi, koji {koluju jo{ liko re{ewa koja do sada nikada
dvoje dece, sigurno ne bi imali
novca.
nisu primewena u oru`arskoj
industriji.
Tim
za respekt
ALEKSANDAR IVANOVI] Studenti kragujeva~kog Univer-
ziteta Arso Vuki}evi}, Vuka{in
]irovi} i Jelena Crnoglavac,
Maher za programirawe predvo|eni tim liderom Veq-
kom Dimovi}em, osmislili su
Osvajawem prvog mesta iz programirawa na Srp-
skoj informati~koj olimpijadi za osnovce, u~enik
osmog razreda Prve kragujeva~ke gimnazije kvali-
fikovao se za Balkanijadu u Gr~koj. U~eni~ka bio-
grafija momka koji je sa ~etiri godine prvi put
seo za ra~unar puna je petica, diploma, nagrada sa
takmi~ewa iz matematike, fizike i informatike.
NEMAWA STANKOVI]
Vrhunski
~elista zanimqiv projekat pod
Muzi~ki stru~waci ovog ~elistu o- nazivom „People2people eco-
cewuju kao jednog od najboqih mladih nomy”, koji bi trebalo da pomog-
umetnika. Iako ima samo 20 godina, ne studentima u celom svetu
uspeo je da zavr{i Fakultet muzi~ke kako bi stekli {to boqe obrazo-
umetnosti u Beogradu. U junu je polo- vawe. Oni su najpre pobedili na
`io prijemni na „Mocartsumu”, u „Majkrosoftovom” takmi~ewu za
Salcburgu. ^lan je kamernog orkestra teritoriju Srbije, a zatim se sa
Guda~i Svetog \or|a. Najradije nastupa sa sestrom, pijanistkiwom Mi- nagradom vratili i sa
licom, A na slici je sa profesorkom Natalijom Gutman. Svetskog kupa u Kairu.
12 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009. www.kragujevacke.rs
Честитке
www.kragujevacke.rs
RADNI^KI PROTESTI I [TRAJKOVI
Mnogo politike, malo sindikata
Ovu godinu obele`ili
su i u~estali
protesti i {trajkovi
radnika, koji nisu
uvek donosili `eqene
efekte, ali nisu
bili ni bez rezultata.
Sindikati tvrde da su
se u proteste
„ubacivali“ i
me{etari, koji su
bili produ`ena ruka
nekih politi~kih
stranaka, bilo
pozicije ili
opozicije
Пише Милутин Ђевић
odina 2009. bi}e upam-
Г
}ena po ~estim protesti-
ma i {trajkovima radni-
ka, blokadama pruga i pu-
teva, nasilnim i neovla-
{}enim upadima u krug i
poslovne prostorije po-
jedinih preduze}a, vi{ednevnim
{trakovima gla|u...
Neki protesti su doneli o~e-
kivane rezultate, ali neki nisu
imali nikakvog opipqivog efek-
ta za {trajka~e. To je, mo`da, i
zbog toga {to su zahtevi radnika
bili ~esto upu}ivani na pogre-
{nu adresu. Umesto da budu naslo-
vqeni pre svega na poslodavca, ne
retko su zahtevi prosle|ivani
dr`avi, odnosno ministarstvima
ekonomije i rada. Ima i onih ~i-
ja je krajwa adresa bila Mini-
starstvo policije, a pre svih
ministar Ivica Da~i} i wegov
savetnik Ivica Ton~ev. U nekim
slu~ajevima zaobila`ene su i
sindikalne centrale, a za{to je
tako odgovor bi morali da potra-
`e sami sindikalci.
Protestovali su radnici naj-
~e{}e privatizovanih preduze}a,
ali sindikalna gibawa nisu mo-
gle da izbegnu ni firme ~iji je
ve}inski vlasnik dr`ava. Po pr-
vi put se dogodilo da {trajk, i to
organizovan po svim pravilima
sindikalne borbe i u skladu sa
zakonima o radu i {trajku, izbije
u jednoj privatnoj firmi i to u
Lapovu.
Prema re~ima regionalnog po-
verenika Ujediwenih granskih
sindikata „Nezavisnost“ Dragana
Rani}a, {trajk u firmi „Eko gra-
fo Duga“ bio je posledwi pravi
{trajk na ovim prostorima, jer
su rad, zbog neredovnih plata i
zbog toga {to nisu dobijali obra-
~une, prekinuli zaposleni koji
su radili. U ostalim slu~ajevima
naj~e{}e su u protest ulazili
oni koji su dolazili u preduze}e,
ali nisu radili, jer nije bilo
posla.
- [trajk u „Dugi“ dao je `eqe-
ne rezultate, jer su zaposleni, do-
RADNICI GIK „1. MAJ” BLOKIRALI PRUGU
[TRAJKA^I GLA\U U „PARTIZANU”
bro sindikalno organizovani, u-
speli da nateraju gazdu da im re-
dovno ispla}uje plate i uredno
{tampa obra~une, {to je bio je-
dan od zahteva radnika, ka`e Ra-
ni}.
Dr`ava kao posrednik
Jedan od najdu`ih i najdrama-
ti~nijih protesta i {trajk gla|u
desio se u Fabrici za preradu
krupne ko`e „Partizan“. Firma
je bila privatizovana, da bi po-
sle poni{tewa privatizacije i
prelaska u nadle`nost Akcijskog
fonda, opet dobila novog vlasni-
ka. Zahtevi {trajka~a bili su is-
plata zaostalih plata, pove-
zivawe radnog sta`a i socijalni
program za one koji `ele da napu-
ste preduze}e. Zahtevi su bili u-
pu}eni novom vlasniku, iako on
sa potra`ivawima radnika nije
imao nikakve veze.
Da bi se do{lo do kakvog-takvog
re{ewa i prekinuo {trajk gla|u
koji je ozbiqno ugrozio zdravqe
{trajka~a, ume{ala se i dr`ava,
ta~nije ministar za rad i soci-
Nali~ja
BIV[I RADNICI „FILIPA KQAJI]A”
jalnu politiku Rasim Qaji}, koji
je posredovao u pregovorima
[trajka~og odbora i novog vlas-
nika. Efekat je poznat. Ispla}e-
ne su plate, a najve}i broj za-
poslenih uz otpremnine je napu-
stio firmu.
Dr`ava se kao posrednik u pre-
govorima, ovoga puta u liku savet-
nika ministra policije Ivice
Ton~eva, pojavila i kod protesta
radnika Gra|evinsko-industrij-
skog kombinata „1. maj“ iz Lapo-
va. Pruga je odblokirana, a ra-
dnicima su ispla}ene zaostale
plate.
Prema oceni regionalnog pov-
erenika UGS Dragana Rani}a, ovaj
protest se ne bi mogao nazvati
{trajkom, jer je proizvodwa u toj
firmi uga{ena pre skoro godinu
dana.
Isti posrednik iz policije, uz
asistenciju gradona~elnika Ve-
roquba Stevanovi}a, poku{ao je
da pomiri mawinske akcionare i
ve}inskog vlasnika „Trgovine
22“. Ovoga puta posrednici nisu
uspeli da, kako Stevanovi} re~e,
pomire nepomirqivo.
Четвртак, 31. децембар 2009.
Pravi odgovor dao je ve}inski
vlasnik, rekav{i da }e sa maw-
inskim akcionarima od sada ko-
municirati strogo po zakonu i
na Skup{tini akcionara. Da se
po{tovao zakon, a upravo je dr-
`ava ta koja je dozvolila da se on
kr{i i koja se sada javqa kao po-
miriteq, mo`da bi sve druga~ije
i{lo.
Dr`ava se ume{ala i u protest
radnika „Zastave elektro“ iz Ra-
~e. Epilog je raskinuta privati-
zacija i podr`avqewe firme.
Sli~an efekat, ali uz posredo-
vawe lokalne vlasti, imao je i
protest radnika gra|evinske
firme „Kazimir Veqkovi}“. Po-
sle raskida kupoprodajnog ugovo-
ra kapital je pre{ao u Akcijski
fond. Nakaradna privatizacija
dovela je i nekada perjanicu gra-
|evinarstva [umadije i radnike
do prosja~kog {tapa, bez {ansi za
oporavak.
Produ`ena ruka
politike
Pri~a o protestima koji su u
2009. godini potresali [umadi-
ju mogla bi da se otegne u nedo-
gled. Protestovali su i zaposleni
u privatizovanoj firmi „Livar“
iz Topole, nekada{wem „Filipu
Kqaji}u“, „Metal sistemima“,
„Zastava autodelovi“ iz Kni}a,
„Tehnici Tankosi}“, gra|evin-
skim firmama „Ratko Mitrovi}“
i „Neimar“, Fabrici automobi-
la... Karakteristi~no je da su se u
najve}i deo protesta me{ali qu-
di kojima, najbla`e re~eno, tu ni-
je bilo mesto.
Brkali su se lon~i}i, pa su po-
КРАГУЈЕВАЧКЕ 13
dr{ku radnicima GIK-a „1. maj“
pru`ali zaposleni u „Zastavi e-
lektro“ ili mawinski akcionari
„22. decembra“, iako im ni zahte-
vi, ni delatnost, ni adresa na ko-
ju su upu}ivali zahteve, nisu
bili ni sli~ni.
Predsednik Sindikata meta-
laca Kragujevca Goran Mili} ka-
`e da su se mnogi me{etari
ubacivali u proteste zarad li~-
ne promocije ili kao produ`ena
ruka neke od politi~kih strana-
ka, bilo da su u vlasti ili u opo-
ziciji.
- Kako, recimo, tuma~iti izja-
vu ministra policije da radnici
koji blokiraju pruge i puteve, za-
ustavqaju saobra}aj u gradu, nisu
krivi i da poslodavce koji otpu-
{taju radnike treba hapsiti, nego
kao poku{aj ubirawa jeftinih
politi~kih poena, pita se Mi-
li}.
I Dragan Rani} smatra da je
politika u sve, pa i proteste rad-
nika, ume{ala svoje prste.
- Deo odgovornosti snose svaka-
ko i sindikati, a posebno sindi-
kalne centrale. Sindikate treba
izmestiti iz preduze}a, jer je ne-
primereno da poslodavac pla}a
sindikalno rukovodstvo.
Zbog toga se ~esto de{ava
da sindikalci u preduze-
}ima preuzimaju ulogu
menaxmenta i da u dogovo-
ru sa direktorima ulaze u
proteste da bi dobili ne-
{to od dr`ave, da bi dobi-
li ono {to direktori
nisu uspeli da „izboksu-
ju“, obja{wava Rani}.
Interesantno je i mi-
{qewe savetnika mini-
stra policije Ivice
Ton~eva, koji se pojavquje
kao posrednik izme|u rad-
nika u protestu i posloda-
vaca.
- Zahtevi radnika se sve
~e{}e upu}uju na ime dr`ave, a to
nije prava adresa. Prava adresa je
poslodavac. Ako, pak, radnici
sumwaju da je bilo nekih radwi
koji nisu u skladu sa zakonom,
treba da se obrate sudu, ka`e Ton-
~ev.
Iako je savetnik ministra po-
li ci je u pra vu, ni on ni we gov
{ef Ivica Da~i}, kao uostalom
i veliki broj politi~ara, ne od-
u staju od u loge posrednika u
pregovorima, iako im to nije
posao.
Svi oni ra~unaju na glasove
radnika i, naravno, obe}avaju ne-
mogu}e.
- Tako }e biti sve dok se sindi-
kati ne organizuju onako kako su
organizovani sindikati u zemqa-
ma Evropske unije i dok se ne iz-
vuku ispod skuta politike. Tako
}e biti i dok politi~ari ne shva-
te da treba da rade svoj posao i ka-
da prestanu da prodaju maglu i
preko grba~e radnika dolaze do
jevtinih politi~kih poena, za-
kqu~uje Dragan Rani}.
Bilo je u 2009. godini previ{e
protesta. Neki su bili autenti~-
ni i opravdani, drugi sa nereal-
nim zahtevima i neopravdani,
tre}i naru~eni od poslodavaca i
politi~ara, ~etvrti... Simptoma-
ti~no je da su se od wih mnogi o-
koristili, a najmawe oni koji su
{trajkovali gla|u, blokirali
pruge i puteve...
Da li }e radnicima 2009. godi-
na biti za nauk - te{ko je re}i. I
u Samostalnom sindikatu i u „Ne-
zavisnosti“ najavquju da }e 2010.
godina, {to se protesta i {traj-
kova ti~e, biti daleko „bogatija“
nego ova koja isti~e.
14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009. www.kragujevacke.rs
Комунална
RAD U VREME PRAZNIKA NEISPUWENI PLANOVI VELIKIH INVESTITORA
R E D V O @ W E : U vreme Novo-
godi{wih i Bo`i}nih praznika
do}i }e do privremenih izmena u
redu vo`we u gradskom i prigrad-
skom prevozu:
à u ~etvrtak, 31. 12. 2009. godine
svi polasci vozila Javnog grad-
Rok pomeren za tri objekta
Dok su „Nelt” i „Delta” u novem-
skog prevoza putnika bi}e odr`a-
ni do 20 sati bru i decembru otvorili svoja
à petak, 1. januar 2010. godine je
neradni dan gradili{ta, „Supernova”, „Tu{”
à u subotu i nedequ (2. i 3. januara)
radi}e se po redu vo`we za nede- i „Merkur” i „Femili sport”
qu i dr`avni praznik
à u ponedeqak i utorak (4. i 5. jan-
produ`ili su po~etak izgradwe
uara) radi}e se po ustaqenom re- objekata za idu}u godinu
du vo`we za radni dan
à na Badwi dan, 6. januara, svi po-
lasci vozila JGPP-a bi}e odr`a- avr{nica 2009. godine
u izgradwu stambe-

ni do 20 sati
à nedeqa, 7. januar (Bo`i}) je
neradni dan
P O [ T A : Na dan do~eka Nove go-
dine 31. decembra 2009. i na Bad-
wi dan, 6.januara 2010. radno
vreme po{ta, koje imaju celodnev-
no radno vreme, skra}uje se do 17
~asova.
I pozivni centar Post ekspres
servisa }e u pomenute dane radi-
ti skra}eno, do 15 ~asova, a rad
kurira }e biti organizovan tako
da se sve po{iqke preuzmu do 18
~asova. Vreme prijema po{iqke
„Danas za danas” }e biti skra}eno
za 60 minuta, u svim mestima u ko-
jima se ova usluga pru`a, kako bi
se sva uru~ewa obavila do 19 ~as-
ova.
Ina~e, za Javno preduze}e PTT
saobra}aja „Srbija” neradni dani
su 1., 2. i 7. januar 2010. godine.
Po{ta 34117 Kragujevac 17 koja se
nalazi u T.P.C. „Roda” de`ura}e 2.
januara (radno vreme od 8 do 20
~asova).
Tako|e, neradni dani Post eks-
pres servisa su 1., 2. i 7. januar
2010. godine.
A PO TE KE: De`urne apoteke A-
potekarske ustanove „Kragujevac” :
„Bubaw” u ulici Crvenog krsta, ko-
ja radi non stop 24 sata, kao i
„1.maj” u Aleksandra prvog Kara-
|or|evi}a i „29. novembra” u Kra-
qa Petra prvog, koje rade od 7 do
24 sata, ni u dane nastupaju}ih
praznika ne}e mewati uobi~ajeno
radno vreme.
Sve ostale apoteke 31. decem-
bra 2009. godine bi}e otvorene do
18 ~asova, a 1., 2. i 7. januara 2010.
godine pored uvek de`urnih, u
prepodnevnom terminu od 8 do 12
~asova de`ura}e apoteke „Avala”
u okviru Op{te medicine „Aero-
drom”, „Stanovo” u okviru Doma
zdravqa, kao i apoteke u Topoli,
Lapovu, Bato~ini i Kni}u.
З
pro{la je u Kragujevcu
no-poslovnih obje-
u znaku otvarawa dva
kata investira}e
velika gradili{ta.
25 miliona evra.
Preko puta Gradskog Tako|e, nedavno
sajmi{ta zapo~ela je
je potpisan ugovor
izgradwa hipermarketa
sa kompanijom
„Delta park”, povr{ine 9.500 me-
„Global” koja }e u
tara kvadratnih, u ~ijem sastavu
istom nasequ (isp-
}e biti velika prodavnica elek-
od bulevara kraqi-
tronike, prodavnice obu}e, ce Marije), krajem
sportske opreme, igra~aka i mod-
marta 2010. godine
nih sadr`aja. po~eti gradwu svog
U Staroj radni~koj koloniji
stambenog bloka od
„Nelt” je zapo~o radove na svojoj
25.000 kvadrata, da
lokaciji, nadomak gradili{ta bi kasnije, na ve} GRADILI[TE „NELTA” U KOLONIJI
„Plaze”. U roku od 12 meseci na
ra{~i{}enoj loka-
tom prostoru bi}e sagra|en stam-
ciji preko puta „Sokolane” izgra- jo{ nije omogu}io iseqewe Opera- zakupila po povla{}enim uslo-
beno-poslovni kompleks sa oko 30
dila duplo ve}i stambeno-po- tivno-tehni~kog centra „Vodovo- vima, za oko 35.000 evra, jer pla-
hiqada kvadratnih metara stam-
slovni kompleks. da”, za koji se novi objekat gradi u nira da investira u gradwu
benog prostora i oko {est hiqada^esto se u izjavama gradskih Industrijskoj zoni u Ili}evu. objekata koji su od posebnog inte-
kvadrata podzemne gara`e, odno-
~elnika moglo ~uti da je sve ovo, Na godinu dana je odlo`ena i resa za grad, vezanih za sport. Oni
sno 360 stanova i 41 lokal. Kom-
zapravo, znak da ekonomska kriza investicija „Tu{a“ i „Merkura“, su planirali gradwu 14 teniskih
panija „Nelt“ platila je gra|e-
jewava, ali da su wene posledice vredna 50 miliona evra. Oni su terena, pokrivene dvorane, kao
vinsko zemqi{te povr{ine od jo{ vidqive pokazuju investitori kupili 7,66 hektara zemqi{ta u i zgrade u kojoj }e se na}i teniska
jednog hektara 3,6 miliona evra, a
koji su rokove po~etka gradwe pro- blizini „Metroa” i treba da grade akademija koju }e voditi Novak
longirali za {est 60.000 kvadrata poslovnog prosto- \okovi}, {to je investicija
\OKOVI]I DOBILI ODLAGAWE DO MARTA 2010. meseci do godinu da- ra, ali su tra`ili da se planovi od preko 12 miliona evra. Vasi-
na. Nema~ka kompa- promene. Oko ove lokacije poja- qevi} je uveren da \okovi}i ne}e
nija „Supernova“ je vio se i problem u katastru, pa }e odustati od namere da u Kragujev-
kupila lokaciju u gradwa zapo~eti, kako se najavqu- cu naprave najve}i teniski cen-
Stanovu, na mestu gde je, u drugoj polovini slede}e go- tar i vrhunsku {kolu ovog spor-
se jo{ uvek nalaze ob- dine. ta.
jekti „Vodovoda“ i „Femili sport“, firma poro- Sa druge strane, kada je re~ o
„Autosaoba}aja”. dice \okovi}, nije do 4. decembra velikim gradskim investicijama
Gradwa hipermarketa ove godine zapo~ela radove na opredeqewe lokalne vlasti je da
povr{ine 40.000 kva- gradwi teniskih terena i sport- kod gradwe nekih kapitalnih ob-
dratnih metara prvo- ske akademije na atraktivnoj lo- jekata ulagawe bude realizovano
bitno je najavqivana kaciji, kraj Velikog parka, kako je saradwom javnog i privatnog sek-
za 2008. godinu, ali ugovorom bilo predvi|eno. ^lan tora, grada i zainteresovanih
nije zapo~ela. Gradskog ve}a za investicije i privatnih investitora. Taj model
Radovi nisu krenu- razvoj Neboj{a Vasiqevi} ka`e }e se, prema najavama za 2010. go-
li ni ove godine, ve} da su \okovi}i tra`ili odlagawe dinu, prvo primeniti kod gradwe
su odlo`eni do marta radova do marta naredne godine i dugo o~ekivanog zatvorenog baze-
2010. Odlagawe je na- da im je novi rok odobren. Ova na.
stalo zato {to grad firma je 3,5 hektara zemqi{ta A. JOKI]EVI]

DOM ZDRA VQA: Ambulante

Doma zdravqa „Kragujevac” broj 1,
2, 3, 4, Erdoglija 5, Op{ta medi-
cina „Aerodrom” i „Stanovo 1” ra-
di}e od 7 do 20 sati svih
prazni~nih dana. Tim lekara Slu-
`be ku}nog le~ewa de`ura}e, ta-
ko|e, od 7 do 20 sati. [kolski i
de~iji dispanzeri, tokom svih
prazni~nih dana, prima}e paci-
jente od 7 do 20 sati.
PI JA CE: Pija~ni objekti JKP
„Gradske tr`nice” ne}e raditi 1.
i 7. januara 2010. godine. Drugog
dana Nove godine, 2. januara, tra-
dicionalno, kapije pijaca bi}e o-
tvorene za prodavce, bez obaveze
pla}awa pija~ne takse.
Sto~na pijaca }e raditi u uobi-
~ajenom radnom vremenu od 5 do 14
~asova 31. decembra 2009. godine,
kao i 2., 5. i 6. januara 2010. godi-
ne.
PAR KI RA WE: Danas, 31. de-
cembra 2009. godine na posebnim
i op{tim parkirali{tima JKP
„Parking servisa” radno vreme je
od 7 do 16 ~asova (samo prva sme-
na) dok su 1., 2. i 3. januar 2010. go-
dine neradni dani.
Naredni 4. i 5. januar su redov-
no radni dani, a na Badwi dan, 6.
januara, tako|e na posebnim i op-
{tim parkirali{tima radi samo
prva smena, od 7 do 16 ~asova. Bo-
`i}, 7. januar je neradni dan, dok
}e se 8. januara raditi skra}eno i
naplata na op{tim parkirali{ti-
ma traja}e od 7 do 14 ~asova, a na
posebnim od 7 do 15 ~asova.
Izdavawe povla{}enih karata
za stanare obavqa}e se 31. decem-
bra, 6. i 8. januara od 7 do 16 ~aso-
va u upravi preduze}a. „Pauk
slu`ba” i „Depo” rade prema ras-
poredu neposrednog rukovodioca
u dogovoru sa Saobra}ajnom poli-
cijom.
NA METINOM BRDU
Ukwi`ewe
posle tri
decenije
Posle vi{e od tri decenije, grad
}e kona~no biti ukwi`en u kata-
stru kao korisnik parcela u
Centralnoj radionici i na Me-
tinom brdu. Naime, u evidenciji
Republi~kog geodetskog zavoda za
katastar nepokretnosti kao vla-
snik se jo{ uvek vodi Savezni
sekretarijat narodne odbrane
(SSNO) SFRJ, a na ovim parce-
lama ucrtane su nekada{we ka-
sarne.
- Ugovor izme|u SFRJ SSNO i
op{tine Kragujevac o prenosu i-
movine zakqu~en je jo{ 1978. go-
dine. Nakon toga grad je u{ao u
posed, kasarne su poru{ene i sa-
gra|ene zgrade u Centralnoj ra-
dionici, ali se zemqi{te jo{
uvek vodi na SSNO. Kako u to
vreme nije postojao propis po
kome je ugovor trebalo overiti u
sudu, tada to nije ni u~iweno, ob-
jasnio je Neboj{a Vasiqevi},
~lan Gradskog ve}a za investici-
je i razvoj.
Po{to su se stekli uslovi,
Gradsko ve}e je donelo odluku o
podno{ewu zahteva Geodetskom
zavodu za kwi`ewe novog-starog
korisnika, odnosno „realizaciju
promena u evidenciji” katastra
nepokretnosti.
G. B.
POVOQNIJI ZAKUP
Jeftiniji
lokali u
Koloniji
Gradska stambena agencija (GSA)
re{ila je da za 50 odsto snizi cenu
zakupa svih poslovnih prostorija
(lokala) koji se nalaze u stambe-
no-poslovnim objektima u u bloku
„Kolonija” 1 i 2. Dosada je cena za-
kupa iznosila 10 evra po metru
kvadratnom, a po novoj tarifi u
narednoj godini bi}e prepolovqe-
na. Prema re~ima Vladana Mihaj-
lovi}a, direktora Gradske stambe-
ne agencije razlog za ovo pojefti-
„SOKOLANA” wewe je {to se ni posle dva pono-
vqena konkursa za izdavawe nije
Sti`e oprema za salu bilo zainteresovanih za ove lokale.
- Ve} nekoliko meseci imamo
U renoviranoj gimnasti~koj sali u „Sokolani” uskoro bi trebalo da zavr{ene lokale u novim zgrada-
bude montirana sportska oprema vrednosti od oko 940 hiqada dinara. ma u Staroj koloniji i dve neu-
Odluku o potpisivawu ugovora o isporuci i monta`i opreme sa fir- spele licitacije za zakup.
Po~etna cena bila je 10 evra po
mom „Maraton LDN” iz Ma~vanske Mitrovice donelo je Gradsko ve}e
na pro{lonedeqnoj sednici. kvadratu, ali ostali lokali u toj
Ova firma dostavila je najpovoqniju ponudu u postupku javne nabav- zoni daleko su jeftiniji. Da ne
ke i obavezala se da postavi opremu u roku od deset dana po potpisi- bi stajali prazni i da Gradska
vawu ugovora. stambena agencija ne bi pla}ala
- Ovom prilikom, ponovqen je postupak javne nabavke, jer u prvom grejawe i ostale tro{kove, re{i-
poku{aju nismo dobili cenu koju smo planirali, a osim toga ponu|a~ li smo da snizimo cenu zakupa,
objasnio je Mihajlovi}.
nije imao atest niti licencu za ponu|enu robu. U drugom poku{aju do-
bijena je pribli`na cena, tako da se mo`e pristupiti potpisivawu u- Cena zakupa ovih lokala, time,
govora, rekao je Sla|an Radovanovi}, pomo}nik gradona~elnika za jo{ uvek nije konkurentna posto-
regionalnu i me|uregionalnu saradwu. je}im u ovom delu grada, ali je
Podsetimo da je nedavno zavr{eno renovirawe objekta „Sokolane” ko- bar pribli`na, pa se u GSA nada-
je je pomogla Ju`nomoravska regija iz ^e{ke sa 43.000 evra, dok je preo- ju da }e u narednom periodu, biti
stali deo, pribli`no iste vrednosti, obezbe|en iz gradskog buxeta. vi{e zainteresovanih.
G. B. G. B.

www.kragujevacke.rs
PROMENE
NA ^ELU
„ZELENILA”
Nova
direktorka
JKP „Zelenilo” dobilo je na
posledwoj sednici Skup{tine
grada novu direktorku. Dobrila
Desivojevi}, koja je na rukovo-
de}em mestu ovog preduze}a
provela punih devet godina,
podnela je ostavku na tu funk-
ciju zbog odlaska u penziju.
Na istoj sednici odbornici
su za novog direktora izabrali
PLANOVI ZA NAREDNU GODINU
Uz javnu i
dekorativna rasveta
Pored projekta {tedwe
u javnoj rasveti trebalo
bi da grad dobije i deko-
rativnu rasvetu na zna-
~ajnim objektima. Na
listi su „Dvomostovqe”,
dimwak u starom delu
„Zastave”, dowi kameni
most, zgrada Suda
Za predstoje}u godinu planirano
je uvo|ewe tehnolo{kih novina u
javnu rasvetu grada. S obzirom da
se grad {iri, najpre izgradwom
novih saobra}ajnica i industrij-
skih zona, {to za sobom povla~i i
ve}e zahvate rasvete, tokom 2010.
godine razmotri}e se dva projek-
ta {tedwe elektri~ne energije.
Takozvane natrijumove sijalice,
iako skupqe u nabavci, prili~no
su mawi potro{a~i od standard-
nih `ivinih svetiqki, pa je mo-
gu}e wihovo uvo|ewe, a drugi
projekat podrazumeva ugradwu no-
vih ure|aja za regulaciju napona.
Prema re~ima ~lana Gradskog
ve}a za komunal-
nu privredu Zo-
rana Jovanovi}a,
jedna od ve}ih
potro{a~kih
stavki gradskog
buxeta je ba{ jav-
na rasveta. Na go-
di{wem nivou za
utro{enu elek-
tri~nu energiju
grad izdvaja od 50
do 60 miliona
dinara, a tome
treba dodati i
cenu redovnog o-
dr`avawa koja se ZORAN JOVANOVI]
kre}e od 15 do 20
miliona dinara. Mo`da }e se u
2010. godini grad odlu~iti za
kombinaciju oba pomenuta pro-
jekta - {tedqive sijalice i lim-
itatore napona, koji bi, kako
obja{wava Jovanovi}, ne{to ni-
`im naponom od pono}i do prvih
jutarwih sati doprineli {tedwi
do 30 odsto elektri~ne energije.
Investicija od preko dva mil-
iona evra, koliko se o~ekuje da je nom rasvetom, koju do sada Kragu- raditi dekorativnu rasvetu spo-
potrebno ulo`iti, nije zanemar-
qiva, ali kada se gotovo jedan mi- wegovo pravo lice.
ZORAN JOVANOVI]
Комунална
Qiqanu Tirnani} koja je nepo-
sredno pre postavqewa radila
Узгреднице
u preduze}u „Gradske tr`nice”
kao rukovodilac sektora upra-
ve pijace. Ova diplomirana
in`ewerka agronomije je i u
periodu od 1998. do 2001. godi-
ne bila direktorka „Zeleni-
la”.
Dobrila Desivojevi}, koja je
za svog devetogodi{weg mandata
u „Zelenilu” uspela da od ovog
preduze}a napravi svojevrstan
brend, pokrenuv{i brojne zani-
mqive akcije, ipak se ne}e po-
vu}i u potpunosti. Ona, kako
ka`e, namerava da se anga`uje u
nevladinom sektoru na poqu e- DOBRILA DESIVOJEVI]
kologije. I QIQANA TIRNANI]
M. O.
ZGRADA UREDA NA LISTI ZA DEKORATIVNU RASVETU
lion evra daje za potro{wu stru- - Planirano je da se osvetle zna-
je i odr`avawe, ulog se ispla- ~ajni objekti, a prioriteti su
ti. „Dvomostovqe”, dimwak u starom
- U svim novim ulicama, poput delu „Zastave” koji je uz Staru liv-
Petrova~ke magistrale, Save Ko- nicu progla{en za kulturno do-
va~evi}a i drugih, prilikom po- bro, zgrada Suda. Po{to }e se 2010.
stavqawa javne rasvete ve} se ide godine raditi rekonstrukcija
na {tedqive sijalice, a treba re- zgrade Ureda, budu}eg Apelacionog
}i i da imaju boqi svetlosni e- suda, poku{a}emo da sa Ministar-
fekat. Razmatra se stvom pravde dogovorimo i deko-
mogu}nost kom-
pletne zamene sve-
rativnu rasvetu ovog arhitek-
tonski zna~ajnog objekta. Razmi-
tiqki i ugradwa {qa se i o zgradi na uglu Glavne u-
novih kojima je lice i Branka Radi~evi}a gde je
trenutno pokrive- nekada bila sme{tena Slu`ba dru-
na jedna petina {tvenog kwigovodstva, pregovara-
grada, ali i ugrad- }e se sa nadle`nim ministarst-
wa ure|aja za regu- vom, tvrdi Jovanovi}.
laciju napona. Sa Za neke od nabrojanih gra|evi-
kombinacijom oba na dekorativna rasveta }e prora-
projekta period diti do Dana grada, 6. maja, do
vra}awa ulo`enog kada }e se, kako o~ekuje Jovano-
novca bi bio dale- vi}, rekonstruisati fontana kod
ko kra}i, ka`e Jo- Socijalnog i dobiti rasvetu.
vanovi}. Pomo}nik gradona~elnika za
Ipak, ukoliko se oblast za{tite kulturne ba{tine
kojim slu~ajem i ure|ewe grada
zbog nedostatka para u buxetu to-
kom 2010. godine ne u|e u kom-
Slavica \or|evi} dodaje da }e
ubudu}e deo svakog parternog ure-
pletnu realizaciju tehnolo{kih
novina, onda }e se nova re{ewa u-
|ewa biti i dekorativna rasveta.
Za zgradu suda ta rasveta bi}e u-
voditi parcijalno. vedena u sklopu ure|ewa Trga Ra-
[tedwom elektri~ne energije domira Putnika. Dati su uslovi i
otvori}e se prostor da se po prvi za osvetqewe partera Sokolane,
put uz javnu uvede i dekorativna gde }e akcenat biti stavqen na pa-
rasveta grada. Zoran Jovanovi} viqon i Dom upravnika, dok u
nagla{ava da }e tek sa dekorativ- krugu Klini~kog centra treba u-
jevac nije imao, mo}i da se vidi menika doktoru Mihailu Ili}u.
Aleksandar JOKI]EVI]
Четвртак, 31. децембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 15
Izlo`ba
posne
hrane
Tre}i put zaredom, u
Sabornoj crkvi, 27. de-
cembra na Materice,
organizovana je izlo`ba
posne hrane. Organiza-
tor je bila Unija za or-
gansku poqoprivredu
„EKO plus” iz Kragujevca, a izlo`ba je imala obrazovno - humani-
tarni karakter. Pokroviteq ove manifestacije je Skup{tina
grada, koja je za ovu namenu izdvojila 28.000 dinara, a u~estvovali
su i Kolo srpskih sestara, KUD „Lepenica” i Sokolsko dru{tvo.
- Svake godine, za vreme posta pripremamo ovu izlo`bu, a hranu
dobijamo iz privatnih restorana. Sve {to preostane, posle de-
gustacije, poklawamo De~ijem domu „Mladost” i De~ijoj bolnici,
ka`e predsednica Unije Jelena Vukovi}.
Kada je prvi put organizovana, 2007. godine, izlo`ba je
trajala dva dana, ali kako su posetioci pojeli svu hranu, ~ak
i ono {to je trebalo da se pokloni, odlu~eno je da ove godine
traje samo jedan dan.
Kancelarija za mlade
G. B.
Lokalni akcioni plan za mlade, koji su pre dve nedeqe usvojili
odbornici Skup{tine grada, bio je povod za osnivawe Kancelarije
za mlade, koja }e po~eti sa radom prvog dana u novoj godini, u
Ulici Save Kova~evi}a br. 5.
- Kancelarija }e raditi na sprovo|ewu programa i aktivnosti
Lokalnog akcionog plana za mlade 2010 - 2014. godine. Tako|e, wen
posao }e biti i analiza i objediwavawe podataka o mladima,
saradwa sa sli~nim organizacijama i udru`ewima, kao i u~e{}e u
pripremi i izradi projekata koji se ti~u mladih, objasnio je ~lan
Gradskog ve}a za omladinu i sport Branko Krsmanovi}. G.B.
Poklon ~estitka za prvu
bebu u 2010. godini
Prva beba koja se bude rodila u novogodi{woj no}i u
kragujeva~kom porodili{tu dobi}e poklon ~estitku Skup{tine
grada u vrednosti od 50.000 dinara. Prema re~ima Slavice
Saveqi}, ~lana Gradskog ve}a za socijalnu politiku i dru{tvenu
brigu o deci, svake godine, tokom novogodi{wih praznika grad or-
ganizuje niz aktivnosti namewenih deci.
Osim u novogodi{woj no}i, poklon ~estitku dobi}e i prva beba
koja bude ro|ena za pravoslavnu novu godinu, u no}i izme|u 13. i
14. januara.
Za bo`i}ne praznike, kao i ranijih godina, bi}e podeqeno 2.000
paketi}a, u kojima }e se, osim slatkih i slanih |akonija, ovog
puta na}i i prigodna kwiga za decu.
Deda Mraz u Centru grada
U okviru svojih aktivnosti aktivisti Mesne zajednice „Centar
grada”, u nedequ, 27. decembra, ba{ ta~no u podne, organizovali su
humanitarnu akciju podele novogodi{wih paketi}a socijalno
ugro`enim mali{anima koji `ive na teritoriji ove mesne zajed-
nice.
Prigodan program sa sve Deda Mrazom odr`an je u prostorijama
Mesne zajednice, podeqeno je tridesetak novogodi{wih paketi}a,
a svojim u~e{}em u projektu ovu humanitarnu akciju pomogli su i
obradovali mali{ane deca iz Osnovne {kole „Radoje Domanovi}”
(koja su pripremila novogodi{wu priredbu), Ku}a igra~aka
„Alfa”, generalni sponzor akcije „Takovo - osigurawe”, Ku}a
slatki{a „Srce” i diskont pi}a „Marko”. Z. M.
Pomo} izgradwi konaka
u Manastirku
Za izgradwu novog konaka u man-
astiru Sv. Nikolaj u Velikoj
Kru{evici, poznatog kao Mana-
stirak, grad }e tokom naredne
godine donirati 240.000 di-
nara. Ovaj manastir, koji slovi
za jedan od najlep{ih i najstar-
ijih sredwovekovnih manastira
u Srbiji, prili~no je zapos-
tavqen. Pretpostavqa se da je
sagra|en krajem 14. i po~etkom 15. veka i da je wegov ktitor Despot
Stefan Lazarevi}. Pre ~etiri godine, Manastirak je dobio rang
manastira, a obavqena su i arheolo{ka istra`ivawa i detaqno
pretra`ivawe unutra{wosti hrama. Tom prilikom prona|eni su
temeqi starijeg hrama i jedanaest grobova, kao i vredni predmeti
iz pretkosovskog i kosovskog perioda.
Crkveni odbor, pre nekoliko godina, pokrenuo je inicijativu za
potpunu obnovu hrama, kako bi dobio onaj zna~aj koji je nekada
imao. Po{to nije u mogu}nosti da se sam izdr`ava iz manastira je
stigao apel za pomo} za izgradwu novog konaka, a pre svega wegovog
podrumskog dela zbog opasnosti od klizi{ta, koje bi moglo da
ugrozi postoje}u zvonaru. G. B.
16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009. www.kragujevacke.rs
Priзnawa
НАГРАДЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
ragujeva~ko trgo- PRIZNAWE OBRENU ]ETKOVI]U

К
vinsko preduze}e
„Trnava promet”
dobitnik je velikog
priznawa, nagrade
Privredne komore Srbije
za 2009. godinu. Nagrada se
dodequje za postignute re-
Najboqi
zultate u privre|ivawu i
doprinos razvoju i unapre-
|ewu privrede Republike
i, pored ove firme, dobila
su je jo{ 23 preduze}a.
direktor u gradu
Vlasnik i direktor „Tr- Popularni ]etko Takvih poteza ima mnogo, ali Veliku pa`wu poklawam sportu i
nave promet” Bratislav La- planiramo da oformimo sport-
me|u najzna~ajnije on ubraja izla-
zar~evi} ka`e da je, posle nov~ani deo nagrade zak iz sistema objediwene napla- sko dru{tvo, ve} imamo {ahov-
tri priznawa koje je predu- podelio trojici te, ~ime je efikasnost naplate ski, streqa~ki, stonoteniski i
ze}e dobilo od Regionalne podignuta na 98 posto. Uvedeno jekugla{ki klub, pri~a ]etkovi}.
radnika „Vodovoda”, i mese~no ~itawe vodomera, una- Ka`e i da se posle 33 godine
privredne komore [uma-
dije i Pomoravqa, ova na- uveren da je priznwe pre|en kvalitet vode izgradwom rada jo{ uvek nalazi u punoj rad-
grada PKS-a do sada Komore ne samo postrojewa za predozonizaciju. noj snazi:
najve}a i da predstavqa ve- - Uveden je integrisani sistem - Mo`da zvu~i neskromno, ali
liki uspeh i potvrdu do-
wegovo, ve} i menaxmenta i u tome smo jedin- ja sam najboqi direktor u gradu
brog poslovawa. kolektiva kojim stveni u Evropi. Tu su i ~etiri i to svi znaju. Svuda gde sam ra-
sertifikata o ispuwavawu ISO dio davao sam maksimum. Pre
- Nagrada je rezultat u- U „TRNAVI PROMET” ZAPOSLENO rukovodi standarda. Zamenom vodomera „Vodovoda” tri mandata sam u-
pornog rada koji traje 20 296 RADNIKA
spe{no rukovodio „Energe-
irektor preduze}a ti- kom” i godinu dana bio

„TRNAVA PROMET”
Stabilna i uspe{na
firma
Nagrada je rezultat upornog rada koji traje
dve decenije i dobrih pokazateqa koje smo imali
u ovoj godini, ka`e direktor Bratislav
Lazar~evi}
godina, jer smo 26. decembra pro-
slavili dve decenije od osniva-
wa. Privredna komora Srbije
pratila je i vrednovala dobre po-
kazateqe koje smo imali ove godi-
ne, jer smo broj zaposlenih
pove}ali za 35 i sada imamo 296
radnika. Tako|e smo pove}ali i
plate za 10 posto i na vreme iz-
mirili sve obaveze. O~ekujemo da
ovu godinu zavr{imo pove}awem
prihoda i da ostvarimo dobit,
kao i prethodnih godina, ka`e
Lazar~evi}.
Preduze}e „Trnava promet” ba-
vi se veleprodajom i maloproda-
jom robe {iroke potro{we i,
pored veleprodajnog objekta u
radnoj zoni Petrovac, ima i 11
prodavnica i samoposluga, od
kojih devet u Kragujevcu i po jed-
nu u ^umi}u i Trnavi. Za narednu
godinu u planu je otvarawe jo{
dva maloprodajna objekta u Kragu-
jevcu. Preduze}e se ve} nekoliko
godina nalazi na listi 300 najve-
}ih firmi u Srbiji po poslov-
nom prihodu, koju objavquje
„Ekonomist magazin”, a u 2008. go-
dini zauzelo je 239. mesto, sa pri-
hodom od 2,8 milijarde dinara i
neto dobiti od 99 miliona dina-
ra.
M. PANTI]
Д
„Vodovod i kanaliza-
cija” Obren ]etkovi}
u konkurenciji za na-
gradu Privredne ko-
more Srbije na{ao se
na predlog zaposlenih
i uz preporuku Regionalne komo-
re iz Kragujevca. Nagrada se sasto-
ji od plakete, diplome i nov~anog
dela. U dru{tvo dvadesetdvoje na-
gra|enih iz ~itave Srbije u{ao je,
kako ka`e, zbog toga {to je uspeo da
instituciju „Vodovoda” postavi na
mesto koje joj pripada.
Kako je to bilo nemogu}e bez za-
lagawa ~itavog kolektiva, ]etko-
vi} ka`e da nagradu do`ivqava
kao uspeh svih zaposlenih u „Vod-
ovodu”.
- Zato sam re{io da i oni dobi-
ju svoj deo priznawa. Zamolio sam
kolege da preporu~e troje najbo-
qih radnika iz tri organizacio-
ne celine i ravnopravno im
podelio nov~ani iznos koji sam
dobio. Zahvaquju}i dobrim sarad-
nicima i izuzetno motivisanim
radnicima za protekle ~etiri go-
dine, u „Vodovodu” smo napravi-
li nekoliko koraka koji su nas
stavili daleko ispred svih sli~-
nih preduze}a u Srbiji, ka`e ]et-
kovi}.
na~elnik [umadijskog o-
kruga. U svoje velike uspehe
ubrajam i to {to je fudbal-
ski klub „Zastava” za vreme
dok sam ja bio predsednik,
u{ao u drugu ligu stare Ju-
goslavije. Nisam uspeo je-
dino kao predsednik FK
„Ra- dni~ki”, ali tu su, ia-
ko sam se zvani~no povukao
jer nisam mogao da odr`im
obe}awe, posredi bile neke
druge igre, obja{wava ]et-
kovi}.
Dodaje i da je wegova pro-
fesionalna karijera umno-
gome bila obele`ena dosle-
dnom politi~kom pripadno-
{}u Socijalisti~koj parti-
ji. To ga je ~esto i „ko-
{talo”, ali nije klonuo du-
hom ni kada je, za vreme DOS-
OBREN ]ETKOVI] KA@E DA JE U PUNOJ a, kako ka`e, tri godine
RADNOJ SNAZI sedeo u „{ok sobi”, bez tele-
fona, ne dobiv{i nijedan
smawili smo gubitak vode sa 50 posao kao glavni in`ewer „Energe-
na 30 odsto. Poslovawe je pozi- tike”. Na kraju su pro- fesionalne
tivno, a radnici su zadovoqni i sposobnosti ipak prevladale poli-
adekvatno nagra|eni. Radimo i na tiku, ka`e jedini kragujeva~ki di-
podizawu svesti o potrebi za{ti- rektor dobitnik nagrade Pri-
te akumulacije „Gru`a” i unapre- vredne komore Srbije.
|ewu i za{titi `ivotne sredine. Javorka STANOJEVI]

ada je u{ao u na{u redakciju, La- LAZAR MANDI], MLADI ARHITEKTA osvajao nagrade (u Budvi, Be~eju, Novom

К
zar Mandi} se predstavio kao
„de~ko iz [umarica”. Na prvi
pogled, ostavqa utisak komuni-
kativnog, ali promi{qenog i
ambicioznog mladog ~oveka, mada on do-
daje da je jo{ sistemati~an, strpqiv, en-
ergi~an i timski igra~. Pored li~nih
osobina, wegov SV pun je podataka koji
ga preporu~uju kao „arhitektu koji obe-
}ava”.
Lazar ima 24 godine i trenutno se na-
lazi na doktorskim studijama na beograd-
skom Univerzitetu. Zavr{io je Arhi-
tektonski fakultet, na ~ijem Istra`i-
va~ko-poslovnom centru trenutno radi
kao saradnik, i diplomske akademske ma-
ster studije sa prosekom iznad devet, a za-
nimqivo je da je za autorski master rad,
na kome je „zaradio” ~istu desetku, „uzeo”
lokaciju iz Kragujevca.
- U pitawu je podru~je kasarne „Vojvoda
Radomir Putnik” i na tom projektu radio
sam {est meseci kod profesora dr Mio-
draga Ralevi}a, pri ~emu mi je mnogo po-
mogao Ivan Radulovi}. Dizajnirao sam
centar kreativne industrije, sa gradskom
bibliotekom kao centralnim objektom,
koji bi bio novi pokreta~ i marker ovog
dela grada, obja{wava Lazar.
Posle zavr{etka {kolovawa u rodnom
gradu i uspeha koje je imao na takmi~ewi-
ma iz fizike i matematike u osnovnoj
{koli i Prvoj gimnaziji, morao je odlu-
~iti koji fakultet da upi{e.
- Oduvek sam voleo da crtam i da se i-
gram, lego kockice dugo su bile moja jedi-
na igra~ka, a arhitektura je upravo to,
Uspe{an de~ko iz
[umarica
Volim Kragujevac i `eqa mi je da se kao arhitekta ostvarim
u rodnom gradu, ka`e Lazar, koji je za svoj diplomski master rad
razra|ivao lokaciju kasarne „Vojvoda Radomir Putnik”
kreativna struka. U projektovawu se kori-
ste precizne procedure i tehnike, a sa
druge strane slobodna imaginacija. Vo-
lim i {to sam u stalnom kontaktu sa qu-
dima i {to se u ovoj profesiji ~esto ne
zna kada se posao odvaja od `ivota, pri~a
mla|ani Mandi}.
Ne zaboravqa da ka`e kako mu je bilo
skoro neizvodqivo da ode na studije u Be-
ogradu, ali da su mu roditeqi Slavica i
Mi{ko pru`ili veliku podr{ku, jer su
verovali u wegov uspeh, zbog ~ega su po~e-
li da se bave dodatnim poslom i u [uma-
ricama pokrenuli plasteni~nu pro-
izvodwu cve}a.
Ovaj mladi Kragujev~anin bio je veo-
ma anga`ovan jo{ za vreme studentskih
dana. Osim {to je bio student prodekan,
organizovao je mnoge izlo`be i prezen-
tacije studentskih radova, seminara i
kurseva, a uspeo je i da uspostavi sarad-
wu svog fakulteta sa Istra`iva~kom sta-
nicom u Petnici, gde je svojevremeno
LAZAR PREDLO@IO URE\EWE JEDNE LO- boravio kao gimnazijalac. Naravno, u~e-
KACIJE U GRADU stvovao je na me|unarodnim konkursima,
Sadu, Podgorici), bio na zna~ajnim stu-
dijskim putovawima i praksi u Nema~-
koj, Italiji, [paniji, Ma|arskoj.
Savladao je potrebne kompjuterske ve-
{tine i strane jezike.
Takore}i, savr{en „de~ko iz [umari-
ca”, koji je i ~lan „Mense” od 2004. godi-
ne, momak koji svira gitaru i voli dobru
muziku. Lazar se, tako|e, mnogo interesu-
je za film, a obja{wava i za{to:
- Film me inspiri{e i opu{ta. Uspeo
sam da napravim nekoliko filmskih za-
pisa o pojedinim objektima u Beogradu,
sve improvizovano i u studijskoj vari-
janti. Film je usko vezan za arhitekturu:
do`iveti prostor kao pokretan, stalno
promenqiv, a ne kao kona~an i stati~an
kinematografski, veliki je kvalitet.
Obja{wavaju}i da se arhitektura ne do-
`ivqava samo iz jednog ugla, ve} kroz kre-
tawe, i nikada u jednom trenutku, nego u
toku dana, godi{weg doba i tokom godina,
Lazar Mandi} zavr{ava na{ prvi susret
i pri~om o jo{ jednoj svojoj velikoj quba-
vi. O Kragujevcu, gradu za koji je mnogo ve-
zan, i o velikoj `eqi da se u wemu ostvari
kao arhitekta. Ka`e da jedva ~eka arhi-
tektonske konkurse i projekte koji bi mu
omogu}ili da ponudi neku svoju viziju.
Lazar `eli da se vrati u rodni grad koji,
istina, ne daje mogu}nosti koliko i Beo-
grad, ali se mladi arhitekta nada da }e se
to promeniti. Uostalom, ovaj uspe{ni
„de~ko iz [umarica” ve} je pru`io ruku
i predlo`io ure|ewe jedne lokacije u
gradu.
Margita CVETKOVI]
www.kragujevacke.rs Четвртак, 31. децембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 17
Честитке
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009.
SLOBODAN BOBA KOVA^, TRENER ODBOJKA[A „RADNI^KI – KREDI BANKA”
Volim klub i ne pakujem kofere
Upravo sam dobio ponudu od mog biv{eg kluba
„Tara” da do kraja ove i u narednoj sezoni
radim kao trener u Italiji. Moj odgovor je
bio – ne, hvala! To je posledwa, ali lepa vest
za Kragujev~ane, iz bogate sportske karijere
proslavqenog igra~a i trenera
Разговарала Елизабета јовановић
eliko je ime u svetu
В
sporta, mo mak iz
zlatne generacije na-
{ih od boj ka {a. Od
pro {le go di ne je
tre ner „Rad ni~kog”,
koji je podmla|enu e-
ki pu do veo do Li ge {ampi o na.
Slobodan Boba Kova~.
Sre}no je o`ewen proslavqenom
odbojka{icom Tatjanom Bilbijom,
sa kojom ima sina Davida, koji je ve}
krenuo stopama svojih roditeqa.
O svojoj igra~koj karijeri ka`e:
Bila je prili~no duga, verovat-
no, igrao sam skoro do 40. godine.
Moja karijera je krenula u Velikom
Gradi{tu, u mesta{cu na obali Du-
nava gde sam ro|en, gde je osamdese-
tih godina bila vrlo razvijena
odbojka, pa sam i ja kao klinac, ma-
lo vi{i rastom, bio zaqubqen u o-
vaj sport. Zahvaquju}i igra~ima
koji su bili moji idoli zavoleo sam
odbojku i, evo, do danas ostao tu.
Rano ste, kako se ka`e, oti{li
od ku}e?
Sa petnaest godina oti{ao sam
da igram odbojku za Lazarevac.
Kod profesora Drage Tomi}a tre-
nirao sam jednom dnevno u Laza-
revcu, a na drugi dnevni trening
odlazio u Beograd. Trenirao sam
sa ni`erazrednim ekipama, samo
da bih imao dupli trening. Oni
su trajali do 11 uve~e, pa dok
stignem na autobusku stanicu, ka-
ko bih se vratio za Lazarevac, ve}
je bila pono}. Posledwi autobus
~esto bi oti{ao, onda sam ~ekao
do ~etiri ujutru i pe{a~io {est
kilometara od Ibarske magistra-
le do ku}e. Tako je bilo dve godi-
ne, ali se isplatilo.
[ta ste sve osvojili od
titula?
Bio sam prvak Jugoslavije vi{e
puta. Onda sam oti{ao u inostran-
stvo i stalno se borio u vrhu. Ni-
sam osvajao titule, ali sam bio u
razli~itim finalima. Kruna kar-
ijere svakog sportiste je reprezen-
tacija, a tu mogu da se pohvalim
izuzetnim uspesima, osvajawem me-
daqa na evropskim i svetskim pr-
venstvima i na olimpijadama - ’96.
godine u Atlanti i 2000. zlatna u
Sidneju.
Igrali ste u Iranu pre nego
{to ste kao igra~ do{li u Kra-
gujevac.
Na kraju karijere poku{avamo
da malo unov~imo svoje znawe. Ze-
mqe koje su u razvoju u odbojka{kom
sportu zvale su me. Kao profesio-
nalac gledao sam gde je to najboqe.
Bio sam u Iranu, {to je iznena|e-
we, ali meni je bilo stvarno super,
cenili su me, da ne ka`em kao boga.
Nisam bio samo jednu godinu, nego
dve za redom.
Po povratku ste zaigrali i za
„Radni~ki”, ali se niste dugo
zadr`ali.
Ovde sam bio revoltiran nekim
odnosima u klubu i onda sam rekao
mogu da igram gde ho}u. Imao sam
mnogo ponuda. Opredelio sam se za
Kuvajt. Bila je to najugodnija godina
u mojoj odbojka{koj karijeri. Radi-
te, a pored vas je pla`a koja je feno-
Портрети
menalna, tr`ni centri isto, tako da
sam 10 meseci stvarno u`ivao.
Gde ste jo{ igrali?
U Gr~koj, ne{to malo u Francu-
skoj, a najdu`e sam bio u Italiji.
Osamnaest godina sam bio „napo-
qu”, trinaest u Italiji. Tamo mi se
i sin rodio.
U Kragujevac ste do{li kao
igra~.
Da, ali i kao kragujeva~ki zet. I
da nisam u odbojci, `iveo bih ovde.
Roditeqi moje supruge su tu, moje
dete ide ovde u {kolu, ~etvrti je
razred, po~eo je da trenira odbojku.
Kragujevac je ambiciozan grad, sta-
lno napreduje i to meni odgovara.
S kim se dru`ite?
Imam puno prijateqa i poznani-
ka, ali nisam za ku}na dru`ewa, ra-
zlog je mo`da {to sam dugo bio u
inostranstvu. Odem sa igra~ima na
pi}e, tu su i treneri, ponajvi{e
sam sa kumom Dejanom Stanoj~i}em.
Gde obi~no izlazite?
Najvi{e vo-
”
lim da odem u Imamo izuzetno kvali- sam primao in-
po slasti ~ar -
nicu „Srce”, tetne igra~e i pokua{a- znam da spremam,
„Trezor” mi je
vam da pobdeni~ki menta- litet, radim, mo`da
blizu ku}e, a u
posledwe vre- koji sam dugo godina gadio, pre- naviknem supru-
me idem i u
TC „Roda”, jer nesem i na wih. Najve}i problem Da li joj poma-
je blizu dvora- je motivacija
ne. Odlazim i
u „Dvori{te”
i restoran „Nautilus”.
Kako vam po~iwe dan?
Kada nemam trening ustajem ma-
lo kasnije, oko deset. U suprotnom,
ve} sam u pola devet u teretani. O-
baveze mi traju do pola jedan, onda
odlazim u klub.
^ime se okrepqujete?
Ja ne pijem i ne pu{im, mo`da
sam zbog toga i igrao ovako dugo. Ne gradila vrhunske sportiste.
pijem ni kafu. Obi~no sedim uz
koka kolu.
^ula sam da obo`avate itali-
jansku kuhiwu?
Ta~no. Ona je i ina~e dobra za
spotriste jer sadr`i dosta ugqenih
hidrata, kojih uvek treba. Volim
ribu i, normalno, na{u hranu. Ka- ste godine, zbog kodeksa obla~ewa.
da dugo niste u svojoj zemqi, sve Ne bih se ose}ao prijatno na utak-
vam nedostaje, pa i doma}a jela. mici u odelu. Uvek se obla~im
Umete li da spremate jela? sportski. Kada smo bili na turne-
ji u septembru, sa~ekao me Ivan
U Iranu sam spremao {pagete.
Kada sam se vratio, toliko sam bio Miqkovi} i rekao mi da se otvo-
rio novi „Bos”. Jedno odelo ko{ta-
omalokrvio da
lo je 170 evra, a kod nas takvo nije
ispod 500.
fuziju. Nije da ne
Volite luksuzne automobile?
nego ako to ~esto Volim veliki automobil, jer se
ose}am sigurnije, a od malog me bo-
le kolena. Vozim xip „opel antaru”
gu. od dvadeset i ne{to hiqada. Mis-
lim da je dostupan ve}ini, jer mo-
`ete u ku}nim `e da se kupi na lizing.
poslovima?
Imate i ~amac, ali vam je `eqa
Slagao bih ka- da kupite brodi}.
da bi rekao da. Vi{e sam nosa~.
Planirao sam da kupim „kvik
Ko u ku}i dr`i nov~anik?
silver”, kao {to ima Slobodan Vu-
Sva sre}a, supruga. ^ini mi se ~i}evi}, predsednik „Zvezde”. I on
da ja imam probu{en xep. je pecaro{ i zaqubqenik u vode. To
Slovite za xentlmena me|u ko- mi se dopalo, ali nisam za to da mi
legama? ne{to tako skupo stoji na vodi. Pre-
ko leta imam samo mesec dana pauze
Profesionalac sam 15 godina i
”
sigurno je da sam ne{to novca za-
radio. Sre}a je i da je dr`ava na- Do{ao sam u Kragu-
jevac kao igra~, ali i
Normalno je da ja moje igra~e, na-
kao kragujeva~ki zet. I da ni-
ro~ito mla|e, izvedem na sok.
Da li se se}ate na {ta se po- sam u odbojci, `iveo bih ovde,
tro{ili svoj prvi honorar?
jer su ovde roditeqi moje su-
Ujni sam kupio fritezu. Bila je
to prva premija iz Vojvodine. Se- pruge, moje dete ovde ide u {ko-
}am se da je to bila prva ve}a lova.
lu... Kragujevac je ambiciozan
Za{to ba{ ujni?
grad, stalno napreduje i to me-
Ja sam dete bez
roditeqa. Rano ni odgovara
sam ostao bez ma-
me i u jednom pe- i provodim ih na Srebrnom jezeru u
svom ugostiteqskom objektu.
riodu sam `iveo
sa ujakom i ujnom. Kakvi ste prema sinu?
Sada nosite is- On kod mene mo`e sve, kod su-
kqu~ivo firmi- pruge je ve} druga stvar. Kod we mo-
ranu garderobu? ra da se u~i. A sa tatom mo`e da
Nisam dovoqno igra i igrice.
bogat da bih nosio
Slovite za osobu koja je magnet
jeftine stvari. za `ene. Da li odolevate isku-
Imam sre}u da {ewima?
znam gde se nalaze
Kad je ~ovek mlad, neo`ewen,
fabrike po Ita-
on se zabavqa i provodi, a kada se
liji i u prilici
~ovek odlu~i za brak treba da bu-
sam da od qudi ko-
de uzoran suprug. Ja sam se o`e-
je poznajem kupu-
nio u tridesetprvoj godini.
jem. Cene su
Mislim da sam uzoran, da nikome
mnogo ni`e nego
ne dajem povoda, a normalno je da
kod nas.
svako `eli da vidi lepu `enu.
^ujem da ste ku-
pili i dva para Da li je ta~no da dosta dr`i-
sve~anih odela. te do mi{qewa drugih?
Odela nosim Mi{qewe drugih je veoma va-
samo za prijeme, `no, ali me nervira nepravda. Pr-
za izbor sporti- vi put sam se ove godine susreo sa
www.kragujevacke.rs
negativnim komentarima. Doneo
sam neke odluke kao trener i to se
nekome nije dopalo. Bilo je ra-
znih komentara na „fejsbuku”.
Da li ste se oprobali i u nekom
drugom sportu?
Bio sam za~etnik bi~voleja u
Srbiji. Time sam se bavio kada
sam napustio reprezentaciju da
bih ostao u formi za odbojku u
dvorani. Obo`avam i basket. U
Kuvajtu sam krenuo da igram te-
nis, po{to sam tamo imao dosta
slobodnog vremena.
Kakvi su vam planovi?
Vezani su za Kragujevac. Ja sam
dosta ambiciozan, ho}u najvi{e.
Pri~a se da imate drugarski
odnos sa igra~ima.
Dobar je. Mislim da su neki ma-
lo vi{i opu{teni. Najve}i prob-
lem je motivacija. Imamo izuzetno
kvalitetne igra~e i poku{avam da
pobedni~ki mentalitet, koji sam
dugo godina gradio, prenesem na
wih, ali to ne mo`e preko no}i.
Da li ste napravili neki po-
gre{an potez, gledano iz dana-
{weg ugla?
Mnogo odluka je bilo pogre{no.
Nemam tutulu u Italiji sa Ma}e-
ratom zato {to sam odlu~io da ne
ostanem tamo, jer sam mislio da me
posle povrede nisu ispo{tovali.
Oti{ao sam u drugi klub, gde mi je
bilo super, ali da sam ostao u ovom
klubu, em bi oni bili prvi, em bih
ja bio prvi na{ igra~ sa inostra-
nom titulom.
Pri~a se da i ovih dana imate
ponudu za trenersko mesto u
inostranstvu?
Ju~e sam dobio ponudu da idem
u Italiju, od mog biv{eg kluba
„Tara”. Pitali su me da budem
trener slede}a tri meseca i sezo-
ne 2010/ 2011. Moj odgovor je bio
– ne, hvala.
Zbog ~ega?
U „Radni~kom” sam iz qubavi, a
postoji i moja moralna obaveza
prema igra~ima. Zato sam se zahva-
lio i rekao, mo`da neki drugi put.
Gde }ete za Novu godinu?
Imam na raspolagawu samo dva
slobodna dana. Rekao sam igra~i-
ma da ovih mesec dana moraju da
izdr`e, jer je ovo prvi put da su u
Ligi {ampiona, a novih godina
}e biti jo{. Dakle, sigurno }u bi-
ti u Kragujevcu, u nekom lokalu
ili kod ku}e.
www.kragujevacke.rs
DR MIRKO ROSI], PROFESOR MEDICINSKOG FAKULTETA
Nau~nik u odelu bajkera
Kada sam bio mla|i,
borio sam se da
promenim svet, a
sada se borim da svet
ne promeni mene,
ka`e Mirko Rosi},
~ovek priznat u
svetu nauke, biv{i
politi~ar, dekan,
rektor, narodni
poslanik
Пише Маргита Цветковић
ala je verovatno}a
М
da bi, neko ko ga ne
poznaje, pogodio da
je dr Mirko Rosi}
nau~nik velikog u-
gleda, ~ije ime, sa
po{tovawem i uva-
`avawem, izgovaraju qudi priz-
nati u svetu nauke. Takvom utisku
„poma`e” i wegov izgled, koji pre
podse}a na rokera nego na ~oveka
sa belim mantilom u laboratori-
ji. „Prepoznatqiv” je po dugoj ko-
si (sada bez repi}a),
non{alantnoj ode}i, motoru koji
vozi i velikom broju prijateqa sa
kojima voli da sedi po gradskim
ba{tama. Bio je dekan, rektor (ka-
`u najmla|i u Evropi), narodni
poslanik, visoki strana~ki
funkcioner, ali nikada nije na-
pu{tao medicinu i nauku. Voli
da ka`e da je bajker i da se, mada
ima 51 godinu, nije odrekao „sta-
rih qubavi” - jedrewa, skijawa i
jahawa.
Sa dr Mirkom Rosi}em, redov-
nim profesorom Medicinskog
fakulteta u Kragujevcu, razgova-
ramo u Institutu za fiziologiju,
u koji svakog jutra sti`e iz Belo-
{evca, gde sada `ivi sa porodi-
com, u dru{tvu sa ~etiri psa i
dve ma~ke.
Fiziolog istra`iva~
Kada ga pitamo ko je Mirko Ro-
si}, odgovara da je, najpre, nau~-
nik. Trenutno je anga`ovan na dva
projekta, jednom (republi~kom)
koji podrazumeva osnovna istra-
`ivawa i drugom, velikom evrop-
skom projektu, koji se radi u
saradwi sa Centrom za multidi-
sciplinarne studije SANU i Uni-
verziteta i u kome u~estvuje
veliki broj qudi i institucija, a
kojim rukovodi dr Nenad Filipo-
vi}, profesor Ma{inskog fakul-
teta u Kragujevcu. Wih je, ka`e
Rosi}, u idejnom i tehni~kom
smislu osmislio profesor dr
Milo{ Koji}.
- Predstava o nau~niku kao ~u-
daku koji, zatvoren u nekoj mra~-
noj laboratoriji, ne{to izmi{qa
i slabo komunicira sa drugima -
romanti~na je. U dana{we vreme
takvo bavqewe naukom apsolutno
je nemogu}e, kao i da do novog na-
u~nog ciqa do|e jedan ~ovek, pa
~ak ni grupa qudi u jednoj nau~noj
oblasti. Zbog toga je neophodan
multidisiplinarni pristup,
pri~a Rosi} o sebi kao delu tima
koji u~estvuje u evropskom pro-
jektu koji se bavi aterosklerozom,
bolesti kardiovaskularnog siste-
ma, od koje umire najve}i broj qu-
di na planeti.
- Mi mo`emo da ispitamo meh-
anizme koji dovode do te{kih bo-
lesti i da na|emo lekove koji
TRENUTNO JE ANGA@OVAN NA DVA
VELIKA PROJEKTA
deluju preventivno, ali do toga ne
mo`emo do}i bez veoma slo`enih
informati~kih sistema. Sada ra-
dimo na tome da jednim slo`enim
kompjuterskim softverom pred-
vidimo kako }e se bolest razvija-
ti, {to }e zna~ajno unaprediti
dijagnostiku, a zatim i terapi-
ju.
Ina~e, Rosi} je u nau~no-is-
tra`iva~ke vode u{ao odmah po
zavr{etku medicine. Ka`e da je
imao sre}e, jer je najpre radio u
laboratoriji u Beogradu, kojom
su rukovodili profesori An|el-
kovi} i Berislav Zlokovi}, gde
se radilo na istra`ivawu srca,
vezanih za histamin, molekul ko-
ji u to vreme nije bio izu~en. Ka-
da je posle nekoliko godina
Portreti
izlagao dobijene rezultate na
jednom kongresu, za wega su se za-
interesovali qudi sa Medicin-
skog fakulteta u Londonu. Tako je
po~ela saradwa stru~waka iz
Kragujevca i Londona, koja je tra-
jala sve do 1990. godine. Rosi} je
svake godine boravio u Londonu,
gde je radio u laboratoriji Hju
Davsona, fiziologa svetskog gla-
sa, po nekoliko meseci, koliko i
qudi iz Londona kod nas.
- Zajedni~ki smo radili neko-
liko va`nih projekata i oni su
mnogo pomogli da se ovde otvori
laboratorija, donirali su opre-
mu, publikovali rezultate. Onda
sam dobio projekat koji je u to
vreme vredeo 350.000 funti i
proveo godinu dana u Londonu,
gde smo napravili dosta fanta-
sti~nih rezultata. Mnogo mla-
Четвртак, 31. децембар 2009.
dih qudi je, zahvaquju}i tim
projektima i istra`ivawima, za-
vr{ilo doktorske teze i magi-
starske radove, a ja sam 1994.
godine izabran za po~asnog pre-
dava~a.
Vreme politi~kog
anga`mana
Onda je nastupilo te{ko vreme,
zemqa u izolaciji i ratovima, pa
je i saradwa Kragujevca i Londo-
na prekinuta. Rosi} ka`e da ga
posebno raduje {to smo prili~no
brzo, posle decenijskog odsustva,
uspeli da se vratimo na nau~nu
scenu i {to na{i qudi sada dobi-
jaju evropske projekte.
- I dok samo bili u izolaciji,
sa malo para, ali velikim entu-
zijazmom, pokrenuli smo niz dru-
gih istra`ivawa. Tako je krenula
posebna istra`iva~ka linija ko-
ja se odnosila na metodologiju is-
tra`ivawa pona{awa `ivotiwa i
za dve godine napravili smo pot-
puno novu metodologiju, koja je ve-
liki korak u usavr{avawu te
vrste istra`ivawa. Sa druge stra-
ne, po~eli smo da se bavimo fi-
ziologijom sporta, {to smo sami
finansirali. Sada, u saradwi sa
Tehni~kim fakultetom u Novom
Sadu, pravimo prototip jednog u-
re|aja koji bi trebalo zna~ajno da
poboq{a procenu fizi~ke
spremnosti sportista, ali bi mo-
gao i klini~ki da se primewuje,
kao i da komercijalno bude inte-
resantan.
NA „SUZUKIJU” SA SUPRUGOM
JOVANKOM
Sa poqa nauke, prelazimo na
„klizaviji” teren, po{to je Mir-
ko Rosi} jedno vreme bio aktivan
politi~ar. Kako to do`ivqava sa
ove vremenske distance?
- U jednom trenutku, kada smo
bili izolovani, u ratu i sva|i sa
celim svetom, osetio sam da mo-
ram da se borim za jednu novu Sr-
biju, koja }e biti otvorena prema
svima, ali koja }e {tititi svoje
interese. Ne}u re}i da sam se bo-
rio protiv re`ima Slobodana
Milo{evi}a, ve} za gra|ansku,
demokratsku Srbiju. Tada sam to
jedino mogao kroz politi~ko an-
ga`ovawe, kroz Gra|anski savez,
stranku ~ija mi je `ivotna filo-
zofija bila najbli`a.
U to vreme, bio sam mla|i i
mislio sam da mogu da mewam
svet, `eleo sam i bio uveren da to
mogu. Na`alost, moja borba se us-
merila na drugu stranu: sada se
borim da svet ne promeni mene.
КРАГУЈЕВАЧКЕ 19
Mislim da je ta borba isto toliko
te{ka, ali izazovna i intere-
santna.
Ro|en pod sre}nom
zvezdom
Sledi „traktat” biv{eg poli-
ti~ara Mirka Rosi}a o tome kako
je shvatio da se krupne promene
ne mogu napraviti preko no}i i
da su kompromisi, neizbe`ni u
politici, daleko od onoga kako je
on zami{qao svoj posao, fakul-
tet, univerzitet, dr`avu...
- [ta tada ~oveku ostaje? Da se
pomiri i utopi u to? Mogao sam
da postanem deo politi~kog esta-
bli{menta, budem jo{ dva manda-
ta u Skup{tini, jedem u
skup{tinskom restoranu, podig-
nem ruku kad treba. To bi onda
zna~ilo da je svet promenio mene.
Ja bih prihvatio norme i sistem
vrednosti koji je daleko od mog
promovisanog sistema i mojih i-
deala. [ta sam morao da uradim,
a da ne budem mentalno o{te}en,
ogor~en, postanem hejter i mrzim
qude?
Ka`e da je zadr`ao svoj sistem
vrednosti, svestan da se on bitno
razlikuje od ve}inskog, koji je
prihvatio kao legitiman.
- Ne spadam u biv{e politi~a-
re koji }e pri~ati da je politika
lo{a stvar, da sam se povukao za-
VRATIO SE JEDREWU I SVOJOJ
JEDRILICI
to {to sam po{ten, moralan. Sa-
mo mislim da moj mentalni sklop
apsolutno nije bio primeren ulo-
zi koju sam kao politi~ar trebao
da imam u tom trenutku. Nisam
razo~aran, ni qut. Mislio sam da
sam lo{ politi~ar i onda sam se
vratio onome {to boqe radim, za-
kqu~uje Rosi}. Vratio se i nekim
starim qubavima: motoru (vozi
„suzuki 550”, ~lan je i Moto klu-
ba „Smak”), jedrewu (ima jedrili-
cu na moru), skijawu, dok je svoju
kobilu poklonio.
Naravno, nastavio je da radi sa
studentima, prema kojima je me-
wao odnos proporcionalno zvaw-
ima koje je imao, a kvalitativno
ga promenio kada su wegove }erke
Andrea i Tijana postale student-
kiwe. Ina~e, svojim najve}im
priznawem smatra to {to su ga
studenti nekoliko puta birali
(tajnim glasawem) za najboqeg
predava~a.
- Sada, bez preterivawa, mogu
da ka`em da je moja supruga Jovan-
ka ono {to mi se najlep{e dogo-
dilo u `ivotu. Imao sam sre}e,
ali i dovoqno pameti da prepo-
znam da je zabavqawe sa mladom
koleginicom (uzeli smo se kao
studenti) jedan od dva najva`nija
doga|aja u mom `ivotu. I sada mi
je najlep{i deo dana na{ jutarwi
ritual ispijawa kafe.
Svoju ispovest za „Kragujeva~-
ke” dr Rosi} zavr{ava pri~om o
velikom broju qudi koje je upo-
znao i od kojih je zanemarqivo
mali broj prestao da mu bude pri-
jateq. Tre}a najlep{a stvar u we-
govom `ivotu je posao kojim se
bavi. Sa druge strane, ne postoji
nijedno tako veliko razo~arawe
koje je vredno da se pamti.
20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009. www.kragujevacke.rs
Честитке
www.kragujevacke.rs Четвртак, 31. децембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 21
Честитке
22 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009.
ALBANIJA O^IMA ARHITEKTE JELENE MILOSAVQEVI]
Kroz gudure, ba{tinu i nema{tinu
Na{a sugra|anka nedavno je imala retku
priliku da obi|e jo{ uvek nepoznatu i
misterioznu Albaniju. Prenosimo wene
utiske o zemqi koja se postepeno, posle
vi{edecenijske izolacije, polako „budi”
Пише Зоран Мишић
elena Milosavqevi}, {ef
Ј
arhitektonskog odeqewa Za-
voda za za{titu spomenika,
nedavno je poslovno boravi-
la u Albaniji povodom sem-
inara koji je organizovala
{vedska nevladina organi-
zacija „Kulturno nasle|e bez gra-
nica”. U~estvovali su eksperti iz
Srbije, Bosne i Hercegovine i
Albanije i bili su u prilici
da vide spomenike, arheolo-
{ka nalazi{ta i kulturne
znamenitosti {irom Albani-
je i obi|u Tiranu, Dra~, \iro-
kastro, Berat, Sarandu,
Butrint i druge albanske gra-
dove i sela. Po onoj narodnoj
da je „vi{e qudi videlo jetija
nego Albaniju”, prenosimo
neke impresije na{e sugra-
|anke.
- Prvi utisak je da je pri-
roda predivna. Sve je prelepo,
~isto, netaknuto. Decenije
wihove izolacije od sveta i
nema{tina rezultirali su
nesvakida{wom posledicom -
a to je da je wihova kulturna
ba{tina, od anti~kog preko
sredwevekovnog doba, ostala
netaknuta.
Grad \irokastro je izuzet-
na arhitektonska celina.
- Starim gradom dominira-
ju ogromne kule sa kamenim pre-
kriva~ima. Obi~no je svaka
porodica imala po dva takva zdawa
zbog brojnosti familije. Prve tri
eta`e su zidane kamenom, a samo
posledwa bondru~nom gra|om. Na
vrhu su sa~uvani drveni prozori i
cisterne iz kojih su se snabdevali
vodom. Jedna od tih kula, „Zekate
haus” sada je ure|ena i vlasnici su
je izdali dr`avi koja je od we na-
pravila muzej. Stari \irokastro
izgleda bo`anstveno, ka`e Jelena
Milosavqevi}.
Dobre strane Albanije...
U blizini Zekate kule nalazi se
i rodna ku}a Envera Hoxe, u kojoj je
sada sme{ten Etnografski muzej,
kao i sjajna, neo~uvana „Ku}a babe-
tovih”, za ~iju su rekonstrukciju
[ve|ani ponudili pare, ali se ja-
vilo ~ak 72 naslednika, pa se sada
tavori zbog suvlasni~kih odnosa.
Novi grad \irokastro, koji ima
do 50 hiqada stanovnika, je „te{ki
tre{” i savremene nadgradwe i mo-
derna hotelska zdawa prete da na-
ru{e patinu drevnih vremena.
Ina~e, u \irokastru mo`ete
prona}i i na{e brendove: sokove
marke „Nektar” i „Marbo” ~ips. Po
uglovima su drevne kafanice u ko-
jima sede iskqu~ivo mu{karci,
pu{e i igraju domine. Kada se za-
teknete u \irokastru opredelite
se za marku piva „kor~a” jer je mno-
go boqe od „tirane”, a nikako za
proslavqeni kowak „skenderbeg”
jer je privatnik koji je otkupio ovu
fabriku isfu{erisao pi}e i up-
ropastio ga.
Sve ulice su jo{ poplo~ane kal-
drmom, a voze se „strogo” stari
„mercedesi” koji {lajfuju po ki{i.
Kako se „spu{tate” ka jugu zemqe,
raste broj pravoslavaca i ve}ina
stanovni{tva govori gr~ki jezik.
Arheolo{ki lokalitet Bu-
trint nije samo spomenik kultu-
re nego i nacionalni park. U
blizini je jezero koje je prirodni
Репортаже
fenomen jer se u wemu me{aju
slana i slatka voda.
- Priroda je fenomenalna i ni-
je xabe tu Enver Hoxa sebi i svojim
partijskim drugovima podizao let-
wikovce. Naravno, sada su ta zdawa
sva u rasulu, ka`e na{a sagovorni-
ca.
U Sarandi, gradu prekoputa Kr-
fa, nalazi se ogromna pravoslavna
crkva i svi pri~aju gr~ki.
JELENA MILOSAVQEVI]
PIJE PLANINSKI ^AJ
U \IROKASTRU
- Pla`e su bukvalno „pregra|e-
ne” zgradama, hotelima od po 10
spratova. Tako je i na obali Dra~a i
wihovog najlep{eg letovali{ta
Vlore. U Sarandi smo bili u moder-
nom hotelu koji se naslawa na vi-
zantijski - sredwevekovni zid. Na
wemu uredno stoji tabla da je u pita-
wu „monument kulture”, ali je zatr-
pam |ubretom, dok se sa druge strane
na wega naslonila soliter~ina od
20 spratova, pri~a Jelena.
Na svim ku}ama vijore se alban-
ske zastave.
- Iska~ene su na svakom zadawu u
enormnim koli~inama, tu i tamo
pro{arane ameri~kim, a na broj-
nim nezavr{enim zdawima „obe-
{ene” su lutkice, bebe i mede, ~ija
je magijska uloga da {tite od uroka
i zlih o~iju.
Na obali Jonskog mora sve je
mnogo sre|enije.
- Butrint je bio velika gr~ka i
rimska kolonija i ogroman sredw-
evekovni grad. I arheolo{ki loka-
litet je ogroman. Otkopano je samo
15 posto, a da to obi|emo bilo nam
je potrebno dva i po sata. Najzna-
~ajniji objekat iz
anti~kog perioda
je ogromna krstio-
nica - baptiteri-
jum, ~iji je podni
mozaik potpuno o-
~uvan. U Butrintu
se nalazi i gran-
diozna vizantij-
ska bazilika koja je gotovo ~itava
sa~uvana.
Prizor koji ostavqa posetioce
bez daha je susret sa mestom Berat,
gradom koga zovu jo{ i „hiqadu
prozora”.
- Zdawa su i{la u visinu. Nema
kamene gradwe ve} samo }erami-
da, drvo i bondruk. Iz daqine se
prvo vidi na stotine prozora. Be-
rat su osvajali i Bugari i car Du-
{an, a i danas je ostala trougaona
tvr|ava Mangalemi, {to je gr~ki
naziv. Prekoputa je reka Gorica,
{to je ~ist slovenski toponim. U
SKENDERBEGOV TRG U TIRANI
SA SVE RINGI[PILOM
turisti~kom vodi~u Berata pi{e
da je Emir Kusturica toliko bio
odu{evqen autenti~nom arhitek-
turom da je u wemu `eleo da sni-
ma film „Na Drini }uprija”.
Ina~e, Berat je nekada imao 40
crkava, od kojih je sa~uvano 17, a
jedna od wih je pretvorena u Onu-
frijev muzej, posve}en najpozna-
tijem ikonopiscu i zoografu,
Albancu pravoslavcu, ~iji je cr-
kveni opus najprisutniji u Sev-
ernoj Gr~koj.
I u Gorici postoji pravoslavna
crkva, mada danas ve}inu stanovni-
{tva ~ine muslimani.
- Albanci, bilo da su pravo-
slavci, katolici ili muslimani,
veru do`ivqavaju kao intimnu
stvar i nisu vatreni vernici. ^e-
sti su me|unacionalni i me|u-
verski brakovi, ka`e arhitekta
Milosavqevi}.
... i one druge
Kao glavnu prepreku promociji
prirodnih potencijala i istorij-
ske ba{tine na{a sagovornica na-
vodi o~ajne puteve.
- To su bukvalno kozje staze kroz
gudure. Razdaqinu mawu od 200 ki-
lometra od \irokastra do Berata
prolazili smo vi{e od {est sati.
Nemaju autobuske stanice (~ak ni
Tirana koja ima pristojan aero-
drom), nego kre}u sa wima pozna-
tih raskrsnica i to kad se vozilo
napuni. Karte se pla}aju pri izla-
sku, a bus staje svuda kraj druma gde
sti`u novi putnici i to na magar-
GRADE SE SAVREMENA ZDAWA
NA PLA@AMA U DRA^U
www.kragujevacke.rs
PEJZA@ BERATA,
GRADA SA HIQADU PROZORA
cima na koje su nakrcali prtqag,
`ene i decu.
Albanac `ivi siroma{no. Dr-
`avne slu`benike ~ini mla|i i o-
brazovaniji sloj, {kolovan mahom
u Italiji ili Americi.
- Oni su tipi~ni evropski qudi,
dobro govore jezike, pre svega en-
gleski. U nekada rezidencijalnom
kvartu partijskih poslu{nika En-
vera Hoxe danas je kvart predvi|en
za zabavu. Tu su „ajri{ pabovi”, ka-
fi}i sa `ivom rok svirkom, disko-
teke u kojima se pu{taju latino
plesovi, ili restoran vidikovac na
vrhu torwa koji se okre}e i gde se
pejza` grada vidi kao na dlanu. Na
takva mesta izlaze i moderne Al-
banke, iako u primetno mawem bro-
ju nego mu{karci. Piju se strana
piva i odvija pravi no}ni `ivot. I
svoja su imena osavremenili, pa na
primer neko ko se zove Arben isi-
stira da ga zovu Ben.
Na glavnom Skenderbegovom trgu
poplo~avawe jo{ nije zavr{eno,
ali zato radi veliki ringi{pil
tik do Nacionalnog muzeja ~ije
pro~eqe krasi najve}i mozaik u E-
vropi i drugi na svetu, podignut u
~ast pobede komunizma. Ima puno
Kineza i kineske robe, kao Itali-
jana, ~iji jezik Albanci znaju zbog
televizijskog programa, kao i na{,
jer su odrastali uz emisije „Dobro
jutro” i „Laku no}, deco”.
- Uop{te ne mrze Srbe, naprotiv,
a Beogradom su odu{evqeni. On je
za wih pojam metropole. Ne stoje
dobro sa zemqacima koji su dolazi-
li sa Kosova. U pitawu je obostrano
razo~arawe, oni sa Kosova su bili
zaprepa{}eni kolika je beda u Al-
baniji i nisu se libili da im to
direktno saop{te, dok su Albanci
bili zgranuti zbog ~ega je wima lo-
{e na Kosovu, gde se `ivi u izobi-
qu, prenosi nam utiske na{a
sagovornica.
U Tirani nema stare arhitektu-
re, a gradona~elnik, ina~e slikar,
je ofucane fasade socrealisti~-
kih zdawa ofarbao u `ive boje, {to
deluje ba{ „slatko”.
- Wihovo najve}e bogatstvo su
priroda i sjajni qudi, ali }e na
svojoj turisti~koj promociji mora-
ti jo{ mnogo da porade. A nisu jo{
ni po~eli, zakqu~uje Jelena Milo-
savqevi}.
www.kragujevacke.rs
SEOSKI TURIZAM U KAMENICI
Doma}a gibanica i zdrav vazduh
Porodica Qubi{e Todorovi}a odlu~ila je
da goste, osim u kafani, prima i na konak,
nude}i im odmor na selu, specijalitete
doma}e kuhiwe, ali i vo`wu fijakerom do
manastira Vra}ev{nica
Пише Никола Стефановић
afana „Kameni~anka“,
К
vlasnika Qubi{e To-
dorovi}a, radi ve} 20
godina. Ve}ina drugih
gazda, uglavnom neu-
glednih seoskih meha-
na u kojima me{tani
ubijaju vreme posle napornog rada,
zadovoqila bi se time. Qubi{a je,
tokom ovih godina, ispred svoje ka-
fane napravio mawi parking, a za-
tim drvenu ~esmu i kanal za
automobile. I opet, nije se na tome
zavr{ilo. Na inicijativu }erke
Gordane, porodica Todorovi} od-
lu~ila je da krene sa seoskim tur-
izmom. Za sada je sve u povoju, jer
„radi” samo jedan apartman, ali je
pomo}ni objekat ve} spreman za
nadogradwu. Ina~e, Todorovi}a
doma}instvo mo`e se pohvaliti
pekarom, su{arom, prodavnicom,
magacinom za pi}e, ali i malim
vrtom sa `ivotiwama. Sve odi{e
onom, na starinski na~in, „oboje-
nom” atmosferom: drveni razboj,
petrolejke, radio aparat „Rade
Kon~ar”...
- Tek treba da podignemo sprat
na pomo}nom objektu, ~ime }emo
dobiti pet-{est soba. Materijal je
ve} spreman, a sve {to sada imamo
nismo odjednom uradili, ve} se go-
dinama ulagalo pomalo, ka`e do-
ma}in Qubi{a Todorovi},
napomiwu}i da stalno boravi u
Kamenici od kako je oti{ao u pen-
ziju. Vi{e mu ne odgovara gradska
buka i galama, pa vreme koristi da
ure|uje seosko doma}instvo.
Todorovi}i su puni ideja, ali i
entuzijazma, pa planiraju da urede
i mawi de~ji park, sa quqa{kama
i klackalicama, kao i prostoriju
za rekreaciju, sa bilijar i stonote-
niskim stolovima, {to }e dobro
do}i gostima u zimskom periodu.
Qubi{ina }erka, Gordana Care-
vi}, koja je i idejni tvorac ovog
preduzetni~kog poduhvata, sa su-
prugom i decom `ivi u Gorwem
GRADSKA TURISTI^KA ORGANIZACIJA
Sve vi{e stranih turista u Kragujevcu
Raste interesovawe
stranaca za seoski i
lovni turizam, pa to
mo`e biti i jedan od
na~ina o`ivqavawa
{umadijskih sela
ude}i po pobranim na-
С
gradama na mnogobrojnim
sajmovima turizma u Sr-
biji i regionu, godina na
izmaku bila je izuzetno
uspe{na za Gradsku turisti~ku
organizaciju. Uspeh je utoliko ve-
}i ako se zna da je GTO od svog os-
nivawa 2005. godine postala
neprofitabilna organizacija,
finansirana samo iz buxetskih
sredstava. Vi{e ne raspola`u ni
lokalom za izradu, vaqda naj~uve-
nijih kragujeva~kih suvenira, po-
pularnih „[umadinaca”, a po
re~ima direktorke Jasmine Mar-
kovi} Milenkovi}, organizacija
jedino ima slu`bene prostorije.
- ^ak i ono {to nam se najvi{e
zamera - nedostatak razglednica,
Milanovcu, gde su i zaposleni, ali
planira da krene o~evim stopama
i po zavr{etku radnog veka posve-
ti se ugostiteqstvu:
- Ovo doma}instvo po~eli su da
GORDANA CAREVI] SA SINOVIMA I OCEM QUBI[OM TODOROVI]EM
grade roditeqi dok su jo{ radili u
fabrikama. Sada, kad su u penziji,
intenzivirali smo wegovo sre|i-
vawe. Kafana radi ve} dve deceni-
je, a seoski turizam je sve
privla~niji, tako da }e se cela po-
rodica potruditi oko toga, pri~a
Gordana, koja zajedno sa suprugom i
sinovima poma`e na sre|ivawu
doma}instva. Nada se da }e, kada se
penzioni{u, nastaviti posao i
pro{iriti objekat za goste koji
preferiraju zdrav na~in `ivota i
odmor u seoskom ambijentu.
Boravak u apartmanu i nije pre-
vi{e skup za one koji su `eqni
mira i ti{ine, a ~ini se da i gur-
mani mogu da u`ivaju u „Kameni-
~anki”.
- Pun pansion je 1.350, dok pre-
no}i{te ko{ta 800 dinara. Na{i
obroci pripadaju meniju tzv. do-
ma}e kuhiwe, tako da gosti za doru-
~ak dobijaju gibanicu, projaru,
kiselo mleko, kajganu, sir, a mogu-
}e su i posebne naruxbine. Mogu da
koriste kompletno dvori{te i, u
DIREKTORKA GRADSKE
TURISTI^KE ORGANIZACIJE
JASMINA MARKOVI] MILENKOVI]
nije ne{to {to u sada{wem vre- ce.Oni, tako|e, organizuju brojne
menu donosi profit, jer su sada manifestacije (trenutno ih ima
popularni drugi vidovi komuni- 45), po~ev od de~jeg karnevala za
Репортаже
sopstvenoj re`iji, prave ro{tiq.
Ina~e, na{i specijaliteti su ku-
pus iz zemqanog lonca, sarma i lo-
va~ki gula{, nabraja Gordana.
Doma}ini ka`u da sada nemaju
puno gostiju, ali ih o~ekuju u maju
slede}e godine, kada zavr{e iz-
GOSTIMA STOJE NA
RASPOLAGAWU FIJAKER I XIP
kacije, od elektron-
ske po{te do SMS
poruka. I pored to-
ga, razglednica ima,
ali se one uglavnom
poklawaju i to pre
svega kolegama iz
drugih gradova i dr-
`ava prilikom sus-
reta na sajmovima.
Ove godine od{tam-
pano je 16 motiva na
po hiqadu razgled-
nica, ali to i nije
na{a osnovna delat-
nost, napomiwe
Markovi} Milenko-
vi}.
Osnovni posao tu-
risti~kih radnika
je, ka`e direktorka,
promocija grada za
koji se dugo nije ~u-
lo, ne samo van Sr-
bije, jer Kragujevac
nisu samo [umari-
Четвртак, 31. децембар 2009.
OD „KAMENI^ANKE”, KAFANE
STARE DVE DECENIJE, DO
SAVREMENIH APARTMANA
gradwu novih soba. Situacija je le-
ti druga~ija, kada ih najvi{e po-
se}uju mla|i bra~ni parovi sa
decom, dok su im zimi lovci wi-
hovi naj~e{}i gosti, jer je Kame-
nica u podno`ju Rudnika, koji je
JEDNA OD SOBA ZA GOSTE KOJI VOLE DA SE ODMARAJU NA SELU
Dan grada, preko „Fi}a festa” i
„Balkanijade”. Tu su i Moto {ou,
skokovi u vodu na [umari~kom
jezeru, plivawe za ^asni krst, iz-
bor najlep{eg sela u Vlak~i...
Kragujevac je, ina~e, jedini
grad koji se trenutno bavi razvo-
jem seoskog turizma i do sada je
registrovano desetak doma}in-
stava.
- Dobro je {to smo umre`ili
seoski turizam sa lovom, ribolo-
vom, planinarewem, ~ak i saku-
pqawem {umskog vo}a i sprema-
wem zimnice u samim selima.
Pun pansion po selima ko{ta
petnaestak evra, a u ponudi ima i
ku}a sa hidromasa`nim kadama,
dvori{nim bazenima. Lova~ko
dru{tvo se, tako|e, ukqu~ilo, ta-
ko da mo`ete krenuti praznih ru-
ku u lov, a od dru{tva zakupiti,
recimo, karabin, municiju, te-
rensko vozilo, ~ak i lova~kog psa
i sa vodi~em krenuti u lov. Zani-
mqivo je da se u jednom delu Rud-
nika razmno`io i muflon, {to je
za qubiteqe lova lepa vest. Ima-
mo i najve}u fazaneriju na ovim
КРАГУЈЕВАЧКЕ 23
poznato lovi{te. Upravo su lovci
najzainteresovaniji za pro{irewe
kapaciteta, jer iz „Kameni~anke”
kre}u u lov i u wu se vra}aju sa u-
lovom, a mnogi tu ostaju i po neko-
liko dana. Zanimqivo je, tako|e, da
najvi{e gostiju ne dolazi iz Kra-
gujevca i okolnih op{tina, ve} iz
Beograda.
- U septembru sam, preko orga-
nizacije „Karitas“, boravila u
Belgiji, gde sam imala priliku da
mnogo toga vidim i nau~im, a ne-
{to smo i sami primenili. Mnogi
stranci zainteresovani za ovaj vid
turizma po`eleli su da do|u kod
nas, pri~a Gordana Carevi}.
Ona ka`e da wihovi gosti, osim
hrane i odmora, mogu fijakerom da
do|u do manastira Vra}ev{nice i
posete ga, a na raspolagawu im je i
xip, za one koji `ele da obi|u rud-
ni~ka lovi{ta. Zanimqivo je da je
wihov fijaker na usluzi ne samo
gostima, ve} i me{tanima Kame-
nice, jer je Qubi{a Todorovi} o-
be}ao besplatnu vo`wu svim mla-
dim parovima koji stupaju u brak.
Na kraju razgovora sa qubaznim
doma}inima, Gordana napomiwe
da, uprkos ~iwenici {to se wihov
objekat nalazi pod okriqem turi-
sti~ke organizacije, do sada nisu
dobili nikakva sredstva (donaciju
ili kredit), i pored raznih obe}a-
wa, tako da }e sve tro{kove adapta-
cije, u vrednosti od nekoliko
desetina hiqada evra, pokriti sa-
mi.
prostorima, pri~a direktorka
GTO.
Kako je seoski turizam u ino-
stranstvu sve popularniji, u
Gradskoj turisti~koj organizaci-
ji smatraju da to mo`e biti dobar
izvor prihoda u budu}nosti:
- Trend aktivnog odmora je sve
popularniji u Evropi, {to nama
daje mogu}nost da maksimalno is-
koristimo svoje potencijale. Mo-
`da }e nekom zvu~ati neverovatno,
ali Holan|ani, na primer, dobro
pla}aju za boravak na selu, s obzi-
rom da jo{ jedino na selu mogu u`i-
vo videti i hraniti `ivotiwe ili
ubrati sve`e vo}ke umesto onih up-
akovanih u celofan u marketu.
Stranaca, po re~ima direktor-
ke, ima u sve ve}em broju, {to zna-
~i i ve}i priliv novca, po~ev od
boravi{nih taksi i kupovine u-
laznica pa do kupovine po marke-
tima. Ona ka`e da smo ove godine
imali 10 odsto mawe doma}ih tu-
rista, ali se broj stranih turista
pove}ao za 23 procenta. U prvih
devet meseci 2009. godine, pro-
se~no su ostvarena 2,6 no}ewa, ne
ra~unaju}i oktobarske sve~ano-
sti. To je jasan podatak da Kragu-
jevac ima {ta da ponudi u tu-
rizmu. N. S.
24 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009.
POLICIJA: SME[NA STRANA OZBIQNOG POSLA
Do|ite da uhvatimo sviwu
Iako se misli da policajci samo
biju, hapse kriminalce
i re{avaju te{ke slu~aje, od wih
se o~ekuje i da posmatraju lete}e
objekte po nebu, jure `ivotiwe,
skidaju crnu magiju i jo{
po ne{to
a re~ policajac prva
Н
asocijacija mnogima
}e biti {aqiv vic o
wihovoj inteligenci-
ji ili namrgo|ena o-
soba sa pendrekom u
ruci koja trenira
strogo}u, hapsi, bije, presli{a-
va...
Te{ko da je mo`ete zamisliti i
u ulozi traga~a za lete}im tawi-
rima, odbegle sviwe, tera~a kom-
{ijskih pasa, zaustavqa~a ele-
ktromagnetne sile i crne magije.
A oni i to rade, boqe re~eno i za
takve stvari gra|ani okre}u broj
„92”.
Potera za NLO i psom
Gospodin iz ulice Janka Vese-
linovi}a jedne ve~eri pozvao je
De`urnu slu`bu policije i zamo-
lio da hitno do|e policijska pa-
trola. Objasnio je da nije {ala u
pitawu, da ima instaliran tele-
skop, jer mu je hobi da posmatra
zvezde, pa mu je neophodno wihovo
prisustvo kako bi se zapisni~ki
konstatovalo prisustvo vanzemaq-
skog tela, da ne bi ispalo da la`e!
Drugi slu~aj nema veze sa NLO-
om, ali ima veze sa jednom sviwom.
^ovek u godinama okrenuo je „92”,
jer mu je pobegla velika sviwa iz
obora. K’o za inat, niko od kom{i-
ja nije bio kod ku}e. Jurio je sam
dok se nije umorio, a onda se dose-
tio da je policijska patrola pravo
re{ewe. Objasnio im potanko da je
dao sve od sebe, ali da nije vrede-
lo - veliko je dvori{te. Slu~aj je
ipak re{io sam. Nai{li su ro|a-
ci, pa su uterali sviwu u obor, a
on je, korektno, javio da je stvar o-
kon~ana, da xabe ne biju put.
To se ne mo`e re}i za jednu go-
spo|u, koja je ~ak tri puta uporno
zvala zbog jednog psa. Po`alila se
da joj veliki ker sedi ispred kapi-
www.kragujevacke.rs
Dogodov{tine
je, a ona ne sme da
istera automo-
bil iz dvori{ta
i ode na posao.
Policajka koja je
primila poziv
savetovala je `e-
nu da sama otera
psa, ali je ona, u
vi{e navrata
zvala i insisti-
rala da se po{a-
qe policijska
patrola. Tra}ila
je i da je neko
drugi saslu{a, u-
verena da }e bo-
qe razumeti wen
strah. Posle dva-
desetak minuta
prestala je da zo-
ve. [ta se desilo
niko ne zna, ve-
rovatno je pas
sam oti{ao. i da su poku{ali da gledam sportski program na TV-u,
Za razliku od pre- ga uni{te koriste- razgovaram sa rodbinom i slu{am
|a{wih slu~ajeva, gde }i vodu za pi}e sa na{u himnu, a onda po~iwe pe~e-
se policija nije anga- Golije, kao i vinom we i sagorevawe mog tela toplot-
`ovala, u slede}em kupqenim u marke- nom (usmerenom) energijom,
slu~aju je morala. Na- tu na Aerodromu. bolovi i rane po telu postaju ne-
ime, nedavno je krenu- podno{qive. Ali, kako me nisu
la ~itava serija Teorija zavere prisilili i realizovali bolesne
telefonskih poziva, Tvrdio je da mu ideje da im predam stan poja~ali
najpre iz „Metroa”, pa prete smr}u iskqu- su nasiqe koje se ogleda u slede-
iz „Roda centra”, zbog ~ivo no}u, nasilno }em: koriste kosmi~ku energiju,
mu{karca koji je sa zastra{uju, ugro`a- hemijska sredstva, magnetne tala-
kacigom na glavi i na- vaju mu zdravqe u- se i energetske i crnomagijske na-
vu~enim rukavicama potrebom verskih pade i mikro-~ipove”.
jurio kolicima pored obi~aja, stalno ga Po`alio se policiji da mu je
rafova, glasno podra- prislu{kuju i pra- dva puta povi{en pritisak, jer su
`avaji}i turirawe te, koriste hemij- mu u predelu srca ubacili mikro-
motocikla. Qudi se sklawali ko je ve} du`e vreme `rtva sekti i ska sredstva, vi{e puta ga ~ip, uz pomo} kojeg mu, kada oni
pred wegovim naletima, stvorila da je neophodno hitno reagovawe prisiqavju}i da im preda kqu~e- ho}e, pove}avaju broj sr~anih otk-
se pometwa, ukqu~ilo se obezbe|e- policije. Navodno, pripadnici ve od stana... kucaja. Napomiwe i da su ga pri-
we. ^ovek je priveden kod sudije za neke sekte prika~ili su mu vante- Da bi policiji bilo jasno da se padnici sekte prvi put napali na
prekr{aje, gde je i nov~ano ka- lesno mikro~ipove kojim direkt- radi o ozbiqnom ~oveku, o sebi je Uskrs pro{le godine ta~no u pod-
`wen. no uti~u na wegovo zdravqe samo napisao: „[ta god da sam u `ivotu ne, kada je zamalo prega`en koli-
Jedan ovda{wi penzioner ~itko zato {to nije hteo da im prepi{e radio bilo je qudski i normalno. ma na Aerodromu, koja su i{la u
je ispisao dve stranice o tome ka- stan, u kome `ivi sam. Napisao je Kad jedem i radim slu{am vesti, koloni dva puta po tri automobi-
la.
Uvidom u lekarsku evidenciju, a
i u li~nim kontaktu, policija ni-
je uo~ila povrede o kojima je pri-
~ao, niti da je psihijatrijski
pacijent.
Slede}i primer ti~e se jedne
saobra}ajke. Voz je, no}u, udario
~oveka na pruzi, on je smrtno
stradao, pa je policija iza{la da
obavi uvi|aj. Okupili su se i qu-
di iz okolnih ku}a, a policajci
su se raspitivali da li neko zna
ko je `rtva. Iz mase se ~uo glas:
„Bre, to je na{ kom{ija”. ^as po-
sla pade dogovor da jedna grupica
ode kod supruge stradalog i izjavi
sau~e{}e. Zvonili su kom{inici
na vrata, ona iza{la u spava}ici,
a kom{ije, onako izokola, ispri-
~a~e da su videli kako je lokomo-
tiva udarila wenog mu`a, te da je
boqe da to ~uje od wih nego od ne-
kog drugog. Bunovna `ena prvo se
zaprepastila, a onda im odgovo-
rila: „[ta vam je qudi, moj mu`
je do{ao jo{ u osam sati, zajedno
smo legli da spavamo. Eno ga u
krevetu”.
Potom su svi u{li u ku}u da
proslave {to je kom{ija `iv, a po-
sle se vratili da ka`u policiji da
su, ipak, pogre{ili.
Elizabeta JOVANOVI]
Ilustracija: G. Milenkovi}
www.kragujevacke.rs Четвртак, 31. децембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 25
Веровања
NOVOGODI[WI OBI^AJI U SVETU

Prase donosi
sre}u Od verovawa
da visoki
tamnokosi
qudi donose
sre}u ako ih sretnete do rituala u kojima
u~estvuje i sam kraq, gotovo sve zemqe pro-
vode ku-
sveta imaju neke svoje ~udne i neobi~ne paju}i se u
novogodi{we obi~aje i verovawa rekama, jeze-
rima i bazenima,
irom sveta, dola- sviwetinom i uz spravqawe doma-

Ш
zak Nove godine
proslavqa se na
gradskim trgovi-
ma uz vatromet,
sa prijateqima,
rodbinom, u re-
storanima ili kod ku}e, obi~no
uz bogatu trpezu. Ipak, od zemqe
do zemqe svuda postoje i auten-
ti~ni rituali i obi~aji, ~esto
zasnovani na sujeverju i verova-
wima da }e se ne{to dogoditi ili
izbe}i u novoj godini, ukoliko se
postupi ili ne postupi na pravi
na~in. Nekih specifi~nih obi-
~aja za ovaj praznik kod Srba ne-
ma, ~ak ni kada je re~ o trpezi,
koja je uvek za novogodi{wu no}
ne{to „ja~a”, a u svetu se za taj
dan tradicionalno spravqaju od-
re|ena jela i poslastice.
U mnogim kulturama se, recimo,
veruje da sve {to je kru`nog ili
prstenastog oblika donosi sre}u,
{to simbolizuje „pun krug”, ta~ni-
je zavr{etak jednog ciklusa od god-
inu dana. Holan|ani, stoga, ~esto
Novu godinu proslavqaju u`ivaju-
}i u krofnama, jer veruju da }e im
to doneti sre}u. U SAD, posebno u
ju`nim dr`avama, na meniju je go-
tovo obavezno pasuq krem boje sa
papri~icama.
Kupus i piri-
na~ su tako|e
~esti.
Kao u Americi,
i u Austriji se pra-
se smatra `ivotiwom
koja donosi sre}u i simbo-
lizuje napredak. Pa osim ove vr-
ste mesa, uobi~ajeni su i
slatki{i u obliku praseta, od
marcipana, ~okolade... Intere-
santno je da se u nekim krajevima
Austrije veruje da je susretawe
stare `ene za Novu godinu – lo{
predznak. Belgijanci tako|e vole
svoje `ivotiwe, a osim {to im o-
stave po~asno mesto na stolu,
farmeri obi~no blagosiqaju one
koje su „pretekle” i po`ele im
sre}nu Novu godinu.
U Danskoj najvi{e stradaju ba-
kalari servirani sa keqom, a do-
brim znamewem se smatra i hrpa
razbijenog starog posu|a u dnu u-
laznih vrata. U Nema~koj postoji,
i na na{im prostorima poznat, o-
bi~aj da se za Novu godinu sipa o-
topqeno olovo u vodu i predvi|a
budu}nost u zavisnosti od oblika
koji se uka`e. Srce i prsten zna~e
ven~awe, brod putovawe, prase (o-
pet) da }e godina biti plodna.
Nemci ~esto praktikuju i da od
svakog jela koje je na trpezi ostave
po komad u tawiru, dok ne pro|e
pono}, {to simbolizuje popuwe-
nost zaliha. Riba je glavno jelo, a
uvek poslovi~ni Nemci neretko u
nov~anik stave i malo krqu{ti,
da im naredna godina bude dobra i
s finansijske strane.
Holan|ani se za praznike po-
sve}uju ~i{}ewu doma, uz no{ewe
gran~ica smreke po ku}i koje se
zatim spaquju zajedno sa bolesti-
ma i bakterijama koje su pokupi-
le. Tako|e, kao i u Engleskoj,
osoba koja prva kro~i na prag ku-
}e na Novu godinu odredi}e sre-
}u porodice u narednoj godini.
Po`eqno je da to bude osoba tam-
nije kose i puti.
Za razliku od Danaca i Nemaca,
Ma|ari veruju da riba na pra-
zni~noj trpezi zna~i nesre}u, dok
se
sa svim
druga~ije ko-
tiraju prasetina i
mahunasto povr}e, a posebnu
sre}u donosi prase}i rep. Na Fi-
lipinima se na stolu na|e uvek
12 razli~itih vo}ki za svaki od
12 meseca u godini, dok se u ru-
ralnim podru~jima praznik obe-
le`ava i udarawem u {erpe i
tigawe kako bi se oterale zle si-
le. U [paniji i latinoameri~-
kim zemqama obavezno je gro`|e,
pri ~emu se tradicionalno poje-
de 12 zrna u pono} {to, veruje se,
donosi sre}u i prosperitet poro-
dici. U Portoriku se, pak, prosi-
pa kanta vode na ulicu sa kojom i
sve nevoqe, a poneko pospe i malo
{e}era oko ku}e i unutar we.
Brazilci, odeveni u belo, boju
sre}e, tradicionalno za Novu go-
dinu odlaze na neku od pla`a, za-
misle `equ i polo`e cve}e u
okean. Obi~aj je i da se pale sve}e
u pesku, a na trpezi se prvog dana
u godini nalaze supa od so~iva i
pirina~. Argentinci praznik
}eg hleba, Australijan-
ci organizovano odlaze na
piknik na pla`i. Suprotno od
Danaca, Tajvanci izbegavaju da
polome bilo {ta za stolom, kao i
svaku vrstu rasprave. U Japanu je
jedan od obi~aja je i 108 udaraca
zvonom, ~ime se vernici „pro~i-
{}avaju” od 108 zemaqskih `eqa.
Ipak, apsolutni pobednici u
proslavi Nove godine su stanov-
nici Svazilenda, a u proslavi ak-
tivno u~estvuje i sam kraq. Pre
po~etka sve~anosti, kraq se po-
vla~i u izolaciju, dok wegovi po-
danici izvr{avaju jedan po jedan
ritual, me|u kojima je i skupqa-
we pene sa vrha talasa na svim ve-
}im rekama u zemqi. Kona~no,
proslava kulminira pozivawem
kraqa da se pridru`i narodu.
Kraqevo telo je u potpunosti pre-
kriveno travom, lice raznim me-
lemima. Ceo festival traje
nekoliko dana i jedan je od najve-
}ih i najupe~atqivijih afri~-
kih festivala uop{te, s obzirom
da u wemu u~estvuje prakti~no svo
stanovni{tvo ove male ju`noa-
fri~ke zemqe.
Nikola STEFANOVI]

SMS PROTERAO [TAMPANE ^ESTIKE

Mobilni Deda Mraz

Obi~aj da jedni drugima {aqe-
mo lepe `eqe za nastupaju}e
praznike putem ~estitki gotovo
se izgubio, slikovite karte za-
menili SMS i poruke elek-
tronskom po{tom
o{tanski sandu~i}i Kragujev~a-
za nastupaju}e praznike putem ~estitki go-
tovo se izgubio krajem devedesetih, kada su
na{tampane karte zamenile SMS poruke
ili ~estitke poslate elektronskom po{tom.
Ipak, tezge koje se tradicionalno krajem
decembra svake godine nare|aju pored Suda
pune su ~estitki. Iako je ponuda vi{e nego
raznovrsna i „za sva~iji xep”, kupaca gotovo
da nema. Za ceo sat {etwe u kupovini smo za-
tekli samo jednu jednu Kragujev~anku.
novogodi{we ~estitke, `ali se da ovih dana
nije imala ba{ puno posla, ali pomiwe i
one Kragujev~ane koji svake godine dolaze da
ba{ kod we kupe ~estitke.
Prodavac kwiga @eqko \or|evi} do pro-
{le godine je tako|e pred Novu godinu pro-
davao ~estitke, ali je, videv{i da posao ne
ide, „digao ruke”. Ipak, nada se da }e se fi-
ni obi~aj vratiti u „modu”.
Istina, slawe prave ~estitke zahteva ma-

П
ne redovno „obraduju” nekim ra-
~unom, „~estitkom” za komuna-
lije, „srda~nim ” pismom iz ban-
ke ili gomilom besmislenih re-
klamnih flajera. Malo je onih
koji se mogu pohvaliti da su u de-
cembru iz bele koverte izvukli nasmejano
lice Deda Mraza, sliku novogodi{we jelke
ili kakvog idili~nog prozora pod snegom.
Obi~aj da jedni drugima {aqemo lepe `eqe
MILIANA REDOVNO KUPUJE ^ESTITKE KOD MILKE
- Svake godine svojim najmilijima po{a-
qem ~estitku. Bez obzira na to {to se sa po-
rodicom i prijateqima vi|am svakodnevno,
ipak im po{aqem ~estitku. Smatram da je to
lep na~in da nekome poka`ete kako vam je
drag i kako mislite na wega. Svoje unuke ta-
ko|e u~im ovom finom obi~aju koji se, na
`alost, izgubio, pri~a gospo|a Milijana.
Prodava~ica Milka, koja ve} 15 godina na
istom {tandu kod Suda prodaje iskqu~ivo
lo vi{e truda od kuckawa SMS-a ili mejla.
Treba je izabrati, od{etati do po{te, a i
tro{ak je ve}i, po{to ~estitka ko{ta izme-
|u 10 i 70 dinara, a po{tanska usluga za sla-
we u Srbiji iznosi 22 dinara.
^estitke se mogu kupiti i u samoj po{ti.
Uglavnom su u pitawu one od kojih prihod
ide za razli~ite humanitarne akcije. Na taj
na~in po{iqac ima mogu}nost ne samo da
obraduje svoje najmilije ve} i da u~ini do-
bro delo.
- Obi~aj da za novogodi{we i bo`i}ne
praznike {aqu ~estitke zadr`ale su uglav-
nom firme, pogotovo {to imaju mogu}nost
da ovu uslugu plate preko ra~una. Gra|ani,
na `alost, to ~ine mnogo re|e nego pre dese-
tak godina, ka`e Svetlana Dabovi}, koordi-
nator za marketing i prodaju u ovda{woj
Po{ti.
Pre petnaestak godina, ka`u u kraguje-
va~koj Po{ti, slalo se na stotine hiqada
~estitki. Radnici u po{tanskom centru
ponekad nisu do polovine februara uspe-
vali da razvrstaju sve po{iqke! Po{tom
se najbli`i mogu obradovati i kwigom
ili igra~kom, rokovnikom ili sli~nim
poklonom, ali se i ta mogu}nost retko ko-
risti.
Za razliku od „Po{ta Srbije”, koje se od
novogodi{wih i bo`i}nih praznika ne}e
mnogo ovajditi, u „Telekomu” posao cveta.
Preko Mobilne telefonije Srbije (mts), ko-
ja ima najbrojniju mobilnu mre`u u zemqi,
tokom novogodi{wih praznika pro{lo je
rekordnih 186 miliona SMS i MMS poru-
ka, saop{tio je u januaru 2009. godine „Te-
lekom Srbije”.
SVE MAWE [TAMPANIH ^ESTITKI -
SVETLANA DABOVI] IZ PO[TE
Korisnici mts su posledweg dana pro{le
godine i prva dva dana januara 2009. razme-
nili ukupno 185.960.932 ~estitke putem
SMS poruka.
U novogodi{woj no}i, od 20 ~asova 31. de-
cembra do osam ~asova 1. januara, poslato je
gotovo 38 miliona lepih `eqa za godinu ko-
ja dolazi. Samo u periodu najintenzivnijeg
SMS saobra}aja, od pono}i do dva sata uju-
tro, kroz mts mre`u pro{lo je 9,3 miliona
poruka, a 1. januara ~ak 79,3 miliona! Ovoj
cifri treba dodati i poruke druga dva mo-
bilna operatera, kao i sli~ice i poruke ko-
je se {aqu putem elektronske po{te, a
nemogu}e ih je izbrojati.
Evidentno je da se Nova godina i Bo`i} i
te kako ~estitaju. Me|utim, umesto u ladi-
ci, uspomene na lepe `eqe za neko od pro-
{lih leta ~uvaju se u inboksu mobilnog
telefona ili elektronske adrese. Ipak, naj-
~e{}i slu~aj je da se ovako poslate poruke i
sli~ice jednim pritiskom na dugme jedno-
stavno izbri{u.
Marija OBRENOVI]
26 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009.
[TA JE U KRAGUJEVA^KOJ KULTURI U 2009. GODINI BILO ZA POHVALU, A [TA NIJE
Za malo para – prili~no muzike
Godinu koja isti~e
obele`ili su brojni
festivali, zna~ajni
koncerti, likovne
izlo`be, vredna
kwi`evna dela,
zna~ajna dostignu}a
i nagrade kolektiva
i pojedinaca.
Najve}i problem
– nedostatak
adekvatnih prostora
za kvalitetne
programe, o bioskopu
da i ne pri~amo
godini koju je u svim
У
sferama `ivota obele-
`ila kriza i u dr`avi
koja o kulturi ni u mno-
go boqim vremenima ni-
je vodila dovoqno ra-
~una, mo`da bi trebalo
re}i da je veliki uspeh i {to su
se mnoge kulturne institucije u-
op{te odr`ale, {to su imale bi-
lo kakve programe i {to ih nisu
napustili najkreativniji qudi.
Svejedno da li je u pitawu javni
ili privatni sektor, jer kada je
buxet za kulturu prepolovqen i
mali uspeh postaje veliki, a raz-
loga za kritiku znatno je mawe ne-
go ranije.
Ipak, 2009. osta}e obele`ena
kao godina u kojoj je donet Zakon o
kulturi, kojim bi, nakon 17 godi-
na, ta oblast trebalo da bude sis-
temski ure|ena. Neke od va`nih
novina Zakona, koji je izazvao
brojne opre~ne ocene i polemike,
su formirawe Nacionalnog save-
ta za kulturu, definisawe op{teg
nacionalnog interesa u toj obla-
sti i poboq{awe socijalnog po-
lo`aja samostalnih umetnika.
[ta se, u takvoj „situaciji” i
„klimi” radilo i uradilo u kra-
gujeva~koj kulturi imali ste pri-
liku da sami vidite, ~ujete ili
pro~itate i u „Kragujeva~kim”. I-
pak, kao i svake godine, na{a re-
dakcija zamolila je nekoliko
poslenika iz ove oblasti da, naj-
kra}e, odgovore na pitawe: {ta je
u kragujeva~koj kulturi u 2009. go-
dini bilo za pohvalu, a {ta nije.
Evo i kako su nam odgovorili.
VLADIMIR PAUNOVI}, NVO
„MillenniuM”:
Za pohvalu su vangradska priz-
nawa. Izdvojio bih Demi}a, Voji-
na, mlade glumce, Salon kari-
kature, \anija u fini{u...
Lepo je bilo i kada alternati-
va do~eka neku godi{wicu, zna~i
ne samo pre`ivi, nego i postane
deo tradicije. Tu mislim na dece-
niju i po benda ^BS, kao i poziv
Aci „Propagandi” da pi{e pesmu
^oli}u. Ali i na Vidosavqev al-
ternativni kulturni centar.
Negativno je bilo uzurpirawe
tu|eg prostora. Kragujeva~ka kul-
tura ve~ito kuburi sa wim i u ta-
www.kragujevacke.rs
Kultura
kvoj situaciji imate da se neo- nije obnovio rad nijed-
snovano pola`e pravo na gradske nog bioskopa. Grad bez
kulturne prostore koje bi treba- bioskopa u dvadeset pr-
lo da koriste svi gra|ani. vom veku ne opravdava
Nije dobra ni pojava diletan- taj status.
tizma u vidu sindroma tzv. „mena-
xerskih Marica”. Tr`i{te je Miodrag Stojilo-
zahtevno i surovo, prihodi su ne- vi}, koordinator za
stalni i mali, a svrha postojawa saradwu u oblasti kul-
su kulturne potrebe gra|ana. ture:
Bio je primetan nedostatak to- Protekla godina je u
lerancije. Tvrdim da je 200 kra- Kragujevac donela An-
gujeva~kih posetilaca, kao 2.000 dri}evu nagradu na-
u Beogradu. 0,1 posto. Treba se {em kwi`evniku
strpiti, bi}e i ovde ekskluzive u Miroslavu Demi}u;
muzici, filmu, teatru, izlo`ba- stigla je vest da je Sla-
ma... Ali, treba da se radi. Uosta- voqub Gali} \ani, kra-
lom, zato i postoje nove godine i gujeva~ki zlatar, ali i
nove {anse. umetnik, dobitnik Vu-
kove nagrade u oblasti
umetnosti za proteklu
godinu; film Vojina
Vasovi}a „Da{ak”, po-
brao je aplauze, nagra-
de i priznawa na vi{e
svetskih festivala;
KRAGUJEVA^KI JESEWI SAJAM KWIGA PRIVUKAO JE VELIKI BROJ POSETILACA, predstava „Siroti ma-
ALI SU IZOSTALA ZVU^NA IMENA IZDAVA^A li hr~ki” u produkci-
ji „[elter scene”,
Prvo, nedostatak produkcije. uvr{}ena je u repertoar Zvezdara
Porast u kvantitativnom smislu teatara. Jubilarni, 15. Me|una-
svakako ne bi bio garant kvalite- rodni salon antiratne karikatu-
MILOMIR RAKI}, glumac: ta, ali bi, slo`i}ete se, pove}ao re „Kragujevac 2009”, predstavio
Ono {to je na sebe skrenulo pa- {anse da se ne{to dobro i kvali- se publici u najvi{em me|una-
`wu u pozori{nom `ivotu Kragu- tetno desi. rodnom predstavni{tvu – Ujedi-
jevca u protekloj godini je pre- wenim nacijama u Wujorku; pre-
U prethodnom periodu ose}alo dstava „Klub novi svetski pore-
dstava Kwa`evsko-srpskog teatra
se i da iza retkih kvalitetnih po- dak” bila je pozori{no osve`ewe
„Klub - novi svetski poredak“ re- duhvata nije stajalo ozbiqno ba- i pobrala je nagrade na doma}oj i
diteqa Aleksandra Dun|erovi-
vqewe pozori{nim marketingom, inostranoj sceni; privatna gale-
}a. Ovo nije samo dobra anga`o- koje bi podrazumevalo prethodno rija „Rima”, u partnerstvu sa gra-
vana predstava koja svojim kvali- istra`ivawe tr`i{ta, kvalitet- grom slu~aja, vi{e okrenut izda- dom, obezbedila nam je privi-
tetom, formom i pitawima koji- no i adekvatno prezentovawe pro- va~koj delatnosti. Mislim da su legiju da vidimo nekoliko izuzet-
ma se bavi privla~i publiku, ve} izvoda, a ne samo produkovawe uspehu kragujeva~ke kulture u nih izlo`bi.
je i predstava koja je dala glumcu reklama koje jednostavno treba 2009. godini dobrim delom do- Festivali – „Zlatna iskra”,
ograni~enu slobodu, ba{ onu za pro~itati. Bez ovoga su neki do- prinele i kwige kragujeva~ih au- „JoakimFest”, Me|unarodni fes-
kojom svaki glumac traga. Pred- bri projekti bili samo kvalitet- tival kamernih horova, „Joaki-
tora. Izdvajam kwigu aforizama
stava je u svakom svom delu po- ni momenti na kulturnom tr- mInterFest” – bili su za ste-
„Fundamentalno dno” Ra{e Pape- penik ili dva kvalitetniji, ra-
{tovala zakon nu`nosti i, po `i{tu.
Ostavqam drugima da na pozi- {a, kwigu kratke proze „Molski znovrsniji, sveobuhvatniji od
mom mi{qewu, predstavqa jedan akordi” Mirka Demi}a (Andri}e-
tivnu ili negativnu stranu ove prethodnih. Zahvaquju}i entuzi-
celoviti pozori{ni projekat ko- va nagrada), kwigu poezije „Zbog-
pri~e stave ono {to se stvaralo
ji sadr`i sve one elemente koji ga tokom 2009. u ku}i u kojoj ja ra- om Lu Salome, k}i ruskog
~ine vrlo dobrim i autorskim i dim, Pozori{tu za decu Kraguje- generala” \or|a Savi}a, kao i,
repertoarskim potezom u 2009. vac. nisam skroman, moju kwigu „Ma-
godini. la no}na po{ta”, koja je prva kwi-
Na pitawe {ta nije za pohvalu ima ZORAN SPASOJEVI}, kwi`evnik: ga i-mejl arta u svetu.
nekoliko stvari koje bih istakao. Protekle godine bio sam, i- Za Kragujevac nije dobro {to
НА КРАЈУ ГОДИНЕ
Dodeqene nacionalne penzije ~ari Milan Vlaj~i} i Petar Volk, etnomuzikolog
Dragoslav Devi}, istori~ar umetnosti Jerko De-
NA SAMOM KRAJU godine, Vlada Srbije usvojila je negri, istori~ar filma Dejan Kosanovi}, pozo- jazmu Vojislava Spasi}a, u~iwen
re{ewe o dodeli posebnih priznawa umetnicima ri{ni rediteq Radoslav Dori}, scenograf je jo{ jedan korak ka stvarawu op-
@ivorad Kuki}, pozori{ni kriti~ari Feliks erske scene u Kragujevcu, NVO
za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Repu-
Pa{i} i Dejan Pen~i}-Poqanski, filmski redi-
blike Srbije. Na spisku onih kojima je pripala, „Milenijum” je, uz podr{ku Min-
teq Olga Petrovi}, grafi~ar Halil Tikve{ i ka-
kako to u `argonu zovu, nacionalna penzija su 52 istarstva kulture i grada i u
rikaturista Branislav Coni}.
imena, {to je za tri vi{e u odnosu na odluku ko- partnerstvu sa RTK, snimila ser-
misije. ijal o urbanim vrednostima Kra-
Posebna priznawa za vrhunski doprinos naci- Godi{wa izlo`ba gujevca u drugoj polovini pro-
onalnoj kulturi Republike Srbije dobili su kwi- KUK-a {log veka. Grad, u saradwi sa
`evnici Slavko Alma`an, Jovica A}in, Risto „Slu`benim glasnikom”, pripre-
Vasilevski, Ivan Ga|anski, Deak Ferenc, Milan U ART KAFE GALERIJI Studentskog kulturnog cen- ma Leksikon Kragujevca, kapital-
\or|evi}, Radoslav Zlatanovi}, Pero Zubac, Mi- tra na kraju godine otvorena je izlo`ba Kraguje- no izdawe, koje }e biti pla-
lan Komneni}, Tawa Kragujevi}, Ladik Katalin, va~kog udru`ewa karikaturista. Naziv izlo`be je tforma za budu}e serioznije en-
ciklopedijsko istra`ivawe pro-
Milosav Mirkovi}, Milo{ Petrovi}, Radomir „KG- urbano”, a kao i svake godine veliki broj ov-
Putnik, Jovan Radulovi}, Biserka Raj~i}, Vido- da{wih karikaturista se prijavio na ovu mani- {losti i savremenosti ne samo
sav Stevanovi}, Bora ]osi}, Radivoj [ejtinac. festaciju. wenog centra ve} ukupne [uma-
Zatim slikari: Biqana Vilimon, Milana Jevti}, dije. Kragujevac je bio te`i{ni
Ni~eva Kosti}, Bo`idar Miloradovi}, Radoslav grad plasirawa programa Gete in-
Ve~e kratkih pri~a stituta iz Beograda, {to je ovda-
Trkuqa, Stjepan Fileki i tri glumice: Neda Ar-
neri}, Du{ica @egarac i Rada \uri~in. {woj publici omogu}ilo vi{e
KWI`EVNI KLUB SKC zatvorio je ovogodi{wa
U oblasti muzike to su: Jovan Adamov, Zvonko vrhunskih izlo`bi, koncerata,
literarna de{avawa zanimqivim programom po-
Bogdan, Predrag Ivanovi}, Aleksandar Ili}, Ko- pozori{nih predstava. Ovaj niz
sve}enom kratkoj pri~i. Re~ je o pionirskim po-
rnelije Kova~, Bo`idar - Boki Milo{evi}, Svet- duhvatu, odnosno prvoj kwi`evnoj ve~eri u SKC-u nije vrednosni redosled, ve} ilu-
lana Stevi}-Vukosavqevi}. na kojoj su se mogle ~uti iskqu~ivo kratke pri~e. stracija, kojoj nedostaju jo{ dese-
Dobitnici nacionalne penzije su i Vera Vla- Kragujeva~koj publici predstavili su se Damir tine programa.
ji}, rediteq animiranog filma, arhitekte Mi- Nedi}, Radica Jovanovi}, Pavle Lekovi}, Mili- Ono {to nije za pohvalu je ne-
lan Lojanica i Mihajlo Mitrovi}, Mihajlo ca Petrovi}, Uro{ Markovi}, Dragana Vu~kovi}, dovoqan napor pojedinih ustano-
Mitrovi}, balerine Milica Bjeli} i Mira [i- Ivan Tomi} Mister, Violeta Ivanovi} i Vladi- va kulture da se programskim
qegovi}, filmski monta`er Marko Babac, kriti- mir Peri}. delovawem nametnu kao regional-
ne, tragom onoga {to ~ini Pozo-
www.kragujevacke.rs
ri{te za decu. Osim toga, ~ini mi
se da nije dovoqno prisutna svest
o zna~aju kulture kao razvojnog
resursa i nezaobilaznog elemen-
ta ukupnog liderstva jedne sredi-
ne poput Kragujevca, koja na to
pretenduje. Te svesti nema dovoq-
no ni kod pojedinaca koji kreira-
ju razvojne potencijale grada, ali
ni kod privrednih subjekata vi-
sokih razvojnih potencijala, ko-
ji se legitimi{u kao ekonomski
predvodnici.
NENAD GLI{I}, kwi`evnik i
saradnik za izdava{tvo u SKC-u:
Po{to sam ~ovek „od pera”, lo-
gi~no je da je za mene najpozitiv-
niji doga|aj Andri}eva nagrada za
„Molske akorde” Mirka Demi}a.
Mislim da je kragujeva~ka kul-
tura u 2009. godini bila naro~i-
to divna i ja bih je svakome od
srca preporu~io, pa prema tome
smatram da je sve za pohvalu.
KATARINA BABI}, kustos galeri-
je „Mostovi Balkana”:
U na{em gradu u 2009. godini
bilo je interesantnih kulturnih
doga|aja, a posebno bih izdvojila
~etvrti „JoakimInterFest”, koji
se tradicionalno odr`ava svake
godine od 7. do 15. oktobra u Kwa-
`evsko-srpskom teatru.
Na ovogodi{wem festivalu
Четвртак, 31. децембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 27
Kultura
prikazana je izuzetna predstava
„Theatre Collective”, po drami
„Vi{wik” Antona Pavlovi}a ^e-
hova.
SLOBODAN [TETI}, profesor
FILUM-a:
Nezahvalno je dati pravedan
sud o kulturnim manifestacija-
ma koje su obele`ile 2009. kul-
turnu kragujeva~ku godinu. Pra-
te}i du`i niz godina gotovo sve
va`nije manifestacije muzike,
slikarstva i pisane re~i, u prvi
plan bih stavio aktivnosti „ka-
merne” privatne galerije „Rima”
koja je u godini koja nam izmi~e
organizovala tri izlo`be na{ih
vrhunskih slikara: Qubice So-
ki} Cuce, Ilije Bosiqa i Marka
^elebonovi}a. ^udan spoj dva aka-
demika, Cuce Soki} i Marko ^e-
lebonovi}a, i fantazmagori~ni
svet marginalista Bosiqa, po me-
ni su zdrava izlaga~ka domi{qa-
tost kustosa. Poetike ovo troje
slikara u prostoru galerije „Ri-

ma” pokazale su svojim kvalitet-

OPERA „TAJNI BRAK”: DA JE ZAISTA RO\ENA NOVA OPERSKA
SCENA POTVR\UJE, NE SAMO WENA ORGANIZACIJA, VE] I USPEH KOD
PUBLIKE I WEN REPERTOAR
НА КРАЈУ ГОДИНЕ
Novi broj Koraka
NA SAMOM kraju godine objavqene su 11. i 12.
broj ~asopisa za kwi`evnost, umetnost i kulturu
„Koraci”. Dvobroj ~asopisa donosi, izme|u osta-
log, u rubrici „Me| javom i med snom” pesme @iv-
ka Nikoli}a, Petra Miloradovi}a i kratke pri~e
Bore Dra{kovi}a. Rubrika „Terazije” predstavqa
novu kwigu Jelene Lengold „Va{arski ma|ioni-
~ar”, u izdawu „Arhipelaga”, a rubrika „Meridi-
jani i paralele” nove prevode osam norve{kih
pesnika, a odabrani su i prevedeni radovi Marke-
sa, Eni Pru, Juen Vajt i Le{eka Kolakovskog.
U rubrici „Palete” predstavqen je Vidosav
Stevanovi}, a u „Rampi” drama „Luda lokomotiva”
Stanislava Vitkjevi~a.
Sve~ano otvarawe
Dobre kwige
IAKO JE KWI`ARA „Dobra kwiga“ u prizemqu Robne
ku}e „Beograd” otvorena jo{ pre nekoliko meseci,
tek su na kraju godine organizovali sve~ano otvarawe.
U ciqu pribli`avawa kwiga ~itaocima odo-
brili su deset posto popusta na sve kupovine kwi-
ga do 15. januara, a na sve~anom otvarawu svaki
kupac kwiga u vrednosti ve}oj od hiqadu dinara
mogao je da da izabere jednu od poklon kwiga.
U ponudi imaju veliki izbor kwiga, filmova,
muzike, igrica za ra~unare i konzole, ali i {kol-
ski pribor i kancelarijski materijal.
nim delima jednu novu dimenziju
Kragujevcu, na~iniv{i ga presto-
nicom slikarstva.
@elim da pomenem i 8. Me|u-
narodni festival kamernih ho-
rova, stalnu postavku Narodnog
muzeja u Kragujevcu i dolazak An-
dri}eve nagrade u ruke kragujev~-
kog kwi`evnika Mirka Demi}a,
kao i teatarska okupqawa oko fe-
stivala „JoakimInterFest”.
U narednoj 2010. godini treba
o~ekivati i vi{e od navedenog,
jer grad o~igledno ima velikih u-
metni~kih potencijala.
@IVOMIR RANKOVI}, direktor
„Abra{evi}a”:
Ova godina je bila te{ka, ne sa-
mo za ustanove kulture, ve} za sve
koji se bave realizacijom i orga-
nizacijom programa u ovoj obla-
sti.
„JoakimFest” je bio zanimqiv,
Novogodi{wi
koncert
CENTAR ZA NEGOVAWE tradicionalne kulture „A-
bra{evi}” na kraju godine predstavio se ovda-
{woj publici Novogodi{wim koncertom naj-
mla|ih ~lanova. Na koncertu sa vi{e od 350 u~e-
snika, predstavili su se i polaznici [kole nar-
odnih igara, mla|i i stariji de~ji folklorni
ansambl, omladinski i stariji omladinski an-
sambl, kao i solisti: Nevena Mili}evi}, Ivana
Milutinovi}, Neda Obradovi}, Danijela i Alek-
sandra Gli{ovi} i Vladimir Vu~enovi}.
Konkurs za sufinansirawe
programa
MINISTARSTVO KULTURE Srbije raspisalo je Kon-
kurs za sufinansirawe programa i projekata ko-
ji doprinose kvalitetom razvoju i prezentaciji
umetnosti i kulture za 2010. godinu. Posebna pa-
`wa bi}e posve}ena programima koji su od repu-
bli~kog zna~aja, visokog umetni~kog kvaliteta,
koji promovi{u nove umetni~ke forme i izraze,
doprinose decentralizaciji kulture i interkul-
turnom dijalogu. Pravo u~e{}a na konkursu ima-
ju ustanove, umetni~ka i druga udru`ewa i
organizacije i pravna lica, kao i pojedinci sa te-
ritorije Srbije.
Konkurs je otvoren do 31. januara 2010. godine.
PREDSTAVA „VI[WIK”: OVOGODI[WI „JOAKIMINTERFEST” POKAZAO
NAM JE DA JE POZORI[TU POTREBNA ENERGIJA I IDEJA, ^VRST STAV
BEZ KOMPROMISA, A NE SKUPA SCENOGRAFIJA I KOSTIMI
a posebno je zna~ajno {to je po-
krenuta incijativa da pozori{te
postane ustanova od nacionalnog
zna~aja. Istakao bih predstavu
„Klub - Novi svetski poredak”,
re~ je o komadu sa zanimqivim
rediteqskim re{ewem.
Bili smo u prilici da vidimo
i nekoliko odli~nih izlo`bi.
Izdvojio bih izlo`ba Prvoslava
Ili}a Slave u Ku}i prote Milo-
ja Barjaktarevi}a, izlo`bu Pe|e
Milosavqevi}a i vajara Miodra-
ga @ivkovi}a u Muzeju „21. okto-
bar”, a krajem godine izlo`bu
LUK-a i nekoliko postavki u ga-
leriji „Mostovi Balkana”
Pohvalio bih i manifestaciju
koja postaje tradicionalna, a re~
je o koncertu muzi~kih umetnika
Kragujevca, kao i „Oktoh” koji je
bio uspe{an, a posebno autorsko
ve~e Vojne Ne{i}.
I SKC nam je priredio neko-
liko odli~nih programa, a ista-
kao bih rad Akademskog pozo-
ri{ta (predstavu „Izviwavamo
se, mnogo se izviwavamo”), ali i
izlo`be studenata u Galeriji te
ustanove.
Sa druge strane, veliki je pro-
blem kragujeva~ke kulture, koji
postoji ve} godinama, nepostoja-
we kvalitetnih i adekvatnih pro-
stora u kojima }e se odr`avati
programi. U velikom raskoraku
su mogu}nosti i uslova u kojima
radimo. Ako zanemarimo finan-
sijske pote{ko}e mi nemamo u-
slova za rad - to se prote`e
decenijama.
ALEKSANDAR MILOJEVI}, vlas-
nik galerije „Rima”:
Ove godine istakao bih Me|u-
narodni festival kamernih ho-
rova i uputio sve pohvale
organizatorima. Smatram da je
izlo`ba Pe|e Milosavqevi}a to-
kom „No}i muzeja” u Muzeju „21.
oktobar” bila za svaku pohvalu.
Treba ista}i i da su Goran Raki}
i Bojan Ota{evi} imali zapa`e-
ne izlo`be u Beogradu. Posebno
bih pohvalio otvarawe „Kluba
Vidosav”, na{eg kwi`evnika Vi-
dosava Stevanovi}a, koji organi-
zuje odli~ne programe, izlo`be,
promocije, predavawa i koncerte.
Va`no je ista}i postojawe ovog
Kluba, jer u budu}nosti }e pri-
vatna inicijativa imati sve ve}i
zna~aj.
Ovu godini zavr{avamo lepom
ve{}u da je na{ Kragujeva~nin
Slavoqub Gali} \ani dobitnik
„Vukove nagrade”iz oblasti kul-
ture.
@eleo bih da uputim i dobro-
namernu kritiku. Smatram da
treba vi{e voditi ra~una o tome
{ta se sufinansira u kragujeva~-
koj kulturi, da ne sme da se desi
da nema novca za sadr`aje „prvog
reda”, a da se finansiraju sadr-
`aji bez ikakvog zna~aja.
Izlo`bena aktivnost u Narod-
nom muzeju mora biti na znatno
vi{em nivou, pogotovo {to tu ra-
de stru~ni kustosi i istori~ari
umetnosti. Treba se potruditi da
upravqawe Muzejom bude kvali-
tetnije i stru~nije.
28 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009.
DU[AN STEFANOVI] NUNE, NAJVERNIJI NAVIJA^
Samo Radni~ki i ni{ta vi{e
Stari Pivarac
Du{an Stefanovi}
Nune prvo gostovawe
sa voqenim klubom
„ubele`io” je jo{
1938. godine. Nije
propu{tao ni
treninge, a kamoli
utakmice, zbog kojih
je napu{tao
porodi~nu slavu,
svadbe u familiji
i ostavqao majstore
na nedovr{enoj
plo~i od ku}e.
Ispra}en je
uz navija~ke pesme
„Crvenih |avola”
ije neobi~no kad zvuk
Н
bubwa isprati pokoj-
nika od kapele do
grobnog mesta. Za naj-
vernije navija~e sa
tribina nije neobi~-
no ako je to i navija~-
ki dobo{ sa utakmica. Ali, ako
kr{tenica pokojnika glasi na
1930. godinu, a on je na posledwi
put ispra}en uz zvuke navija~kih
pesama uz „po~asnu stra`u” moma-
ka u dresovima i {alovima kluba,
onda to jeste posebna pri~a. Naj-
verniji navija~ fudbalskog kluba
„Radni~ki” Du{an Stefanovi} -
~ika Nune ba{ je to i zaslu`io.
Nema utakmice voqenog kluba
koju je propustio. Ni treninzi
„crvenih” mu nisu promicali. Ko
je bar jednom bio na utakmici mo-
rao da uo~i wegovu elegantnu po-
javu na tribini. Uvek sa
{e{irom, ko{uqa, kravata, ak-
tovka (u kojoj je okrepqewe za
mla|ane „|avole”).
- Od kako znam za sebe i za „Rad-
ni~ki”, pamtim ~ika Nuneta. On
je bio na stadionu jo{ dok sam kao
dete trenirao fudbal u mla|im
kategorijama. Karakteristi~na,
gospodska pojava, uvek sa {e{i-
rom. Ipak, nisam mogao ni da po-
mislim da }e kasnije, devede-
setih godina, i}i sa nama na sva-
ko gostovawe. Bio je vo|a ekipe
starijih koje od milo{te zovemo
„penzionerima”. Svi su ga po{to-
vali, i wegovi ispisnici, i najm-
la|i, ka`e Milan Arsenijevi}
Mane, jedan od vo|a navija~a.
Navija~ od pre „onog”
rata
Ba{ Manetu Nune je pri~ao da
je kao dete, davne 1938. godine, i-
{ao vozom na organizovana gosto-
vawa u Ni{ i U`ice i kako je
izgledao prvi, pravi stadion
„Radni~kog” sa drvenim tribina-
ma kod dana{we autobuske stani-
ce.
Uvek je u svojoj torbi imao ki-
flice, poga~ice, sendvi~e za
mla|e kad ih uhvati glad na nekom
putovawu.
- Na minus 25 znao je da se poja-
vi u [umaricama, kada nas je bi-
lo samo petnaestak, i iz torbe
izvadi termos sa „vru}om” da se
okrepimo, pri~a Mane.
Zbog toga i ne ~udi ikonogra-
fija wegove sahrane, jer je Du{a-
na Stefanovi}a, koji je preminuo
16. decembra, a sahrawen dva dana
kasnije, na Varo{kom grobqu is-
pratilo pedeset „Crvenih |avo-
la” uz zvuke Axinog bubwa. Na
Se}awa
ELEGANTNI GOSPODIN NA TRIBINI SA MLA\IM „\AVOLIMA”
NUNE SA RANIJE PREMINULIM DRUGOVIMA SA TRIBINA
sprovodu su bili ~lanovi uprave,
stariji igra~i i treneri, a vence
su nosili klinci koji treniraju
u mla|im kategorijama. To je po-
~ast koju nisu do`iveli ni mnogi
aktivni igra~i.
- Nije postojala utakmica „Rad-
ni~kog” gde se ~ika Nune nije po-
javqivao: Podgorica, Nik{i},
Golubovci, Budva... On je bio naj-
ve}i navija~ „Radni~kog” koji se
ikada pojavio. Uprkos godinama
nije propu{tao gostovawa, a ka-
moli utakmice kod ku}e. Znao je
sve igra~e i bio upoznat sa svim
problemima u klubu, na koje je do-
bronamerno ukazivao. Nosio je
bombone koje je delio klincima
posle treninga. Za wega smo svi
mi bili velika porodica, od i-
gra~a do navija~a. Sve nas je sma-
trao svojom decom, sa setom pri~a
Goran Ivanovi} ^etnik. Sa wim
se sla`e i Vladan Lazovi} Laze,
jedan od naj~e{}ih korisnika |a-
konija iz ~ika Nunetove torbe.
- Bio je stara garda i uvek pro-
tiv tu~a na stadionima. Kada smo
se 1996. godine izmirili sa Pir-
gosima u Pirotu, a ba{ je on bio
inicijator toga, ~ika Nunetu je
bilo puno srce. Ja sam ~itaju}i
stare tekstove o predratnim „|a-
volima” uvek zami{qao wega u
navija~kim vozovima „Radni~-
kog”, se}a se Laze, napomiwu}i a-
negdotu vezanu za Nunetovu `e-
nidbu: „Kad se `enio odveo je `e-
nu na centar i rekao: Ovo je moja
prva qubav, ti mo`e{ da bude{
druga”.
I wegova porodica potvr|uje
da je „Radni~ki” bio wegova najve-
}a strast.
- To nam je ~esto izgledalo pre-
terano, ali je on jednostavno bio
takav. Kada igra „Radni~ki” to je
za wega bilo - amin! Bio je u sta-
wu da ustane i ode na u-
takmicu sa porodi~ne
slave, \ur|evdana, i o-
stavi goste, da napusti
majstore koji su radi-
li plo~u na ku}i, ne
ode na svadbu sinovcu
ili kom{iji, pri~a
Boban Stefanovi},
Nunetov sin jedinac.
Dok pijuckamo raki-
jicu koju je Nune ispe-
kao ove godine, otkri-
vamo drugu, porodi~nu
stranu `ivota Du{ana
Stefanovi}a Nuneta,
koju nikada nije otkri-
vao na tribini. Pri~a
o wegovom `ivotu pok-
lapa se sa istorijom
starog Kragujevca od
pre mnogo decenija.
Du{an Stevanovi}
Nune ro|en je u Kragu-
POSLEDWA FOTOGRAFIJA
DU[ANA STEFANOVI]A NUNETA
jevcu 13. juna 1930. godine u Uli-
ci Miodraga Uro{evi}a broj 40,
na Pivarskom brdu, gde je i pro-
veo ~itav `ivot. Bio je najmla|e,
peto dete Milana i Radojke Ste-
fanovi} i imao je sestru blizna-
kiwu Du{anku. Otac mu je bio
metalski radnik, nosilac „So-
lunske spomenice”, ratnik koji
se ku}i vratio kao invalid.
- Imao je te{ko detiwstvo. Za-
nat je u~io u bravarskoj radwi
preko puta „Dubrovnika”. Na we-
gove o~i, za vreme savezni~kog
bombardovawe 1944. godine gine
mu majstor. Do kraja `ivota mu je
palio sve}u, a posle skoro pola
veka prona{ao je wegovu }erku
koja je bila lekar u Subotici i o-
ti{ao da se vidi sa wom. Ona ni-
je mogla da zaustavi suze kada ga je
videla, takav je pa`qiv bio moj o-
tac Nune, ka`e Boban.
Gospodin s navija~ke
tribine
Nune je dobro zapamtio glad za
vreme rata. Porodici je pri~ao
kako nisu imali {ta da jedu, pa je
on za jedan ru~ak odlazio kod tet-
ke u Jovanovac, ali bi u povratku
do Kragujevca ogladneo.
Kao bravar radio je 1946. godi-
ne ~uveni most u ]upriji preko
Morave, a godinu dana kasnije za-
poslio se u Vojnoj fabrici na re-
paraciji oru`ja zaplewenog u
ratu. Tu je izu~io i gasno zavari-
vawe i kasnije mnogo puta pobe-
|ivao na takmi~ewu metalskih
radnika Jugoslavije. Zbog toga je
proputovao svet.
- I ja sam kao mlad odlazio na
utakmice sa wim, ali sam na po-
~etku mislio da je wegova qubav
prema „Radni~kom” prenagla{e-
na. Me|utim, nije bilo tako. On
www.kragujevacke.rs
ga je obo`avao punih sedamdeset
godina, bez obzira na uspone i pa-
dove. Da li je igrao u prvoj ligi
ili po nekim selendrama, to za
wega nije imalo nikakav zna~aj,
ka`e sin Boban.
On pamti navija~ke fe{te iz
stare Jugoslavije, karavan „fi}a”
iz Kragujevca koji je krstario od
Qubqane do Titograda, pa do svih
utakmicama sa OFK-om, „Parti-
zanom” i „Zvezdom”.
- Wegov prijateq @ole sa{io
mu je navija~ku zastavu koja je bi-
la ve}a od automobila, a „fi}e”
su se stalno kvarile, tako da smo
na gostovawa putovali po dva da-
na. Taman jedan prokuva, popravi-
mo drugog „fi}u”, kad na tre}em
pukne guma. Ali, bila su to lepa
vremena, niko nas nigde nije ru-
`no do~ekao, a kamoli da nam za-
pali vozila ili razbije autobuse,
nastavqa Boban.
Vremenom su se svi u porodi-
ci, i supruga Qubinka i sin Slo-
bodan, kao i unuci Branko i
\or|e, navikli na Nunetovu
strast kada je u pitawu „Radni~-
ki”. Snaju Sawu je obo`avao, a ona
mu je ispuwavala `eqe i sprema-
la kiflice i poga~ice pred utak-
mice.
- On i wegovi prijateqi bili
su proleteri, gradska sirotiwa,
ali ih nikada niko nije video bez
odela, kravate, {e{ira. Furali
su fazon starih holivudskih zve-
zda ala Klerk Gebl, ka`e sin Bo-
ban.
Posledwa utakmica „Radni~-
kog” koju je gledao bila je 15. no-
vembra protiv Ma~ve u [apcu.
- Otputovao je s velikim napo-
rima. Vratio se i sutradan pao u
postequ. Vi{e nije ustao. Posled-
we kolo igralo se 22. novembra
protiv „Metalca” iz Kraqeva. I-
ako je bio u bolnici, zamolio me
je da ga odvedem na stadion. Hteo
sam, jer sam video ogromnu `equ u
wegovim o~ima, ali lekar to nije
dozvolio. Iako nije mogao da gov-
ori, sve vreme sam mu javqao re-
zultat, zavr{ava pri~u Boban
Stefanovi}.
- Bio je veran „Radni~kom” pu-
nih sedamdeset godina. Za sve to
vreme od kluba nije tra`io ama
ba{ ni{ta, ~ak ni najobi~niji
dres. Smatrao je da treba samo da-
vati. Bio je, stvarno, samo „Rad-
ni~ki” i ni{ta vi{e, zakqu~uje
^etnik pri~u o ~ika Nunetu.
Na posledwi po~inak ispra}en
je sa dresom i {alom voqenog
kluba i ~lanskom kartom „Crve-
nih |avola” broj jedan. Neka mu je
ve~na slava!
Zoran MI[I]
www.kragujevacke.rs Четвртак, 31. децембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 29
Разонода
Revizorska institucija je svoj izve{taj o
nepravilnostima u buxetu oka~ila na sajt. A mogla
je da ga oka~i i ma~ku o rep! Aleksandar ^OTRI]

САТИРА U vladi postoji Na{ sveop{ti

Iluzije
raspolo`ewe preporod odvija
Digla bi se kuka se u nemogu}im Vala, ni{ta mi nije te`e nego napisati tekst pred novo-
godi{we praznike. Jo{ kad pomislim kakva mi je bila godina
i motika, za obra~un sa koja je, hvala bogu, za nama, bilo bi tu mra~ewa na pretek.
mafijom. uslovima - pod Zanimqivo je da vi{e nikom ne pada na pamet ni da nas,
ali nema kvorum! nama! makar, la`e kako }e naredna godina biti uspe{nija. Sre}na
Ivko MIHAJLOVI] Treba samo jo{ Dragan RAJI^I]
budu}nost i boqi standard se vi{e i ne spomiwu. ^ak je i ak-
tuelni premijer, tim povodom, jedva ne{to promrqao kroz zube
odobrovoqiti ali, po{to ga, ina~e, ni{ta ne razumem dok pri~a, ne mogu vam
re}i da li je dao neko (la`no) obe}awe. Istina, mo`da je ne{to
[to mawi i mafiju! procedio kroz zube da ne}e biti crwe od crnog, tu`nije od
Milan TODOROV tu`nog, ni siroma{nije od siroma{nog.
mozak, lak{e se Toliko malo nikada niko nije tra`io od nove godine. I u
najgora vremena uvek se nekako radovalo novoj godini. Nisam
nosi glava! ne{to naro~ito dr`ala do ovog praznika, ali mi je pret-
Ivko MIHAJLOVI] prazni~na gungula, kao i svima, prijala. Jer, uvek je dobra
stvar veseqe bez konkretnog razloga.
Ako ni{ta drugo, odvajkada je ovo bio lep izgovor da se svi
dobro najedu i napiju. Deca su se radovla novogodi{wim
paketi}ima koje im je poklawala dobra kopija pravog Deda
Mraza. A u paketima... ^udo! Ledene kocke, tuti-fruti ~oko-
lade, ~itav asortiman iz Gorweg Milanovca, po~ev od eu-
rokrema, preko svih izdawa De~ijih novina... Posledweg dana
odlaze}e godine ku}e su mirisale na sarme (za koju se, u startu
znalo da je boqa drugi dan), rusku salatu, pe~ewe, sitne
kola~e...
U fri`iderima su hladili Rubinov viwak, Zve~evo kowak,
Fru{kogorski biser... Okupqala se rodbina, kom{ije, pri-
jateqi, sve~ano obu~eni za igrawe do zore i pad pod sto.
Neizbe`ne ondulacije i miris Larisinog laka za kosu skoro
da je nadja~avo miris hrane. Na televiziji su se re|ale najve}e
zvezde sada{wih susednih dr`ava. Za razliku od dana{wih
hiqadu na kojima nema ni{ta, onda{wa dva kanala su tre{tala
od programa. ^kaqa, Sedmorica mladih, picnuti g-din Za-
lepugin. I Mlakar, sa sve Helgom i Karapanxom, tek da ne{to
ne promakne na prazni~noj trpezi.
Karikatura Goran MILENKOVI] Gradovima su odjekivale sirotiwske petarde i „`abice”. Da
nam je tada neko bacio ovo {to koriste dana{wa deca mislili
bi da je po~eo rat. Plakalo se uz Tomu, davala se la`na
^im smo do{li na vlast okrenuli smo se obe}awa. Narednih dana, ceo grad je mirisao na kiseo kupus i
raso, pubertetlije su prepri~avele do`ivqaje sa svoje prve
iskqu~ivo sebi. Odmah nam je bilo jasno da se `urke. Sre}nici su se vra}ali sa putovawa, a po{tari
donosili okasnele ~estitke. Bila su to neka druga, po svoj
narodu ne mo`e ugoditi! Dragan RAJI^I] prilici, boqa vremena...
Ovih dana nekoliko prijateqa me je srelo i pitalo za{to i
 Morali smo da promenimo diktatora. Onaj stari vi{e nije
МАЈСТОРИ АФОРИЗМА

ja, kao moja kuma, nisam uplatila odlazak u Veneciju za novo-

Ne primewujem bio ni za {ta. godi{we praznike. Eto, ube|ivali su me, ba{ bi se nas dve lepo
autocenzuru.  Iz oltara bi ukrali! Neka im je Bog u pomo}i. dru`ile tamo i fino provele. Kakva Venecija, kakva kuma,
ni{ta mi nije bilo jasno. Gledala sam ih u ~udu, a onda sam
 Budi to {to jesi, samo pazi da te ne uhvate!
Ja znam o ~emu zare|ala po svojim kumama da vidim koja se to „oparila” i
 Za{ti}eni svedok: „Zakliwem se da }u govoriti istinu, trqa paso{. Nazvala sam jednu. Bila je sa detetom u bolnici.
ne smem pod uslovom da sam ovo ja.” Drugu sam prekinula ba{ uo~i neke sahrane na koju se za-
putila. Tre}a mi je kratko rekla da `uri ne{to da naslika ne
da mislim!  [ta vredi {to mi dobro gradimo kad temeqi to ne mogu da
bi li na brzinu prodala i ''povadila se s parama''. A, onda –
izdr`e!
Aleksandar ^OTRI] tap! Ona od koje sam se najmawe nadala.
 Ne mo`emo da pobegnemo od sebe. Nama jo{ niko nije ^ujem da si planirala da za praznike ode{ u Veneciju', bio
 Opet smo se pokazali u ru`nom svetlu, pa ste tako stekli je po~etak mog rafalnog ispitivawa. - Dobro, jesi li ti nor-
Mogao bih ja o ru`nu sliku o nama. malna? Zar ja treba posledwa da saznam? Qudi mi pri~aju, a ja
 Pamet nas je izdala. To je jo{ jedna pobeda duha nad nemam pojma o ~emu se radi.
ovoj vlasti da materijom. „Da, da, planirala sam da idem u Veneciju. Ovih dana me svi,
kao po komandi, pitaju {ta sam planirala za Novu godinu. I,
pi{em i u  Mi nismo od onih koji odmah skidaju ga}e. To je posledwa ja im, lepo, ka`em da sam planirala da idem u Veneciju. Svi
ta~ka na{eg programa.
superlativu,  I ti si jedna velika sviwa! Izvinite, ja pre|oh na ti.
ostanu zadivqeni i niko me nije pitao da li imam para, kada
idem, s kim. A, ja ni{ta nisam slagala. Pa, ja ve} godina plani-
ali ne `elim da  Za{to pravi{ budalu od sebe kad je tvoj otac taj posao ve}
ram, to mi je, zapravo, najve}a `eqa da novu godinu do~ekam u
Veneciji. Samo jo{ uvek nikako da skupim pare za taj provod.
time uvredim obavio! A, ina~e planiram. Stvarno”!
 Postmodernista: pisac koji je radwu svog romana Slatko sam se nasmejala. I, pre svega, obradovala. Jer, jo{
svoju smestio ~itaocima. uvek nisu uspeli da nam zavrnu onaj posledwi ventil novo-
 I ja znam da ni{ta ne znam, ali ne pravim od godi{weg odu{ka, makar on bio pusta ma{ta...
inteligenciju! toga filozofiju.
LEPA JELA
Dragan RAJI^I] Aleksandar BAQAK

Горан Миленковић
 30 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009. www.kragujevacke.rs
Разонода
ANA SAKI], glu- IVICA DA^I],
ОДВАЛЕ 2009.
mica: predsednik SPS-a:
- Prili~no sam za- - Da je Hitler bio Sr-
dovoqna sobom, a po- bin, na{i sudovi i wega
SLOBODAN jedinci mi ka`u da bi rehabilitovali.
MILOSAVQEVI], mnogo podse}am na
ministar trgovine: Merilin Monro.
- Tro{kovi za
hranu jesu visoki.
Ne znam da li su
cene visoke ili su
BATA @IVOJINOVI], glumac:
nam plate jo{ uvek
- Ko mo`e da tvrdi da je Slobodan Milo{e-
niske.
vi} mrtav. Ja u to ne verujem, a niko ga iz Srbi-
je i nije video mrtvog. ACA LUKAS, peva~:
- Ne mora da zna~i da je ne-
EMIR KUSTU- LEPA LUKI], peva~ica: ko Ciganin ako su mu mama i
RICA, rediteq: - Kad budem umrla, volela bih da tata Cigani. Evo, ja sam peva~,
- Da Goranu na mom spomeniku pi{e: „Ovde le`i a moji roditeqi nisu bili pe-
Bregovi}u ni- Lepa Luki} – prvi put sama”. va~i.
sam dao {ansu
da pravi mu- MIRJANA MLA\AN DIN-
ziku u mojim KARANOVI], KI], ministar ekono-
filmovima, ni- glumica: mije:
ko za wega ne bi - Imam jednog - [qiva je univer-
~uo, zavr{io bi mu{kog zalni proizvod. Od we
kao porno glu- prijateqa koji mo`ete da se najedete
mac. je, u stvari, ako ste gladni, a ako
moja dobra vam krene lo{e – mo-
drugarica `ete i da se napijete.
– jer je gej.

TOMISLAV NIKOLI],
predsednik Srpske napredne
stranke:
- Neki mi prebacuju da sa
{ezdeset godina nisam zavr-
{io fakultet. Istina je da
sam zavr{io menaxment, {to
se vidi ~im progovorim.

SVETISLAV BASARA,
DRAGAN KOJI] KE- kwi`evnik: SLAVICA ]UKTERA[,
BA, peva~: - Staqin i Tito – to su dva peva~ica:
VUK JEREMI], ministar ino- - Kad su velike vru}i- ~oveka koji su zadali smrtni - Nemam nameru da se u
stranih poslova: ne, ja se najboqe rashla- udarac komunizmu. skorijoj budu}nosti ostva-
- Na Kembrixu, gde sam studi- |ujem mislima. rim kao majka.
rao fiziku, nau~io sam da nisam
najpametniji na svetu.
BOJAN MAROVI], peva~:
NEDA UKRA- - Niste ni svesni koliko
DEN, peva~ica: je te{ko detiwstvo kada i-
- Pro{le godine ma{ dugu kosu, pa si svima
sam jednom imala glavna atrakcija.
seks, ove nijednom,
a nemam ni vibra-
tor. U eri zaraza ne
pada mi na pamet da
mewam partnera.
MOMO KAPOR, pisac: JELENA
- Beogra|anke se ne `ale toli- KARLEU[A,
ko na gej tipove, koliko na pri- peva~ica:
vr`enost svojih mu`eva mamama. - Ja sam ve}
dve godine u
drugom stawu.

DEJAN MIHAJLOV,
savetnik predsednika
DSS:
- Ko{tunica se nije po-
ANA MIHAJLOVSKA, voditeq- vukao, on je prisutan u
ka: javnosti, ali to ne mo`e
- Ja sam uvek sre}na u qubavi. nigde da se vidi.
Ako ne volim nikog drugog, ja volim
sebe.
MILUTIN MRKOWI], mi-
nistar za infrastrukturu:
- Akcije su za mene suvi{e
savremene i ja se u to ne razu-
mem. Kao „stara {kola” bara-
tam samo ke{om.

TOMICA
MILOSAVQE-
VI], ministar
zdravqa:
- Barak Oba-
ma, po mnogim
elementima, u-
vodi svojevr-
stan srpski
MAJA NIKOLI], peva~ica: sistem u zdrav-
- Da bi mi se svideo, mu{ka- stvenu za{titu SUZANA MAN^I], vo-
rac mora da ima sve {to ja ne- SAD. diteqka:
DARA BUBAMARA, peva~ica: mam – da je smiren, fle- - Volela bih da budem
- Vrlo sam samokriti~na, naro- ksibilan i da ima ne{to u gla- stonoga. Tek onda bih mogla
~ito prema sebi. vi. da obujem sve svoje cipele.
www.kragujevacke.rs
KRAGUJEVA^KO TR@I[TE AFRODIZIJAKA
Cialis nas odr`ao, wemu hvala
Kragujevac je
odli~no snabdeveno
tr`i{te preparatima
koji poma`u
seksualnu potenciju.
Robu poput „cialisa”
gutaju ravnopravno i
klinci i penzioneri,
a predwa~e, kako je
to Ibzen definisao,
„stubovi dru{tva”
kojima i prili~i da
stoje „pravo kano
klisurine”
konomisti se ubi{e ku-
Е
kaju}i kako je za nama go-
dina velike ekonomske
krize, o~ajna za posao. E,
sad kako koji posao! Iz-
gleda da je istinita ona
narodna da „dok jednom
ne smrkne, drugome ne svane”, kao
i teza stru~waka da u kriznim pe-
riodima rastu seksualne aktiv-
nosti, a na{i sugra|ani na tom
poqu odavno ve} prate „svetske
trendove” (da se razumemo - seksu-
alne) i to shvataju veoma serio-
zno, jer se ni u „vo|ewu qubavi”
vi{e ni{ta ne prepu{ta slu~aju.
Jednostavno, danas je nemogu}e
do`iveti seksualni (ve~iti strah
svih mu{karaca) oma{aj, jer im
„poma`e” veliko, razgranato tr-
`i{te afrodizijaka i savremena
farmaceutska dostignu}a na po-
qu „povratka samopouzdawa” i
brige za potenciju.
Ruku na srce, i cene su pristu-
pa~ne (dodu{e, ne one u apoteka-
ma) ve} kod „privatnika”, pa
Kragujeva~ani „cepaju” svako-
dnevno „hemijicu” u vidu farma-
ceutskih afrodizijaka - kao
nekada aperitiv pre ru~ka.
Pionirska „vijagra” je ve} o-
davno prevazi|ena - „cialis” je
zakon.
No, za xep pravoslavnog srp-
skog doma}ina „tableta sre}e”
ume u apoteci da bude preskupa, a
roba sa „crnog” tr`i{ta „nepou-
zdana” i zato se iskusna kraguje-
va~ka xentlmenska klijentela
opredequje za li~ne „dilere”.
- Robu nabavqamo iz Engleske.
Zna~i, direktan uvoz, samo tajnim
kanalima. Jeste poluilegala, ali
je „prva ruka”. Proverena i po po-
voqnoj ceni, ka`e jedan od kragu-
jeva~kih „usre}iteqa”.
Nabavna cena je poslovna tajna,
ali prodajna je 20 evra po kutiji u
kojoj su ~etiri tablete magi~nog
Ce 20 (20 miligrama). Dodu{e,
postoje i doze od po pet i 10 mi-
ligrama, ali je „dvadesetka” naj-
popularnija jer „ne ma{i”.
Reklama „od usta do usta”
- Neupu}ene bi to moglo da za-
~udi, ali je Kragujevac zaista ve-
liko, razra|eno i dobro sna-
bdeveno tr`i{te za seksualne
stimulanse. Kod klijenata nema
starosne i socijalne granice. Svi
gutaju „cialis”. Od studentarije i
mladi}a do sedih starina u spo-
kojnim sedamdesetim godinama.
Izgleda da je seksualna potencija
veliki problem u Srbiji, ma ko-
liko se o tome ne govorilo. Uz
„dozu” je sve to re{eno i „samopo-
uzdawe” potpuno povra}eno, uz o-
smeh poja{wava na{ kompetentni
sagovornik.
Ako ba{ mora da izdvoji naj-
Prazni~na
Ilustracija Goran MILENKOVI]
stalnije mu{terije, ka`e da su
to stariji mu{karci „na polo-
`aju”.
- Wima je dru{tveni polo`aj
omogu}io da imaju „i mlado, i
mnogo, i dobro”, a tabletica samo
vra}a ono {to im je priroda i kr-
{tenica oduzela. Ponovo su na za-
jedni~kom „zadatku” prirodan
spoj dru{tvene i seksualne mo}i.
Nema oma{ke, a i zbog wihovih
godina i zdravstvenog stawa i
kontraindikacija koje je „vija-
gra” imala kod sr~anih i {e}er-
nih bolesnika, „cialis” je
bezbedniji i boqi, tvrdi wihov
prodavac.
Wemu i sli~nim snabdeva~ima
ova godina bila je ba{ beri}etna.
Bez po muke, o~as posla uvaqa po
20 kutija, dakle 80 tableta. E, to
je isto toliko ozarenih lica (pu-
ta dva), spa{enih i u~vr{e}nih
brakova i veza.
Kao u svakom poslu najboqa re-
klama je „od usta do usta” ({to se
Четвртак, 31. децембар 2009.
u ovom poslu mo`e shvatiti vi-
{ezna~no), a dilerski postupak
standardan. Prvo se budu}a mu-
{terija obraduje gratis „tableti-
com”, a onda se on sam „vra}a”
distributeru i dovodi ortake.
Preporuke ne izostaju. Snabdeva-
we se vr{i naj~e{}e na dogovore-
nom mestu, direktno na ruke. ^ist
posao, duga qubav i to u bukval-
nom smislu.
Iako se ne}ka da ka`e, od na-
{eg sagovornika izvla~imo in-
formaciju da su najrevnosnije
mu{terije qudi zaposleni u op-
{tina, bolnici i pravosu|u. Ib-
zenovski gledano, ozbiqne
dr`avne firme, stubovi dru{tva
- pa je i red da stoje pravo. Las-
civne opaske tipa da nam vlast
„samo jo{ ono ne radi” prepu{ta-
mo ma{ti ~italaca, ali i klije-
nata u takozvanim slobodnim
delatnostima. Tu vuku {wur pre
svega muzi~ari (rade po celu no},
dim, alkohol, stres...), kao i ve~i-
КРАГУЈЕВАЧКЕ 31
to „naporima” izlo`eni fudba-
leri.
- Ovi posledwi preteruju. Guta-
ju po dve tablete da se poka`u kao
nenadma{ni plejboji, {to je glu-
post jer dve tablete progutane od-
jednom imaju isti u~inak kao i
jedna, dodaje na{ „izvor”.
I Crna Gora „u~vrstit”
se mora
Sem ovda{wih qubiteqa „vike-
nd provoda” i „celono}nog prega-
la~kog rada”, ovda{wi snabde-
va~i ne zaboravqaju ni bratsko,
„drugo seksualno oko”.
- Ma koliko se Crnogorci
hvalili, wihovo tr`i{te je ja~e
i gladnije za ovim stimulansima.
Wima vaqamo „cialis” po 30 e-
vra, a wihovi snabdeva~i dodatno
se ugra|uju jo{ dvadeset. Zbog ce-
ne od 50 evra po kutiji oni kori-
ste svaki slu`beni put u ove
krajeve da u{tekaju ve}e zalihe,
pa kupuju na veliko.
Odnedavno je tr`i{te kod nas,
sem proverene robe sa „Ostrva”,
ugro`eno divqom koja dolazi iz
Rusije i ^e{ke.
- Prodajna cene je ista, ali je
nabavna mnogo mawa, {to omogu-
}ava ve}u zaradu. Ipak, u pitawu
je neproverena roba sa kojim niko
ne `eli da rizikuje. Tako|e, ne-
davno se pojavio i Ce 20 sa Koso-
va. [iptari su sve dobro
falsifikovali (logo, natpis i
`ig), ali su provaqeni jer su im
se na deklaraciji omakle one wi-
hove ta~kice iznad U. To „|ubre”
se vaqalo za dva-tri evra po kuti-
ji, ali se prave mu{terije nisu
dvoumile, ka`e KG snabdeva~.
Za predstoje}e praznike sko~i-
la je (ili je adekvatnije napisati
„posko~ila”) potreba za wegovim
artiklom, pa je ve} do pro{le ne-
deqe izdilovao preko sedamdeset
kutija. Ko zna kolika }e biti za-
vr{na cifra do 31. decembra, ali
je jedno sigurno: mir i spokoj, a
stari Latini su dobro definisa-
li {ta donosi „mir u ku}i”, vla-
da}e u mnogim kragujeva~kim do-
movima u okviru prazni~ne „cia-
lis” akcije „obraduj svoju bli-
`wu”.
I godina pred nama sluti do-
brim „beri}etom”. Nema veze {to
su nam svi, ne samo privredni,
potencijali malo „pali”. Na na-
{e tr`i{te stupa „kamagra”. E, to
je tek „ludilo”. ^im probamo pr-
vu dilersku gratis tabletu, odmah
vam se javqamo sa impresijama iz
„prve ruke”.
Zoran MI[I]
32 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009. www.kragujevacke.rs
Енигматика
www.kragujevacke.rs
FEQTON: KAFANE STAROG KRAGUJEVCA (23)
Za izlaske – evropsko obla~ewe
Kragujev~ani su voleli subotom i ned-
eqom da izlaze u letwe ba{te, zbog
~ega se ovaraju kafane koje su sezonski
radile, obi~no od \ur|evdana do
Mitrovdana. U ba{te po~iwu da izlaze
~itave porodice, {to je bio poseban,
sve~ani ~in i prilika da se wemu pri-
lagodi i odevawe, koje sve vi{e postaje
po evropskim uzorima
Бориша Радовановић, историчар
a porastom broja sta-
С
novnika i dolaskom
stranaca, u Kragujevcu
je nicao sve ve}i broj
kafana, a u posledwim
decenijama devetnae-
stog veka javqaju se i
hoteli. Kafexije i mehanxije tru-
dili su se da svojim gostima obez-
bede {to boqu hranu i da za
specijalne prilike (svadbe, balo-
vi i dr.) prirede {to atraktivni-
ji zabavni program. U kafanama su
se i igrale arapske igre {e{–be{
i mica.
Programi u kafanama bili su
najvi{e orijentisani na publiku
koja je pokazivala interesovawe za
narodni melos, ali su se mla|i
vremenom sve vi{e okretali e-
vropskoj muzi~koj tradiciji.
Kragujev~ani su voleli da subo-
tom i nedeqom izlaze u letwe ba-
{te, zbog ~ega se javqaju kafane
koje su sezonski radile (obi~no od
\ur|evdana do Mitrovdana).U ba-
{te po~iwu da izlaze ~itave poro-
dice. To je davalo posebnost ovim
DOLAZAK PRVOG VOZA U KRAGUJEVAC 1886. GODINE
ugostiteqskim objektima pod ve-
drim nebom.
Izlazak u kafane bio je i pose-
ban sve~ani ~in, pa i u odevawu.
U Kragujevcu je, po~etkom dvade-
setog veka postojala radionica za
izradu `enskih {e{ira. [e{iri
su izra|ivani od razli~itih mate-
rijala: svile, ~ipke, platna, kri-
mera, slame, a dekorisani su per-
jem, trakama od somota i ripsa i
cve}em izra|enim od razli~itog
materijala.
Mu{karci su leti nosili sla-
mene {e{ire (mla|i stalno, star-
iji samo radnim danima, uz letwu
no{wu). Uz srpsku tradicionalnu
no{wu mu{karci sve vi{e nose e-
vropsku kravatu, ko{uqu, cipele,
filcane {e{ire, polucilindre i
cilindre.
Prvi voz
Tako je moda i zabava, iako sti-
dqivo, sve vi{e osvajala sve sloje-
ve dru{tva, a naro~ito gra|anstvo,
pa se Kragujevac, osim u industri-
ji, i u kulturno-zabavnom `ivotu
krupnim koracima pridru`ivao
Evropi po~etkom dvadesetog veka.
Veliki zna~aj za privredno i
trgova~ko ja~awe Kragujevca u dru-
goj polovini 19. veka ima izgrad-
wa `elezni~ke pruge Lapovo -
Kragujevac, koja je
varo{ povezala sa
Beogradom i glav-
nom `elezni~kom
magistralom u Sr-
biji Beograd -
Ni{.
Dolazak prvog
voza 10. avgusta
1886. godine ima}e
veliki zna~aj i za
{ire podru~je. Kao
posledwa stanica
u [umadiji, Kra-
gujevac je postao
izvozno mesto za
ze mqo rad ni~ ko-
sto~arske proizvo-
de za ceo okrug. U
varo{ prispevaju proizvodi iz ce-
log sveta, {to je imalo za posledi-
cu ja~awe trgovine.
Prilikom dolaska prvog voza
prire|ena je u Kragujevcu velika
sve~anost. Dolazak je „obznawen”
pucwavom iz topova, a masa sveta
iz varo{i i okoline koja se okupi-
la na stanici do~ekala je tada-
{weg vladaoca Srbije kraqa Mi-
lana Obrenovi}a.
Dolazak prvog voza u Kragujevac
pozdravio je u ime Kragujev~ana
Kosta Zdravkovi}, a govorio je i
kraq Milan 0brenovi}. Prva re-
dovna putni~ka linija Kragujevac -
Lapovo otvorena je 1. januara 1887.
godine. U prvo vreme putni~ki sa-
obra}aj obavqao se samo dawu. Zbog
velikog broja putnika ubrzo su u-
vedene i no}ne linije.
Po{to se u gradu nalazio veliki
broj gra|anskih i vojnih nadle-
{tava, Vojnotehni~ki zavod, veli-
ki broj trgovaca i zanatlija,
stalno su organizovane zabave, ba-
lovi, matinei...U kafani „Talpa-
ra“ prikazivane su bioskopske
predstave pomo}u dinamo ma{ine
koja je obezbe|ivala struju i za
primitivni kino-projektor i za
kafanu. Pored „Talpare“, filmo-
vi su prikazivani i u Bioskopu
„Pivnica“.
Tako|e, i mnoga udru`ewa su or-
ganizovala svoje proslave, mati-
nea, igranke... To nisu bile obi~ne
zabave. Dru{tva bi organizovala
odli~an program, sli~an festi-
valskom, gde su prikazivala svoja
najboqa muzi~ka dostignu}a. Pra-
te}i oglase kroz {tampu, dru{tva
i organizacije bi obavezno zaku-
pili oglasni prostor gde bi pozi-
vali na zabavu. O~igledno da su
Четвртак, 31. децембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 33
Фељтон
RADIONICA ZA IZRADU @ENSKIH [E[IRA U KRAGUJEVCU PO^ETKOM 20. VEKA
igranke i zabave bile izuzetno do- pija~ni paviqon, a pijaca privre- {tini varo{i kragujeva~ke. Tako
bro pose}ene, a samim tim i prof- meno izme{tena na prostor kod je Kragujevac dobio moderan pros-
itabilne. U organizovawu zabava Starog na~elstva. tor za trgovinu `ivotnim namir-
nije zaostajao ni oficirski kadar, Pitawe podizawa gradske tr- nicama, koji i danas krasi u`e
organizuju}i ih i u svojim prosto- `nice nametalo se tada{wim op- gradsko jezgro,
rijama. {tinskim upravama kao prio- Godine 1932. u Kragujevcu je bi-
Period posle Prvog svetskog ra- ritetno. Iz dokumenata doznajemo lo trgova~kih radwi manufaktur-
ta predstavqa period stalnog rasta da je 1924. godina bila formirana nom robom 38, kolonijalno-ba-
trgovine i zanatstva. Bele`i se jedna op{tinska komisija koja je kalskom robom 100, trgova~kih
stalan uspon prometa robe, ali i imala da pregleda sve placeve i radwi obu}om 10, trgova~kih rad-
pojava novih zanata. U 1924. godini predlo`i prostor za pija~nu zgra- wi gvo`|arskom robom 9, trgova~-
u Kragujevcu je bilo 362 trgova~ke du. kih radwi na veliko 2, trgova~kih
radwe. Na kragujeva~ku pijacu i na Gradska tr`nica radwi ostalom robom 16. Ukupno je
va{are pristizali su proizvodi bilo 175 trgova~kih radwi. Ne{to
gotovo iz ~itave zapadne i jugoza- Prazan prostor kod Kne`evog povoqniji uslovi za razvoj trgovi-
padne Srbije. Postojalo je Trgo- konaka, koji je u vreme kneza Mi- ne u Kragujevcu javqaju se 1937. go-
va~ko udru`ewe za grad Kragujevac lo{a slu`io za obuku vojske, bio je dine, kada se po~iwu ose}ati
i srezove Kragujeva~ki i Gru`an- podesan za podizawe zgrade za grad- ubla`avaju}i elementi ekonomske
ski, osnovano 1911. godine, i Udru- sku tr`nicu. Nalazio s u samom va- krize. Pa, ipak, i tada Kragujevac
`ewe Kragujeva~ke trgova~ke oml- ro{kom jezgru i bio dovoqno ne}e imati toliki broj trgova~kih
adine, osnovano 1889. godine. prostran da se na wemu podigne radwi kao u po~etnim godinama
Trgova~ko udru`ewe odr`alo je zgrada i prihvati velika koli~i- posle Prvog svetskog rata.
24. oktobra 1920. godine redovnu na robe koju su donosili seqaci Iako je kragujeva~ko tr`i{te
Skup{tinu i za predsednika je iz- svakog dana. Taj prostor ~inio se bilo veliko, zahvaquju}i {irokom
abralo Miloja V. Obradovi}a, za komisiji najpodesniji. ekonomskom zale|u, ipak je trgovi-
potpredsednika Timotija A. Vu~- Radovi na izgradwi nove zgrade na, kao i cela privreda Kragujev-
kovi}a, blagajnika Dragutina \. Tr`nice u Kragujevcu zapo~eli su ca, patila od osnovnih bolesti
\uri}a i ~lanove uprave Miluti- 1928. godine, a 1929. zgrada je bila kapitalisti~kog ekonomskog sis-
na Nedeqkovi}a, Miku Mitrovi- gotova i predata na upotrebu Op- tema. Konkurencija izme|u pojedi-
}a, @ivojina Ana- nih grana u trgovini i pojedinih
stasijevi}a, @ivo- GRA\ANSKA @ENSKA NO[WA U GRADU trgova~kih radwi iste grane dovo-
tu Srejovi}a, Dim- PRE PRVOG SVETSKOG RATA dila je do propadawa jednih i uz-
itrija Stan~i}a i dizawa drugih. Ve}i broj trgovaca
Jovana Goli}a. je usled slabih konkurentskih mo-
^lanovi Nadzor- gu}nosti padao pod ste~aj. Obrt u
nog odbora postali trgovini i zarada trgovaca je ra-
su Laza Milosa- pidno opadala. Radwe su zatvarane,
vqevi} i Milorad a wihovi sopstvenici tra`ili za-
Jakovqevi}. poslewe kod onih koji su ekonom-
Sve do 1926. go- ski bili ja~i ili u Vojno-
dine Kragujevac je tehni~kom zavodu, a mnogi su odla-
imao samo jedan zili van Kragujevca, u sela ili
trg za trgovinu `i- druge gradove.
votnim namirni- U po~etku su kragujeva~ke kafa-
cama, na prostoru ne i hoteli bili usmereni na za-
kod Gorweg beton- dovoqavawe dru{tvenih potreba za
skog mosta. Tu je pi}em. Kada se javila potreba za
postojao jedan dr- sme{tajem i ishranom, oni su se
veni paviqon, {i- postepeno prilago|avali novim u-
rok sedam, a du- slovima. U periodu izme|u dva ra-
ga~ak 35 metara, ta u prostorijama hotela i kafana
oko koga je bilo po- organizuiju se zabave i prosloava.
re|ano 20 drvenih Kako je svaki esnaf i udru`ewe i-
baraka, gde su bile mao slavu, prostorije kafana i ho-
sme{tene piqar- tela koriste se za za organizovawe
nice, mesarske i tih svetkovina, uz bogatu trpezu i
zanatlijske radwe. mezetluk. Naro~ito su bile pozna-
Kada je posle te trgova~ke zabave,na kojima se o-
Prvog svetskog ra- kupqao veluki broj trgova~ke
ta po~elo proseca- omladine. Za wima nisu zaostajale
we ulica i izg- ni zanatlijske slave i zabave.
radwa novog beton- Nastavi}e se
skog mosta, poru- (Iz kwige u pripremi
{en je taj drveni „Kafane starog Kragujevca)
34 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Разговарао Вук Павловић
rnovit put je pro{ao
Четвртак, 31. децембар 2009. www.kragujevacke.rs
СПОРТ
INTERVJU: NIKOLA PETROVI] jedni~ki interes da Kragujevac
postane jedan od centara srpskog
rukometa.

T
Rukometni klub Radni~-
ki u posledwih pet god-
ina. Igrao je Srpsku li-
gu, kuburio sa novcem,
pa su ~ak i ~lanovi prve
postave morali da pla-
}aju ~lanarinu. Danas se situaci-
ja iz korena promenila. Ne samo
da su “crveni” postali superli-
ga{i tokom ovog perioda, ve} pre-
dstavqaju ozbiqnu snagu i u elit-
nom dru{tvu.
Ipak, pomalo je sve ovda{we
poznavaoce rukometa iznenadilo
ovosezonsko izdawe wihovih qu-
bimaca. Jer, igraju kao nikada.
Tokom jeseni pobedili su i takve
rukometne veli~ine poput Meta-
loplastike i Partizana, pa zimu-
ju na {estom mestu, sa izglednim
{ansama da se na kraju prvenstva,
{to je i neskriveni ciq svih u
klubu, maknu makar za poziciju
navi{e i tako ste-
knu pravo da se op-
robaju u nekom od
evropskih kupova.
[ta se prome-
nilo za razliku od
prethodne dve se-
zone, kada su se bo-
rili i jedva sa~u-
vali status super-
liga{a, prvo je, i
~ini se najlogi~-
nije pitawe posta-
vqeno predsedniku
Radni~kog Nikoli
Petrovi}u.
- Mnogo toga.
Najpre na{a filo-
zofija funkcio-
nisawa. Tek kada
smo dospeli do na-
jvi{eg ranga i u
wemu proveli neko
vreme, shvatili
smo da nas dotada-
{wi koncept ne}e
dovesti do `eqe-
nog ciqa, a on je
uvek bio plasman
na jedno od mesta
koje vodi u Evropu.
O ~emu se ta~no
radi?
- Pre svega u razmi{qawu da u
klubu moraju da igraju najboqi,
oni koji }e Radni~kom doneti
rezultat. Nije smelo da bude sen-
timentalnosti ni prema kome,
iako je, {to je i sada slu~aj, pri-
oritet da u sastavu ima {to vi{e
Kragujev~ana.
Zato smo, kada nam je na pro{-
loj polusezoni ozbiqno zapreti-
lo ispadawe iz lige, re{ili da
u~inimo radikalan presek. Pro-
menili smo trenera, nekim igra-
~ima se zahvalili na saradwi, a u
klub doveli kvalitetnije pojed-
Sa rukometa{ima
vi{e nema {ale
Vreme „ispipavawa” na{ih superliga{kih pozicija je pro{lo.
@elimo da doka`emo da i Kragujevac mo`e da ima uspe{an
i rukometno vredan klub, i na najboqem smo putu da u tome i
uspemo. Pobedili smo Metaloplastiku i Partizan, a
naprole}e juri{amo da jo{ nekom od slavnih pomrsimo ra~une
i istovremeno obezbedimo mesto na tabeli koje garantuje
evropske utakmice u na{em gradu - najavquje predsednik
rukometa{a Radni~kog
jevi}a u Radni~kom, nepreki-
dne pozajmice igra~a iz kluba u
kome je on direktor, Partizana,
nagli raskid ugovora sa, do ta-
da, nezamenqivim prvotimci-
ma, raskol u upravi...
- Takva situacija vu~e korene
zapravo od mog dolaska na ~elo
kluba. Najve}a gre{ka, koja je ta-
da bila jedino mogu}e re{ewe, je-
ste {to smo napravili Upravni
odbor sa~iwen od roditeqa dece
koja igraju u klubu. Vremenom, ka-
ko su ambicije rasle, bilo je jasno
da neka od wih ne mogu da iznesu
teret takmi~ewa, pa su po~ela
nezadovoqstva, koja su se zausta-
vqala na li~nom planu, a ne in-
teresima kluba. A to tako ne mo-
`e. Klub mora da bude iznad sva-
koga. Pa, ja sam i svom sinu sta-
lno stvarao ozbiqnu konkurenci-
ju, dovode}i odli~ne golmane, evo
sad izvanrednog Zlatanovi}a.
Zato smo u klubu anga`ovali
nove qude, privrednike koji mogu
da pomognu, ali i da na wegov
razvoj gledaju iskqu~ivo sa pro-
fesionalne strane.
[to se ti~e onoga {ta je u~i-
nio Sa{a Blagojevi}, mi mo`emo
samo da mu izrazimo zahvalnost
ince sa kojima smo izborili op- za svojevremenu anga`ovanost u
stanak. klubu. Ne samo da je organizaci-
Isto smo u~inili i letos, do- ono doprineo ulasku u Super li-
datno izmenili sastav prvoti- gu, ve} je, ako ne zaboravqate, na
maca, {to, i sami vidite, uveliko parketu predvodio generaciju ko-
daje rezultate. Vi{e nema sumwe ja je ostvarila do tada najve}i us-
da smo na pravom putu, pa }emo i peh u istoriji srpskog rukometa.
sada, u prvenstvenoj pauzi, a veru- S obzirom u kakvoj smo se si-
jemo da je to neophodno kako bi tuaciji na{li pri ulasku u najvi-
bili sigurni u ostvarewe svojih {i rang, i ustupawe igra~a iz Pa-
namera, dovesti dva poja~awa. rtizana imalo je svoju logiku.
Dve godine posrtawa u eliti, Na{a ekipa bila je prili~no ml-
mnogi su iskoristili da klub ada, nepripremqena za budu}e iz-
prozivaju po raznim pitawima. azove, novca nije bilo previ{e, a
Pomiwana je uloga Sa{e Blago- jo{ mawe interesovawa kvalitet-
nih igra~a da nas poja~aju. Pris-
tupili smo takvom modelu da obe-
zbedimo opstanak i stignemo do
sada{weg nivoa.
A kad su nekada{wi prvotimci u
pitawu, jedini pravi problem bili
su rezultati koje su postizali na
terenu. Posle jedne nov~ane kazne
zbog serije izgubqenih utakmica,
oni su odbili da treniraju. To, nar-
avno, nismo smeli, a ni hteli da
dozvolimo, pa je postignut sporazu-
man raskid ugovora. Od tada je, eto,
i krenuo uzlet kluba.
Dobro, {ta je bilo, bilo je.
Sada je situacija gotovo idi-
li~na. Tim igra odli~no, pos-
ti`e zapa`ene rezultate, me-
diji vas opsedaju...
- Samo da potraje... A ~inimo
sve da tako i bude.
Jo{ letos, prezadovoqni sarad-
wom sa trenerom Slobodanom Jo-
kanovi}em, ina~e i trenerom ka-
detske selekcije Srbije, potpi-
sali smo trogodi{wi ugovor i
doveli igra~e sa kojima se nismo
kockali. U pitawu su bili ve} is-
kusni superliga{ki rukometa-
{i, izuzetno kvalitetni, koji su,
uz pomo} ve} postoje}eg kadra,
Radni~ki postavili na zna~ajno
mesto u srpskom rukometu.
Mo`e li se sve to finansijski
izdr`ati.
- Mo`e i mora ako se `eli us-
peh. Mi nemamo nameru da odus-
tanemo u stremqewu da klub po-
stavimo u ravan najboqih u dr-
`avi, iako, priznajem, nije lako.
Sre}om, ima privrednika koji
poma`u, a svakako, najve}u podr-
{ku pru`a nam Skup{tina grada.
Kako nam za kona~no ostvarewe
ciqa nedostaje deo sredstava, oba-
vi}emo razgovore sa ~elnicima
grada, s obzirom da je u pitawu za-
Verujemo da }e tako i biti, jer
u klubu je i stotinak klinaca
koji marqivo treniraju za do-
bro sutra Radni~kog. Selekci-
ja ’93. godi{ta potvrdila je kv-
alitet osvajawem titule vice-
{ampiona dr`ave.
- Od kako sam u klubu, imamo in-
tenzivan, a rezultati ka`u i dobar
rad sa mla|im uzrastima. Uosta-
lom, tako smo i stigli do najvi{eg
ranga, sa ekipom gde su prete`no
nastupali Kragujev~ani.
I sada su {estorica ~lanovi
prvog tima, a verujemo da }e ih
vremenom biti i vi{e.
Sa sedmoricom 17-godi{waka
potpisali ste i prve profesi-
onalne ugovore.
- I to na osam godina. @eleli
smo da time osiguramo budu}nost
kluba, ali i obezbedimo nesmetan
razvoj najtalentovanijima. Inte-
res je, dakle, obostran, {to je i
najzdraviji odnos, ne samo u `i-
votu ve} i u sportu.
Ipak, ni konkurencija ne mi-
ruje. Svi superliga{ki timo-
vi dovode poja~awa.
- Jeste, ali tako je bilo i letos.
Zato je ovo prvenstvo jedno od naj-
kvalitetnijih.
Me|utim, jo{ na izvla~ewu pa-
rova za jesewi deo, malo u {ali a
vi{e u zbiqi, rekao sam treneru
da o~ekujem da osvojimo 18 bodova.
Za dva plan nije ispuwen, i to
samo zbog istupawa ekipe Tarketa,
koja bi nam bila gost u “Jezeru”.
Isti, ako ne i boqi u~inak o~-
ekujemo i naprole}e. Raspored
nam ide na ruku, iskoristi}emo
prvenstvenu pauzu da se dobro pr-
ipremimo, kako rekoh i malo po-
ja~amo, pa ne}e biti razloga da ne
pru`imo jo{ kvalitetnije par-
tije u drugom delu.
U kome vidite najve}e rivale
za plasman me|u prvih pet. Na
istu metu “pikiraju” i Naisus,
Metaloplastika, Vojvodina,
Partizan...
- Sem Partizana, svi nam dolaze
u Kragujevac. Tu tra`imo svoju naj-
ve}u {ansu, da u direktnom odmer-
avawu snaga izbacujemo iz opcije
jednog po jednog pretendenta.
Tako|e, imamo i lak{a gosto-
vawa od wih, pa je prilika za vi-
sok plasman veoma realna.
Sve ve}e interesovawe Kragu-
jev~ana za rukomet mo`e samo
da raduje.
- Naravno. Ovih dana dogovo-
rili smo daqu saradwu sa “Crve-
nim |avolima”, jer nam je ciq da
i atmosfera na tribinama bude
pobedni~ka.
Mislimo da je do{lo vreme da
se i Radni~ki pita u srpskom ru-
kometu.

TURNIR „FLANDERS
VOLEJ GALA“
Onako
U^E[]EM na velikom me|una-
rodnom turniru pod nazivom „Fl-
anders volej gala“ u belgijskom
gradu Antverpenu, odbojka{i Rad-
ni~kog Kredi banke stavili su
ta~ku na ovu kalendarsku godi-
nu.
Na po~etku takmi~ewa, u grupi,
postigli su polovi~an rezultat.
Najpre su pora`eni od Galatasa-
raja iz Turske sa 2:1, a zatim su, i-
stovetnim rezultatom, savladali
francuski Kan. U borbi za plas-
man u zavr{ni dan ponovo su iz-
gubili sa 2:1, ovoga puta od Hot-
volejsa iz Be~a, a onda, nastupi-
v{i u utakmici za peto, odnosno
{esto mesto, imali su “revan{“
sa Galatasarajem, u kojem su os-
tali u minusu za sva tri seta - 0:3.
M. M.
ODBOJKA
RADNI^KI U FINALU
KUPA SRBIJE
Ispuwen
ciq
PLASMANOM na zavr{ni turnir nacionalnog
Kupa odbojka{i Radni~kog Kredi banke uspe{no su
zaokru`ili takmi~arsku 2009. godinu, a ona }e biti
upam}ena kao najuspe{nija u dosada{woj istoriji
kluba. Rival za fajnal for bilo je Smederevo, tre-
nutno najslabija ekipa u prvenstvu. [ampion je, ka-
ko se i o~ekivalo, zabele`io dve pobede, u Smedere-
vu maksimalnu, a kod ku}e u taj-breku.
U prvom me~u interesantan je bio samo uvodni set.
Gost je krenuo ozbiqno, re{en da ostvari brzu pobe-
du i shodno tome do{ao do prednosti od 5:12. „Fewe-
ra{“ se nakon toga budi, vra}a u igru i dolazi ~ak
do vo|stva od dva poena - 18:16. Kova~ pravovremeno
reaguje tajm-autom, {to otre`wuje postavu, a rezul-
tat toga je lako dobijena deonica u zavr{etku. Posle
je na terenu postojao samo jedan tim. Ubedqivo, go-
tovo poni`avaju}e, Kragujev~ani „razbijaju” rivala,
koji se, u oba seta, jedva dokopao desetog poena.
Revan{, iako samo formalnost, doneo je mnogo uz-
budqiviji me~. Za to se pobrinuo Slobodan Kova~,
koji, posle lako dobijenog prvog seta i obezbe|ivawa
finalnih borbi za pehar, u igru uvodi drugu posta-
vu. De~acima su, do kraja utakmice, pomagali samo
standardni Maksimovi} i Panteli}. To je ohrabri-
lo Smederevce, pa poja~avaju gas, ~ime ostvaruju re-
zultatski preokret. Kako izgleda, „obdani{tu“ je
bilo potrebno dva seta zagrevawa. U ~etvrtom stvari
se ponovo mewaju, ovoga puta na stranu doma}ina.
Na{i mladi}i postali su daleko sigurniji, okura-
`ili se i pokazali da nikako nisu ma~ji ka{aq. Ovu
deonicu dobili su sa dosta muke, ali zaslu`eno, dok
su u taj-breku bili superiorni i obradovali malo-
brojne gledaoce, ali i upravu kluba.
Finalni turnir igra se posledweg vikenda u fe-
bruaru, a doma}in }e biti naknadno odre|en. Pored
Radni~kog, u~esnici su Vojvodina, Crvena zvezda i
Partizan.
M. M.
LIGA [AMPIONA
Za Badwe ve~e
- [panci
ODBOJKA[KA lopta na tere-
nima Evrope ne miruje ni trenut-
ka. Ve} u sredu, 6. januara, na pr-
ogramu su me~evi ~etvrtog kola
Lige {ampiona, u kome Radni~ki
Kredi banka, od 18 sati, igra na
svom terenu sa {panskim Kai Te-
ruelom. U drugom me~u, u Belgiji,
sastaju se KNAK Ruseral i poqski
SKRA Belhatov. Samo sedam dana
kasnije u Kragujevac dolazi poq-
ski {ampion, dok se u [paniji
sastaju Kai Teruel i KNAK Rose-
lar.
Posle tri kola Radni~ki je po-
sledwi na tabeli bez pobede, dok
ostali timovi grupe „D“ imaju id-
enti~an skor - dve pobede i jedan
poraz.
M. M.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 31. децембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 35
СПОРТ

OLIMPIJSKI KANDIDATI BOJAN \UR\I], QUBOMIR MARJANOVI] I STEVAN PLETIKOSI], TE VIOLETA SLOVI], ALEKSANDAR RISTI], RADOSLAV VUKOSAVQEVI]
I NENAD PETROVI] SAMO SU DEO PLEJADE KOJA ^INI DANA[WICU KRAGUJEVA^KOG SPORTA

IZ GODINE U GODINU KRAGUJEVA^KI PREDSTAVNICI SVE

ZNA^AJNIJI NA SPORTSKOM NEBU SRBIJE, ALI I SVETA

Te{ko nabrojati uspe{ne

ko o ne~emu mo`e da se govori kao o uspe{nom kragujeva~kom “proizvodu”, to su, makar za sada, ovda-

A {wi sportisti i sportski kolektivi. Preko wihovih rezultata, na{ grad se, kao u stara dobra vreme-
na, vratio na naslovne strane i u udarne vesti svih zna~ajnijih srpskih medija. I to ne zahvaquju}i
pojedincu, naj~e{}e strelcu Stevi Pletikosi}u u minule dve decenije, ve} sada ~itavoj plejadi dr-
`avnih {ampiona u najrazli~itijim sportovima, bilo ekipne ili pojedina~ne konkurencije.
Nema zbora da su 2009. obele`ili odbojka{i Radni~kog, koji su titulu prvaka Srbije preto~ili i u nastup
u Ligi evropskih {ampiona, najelitnijem klupskom takmi~ewu Starog kontinenta. U stopu ih prate igra~i
ameri~kog fudbala iz “Divqih veprova”, tako|e najboqi na ovim prostorima, kao i biciklisti “crvenih”
i bilderi “Olimpije”, u ~ijim vitrinama isto tako stoje pehari nameweni {ampionima. Na korak do dru-
gog uzastopnog lovora zastali su fudbaleri Ekonomca, viceprvaci Srbije, a vi{e nego korektni u najvi{em
stepenu takmi~ewa su rva~i i {ahisti Radni~kog, kojima su se u tom rangu ove godine pridru`ile i kolege
iz Vodovoda, ko{arka{ice “crvenih”, te dva `enska fudbalska kluba, Una fortuna i Su{ica. Posebno su ob-
radovali rukometa{i Radni~kog, koje su dve godine skupqawa iskustva u Super ligi sada dovele na domak
obezbe|ivawa izlaska na evropsku scenu. I ko{arka{i “istih boja”, nekada{wi Lajonsi, predstavqaju za{-
titni znak ovog sporta u gradu, nadme}u}i se u regionalnoj, NLB ligi.
Perfektni su bili i ~lanovi Badminton kluba Ravens KG, strelci “^ika Mate”, a blisku budu}nost u el-
iti tra`e odbojka{ice i rukometa{ice Radni~kog, stonoteniseri Faksa... U rangu do najja~eg nalaze se i ku-
gla{i i kugla{ice, te ko{arka{i Radni~kog KG 06. Fudbala, dodu{e, nigde nema, ali... uveliko se radi da
i on po|e putem oporavka i uspeha.
Atleti~arka Radni~kog Biqana Topi}, kao i Goran Ili}, bilder Olimpije, na svetskoj sceni imali su naj-
zapa`enije rezulate. Biqa je bila ~etvrta na svetu i u Evropi, usput postaviv{i novi dr`avni rekord u
troskoku, dok je Ili} uzeo zlatnu medaqu na kontinentalnom takmi~ewu, a na planetarnom srebrnu. Uz to su,
naravno, na nivou Srbije najboqi, ba{ kao i motociklista Nenad Petrovi}, automobilski as Radoslav Vu-
kosavqevi} ili bokser Quba Marjanovi}.
BIQANA TOPI], ATLETI^ARKA Sijaset je i onih koji su veoma blizu takvih rezultata, mladih pred kojima je izgledna budu}nost, klubova BILDER GORAN ILI]
RADNI^KOG, NADOMAK POSTAO JE EVROPSKI [AMPION
~iji rad garantuje stalni napredak. Zaista, te{ko ih je sve nabrojati.
JE SVETSKOG ODLI^JA V. U. K. I PLANETARNI VICEPRVAK

MIROSLAV NIKOLI] IVAN BO@OVI]

KO[ARKA[I (gore-levo),
RUKOMETA[I (dole-desno)
I ODBOJKA[I RADNI^KOG
(dole-levo), KAO I IGRA^I
EKONOMCA TRENUTNO ^INE
^ETIRI NAJZNA^AJNIJA
KRAGUJEVA^KA PRVOLIGA[A

S L O B O D A N KO V A ^ SLOBODAN JOKANOVI]
36 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009.
AUTOMOBILIZAM
Godi{we nagrade Sportskog au-
to moto saveza Srbije, pripale su
i dvojici Kragujev~ana, {ampio-
nima dr`ave u svojim klasama.
Priznawa su odata Radoslavu
Vukosavqevi}u, automobilskom
prvaku na kru`nim stazama u
klasi 2 - Jugo sport, ~lanu kluba
KG07 SBB, kao i mladom kartin-
ga{u Luki Stojanovi}u, tako|e
najboqem na ovim prostorima.
STREQA[TVO
Dvojica najistaknutijih ~la-
nova “^ika Mate”, Stevan Ple-
tikosi} i Milutin Stefanovi},
bi}e u sastavu reprezentacije Sr-
bije na turniru u slovena~kom gr-
adu Ru{e, od 15. do 17. januara.
Wih dvojica odre|eni su da na{
tim predstavqaju u disciplini
vazdu{na pu{ka.
Takmi~ewe }e se bodovati za
regionalnu ligu, kao i trome~ na-
{e, selekcija doma}ina i Hrvat-
ske.
BOKS
Ovogodi{we takmi~ewe u [u-
madijskoj bokserskoj ligi zavr{e-
no je borbama desetog kola, koje je
u Tutinu organizovala novopazar-
ska Mladost. Takmi~ewe je bilo
me|unarodnog karaktera, jer su,
pored srpskih, u~estvovali i cr-
nogorski bokseri.
Radni~ki je poveo ~etiri pred-
stavnika. Milo{evi}, ina~e su-
perioran u ovoj konkurenciji, nije
imao protivnika, a pobede su o-
stvarili Mitrovi} nad Carevi-
}em iz Bijelog Poqa i Vuleti} u
me~u sa Muratovi}em iz nik{i}-
ke Sutjeske. Jedini neuspeh zabe-
le`io je Milo{evi} od starog
rivala Lo{i}a iz trsteni~kog
GIF-a.
Posle deset kola zbrajaju se re-
zultati, a ekipni pobednik za
ovu godinu bi}e progla{en na Sk-
up{tini saveza, po~etkom 2010.
www.kragujevacke.rs
СПОРТ
KO[ARKA
RADNI^KI - HEMOFARM 77:69
[uterska rapsodija grali rutinski i odr`avali mi-
KRAGUJEVAC - Hala: „Jezero“. Gledalaca: 2200. Sudije: Herceg i Hordov
nimalnu prednost od ~etiri-pet AMERI^KI FUDBAL
(Hrvatska), Ne{kovi} (Srbija). Rezultat po ~etvrtinama: 19:20, 14:19,
18:13, 26:17. poena razlike, koju je doma}in u
Glavni treneri i treneri svih
RADNI^KI: [epa, ^akarevi} 4, Koti{evski 7, Milosavqevi}, Ura- vi{e navrata stizao, no nije imao klubova SAFS-a za najboqeg kolegu
daha da napravi i korak vi{e. na klupi u minuloj sezoni izabra-
zmanov 3, Veqovi}, Mijatovi} 14, Kova~evi}, Aleksi} 16, Panti} 20,
Vuksanovi} 13, Kqajevi}. U nastavku neo~ekivan, ali to- li su glavnog trenera “Divqih ve-
HEMOFARM: Pavkovi} 11, Despotovi}, Markovi} 10, Obrenovi}, Kr- liko `eqeni preokret. Nikoli} prova” Vladimira Lazi}a. Prvi
je drugo poluvreme po~eo sa ~eti- igra~ lige tako|e je ~lan kraguje-
stovi} 3, [utalo, Ma~van 9, Borisov, Marjanovi} 2, Petrovi}, Sti-
ri niska igra~a i Vuksanovi}em va~kog kluba Aleksandar Risti},
venson 20, Jagodnik 16.
pod ko{em, {to je, kako se ispo- ujedno i MVP napada.
OVACIJAMA su ispra}eni ko{arka{i Radni~kog stavilo, zbunilo goste. Dugo vremena nisu imali le- Iako su u{li u u`i izbor, na-
grade su za malo zaobi{le jo{ tr-
na kratku, ali zaslu`enu prazni~nu pauzu. Posled- ka za ovakvu igru, naro~ito u napadu. U posledwoj
ojicu na{ih fudbalera, strance
wi me~ bio je, uz susrete sa Zadrom i Partizanom, ~etvrtini igra~e Radni~kog „poterao“ je i {ut, pa je
Stena Bedvela i Nika Merklina,
najlep{a ovosezonska ko{arka{ka predstava u Kra- razlika postepeno rasla, a najvi{e muke „farmace- te mladog Milana Marjanovi}a.
gujevcu. Hemofarm je „pao“ po drugi put u toku lige, utima“ je zadavao Mijatovi}, trojkama sa vrha reke- Isto se odnosi i na trenera om-
pa se ~ini da, trenutno po imenima najja~a srpska ta u posledwim sekundama napada. Odluka je pala u ladinaca Marka Vujanca.
ekipa, sti~e kompleks od sastava Miroslava Niko- posledwih pet minuta, kada je, posle 65:65, doma}in
li}a. Utakmicu je, zbog povrede, propustio starter serijom 8-0 stekao odlu~uju}u prednost. STONI TENIS
Marko Brki}, {to uspehu daje jo{ ve}i zna~aj. Prvenstvo se nastavqa 9. januara, a Radni~ki ide
Proteklog vikenda pala je za-
Po~etak nije obe}avao ovakav kraj. Vr{~ani su i- Zadru u „vrele“ Jazine. M. M. vesa na stonoteniskim takmi~e-
wima ni`ih razreda. Kragujeva~-
RADNI^KI KG me~u sa kru{eva~kim ni~ki basket, ekipa ki klubovi zabele`ili su uglav-
NLB LIGA
Napretkom. Utakmica koja je jedina pokle- nom o~ekivane, visoke plasmane,
06 je bila neizvesna, a kla pred Kragujev~a- 14. KOLO: Radni~ki - Hemofarm pa na prole}e pola`u velike nade
77:69, Cedevita - Helios 92:81, [iroki
po obi~aju iz me~eva nima. Ipak, odmah na - Cibona 72:83, FMP - Partizan 81:84, u napredovawe kroz piramidu li-
Jezero k’o sa favoritima, mla- startu klinci iz Beo- Olimpija - Zadar 84:77, Zagreb - Bosna
83:65, Crvena zvezda - Budu}nost 77:88.
ga.
U drugoliga{kom dru{tvu, gru-
|ani Kragujev~ani grada pokazali su da
barica odigrali su start sa- ne}e dozvoliti ni
Cibona
Partizan
14 12 2 1134:927 26
14 10 4 1048:966 24
pa Jug, Vodovod je zauzeo tre}e me-
sto iza Rudara iz Kostolca i
svim pristojno i i- minimum {ansi ime- Olimpija 14 10 4 1087:1012 24
NI dve vezane uta- Zagreb 14 9 5 1107:1087 23 Po`arevca, pa tako {anse za os-
kmice kao doma}ini, mali ~ak prednost od waku. Na kraju prve Budu}nost 14 8 6 1070:1021 22 vajawe jednog od prva dva mesta,
ko{arka{i Radni~- 11 poena. No, isku- ~etvrtine bilo je 14 Zadar 13 8 5 1084:985 21 koja vode u prvoliga{ki bara`, o-
Hemofarm 13 8 5 1059:984 21
kog KG 06 nisu dobi- stvo gostiju presudi- poena razlike, {to je Crvena zvezda 14 6 8 1131:1120 20
staju realne.
li. Tako su ostali na lo je u penal zavr{- ionako bezvoqne do- Cedevita 14 6 8 1107:1162 20 Na regionalnom nivou, u grupi
nici. Rezultat je na ma}e igra~e ostavilo Radni~ki 14 6 8 978:1109 20 Centar, Radni~ki je polusezonu
posledwem mestu na [iroki 14 5 9 1044:1114 19 zavr{io bez poraza i ubedqivo dr-
tabeli, sa jednim je- kraju glasio 81:85. bez daqeg motiva i FMP 14 4 10 1048:1098 18
Helios 14 3 11 951:1096 17 `i lidersku poziciju, dok druga e-
dinim uspehom, ost- Daleko vi{e o~e- borbenosti. Kona~an Bosna 14 2 12 930:1100 16 kipa Vodovoda zauzima {esto me-
varenom jo{ u oktob- kivalo se od posled- skor je bio 70:95. 15. KOLO (9. 1. 2010.): Zadar - Radni- sto. Ina~e, liga broji osam klubo-
ru, u prvom kolu tak- weg ovogodi{weg ko- Nastavak sledi dr- ~ki, Hemofarm - Cedevita, Helios - va.
mi~ewa. la. Rival je bio jedan ugog januarskog vike- [iroki, Cibona - Partizan, Bosna - Prvensttva se nastavqaju u
Olimpija, Budu}nost - Zagreb, Crvena
Mnogo bli`e pobe- od mno{tva presto- nda, a protivnik je Er- zvezda - FMP. februaru naredne godine.
di bili su u prvom ni~kih klubova, Rad- gonom u Ni{u. M. M.
www.kragujevacke.rs
REPUBLIKA SRBIJA
GRAD KRAGUJEVAC
Uprava za prostorno planirawe,
izgradwu i za{titu `ivotne sredine
Slu`ba za za{titu `ivotne sredine
OBAVE[TEWE
o javnom uvidu, javnoj prezentaciji i
javnoj raspravi Studije o proceni uticaja
na `ivotnu sredinu
Obave{tavamo vas da je podnet zahtev za davawe saglas-
nosti na Studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu
za PROJEKAT- Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih
voda, ~ija se realizacija planira na katastarskoj parceli
1/1 KO Kragujevac 2 (fabrika "Povr{inska za{tita"), na
teritoriji grada Kragujevca, na teritoriji grada Kragu-
jevca, od strane nosioca projekta "Zastava automobili" a.d.
Огласи
STANOVI
Centar 24 m2, II sprat, gas ..........................................27.000
M. vaga 70 m2, vis. priz., gas.......................................67.500
Erdoglija 37 m2, priz., cg............................................37.000
Bubaw 18m2, V sp, gas ..................................................21.200
Aerodrom 49 m2, I sp, cg...............................................45.000
Zvezda 38 m2, V sp, cg .................................................27.000
M. vaga 56 m2, I sp, cg ...................................................47.000
Centar 38 m2, IV sp, ta ................................................35.000
M. vaga 26 m2, V sp, lift, cg .....................................28.000
C. Radionica 48,5 m2, V sp, lift, cg ........42.000 (dogovor)
Aerodrom 47 m2, VIII sp, lift, cg..................................42.000
Bubaw, 31 m2, VII sp, lift, cg .....................................33.000
Aerodrom 77 m2, V sp, lift, cg, o~uvan.....................62.000
Aerodrom 54m2, IV sp,cg ..............................................47.500
Aerodrum 38 m2, IV sp, cg ............................................33.000
Bubaw 33 m2, VI sp, lift, novogradwa ...................1030/m2
Erdoglija 34m2, V sp, cg ..............................................30.000
Bubaw 48 m2, II sp, ta ..................................................42.000
C. radionica 55,45 m2, IV sp, lift, cg.......................47.000
Centar 74,6m2, III, cg ....................................................75.000
Bagremar 39m2, III sp, gas.............................................26.500
Bubaw 44 m2, II sp, cg,...................................................43.000
Zvezda 28,8 m2 , priz., ta ............................................26.000
Erdoglija 38 m2, II sp, gas ............................................38.000
Aerodrum 44,95 m2 , IV sp, cg,......................................37.000
Aerodrom 78 m2 , VII sp, lift, cg .............62.000 (dogovor)
Bubaw 80 m2 , V sp, lift, cg ................93.000, novogradwa
Centar 48 m2 , II sp, cg .................................................50.000
Aerodrom 48 m2 , I sp, cg, ..............................................40.000
Aerodrum 60,26 m2, priz, cg ........................................53.000
Erdoglija 45,37 m2, priz., cg.......................................44.500
Zvezda 34 m2, III sp, cg..................................................25.000
C. Radionic 45 m2, priz., cg, ukwi`en ......................39.000
Centar 38,76 m2, III sp., cg ...........................................45.000
Aerodrum 44 m2 I sp, cg ...............................................40.000
Четвртак, 31. децембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 37
AGENCIJA ZA PROMET NEKRETNINA "MILI]EVI]"
ul. dr Zorana \in|i}a br.21, 34000 Kragujevac
Tel: 034 301 680 tel-faks: 034 333 854
milicevic8@yahoo.com
Bubaw 49 m2, IV, cg ......................................................40.000 PLACEVI
Mala vaga 48 m2, priz, gas, nov ..................................48.000 Va{ari{te – 3,2 ari
Bresnica 53 m2, III sp, cg..............................................55.000 Petrovac – 20 ari HIT PO NUD A
Erdoglija 52 m2, I, cg ...................................................50.000 Drenovac - 72 ari
Erdoglija 35 m2, III sp, lift, cg..................................37.000 Mar{i} – 6,28 ari
Centar 34 m2, III sp, gas................................................40.000 Divostin – 40 ari
Mala vaga 76 m2, VI sp, lift, cg.................................50.000 [umarice – 10 ari
Erdoglija 33 m2, III sp, gas ...........................................26.500 Belo{evac – 7 ari
Bubaw 57 m2, priz., cg..................................................55.000 [umarice – 8,15 ari
Bubaw 52 m2, III sp, cg...................................................54.000
Bubaw 40 m2, V sp, ta...................................................33.000
Centar 52 m2, IX sp, lift, cg......................................52.000
Mar{i} – 6+7,5 ari
Cerovac – 10 ari POVOQNO!!!
[umarice – 11,2 ara Ердоглија, 55m ,+ 2a,........50.000 E
[umarice – 20 ari 2
KU]E
Kori}ani 200 m2, 22 ari .............................................40.000
Opornica 180 m2, 20 ari ............................................50.000
Botuwe 32 m2, 40 ari ..................................................10.000
Dragobra}a 150 m2, 15 ari .........................................45.000
Centar 45 m2, 3,43 a ....................................................60.000
Centar 62 m2, 1,7 a ......................................................55.000
Erdoglija 74 m2, 1,78 a ...............................................55.000
Erdoglija 90 m2, 2 a, cg .............................................110.000
Centar 52 m2, 1,62 ara ...............................................60.000
Jabu~ar, Petrovac 150 m2, 8 a....................................65.000
Mala vaga 80 m2 + 1,5 ari ..........................................32.000
Pivara 85m2, 3,53 a .....................................................60.000
Bresnica 200 m2, 4,2 ara ............................................70.000
Belo{evac 150 m2, 4 ara ............................................55.000
Bagremar 60 m2, 2 a .....................................................26.000
Belo{evac 100 m2, 5 ari............................................21.000
Vinogradi 37 m2, 18 ari.............................36.000 (do puta)
Stanovo, 90 m2 + 5 ari ...............................................33.000
Pivara 60 m2, 2 ara ....................................................48.000
Gro{nica-]ava 124 m2, 5 ari ....................................40.000
Gro{nica-]ava 35 m2, 8 a ...........................................20.000
Centar 100 m2 + 2 ara ................................................52.000

iz Kragujevca.
Uvid u Studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu PRO-
JEKTA Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda
izvr{i}e se u prostorijama Gradske uprave za prostorno
planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine, Slu`be
za za{titu `ivotne sredine, kancelarija 326, Trg slobode
br. 3., Kragujevac, u periodu od 31.12. 2009. godine do 20.01.
2010. godine, u vremenu od 10.00 do 12.00 ~asova.
Zainteresovana javnost koja vr{i uvid u Studiju o
proceni uticaja na `ivotnu sredinu mo`e u gorenave-
denom roku dostaviti mi{qewe stru~noj slu`bi
(zakqu~no sa 20.01. 2010. godine).
Javna rasprava i prezentacija Studije o proceni uticaja
na `ivotnu sredinu bi}e odr`ana 21. januara sa po~etkom u
10.00 ~asova, u prostorijama Gradske uprave za prostorno
planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine, kance-
larija 326.
U prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uti-
caja na `ivotnu sredinu u~estvova}e nosilac projekta.
PRODAJA STANOVA
CENTAR
60 m2, 3. sp, cg ...............61.500
48 m2, priz., cg ................50.000
42 m2, 2. sp, gas .............50.000
48 m2, 5. sp, cg ...............44.000
51 m2, 1. sp, cg, e.z. .......73.000
58,13 m2, priz, nov, gas ..77.000
65 m2, 2. sp, ta................65.000
32,34 m2, v.priz, cg, nam.38.700
45 m2, 1. sp, cg ...............50.000
48 m2, 1. sp, cg ...............49.500
46 m2, 3. sp, gas .............49.000
52,78 m2, 1. sp., cg .........59.000
58 m2, 1. sp., ta...............80.000
47 m2, 3. sp., cg ..............48.000
69m2, priz., cg .................70.000
72 m2, 3. sp., cg, uknj. ....74.000
100 m2, 2. sp., cg, nov ....98.000
47 m2, 3. sp, cg ...............49.000
52 m2, 9. sp, cg ...............52.000
70 m2, 5. priz., gas ..........67.500
75 m2, 3. sp, cg ...............75.000
ERDOGLIJA – KOLONIJA
51 m2, 1. sp, cg ...............52.000
55,19 m2, 1. sp, cg ..........51.000
55,6 m2, 5. sp, cg ............52.000
69 m2, 1. sp, cg ...............61.000
68 m2, 3. sp, cg ...............57.000
69 m2, 1. sp, cg ...............61.000
53 m2, 2. sp, cg ...............56.000
BAGREMAR
33 m2, priz, ta..................28.000
2
48 m , 3 sp, ta.................31.000
PALILULE – C. RADIONICA
50m2, 4. sp., cg ...............40.000
47 m2, 8. sp, cg ...............45.000
50 m2, 4. sp, cg ...............48.000
64,7 m2, 5. sp, cg ............55.000
BUBANJ
30 m2, 1. sp. ta................33.000
33 m2, 2. sp, cg ...............37.000
18,80 m2, 5. sp, ta...........22.000
35,1 m2, 5. sp. ta.............34.000
37 m2, 4. sp. cg ...............38.000
26,35 m2, 5. sp. cg ..........28.000
38 m2, 3. sp, ta................40.000
45 m2, 1. sp, cg ...............46.000
50 m2, 4. sp, cg ...............50.000
ZVEZDA – STANOVO
38 m2, 2. sp, cg ...............32.000
33,7 m2, 3. sp, cg ............28.000
21 m2, pr, ta ....................17.000
29 m2, 3. sp, cg ...............28.000
40 m2, 3. sp, cg ...............36.000
Radno vreme
od 8:00 do 17:00
subotom
od 8:00 do 14:00
AERODROM
66,5 m2, 2. sp, cg ............58.000
2
52 m , 1. sp, cg ...............48.000
44 m2, 1. sp, cg ...............40.000
54 m2, 3. sp, cg ...............49.000
60 m2, 3. sp, cg ...............57.500
67,2 m2, 7. sp, cg ............57.000
49 m2, 1. sp, cg ...............45.000
66,7 m2, 1. sp., cg ...........55.000
48 m2, 12. sp, cg .............36.000
73,6 m2, 4. sp, cg ............71.500
VA[ARI[TE
19 m2, 5. sp, gas .............22.800
2
35 m , 3. sp, ta................40.000
25+45 kvm, 2. sp, gas.....63.000
M. VAGA – LJ. LIVADE
72 m2, pr, cg ...................62.000
62 m2, v.prizem., cg ........56.000
54 m2, 2 sp, cg ................59.000
59,5 m2, 1 sp, cg .............60.000
70 m2, 9. sp, cg ...............63.000
120 m2, 1. sp. ta..............82.000
VELIKI PARK
22 m2, 1. sp, cg ...............26.000
96 m2, 1. sp, cg .............100.000
47,48 m2, 5. pr, gas.........48.000
62 m2, 2. sp. gas .............65.000
NEKA VA[A NEKRETNINA
OBI\E SVET
WWW.NEKRETNINEBRKOVIC.COM
KRAGUJEVAC, ul. dr. Zorana \in|i}a 24,
Tel/Fax 034/330-518, 034/338-456
PRODAJA KU]A
CENTAR – VA[ARI[TE
100+30 m2, 3,15 a.........155.000
50 m2, zaj. dvor., uknj .....60.000
120 m2, 4,5° ..................300.000
120 m2, 2.83a................260.000
200 m2, 4,22a................150.000
ZVEZDA – STANOVO
200 kvm, 6.9a ...............102.000
230 m2, 2,94 a.................72.000
500 kvm, 4.8a ...............150.000
ERDOGLIJA
100+25 m , 2A ................82.000
2
260 m2, 2.75a................225.000
300 m2, 2.5a..................300.000
SU[ICA – AERODROM
180 m2, 2.4a....................85.000
250 m2, 7a.......................92.000
VINOGRADI – D. BRDO
130 kvm, 12a ..................41.000
163 kvm, 8a ....................86.000
CENTAR
PE[A^KA ZONA
ul. Branka Radi~evi}a br. 7
LOKALI ZA IZDAVANJE
ILI PRODAJU
38 kvm, 65 kvm
SUN^ANI BREG
250 kvm, 3.5a ...............150.000
350kvm, 2.62a ..............150.000
BELO[EVAC – BRESNICA
150 m2, 4 a......................65.000
128 m2, 2.8 a...................85.000
100 m2, 3 a......................35.000
160 m2, 3a.......................70.000
250 m2, 4a.......................50.000
PIVARA
50+60 m2, 3a...................75.000
200 m2, 3.7a....................75.000
[UMARICE
90+120 m2, 8.02a............75.000
97+57 m2, 7.37a, EG ....100.000
LOKALI !!!
ul. Luja Pastera - br. 15
63,80m
ul. Luja Pastera - br. 16
47,16m

Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `iv- Mali oglasi

otne sredine grada Kragujevca na osnovu ~lana 50. stav 1. Zakona o
planirawu i izgradwi ("Sl.glasnik RS",br.72/09) i Izve{taja
Komisije za planove Skup{tine grada Kragujevca br.060-367/09- Prodaja
I/02 od 24.12.2009.godine, ogla{ava
PRODAJEM stan u Erdogliji, 56
kvadratnih metara, tre}i sprat
JAVNI UVID 50.000 eura Tel. 034 317-158, 323-
209.
NACRTA PRVE IZMENE I DOPUNE GENERALNOG Usluge
PLANA KRAGUJEVAC 2015. GODINE SA
IZVE[TAJEM O STRATE[KOJ PROCENI UTI- ^ASOVI фizike i matematike
CAJA PLANA NA @IVOTNU SREDINU za popravni u avgustu – profesor.
Telefon 319-141, 064-21-72-151.
MATEMATIKA, mehanika,
Javni uvid obavi}e se u periodu od 01.01.2010. godine, zakqu~no sa fizika – svi uzrasti. ^asovi u
30.01.2010.godine, radnim danom, u vremenu od 9 do 15 ~asova, u toku zimskog raspusta i pri-
prostorijama Gradske uprave za prostorno planirawe, izgradwu i premna nastava za upis u Mate-
za{titu `ivotne sredine (Skup{tina grada Kragujevca, Trg Slo- mati~ku gimnaziju (SM). Studenti
bode 3 Kragujevac- V sprat). (priprema kolokvijumna i janu-
arski rok). Prijemni (sredwe i
Zainteresovanim fizi~kim i pravnim licima koja vr{e uvid u vi{e {kole i fakulteti). Ma-
izlo`eni planski dokument stru~na slu`ba pru`i}e potrebne turski. Takmi~ewa. Te. 034-360-
informacije i stru~nu pomo} prilikom tuma~ewa planskog doku- 202, 063-77-11-0025, Arsi}.
menta (kancelarija 508).

Primedbe na planski dokument u toku javnog uvida mogu se u

pisanoj formi preporu~enom po{iqkom uputiti Gradskoj upravi Oglasi i ~ituqe za
za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine -
Odeqewu za prostorno planirawe (kancelarija 515), Trg Slobode
3, 34000 Kragujevac, zakqu~no sa 30.01.2010. godine.

Zainteresovana javnost koja vr{i uvid u Izve{taj o strate{koj primaju se svakog

proceni uticaja PRVE IZMENE I DOPUNE GENERALNOG
PLANA KRAGUJEVAC 2015. godine na `ivotnu sredinu mo`e u radnog dana od 8
gore nazna~enom roku dostaviti mi{qewe u pisanoj formi Grad-
skoj upravi za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne
sredine- Odeqewu za prostorno planirawe (kancelarija 515)
do 15 sati
zakqu~no sa 30.01.2010. godine.
u kancelariji
Javna rasprava povodom Izve{taja o strate{koj proceni uticaja
PRVE IZMENE I DOPUNE GENERALNOG PLANA KRAGUJEVAC broj 15, zgrada
2015. godine na `ivotnu sredinu bi}e odr`ana 01.02.2010. godine
sa po~etkom u 10,00 ~asova, u prostorijama Gradske uprave - Ode- Radio Kragujevca,
qewe za prostorno planirawe (kancelarija 515).

Javnoj raspravi o izve{taju strate{ke procene uticaja plana

od ulaza desno,
na `ivotnu sredinu prisustvova}e i nosilac projekta.
druga vrata
38 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 31. децембар 2009. www.kragujevacke.rs
Програми
www.kragujevacke.rs Четвртак, 31. децембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 39
Огласи

SVE vrste geodetskih

usluga
PREMER zemqi{ta
SNIMAWE objekata
SNIMAWE podzemnih
instalacija

Kara|or|eva 19
034-368-555
064 288 45 73
064 150 82 28