6.

СЛЕГАЊЕ
С Е ПЛИТКИ
ИХ ТЕМЕЉ
ЉА

-
-ЗАДАЦИ
И-

6.1
1 За заједн
нички носаач из зада
атка 3.1 ср
рачунати:
a) Слегањња темеља а под преттпоставком да је ра
асподела притисака
п на тло
праволлинијска. Карактери истике тла неопход дне за пр
рорачун сллегања
дате суу на слици
и 5.1.
b) Извршити прорачун статтичких утицаја и деформаци
д ија у тем
мељном
носачуу под преттпоставкоом да за ттло важи Винклеровв модел. Поделу
носачаа извршити на 20 сеегмената.

Сликка 6.1 Геоттехнички профил

п те
ерена

а) Слегање теме
еља ће битти срачуна
ато за три
и тачке.

Слика 6.2 Тачке

Т за које
к ће битти срачуна
ато слегањ
ње

-Прораачун прирааштаја вер

ртикалнихх напона
Прирашштај верттикалних напона исспод угао оне тачке правоугааоне оптерећене
површине одред диће се према
п решшењу Steinnbrenner-a
a. Прираш
штај верти
икалних
напонаа услед оп
птерећења а је
∆
где је утицајн ни коефицијент који и зависи од
д односа страница
с / правооугаоно
оптереећене поврршине и дубине
д .

  178 
 arctan
2
2

1 1

√ 1
Изабра
ане три тачке
т нисуу угаоне. Потребно
о је оптер
рећену поовршину темеља
т
подели
ити на оддговарајућ
ће правоугаонике, тако
т да се
с изабранне тачке налазе
испод угла сваког правооугаоника. За свакки такав правоугаооник срач
чуна се
утицајни коефиц
цијент , а затим се примении суперпоззиција.

Сликаа 6.3 Прим

мена супер
рпозиције при израч чунавању прирашта аја вертиккалних
напона
За тачку 1 4 , 6.65 , 1.0
За тачку 2 2 2 ,
, 3.325 , 1.0 , 9.975
5 , 1
1.0
За тачку 3 2 , 13.3 , 1.0
Оптереећење које изазива прирашта аје вертиккалних нап пона је
48664.77
188 ∙ 1.6 15 54.1 /
2
26.6
Прирашштај вертикалних напона
н се рачуна од
о дубине фундирањ ња 0 па до
дубинее на којоој је прир
раштај ве ертикалноог напона већи од д 10% по очетног
вертиккалног ефе
ективног напона
н од
д сопствене тежине тла `.

  179 
Табела 6.1 Прираштај вертикалних напона испод тачке 1
Дубина ` ∆

⁄ ⁄
1.6  0  28.8                1.0000  154.09 
2.6  1  46.8  6.6500  44.2225  1.0000  6.7987  0.9781  0.5107  0.2045  0.8181  126.06 
3.6  2  64.8  1.6625  11.0556  0.2500  3.5079  0.4739  0.4185  0.1370  0.5481  84.46 
4.6  3  82.8  0.7389  4.9136  0.1111  2.4545  0.3010  0.3218  0.0978  0.3910  60.25 
5.6  4  100.8  0.4156  2.7639  0.0625  1.9561  0.2125  0.2564  0.0741  0.2965  45.69 
6.6  5  118.8  0.2660  1.7689  0.0400  1.6760  0.1587  0.2099  0.0585  0.2338  36.03 
7.6  6  136.8  0.1847  1.2284  0.0278  1.5021  0.1230  0.1748  0.0473  0.1892  29.16 
8.6  7  154.8  0.1357  0.9025  0.0204  1.3867  0.0979  0.1474  0.0390  0.1559  24.03 
9.6  8  172.8  0.1039  0.6910  0.0156  1.3064  0.0795  0.1254  0.0326  0.1303  20.08 
10.6  9  190.8  0.0821  0.5460  0.0123  1.2483  0.0658  0.1075  0.0276  0.1102  16.99 

Табела 6.2 Прираштај вертикалних напона испод тачке 2 (правоугаоник )

Дубина

1.6  0               
2.6  1  3.3250  11.0556  1.0000  3.6133  0.9202  0.5364  0.2038 
3.6  2  0.8313  2.7639  0.2500  2.0035  0.4149  0.4422  0.1330 
4.6  3  0.3694  1.2284  0.1111  1.5295  0.2415  0.3258  0.0896 
5.6  4  0.2078  0.6910  0.0625  1.3242  0.1569  0.2405  0.0631 
6.6  5  0.1330  0.4422  0.0400  1.2175  0.1092  0.1808  0.0461 
7.6  6  0.0924  0.3071  0.0278  1.1554  0.0799  0.1389  0.0348 
8.6  7  0.0679  0.2256  0.0204  1.1163  0.0608  0.1092  0.0270 
9.6  8  0.0520  0.1727  0.0156  1.0901  0.0477  0.0876  0.0215 
Табела 6.3 Прираштај вертикалних напона испод тачке 2 (правоугаоник )
Дубина

1.6  0               
2.6  1  9.9750  99.5006  1.0000  10.0748  0.9901  0.5049  0.2046 
3.6  2  2.4938  24.8752  0.2500  5.1113  0.4879  0.4092  0.1374 
4.6  3  1.1083  11.0556  0.1111  3.4881  0.3177  0.3123  0.0987 
5.6  4  0.6234  6.2188  0.0625  2.6984  0.2310  0.2495  0.0758 
6.6  5  0.3990  3.9800  0.0400  2.2405  0.1781  0.2070  0.0610 
7.6  6  0.2771  2.7639  0.0278  1.9472  0.1423  0.1763  0.0505 
8.6  7  0.2036  2.0306  0.0204  1.7467  0.1165  0.1527  0.0428 
9.6  8  0.1559  1.5547  0.0156  1.6032  0.0972  0.1338  0.0367 
Табела 6.4 Прираштај вертикалних напона испод тачке 2
Дубина ` ∆

⁄ ⁄
1.6  0  28.8      1.0000  154.09 
2.6  1  46.8  0.2038  0.2046  0.8167  125.84 
3.6  2  64.8  0.1330  0.1374  0.5407  83.31 
4.6  3  82.8  0.0896  0.0987  0.3765  58.01 
5.6  4  100.8  0.0631  0.0758  0.2778  42.80 
6.6  5  118.8  0.0461  0.0610  0.2142  33.00 
7.6  6  136.8  0.0348  0.0505  0.1707  26.31 
8.6  7  154.8  0.0270  0.0428  0.1396  21.51 
9.6  8  172.8  0.0215  0.2046  0.1165  17.95 

  180 
Табела 6.5 Прираштај вертикалних напона испод тачке 3
Дуби
`  ∆  
на                   
⁄ ⁄  
 
1.6  0  28.8                1.0000  154.09 
2.6  1  46.8  13.3000  176.890  1.0000  13.3750  0.9944  0.5028  0.2046  0.4091  63.05 
3.6  2  64.8  3.3250  44.2225  0.2500  6.7433  0.4931  0.4054  0.1374  0.2748  42.35 
4.6  3  82.8  1.4778  19.6544  0.1111  4.5569  0.3243  0.3076  0.0989  0.1977  30.47 
5.6  4  100.8  0.8313  11.0556  0.0625  3.4811  0.2388  0.2445  0.0762  0.1525  23.49 
6.6  5  118.8  0.5320  7.0756  0.0400  2.8488  0.1867  0.2027  0.0616  0.1233  19.00 
7.6  6  136.8  0.3694  4.9136  0.0278  2.4375  0.1516  0.1731  0.0515  0.1030  15.87 

-Прорачун слегања темеља

Слегање неке тачке темеља добија се интегрисањем вертикалних деформација
по дубини

, ,
∆
2
Вертикалне деформације се рачунају као
∆

Табела 6.6 Прорачун слегања у тачки 1

Слој ∆ ⁄
0  154.09  6000  0.0257  0.0233 
1  1  126.06  6000  0.0210  0.0175 
2  84.46  6000  0.0141   
2  84.46  10000  0.0084  0.0072 
2  3  60.25  10000  0.0060  0.0053 
4  45.69  10000  0.0046   
4  45.69  14000  0.0033  0.0029 
3  5  36.03  14000  0.0026  0.0023 
6  29.16  14000  0.0021   
6  29.16  25000  0.0012  0.0011 
7  24.03  25000  0.0010  0.0009 
4 
8  20.08  25000  0.0008  0.0007 
9  16.99  25000  0.0007   
          0.0614 
Табела 6.7 Прорачун слегања у тачки 2
Слој ∆ ⁄
0  154.09  6000  0.0257  0.0233 
1  1  125.84  6000  0.0210  0.0174 
2  83.31  6000  0.0139   
2  83.31  10000  0.0083  0.0071 
2  3  58.01  10000  0.0058  0.0050 
4  42.80  10000  0.0043   
4  42.80  14000  0.0031  0.0027 
3 
5  33.00  14000  0.0024  0.0021 
 

  181 
 6  26.311  14000  0.0019   
6  26.311  2
25000  0.0011  0.0
0010 
4
4  7  21.511  2
25000  0.0009  0.0
0008 
8  17.955  2
25000  0.0007   
          0.0594 
Табела
а 6.8 Прор
рачун слеггања у тач чки 3
Слоој ∆ ⁄
0  154.0 9  6000  0.0257  0.0181 
1  1  63.055  6000  0.0105  0.0088 
2  42.355  6000  0.0071   
2  42.355  10000  0.0042  0.0036 
2  3  30.477  10000  0.0030  0.0027 
4  23.499  10000  0.0023   
4  23.499  14000  0.0017  0.0015 
3  5  19.000  14000  0.0014  0.0012 
6  15.877  14000  0.0011   
6  15.877  25000  0.0006  0.0006 
4
4 
7  13.566  25000  0.0005   
          0.0366 

Сликка 6.4 Поду

ужна расп
подела сле
егања

б) За п
прорачун утицаја
у у темељном
т м носачу коришћење
к ем Винкле
еровог мод
дела за
тло, ноосач се дели
д на 200 сегмена
ата исте дужине.
д Укупно има
а 21 замеењујућа
опругаа.

Слика 6.5 Статичкка шема за

а прорачун носача

  182 
Линијсско оптере
ећење о
обухвата сопствену тежину те
емеља и тежину тла
а изнад
темељ
ља:
352
2.45 512.32
65.0
02 /
13.3
Бруто напон на тло:
т
4864.77
4
⁄ 182.89 /
26.6

-Прора
ачун круто
ости замењ
њујућих оп
пруга

Слика 6.6 Зоннирање кррутости опруга

Коефицијент кру утости тла
а по зонамма
182.89
4997 ⁄
0.0366
18
82.89
978.66 ⁄
29
0.0
0614
Крутосст појединачних опрруга се раччуна:

-прип
падајућа површина
п темеља јеедној опруузи
0.665
49977∙ ∙ 2.0
2 3323 /
2
4997 ∙ 0.6665 ∙ 2.0 6646 /
⋯ 978.66 ∙ 0.665 ∙ 2.0 3961.62 /
29
Каракттеристике попречноог пресека темељног носача су с
0.1052
28 30
-Резулттати прор
рачуна

Слика ицаја у темељном носачу

а 6.7 Дијаграми статтичких ути н
 

  183 
Табела 6.9 Резултати прорачуна
Тачка        ⁄   ⁄  
1  52.39  174.10  0.3325  523.61  458.59 
2  52.46  348.62  0.665  524.24  459.22 
3  52.53  349.09  0.665  524.95  459.93 
4  52.49  207.93  0.665  312.68  247.66 
5  52.40  207.57  0.665  312.14  247.12 
6  52.33  207.31  0.665  311.74  246.72 
7  52.32  207.25  0.665  311.65  246.63 
8  52.37  207.45  0.665  311.95  246.93 
9  52.48  207.90  0.665  312.63  247.61 
10  52.64  208.53  0.665  313.58  248.56 
11  52.81  209.21  0.665  314.60  249.58 
12  52.95  209.75  0.665  315.41  250.39 
13  52.91  209.59  0.665  315.17  250.15 
14  52.76  209.02  0.665  314.32  249.30 
15  52.60  208.38  0.665  313.35  248.33 
16  52.46  207.84  0.665  312.54  247.52 
17  52.38  207.50  0.665  312.03  247.01 
18  52.35  207.57  0.665  312.14  247.12 
19  52.36  348.00  0.665  523.31  458.29 
20  52.40  348.25  0.665  523.68  458.66 
21  52.39  174.09  0.3325  523.58  458.56 
Напомена:
-скраћење опруге, односно слегање темеља у тој тачки
-сила у опрузи
-припадајућа дужина темељног носача једној опрузи
⁄ -укупно (бруто) линијско реактивно оптерећење
-нето линијско реактивно оптерећење
‐51
0 5 10 15 20
‐51.5

‐52
s [mm]

‐52.5

‐53

‐53.5

‐54

Слика 6.8 Слегања дуж носача (није у одговарајућој размери)

 

  184 
 1 6 11 16 21
0

100
0

200
0
q [kN/m]

300
0

400
0

500
0

600
0

Слика
а 6.9 Реакттивно нето
о линијско
о оптереће
ење дуж носача
н

-Анали
иза резулттата

Сликка 6.10 Ди
ијаграми момената ссавијања дуж
д носача за разли
ичите посттупке
прорачуна
а

Силе у опругамма добијене прорачуном ( морају бити мање или једнаке

ј
гранич
чној сили у опрузи . Гранич
чна сила у опрузи рачуна
р се према

-прип
падајућа површина
п темеља је
едној опруузи
анични притисак на тло.
-гра
Параме
етри чврсттоће тла ссу
ɸ 21
1° 8 /

  185 
Фактори носивости су
7.071 15.815 4.195
Фактори облика су
1.031 1.031 0.938
Фактори дубине су
1.280 1.35 1.240 1.0
Фактори инклинације
tan 0→ 0°
1.0 1.0 1.0
498 /
Граничне силе у ивичним опругама су
0.665
498 ∙ ∙ 2.0 331.17
2
Граничне силе у осталим опругама су
⋯ 498 ∙ 0.665 ∙ 2.0 662.34
Максималне добијене силе у опругама (табела 3.9) су
174.10 331.17
349.09 662.34
Услов је задовољен.
У случају да се прорачуном добије сила у опрузи већа од граничне, онда се
прорачун понавља тако што се та опруга уклања из модела и замењује
концентрисаном силом са интензитетом једнаким граничној сили и са смером
навише. У случају да се у опрузи јавља сила затезања, онда се та опруга
уклања и прорачун се понавља.

  186 
 Слика 6.11 Дефи
иниција по
омерања темеља

  187 
 Слика 6.12
2 Препоруучене макссималне ве
еличине деформаци
ија темеља

  188