INTEGRALI

Sadržaj poglavlja.
U ovom poglavlju obrađeni su neodređeni i određeni integrali i njihova primena.

Proučavajući ovo poglavlje kroz uvežbavanje i samostalan rad na rešavanju

zadataka bićete u stanju:

• Da definišete primitivnu funkciju date funkcije .

• Da definišete integral funkcije kao skup primitivnih funkcija.

• Da nabrojite metode (načine) integracija funkcija.

• Da uradite zadatke sa:

- Direktnom integracijom
- Integracijom pomoću smene promenljive
- Parcijalnom integracijom
- Integracijom racionalnih funkcija
- Integracijom trigonometrijskih funkcija
- Integracijom iracionalnih funkcija

1
Osnovni pojmovi koji se sreću u ovom poglavlju (ključne reči):

PRIMITIVNA FUNKCIJA PARCIJALNA INTEGRACIJA

INTEGRAL FUNKCIJE INTEGRAL RACIONALNE FUNKCIJE
DIREKTNA INTEGRACIJA FUNKCIJE ODREĐENI INTEGRAL
INTEGRACIJA SMENOM PROMENLJ. GRANICE INTEGRACIJE

POJAM I DEFINICIJA NEODREĐENOG INTEGRALA

Primitivna funkcija

Ovde se razmatra obrnut problem problemu diferenciranja. Tražimo funkciju čiji

je izvod odnosno diferencijal poznat.

Definicija:

Funkcija 𝑭(𝒙) je primitivna funkcija funkcije 𝒇(𝒙) na intervalu (𝒂, 𝒃) ∈ 𝑹, ako u

svakoj tački tog intervala važi jednakost

𝑭′ (𝒙) = 𝒇(𝒙), pri čemu je 𝑭: (𝒂, 𝒃) ∈ 𝑹.

Ako je 𝑭(𝒙) primitivna funkcija funkcije 𝒇(𝒙) onda je to i funkcija 𝑭(𝒙) + 𝑪 (gde
je C proizvoljna konstanta) , jer je

𝒅
𝑭(𝒙) = 𝒙𝟐 + 𝟓𝒙 + 𝑪
[𝑭(𝒙) + 𝑪] = 𝒇(𝒙)
𝒅𝒙
𝑭′ (𝒙) = 𝒇(𝒙) = 𝟐𝒙 + 𝟓 𝒌𝒐𝒏𝒔𝒕𝒂𝒏𝒕𝒂 𝒔𝒆 𝒈𝒖𝒃𝒊
𝒅[𝑭(𝒙) + 𝑪] = 𝒇(𝒙)𝒅𝒙 𝒅
𝑭′ (𝒙) = 𝑭(𝒙) = 𝒇(𝒙) 𝒅𝒓𝒖𝒈𝒊 𝒛𝒂𝒑𝒊𝒔 𝒊𝒛𝒗𝒐𝒅𝒂
𝒅𝒙
∫ 𝒅[𝑭(𝒙) + 𝑪] = ∫ 𝒇(𝒙)𝒅𝒙
𝒅 𝑭(𝒙) = 𝒇(𝒙)𝒅𝒙
𝒅
𝒅𝒙
∫ 𝒇(𝒙)𝒅𝒙 = 𝒇(𝒙) ∫ 𝒅 𝑭(𝒙) = ∫ 𝒇(𝒙) 𝒅𝒙

𝑰 = ∫ 𝒇(𝒙)𝒅𝒙 = 𝑭(𝒙) + 𝑪 𝒐𝒑𝒆𝒓𝒂𝒕𝒐𝒓𝒊 ∶ ∫ 𝒊 "𝒅" 𝒔𝒆 𝒎𝒆đ𝒖𝒔𝒐𝒃𝒏𝒐 𝒑𝒐𝒏𝒊š𝒕𝒂𝒗𝒂𝒋𝒖

𝑰 = ∫ 𝒇(𝒙)𝒅𝒙 = ∫(𝟐𝒙 + 𝟓)𝒅𝒙 = 𝒙𝟐 + 𝟓𝒙 + 𝑪

gde su: ∫ 𝒇(𝒙)𝒅𝒙 integral funkcije 𝒇(𝒙), (čita se integral ef od x de x),

𝒇(𝒙) podintegralna funkcija ili integrand,
𝒇(𝒙)𝒅𝒙 podintegralni izraz.

2
Neodređeni integral funkcije 𝒇(𝒙) sa oznakom ∫ 𝒇(𝒙)𝒅𝒙 je skup svih njenih
primitivnih funkcija 𝑭(𝒙) + 𝑪. Dovoljan uslov da funkcija 𝒇(𝒙) na intervalu
(𝒂, 𝒃) ∈ 𝑹 ima primitivnu funkciju je da je ona na tom intervalu neprekidna. To
znači da je funkcija 𝒇(𝒙) integrabilna na tom intervalu.
Konstanta integracije 𝑪 se određuje iz datih vrednosti funkcije za određenu
vrednost nezavisno promenljive ( iz tzv. početnih uslova).

Primeri:

𝟏
a) Funkcija 𝑭(𝒙) = 𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏𝒙 je primitivna funkcija funkcije 𝒇(𝒙) = za 𝒙 ∈
√𝟏−𝒙𝟐
𝟏
(−𝟏, 𝟏), jer je (𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏𝒙)′ = .
√𝟏−𝒙𝟐

b) Funkcija 𝑭(𝒙) = 𝒔𝒊𝒏𝒙 je primitivna funkcija funkcije 𝒇(𝒙) = 𝒄𝒐𝒔𝒙, jer je

(𝒔𝒊𝒏𝒙)′ = 𝒄𝒐𝒔𝒙.

Osobine neodređenog integrala

1. 𝒅(∫ 𝒇(𝒙)𝒅𝒙) = 𝒇(𝒙)𝒅𝒙 odnosno [∫ 𝒇(𝒙)𝒅𝒙]′ = 𝒇(𝒙)

2. ∫ 𝒅𝑭(𝒙) = 𝑭(𝒙) + 𝑪

3. ∫ [𝒇(𝒙) ± 𝐠(𝒙)]𝒅𝒙 = ∫ 𝒇(𝒙)𝒅𝒙 ± ∫ 𝒈(𝒙)𝒅𝒙

4. ∫ 𝝀 ∙ 𝒇(𝒙)𝒅𝒙 = 𝝀 ∙ 𝒇(𝒙)𝒅𝒙, ∀𝝀 ∈ 𝑹

U tablicama se daju vrednosti integrala osnovnih funkcija. Prilikom rešavanja

integrala ostalih funkcija oni se određenim transformacijama svode na integrale
osnovnih funkcija. Pri tom se koriste: direktna metoda, metoda smene
promenljive i metoda parcijalne integracije. Kod izvoda je izvod prostih funkcija
prosta funkcija. Kod integrala to ne mora da bude.

3
Tablica osnovnih integrala

1. ∫ 𝒅𝒙 = 𝒙 + 𝑪 12. ∫
𝟏 𝟏
𝒅𝒙 = 𝒂 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈 𝒂 + 𝑪
𝒙
𝒂𝟐 +𝒙𝟐
𝒙𝟐
2. ∫ 𝒙 𝒅𝒙 = 𝟐
+𝑪 13. ∫ 𝒙𝟐 −𝒂𝟐 =
𝒅𝒙 𝟏 𝒙−𝒂
𝒍𝒏 |𝒙+𝒂| + 𝑪
𝟐𝒂
𝒙𝒏+𝟏
3. ∫ 𝒙𝒏 𝒅𝒙 = +𝑪 14. ∫
𝒅𝒙
=
𝟏 𝒂+𝒙
𝒍𝒏 |𝒂−𝒙| + 𝑪
𝒏+𝟏 𝒂𝟐 −𝒙𝟐 𝟐𝒂
𝟏
4. ∫ 𝒅𝒙 = 𝐥𝐧|𝒙| + 𝐂 15. ∫
𝟏
𝒅𝒙 =
𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏𝒙 + 𝑪
𝒙
√𝟏−𝒙𝟐 −𝒂𝒓𝒄𝒄𝒐𝒔𝒙 + 𝑪
𝒂𝒙
5. ∫ 𝒂𝒙 𝒅𝒙 = +𝐂 𝟏 𝒙
𝒍𝒏𝒂 16. ∫ 𝒅𝒙 = 𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏 𝒂 + 𝑪
√𝒂𝟐−𝒙𝟐
6. ∫ 𝒆𝒙 𝒅𝒙 = 𝒆𝒙 + 𝑪 𝒅𝒙 𝟏 𝟏+𝒙
17. ∫ = 𝒍𝒏 |𝟏−𝒙| + 𝑪
7. ∫ 𝐬𝐢𝐧 𝒙𝒅𝒙 = − 𝐜𝐨𝐬 𝒙 + 𝑪 𝟏−𝒙𝟐 𝟐
𝒅𝒙
8. ∫ 𝐜𝐨𝐬 𝒙𝒅𝒙 = 𝐬𝐢𝐧 𝒙 + 𝑪 18. ∫ = 𝒍𝒏 |𝒙 + √𝒙𝟐 ± 𝟏| + 𝑪
√𝒙𝟐 ±𝟏
𝟏
9. ∫ 𝐬𝐢𝐧𝟐 𝒙
𝒅𝒙 = -𝒄𝒕𝒈𝒙 + 𝑪 19. ∫
𝒅𝒙
= 𝒍𝒏 |𝒙 + √𝒙𝟐 ± 𝒂𝟐 | + 𝑪
√ 𝒙𝟐 ±𝒂𝟐
𝟏
10. ∫ 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙
𝒅𝒙 = 𝒕𝒈𝒙 + 𝑪
𝟏 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈𝒙 + 𝑪
11. ∫ 𝒅𝒙 ={
𝟏+𝒙𝟐 −𝒂𝒓𝒄𝒄𝒕𝒈𝒙 + 𝑪

Često se koriste i sledeća dva integrala, a ne sreću se u tablicama:

𝒙 𝒂𝟐 𝒙
20. ∫ √𝒂𝟐 − 𝒙𝟐 𝒅𝒙 = 𝟐 √𝒂𝟐 − 𝒙𝟐 + 𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏 𝒂 + 𝑪
𝟐
𝒙 𝒂𝟐
21. 𝑰 = ∫ √𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 𝒅𝒙 = √𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 + 𝒍𝒏|𝒙 + √𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 | + 𝑪
𝟐 𝟐

Metoda direktne integracije

Ova metoda se koristi kod jednostavnih funkcija koje se lako svode na tablične
integrale.

Primer 1. Neka je 𝒇(𝒙) = 𝟓𝒙𝟑 + 𝟐𝒙𝟐 − 𝟑𝒙 + 𝟕, 𝑡𝑎𝑑𝑎 𝑗𝑒

∫ (𝟓𝒙𝟑 + 𝟐𝒙𝟐 − 𝟑𝒙 + 𝟕)𝒅𝒙 =

∫ 𝟓𝒙𝟑 𝒅𝒙 + ∫ 𝟐𝒙𝟐 𝒅𝒙 − ∫ 𝟑𝒙𝒅𝒙 + ∫ 𝟕𝒅𝒙 =

𝟓 ∫ 𝒙𝟑 𝒅𝒙 + 𝟐 ∫ 𝒙𝟐 𝒅𝒙 − 𝟑 ∫ 𝒙 𝒅𝒙 + 𝟕 ∫ 𝒅𝒙 =

𝒙𝟒 𝒙𝟑 𝒙𝟐
𝟓 + 𝟐 − 𝟑 + 𝟕𝒙 + 𝑪.
𝟒 𝟑 𝟐

4
Primer 2. Neka je 𝑓 (𝑥 ) = √𝑥 , tada je
𝟏
𝟏 +𝟏
𝒙𝟐 𝟐 √𝒙 𝟑
∫ √𝒙 𝒅𝒙 = ∫ 𝒙 𝒅𝒙 = 𝟐
𝟏 +C= 𝟑
+𝑪
+𝟏
𝟐

𝒙+𝟐
Primer 3. 𝑰=∫ 𝒅𝒙
𝒙𝟐

𝒙+𝟐 𝒙 𝟐 𝟏 𝟐 𝟏
𝑰=∫ 𝒅𝒙 = ∫ (𝒙𝟐 + 𝒙𝟐 ) 𝒅𝒙 = ∫ (𝒙 + 𝒙𝟐 ) 𝒅𝒙 = ∫ 𝒙 𝒅𝒙 + 𝟐 ∙ ∫ 𝒙−𝟐 𝒅𝒙 =
𝒙𝟐

𝒙−𝟐+𝟏 𝟏
= 𝐥𝐧|𝒙| + 𝟐 ∙ −𝟐+𝟏 + 𝑪 = 𝐥𝐧|𝒙| − 𝟐 ∙ 𝒙 + 𝑪

𝒙𝟐
Primer 4. 𝑰 = ∫ 𝒙𝟐 +𝟏 𝒅𝒙

𝒙𝟐 +𝟏−𝟏 𝒙𝟐 +𝟏 𝟏 𝟏
𝑰=∫ 𝒅𝒙 = ∫ ( − ) 𝒅𝒙 = ∫ (𝟏 − ) 𝒅𝒙 =
𝒙𝟐 +𝟏 𝒙𝟐 +𝟏 𝒙𝟐 +𝟏 𝒙𝟐 +𝟏

𝟏
= ∫ 𝒅𝒙 − ∫ 𝒅𝒙 = 𝒙 − 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈𝒙 + 𝑪
𝒙𝟐 +𝟏

𝟐𝒙𝟐 −𝟐
Primer 5. 𝑰=∫ 𝒅𝒙
𝒙+𝟏

𝟐𝒙𝟐 −𝟐 𝟐(𝒙𝟐−𝟏) 𝟐∙(𝒙−𝟏)(𝒙+𝟏)

𝑰=∫ 𝒅𝒙 = ∫ 𝒅𝒙 = ∫ 𝒅𝒙 = ∫ 𝟐(𝒙 − 𝟏)𝒅𝒙
𝒙+𝟏 𝒙+𝟏 𝒙+𝟏

𝒙𝟐
= 𝟐 ∫ 𝒙𝒅𝒙 − 𝟐 ∫ 𝒅𝒙 = 𝟐 − 𝟐 ∙ 𝒙 + 𝑪 = 𝒙𝟐 − 𝟐𝒙 + 𝑪
𝟐

Primer 6. ∫ (𝟑𝒙 − 𝟒𝒙 )𝒅𝒙

𝟑𝒙 𝟒𝒙
∫ (𝟑𝒙 − 𝟒𝒙 )𝒅𝒙 = ∫ 𝟑𝒙 𝒅𝒙 − ∫ 𝟒𝒙 𝒅𝒙 = 𝒍𝒏𝟑 − 𝒍𝒏𝟒 + 𝑪

𝟑𝒙+𝟐 −𝟒𝒙
Primer 7. ∫ 𝒅𝒙
𝟏𝟐𝒙

𝟑𝒙+𝟐 −𝟒𝒙 𝟑𝒙+𝟐 𝟒𝒙 𝟑𝟐 ∙𝟑𝒙 𝟒 𝒙 𝟑 𝒙

∫ 𝒅𝒙 = ∫ 𝒅𝒙 − ∫ 𝟏𝟐𝒙 𝒅𝒙 = ∫ 𝒅𝒙 − ∫ (𝟏𝟐) 𝒅𝒙 = 𝟗 ∙ ∫ (𝟏𝟐) 𝒅𝒙 −
𝟏𝟐𝒙 𝟏𝟐𝒙 𝟏𝟐𝒙
𝟏 𝒙 𝟏 𝒙
𝟏 𝒙 𝟏 𝒙 𝟏 𝒙 ( )
𝟒
( )
𝟑
∫ (𝟑) 𝒅𝒙 = 𝟗 ∙ ∫ (𝟒) 𝒅𝒙 − ∫ (𝟑) 𝒅𝒙 = 𝟗 ∙ 𝟏 − 𝟏 +𝑪
𝒍𝒏 𝒍𝒏
𝟒 𝟑

𝟐 𝟑
Primer 8. ∫ (𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙 + 𝟒 𝒆𝒙 − 𝟑𝒔𝒊𝒏𝒙) 𝒅𝒙
𝟐 𝟑 𝒙 𝟏 𝟑
∫ ( + 𝒆 − 𝟑𝒔𝒊𝒏𝒙) 𝒅𝒙 = 𝟐 ∫ 𝒅𝒙 + ∫ 𝒆𝒙 𝒅𝒙 − 𝟑 ∫ 𝒔𝒊𝒏𝒙 𝒅𝒙
𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙 𝟒 𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙 𝟒
𝟑
= −𝟐𝒄𝒕𝒈𝒙 + 𝒆𝒙 + 𝟑𝒄𝒐𝒔𝒙 + 𝑪
𝟒

5
 𝑠𝑖𝑛𝑥
Primer 9. ∫ 𝒕𝒈𝟐 𝒙𝒅𝒙 , podsećanje 𝑐𝑡𝑔𝑥 = 𝑐𝑜𝑠𝑥

𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙 𝟏−𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙 𝟏 𝒄𝒐𝒔𝟐𝒙

∫ 𝒕𝒈𝟐 𝒙𝒅𝒙 = ∫ 𝒄𝒐𝒔𝟐𝒙 𝒅𝒙 = ∫ 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙
𝒅𝒙 = ∫ 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙 𝒅𝒙 − ∫ 𝒄𝒐𝒔𝟐𝒙 𝒅𝒙 = 𝒕𝒈𝒙 − 𝒙 + 𝑪

Neke korisne relacije koje olakšavaju integraljenje funkcija

𝒇′ (𝒙)
1) Kako je (𝒍𝒏|𝒇(𝒙)|)′ = onda je
𝒇(𝒙)

𝒇′ (𝒙)
∫ 𝒅𝒙 = 𝒍𝒏|𝒇(𝒙)| + 𝑪
𝒇(𝒙)
′
2) Isto tako je: (𝒆𝒇(𝒙) ) = 𝒆𝒇(𝒙) ∙ 𝒇′(𝒙) , pa je

∫ 𝒆𝒇(𝒙) ∙ 𝒇′ (𝒙) 𝒅𝒙 = 𝒆𝒇(𝒙) + 𝑪

𝒇 (𝒙 ) = 𝒕 𝒕𝒏+𝟏 [𝒇(𝒙)]𝒏+𝟏
3) ∫[𝒇(𝒙)]𝒏 ∙ 𝒇′(𝒙) 𝒅𝒙 = { ′ } = ∫ 𝒕𝒏 𝒅𝒕 = = +𝑪
𝒇 (𝒙)𝒅𝒙 = 𝒅𝒕 𝒏+𝟏 𝒏+𝟏

Primer 10.

𝒄𝒐𝒔𝒙 (𝒔𝒊𝒏𝒙)′
∫ 𝒄𝒕𝒈𝒙 𝒅𝒙 = ∫ 𝒔𝒊𝒏𝒙 𝒅𝒙 = ∫ 𝒅𝒙 = 𝒍𝒏|𝒔𝒊𝒏𝒙| = 𝑪
𝒔𝒊𝒏𝒙

Primer 11.
′
𝒙 𝟏 𝟐𝒙 𝟏 (𝒙𝟐 ±𝒂𝟐) 𝟏
∫ 𝒙𝟐 ±𝒂𝟐 𝒅𝒙 = 𝟐 ∫ 𝒙𝟐 ±𝒂𝟐 𝒅𝒙 = 𝟐 ∫ 𝒅𝒙 = 𝟐 𝒍𝒏(𝒙𝟐 ± 𝒂𝟐 ) + 𝑪
𝒙𝟐 ±𝒂𝟐

Primer 12.

𝟐 𝟐 𝟐
∫ 𝒆𝒙 ∙ 𝟐𝒙 𝒅𝒙 = ∫ 𝒆𝒙 ∙ (𝒙𝟐 )′ 𝒅𝒙 = 𝒆𝒙 + 𝑪

Primer praktične primene integrodiferencijalnog računa u fizici

Sa prozora na visini od 20 m, u trenutku t=0 s, bačen je kamen vertikalno uvis i

𝒅𝒉
brzina promene njegove visine h (u metrima) data je sa = 𝟏𝟓 − 𝟏𝟎𝒕 .
𝒅𝒕

Pokazati da je rešenje ove diferencijalne jednačine 𝒉 = 𝟐𝟎 + 𝟏𝟓𝒕 − 𝟓𝒕𝟐 koliko je t

kada je 𝒉 = 𝟎 ?

6
Rešenje:

𝒅𝒉 = (𝟏𝟓 − 𝟏𝟎𝒕)𝒅𝒕 ⇒ 𝒉 = ∫(𝟏𝟓 − 𝟏𝟎𝒕)𝒅𝒕 = 𝟏𝟓𝒕 − 𝟓𝒕𝟐 + 𝑪,

𝒉 = 𝟏𝟓𝒕 − 𝟓𝒕𝟐 + 𝑪

𝒊𝒛 𝒖𝒔𝒍𝒐𝒗𝒂 𝒛𝒂𝒅𝒂𝒕𝒌𝒂 𝒕 = 𝟎, 𝒉 = 𝟐𝟎 ⇒

𝒉 = 𝟐𝟎 + 𝟏𝟓𝒕 − 𝟓𝒕𝟐 ,

𝒛𝒂 𝒉 = 𝟎 𝒅𝒐𝒃𝒊𝒋𝒆 𝒔𝒆 ∶

−𝟏𝟓±√𝟐𝟐𝟓∗𝟒𝟎𝟎 −𝟏𝟓±𝟐𝟓
− 𝟓𝒕𝟐 + 𝟏𝟓𝒕 + 𝟐𝟎 = 𝟎 ⇒ 𝒕𝟏,𝟐 = =
−𝟏𝟎 −𝟏𝟎

U svakom slučaju je t>0, pa je 𝒕 = 𝟒𝒔

Ovaj primer pokazuje kako se konstanta C određuje iz uslova zadatka

7
Integracija smenom promenljive

Metoda smene promenljive sastoji se u zameni promenljive 𝒙 novom

promenljivom 𝒈(𝒕) koja je strogo monotona i diferencijabilna funkcija:

∫ 𝒇(𝒙)𝒅𝒙 = ∫ 𝒈(𝒕)𝒈, (𝒕) 𝒅𝒕

Nakon integracije vraćamo se na prvobitnu promenljivu.

Primer 13. Izračunati integral 𝑰 = ∫ 𝒆𝟐𝒙 𝒅𝒙

Uvedimo smenu: 𝟐𝒙 = 𝒕.
Tada sledi da je :
𝟏 𝟏 𝟏
𝒙= 𝒕, 𝒅𝒙 = (𝟐 ) 𝒅𝒕 = 𝟐 𝒅𝒕
𝟐

𝟏 𝟏 𝟏 𝟏
∫ 𝒆𝟐𝒙 𝒅𝒙 = ∫ 𝒆𝒕 ∙ 𝟐 𝒅𝒕 = 𝟐 ∫ 𝒆𝒕 𝒅𝒕 = 𝟐 𝒆𝒕 + 𝑪 = 𝟐 𝒆𝟐𝒙 + 𝐂

Primer 14. Izračunajmo integral ∫(𝒂𝒙 + 𝒃)𝒏 𝒅𝒙.

𝒂𝒙 + 𝒃 = 𝒕
∫(𝒂𝒙 + 𝒃)𝒏 𝒅𝒙 = {𝒂𝒅𝒙 = 𝒅𝒕 ⟹ 𝒅𝒙 = 𝟏 𝒅𝒕} =
𝒂

𝟏 𝟏 𝟏 𝒕𝒏+𝟏 𝟏 (𝒂𝒙+𝒃)𝒏+𝟏
= ∫ 𝒕𝒏 𝒅𝒕 = ∫ 𝒕𝒏 𝒅𝒕 = = + 𝑪.
𝒂 𝒂 𝒂 𝒏+𝟏 𝒂 𝒏+𝟏

Primer 15.

𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂
𝟑𝒙𝟐 𝟑 𝒅𝒕
𝑰 = ∫ 𝒙𝟑 +𝟓 𝒅𝒙 = | 𝒙 + 𝟓 = 𝒕 | = ∫ 𝒕 = 𝐥𝐧|𝒕| + 𝑪 = 𝐥𝐧|𝒙𝟑 + 𝟓| + 𝑪
𝟑𝒙𝟐 𝒅𝒙 = 𝒅𝒕

Primer 16.

𝑠𝑚𝑒𝑛𝑎 𝒅𝒕
2
𝒙
𝑰 = ∫ 𝒙𝟐 +𝟓 𝒅𝒙 = | 𝑥 + 5 = 𝑡 𝟏 𝒅𝒕 𝟏 𝟏
| = ∫ 𝟐 = ∫ = 𝐥𝐧|𝒕| + 𝑪 = 𝐥𝐧|𝒙𝟐 + 𝟓| + 𝑪
𝑑𝑡 𝒕 𝟐 𝒕 𝟐 𝟐
2𝑥𝑑𝑥 = 𝑑𝑡 ⟹ 𝑥𝑑𝑥 = 2

Primer 17.

𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂
𝟐𝒙 𝟐 𝒅𝒕 𝒕−𝟐+𝟏 𝟏 𝟏
𝑰 = ∫ 𝟐 𝟐 𝒅𝒙 = | 𝒙 + 𝟓 = 𝒕 | = ∫ 𝒕𝟐 = −𝟐+𝟏 + 𝑪 = − 𝒕 + 𝑪 = − 𝒙𝟐 +𝟓 + 𝑪
(𝒙 +𝟓)
𝟐𝒙𝒅𝒙 = 𝒅𝒕

8
Primer 18.

𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂
𝒕𝟐 𝟏
𝑰 = ∫ 𝒔𝒊𝒏𝒙 𝒄𝒐𝒔𝒙 𝒅𝒙 = | 𝒔𝒊𝒏𝒙 = 𝒕 | = ∫ 𝒕𝒅𝒕 = 𝟐 + 𝑪 = 𝟐 𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙 + 𝑪
𝒄𝒐𝒔𝒙𝒅𝒙 = 𝒅𝒕

Primer 19.

𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂
𝒕𝟓 𝟏
𝑰 = ∫ 𝒔𝒊𝒏 𝒙 𝒄𝒐𝒔𝒙 𝒅𝒙 = | 𝒔𝒊𝒏𝒙 = 𝒕 | = ∫ 𝒕𝟒 𝒅𝒕 = 𝟓 + 𝑪 = 𝟓 𝒔𝒊𝒏𝟓 𝒙 + 𝑪
𝟒

𝒄𝒐𝒔𝒙𝒅𝒙 = 𝒅𝒕

Primer 20.

𝒔𝒊𝒏𝒙 𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂 𝒅𝒕
𝑰 = ∫ 𝒕𝒈𝒙𝒅𝒙 = ∫ 𝒅𝒙 = | 𝒄𝒐𝒔𝒙 = 𝒕 | = − ∫ = −𝒍𝒏|𝒄𝒐𝒔𝒙| + 𝑪
𝒄𝒐𝒔𝒙 −𝒔𝒊𝒏𝒙𝒅𝒙 = 𝒅𝒕 𝒕

Primer 21.

𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂
𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈𝒙 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈𝒙 =𝒕 𝒕𝟐 (𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈𝒙)𝟐
𝑰=∫ 𝒅𝒙 = | 𝒅𝒙 | = ∫ 𝒕𝒅𝒕 = + 𝑪 = +𝑪
𝟏 + 𝒙𝟐 𝟐 𝟐
= 𝒅𝒕
𝟏 + 𝒙𝟐

Primer 22.

𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂
𝒙𝟒 𝒙𝟒 = 𝒕 𝒆𝒕 𝟒
𝑰 = ∫𝟒 𝒆 ∙ 𝒙𝟑 𝒅𝒙 = | 𝒅𝒕| = ∫ 𝟒 ∙ 𝒅𝒕 = 𝒆𝒕 + 𝑪 = 𝒆𝒙 + 𝑪
𝟒𝒙𝟑 𝒅𝒙 = 𝒅𝒕 ⟹ 𝒙𝟑 𝒅𝒙 = 𝟒
𝟒

Primer 23.

𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂 𝟏𝟏
𝟐 𝟐 (𝒙𝟐 −𝟓)
𝑰 = ∫ 𝟐𝒙(𝒙 − 𝟓 )𝟏𝟎 𝟐
𝒅𝒙 = ∫(𝒙 − 𝟓 )𝟏𝟎 𝟏𝟎
𝟐𝒙𝒅𝒙 = | 𝒙 − 𝟓 = 𝒕 | = ∫ 𝒕 𝒅𝒕 = +𝑪
𝟏𝟏
𝟐𝒙𝒅𝒙 = 𝒅𝒕

Primer 24.

𝟑𝒙𝟐 − 𝟒𝒙 + 𝟑 𝒃𝒓𝒐𝒋𝒊𝒍𝒂𝒄 𝒇 ′ (𝒙 )
𝑰=∫ 𝒅𝒙 = | 𝒋𝒆 𝒊𝒛𝒗𝒐𝒅 | = ∫ 𝒅𝒙 = 𝒍𝒏|𝒇(𝒙)| + 𝑪
𝒙𝟑 − 𝟐𝒙𝟐 + 𝟑𝒙 − 𝟓 𝒇 (𝒙 )
𝒊𝒎𝒆𝒏𝒊𝒐𝒄𝒂

= 𝒍𝒏|𝒙𝟑 − 𝟐𝒙𝟐 + 𝟑𝒙 − 𝟓| + 𝑪

9
Primer 25.
𝑠𝑚𝑒𝑛𝑎 𝒅𝒕
𝒙 𝒙 𝑥2 = 𝑡 𝟏 𝒅𝒕
𝑰=∫ 𝟒 𝒅𝒙 = ∫ 𝟐 𝟐
𝒅𝒙 = | 𝑑𝑡 |=∫ 𝟐 𝟐 𝟐 = ∫ 𝟐
𝒙 +𝟒 (𝒙 ) + 𝟒 2𝑥𝑑𝑥 = 𝑑𝑡 ⟹ 𝑥𝑑𝑥 = 𝒕 +𝟐 𝟐 𝒕 + 𝟐𝟐
2
𝟏 𝟏 𝒕 𝟏 𝒙𝟐
= ∙ 𝐚𝐫𝐜𝐭𝐠 + 𝑪 = 𝐚𝐫𝐜𝐭𝐠 + 𝑪
𝟐 𝟐 𝟐 𝟒 𝟐

Primer 26.

𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂
𝒙 𝟏 − 𝒙𝟐 = 𝒕𝟐 𝒕𝒅𝒕
𝑰=∫ 𝒅𝒙 = | | = −∫ = − ∫ 𝒅𝒕 = −𝒕 = −√𝟏 − 𝒙𝟐 + 𝑪
√𝟏 − 𝒙 𝟐 −𝟐𝒙𝒅𝒙 = 𝟐𝒕𝒅𝒕 𝒕
𝒙𝒅𝒙 = −𝒕𝒅𝒕

Primer 27.

𝟏 𝟏 𝒙
𝑰=∫ 𝒅𝒙 = 𝒅𝒙 = 𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏 +𝑪
√𝟓 − 𝒙𝟐 𝟐 √𝟓
√(√𝟓) − 𝒙𝟐

Primer 28.

𝟏−𝒙 √𝟏−𝒙 √𝟏−𝒙 √𝟏−𝒙 𝟏−𝒙 𝟏 𝒙

𝑰 = ∫ √𝟏+𝒙 𝒅𝒙 = ∫ 𝒅𝒙 == ∫ ∙ 𝒅𝒙 = ∫ =∫ −∫ =
√𝟏+𝒙 √𝟏+𝒙 √𝟏−𝒙 √𝟏−𝒙𝟐 √𝟏−𝒙𝟐 √𝟏−𝒙𝟐
𝒋𝒆𝒅𝒂𝒏 𝒋𝒆 𝒕𝒂𝒃𝒍𝒊č𝒏𝒊,
|𝒅𝒓𝒖𝒈𝒂 𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂 𝒌𝒂𝒐 𝒖 | = 𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏𝐱 + √𝟏 − 𝒙𝟐 + 𝑪
𝒛𝒂𝒅𝒂𝒕𝒌𝒖 𝟐𝟔

Primer 29.

𝟑+𝟐𝒙 𝟑 𝟐𝒙 𝟑 𝟐𝒙
𝑰=∫ 𝒅𝒙 = ∫ 𝒅𝒙 + ∫ 𝒅𝒙 ⟹ 𝑰𝟏 = ∫ 𝒅𝒙, 𝑰𝟐 = ∫ 𝒅𝒙 , 𝑰 = 𝑰𝟏 + 𝑰𝟐
𝟒+𝟓𝒙𝟐 𝟒+𝟓𝒙𝟐 𝟒+𝟓𝒙𝟐 𝟒+𝟓𝒙𝟐 𝟒+𝟓𝒙𝟐

𝟑 𝟏 𝟑 𝟏 𝟑 𝟏 𝟑 𝟏 𝒙
𝑰𝟏 = ∫ 𝟒+𝟓𝒙𝟐 𝒅𝒙 = 𝟑 ∫ 𝟒 𝒅𝒙 = 𝟓 ∙ ∫ 𝟐 𝒅𝒙 = 𝟓 ∙ ∫ 𝟐 𝟐
𝒅𝒙 = 𝟓 ∙ 𝟐 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈 𝟐 + 𝑪𝟏
𝟓∙( +𝒙𝟐 ) 𝟒 (( ) +𝒙𝟐 )
𝟓 ((√ ) +𝒙𝟐) √𝟓 √𝟓 √𝟓
𝟓

𝟑 𝟏 𝒙 𝟑 √𝟓 √𝟓∙𝒙
𝑰𝟏 = 𝟓 ∙ 𝟐 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈 𝟐 + 𝑪𝟏 = 𝟓 ∙ 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈 𝟐 + 𝑪𝟏
𝟐
√𝟓 √𝟓

𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂
𝟐𝒙
𝟒 − 𝟓𝒙𝟐 = 𝒕 𝒅𝒕
𝟏 𝒅𝒕 𝟏 𝟏
𝑰𝟐 = ∫ 𝟒+𝟓𝒙𝟐 𝒅𝒙 = |𝟏𝟎𝒙𝒅𝒙 = 𝒅𝒕| = ∫ 𝟓𝒕 = 𝟓 ∙ ∫ 𝒕 = 𝟓 ∙ 𝒍𝒏|𝒕| + 𝑪𝟐 = 𝟓 ∙ 𝒍𝒏|𝟒 + 𝟓𝒙𝟐 | + 𝑪𝟐
𝒅𝒕
𝟐𝒙𝒅𝒙 =
𝟓

𝟑 𝟐𝒙 𝟑 √𝟓 √𝟓∙𝒙 𝟏
𝑰 = 𝑰𝟏 + 𝑰𝟐 = ∫ 𝟒+𝟓𝒙𝟐 𝒅𝒙 + ∫ 𝟒+𝟓𝒙𝟐 𝒅𝒙 = 𝟓 ∙ 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈 + ∙ 𝒍𝒏|𝟒 + 𝟓𝒙𝟐 | + 𝑪
𝟐 𝟐 𝟓

10
METODA PARCIJALNE INTEGRACIJE

Neka su 𝒖 = 𝒖(𝒙) 𝒊 𝒗 = 𝒗(𝒙) diferencijabilne funkcije nezavisne promenljive 𝒙

na nekom intervalu 𝑰 ⊆ 𝑹. Po pravilu diferenciranja proizvoda funkcija imamo da
je:

𝒅(𝒖 ∙ 𝒗) = (𝒖 ∙ 𝒗)′ 𝒅𝒙 = (𝒖 ∙ 𝒗’ + 𝒖’ ∙ 𝒗)𝒅𝒙 = 𝒖 ∙ (𝒗’𝒅𝒙) + 𝒗(𝒖’𝒅𝒙)

𝒅(𝒖 ∙ 𝒗) = 𝒖 ∙ 𝒅𝒗 + 𝒗 ∙ 𝒅𝒖
Integracijom leve i desne strane poslednje jednakosti dobije se
∫ 𝒅(𝒖 ∙ 𝒗) = ∫(𝒖𝒅𝒗 + 𝒗𝒅𝒖)=

(𝒖 𝒗 ) = ∫ 𝒖𝒅𝒗 + ∫ 𝒗𝒅𝒖.

∫ 𝒖𝒅𝒗 = 𝒖𝒗 − ∫ 𝒗𝒅𝒖

Dobijenu formulu zovemo formula parcijalne integracije. Praktičan značaj ove

formule je u tome da je ponekad pogodno podintegralnu funkciju 𝒇(𝒙) prikazati
kao proizvod neke funkcije 𝒖(𝒙) i izvoda 𝒗’(𝒙) neke druge funkcije 𝒗(𝒙).Tada se
rešavanje integrala ∫ 𝒇(𝒙)𝒅𝒙 svodi na rešavanje integrala ∫ 𝒖𝒅𝒗.

Primer 30. 𝑰 = ∫ 𝒙 ∙ 𝒆𝒙 𝒅𝒙 ( 𝒑𝒐𝒍𝒊𝒏𝒐𝒎 ∙ 𝒆𝒌𝒔𝒑𝒐𝒏𝒆𝒏𝒄𝒊𝒋𝒂𝒍𝒏𝒂 𝒇𝒖𝒏𝒌𝒄𝒊𝒋𝒂)

𝒖 = 𝒙, 𝒅𝒖 = 𝒅𝒙
𝑰 = ∫ 𝒙 ∙ 𝒆𝒙 𝒅𝒙 = { } = 𝒖𝒗 − ∫ 𝒗𝒅𝒖 =
𝒅𝒗 = 𝒆𝒙 𝒅𝒙 → 𝒗 = 𝒆𝒙

𝒙 ∙ 𝒆𝒙 - ∫ 𝒆𝒙 𝒅𝒙 = 𝒙 ∙ 𝒆𝒙 − 𝒆𝒙 + 𝑪
𝒖 = 𝒙, 𝒅𝒖 = 𝒅𝒙
Primer 31. 𝑰 = ∫ 𝒙 ∙ 𝒄𝒐𝒔 𝒙 𝒅𝒙 = {𝒅𝒗 = 𝒄𝒐𝒔 𝒙 𝒅𝒙 } = 𝒖 ∙ 𝒗 − ∫ 𝒗𝒅𝒖
𝒗 = ∫ 𝒄𝒐𝒔𝒙𝒅𝒙 = 𝒔𝒊𝒏𝒙
𝑰 = 𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏 𝒙 − ∫ 𝒔𝒊𝒏 𝒙 𝒅𝒙 = 𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏 𝒙 + 𝒄𝒐𝒔 𝒙 + 𝑪,
𝑰 = ∫ 𝒙 𝒄𝒐𝒔 𝒙 𝒅𝒙 = 𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏 𝒙 + 𝒄𝒐𝒔 𝒙 + 𝑪
Integrali oblika 𝑰 = ∫ 𝒆 𝑲𝒙 𝒄𝒐𝒔 𝒂𝒙 𝒅𝒙 𝒊 𝑰 = ∫ 𝒆𝑲𝒙 𝒔𝒊𝒏 𝒂𝒙 𝒅𝒙 , se rešavaju pravilom
parcijalne integracije.

11
Primer 32. Izračunati integrale:
𝑰𝟏 = ∫ 𝒆𝒙 𝒄𝒐𝒔 𝒙 𝒅𝒙 i 𝑰𝟐 = ∫ 𝒆𝒙 𝒔𝒊𝒏 𝒙 𝒅𝒙.

Za 𝑰𝟏 dobijamo:
𝒖 = 𝒆𝒙 , 𝒅𝒖 = 𝒆𝒙 𝒅𝒙 }
𝑰𝟏 = ∫ 𝒆𝒙 𝒄𝒐𝒔 𝒙 𝒅𝒙 = { = 𝒖𝒗 − ∫ 𝒗𝒅𝒖 =
𝒅𝒗 = 𝒄𝒐𝒔𝒙 𝒅𝒙 → 𝒗 = 𝒔𝒊𝒏𝒙

= 𝒆𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙 − ⏟
∫ 𝒆𝒙 𝒔𝒊𝒏𝒙𝒅𝒙 = 𝒆𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙 − 𝑰𝟐
𝑰𝟐

Integral 𝑰𝟐 se rešava metodom parcijalne integracije pri čemu treba uzeti isti tip
funkcije za 𝒖 𝒊 𝒅𝒗 kao i u prethodnom koraku:
𝒖 = 𝒆𝒙 , 𝒅𝒖 = 𝒆𝒙 𝒅𝒙
𝑰𝟐 = ∫ 𝒆𝒙 𝒔𝒊𝒏𝒂𝒙 𝒅𝒙 = { }
𝒅𝒗 = 𝒔𝒊𝒏𝒙𝒅𝒙 → 𝒗 = −𝒄𝒐𝒔𝒙

−𝒆𝒙 ∙ 𝒄𝒐𝒔𝒙 + ∫ 𝒆𝒙 𝒄𝒐𝒔𝒙𝒅𝒙 = −𝒆𝒙 ∙ 𝒄𝒐𝒔𝒙 + 𝑰𝟏

Konačno je:
𝑰𝟏 = ∫ 𝒆𝒙 𝒄𝒐𝒔 𝒂𝒙 𝒅𝒙 = 𝒆𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙 − 𝑰𝟐 = 𝒆𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙 + 𝒆𝒙 ∙ 𝒄𝒐𝒔𝒙 − 𝑰𝟏 ⟹
𝟐𝑰𝟏 = 𝒆𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙 + 𝒆𝒙 ∙ 𝒄𝒐𝒔𝒙
𝒆𝒙 ∙(𝒔𝒊𝒏𝒙+𝒄𝒐𝒔𝒙) 𝒆𝒙 ∙(𝒔𝒊𝒏𝒙−𝒄𝒐𝒔𝒙)
𝑰𝟏 = +𝑪 i 𝑰𝟐 = +𝑪
𝟐 𝟐

Da bismo pogodno birali 𝒖 𝒊 𝒅𝒗, imamo sledeće grupe primera funkcija:

1. GRUPA Ovde ćemo birati da je 𝒙 ili polinom od 𝒙 jednak 𝒖, a sve ostalo je

𝒅𝒗
𝒙
∫ 𝒙 𝒄𝒐𝒔 𝒙𝒅𝒙, ∫(𝟏 − 𝒙) 𝒔𝒊𝒏 𝒙𝒅𝒙, ∫ 𝒙𝒆𝒙 𝒅𝒙, ∫ 𝒅𝒙,
𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙
∫(𝒙𝟐 − 𝟐𝒙 + 𝒅)𝒆−𝒙 𝒅𝒙 itd.

2. GRUPA Ovde ne uzimamo polinom od 𝒙 za 𝒖, već funkciju pored polinoma:

𝒍𝒏𝒙 = 𝒖, 𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏𝒙 = 𝒖, 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈 = 𝒖, 𝒂 𝒔𝒗𝒆 𝒐𝒔𝒕𝒂𝒍𝒐 𝒋𝒆 𝒅𝒗.
∫ 𝒙 𝒍𝒏 𝒙𝒅𝒙, ∫ 𝒂𝒓𝒄 𝒔𝒊𝒏 𝒙𝒅𝒙, ∫ 𝒙𝟐 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈𝒅𝒙, ∫ 𝒙𝟑 𝒍𝒏 𝒙𝒅𝒙 itd.

12
3. GRUPA To su kružni integrali,koji uvek imaju svog “para” preko koga se dati
integral vraća na početak npr: ∫ 𝒆𝒙 𝒔𝒊𝒏 𝒙𝒅𝒙 , ∫ 𝒆𝒙 𝒄𝒐𝒔 𝒙𝒅𝒙 , ∫ 𝒔𝒊𝒏 (𝒍𝒏 𝒙)𝒅𝒙,
∫ 𝒄𝒐𝒔 (𝒍𝒏 𝒙)𝒅𝒙

Primer 33. Rešiti integrale (pripadaju 1.grupi): a) 𝑰 = ∫(𝟏 − 𝒙)𝒔𝒊𝒏 𝒙𝒅𝒙 ; b) 𝑰 =

𝒙𝒅𝒙
∫ 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙

𝟏 − 𝒙 = 𝒖, 𝒔𝒊𝒏𝒙𝒅𝒙 = 𝒅𝒗
a) ∫( 𝟏 − 𝒙 ) 𝒔𝒊𝒏 𝒙𝒅𝒙 = | −𝒅𝒙 = 𝒅𝒖, ∫ 𝒔𝒊𝒏𝒙𝒅𝒙 = 𝒗| =𝒖𝒗 − ∫ 𝒗𝒅𝒖 =
𝒅𝒙 = −𝒅𝒖, −𝒄𝒐𝒔𝒙 = 𝒗

= (𝟏 − 𝒙)(−𝒄𝒐𝒔𝒙)— ∫(−𝒄𝒐𝒔𝒙)(−𝒅𝒙) = [(𝒙 − 𝟏)𝒄𝒐𝒔𝒙 − 𝒔𝒊𝒏𝒙] + 𝑪

𝒅𝒙
𝒙=𝒖 = 𝒅𝒗
𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙
b) 𝒙𝒅𝒙
∫ 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙 = |𝒅𝒙 = 𝒅𝒖 ∫ = 𝒗| = 𝒙 ⋅ 𝒕𝒈𝒙 − ∫ 𝒕𝒈𝒙𝒅𝒙 = 𝒙𝒕𝒈𝒙 + 𝒍𝒏|𝒄𝒐𝒔𝒙| + 𝑪
𝒅𝒙
𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙
𝒅𝒙 = 𝒅𝒖 𝒕𝒈𝒙 = 𝒗

Primer 34. Rešiti integrale (pripadaju 2.grupi): a) 𝑰 = ∫ 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈𝒙𝒅𝒙 ; b) 𝑰 =

∫ 𝒙𝒂 𝒍𝒏𝒙𝒅𝒙
𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈𝒙 = 𝒖, 𝒅𝒙 = 𝒅𝒗
a) 𝑰 = ∫ 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈𝒙𝒅𝒙 = | 𝒅𝒙 = 𝒅𝒖, ∫ 𝒅𝒙 = 𝒗| =𝒖𝒗 − ∫ 𝒗𝒅𝒖 =
𝟏
𝟏+𝒙𝟐
𝒙=𝒗
𝑠𝑚𝑒𝑛𝑎
𝟏 1 + 𝑥2 = 𝑡
𝑰 = 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈𝒙 ∙ 𝒙— ∫ 𝒙 ∙ 𝒅𝒙 = | 𝑑𝑡|
𝟏 + 𝒙𝟐 2𝑥𝑑𝑥 = 𝑑𝑡 ⟹ 𝑥𝑑𝑥 =
2
𝟏 𝒅𝒕 𝟏 𝟏
𝑰 = 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈𝒙 ∙ 𝒙 − ∫ ∙ = 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈𝒙 ∙ 𝒙 − 𝐥𝐧|𝒕| + 𝑪 = 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈𝒙 ∙ 𝒙 − 𝐥𝐧|𝟏 + 𝒙𝟐 | + 𝑪
𝒕 𝟐 𝟐 𝟐
𝒍𝒏𝒙 = 𝒖, 𝒙𝒂 𝒅𝒙 = 𝒅𝒗
𝟏 𝒂
b) 𝑰 = ∫ 𝒙𝒂 𝒍𝒏𝒙𝒅𝒙= |𝒙 𝒅𝒙 = 𝒅𝒖, ∫ 𝒙 𝒅𝒙 = 𝒗| =𝒖𝒗 − ∫ 𝒗𝒅𝒖 =
𝒙𝒂+𝟏
=𝒗
𝒂+𝟏

𝒙𝒂+𝟏 𝒙𝒂+𝟏 𝟏 𝒙𝒂+𝟏 𝟏 𝒙𝒂+𝟏

𝑰 = 𝒍𝒏𝒙 ∙ −∫ ∙ 𝒅𝒙 = 𝒍𝒏𝒙 ∙ − ∫ 𝒅𝒙
𝒂+𝟏 𝒂+𝟏 𝒙 𝒂+𝟏 𝒂+𝟏 𝒙
𝒙𝒂+𝟏 𝟏 𝒙𝒂+𝟏 𝟏
𝑰 = 𝒍𝒏𝒙 ∙ − ∫ 𝒙𝒂+𝟏−𝟏 𝒅𝒙 = 𝒍𝒏𝒙 ∙ − ∫ 𝒙𝒂 𝒅𝒙
𝒂+𝟏 𝒂+𝟏 𝒂+𝟏 𝒂+𝟏
𝒙𝒂+𝟏 𝟏 𝒙𝒂+𝟏 𝒙𝒂+𝟏 𝒙𝒂+𝟏
𝑰 = 𝒍𝒏𝒙 ∙ − ∙ + 𝑪 = 𝒍𝒏𝒙 ∙ − +𝑪
𝒂+𝟏 𝒂+𝟏 𝒂+𝟏 𝒂 + 𝟏 (𝒂 + 𝟏 ) 𝟐

13
Primer 35. Rešiti integrale (pripadaju 3.grupi): a) 𝑰 = ∫ 𝒆𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙𝒅𝒙 ; b) 𝑰 =
∫ 𝒔𝒊𝒏(𝒍𝒏𝒙)𝒅𝒙

𝒔𝒊𝒏𝒙 = 𝒖, 𝒆𝒙 𝒅𝒙 = 𝒅𝒗
a) 𝑰 = ∫ 𝒆 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙𝒅𝒙 = |𝒄𝒐𝒔𝒙 𝒅𝒙 = 𝒅𝒖, ∫ 𝒆𝒙𝒅𝒙 = 𝒗| =𝒖𝒗 − ∫ 𝒗𝒅𝒖 =
𝒙

𝒆𝒙 = 𝒗
𝒄𝒐𝒔𝒙 = 𝒖, 𝒆𝒙 𝒅𝒙 = 𝒅𝒗
𝒙 𝒙
𝑰 = 𝒆 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙— ∫ 𝒆 ∙ 𝒄𝒐𝒔𝒙𝒅𝒙 = |−𝒔𝒊𝒏𝒙 𝒅𝒙 = 𝒅𝒖, ∫ 𝒆𝒙 𝒅𝒙 = 𝒗|
𝒆𝒙 = 𝒗

𝑰 = 𝒆𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙— (𝒆𝒙 ∙ 𝒄𝒐𝒔𝒙 − ∫ 𝒆𝒙 ∙ (−𝒔𝒊𝒏𝒙)𝒅𝒙) = 𝒆𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙— (𝒆𝒙 ∙ 𝒄𝒐𝒔𝒙 + ∫ 𝒆𝒙 ∙ (𝒔𝒊𝒏𝒙)𝒅𝒙)

𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂
𝑰 = 𝒆 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙— 𝒆 ∙ 𝒄𝒐𝒔𝒙 − ∫ 𝒆 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙 𝒅𝒙 = |𝑰 = ∫ 𝒆𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙𝒅𝒙| = 𝒆𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙— 𝒆𝒙 ∙ 𝒄𝒐𝒔𝒙 − 𝑰
𝒙 𝒙 (𝒙 )

𝟏 𝒙
𝑰 = 𝒆𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙— 𝒆𝒙 ∙ 𝒄𝒐𝒔𝒙 − 𝑰 ⟹ 𝟐𝑰 = 𝒆𝒙 ∙ (𝒔𝒊𝒏𝒙 − 𝒄𝒐𝒔𝒙) ⟹ 𝑰 = 𝒆 ∙ (𝒔𝒊𝒏𝒙 − 𝒄𝒐𝒔𝒙) + 𝑪
𝟐

𝒔𝒊𝒏(𝒍𝒏𝒙) = 𝒖, 𝒅𝒙 = 𝒅𝒗
b) 𝑰 = ∫ 𝒔𝒊𝒏(𝒍𝒏𝒙)𝒅𝒙 = | ∙ 𝒄𝒐𝒔(𝒍𝒏𝒙) 𝒅𝒙 = 𝒅𝒖, ∫ 𝒅𝒙 = 𝒗| =𝒖𝒗 − ∫ 𝒗𝒅𝒖 =
𝟏
𝒙
𝒙=𝒗
𝒄𝒐𝒔(𝒍𝒏𝒙) = 𝒖, 𝒅𝒙 = 𝒅𝒗
𝟏 𝟏
𝑰 = 𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏(𝒍𝒏𝒙)— ∫ 𝒙 ∙ 𝒙 𝒄𝒐𝒔(𝒍𝒏𝒙)𝒅𝒙 = |− ∙ 𝒔𝒊𝒏(𝒍𝒏𝒙)𝒅𝒙 = 𝒅𝒖, ∫ 𝒅𝒙 = 𝒗|
𝒙
𝒙=𝒗
𝟏
𝑰 = 𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏(𝒍𝒏𝒙)— (𝒙 ∙ 𝒄𝒐𝒔(𝒍𝒏𝒙) − ∫ −𝒙 ∙ ∙ 𝒔𝒊𝒏(𝒍𝒏𝒙)𝒅𝒙)
𝒙

= 𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏(𝒍𝒏𝒙)— (𝒙 ∙ 𝒄𝒐𝒔(𝒍𝒏𝒙) + ∫ 𝒔𝒊𝒏(𝒍𝒏𝒙)𝒅𝒙)

𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂
( ) ( )
𝑰 = 𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏 𝒍𝒏𝒙 — 𝒙 ∙ 𝒄𝒐𝒔 𝒍𝒏𝒙 − ∫ 𝒔𝒊𝒏(𝒍𝒏𝒙)𝒅𝒙 = |𝑰 = ∫ 𝒔𝒊𝒏(𝒍𝒏𝒙)𝒅𝒙|

= 𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏(𝒍𝒏𝒙)— 𝒙 ∙ 𝒄𝒐𝒔(𝒍𝒏𝒙) − 𝑰
𝑰 = 𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏(𝒍𝒏𝒙)— 𝒙 ∙ 𝒄𝒐𝒔(𝒍𝒏𝒙) − 𝑰 ⟹ 𝟐𝑰 = 𝒙 ∙ (𝐬𝐢 𝐧(𝒍𝒏𝒙) − 𝐜𝐨𝐬(𝒍𝒏𝒙))
𝟏
𝑰= 𝒙 ∙ (𝒔𝒊𝒏(𝒍𝒏𝒙) − 𝒄𝒐𝒔(𝒍𝒏𝒙)) + 𝑪
𝟐

14
Primer 36. Rešiti integral (pripada 3.grupi): 𝑰 = ∫ 𝒆𝒂𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒃𝒙𝒅𝒙 ;

𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙 = 𝒖, 𝒆𝒂𝒙 𝒅𝒙 = 𝒅𝒗
′ 𝒂𝒙
𝑰 = ∫ 𝒆𝒂𝒙 ∙ 𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙𝒅𝒙 = |𝐜𝐨𝐬𝒃𝒙 ∙ (𝒃𝒙) 𝒅𝒙 = 𝒅𝒖, ∫ 𝒆 𝒅𝒙 = 𝒗| =𝒖𝒗 − ∫ 𝒗𝒅𝒖 =
𝟏 𝒂𝒙
𝒃 ∙ 𝐜𝐨𝐬𝒃𝒙𝒅𝒙 = 𝒅𝒖 𝒆 =𝒗
𝒂

𝐜𝐨𝐬𝒃𝒙 = 𝒖, 𝒆𝒂𝒙 𝒅𝒙 = 𝒅𝒗
′ 𝒂𝒙
𝑰 = 𝒆𝒂𝒙 ∙ 𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙— ∫ 𝒆𝒂𝒙 ∙ 𝒃 ∙ 𝐜𝐨𝐬𝒃𝒙𝒅𝒙 = |−𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙 ∙ (𝒃𝒙) 𝒅𝒙 = 𝒅𝒖, ∫ 𝒆 𝒅𝒙 = 𝒗|
𝟏 𝟏
𝒂 𝒂 𝟏
−𝒃 ∙ 𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙𝒅𝒙 = 𝒅𝒖 𝒆𝒂𝒙 = 𝒗
𝒂

𝒆𝒂𝒙 𝒃 𝒆𝒂𝒙 𝟏
𝑰= ∙ 𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙— ∙ ( ∙ 𝐜𝐨𝐬𝒃𝒙 − ∫ 𝒆𝒂𝒙 ∙ (−𝒃 ∙ 𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙)𝒅𝒙)
𝒂 𝒂 𝒂 𝒂
𝒆𝒂𝒙 𝒃 𝒆𝒂𝒙 𝒃
= ∙ 𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙— ∙ ( ∙ 𝐜𝐨𝐬𝒃𝒙 + ∫ 𝒆𝒂𝒙 ∙ (𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙)𝒅𝒙)
𝒂 𝒂 𝒂 𝒂
𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂
𝒆𝒂𝒙 𝒃 𝒆𝒂𝒙 𝒃 𝒂𝒙
𝑰= ∙ 𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙— ∙ ( ∙ 𝐜𝐨𝐬𝒃𝒙 + ∫ 𝒆 ∙ (𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙)𝒅𝒙) = |𝑰 = ∫ 𝒆𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙𝒅𝒙|
𝒂 𝒂 𝒂 𝒂
𝒆𝒂𝒙 𝒃 𝒆𝒂𝒙 𝒃
= ∙ 𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙— ∙ ( ∙ 𝐜𝐨𝐬𝒃𝒙 + 𝑰)
𝒂 𝒂 𝒂 𝒂
𝒆𝒂𝒙 𝒃 ∙ 𝒆𝒂𝒙 𝒃𝟐
𝑰= ∙ 𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙— ∙ 𝐜𝐨𝐬𝒃𝒙 − 𝑰 … ./∙ 𝒂𝟐 ⟹
𝒂 𝒂𝟐 𝒂𝟐
𝒂𝟐 ∙ 𝑰 = 𝒂 ∙ 𝒆𝒂𝒙 ∙ 𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙— 𝒃 ∙ 𝒆𝒂𝒙 ∙ 𝐜𝐨𝐬𝒃𝒙 − 𝒃𝟐 𝑰 ⟹ 𝒂𝟐 ∙ 𝑰 + 𝒃𝟐 𝑰 = 𝒂 ∙ 𝒆𝒂𝒙 ∙ 𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙— 𝒃 ∙ 𝒆𝒂𝒙 ∙ 𝐜𝐨𝐬𝒃𝒙
𝒆𝒂𝒙(𝒂 ∙ 𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙— 𝒃 ∙ 𝐜𝐨𝐬𝒃𝒙)
(𝒂𝟐 + 𝒃𝟐 ) ∙ 𝑰 = 𝒆𝒂𝒙(𝒂 ∙ 𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙— 𝒃 ∙ 𝐜𝐨𝐬𝒃𝒙) ⟹ 𝑰 = +𝑪
(𝒂𝟐 + 𝒃𝟐 )
𝒆𝒂𝒙 (𝒂 ∙ 𝐬𝐢𝐧𝒃𝒙— 𝒃 ∙ 𝐜𝐨𝐬𝒃𝒙)
𝑰= +𝑪
(𝒂𝟐 + 𝒃𝟐 )

Ako primenimo ovo rešenje na prethodni zadatak pod a), odnosno na

𝑰 = ∫ 𝒆𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙𝒅𝒙 , gde su 𝑎 = 1, 𝑏 = 1 dobijemo:

𝒆𝟏𝒙 (𝟏 ∙ 𝐬𝐢𝐧𝟏𝒙— 𝟏 ∙ 𝐜𝐨𝐬𝟏𝒙) 𝒆𝒙 (𝐬𝐢𝐧𝒙— 𝐜𝐨𝐬𝒙)
𝑰= + 𝑪 ⟹ 𝑰 = + 𝑪.
(𝟏𝟐 + 𝟏𝟐 ) 𝟐

Ovo rešenje odgovara upravo rešenju u prethodnom zadatku i može da se koristi

kada su parametri a i b zadati.

15
Primer 37. Rešiti integral (pripada 3.grupi): 𝑰 = ∫ 𝒙𝟑 ∙ 𝒆𝟐𝒙 𝒅𝒙.

𝒖 = 𝒙𝟑 , 𝒅𝒖 = 𝟑𝒙𝟐 𝒅𝒙 𝟏 𝟑 𝟐𝒙 𝟑
𝟑 𝟐𝒙
𝑰 = ∫𝒙 ∙ 𝒆 𝒅𝒙 = { 𝟐𝒙
𝟏 𝟐𝒙
} = 𝒖𝒗 − ∫ 𝒗𝒅𝒖 = 𝒙 ∙ 𝒆 − ∫ 𝒙𝟐 ∙ 𝒆𝟐𝒙 𝒅𝒙
𝒅𝒗 = 𝒆 𝒅𝒙 → 𝒗 = 𝒆 𝟐 𝟐
𝟐

𝟏 𝟑 𝟐𝒙 𝟑 𝒖 = 𝒙𝟐 , 𝒅𝒖 = 𝟐𝒙𝒅𝒙
𝑰 = 𝒙 ∙ 𝒆 − ∫ 𝒙𝟐 ∙ 𝒆𝟐𝒙 𝒅𝒙 = { 𝟏 }
𝟐 𝟐 𝒅𝒗 = 𝒆𝟐𝒙 𝒅𝒙 → 𝒗 = 𝒆𝟐𝒙
𝟐

𝟏 𝟑 𝟐𝒙 𝟑 𝟏 𝟐 𝟐𝒙 𝟐 𝒖 = 𝒙, 𝒅𝒖 = 𝒅𝒙
𝑰= 𝒙 ∙ 𝒆 − [ 𝒙 ∙ 𝒆 − ∫ 𝒙 ∙ 𝒆𝟐𝒙 𝒅𝒙] = { 𝟏 }
𝟐 𝟐 𝟐 𝟐 𝒅𝒗 = 𝒆𝟐𝒙 𝒅𝒙 → 𝒗 = 𝒆𝟐𝒙
𝟐
𝟏 𝟑 𝟏 𝟏 𝟏
𝑰 = 𝒙𝟑 ∙ 𝒆𝟐𝒙 − [ 𝒙𝟐 ∙ 𝒆𝟐𝒙 − ( 𝒙 ∙ 𝒆𝟐𝒙 − ∫ 𝒆𝟐𝒙 𝒅𝒙)]
𝟐 𝟐 𝟐 𝟐 𝟐
𝟏 𝟑 𝟐𝒙 𝟑 𝟏 𝟐 𝟐𝒙 𝟏 𝟏 𝒆𝟐𝒙
𝑰= 𝒙 ∙ 𝒆 − [ 𝒙 ∙ 𝒆 − ( 𝒙 ∙ 𝒆𝟐𝒙 − ∙ )] + 𝑪
𝟐 𝟐 𝟐 𝟐 𝟐 𝟐
𝟏 𝟑 𝟐𝒙 𝟑 𝟐 𝟐𝒙 𝟑 𝟑 𝟏 𝟑 𝟑 𝟑
𝑰= 𝒙 ∙ 𝒆 − 𝒙 ∙ 𝒆 + 𝒙 ∙ 𝒆𝟐𝒙 − 𝒆𝟐𝒙 + 𝑪 = 𝒆𝟐𝒙 ∙ ( 𝒙𝟑 − 𝒙𝟐 + 𝒙 − ) + 𝑪
𝟐 𝟒 𝟒 𝟖 𝟐 𝟒 𝟒 𝟖

16
INTEGRACIJA RACIONALNIH FUNKCIJA
Osnovni pojmovi o integraciji racionalnih funkcija

Da bismo integalili racionalne funkcije razmotrićemo nekoliko osnovnih stavova

vezanih za polinome. Racionalna funkcija ima oblik količnika dva polinoma:
𝑷 (𝒙)
𝒇 (𝒙 ) = 𝑸 𝒏 ( 𝒙 ) ,
𝒎

gde je polinom u brojiocu 𝑷𝒏 (𝒙) n-tog stepena, a polinom u imeniocu 𝑸𝒎 (𝒙) ≠ 𝟎

m-tog stepena po 𝒙,

𝑷𝒏 (𝒙) = 𝒂𝒏 𝒙𝒏 + 𝒂𝒏−𝟏 𝒙𝒏−𝟏 + ⋯ + 𝒂𝟐 𝒙𝟐 + 𝒂𝟏 𝒙 + 𝒂𝟎

𝑸𝒎 (𝒙) = 𝒃𝒎 𝒙𝒎 + 𝒃𝒎−𝟏 𝒙𝒎−𝟏 + ⋯ + 𝒃𝟐 𝒙𝟐 + 𝒃𝟏 𝒙 + 𝒃𝟎 ,

Funkcija 𝒇(𝒙) može biti prava ili neprava racionalna funkcija. Prava racionalna
funkcija je ona kod koje je stepen polinoma 𝑷𝒏 (𝒙) manji od stepena polinoma
𝑸𝒎 (𝒙), kao na primer:
x x 2 − 3x + 12 4
, , itd.
x −3
2
x 3 + 5x 2 − 2 x + 1 x + 5 x − 22 x + 31
5 2

Neprava racionalna funkcija je ona kod koje je stepenpolinoma 𝑷𝒏 (𝒙) veći ili
jednak stepenu polinoma 𝑸𝒎 (𝒙), kao na primer:
x 2 + 2 x − 7 x 2 − 3x + 12 x 4 + 75 x 2 − 14
, , itd.
x 2 − 13 2x + 1 x+3
Polinom 𝑷𝒏 (𝒙) = 𝒂𝒏 𝒙𝒏 + 𝒂𝒏−𝟏 𝒙𝒏−𝟏 + ⋯ + 𝒂𝟐 𝒙𝟐 + 𝒂𝟏 𝒙 + 𝒂𝟎 čije su nule: 𝒙𝟏 , 𝒙𝟐 , ⋯ , 𝒙𝒏 ,
može se na jedinstven način napisati u obliku:

𝑷𝒏 (𝒙) = 𝒂𝒏 (𝒙 − 𝒙𝟏 )(𝒙 − 𝒙𝟐 ) ⋯ (𝒙 − 𝒙𝒏 ) .

Ako među nulama ima k-jednakih npr 𝒙𝟏 = 𝒙𝟐 = ⋯ = 𝒙𝒌 onda je:

𝑷𝒏 (𝒙) = 𝒂𝒏 (𝒙 − 𝒙𝟏 )𝒌 ∙ (𝒙 − 𝒙𝟐 ) ⋯ (𝒙 − 𝒙𝒏−𝒌)

U slučaju da je zadata neprava racionalna funkcija, tada treba podeliti ta dva

polinoma Tako se dobije polinom plus prava racionalna funkcija. Na taj način
svaku nepravu racionalnu funkciju pišemo kao :

17
 𝑷 (𝒙) 𝑹 (𝒙)
𝒇(𝒙) = 𝑸 𝒏 (𝒙) = 𝑻𝒏−𝒎 (𝒙) + 𝑸 𝒌 (𝒙) ,
𝒎 𝒎

𝑹𝒌 (𝒙)
gde je 𝑻𝒏−𝒎 (𝒙) − 𝒑𝒐𝒍𝒊𝒏𝒐𝒎, − 𝒑𝒓𝒂𝒗𝒂 𝒓𝒂𝒄𝒊𝒐𝒏𝒂𝒍𝒏𝒂 𝒇𝒖𝒏𝒌𝒄𝒊𝒌𝒂, 𝒌 < 𝒎.
𝑸𝒎 (𝒙)

Integracija racionalnih funkcija

Jasno je da se kod integracije racionalnih funkcija srećemo sa izračunavanjem

integrala sledećih (slučajeva) oblika funkcija:

I. 𝒇(𝒙) = 𝑷𝒏−𝒎 (𝒙) = 𝒂𝒎−𝒏 𝒙𝒎−𝒏 + ⋯ + 𝒂𝟏 𝒙 + 𝒂𝟎 ;

𝑷 (𝒙) 𝑨
II. 𝒇(𝒙) = 𝑸 𝒏 (𝒙) = 𝒙−𝒂 ;
𝒎

𝑷 (𝒙) 𝑩 𝑨 𝑨 𝑨
III. 𝒇(𝒙) = 𝑸 𝒏 (𝒙) = (𝒙−𝒂)𝒌 = 𝒙−𝒂
𝟏
+ (𝒙−𝒂𝟐 )𝟐 + ⋯ + (𝒙−𝒂𝒌 )𝒌 ;
𝒎

𝑷 (𝒙) 𝑩𝒙+𝑪 𝑷𝒏 (𝒙) 𝑩𝒙+𝑪

IV. 𝒇(𝒙) = 𝑸 𝒏 (𝒙) = 𝒙𝟐 +𝒑𝒙+𝒒 ; ili 𝑸𝒎 (𝒙)
= 𝒌
𝒎 (𝒙𝟐 +𝒑𝒙+𝒒)

𝑩𝒙+𝑪
V. 𝒇 (𝒙 ) = 𝒏
(𝒂𝒙𝟐 +𝒃𝒙+𝒄)

Ako je 𝑸𝒎 (𝒙) = 𝒙 − 𝒂 , tada se polinom 𝑷𝒏 (𝒙) može napisati u obliku:

𝑷𝒏 (𝒙) = 𝑻(𝒙) ∙ (𝒙 − 𝒂 ) + 𝑹 , gde je 𝑹 ostatak delenja, realna konstanta.
Kada je 𝑹 = 𝟎 polinom 𝑷(𝒙) je deljiv sa (𝒙 − 𝒂). Polinom 𝑷(𝒙) deljiv je sa (𝒙 − 𝒂)
ako i samo ako je 𝑷(𝒂) = 𝟎 . Svaki polinom stepena 𝒏 ≥ 𝟏 ima tačno n nula
realnih ili kompleksnih.
Prvi slučaj (I) se svodi na tablične integrale. Drugi slučaj (II) se svodi, posle
smene 𝒕 = 𝒙 − 𝒂, 𝒅𝒙 = 𝒅𝒕 na jednostavan tablični integral:

𝒅𝒙 𝒅𝒕
∫ 𝒙−𝒂 = ∫ = 𝒍𝒏|𝒕| + 𝑪 = 𝒍𝒏|𝒙 − 𝒂| + 𝑪
𝒕

Slučaj 𝑰𝑰𝑰𝒂 kada su sve nule polinoma u imeniocu 𝑸𝒎 (𝒙) realne i različite:

𝑷 (𝒙) 𝑨 𝑨 𝑨 𝑨
∫ 𝑸 𝒏 (𝒙) 𝒅𝒙 = ∫ 𝒙−𝒙𝟏 𝒅𝒙 + ∫ 𝒙−𝒙𝟐 𝒅𝒙 + ∫ 𝒙−𝒙𝟑 𝒅𝒙 + ⋯ + ∫ 𝒙−𝒙𝒎 𝒅𝒙
𝒎 𝟏 𝟐 𝟑 𝒎

𝑷𝒏 (𝒙) 𝑨 𝑨 𝑨 𝑨
Konstante u brojiocu se određuju iz identiteta: = 𝒙−𝒙𝟏 + 𝒙−𝒙𝟐 + 𝒙−𝒙𝟑 + ⋯ + 𝒙−𝒙𝒎
𝑸𝒎 (𝒙) 𝟏 𝟐 𝟑 𝒎

18
 𝟑𝒙+𝟏
Primer 38: Rešiti integral ∫ (𝒙−𝟏)(𝒙+𝟑) 𝒅𝒙

Rešenje:
𝟑𝒙+𝟏 𝑨 𝑩 𝑨(𝒙+𝟑)+𝑩(𝒙−𝟏) (𝑨+𝑩)𝒙+𝟑𝑨−𝑩
(𝒙−𝟏)(𝒙+𝟑)
= 𝒙−𝟏 + 𝒙+𝟑 = (𝒙−𝟏)(𝒙+𝟑)
= (𝒙−𝟏)(𝒙+𝟑)
⟹

𝟑𝒙+𝟏 (𝑨+𝑩)𝒙+𝟑𝑨−𝑩 𝑨+𝑩=𝟑

= ⟹ { } ⟹ 𝑨 = 𝟏, 𝑩 = 𝟐 ⟹
(𝒙−𝟏)(𝒙+𝟑) (𝒙−𝟏)(𝒙+𝟑) 𝟑𝑨 − 𝑩 = 𝟏

𝟑𝒙+𝟏 𝑨 𝑩 𝟏 𝟐
∫ (𝒙−𝟏)(𝒙+𝟑) 𝒅𝒙 = ∫ 𝒙−𝟏 𝒅𝒙 + ∫ 𝒙+𝟑 𝒅𝒙 = ∫ 𝒙−𝟏 𝒅𝒙 + ∫ 𝒙+𝟑 𝒅𝒙 =

= 𝒍𝒏|𝒙 − 𝟏| + 𝟐𝒍𝒏|𝒙 + 𝟑| + 𝑪 = 𝒍𝒏|(𝒙 − 𝟏)(𝒙 + 𝟑)𝟐 | + 𝑪

Slučaj 𝑰𝑰𝑰𝒃 kada polinom u imeniocu 𝑸𝒎 (𝒙) ima višestrukih nula:

𝑷 𝒏 (𝒙) 𝑷 𝒏 (𝒙 ) 𝑨 𝑩 𝑪 𝑫
= (𝒙−𝒙 𝟐 (𝒙−𝒙 )(𝒙−𝒙 ) = 𝒙−𝒙 + (𝒙−𝒙 𝟐 + 𝒙−𝒙 + 𝒙−𝒙
𝑸𝒎 (𝒙) 𝟏 ) 𝟐 𝟑 𝟏 𝟏) 𝟐 𝟑

𝒙+𝟏
Primer 39: Rešiti integral ∫ 𝒙𝟐 (𝒙−𝟏)(𝒙+𝟑) 𝒅𝒙

Rešenje:
𝒙+𝟏 𝑨 𝑩 𝑪 𝑫 𝑨𝒙(𝒙−𝟏)(𝒙+𝟑)+𝑩(𝒙−𝟏)(𝒙+𝟑)+𝑪𝒙𝟐 (𝒙+𝟑)+𝑫𝒙𝟐 (𝒙−𝟏)
= 𝒙 + 𝒙𝟐 + 𝒙−𝟏 + 𝒙+𝟑 = ⟹
𝒙𝟐 (𝒙−𝟏)(𝒙+𝟑) 𝒙𝟐 (𝒙−𝟏)(𝒙+𝟑)

𝒙 + 𝟏 = (𝑨 + 𝑪 + 𝑫)𝒙𝟑 + (𝟐𝑨 + 𝑩 + 𝟑𝑪 − 𝑫)𝒙𝟐 + (−𝟑𝑨 + 𝟐𝑩)𝒙 − 𝟑𝑩 ⟹

𝑨+𝑪+𝑫 = 𝟎
{ 𝟐𝑨 + 𝑩 + 𝟑𝑪 − 𝑫 = 𝟎} ⟹ 𝑨 = − 𝟓 , 𝑩 = − 𝟏 , 𝑪 = 𝟏 , 𝑫 = 𝟏 ⟹
−𝟑𝑨 + 𝟐𝑩 = 𝟏 𝟗 𝟑 𝟐 𝟏𝟖
−𝟑𝑩 = 𝟏
𝟓 𝟏 𝟏 𝟏
𝒙+𝟏 −𝟗 −𝟑
∫ 𝟐 𝒅𝒙 = ∫ ( + 𝟐 + 𝟐 + 𝟏𝟖 ) 𝒅𝒙
𝒙 (𝒙 − 𝟏)(𝒙 + 𝟑) 𝒙 𝒙 𝒙−𝟏 𝒙+𝟑

𝟓 𝟏 𝟏 𝟏
= − 𝒍𝒏|𝒙| + + 𝒍𝒏|𝒙 − 𝟏| + 𝒍𝒏|𝒙 + 𝟑| + 𝑪
𝟗 𝟑𝒙 𝟐 𝟏𝟖

Slučaj 𝑰𝑰𝑰𝒄 kada polinom u imeniocu 𝑸𝒎 (𝒙) ima i faktor bez realne nule:

𝟑𝒙+𝟏
Primer 40: Rešiti integral 𝑰 = ∫ 𝒙(𝒙𝟐 +𝟏) 𝒅𝒙

Rešenje:

19
 𝟑𝒙+𝟏 𝑨 𝑩𝒙+𝑪 𝑨𝒙𝟐 +𝑨+𝑩𝒙𝟐+𝑪𝒙
=𝒙+ = ⟹ 𝟑𝒙 + 𝟏 = (𝑨 + 𝑩)𝒙𝟐 + 𝑪𝒙 + 𝑨 ⟹
𝒙(𝒙𝟐 +𝟏) 𝒙𝟐 +𝟏 𝒙(𝒙𝟐 +𝟏)

𝑨+𝑩 = 𝟎
{ 𝑪 = 𝟑} ⟹ 𝑩 = −𝟏
𝑨 = 𝟏
𝟑𝒙+𝟏 𝑨 𝑩𝒙+𝑪 𝒅𝒙 −𝒙+𝟑
𝑰 = ∫ 𝒙(𝒙𝟐 +𝟏) 𝒅𝒙 = ∫ (𝒙 + ) 𝒅𝒙 = ∫ + ∫ 𝒙𝟐 +𝟏 𝒅𝒙 = 𝒍𝒏|𝒙| + 𝑰𝟏
𝒙𝟐 +𝟏 𝒙

−𝒙+𝟑 𝟏 𝟐𝒙−𝟔 𝟏 𝟐𝒙 𝒅𝒙
𝑰𝟏 = ∫ 𝒙𝟐 +𝟏 𝒅𝒙 = − 𝟐 ∫ 𝒙𝟐 +𝟏 𝒅𝒙 = − 𝟐 [∫ 𝒙𝟐 +𝟏 𝒅𝒙 − 𝟔 ∫ 𝒙𝟐 +𝟏] =
𝟏
𝑰𝟏 = − 𝟐 𝒍𝒏(𝒙𝟐 + 𝟏) + 𝟑𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈𝒙 + 𝑪
𝟏
𝑰 = 𝒍𝒏|𝒙| − 𝟐 𝒍𝒏(𝒙𝟐 + 𝟏) + 𝟑𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈𝒙 + 𝑪

Slučaj 𝑰𝑽 kada polinom u imeniocu 𝑸𝒎 (𝒙) sadrži kvadratni trinom 𝒂𝒙𝟐 + 𝒃𝒙 + 𝒄 ili
njegov koren √𝒂𝒙𝟐 + 𝒃𝒙 + 𝒄 kod koga je diskriminanta 𝑫 = 𝒃𝟐 − 𝟒𝒂𝒄 < 𝟎

𝒅𝒙 𝒅𝒙
𝑰 = ∫ 𝒂𝒙𝟐 +𝒃𝒙+𝒄 ili 𝑰 = ∫
√𝒂𝒙𝟐+𝒃𝒙+𝒄

Ovi integrali se uspešno rešavaju metodom smene promenljive.

Transformišemo kvadratni trinom 𝒂𝒙𝟐 + 𝒃𝒙 + 𝒄 na sledeći način:

𝒃 𝒄 𝒃 𝒃 𝟐 𝒄 𝒃 𝟐
𝒂𝒙𝟐 + 𝒃𝒙 + 𝒄 = 𝒂 [𝒙𝟐 + 𝒙 + ] = 𝒂 [𝒙𝟐 + 𝟐 𝒙+( ) + −( ) ]
𝒂 𝒂 𝟐𝒂 𝟐𝒂 𝒂 𝟐𝒂

𝒃 𝟐 𝟒𝒂𝒄−𝒃𝟐 𝒃 𝟐
𝒂𝒙𝟐 + 𝒃𝒙 + 𝒄 = 𝒂 [(𝒙 + 𝟐𝒂) + 𝟒𝒂𝟐
] = 𝒂 [(𝒙 + 𝟐𝒂) + 𝑲𝟐 ]
𝒃
Zamenom promenjive 𝒙 + 𝟐𝒂 = 𝒕 ⟹ 𝒅𝒙 = 𝒅𝒕 navedeni integrali se svode na:
𝒅𝒙 𝟏 𝒅𝒙 𝟏 𝒅𝒙
1) 𝑰 = ∫ 𝒂𝒙𝟐 +𝒃𝒙+𝒄 = 𝒂 ∫ 𝒃 𝟐
= 𝒂 ∫ 𝒕𝟐 +𝑲𝟐 ili
(𝒙+ ) +𝑲𝟐
𝟐𝒂

𝒅𝒙 𝟏 𝒅𝒙 𝟏 𝒅𝒙
2) 𝑰 = ∫ = ∫ 𝟐
= ∫√
√𝒂𝒙𝟐 +𝒃𝒙+𝒄 √𝒂 √(𝒙+ 𝒃 ) +𝑲𝟐 √𝒂 𝒕𝟐 +𝑲𝟐
𝟐𝒂

U zavisnosti od vrednosti parametara a, b i c trinoma (odnosno znaka ispred

koeficijenta 𝑲𝟐 koji može biti pozitivan ili negativan), zavisi na koje tablične
integrale se svode ova dva integrala. Integral 1) se svodi na jedan od tabličnih
12. ili 13. a integral 2) na 19.

20
 𝒅𝒙
Primer 41. Rešiti integral 𝑰 = ∫ 𝒙𝟐 −𝟔𝒙+𝟏𝟑

Rešenje:
U trinomu 𝒙𝟐 − 𝟔𝒙 + 𝟏𝟑 je 𝒂 = 𝟏 , 𝒃 = − 𝟔, 𝒄 = 𝟏𝟑, pa to zamenimo u izraz:
𝒃 𝟐 𝟒𝒂𝒄 − 𝒃𝟐 −𝟔 𝟐 𝟒 ∙ 𝟏 ∙ 𝟏𝟑 − (−𝟔)𝟐
𝒂 (𝒙 + ) + = 𝟏 (𝒙 + ) + = ( 𝒙 − 𝟑)𝟐 + 𝟒
𝟐𝒂 𝟒𝒂 𝟐∙𝟏 𝟒∙𝟏

𝒅𝒙 𝒅𝒙 𝒙−𝟑 =𝒕 𝒅𝒕 𝟏 𝒕 𝟏 𝒙−𝟑
𝑰 = ∫ 𝒙𝟐 −𝟔𝒙+𝟏𝟑 = ∫ (𝒙−𝟑)𝟐+𝟒 = | | = ∫ 𝟐 𝟐 = 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈 + 𝑪 = 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈 +𝑪
𝒅𝒙 = 𝒅𝒕 𝒕 +𝟐 𝟐 𝟐 𝟐 𝟐

𝒅𝒙
Primer 42. Rešiti integral 𝑰=∫
√𝟐𝒙𝟐 −𝟔𝒙+𝟓

Rešenje:
𝟓 𝟗 𝟗 𝟓 𝟑 𝟐 𝟏
𝟐𝒙𝟐 − 𝟔𝒙 + 𝟓 = 𝟐 (𝒙𝟐 − 𝟑𝒙 + ) = 𝟐 (𝒙𝟐 − 𝟑𝒙 + − + ) = 𝟐 [(𝒙 − ) + ]
𝟐 𝟒 𝟒 𝟐 𝟐 𝟒

𝒅𝒙 𝒅𝒙 𝟏 𝒅𝒙
𝑰=∫ =∫ = ∫ =
√𝟐𝒙𝟐 − 𝟔𝒙 + 𝟓 √𝟐 𝟐
𝟑 𝟏 𝟐
√(𝒙 − 𝟑) + 𝟏
√𝟐 [(𝒙 − ) + ] 𝟐 𝟒
𝟐 𝟒

𝟑 𝟏 𝒅𝒕 𝟏 𝒅𝒕 𝟏 𝟏 𝟐
= |𝒙 − 𝟐 = 𝒕| = ∫ = ∫ = 𝒍𝒏 |𝒕 + √𝒕𝟐 + ( ) | + 𝑪
√𝟐 𝟐 √𝟐 𝟐 √𝟐 𝟐
𝒅𝒙 = 𝒅𝒕 √𝒕𝟐 + (𝟏) √𝒕𝟐 + (𝟏)
𝟐 𝟐

𝒅𝒙
Ovo je tablični integral tipa: ∫√ = 𝒍𝒏 |𝒙 + √𝒙𝟐 ± 𝒂𝟐 | + 𝑪
𝒙𝟐 ±𝒂𝟐

𝒅𝒙 𝟏 𝟑 𝟑 𝟐 𝟏
𝑰=∫ = 𝒍𝒏 |𝒙 − 𝟐 + √(𝒙 − 𝟐) + 𝟒| + 𝑪
√𝟐𝒙𝟐 −𝟔𝒙+𝟓 √𝟐

Korišćenjem ova dva tipa integrala, rešavaju se i sledeći tipovi integrala:

𝑨𝒙 + 𝑩 𝑨𝒙 + 𝑩
𝑰𝟏 = ∫ 𝒅𝒙 𝒊 𝑰𝟐 = ∫ 𝒅𝒙
𝒂𝒙𝟐 + 𝒃𝒙𝟐 + 𝒄 √𝒂𝒙𝟐 + 𝒃𝒙𝟐 + 𝒄
Oni se redom svode na prethodna dva integrala:

𝑨𝒙+𝑩 𝒅𝒙
𝑰𝟏 = ∫ 𝒂𝒙𝟐 +𝒃𝒙𝟐 +𝒄 𝒅𝒙 se svodi na integral 𝐼 = ∫ 𝒂𝒙𝟐 +𝒃𝒙𝟐 +𝒄,
𝑨𝒙+𝑩 𝒅𝒙
𝑰𝟐 = ∫ 𝒅𝒙 se svodi na integral 𝑰 = ∫
√𝒂𝒙𝟐+𝒃𝒙𝟐+𝒄 √𝒂𝒙𝟐+𝒃𝒙𝟐+𝒄

21
Ideja je da se izraz u brojiocu 𝑨𝒙 + 𝑩 napravi da bude izvod izraza u imeniocu:
𝑨
𝒂𝒙𝟐 + 𝒃𝒙 + 𝒄. To se radi tako što se ispred integrala izvuče .
𝟐𝒂

𝒙+𝟏
Primer 43. Rešiti integral 𝑰 = ∫ 𝒙𝟐 +𝒙+𝟏 𝒅𝒙

Rešenje:
Imenilac je 𝒙𝟐 + 𝒙 + 𝟏, njegov izvod je (𝒙𝟐 + 𝒙 + 𝟏 )′ = 𝟐𝒙 + 𝟏, što znači da u
𝑨 𝟏
brojiocu treba da napravimo 𝟐𝒙 + 𝟏, odnosno da izvučemo = 𝟐 ispred integrala:
𝟐𝒂

𝒙+𝟏 𝟏 𝟐𝒙 + 𝟐 𝟏 𝟐𝒙 + 𝟏 + 𝟏
𝐼=∫ 𝒅𝒙 = ∫ 𝒅𝒙 = ∫ 𝒅𝒙
𝒙𝟐 + 𝒙 + 𝟏 𝟐 𝒙𝟐 + 𝒙 + 𝟏 𝟐 𝒙𝟐 + 𝒙 + 𝟏
𝟏 𝟐𝒙 + 𝟏 𝟏
= (∫ 𝟐 𝒅𝒙 + ∫ 𝟐 𝒅𝒙)
𝟐 𝒙 +𝒙+𝟏 𝒙 +𝒙+𝟏

Integrali u zagradi su:

𝟏 𝟐𝒙 + 𝟏 𝒙𝟐 + 𝒙 + 𝟏 = 𝒕 𝟏 𝟏 𝟏 𝟏
∫ 𝟐 𝒅𝒙 = | | = ∫ 𝒅𝒕 = 𝒍𝒏|𝒕| = 𝒍𝒏|𝒙𝟐 + 𝒙 + 𝟏|
𝟐 𝒙 +𝒙+𝟏 (𝟐𝒙 + 𝟏)𝒅𝒙 = 𝒅𝒕 𝟐 𝒕 𝟐 𝟐

𝟏 𝟏
∫ 𝟐 𝒅𝒙
𝟐 𝒙 +𝒙+𝟏
𝟏 𝟏 𝟏
= ∫ 𝒅𝒙 = |𝒙 + = 𝒕| = 𝟏 ∫ 𝟏
𝒅𝒙 =
𝟏 𝟏
𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈
𝒕
=
𝟐 𝟐
𝟐 𝟏 𝟐 𝟑 𝒅𝒙 = 𝒅𝒕
𝟐 √𝟑 𝟐 √𝟑 √𝟑
(𝒙 + 𝟐) + 𝟒 𝒕𝟐 + ( 𝟐 ) 𝟐 𝟐
𝟏
𝟏 𝟐(𝒙+ ) 𝟏 𝟐𝒙+𝟏 𝟏 𝟐𝒙+𝟏
= 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈 𝟐
= 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈 = 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈 + 𝑪 , pa je konačno:
√𝟑 √𝟑 √𝟑 √𝟑 √𝟑 √𝟑

𝒙+𝟏 𝟏 𝟐𝒙+𝟏 𝟏 𝟏 𝟐 𝟐𝒙+𝟏

𝑰 = ∫ 𝒙𝟐 +𝒙+𝟏 𝒅𝒙 = 𝟐 (∫ 𝒙𝟐 +𝒙+𝟏 𝒅𝒙 + ∫ 𝒙𝟐 +𝒙+𝟏 𝒅𝒙) = 𝟐 (𝒍𝒏|𝒙𝟐 + 𝒙 + 𝟏| + 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈 )+𝑪
√𝟑 √𝟑

𝟓𝒙+𝟑
Primer 44. Rešiti integral 𝑰=∫ 𝒅𝒙
√−𝒙𝟐 +𝟒𝒙+𝟓

Rešenje:
Treba uočiti da je: −𝒙𝟐 + 𝟒𝒙 + 𝟓 = 𝟗 − (𝟐 − 𝒙)𝟐
𝟑 𝟔
𝟓𝒙 + 𝟑 𝟓 𝒙+
−𝟐𝒙 − + 𝟒 − 𝟒
𝑰=∫ 𝒅𝒙 = 𝟓 ∫ 𝟓 𝒅𝒙 = − ∫ 𝟓 𝒅𝒙 =
𝟐
√−𝒙 + 𝟒𝒙 + 𝟓 𝟐
√−𝒙 + 𝟒𝒙 + 𝟓 𝟐 𝟐
√−𝒙 + 𝟒𝒙 + 𝟓

22
 𝟓 −𝟐𝒙+𝟒 𝟓 𝟔 𝒅𝒙 𝒅𝒙
= −𝟐∫ 𝒅𝒙 − 𝟐 ∙ (− 𝟓 − 𝟒) ∫ = 𝑰𝟏 + 𝟏𝟑 ∫ = 𝑰𝟏 + 𝑰𝟐 + 𝑪
√−𝒙𝟐 +𝟒𝒙+𝟓 √−𝒙𝟐 +𝟒𝒙+𝟓 √𝟗−(𝟐−𝒙)𝟐

𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂
𝟓 −𝟐𝒙 + 𝟒 𝟐 𝟐 𝟓
𝑰𝟏 = − ∫ 𝒅𝒙 = | 𝒕 = −𝒙 + 𝟒𝒙 + 𝟓 | = − ∫ 𝟐𝒅𝒕 = −𝟓√−𝒙𝟐 + 𝟒𝒙 + 𝟓
𝟐 √−𝒙𝟐 + 𝟒𝒙 + 𝟓 𝟐𝒅𝒕 = (−𝟐𝒙 + 𝟒)𝒅𝒙 𝟐

𝒅𝒙 𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂 𝒅𝒛 𝒙−𝟐
𝑰𝟐 = 𝟏𝟑 ∫ = | − 𝟐 = 𝒛| = 𝟏𝟑 ∫
𝒙 = 𝟏𝟑𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏
√𝟗 − (𝟐 − 𝒙)𝟐 𝒅𝒙 = 𝒅𝒛 √𝟗 − 𝒛𝟐 𝟑
𝟓𝒙 + 𝟑 𝒙−𝟐
𝑰=∫ 𝒅𝒙 = −𝟓√−𝒙𝟐 + 𝟒𝒙 + 𝟓 + 𝟏𝟑𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏 +𝑪
√−𝒙𝟐 + 𝟒𝒙 + 𝟓 𝟑

23
INTEGRACIJA IRACIONALNIH I TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA

Integracija iracionalnih funkcija

Izvesni oblici iracionalnih funkcija mogu se integraliti svođenjem na integraciju
racionalnih izborom pogodne smene promenljive. Bez namere da se detaljnije
bavimo ovim integralima razmotrićemo primere koji se najčešće javljaju posebno
u određenim integralima pri izračunavanju površina i zapremina ograničenih
kružnim linijama.

Primer 45. 𝑰 = ∫ √𝒂𝟐 − 𝒙𝟐 𝒅𝒙

𝒙
𝒙 = 𝒂𝒔𝒊𝒏𝒕, 𝒕 = 𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏
𝑰 = ∫ √𝒂𝟐 − 𝒙𝟐 𝒅𝒙 = | 𝒂| = ∫ √𝒂𝟐 (𝟏 − 𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒕) ∙ 𝒂 ∙ 𝒄𝒐𝒔𝒕𝒅𝒕 =
𝒅𝒙 = 𝒂𝒄𝒐𝒔𝒕
𝒙𝟐 = 𝒂𝟐 𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒕
𝒂𝟐
= ∫ √𝒂𝟐 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒕 ∙ 𝒂 ∙ 𝒄𝒐𝒔𝒕𝒅𝒕 = 𝒂𝟐 ∫ 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒕𝒅𝒕 = ∫(𝟏 + 𝒄𝒐𝒔𝟐𝒕)𝒅𝒕 =
𝟐
𝒂𝟐 𝟏 𝒂𝟐 𝒙
= (𝒕 + 𝟐 𝒔𝒊𝒏𝟐𝒕) + 𝑪 = (𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏 𝒂 + 𝒔𝒊𝒏𝒕 ∙ 𝒄𝒐𝒔𝒕) + 𝑪 =
𝟐 𝟐

𝒂𝟐 𝒙 𝒙 𝒙 𝟐
= [𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏 𝒂 + 𝐬𝐢𝐧 (𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏 𝒂) ∙ √𝟏 − (𝐬𝐢𝐧 (𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏 𝒂)) ] + 𝑪 =
𝟐

𝒂𝟐 𝒙 𝒙 𝒙𝟐 𝒂𝟐 𝒙 𝒙
= 𝟐
[𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏 𝒂 + (𝒂)∙ √𝟏 − 𝒂𝟐 ] + 𝑪 = 𝟐
𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏 𝒂 + 𝟐 ∙ √𝒂𝟐 − 𝒙𝟐 + 𝑪

𝒂𝟐 𝒙 𝒙
𝑰 = ∫ √𝒂𝟐 − 𝒙𝟐 𝒅𝒙 = ∙ 𝒂𝒓𝒄𝒔𝒊𝒏 𝒂 + 𝟐 ∙ √𝒂𝟐 − 𝒙𝟐 + 𝑪
𝟐

Primer 46. 𝑰 = ∫ √𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 𝒅𝒙

√𝒙𝟐 + 𝒂𝟐
𝑰 = ∫ √𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 𝒅𝒙 = ∫ √𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 ∙ 𝒅𝒙 =
√𝒙𝟐 + 𝒂𝟐
𝒙𝟐 +𝒂𝟐 𝒙𝟐 𝒅𝒙
=∫ 𝒅𝒙 = ∫ 𝒅𝒙 + 𝒂𝟐 ∫ = 𝑰𝟏 + 𝑰𝟐
√𝒙𝟐+𝒂 𝟐 √ 𝒙𝟐 +𝒂𝟐 √𝒙𝟐 +𝒂𝟐

Drugi integral je tablični:

24
 𝒅𝒙
𝑰𝟐 = 𝒂𝟐 ∫ = 𝒂𝟐 𝒍𝒏|𝒙 + √𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 |
√𝒙𝟐+𝒂𝟐

Jedan od načina rešavanja prvog je sledeći:

𝒙𝟐 𝒙
𝒙 = 𝒖, 𝒅𝒙 = 𝒅𝒖
𝑰𝟏 = ∫ 𝒅𝒙 = ∫ 𝒙 ∙ 𝒅𝒙 = | 𝒅𝒗 = 𝟐 𝟐 , 𝒗 = ∫ 𝟐 𝟐 | = 𝒖𝒗 − ∫ 𝒗𝒅𝒖,
𝒙𝒅𝒙 𝒙𝒅𝒙
√𝒙𝟐 +𝒂 𝟐 √𝒙𝟐 +𝒂𝟐
√𝒙 +𝒂 √𝒙 +𝒂

𝟐 𝟐 𝟐
= |𝒙 + 𝒂 = 𝒕 | = ∫ 𝒕 = 𝒕 = √𝒙𝟐 + 𝒂𝟐
𝒙𝒅𝒙 𝒕𝒅𝒕
𝒗=∫ pa je:
√𝒙𝟐 +𝒂𝟐 𝒙𝒅𝒙 = 𝒕𝒅𝒕

𝒙𝟐
𝑰𝟏 = ∫ 𝒅𝒙 = 𝒙√𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 − ∫ √𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 𝒅𝒙 = 𝒙√𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 − 𝑰,
√𝒙𝟐 +𝒂𝟐

sada je:
𝑰 = 𝑰𝟏 + 𝑰𝟐 = 𝒙√𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 − 𝑰 + 𝒂𝟐 𝒍𝒏|𝒙 + √𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 |

𝟐𝑰 = 𝒙√𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 + 𝒂𝟐 𝒍𝒏|𝒙 + √𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 |

𝒙 𝒂𝟐
𝑰 = ∫ √𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 𝒅𝒙 = 𝟐 √𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 + 𝒍𝒏|𝒙 + √𝒙𝟐 + 𝒂𝟐 | + 𝑪
𝟐

Integracija trigonometrijskih funkcija

I trigonometrijske funkcije se integrale navedenim metodama stim što je za njih

u nekim slučajevima smene promenljivih pogodno uvesti posebne smene.
Navodimo neke od njih.

1) Integral racionalne funkcije 𝑹(𝒔𝒊𝒏𝒙, 𝒄𝒐𝒔𝒙) može se takozvanom univerzalnom

𝒙
trigonometrijskom smenom 𝒕𝒈 = 𝒕 , 𝒙 ∈ (−𝝅, 𝝅) svesti na integraciju
𝟐

racionalne funkcije:
𝒙
Univerzalna trigonometrijska smena
𝒕𝒈 𝟐 = 𝒕 ⇒ 𝒙 = 𝟐 𝒂𝒓𝒄 𝒕𝒈𝒕 ,
𝒙
𝟐𝒅𝒕 𝒕𝒈 𝟐 = 𝒕 , 𝒙 ∈ (−𝝅, 𝝅), 𝒙 = 𝟐 𝒂𝒓𝒄 𝒕𝒈𝒕
𝒅𝒙 = 𝟏+𝒕𝟐 ,
𝒙 𝒙 𝟐𝒅𝒕
𝒔𝒊𝒏𝒙 = 𝟐𝒔𝒊𝒏 𝟐 ∙ 𝒄𝒐𝒔 𝟐 = ,
𝒅𝒙 =
𝒙 𝒙
𝟏 + 𝒕𝟐
𝒕𝒈 𝟏 𝟐𝒕𝒈 𝟐𝒕
𝟐 𝟐
∙ = 𝟏+𝒕𝒈𝟐𝟐 𝒙 = 𝟏+𝒕𝟐,
𝒙
√𝟏+𝒕𝒈𝟐 𝟐 √𝟏+𝒕𝒈𝟐 𝟐
𝒙
𝟐
𝟐𝒕
𝒔𝒊𝒏𝒙 =
𝟏 + 𝒕𝟐
𝒙
𝟏−𝒕𝒈𝟐 𝟏−𝒕𝟐
𝒄𝒐𝒔𝒙 = 𝟏+𝒕𝒈𝟐𝟐𝒙 = 𝟏+𝒕𝟐
𝟐
𝟏 − 𝒕𝟐
𝒄𝒐𝒔𝒙 =
𝟏 + 𝒕𝟐
25
 𝒅𝒙
Primer 47. Izračunati integral ∫ 𝟏+𝒔𝒊𝒏𝒙

Rešenje:
x 2dt
Uvođenjem univerzalne trigonometrijske smene t = tg  dx = dobija se :
2 1+ t2
𝟐𝒅𝒕 𝒔𝒎𝒆𝒏𝒂
𝒅𝒙 𝟏+𝒕𝟐 𝒅𝒕 𝒅𝒕
∫ 𝟏+𝒔𝒊𝒏𝒙 = ∫ = 𝟐 ∫ 𝟏+𝟐𝒕+𝒕𝟐 = 𝟐 ∫ (𝟏+𝒕)𝟐 = | = 𝟏 + 𝒕| =
𝟐𝒕 𝒛
𝟏+ 𝟐
𝟏+𝒕 𝒅𝒛 = 𝒅𝒕
𝒅𝒛 𝟐 𝟐 𝟐
= 𝟐∫ 𝟐 = − = − =− 𝒙+𝑪
𝒛 𝒛 𝟏+𝒕 𝟏 + 𝒕𝒈 𝟐

Iako je opisana smena univerzalna, često postoje druge pogodnije smene za

neke specifične slučajeve.

2) Integral neparne po 𝒔𝒊𝒏𝒙 funkcije 𝑹(𝒔𝒊𝒏𝒙, 𝒄𝒐𝒔𝒙) rešava se smenom 𝒕 = 𝒄𝒐𝒔𝒙 ;

3) Racionalna funkcija 𝑹(𝒔𝒊𝒏𝒙, 𝒄𝒐𝒔𝒙) je neparna u odnosu na 𝒄𝒐𝒔𝒙 , smena je 𝒕 =
𝒔𝒊𝒏𝒙;
4) 𝑹(𝒔𝒊𝒏𝒙, 𝒄𝒐𝒔𝒙) je parana u odnosu na 𝒔𝒊𝒏𝒙 𝒊 𝒄𝒐𝒔𝒙 , smena je 𝒕 = 𝒕𝒈𝒙

Pored navedenog često je neophodno koristitii trigonometrijske identitete kao što

su:
𝟏−𝒄𝒐𝒔𝟐𝒙 𝟏+𝒄𝒐𝒔𝟐𝒙
𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙 + 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙 = 𝟏 ; 𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙 = ; 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙 =
𝟐 𝟐

Primer 48. Izračunati integral ∫ 𝒔𝒊𝒏 𝒙𝒅𝒙 𝟐

Rešenje:
𝟏−𝒄𝒐𝒔𝟐𝒙 𝟏 𝟏 𝒙 𝟏
∫ 𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙𝒅𝒙 = ∫ 𝟐
𝒅𝒙 = 𝟐 ∫ 𝒅𝒙 − 𝟐 ∫ 𝒄𝒐𝒔𝟐𝒙𝒅𝒙 = 𝟐 − 𝟒 𝒔𝒊𝒏𝟐𝒙 + 𝑪

Primer 49. Izračunati integral ∫ 𝒔𝒊𝒏𝟕 𝒙𝒅𝒙.

Rešenje:
𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙 = 𝟏 − 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙
𝟕 𝟐 )𝟑 | = − ∫(𝟏 − 𝒕𝟐 )𝟑 𝒅𝒕 =
∫ 𝒔𝒊𝒏 𝒙𝒅𝒙 = ∫(𝒔𝒊𝒏 𝒙 ∙ 𝒔𝒊𝒏𝒙𝒅𝒙 = | 𝒄𝒐𝒔𝒙 = 𝒕
−𝒔𝒊𝒏𝒙𝒅𝒙 = 𝒅𝒕

𝟑 𝟏
− ∫(𝟏 − 𝟑𝒕𝟐 + 𝟑𝒕𝟒 − 𝒕𝟔 )𝒅𝒕 = − 𝒕 + 𝒕𝟑 − 𝟓 𝒕𝟓 + 𝟕 𝒕𝟕 + 𝑪 =
𝟑 𝟏
−𝒄𝒐𝒔𝒙 + 𝒄𝒐𝒔𝟑 𝒙 − 𝟓 𝒄𝒐𝒔𝟓 𝒙 + 𝟕 𝒄𝒐𝒔𝟕 𝒙 + 𝑪

26
Na isti način se rešavaju i integrali oblika:

 sin  cos
2 m +1 2 m +1
x cos r xdx i x sin r xdx, m  N , r  Z .

𝒄𝒐𝒔𝟑𝒙
Primer 50. Izračunati integral ∫ 𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙+𝒔𝒊𝒏𝒙 𝒅𝒙

Rešenje:
Pošto je ova racionalna funkcija neparna u odnosu na 𝒄𝒐𝒔𝒙 to se uvodi smena
𝒔𝒊𝒏𝒙 = 𝒕, 𝒄𝒐𝒔𝒙𝒅𝒙 = 𝒅𝒕 , 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙 = 𝟏 − 𝒕𝟐 :

𝒄𝒐𝒔𝟑 𝒙 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙 𝒄𝒐𝒔𝒙𝒅𝒙 𝟏−𝒕𝟐 (𝟏−𝒕)(𝟏+𝒕) (𝟏−𝒕)

∫ 𝒔𝒊𝒏𝟐𝒙+𝒔𝒊𝒏𝒙 𝒅𝒙 = ∫ 𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙+𝒔𝒊𝒏𝒙
=∫
𝒕𝟐 +𝒕
𝒅𝒕 = ∫
𝒕(𝟏+𝒕)
𝒅𝒕 = ∫
𝒕
𝒅𝒕 =

𝟏
= ∫ ( 𝒕 − 𝟏) 𝒅𝒕 = 𝒍𝒏 |𝒕| − 𝒕 + 𝑪 = 𝒍𝒏 |𝒔𝒊𝒏𝒙| − 𝒔𝒊𝒏𝒙 + 𝑪

𝒅𝒙
Primer 51. Izračunati integral ∫ 𝟐
𝒔𝒊𝒏 𝒙−𝒄𝒐𝒔𝟐𝒙

Rešenje:
U ovom slučaju je racionalna funkcija parna pa se uvodi smena:
𝒅𝒙 𝒕 𝟏
𝒕𝒈𝒙 = 𝒕 , = 𝒅𝒕 , 𝒙 = 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈𝒙 , 𝒔𝒊𝒏𝒙 = , 𝒄𝒐𝒔𝒙 =
𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙 √𝟏+𝒕𝟐 √𝟏+𝒕𝟐
𝒅𝒙
𝒅𝒙 𝒄𝒐𝒔𝟐𝒙 𝒅𝒕 𝟏 𝒕−𝟏 𝟏 𝒕𝒈𝒙−𝟏
∫ 𝒔𝒊𝒏𝟐𝒙−𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙 = ∫ 𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙
=∫ = 𝒍𝒏 | | + 𝑪 = 𝒍𝒏 | |+𝑪
−𝟏 𝒕𝟐 −𝟏 𝟐 𝒕+𝟏 𝟐 𝒕𝒈𝒙+𝟏
𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙

Integrali oblika  sin x cos xdx ,  sin x sin xdx i  cos x cos xdx se rešavaju

primenom trigonometrijskih formula:

• sin  sin  =
1
2
( cos (  −  ) − cos (  +  ) )

• sin  cos  =
1
2
( sin (  +  ) + sin (  −  ) )

• cos  cos  =
1
2
( cos (  −  ) + cos (  +  ) ) .
Primer 52. Izračunati integral  sin 2 x cos 3xdx .
Rešenje:
Korišćenjem trigonometrijskog identiteta:

27
 sin  cos  =
1
2
( sin (  +  ) + sin (  −  ) ) , dobija se:

 sin 2 x cos 3xdx = 2  (sin 5x + sin ( − x ) )dx .

1

1
Uvođenjem smene 5 x = t  dx = dt dobije se:
5
1
2  ( sin 5 x + sin ( − x ) )dx = −
11
25
1
cos 5 x + cos x + C .
2

Ako je podintegralna funkcija  R(sin x, cos x)dx , racionalna po 𝑡𝑔𝑥 , onda uvodimo

smenu:
t 1 dt
𝒕𝒈𝒙 = 𝒕 , sin x = , cos x = , x = arctgt , dx =
1+ t 2
1+ t 2 1+ t2
𝟏
Primer 53. 𝑰 = ∫ 𝟏+𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙 𝒅𝒙

Rešenje:
𝟏
𝒕 = 𝒕𝒈𝒙, 𝒅𝒕 = 𝒅𝒙
𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙
𝟏 | 𝟏 | 𝟏 𝟏
𝑰=∫ 𝒅𝒙 = 𝟐 = ∫ ∙ 𝒅𝒕 =
𝒄𝒐𝒔 𝒙 = 𝟏
𝟏 + 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙 | 𝟏 + 𝒕𝟐 | 𝟏+ 𝟏 + 𝒕𝟐
𝟏 𝟏 + 𝒕𝟐
𝒅𝒙 = 𝒅𝒕
𝟏 + 𝒕𝟐
𝟏 √𝟐 𝒕 √𝟐 𝒕𝒈𝒙
=∫ 𝒅𝒕 = 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈 ( ) + 𝑪 = 𝒂𝒓𝒄𝒕𝒈 ( )+𝑪
𝟐 + 𝒕𝟐 𝟐 √𝟐 𝟐 √𝟐

𝟐𝒅𝒕 𝒙
𝒅𝒙 𝟏+𝒕𝟐 𝟏 𝟐+𝒕𝒈
Primer 54. 𝑰 = ∫ =∫ 𝟏−𝒕𝟐
=∫ 𝒅𝒕 𝟏 𝟏 𝟐+𝒕
= ° 𝒍𝒏 | |
𝟒−𝒕𝟐 𝟐 𝟐 𝟐−𝒕
+ 𝑪 = 𝒍𝒏 | 𝟐
𝒙 |+𝑪
𝟑+𝟓𝒄𝒐𝒔𝒙 𝟑+𝟓 𝟐 𝟒 𝟐−𝒕𝒈
𝟐
𝟏+𝒕

Primer 55. 𝑰 = ∫ 𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙 𝒄𝒐𝒔𝟑 𝒙 𝒅𝒙 = ∫ 𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙(𝟏 − 𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙)𝒄𝒐𝒔𝒙𝒅𝒙 =

𝒔𝒊𝒏𝒙 = 𝒕 𝒕𝟑 𝒕𝟓 𝒔𝒊𝒏𝟑 𝒙 𝒔𝒊𝒏𝟓

=| | = ∫ 𝒕𝟐 (𝟏 − 𝒕𝟐 )𝒅𝒕 = ∫(𝒕𝟐 − 𝒕𝟒 )𝒅𝒕 = − + 𝑪 = − +𝑪
𝒄𝒐𝒔𝒙𝒅𝒙 = 𝒅𝒕 𝟑 𝟓 𝟑 𝟓

𝒅𝒙 𝒅𝒙
𝒕𝒈𝒙 = 𝒕 𝒅𝒕 𝟏 𝒕−𝟏
Primer 56. 𝑰 = ∫ 𝒔𝒊𝒏𝟐 𝒙−𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙 = ∫ 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙(𝒕𝒈𝟐𝒙−𝟏) = | 𝒅𝒙 | = ∫ 𝒕𝟐 −𝟏 = 𝟐 𝒍𝒏 |𝒕+𝟏| =
= 𝒅𝒕
𝒄𝒐𝒔𝟐 𝒙
𝟏 𝒕𝒈𝒙−𝟏
𝒍𝒏 |𝒕𝒈𝒙+𝟏| + 𝑪
𝟐

28