Bezbednost Zap Balkana No6

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA
asopis Beogradske kole za studije bezbednosti
Sadraj
RE UREDNIKA . . . . . . . . . . . . 3
BEZBEDNOSNO OKRUENJE
Klemen Groelj ENERGETSKA BEZBEDNOST U PARTNERSTVU RUSIJE I EVROPSKE UNIJE . . . . . . . . . 4
OBRAZOVANJE ZA BEZBEDNOST
Bogoljub Milosavljevi TRI OPTA PROBLEMA STUDIJA BEZBEDNOSTI U TRANZICIONIM ZEMLJAMA 50 Filip Ejdus SAOPTITI ISTINU MONIMA: DA LI OBRAZOVNA INFRASTRUKTURA U SRBIJI ZADOVOLJAVA POTREBE NOVE GENERACIJE STRUNJAKA ZA BEZBEDNOST?. . . . . . . . . . . . 55 Jasmina Glii POTREBA POSTOJANJA NOVE GENERACIJE SPECIJALISTA ZA BEZBEDNOST: BEOGRADSKA KOLA ZA STUDIJE BEZBEDNOSTI . . . . . . . . . . . . 63 Ana Hrukovec, Ivana ii OBRAZOVANJE I ISTRAIVANJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI U REPUBLICI HRVATSKOJ . . . . 80
BROJ 6
JULSEPTEMBAR 2007.
Izdava: Centar za civilno-vojne odnose Glavni i odgovorni urednik: Miroslav Hadi Izvrni urednici: Sonja Stojanovi Filip Ejdus Ureivaki odbor Bogoljub Milosavljevi Dragan Simi Duan Pavlovi Ivan Vejvoda Kenet Morison Marjan Malei Nade Ragaru Timoti Edmunds Ilustracije: Marko Miloevi Lektura i korektura: Tatjana Hadi Dizajn: Saa Janji Kompjuterska priprema: aslav Bjelica tampa: GORAGRAF, Beograd Tira: 250 primeraka Beogradska kola za studije bezbednosti otvorena je zahvaljujui podrci Kraljevine Norveke. Rad kole podrava Balkanski fond za demokratiju.
REGIONALNA SARADNJA
Jelena Radoman REGIONALNE INICIJATIVE U JUGOISTONOJ EVROPI . . . 18 Sandro Knezovi BEZBEDNOSNA SARADNJA U JUGOISTONOJ EVROPI LOKALNE INICIJATIVE NASUPROT INICIJATIVA SPONZORISANIH SPOLJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Jelena Petrovi PREPREKE POSTIZANJU FUNKCIONALNE I EFEKTIVNE REGIONALNE BEZBEDNOSNE SARADNJE NA ZAPADNOM BALKANU - ANALIZA POLITIKIH STRATEGIJA . . . 33 Miroslav Hadi ULOGA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U REGIONALNOJ BEZBEDNOSNOJ SARADNJI. . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Stojan Slaveski DA LI JE POTREBNO OSNOVATI MREU NEVLADINIH ORGANIZACIJA NA ZAPADNOM BALKANU: POGLED IZ MAKEDONIJE . . 45
ISTRAIVANJE
Amadeo Votkins OBRAZOVANJE OFICIRA U SRBIJI: BALANSIRANJE TRADICIJE I MODERNOSTI . 91
Fond za otvoreno drutvo
Centar za civilno-vojne odnose doprinosi javnom i odgovornom uestvovanju civilnog drutva u poveanju bezbednosti graana i drave na principima modernog demokratskog drutva, kao i unapreenju bezbednosne saradnje sa susedima i ukljuenju Srbije u evroatlantsku zajednicu. Beogradska kola za studije bezbednosti predstavlja posebno odeljenje Centra za civilno-vojne odnose osnovano radi toga da, sistematskim istraivanjima i akademskim usavravanjem mladih istraivaa, doprinese razvoju studija bezbednosti u Srbiji.
Kontakt Centar za civilno-vojne odnose Gunduli}ev venac 48 11000 Beograd tel/fax 381(0)11-32 87 226 381(0)11-32 87 334 www.ccmr-bg.org office@ccmr-bg.org
Radove objavljene u ovom asopisu nije dozvoljeno pretampavati, bilo u celini, bilo u delovima, bez izriite saglasnosti Ureivakog odbora. Ocene izreene u lancima lini su stavovi njihovih autora i ne izraavaju nuno miljenje Ureivakog odbora ili Centra za civilno-vojne odnose.
Re urednika
Strunoj i ostaloj javnosti predstavljamo esti broj asopisa Bezbednost Zapadnog Balkana. Radovi okupljeni u njemu razvrstani su po tematskoj srodnosti u etiri rubrike. U prvoj od njih predstavljamo rad naeg novog saradnika Groelj Klemena. U sreditu njegove analize je partnerstvo Rusije i Evropske unije u energetskoj bezbednosti. Nalazi autor mogu biti od koristi svakome ko pokuava da bezbednosne probleme drava okupljenih na Zapadnom Balkanu razume u kontekstu evropskih i globalnih procesa. Tim vie, jer oba aktera direktno utiu na bezbednosnu dinamiku ovog (pod)regiona. Iz istih su razloga u drugu rubriku smeteni radovi posveeni razmatranju tokova, oblika i dometa regionalne bezbednosne saradnje. Re je o tekstovima nastalim iz saoptenja autora na meunarodnom skupu pod nazivom Bezbednosna saradnja na Zapadnom Balkanu, odranom septembra 2006. godine u Skoplju u organizaciji enevskog centra za demokratsku kontrolu oruanih snaga i Centra za civilno-vojne odnose. Budui da su na skupu uestvovali predstavnici organizacija civilnog drutva iz mesnih zemalja, u ovaj su broj asopisa uvrtene i njihove preporuke za pospeivanje regionalne bezbednosne saradnje. Dometi bezbednosne saradnje na Zapadnom Balkanu u znatnoj meri pak zavise od toga kako lokalni akteri razumeju sadraj i zahvat pojma bezbednost. Odnosno, od toga da li su, kako i u kojoj meri ovladali novim i/ili drugaijim teorijskim i metodolokim pristupima za izuavanje bezbednosne zbilje. Razumno je pretpostaviti da akademska zajednica delatno uestvuje u oblikovanju dominantne interpretacije razliitih nivoa bezbednosti u svakoj od mesnih zemalja. Da bi smo, meutim, izmerili njen uticaj, potrebno je utvrditi stanje akademskih studija bezbednosti u zemljama regiona. U elji da podstaknemo dalja istraivanja i rasprave na tu temu u treem odeljku ovog broja publikujemo nalaze nekolicine autora, koje su oni prethodno predstavili na meunarodnoj konferenciji pod nazivom Sigurnija mrea Balkana: Uticaj i uloga akademskih institucija u reformi sektora bezbednosti, koja je odrana na Frukoj Gori juna 2006. godine u organizaciji Centra za civilno-vojne odnose, a uz podrku Balkanskog fonda za demokratiju. U etvrtoj rubrici nalazi se rad Amadea Votkinsa koji predstavlja pogled iz inostranstva na vojno obrazovanje u Srbiji. Miroslav Hadi
BZB
Energetska bezbednost u partnerstvu Rusije i Evropske unije

Klemen Groelj
UDK: 330.524:620.92(4-672EU); 339.92(470:4-672EU)
Saetak Rast cena energenata na svetskom nivou, na koji su, izmeu ostalog, uticale politika i vojna napetost na Bliskom istoku i u Persijskom zalivu, pogodio je i Evropsku uniju. U situaciji u kojoj postoji tenzija izmeu Rusije i bivih sovjetskih drava, dodatno su se, zbog sve vee zavisnosti EU od uvoza energenata iz Rusije, zaotrile estoke diskusije o energetskoj bezbednosti EU. Prvi put je u Evropskoj uniji postavljeno pitanje o stabilnosti isporuke energenata iz Rusije. tavie, pitanje vezano za uvozne energente iz Rusije dobilo je u Evropskoj uniji politiko-strateku vanost. Ovaj problem postaje sve znaajniji kako se Evropska unija u procesu irenja vie pribliava granicama biveg Sovjetskog saveza i Rusije. Cilj ovog lanka je da iz ugla takozvane energetske bezbednosti predstavi sloenost odnosa izmeu Rusije i Evropske unije. Analizu emo zapoeti razmatranjem strukture ovih odnosa i kljunih karakteristika oba entiteta u odnosu na iru evropsku bezbednost i stabilnost. Potom e uslediti analiza politikih opcija koje Evropska unija i Rusija imaju na raspolaganju radi uspostavljanja politike prihvatljive za obe strane. Ovaj lanak otkriva da, i pored raznih izjava koje daju zvanicnici i postojanja Zajednike energetske strategije Evropske komisije, jedva moemo govoriti o postojanju zajednike evropske politike ili rusko-evropskog dijaloga o energentima. S druge strane, to znai da pitanje energetske bezbednosti ostaje u rukama nacionalnih vlada drava lanica Evropske unije. Kljune rei: energetska bezbednost, energetski dijalog, energetska strategija, snabdevanje energentima, Evropska unija, Rusija Autor je asistent istraiva i predava na Univerzitetu u Ljubljani, na fakultetu drutvenih nauka i odbrambenom istraivakom centru.
Bez obzira na sve sumnje koje su postojale proteklih godina, Evropska unija je uspela da postane skoro isto tako ekonomski jaka kao i SAD (Walker, 1999). Evropska unija je prepoznala da je, pored jaanja ekonomije, potrebno jaati i politike i bezbednosne integracije drava lanica. To bi Uniji omoguilo da ureuje odnose sa dravama koje nisu lanice. Ishod ove politike je formiranje Zajednike spoljne i bezbednosne politike (Common Foreign and Security Policy), kao i stvaranje mnotva raznih sporazuma izmeu EU i kljunih drava van nje. Sporazum o partnerstvu i saradnji (Partnership and Cooperation Agreement), sklopljen 1997. godine, jedan je od ovih sporazuma i predstavlja poetak saradnje izmeu Evropske unije i Rusije. Ovaj sporazum izraz je onih ciljeva koje Rusija i Evropska unija pokuavaju da dostignu. Osnovni pak cilj ovog sporazuma je stvaranje istinskog stratekog partnerstva u okviru bilateralne i multilateralne saradnje, koje e biti zasnovano na uzajamnim interesima i vrednostima. tavie, ovim sporazumom trebalo bi da bude ojaana politika, drutvena i ekonomska stabilnost kako u evropskom regionu, tako i ire. Sporazum bi trebalo da pomogne modernizaciji ruske privrede i njenoj integraciji u globalnu ekonomiju. Na kraju, on bi trebalo da pobolja bezbednosnu saradnju izmeu EU i Rusije. U maju 2003. godine, na samitu odranom u Sankt Peterburgu, Evropska unija i Rusija dogovorile su se oko uspostavljanja etiri zajednika prostora u okviru Sporazuma: Zajedniki ekonomski prostor, Zajedniki prostor za slobodu, bezbednost i pravdu, Zajedniki prostor za saradnju u spoljanoj bezbednosti i Zajedniki prostor za nauno istraivanje i obrazovanje, koji ukljuuje i kulturne aspekte. Stvaranje ovih zajednikih prostora trebalo bi da strateko partnerstvo izmeu Evropske unije i Rusije ojaa u najirem moguem delokrugu (Country Strategy Paper 2007-13, Russian Federation, 2007: 4-5). Uprkos postojanju napretka i rastue trgovinske razmene izmeu Unije i Rusije, na odnose i dalje utie kriza na severnom Kavkazu, a jo vie ih oteava zabrinutost Evropske unije zbog stanja i daljeg razvoja demokratije u Rusiji. U ovom kontekstu, odravanje najnovijeg samita Evropske unije i Rusije u Samari dodatno je bilo oteano zbog neslaganja oko protivraketne odbrane, kao i zbog ruske namere da sprei izvrenje Sporazuma CFE-1A. Negodovanja u EU izazvale su i otre izjave mnogih ruskih visokih funkcionera, to bi moglo usporiti razvoj ve pomenutih zajednikih prostora. Osim toga, Evropska unija je
BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.
BZB
tokom procesa svog irenja naila na probleme koji su joj privukli panju. To su, pre svega, zamrznuti odnosi unutar ZND, korupcija, organizovani kriminal itd. Moemo rei da u ovom trenutku odnose izmeu Evropske unije i Rusije definie interakcija dva nivoa politikog dejstva. Prvi nivo ine razne politike strategije Evropske unije, kao to su ZSBP i sporazumi izmeu Evropske unije i Rusije, a drugi nivo ini meavina nacionalnih strategija. Razlike izmeu ova dva nivoa mogu ponekad veoma pozitivno, a ponekad veoma negativno uticati na odnose izmeu EU i Rusije. Jasno je da sve razlike koje postoje izmeu ova dva nivoa drugoj strani daju prednost prilikom mnogih tekuih pregovora. Ukoliko pogledamo rusku stranu, moemo u politici Rusije prema Evropskoj uniji uoiti dva perioda. Prvi period karakterie bliska i iskrena saradnja Rusije sa Evropskom unijom i sa zapadom, i to u raznim oblastima u kojima su postojali zajedniki interesi. U ovom periodu Rusija je naroito pozitivan stav imala o ZSBP Evropske unije, koji se poklapao sa tzv. PrimakovLJEVOM doktrinom multipolarizovanog sveta. U njoj bi Evropska unija trebalo da bude jedan od centara moi. Razlog tome lei u ruskom vienju ZSBP kao koraka kojim e EU ostvariti veu nezavisnost u odnosu na Sjedinjene Amerike Drave: ZSBP je posmatran kao protivtea NATO Evropi. Sve ruske nade prekinute su irenjem NATO. On postaje glavna bezbednosna organizacija u Evropi, dok ZSBP sve vie zavisi od tehnike, organizacione i druge podrke koju prua NATO. Kao odgovor na to, Rusija formira takozvanu pragmatinu spoljnu politiku, kojom naglaava ruske interese i kojom favorizuje negovanje bilateralnih odnosa sa glavnim dravama lanicama EU. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov opisao je 2007. godine tu novu politiku kao viesmernu i odlunu, i kao politiku nesukobljavanja prilikom odbrane vitalnih ruskih nacionalnih interesa. U fokusu ove politike nalaze se velike sile koje su strateki vane Rusiji i koje obuhvataju drave lanice Evropske unije, poput Nemake, Francuske i Velike Britanije. Rusija pokuava da sa tim dravama, i to van delokruga Evropske unije, pobolja saradnju u raznim oblastima, naroito u oblasti snabdevanja energentima. U isto vreme, ona je zahladnela odnose sa drugim dravama lanicama Evropske unije (Poljska, baltike drave itd.). Osim toga, Rusija sve ee na irenje Evropske unije gleda kao na jaanje antiruskih snaga u Evropi i u ZND, to utie na stvaranje slike o ruskoj politici kao o neevropskoj, pa ak i antievropskoj (Karaganov,
2007a). Rusija Evropsku uniju doivljava kao mogueg konkurenta u osvajanju politikog uticaja u oblastima koje su od vitalnog interesa za Rusiju, posebno u Kaspijsko-kavkaskom regionu i u Centralnoj Aziji. Rusija je posebno zabrinuta zbog izjava Evropske unije da ona nije pouzdani izvor energenata i da su Evropskoj uniji potrebni novi gasovodi i naftovodi koji e zaobii Rusiju (Karagunov, 2007b). Zbog ovakve situacije energetsko pitanje postaje sutina odnosa izmeu Evropske unije i Rusije. Evropska unija i Rusija energetski dijalog ili energetska konkurencija? Poto centralno mesto u dijalogu Evropske unije i Rusije zauzima pitanje energetske bezbednosti, neophodno je definisati ovaj termin. Energetska bezbednost izuzetno je vana zbog toga to je danas neophodno imati dovoljno energije za funkcionisanje sveobuhvatnog ekonomskog ivota i modernih drutava. Zbog toga je (Johnson, 2005: 256) energetska bezbednost definisana kao vrsta i stepen rizika vezanog za jednog snabdevaa ili za jedan izvor energenata. Moderno shvatanje energetske bezbednosti u Evropskoj uniji (European Commission, 2004) moe biti definisano kao upravljanje potranjom, korienje novih energetskih resursa poput obnovljivih izvora energije, stvaranje racionalnijeg unutranjeg trita energentima i kontrola uvoznih energenata postizanjem posebnih odnosa sa dravama snabdevaima. Sa druge strane, Zavrni izvetaj u Zelenoj knjizi, pod nazivom O EU bezbednosnoj strategiji snabdevanja energentIMa energetsku bezbednost definie na sledei nain (European Commission, 2002): osiguravanje raznovrsnosti energetskih izvora, drava snabdevaa i transportnih puteva predstavlja kljuni odgovor na izazov rastue zavisnosti od uvoznih energenata. Ovu energetsku bezbednost moemo dalje podeliti na dugoronu bezbednost (stabilna energetska politika unutar Evropske unije i izmeu Unije i drava koje je snabdevaju energentima) i kratkoronu bezbednost (sposobnost izbegavanja nestaica energenata koje nastaju kao posledica vanrednih okolnosti). U vezi sa tim, Donson (Johnson, 205, 257) prepoznaje dve pretnje energetskoj bezbednosti Evropske unije: poveana potronja i rizici koji nisu direktno povezani sa izvorima energenata. Sa druge strane, Spajner (Spajner, 2007: 2890) energetsku BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.
BZB
bezbednost definie kao sistemsku bezbednost koja podrazumeva stabilno snabdevanje energentima u traenim koliinama, i to trenutno, ali i u predvienoj budunosti. I pored svih napora, nemogue je izbei zavisnost od energenata, jer je ova zavisnost posledica stanja postojeih izvora energenata, tranzitnih puteva i njihovog kapaciteta. Energetsku bezbednost stoga sada moemo definisati kao obezbeivanje dovoljne koliine energije od raznih snabdevaa i iz razliitih izvora putem iroke mree tranzitnih puteva po ekonomski prihvatljivim cenama. Kao to je ve pomenuto, energenti, a posebno prirodni gas i nafta, predstavljaju temelj saradnje izmeu Rusije i Evropske unije. To je saradnja bazirana na meusobnoj zavisnosti, to se vidi iz injenice da 60% ruskog izvoza ini izvoz nafte, da 60% ruske nafte zavri na tritu Evropske unije i da to predstavlja 25% nafte koja se uvozi na ovo trite. Kada je u pitanju prirodni gas, 50% ruskog gasa izvozi se u Evropsku uniju, to predstavlja 25% ukupnog uvoza prirodnog gasa u Evropskoj uniji (Evropska komisija, 2007). tavie, procenat uvoza nafte i gasa iz Rusije raste, to je razlog zbog koga Evropska unija eli da uspostavi energetsko partnerstvo sa Rusijom. To je nain da obe strane osiguraju energetsku bezbednost. Kao to Donson (Johnson, 2005: 257-62) navodi, ovo je u skladu sa dve glavne strategije koje Evropska unija ima na raspolaganju kako bi osigurala energetsku bezbednost i smanjila energetsku zavisnost. Prva strategija podrazumeva smanjenje potronje uvoenjem novih, preteno obnovljivih izvora energije i pronalaenjem novih izvora ili snabdevaa energentima. To je dugorona strategija, dok je jedina kratkorona strategija razvijanje bliskih odnosa i partnerstva sa glavnim snabdevaima energentima Evropske unije. Trenutna politika strategija Evropske unije bazirana je na kombinaciji ove dve strategije, pogotovo u odnosu sa Rusijom, u kome Evropska unija pokuava da postigne neku vrstu uzajamno korisnog energetskog partnerstva. Glavni razlog ovome je, kako zakljuuje Donson (Johnson, 2005: 264), porast zavisnosti Evropske unije od ruskih isporuka gasa. To, s jedne strane, predstavlja posledicu opteg rasta zavisnosti Evropske unije od uvoznih energenata, a s druge, porast zavisnost od ruske mree naftovoda i gasovoda, koja ruske energente ini primamljivim Evropskoj uniji. Ovaj rast zavisnosti je najoigledniji kada je re o uvozu gasa, jer zavisnost od uvoza gasa iz Rusije raste, s obzirom na to da veina novih drava lanica zavisi od
snabdevanja putem ruskih gasovoda. Gasovodi su trenutno i dalje najefikasniji nain snabdevanja gasom iako ne predstavljaju prilagodljivo sredstvo i obino ograniavaju uvoznika da izabere jednog snabdevaa. U bliskoj budunosti je nemogue prevazii ovu vrstu zavisnosti, jer je izgradnja novih gasovoda tehniki i ekonomski zahtevan poduhvat. Uostalom, izgradnja novih gasovoda je uvek politiki sloen i intenzivan proces, koji ima ogromnu vanost za odnose izmeu Evropske unije i Rusije. Dananja mrea gasovoda prisiljava obe strane da sarauju i poveava uzajamnu zavisnost. Ovakvo stanje trajae sve dok Rusija ne izgradi gasovode do Dalekog istoka ili dok Evropska unija ne osigura mreu naftovoda do Centralne Azije koja e zaobii Rusiju. Upravo to je razlog to Evropska unija skoro itavu deceniju pokuava da formalizuje energetski odnos sa Rusijom uvoenjem Energetskog artera. Rusija, meutim, odbija da ga ratifikuje, tvrdei da ne slui ruskim energetskim interesima. Budui da ovi odnosi nisu postavljeni na nivo koji Evropska unija eli, Korelje Van Der Lind (Correlje van der Linde, 2006: 537-8) zakljuuju da se Evropska unija suoava sa iznenadnim poveanjem razlike u ponudi i potranji, koje bismo mogli okarakterisati kao rastui poremeaj u snabdevanju energentima. Iznenadni poremeaji u snabdevanju esto su posledica politikih odluka, vojnih sukoba, tehnikih neispravnosti ili prirodnih nepogoda. Postepeni poremeaji u snabdevanju energenata su, sa druge strane, posledica procesa koji ne predstavljaju iznenadne ili jedinstvene sluajeve i koji zahtevaju dugorono planiranje i potragu za novim izvorima ili tranzitnim putevima energenata. U oba sluaja, Evropska unija mora razviti razliite strategije kako bi se suoila sa obe vrste poremeaja. Pre nego to budemo definisali ove strategije, moramo izdvojiti dva glavna scenarija budueg razvoja globalnog energetskog trita koji e odrediti prirodu strategija Evropske unije. Prva strategija nazvana je Trita i institucije (MI), a druga Regioni i imperije (RE) (Correlje in Van der Linde, 2006: 535-6). Dva scenarija emo oznaiti kao realistini i liberalni scenario. Liberalni scenario je optimistian i bazira se na pretpostavci intenzivne socijalne kulturne i ekonomske internacionalizacije i globalizacije trita i meunarodnih odnosa. Ovaj scenario zasnovan je na ideji intenzivne saradnje meu dravama i nacijama i predvia stvaranje viestranog sistema drava, koji e upravljati meunarodnom zajednicom, jaati
BZB
meunarodne institucije i liberalizovati trita i trine trendove u meunarodnoj trgovini. Realistini scenario pak ima pesimistinu perspektivu budueg razvoja meunarodne politike i ekonomskog sistema. On predvia podelu sveta po ideolokoj, religijskoj i dravnoj osnovi. U ovom vienju sveta razliiti politiki, ideoloki, regionalni i strateki blokovi nalaze se u stalnom suparnitvu. Razliite nacionalne i regionalne bezbednosne dileme ograniavaju meunarodnu ekonomsku integraciju, dok su sve druge ekonomske aktivnosti vrsto ureene. Poto ne postoji globalno trite robe koja ima strateki znaaj, trgovina je regulisana bilateralnim sporazumima sklopljenim izmeu ovih drava i blokova. Ovaj nedostatak globalnog trita jaa blokove i njihove satelitske regione koji se ukljuuju u borbu za trita i energente. Priroda odnosa izmeu Evropske unije i Rusije, a posebno priroda njihovog energetskog partnerstva zavisi od toga koji e scenario prevagnuti ili koje e pretpostavke biti dominantne u meunarodnoj zajednici. Prema realistinom scenariju, Rusija i Evropska unija bie dva bloka koji se takmie za resurse i koji e meusobnu trgovinu urediti trgovinskim sporazumima, dok e prema liberalnom scenariju ova dva bloka postepeno izgraditi zajedniki prostor za slobodnu trgovinu. Bez obzira na to koji e se od ova dva scenarija ostvariti, Korelje Van Der Lind (Correlje van der Linde, 2006: 539-541) smatra da bi Evropska unija, ukoliko eli da izae na kraj sa moguim prekidima isporuka energenata, trebalo da razvije sledee strategije: a. Prevenciju (u liberalnom scenariju vano je jaanje meunarodnih institucija i energetskih trita, dok su u realistikom scenariju presudni dugoroni bilateralni trgovinski sporazumi) b. Spreavanje akcije (u liberalnom scenariju neophodno je jaati ulogu i mo Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti kako bi ove institucije mogle da primene sankcije i odobre mirovne operacije koje e reiti razne sukobe, dok je u realistikom scenariju neophodno raditi na razvijanju efikasnih i jakih vojnih snaga) c. Izolaciju (u liberalnom scenariju nije predviena ova strategija, dok je u realistikom scenariju ovo neophodni mehanizam kontrole tete)
10
d. Upravljanje u kriznim situacijama (podjednako je vano u oba scenarija i podrazumeva stvaranje stratekih rezervi energenata, sisteme za smanjenu potronju energije itd.). Evropska unija se, bez obzira na razliite scenarije i strategije, suoava sa razliitim opcijama kad je re o njenoj energetskoj bezbednosti. Prva opcija je da reavanje ovog pitanja bude ostavljeno pojedinanim dravama lanicama i njihovoj sposobnosti da postignu korisne bilateralne sporazume sa dravama koje proizvode energente, a koje se nalaze van delokruga same Unije. Sledea opcija podrazumeva uspostavljanje sveobuhvatne energetska strategija Evropske unije, koja e omoguiti to da sve drave lanice budu sigurno i stabilno snabdevene energijom. Ovo e ujedno biti korisno i dravama koje proizvode energente, jer e im sporazumi sklopljeni sa Evropskom unijom dati pristup jednom od najveih svetskih energetskih trita. Meutim, ovo e biti mogue samo ukoliko, kako tvrdi Korelje Van Der Lind (Correlje van der Linde, 2006: 542), Evropska unija bude razvila unutranje energetsko trite koje moe da preboli iznenadne ili postepene poremeaje u snabdevanju i ukoliko bude koristila alternativne izvore energije koji e joj osigurati stvaranje neophodnih stratekih zaliha. Uprkos tome, Evropska unija mora razviti i svoje unutranje i spoljanje sposobnosti koje e joj omoguiti da, u odnosu na drave koje proizvode energente, stvori sopstvenu energiju. Ovo, takoe, znai da Evropska unija mora razviti i prave vojne sposobnosti koje, u odnosu na mnoge aspekte, nee zavisiti od SAD. Jo jednu mogunost predstavlja stvaranje regionalnog energetskog trita ili geoenergetskog prostora koji e biti fokusiran na Evropsku uniju. Mane-Estrada (Mane-Estrada, 2006: 3774-3784) tvrdi da je formiranje istinski liberalnog globalnog trita energenata iluzija i da je jedino mogue stvoriti zajedniki geoenergetski prostor u kome potroai, tranzitne drave i drave proizvoai sarauju kako bi postigli optimalne rezultate koji e odgovarati svim dravama uesnicima na ovom prostoru. To bi znailo da bi Evropska unija trebalo da sa Rusijom, Kaspijskim dravama i Turskom stvori takav geoenergetski prostor. Odnosi u ovom prostoru bili bi regulisani multilateralnim sporazumima i uspostavljanjem sistema u kojem bi sve drave bile meusobno zavisne.
11
BZB
Na taj nain bi sve drave mogle ostvariti svoje interese i ciljeve bez pojave suparnitva, nesigurnosti i tenzija. Meutim, to bi znailo da svaka drava uesnica mora prihvatiti sveobuhvatnu energetsku politiku. U koliko bi to bilo mogue, ove drave bi morale da izbegavaju ograniene, ekskluzivne nacionalne energetske strategije. Naravno, u obzir moramo uzeti i injenicu da Rusija, takoe, poseduje strateke opcije u stvaranju energetske politike ili, kako to kae Ratland (Rutland, 1999), razvojne paradigme energetske politike. Ratland (Rutland, 1999) ih identifikuje kao sledee: a. Kuvajtski scenario predvia da bi energetski sektor trebalo da vri ulogu snabdevaa resursa i da bude poetna taka razvoja ruske privrede i drutva b. Liberalizacija podrazumeva da bi ruski energetski sektor trebalo da bude razvijen u skladu sa trinim trendovima, bez dravnog nadzora ili nadzora birokratije c. Rentijerska paradigma predvia da bi energetskim sektorom trebalo da upravlja upravno-politika elita, koja zahteva rente i zaradu od energetskog sektora, dok energetski sektor odrava monopolistiki poloaj u izvozu nafte i gasa d. Scenario Ruski medved podrazumeva postojanje dravne kontrole nad energetskim sektorom i od Rusije stvara veliku silu, koja e svoje interese ostvarivati kako u neposrednoj blizini svojih granica, tako i sa druge strane, odnosno jako daleko od njih e. Pluralistika kola predvia stanje u kom se suparnike grupe nadmeu za kontrolu energetskog sektora. Rusija, kao drava koja proizvodi energente, ima neke specifine karakteristike koje znaajno jaaju njen poloaj na svetskim tritima. Ove karakteristike su (Mane-Estrada, 2006: 3778-9): a. Rusija ne samo da proizvodi i izvozi naftu i gas, ve ih i prerauje i rafinira. Prisutna je na raznim tritima, i to zahvaljujui svojoj geografskoj poziciji i centralizovanoj mrei naftovoda i gasovoda. Sve ovo omoguava joj da isporuuje energente na razna trita poput Evrope, Bliskog istoka, Mediteranskog podruja i podruja Indijskog i Tihog okeana.
12
b. Ona poseduje vertikalno razvijene i integrisane naftne firme, koje su u mogunosti ne samo da razvijaju sopstvene sposobnosti, ve i da ulau u strana trita. c. Rusija je relativno razvijena industrijalizovana drava sa prilino razvijenom neenergetskom privredom. d. Rastua potranja nafte i gasa u raznim delovima sveta dovela je do jaanja pozicije koju Rusija ima kao drava koja proizvodi energente. I pored navedenog, ruski energetski sektor suoava se sa mnogim izazovima i dilemama. Jedan od problema je postojanje dvostrukog sistema odreivanja cena. Jedna cena vai za izvozne energente, a druga za energente namenjene domaem tritu. Cena energenata namenjenih domaem tritu smanjuje prihode koje bi energetski sektor mogao da stvori. Nezavrena tranzicija koja od komandne ekonomije treba da stvori trinu, kao i netransparentna privatizacija doveli su do poveanog pritiska na ovaj sektor. Takoe, ne postoji dovoljno unutranje politike volje da bi bile dozvoljene strane investicije. tavie, u poslednjih nekoliko godina bili smo svedoci renacionalizacije energetskog sektora, kao i postojanja odreenog politikog pritiska da drava energetskim resursima mora upravljati uz pomo odane upravne elite. Svi pomenuti problemi ograniavaju prenoenje tehnikog znanja i koe razvoj energetskog sektora. Nepostojanje jasnog i transparentnog pravnog okvira predstavlja, takoe, veliku smetnju daljem razvoju. I pored ovih problema, Rusija i dalje predstavlja drugog po veliini proizvoaa nafte, a prvog proizvoaa prirodnog gasa. Pored toga, ona poseduje i jednu od najveih poznatih rezervi nafte i gasa. Shodno tome, Gazprom, ruski gasni monopol, postao je jedna od najveih energetskih kompanija na svetu, koja ima nameru da svoje operacije proiri i na Evropsku uniju, to stvara dodatne probleme u odnosu izmeu Evropske unije i Rusije (videti: Spajner, 2007: 2892). Evropska unija doivljava Gazprom kao pretnju svom energetskom tritu i trai od Rusije da razdvoji Gazprom i da liberalizuje svoju proizvodnju prirodnog gasa. Meutim, Rusija odbija da se lii ove veoma korisne spoljnopolitike poluge. Pitanje puteva transporta je i dalje otvoreno u odnosima Evropske unije i Rusije. Paradoksalno je to da ba ovo pitanje predstavlja jedan od glavnih uzroka postojanja tenzije u odnosima izmeu Evropske unije i Rusije. Ovo je postalo jasno tek tokom tzv. narandaste revolucije u Ukrajini, odnosno
13
BZB
tokom sukoba nastalog oko cene gasa koji je pratio tu revoluciju. Evropska unija i Rusija poele su da trae reenje ovog problema. Rusija je zapoela konstruisanje novih alternativnih cevovoda koji vode prema Evropskoj uniji i Dalekom istoku. Za Evropsku uniju najbitniji je projekat izgradnje cevovoda pod nazivom Nort strim (North Stream), koji ide ispod Baltikog mora i koji e Rusiji omoguiti da izbegne tree zemlje i da gas direktno isporuuje na nemako i zapadnoevropsko trite. Zauuje injenica da je ovaj projekat okonan bilateralnim sporazumom koji su sklopile Rusija i Nemaka. Jo jedan slian projekat predstavlja projekat pod nazivom Sautern strim (Southern Stream), koji preko Balkana vodi do Italije i koji predstavlja alternativni put za ruski gas i naftu. Ovaj projekat je, takoe, zasnovan iskljuivo na bilateralnim sporazumima izmeu Rusije i zainteresovanih drava. Meu tim dravama nalazi se i Italija, ije nacionalno energetsko preduzee ENI ima posebnu ulogu. Postoji i trei izvozni put za ruske energente projekat pod nazivom Blu strim (Blue Stream) u Turskoj. Pomenuti bilateralni sporazumi ne predstavljaju pravni problem, ali su problematini u odnosu na energetsku bezbednost Evropske unije. Oni postaju sve vea prepreka formiranju zajednike energetske politike Evropske unije, pogotovo politike prema Rusiji. Razumljivo je to da drave lanice Evropske unije ele da zatite svoju energetsku bezbednost, ali su ovakvi sporazumi esto sklopljeni tako da tete sprovoenju zajednike energetske politike Evropske unije. Moe se rei da je postupanje Nemake i Italije u ovom sluaju tipino za gotovo sve drave lanice Evropske unije. (Baillie, 2006). Tritima obe drave dominiraju nacionalne energetske kompanije nemaki E.ON i italijanski ENI koje blisko sarauju sa ruskim Gazpromom. I ENI i E.ON pokuavaju da obezbede svoj poloaj na tritu, a saradnju sa Gazpromom vide kao dobru poslovnu priliku. Obe drave, meutim, ovu saradnju vide i kao nain da sebi osiguraju stabilne i pouzdane isporuke energenata. Kratkorono, ovo stvara monopolistika ili polumonopolistika trita, koja imaju relativno visok nivo stabilnosti i pruaju mogunost ostvarivanja dobrih ekonomskih rezultata kompanijama koje uestvuju u projektima. Meutim, dugorono gledano, ovi sporazumi su tetni. Oni, bez sumnje, koe stvaranje zajednike energetske politike Evropske unije, ograniavaju izbor drugih drava lanica i izlau Evropsku uniju razliitim spoljanim pritiscima. Evropska
14
Zakljuak Moemo zakljuiti da, ak i u sluaju da na odnose izmeu Evropske unije i Rusije utie visok stepen meusobne zavisnosti u kome se nalaze, to ne mora znaiti da su njihovi odnosi harmonini. Poto je spoljna i energetska politika Rusije postala vie nalik politici koju predvia realistini scenario, a energetski razvoj Rusije nalik razvoju koji se odvija meavinom scenarija Ruski medved i Kuvajtskog scenarija, Evropska unija bi trebalo da osmisli jasnu i dalekosenu strategiju odnosa sa Rusijom, iji e naglasak biti na energetskoj bezbednosti. Evropska unija bi trebalo da oformi zajedniku politiku prema Rusiji, koja bi zbliila spoljne nacionalne politike sa postojeom zajednikom politikom, to je veoma znaajno za odnose i saradnju Evropske unije i Rusije. Kljuno je to da Evropska unija bude jednoobrazna u svojim reakcijama na pragmatinu spoljnu politiku Rusije. Pojedinane drave lanice trebalo bi da zaborave svoje sebine, kratkorone interese radi postizanja boljih zajednikih rezultata u budunosti. To ne znai da bi Evropska unija trebalo da zanemaruje ruske
15
unija je, takoe, upletena i u energetsku trku za pristup Kaspijskim i centralnoazijskim rezervama energenata (Kimmage, 2006). Ovo postaje oblast gde se odvija nova Velika igra, jer je procenjeno da se tu nalazi 5% svetskih zaliha nafte i gasa (Johnson, 2005: 274). Trka za ovim energentima postaje sve tea, jer Rusija ovu oblast smatra svojim kljunim stratekim interesom nad kojim mora da vri direktnu ili indirektnu kontrolu. Rusija e, svakako, probati da sprei upliv zapadnog uticaja u ovu oblast ili barem da minimalizuje uticaj EU i SAD, kao i da ojaa kontrolu nad izvozom nafte i gasa iz ovih regiona. Trenutno, Rusija i SAD vode najintenzivniju trku za pristup centralnoazijskim resursima, ali im se polako pridruuje i Kina. Evropska unija, meutim gubi tu trku, a cevovod koji Rusija ne kontrolie neophodan je za energetsku bezbednost Evropske unije. Trebalo bi imati u vidu i to da e, u trenutku kad se otvori ruska mrea cevovoda, nestati i politika i ekonomska volja za ostvarivanje projekata cevovoda Evropske unije. Evropska unije bi trebalo da bude aktivnija i odlunija u zatiti svojih interesa u regionu, jer e ishod ove igre odrediti razvoj energetskog trita u bliskoj budunosti.
BZB
interese. Naprotiv, trebalo bi da ih uzme u obzir, ali i da jasno ukae na svoje interese. Drugim reima, trebalo bi da EU kae Rusiji gde se nalazi linija od koje nee odstupiti. tavie, Evropska unija bi, u pokuaju da dobije pristup iroko rasprostranjenim izvorima energije, trebalo da bude aktivnija i da donosi odluke u skladu sa svojim interesima. To ne mora obavezno da implicira na sukob sa drugim dravama, ali EU svakako ne bi trebalo da dozvoli drugim zemljama da steknu monopole nad izvorima energije koji su za nju od vitalnog znaaja. U tom smislu, Evropska unija bi uglavnom trebalo da koristi svoj mek pristup sili, kao i status koji uiva u ovim delovima sveta. Dugoroni strateki optimum za Evropsku uniju bio bi stvaranje zajednikog geoenergetskog prostora, u koji bi bili ukljueni svi veliki proizvoai energije znaajni za Evropsku uniju. U ovaj prostor bile bi ukljuene i drave kroz koje se vri tranzit energenata, kao i drave potroai. Na ovaj nain mogle bi biti izbegnute tenzije, pa bi svi koji su u ovaj proces ukljueni, mogli da ostvare veu korist. Poto je ovo jedino mogue ostvariti u duem vremenskom periodu, kratkorono bi Evropska unija, prilikom obezbeivanja svoje energetske bezbednosti, trebalo da bude sebinija nego to je sada.
Literatura
Baillie, R. Europe seeks secure energy supply as Russia turns up heat. Jane's Intelligence Review 18 (12), 2006: 6-10. 2. Correlje, A. and van der Linde, C. Energy supply security and geopolitics: A European perspective. Energy Policy 34. 2006: 532543. 3. European Commission. Final report on the the Green Paper "Towards a European strategy for the security of energy supply." 2002. http://ec.europa.eu/comm/energy_transport/livrevert/final/report_en.pdf, 20 .8. 2007. 4. European Commission. Report on the Green Paper on Energy. 2004. 5. European Commission. Treaty of Amsterdam (1997/99). http://europa.eu/scadplus/leg/en/lvb/a19000.htm, 11. 4. 2007. 6. European Commission. The EU's relations with Russia-Overview. 2007. http://ec.europa.eu/comm/external_relations/russia/ intro/index.htm, 18. 4. 2007. 7. European Commission. Country Strategy Paper 2007-13, Russian Federation. 2007. http://ec.europa.eu/comm/external_relations/russia, 14.8.2007. 1.
16
8. 9. Johnson, D. Eu-Russian Energy Links: A Marriage of Convience?. Government and Oposition, 40(2), 2005: 256-77. Karaganov, S. The future of Russia and EU. RIA Novosti, 2007a. www.en.rian.ru/analysis/20070302/61461003-print.html, 18.4.2007. Karaganov, S. Russia holding out for a better deal with the EU. 2007b. www.en.rian.ru/analysis/20070410/63422525-print.html, 18. 4. 2007. Kimmage, D. Energy-hungry countries line up for central Asian reserves. Jane's Intelligence Review 18 (12), 2006: 11-15. Lavrov, S. Russias foreign policy independance-implicit imperative. RIA Novosti. 2007. www.en.rian.ru/analysis/20070122/59504419-print.html, 18.4.2007. Mane-Estrada, A. European Energy Security: Towards the creation of the Geo-energy space. Energy Policy 34, 2006: 37733786. Rutland, P. Oil, Politics and Foreign policy. in The Political Economy of Russian Oil. Lanham, ed. V. Lane D. MD, Rowman and Littlefield, 1999: 163-88. Spanjer, A. Russian gas price reform and EU-Russia gas relationship: incentives, consequences and European security of Supply. Energy Policy 35, 2007: 2889-2898. Walker, M. The New European Srategic Realationship. World Policy Journal 16 (2), 1999. http://proquest.com , 21. 3. 2007.
10.
11. 12.
13.
14.
15.
16.
Preveo sa engleskog na srpski jezik Ivan Kovanovi
17
BZB
REGIONALNA SARADNJA
Regionalne inicijative u Jugoistonoj Evropi1

Jelena Radoman
UDK: 327.5656(4-12); 351.74/.78(4-12)
Saetak Predmet ovog rada su regionalne bezbednosne inicijative u Jugoistonoj Evropi. Predstaviemo inicijative koje su bile predmet naeg istraivanja, kriterijume prema kojima smo istraivali izabrane inicijative, kao i glavne nalaze do kojih smo doli tokom naeg istraivanja. Cilj nam je bio da na osnovu steenih uvida razmotrimo efikasnost i domete rada inicijativa u ovom regionu. Smatramo da je opravdano pokuati utvrditi doprinos koji postojanje i rad regionalnih inicijativa daju bezbednosnoj stabilizaciji i normalizaciji regiona. Kljune rei: regionalne inicijative, bezbednost, Jugoistona Evropa, evroatlantske integracije Regionalne inicijative koje su bile predmet istraivanja i kriterijumi istraivanja Autori istraivanja su sledee inicijative smatrali relevantnim: Pakt stabilnosti Jugoistone Evrope (Stability Pact for Southeastern Europe, SPSEE) Inicijativa za Jugoistonu Evropu (South East Europe Initiative, SEEI) Inicijativa za saradnju u Jugoistonoj Evropi (Southeast Europe Cooperative Initiative, SECI) Proces saradnje u Jugoistonoj Evropi (South-East European Cooperation Process, SEECP) Klirinka kua Jugoistone i Istone Evrope za kontrolu malog oruja i lakog naoruanja (South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons, SEESAC) Autor je istraiva u Beogradskoj koli za studije bezbednosti
1 Istraivai Beogradske kole za studije bezbednosti Centra za civilno-vojne odnose iz Beograda, Jelena Radoman, Jelena Petrovi i Miljan Filimonovi, autori su rada Regionalne inicijative u Jugoistonoj Evropi. Jelena Radoman je predstavila glavne nalaze tog rada na meunarodnoj konferenciji Bezbednosna saradnja na Zapadnom Balkanu, Skoplje, 10. 9. 2006.
18
REGIONALNA SARADNJA
Proces saradnje ministara odbrane Jugoistone Evrope (Southeastern Europe Defense Ministerial, SEDM) Proces stabilizacije i pridruivanja (Stabilization and Association Process, SAP)2 Jadransko-jonska inicijativa (Adriatic Ionian Initiative , AII) Centralnoevropska inicijativa (Central European Initiative, CEI) Crnomorska ekonomska saradnja (Black Sea Economic Cooperation, BSEC)3 Ameriko-jadranska povelja (USA-Adriatic Charter, AC). Navedene inicijative analizirane su u odnosu na sledee kriterijume: nastanak uesnike ciljeve polja delovanja metode i sredstva realizacije finansiranje mehanizme kontrole i meusobnu saradnju. Glavni nalazi
2
Najstarija inicijativa koju smo analizirali je Centralnoevropska inicijativa (CEI), formirana novembra 1989. godine. CEI predstavlja forum politike saradnje, koji je najpre okupio zemlje Centralne, a zatim i zemlje Jugoistone i Istone Evrope.4 Veina navedenih inicijativa nastala je 1996. i 1999. godine. Tri regionalne inicijative formirane su 1996. godine: Proces saradnje u Jugoistonoj Evropi (SEECP), kao jedini okvir politike saradnje zemalja Jugoistone Evrope ije je kreiranje inicirao region (Bugarska), Inicijativa za saradnju u Jugoistonoj Evropi (SECI) i Proces saradnje ministara odbrane Jugoistone Evrope (SEDM). Druge dve inicijative, SECI i SEDM, nastale su na inicijativu SAD. Prilikom nastanka ove tri inicijative panja je pre svega bila usmerena na to da one imaju regionalni pristup. Nakon okonanja ratova na prostoru bive Jugoslavije bilo je jasno da je odgovornost za
Iako Proces stabilizacije i pridruivanja predstavlja program EU, a ne regionalnu inicijativu, ipak je ukljuen u analizu, zato to ima regionalni pristup i zato to ukljuuje sve drave regiona.
3 BSEC je 1998. godine prerasla u regionalnu meunarodnu organizaciju, ali smo je uvrstili meu regionalne inicijative, jer je veliki broj analiziranih inicijativa tretira kao takvu. 4 lanice CEI sarauju u ukupno 18 oblasti (poljoprivreda, civilna zatita, borba protiv organizovanog kriminala, prekogranina saradnja i lokalni razvoj, kultura, obrazovanje, energija, zatita ivotne sredine, razvoj ljudskih resursa, informacije i mediji, informacione tehnologije, migracije, manjine, nauka i tehnologija, mala i srednja preduzea, turizam, transport, mladi).
http://www.ceinet.org/main.ph p?pageID=4 29. 9. 2006.
19
BZB
REGIONALNA SARADNJA
mir zajednika, a da izglede da uspeju imaju samo oni projekti koji ukljuuju sve one aktere od kojih mir najvie zavisi. Pakt za stabilnost Jugoistone Evrope (SP) formiran je 1999. godine. Nastanak ove inicijative pokazao je da su se spoljni subjekti opredelili za dugoronu strategiju prevencije sukoba umesto za prosto i naknadno reavanje konflikata. Evropska unija je iste godine (1999) lansirala inicijativu pod nazivom Proces stabilizacije i pridruivanja (SAP). Kao i prilikom iniciranja SP, tako se i prilikom formiranja SAP polo od uverenja da su regionu, kao pretpostavke mira i stabilnosti, nuno potrebne stabilne demokratske institucije, vladavina prava i trina ekonomija. Za vreme NATO intervencije na Kosovu 1999. godine, Alijansa je tokom samita u Vaingtonu lansira Inicijativu za Jugoistonu Evropu (SEEI). Re je o skupu programa i inicijativa usmerenih ka promociji regionalne saradnje i dugorone stabilnosti na Balkanu. Odatle SEEI predstavlja nastavak saradnje NATO sa zemljama regiona, koji ova organizacija razvija putem programa Partnerstvo za mir. Meu lanicama SEEI bile su i drave sa kojima NATO do tada nije imao institucionalizovanu saradnju Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Time NATO uspostavlja saradnju sa svim zemljama osim sa SRJ. Nakon 2000. godine formirane su nove ili su kao posebni projekti proizale iz starih inicijative koje imaju konkretniji i ui plan aktivnosti, a iste dugorone ciljeve postizanje mira, stabilnosti, bezbednosti, prosperiteta regiona saradnjom zemalja regiona (SEESAC, SEEGROUP, SEECAP). U radu regionalnih inicijativa uestvuju sve drave regiona, bez izuzetaka. Poto uslove za ulanjenje u regionalnu inicijativu nije teko ispuniti, sve drave regiona lanice su vie inicijativa. U njihovom radu, meutim, uestvuju i drave koje su van regiona (Sjedinjene Amerike Drave, Turska, Rusija, Ukrajina...). One su, zapravo, pokretai nastanka inicijativa, ali i aktivni uesnici u njihovom daljem radu, odnosno u formulisanju prioriteta i finansiranju njihovog rada. Vanregionalni akteri nastanka i rada regionalnih inicijativa su i meunarodne organizacije (Evropska unija, NATO, Ujedinjene nacije, OEBS, OECD, UNHCR). U radu regionalnih inicijativa uestvuju i meunarodne finansijske institucije (Svetska banka, Meunarodni monetarni fond, Evropska banka za obnovu i razvoj), obezbeujui finansijsku podrku za njihov rad.
20
REGIONALNA SARADNJA
Prema proklamovanim ciljevima, inicijative u Jugoistonoj Evropi su jednoznano usmerene ka postizanju mira, stabilnosti, bezbednosti i ekonomskog razvoja regiona. Zajedniko veini inicijativa je i insistiranje na saradnji zemalja regiona, kojom proklamovani ciljevi, uz podrku vanregionalnih subjekata (EU, SAD, NATO), jedino mogu i biti ostvareni. Dugorono postavljeni ciljevi konkretizovani su na niim organizacijskim nivoima. Tako je u okviru SP nastao itav niz posebnih programa i inicijativa usmerenih ka postizanju kratkoronijih i ue postavljenih ciljeva Inicijativa Pakta stabilnosti protiv organizovanog kriminala (SPOC), Inicijativa Pakta stabilnosti protiv korupcije (SPAI), Regionalna inicijativa za migracije, azil i izbeglice (MARRI Regionalni forum) Regionalni centar za pomo pri kontroli oruja, verifikaciji i implementaciji (RACVIAC)... Navedene regionalne inicijative imaju sledee oblasti delovanja (u zagradi je naveden broj inicijativa koje u svojim programima navode pomenutu oblast): reforma sektora bezbednosti (3) konrola lakog i malokalibarskog oruja (3) spreavanje katastrofa (3) borba protiv organizovanog kriminala (9) borba protiv korupcije (4) migracije, azil i izbeglice (4) policijska saradnja (4) prekogranina saradnja (9) upravljanje krizama (2) borba protiv terorizma (5) zatita ivotne sredine (5) energija (6). Metode i sredstva delovanja analiziranih inicijativa su u neposrednoj vezi sa strukturom inicijativa. Organizacija aktivnosti u okviru regionalnih inicijativa ima elemente redovnosti, ali i elemente rada na ad hoc osnovi. Inicijative sa irokim podrujem aktivnosti (CEI, BSEC) imaju stalne organe. Oni redovno godinje zasedaju (godinji sastanci efova vlada CEI zemalja CEI Samit5 i plenarne sednice Parlamenta BSEC koje se odravaju dva puta godinje) i na tim zasedanjima donose smernice politikih i ekonomskih aktivnosti inicijativa. Neinstitucionalizovane saradnje poput
efovi vlada zemalja lanica na godinjim sastancima usvajaju politike smjernice za rad CEI. Ministri spoljnih poslova na svojim godinjim sastancima donose odluke o organizaciji rada CEI. Inicijativa funkcionie i odravanjem sastanaka ministara ekonomije i ministara odreenih resora. Komitet nacionalnih koordinatora nadlean je za sprovoenje CEI pograma i projekata.
http://www.ceinet.org/main.ph p?pageID=15 29. 9. 2006.
21
BZB
REGIONALNA SARADNJA
SEECP odravaju i redovne godinje sastanke na nivou efova drava i vlada ili, poput AII i SEDM6, predviaju odravanje redovnih sastanaka, ali na niem, ministarskom nivou. Pitanja koja imaju nii stepen optosti, kao i ona za koja je potrebno specijalizovano znanje predmet su rada uih radnih grupa. One mogu biti stalne ili imati ad hoc karakter (na primer, radna grupa SECI Regionalnog centra za suzbijanje prekograninog kriminala). Postoje tri osnovna modela finansiranja regionalnih inicijativa. Prema prvom modelu, rad regionalne inicijative u potpunosti finansira jedna ili vie meunarodnih organizacija. Drave samostalno ili zajedniki podnose predloge projekata (primer su donatorske konferencije SP). Prema drugom modelu, projekte u okviru regionalne inicijative zajedniki finansiraju drave uesnici u radu inicijativa i meunarodni akteri (primer su SEEI, AC). Konano, najmalobrojnije su regionalne inicijative koje imaju sopstvene fondove iz kojih se finansiraju projekti i rad inicijative. Primer za to je CEI. U dokumentima regionalnih inicijativa predviena su tela i procedure za vrenje nadzora, kontrole i procene aktivnosti. Meutim, predvieno je samo njihovo formiranje, ali nije precizirana njihova nadzorna i kontrolna funkcija. Jedan od mehanizama sprovoenja kontrole jeste obaveza inicijative da telu koje je odobrilo sprovoenje projekta podnosi periodine izvetaje o svojim aktivnostima. Meusobna saradnja jedan je od najuspenijih aspekata rada regionalnih inicijativa. Odvija se u vie formi. Jedna od njih je punopravno uestvovanje jedne ili vie inicijativa u radu druge inicijative. Primer meusobne saradnje predstavlja i postojanje obostranog prava lanica inicijativa da prisustvuju na zasedanjima druge ili drugih inicijativa (CEI i SP su gosti SEECP). Primer iz prakse regionalnih inicijativa je i postojanje partnerskog statusa srodnih inicijativa (partneri SPO su: BSEC, CEI, SECI i SEECP). Zakljuak
Ugovorom iz 2000. godine formiran je SEDM Coordination Committee (SEDM-CC) nadlean za koordinaciju aktivnosti u okviru SEDM.
Iz prethodnih nalaza stekli smo uvid u broj regionalnih inicijativa, oblasti saradnje koje ulaze u opseg njihovih aktivnosti, kao i u njihove meusobno isprepletane nadlenosti. Takoe smo utvrdili da veina postojeih regio-
22
REGIONALNA SARADNJA
nalnih inicijativa u Jugoistonoj Evropi formalno ima iste ciljeve: postizanje i ouvanje mira i stabilnosti u regionu kako bi bile stvorene pretpostavke za ekonomski i opti razvoj u sklopu evroatlantskih integracija regiona. Prilikom ostvarivanja postavljenih ciljeva postoji intenzivna meusobna saradnja regionalnih inicijativa, kao i saradnja sa meunarodnim organizacijama. Na osnovu svega toga postavlja se pitanje da li je postojanje relativno velikog broja inicijativa koje imaju iste ili sline ciljeve dokaz uspeha strategija za stabilizaciju i razvoj regiona ili je to pokazatelj nepostojanja adekvatnog i sveobuhvatnog pristupa bezbednosnim, politikim i ekonomskim problemima u ovom delu Evrope. injenica da te procese saradnje uglavnom iniciraju spoljni akteri govori o tome da zemlje regiona nemaju dovoljno kapaciteta za samostalno uspostavljanje mehanizama pomou kojih bi zajedno radile u korist postizanja mira, stabilnosti i razvoja regiona. Istovremeno, zemlje regiona pokazuju spremnost da se ukljue u rad uspostavljenih inicijativa. Sve one deklarativno izraavaju visok stepen motivisanosti i spremnosti za uspostavljanje saradnje uopte, kao i za uspostavljanje saradnje koja e biti u formi rada regionalnih inicijativa. Oekivana dobit bi pri tome trebalo da bude politika, jer bi se zemlje promovisale kao aktivni i na saradnju spremni partneri. Time se ispunjava jedan od osnovnih zahteva evroatlantske zajednice: regionalna integracija predstavlja preduslov evroatlantskih integracija. To to uestvovanje u radu regionalnih inicijativa ne iziskuje mnogo trokova moe biti jedan od razloga njihove mnogobrojnosti, ali i razlog visoke spremnosti zemalja regiona da uestvuju u njihovom radu. Meutim, oni mogu biti i uzrok izostanka konkretnijih efekata njihovog postojanja. Veina regionalnih inicijativa u Jugoistonoj Evropi nastala je prema zamisli spoljnih aktera (SAD, EU, NATO) ili kao rezulatat njihove inicijative. Primer jedine inicijative kreirane na predlog drave iz regiona predstavlja SEECP . Iako je meu osnovnim ciljevima pojedinih inicijativa (SEECP, SECI, SEEI, SEDM) prilikom njihovog nastanka navedeno osposobljavanje zemalja regiona za samoinicijativnu saradnju iz koje e proizai konkretne aktivnosti, one su ipak bile instrumenti spoljne politike koju su njihovi idejni tvorci sprovodili u regionu. Dalji razvoj uspostavljene saradnje, planovi za stvaranje pojedinanih projekata i njihova finansijska podrka
23
BZB
REGIONALNA SARADNJA
bili su u nadlenosti zaetnika rada inicijative. Meutim, sve je izraenije nastojanje da zemlje regiona preuzmu vostvo u ve zaetim i razuenim aktivnostima, ali da time, shodno svojim mogunostima, preuzmu i vei dio finansijske odgovornosti za sprovoenje aktuelnih i buduih programa.7 Znaajniji uinak regionalnih inicijativa i vei doprinos stabilizaciji i normalizaciji situacije u regionu mogue je oekivati tek sa promenom odnosa, kako zemalja Jugoistone Evrope tako i spoljnih aktera, prema toj formi meunarodne saradnje. Od zemalja regiona oekuje se da preuzmu vlasnitvo nad uspostavljenim inicijativama, u kojima e same formulisati prioritete rada i usmeravati sopstvene aktivnosti. Na taj nain, regionalne inicijative postale bi autonomni instrumenti demokratizacije regiona.
7 Stability Pact, Core Objectives for 2005; Core Objectives for 2006 http://www.stabilitypact.org/about/default.asp i
Stability Pact, Annual Report 2005 25. 8. 2006. http://www.stabilitypact.org/rt/ RT%20Prague-AR2005 %20final.pdf
24
REGIONALNA SARADNJA
Bezbednosna saradnja u Jugoistonoj Evropi

lokalne inicijative nasuprot inicijativa sponzorisanih spolja
Sandro Knezovi
UDK: 327.56::351.88(4-12)
Autor lanak zapoinje istiui novu realnost meunarodnih odnosa globalizaciju koja ubrzano menja meunarodno bezbednosno okruenje. Nove tehnologije doprinele su poveanju meusobne zavisnosti i povezanosti irom sveta, tako da tradicionalni koncept bezbednosti, zasnovan na vojnim snagama i teritorijalnoj odbrani, vie ne predstavlja kljuni instrument prilikom reavanja bezbednosnih pitanja. Stoga bi i on trebalo da dobije nove dimenzije, kao to je, na primer, ljudska bezbednost. Ona bi podrazumevala unutranju politiku i socijalnu stabilnost, delotvornost i transparentnost demokratskih politikih institucija, odrivost ekonomskog razvoja, kao i stalan pristup graana informacijama, koje bi posebno bilo ostvareno obrazovanjem. Kada su u pitanju rizici i pretnje koje postoje u globalizovanom svetu, autor istie da smo suoeni sa novim rizicima i pretnjama, kao to su organizovani kriminal, terorizam, ekoloke i demografske katastrofe. Stoga, on iznosi da je kljuni element za suoavanje sa ovim rizicima i pretnjama kvalifikovani ljudski kapital. On naglaava da se ovo umnogome odnosi na region Jugoistone Evrope i detaljno elaborira ovo pitanje. Autor, takoe, analizira meunarodne inicijative i regionalni odgovor na pretnje bezbednosti u regionu, stavljajui poseban naglasak na ulogu Evropske unije. On istie da bi meunarodna zajednica trebalo postepeno da smanjuje svoju sponzorsku funkciju i da istovremeno jaa lokalne administrativne i demokratske vlasti. Svoj rad zavrava govorei o perspektivama daljeg razvoja Jugoistone Evrope i dajui preporuke za naredni period. Kljune rei: bezbednost, Jugoistona Evropa, globalizacija, Evropska unija, demokratizacija, saradnja, drutvo utemeljeno na znanju. Autor je istraiva na Institutu za meunarodne odnose u Zagrebu, Hrvatska
25
Saetak
BZB
REGIONALNA SARADNJA
Uvod: Bezbednosni izazovi u eri globalizacije Globalizacija, shvaena u smislu brzog razvoja i irenja informacionih tehnologija, predstavlja savremenu realnost meunarodnih odnosa, koja ubrzano menja meunarodno bezbednosno okruenje. Nove tehnologije doprinele su poveanju meusobne zavisnosti i povezanosti zemalja, to znai da se konflikti ili ekonomske krize u raznim delovima sveta vie ne ine tako dalekim. Naprotiv, oni imaju ogroman uticaj jedni na druge. Granice nisu vie toliko vrste i nacionalnoj dravi je sve tee da kontrolie protok dobara, ljudi, informacija i oruja preko svojih granica, to implicira na to da tradicionalni koncept bezbednosti, zasnovan na vojnim snagama i teritorijalnoj odbrani, vie ne predstavlja kljuni instrument prilikom reavanja bezbednosnih pitanja. Stoga bi on trebalo da dobije nove dimenzije, kao to je, na primer, ljudska bezbednost. Novo shvatanje bezbednosti bi tako podrazumevalo postizanje unutranje politike i socijalne stabilnosti, delotvornost i transparentnost demokratskih politikih institucija, kvalitetnu odrivost ekonomskog razvoja, kao i stalan pristup graana informacijama, koje bi posebno bilo ostvareno obrazovanjem. U dananje vreme, glavne izvore nestabilnosti u svetu predstavljaju ekonomska pitanja i politika nestabilnost novih demokratija. Stoga bi uspostavljanje novog multilateralnog bezbednosnog sistema podrazumevalo da u njega budu ukljuene i reformisane drave, zajedno sa zapadnom institucionalnom mreom, kao i da budu povezani nacionalni, multinacionalni i meunarodni nivoi bezbednosti. Kada su u pitanju rizici i pretnje koje postoje u globalizovanom svetu, potrebno je istai da smo u dananje vreme, iako jo uvek postoje tradicionalne pretnje (ratovi unutar i izmeu drava, etniki sukobi, nuklearno oruje ), suoeni sa novim pretnjama, povezanim sa upotrebom novih tehnologija ili sa porastom uticaja netradicionalnih pretnji (organizovani kriminal, terorizam, ekoloke i demografske katastrofe). Kvalifikovani ljudski kapital predstavlja kljuni element suoavanja sa savremenim izazovima. Usmeravanje napora ka uvoenju i irenju novih tehnologija, kao i ka razvoju ljudskih resursa, moglo bi dovesti do poveane delotvornosti suoavanja sa tradicionalnim i netradicionalnim pretnjama.
26
REGIONALNA SARADNJA
Pregled reformi sprovedenih u oblasti odbrane u Jugoistonoj Evropi Drave u regionu Jugoistone Evrope su tokom reforme bezbednosnog sektora suoene sa veim izazovima nego to je to sluaj sa ostalim postkomunistikim dravama Centralne Evrope. Prisustvo meunarodnih snaga i uprave znai da reforme mogu biti zavrene samo ukoliko idu ruku pod ruku sa relokalizacijom vlasti. Nove pretnje tranziciji iroko su rasprostranjene, a regionalni faktori utiu na nacionalni progres. Pomo koju pruaju NATO i Evropska unija predstavlja glavnu polugu spoljnog sveta za sprovoenje reformi na Zapadnom Balkanu. Takva situacija ima svoje prednosti, ali istovremeno predstavlja i rizik, inei progres u regionu Zapadnog Balkana zavisnim od spoljne podrke i pritiska, to utie na to da on ne bude dovoljno lokalno utemeljen. Nova reformska agenda prisutna irom regiona predstavlja poboljanje u odnosu na ratne uslove, ali ostvareni napredak moe ugroziti smanjivanje obima donatorske pomoi. Prepreku jo uvek predstavlja i neusavrena meunarodna koordinacija. Spoljnom svetu treba jo dosta vremena i strpljenja kako bi osigurao to da rezultat reformi ne bude samo davanje zasluenog mesta demokratskim institucijama, ve da to bude postignuto demokratskim metodama i uz adekvatno lokalno vlasnitvo nad tim procesom. Uslovi u regionu su se znatno promenili nakon raspada bive Jugoslavije, tako da ovaj region vie ne predstavlja crnu rupu evropske bezbednosti i direktnu pretnju susednim zemljama. Mogunost da meu ovim zemljama doe do bilo kakvog vojnog napada danas je eliminisana zajedno sa mo-
27
Pojam drutvo utemeljeno na znanju istie kolika je vanost ljudskog kapitala i koliki znaaj u modernim drutvima imaju nematerijalne vrednosti, kao to su znanje i posedovanje informacije. Kao to je ranije pomenuto, nacionalna bezbednost vie ne zavisi samo od vojno-odbrambene snage jedne drave, ve i od njene sposobnosti da obezbedi ekonomski, politiki, nauni, tehnoloko-tehniki i socijalni razvoj. Ovo se umnogome odnosi na region Jugoistone Evrope.
BZB
REGIONALNA SARADNJA
gunou sprovoenja bilo kakve regionalne vojne akcije. Paradoksalno je to da nisu eliminisane opasnosti koje remete bezbednost ovog regiona i pored toga to su meunarodne oruane snage jo uvek prisutne i to su postojali pokuaji da ovi odnosi budu poboljani. Nacionalistika oseanja, etniki sukobi, ksenofobija i veliki ekonomski problemi jo uvek predstavljaju deo politike realnosti ovog regiona, to pitanja bezbednosti ini jo vie povezanim sa nacionalistikim, verskim ili socijalnim faktorima. Takoe, potrebno je istai i nove preovlaujue izazove za regionalnu bezbednost, kao to su postojanje organizovanog kriminala, korupcije, sive ekonomije i ostalih deformacija koje su eskalirale tokom i posle rata. Oni predstavljaju glavni razlog zabrinutosti za bezbednosnu situaciju u predstojeim godinama. Iako su ovi problemi postojali i u bivoj Jugoslaviji, oni su nakon njenog raspada eskalirali, zahvaljujui injenici da je represivni mehanizam koji ih je odravao na prihvatljivom nivou prestao da postoji, kao i injenici da novonastale drave nisu uspele da uspostave mehanizme koji bi omoguili funkcionisanje vladavine prava. I pored postojanja pomenutih potekoa, ohrabruje zapaanje da region, iako pod meunarodnim pritiskom, generie zajedniku viziju budunosti potujui nezavisnost novonastalih zemalja, odnosno punopravno lanstvo u Evropskoj uniji. Uzimajui u obzir sveobuhvatnost procesa evropskih integracija koji je u toku (a koji podrazumeva ispunjavanje politikih, ekonomskih i administrativnih kriterijuma, kao i ispunjavanje obaveza preuzetih u okviru Procesa stabilizacije i pridruivanja za zemlje u regionu), moemo rei da uslovi postavljeni zemljama u procesu pristupanja Evropskoj uniji predstavljaju neku vrstu svoda pod kojim se, pored onih koji se odnose na bezbednost, nalazi i vei deo ogromnog niza aspekata potrebnih za projekciju budunosti Jugoistone Evrope. Meunarodne inicijative i regionalni odgovor na bezbednost u regionu Tranziciona ekonomija koju karakteriu slobodna trgovina i industrija povezuje ljude preko granica drava, poveavajui tako interes drava za uspostavljanje i odravanje sa-
28
REGIONALNA SARADNJA
radnje i mira. Regionalna saradnja sastavni je deo priprema za integraciju u evropske strukture. Evropska unija je insistirala na poboljanju odnosa zemalja koje su bile uesnice nedavnih sukoba, ne samo zato to ona ohrabruje i podrava ekonomski razvoj, ve i zato to je garant stabilnosti i bezbednosti u regionu. Ovo moe biti postignuto samo saradnjom i zajednikim delovanjem. Cilj je da zemlje regiona razviju bolje odnose na svim poljima. To bi dovelo do prevazilaenja sukoba koji su proisticali iz same prirode odnosa u prolosti, kao i do unapreenja meusobnog razumevanja. Krajni cilj je promovisanje boljih odnosa i obezbeivanje uslova u kojima bi graani ovih zemalja mogli da ive u stvarnom i trajnom miru, osloboeni svih bezbednosnih pretnji ili pokuaja ugroavanja bezbednosti. Jugoistona Evropa je heterogeni region, sastavljen od velikog broja razliitih naroda, kultura i veroispovesti koji funkcioniu na relativno malom prostoru. Iako je bitno priznati razlike u politikim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim aspektima ovih drava, treba istai da one imaju dovoljno toga zajednikog da stvore vrste osnove za saradnju. Posveenost bilateralnoj i regionalnoj saradnji, posebno radi unapreivanja integracije u evroatlantske strukture, ostaje vaan zajedniki interes ovih zemalja. Regionalna saradnja slui ovim zemljama kao katalizator njihovih tenji da se integriu u ove ire strukture. Podravajui regionalne inicijative za ostvarivanje saradnje (Savet zemalja Baltikog mora, Viegradska grupa, Crnomorska ekonomska saradnja) u ovom delu Evrope, a posebno uzevi u obzir nedavne sukobe, Evropska unija je odluno insistirala na uspostavljanju i odravanju regionalne saradnje kao na preduslovu za razvijanje bilo kakvog vida odnosa izmeu zemalja regiona i Evropske unije. Definiui gore pomenutu regionalnu saradnju kao alternativu stanju nestabilnosti, Evropska unija jasno istie svoj glavni cilj: unapreenje saradnje izmeu zemalja suseda i uspostavljanje pogodne klime za postojanje dugoronog mira i odrivog razvoja. Prva inicijativa Evropske unije iji je cilj bila stabilizacija Jugoistone Evrope pokrenuta je u decembru 1996. godine. Poznata kao Rojamonski proces, ova inicijativa imala je cilj da prui podrku implementaciji Dejtonskog mirovnog sporazuma.
29
BZB
REGIONALNA SARADNJA
Evropska unija se 1997. godine zalagala za regionalni pristup, uspostavljajui politike i ekonomske preduslove za ostvarivanje bilateralnih odnosa sa pet zemalja u regionu. Ovi uslovu saradnje podrazumevali su potovanje demokratskih principa, ljudskih prava i vladavine prava, zatitu manjina, sprovoenje reforme trine ekonomije i regionalnu saradnju. Tokom 1999. godine, Evropska unija je podsticala sprovoenje reformi u regionu. Njihovo sprovoenje trebalo je da poslui kao preduslov za pridruivanje Evropskoj uniji. Postalo je evidentno da zemlje u regionu treba da uspostave meusobne bilateralne i multilateralne odnose i stoga je Evropska unija pokuala da pokrene regionalno multilateralno orue pod nazivom Pakt stabilnosti. Pokrenut 1999. godine, Pakt stabilnosti je bio inicijativa koja je okupila kako drave Evropske unije, tako i druge partnerske drave radi uspostavljanja mira, stabilnosti i ekonomskog razvoja na Balkanu. Temelj pristupa Evropske unije Jugoistonoj Evropi nakon postkosovske krize bilo je uvoenje Procesa stabilizacije i pridruivanja. Ovaj proces promovie stabilnost u regionu, potpomae blie povezivanje zemalja Jugoistone Evrope sa Evropskom unijom i, konano, pomae zemljama u pripremama za ulanjenje u Evropsku uniju. Pojedinani modaliteti Procesa stabilizacije i pridruivanja realizuju se putem Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, koji bi naposletku svaka od zemalja Jugoistone Evrope trebalo da potpie sa Evropskom unijom. Politiki znaaj Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju je u tome to on dravi potpisnici daje status potencijalnog kandidata, nudei joj tako klju za pridruivanje Evropskoj uniji. Uspostavljenje regionalne saradnje vaan je deo svake inicijative Evropske unije i predstavlja jedinu alternativu stanju nestabilnosti u regionu. Bezbednosna strategija Evropske unije, koju je prvo izradio Havijer Solana a koju je kasnije usvojio Savet Evrope, fokusirana je ne samo na otklanjanje pretnji koje ugroavaju bogata drutva (na primer, terorizam), ve i na otklanjanje onih pretnji (na primer, sukobi, bolesti, ekoloki kolaps i nerazvijenost) koje tete slabima drutvima. U strategiji je predloeno da proirena Evropska unija treba aktivno da iri bezbednosnu filozofiju saradnje koja svima donosi boljitak. Ona
30
REGIONALNA SARADNJA
Perspektiva daljeg razvoja Jugoistone Evrope Politika nestabilnost, nastala kao posledica nedavnih sukoba i potekoa u procesu tranzicije, ostaje glavno obeleje regiona. Slabe drave predstavljaju veliki problem zbog postojanja paralelnih struktura, kao i zbog postojanja meunarodnih tela sa nezapamenom koliinom moi. Sprovoenje politikih i ekonomskih reformi u tranzicionim zemljama, kao i postojanje korupcije i organizovanog kriminala u velikoj meri doprinose ekonomskom slabljenju. Kao znaajan aspekt organizovanog kriminala treba istai i trgovinu orujem i drogama, ilegalnu migraciju i trgovinu ljudima. Otklanjanje ovih pretnji treba da bude na vrhu liste prioriteta regionalne saradnje. Ukratko, Hrvatska, koja je ve izala iz kritine faze i koja se nalazi na pola puta do uspeha, ostvaruje pozitivan efekat na druge zemlje u regionu. Svih pet zemalja, usvajajui iskustvo i strunost, u potpunosti pokazuju potrebnu spremnost da ue jedna od druge. Dalje sprovoenje reformi u oblasti odbrane u Jugoistonoj Evropi bie podsticaj za integraciju regiona i zemalja regiona u meunarodnu zajednicu, kao i za stabilizaciju jedinog preostalog arita u Evropi. Zemlje regiona bi trebalo da imaju aktivnu ulogu u ovom procesu i da pokazuju stalni napredak.
31
to ne treba da ini samo zato to bi time mogla unaprediti stabilnost i samim tim zatititi sopstvenu teritoriju, ve i zato to bi na taj nain pomogla dravama u svom susedstvu i pribliila im trenutak kada bi mogle da razmiljaju o pristupanju Evropskoj uniji. Strategija kao poslednje sredstvo, ak i u kontekstu sopstvene zatite, definie upotrebu sile, jer to vie nije adekvatan nain reavanja problema, tj. novih pretnji. Meunarodna zajednica bi trebalo postepeno da smanjuje svoju sponzorsku funkciju i da istovremeno jaa lokalne administrativne i demokratske vlasti. Zemlje Jugoistone Evrope bi konano trebalo da razumeju i prihvate injenicu da saradnja treba da zameni sve vrste sukoba. Odnosno, one ne treba da se oslanjaju na sukobe kao na sredstvo reavanja problema, ve da budu spremne da prihvate sve oblike saradnje. Meunarodnoj zajednici ostaje da podri ove napore.
BZB
REGIONALNA SARADNJA
Literatura
1. Bailes, A. The Security challenges for the European Union. Stockholm International Peace Research Institute Centre for Euro-Atlantic Integration and Democracy Annual Conference. Budapest, 2004. http://www.sipri.org/contents/director/2004020501.html 2. Caparini, M., Fluri, P., and Molnar, F. Civil Society and the Security Sector: Concepts and Practices in New Democracies. Berlin: DCAF, 2006. http://www.dcaf.ch/publications/e-publications/CivSoc/bm_ caparaini_civsoc.cfm 3. Jazbec, M. Defence reform in the Western Balkans: The Way Ahead. Geneva: DCAF, April 2005. http://www.dcaf.ch/_docs/pp06_defence_ reform.pdf 4. Scientific Program Proposal: International aspects of Knowledge- based Society European Integration, Security Economy and Environment. Submitted by the Institute for the International Relations in Zagreb to the Croatian Ministry of Science, Education and Sports, March, 2006. 5. Tatalovi, S. and Bilandi, M. Osnove nacionalne sigurnosti. Zagreb: MUP RH, 2005. 6. DCAF Young Faces Network. A Regional Security Strategy for the Western Balkans, 2005.
Prevela sa engleskog na srpski jezik Dragana Daki
32
REGIONALNA SARADNJA
Prepreke postizanju funkcionalne i efektivne regionalne bezbednosne saradnje na Zapadnom Balkanu

analiza politikih strategija
UDK: 327.56(497.11)
Saetak Na Zapadnom Balkanu nije lako postii funkcionalnu regionalnu saradnju u oblasti bezbednosti. Vie prepreka spreava postizanje ovog cilja, ukljuujui u to kako burnu prolost ovog regiona, tako i uticaj stranih sila koji nije uvek usklaen sa potrebama regiona. Jedan od naina na koji bi ove prepreke mogle biti prevaziene je bolje obavetavanje javnosti i odravanje diskusija o njihovom moguem prevazilaenju. Sprovoenjem analize na tri nivoa moemo otkriti razliite vrste politikih prepreka ostvarivanju saradnje u ovoj oblasti. Najbitnije probleme na dravnom nivou predstavljaju pitanje ratnog nasledstva i sporo odvijanje tranzicije koje dovodi do podeljenosti meu dravama u regionu. Ovu podeljenost moemo uoiti i na regionalnom nivou. Nedostatak koordinacije regionalnih bezbednosnih inicijativa, to je prepreka daljoj saradnji, javlja se kao posledica navedenih problema. Nedovoljna koordinisanost primetna je i u delatnosti stranih aktera, a posebno evroatlanskih. Nedostatak dubokog razumevanja regionalnih karakteristika i dnevne politike, zajedno sa nesuglasicama izmeu stranih aktera, smanjuje efikasnost regionalnih bezbednosnih inicijativa na Zapadnom Balkanu. Kljuni pojmovi: Regionalne bezbednosne inicijative, prepreke, saradnja, drave, Zapadni Balkan, evroatlantska oblast Uvod Znaaj regionalnih bezbednosnih inicijativa predstavlja sloeno pitanje. One ne samo da jaaju integraciju i opti napredak regiona, ve imaju funkcionalnu ulogu u bezbednosnoj politici i Autor je istraiva u Beogradskoj koli za studije bezbednosti
33
Jelena Petrovi
BZB
REGIONALNA SARADNJA
poboljavaju ugled zapadnobalkanskih drava, koji je prilino naruen nakon petnaest godina neprijatnosti. Sama injenica da je veina postojeih regionalnih bezbednosnih procedura pokrenuta angaovanjem stranih aktera, uglavnom SAD ili EU, ukazuje na nedostatak sposobnosti regionalnih drava da same pokrenu saradnju. Namera ovog rada je da otkrije prepreke koje spreavaju dostizanje zadovoljavajueg stupnja regionalne saradnje i unutranjih inicijativa na dravnom, regionalnom i evroatlantskom nivou. Razmatranje mogunosti da bude postignuta i odravana trajna bezbednost na Zapadnom Balkanu moe biti obavljano na tri nivoa analize: dravnom nivou regionalnom nivou evroatlantskom nivou. Svaki od ovih nivoa igra znaajnu ulogu u stvaranju procedura za regionalnu saradnju. Da bi takve procedure bile razvijene drave bi trebalo da prevaziu prepreke i da stvore politike preduslove za regionalnu samoupravu, koja predstavlja sutinu autonomne regionalne saradnje. Prepreke postojanju trajne regionalne bezbednosti na dravnom nivou Glavne prepreke postojanju trajne regionalne bezbednosti na dravnom nivou na zapadnom Balkanu su: - pitanje ratnog naslea Poslednju deceniju dvadesetog veka okarakterisali su ratovi u Jugoistonoj Evropi. Mnoga pitanja iz tog perioda, kao to su ratni zloini, teritorijalni sporovi, status etnikih manjina i drugo, i dalje nisu razreena. Mirovne misije stranih drava dovele su do prekida vatre, ali ne i do zadovoljenja drava uesnica. - pitanje tradicije Nakon sukoba devedesetih godina prolog veka tranzicija je nastavljena uz brojne tegobe i veoma se sporo odvijala. Ne postoji saglasnost elita balkanskih drava o brzini i ulozima tranzicije. Teritorijalna, ekonomska i bezbednosna asimetrija proizlazi iz nejednakosti u politikim preduslovima, resursima i ratnom nasleu.
34
REGIONALNA SARADNJA
- pitanje podele regiona Blaga podela regiona stvorena je po linijama sever-jug i istok-zapad. Ova podela jedna je od glavnih prepreka razvoja regionalne saradnje. Prepreke na regionalnom nivou Region je, takoe, podeljen etnikim nacionalizmom koji se ne poklapa uvek sa dravnim podelama. Razlike koje postoje meu dravama i njihovim politikim ciljevima dovele su do nedostatka razumevanja u regionu. esto se u dnevnoj politici, kao sredstva dokazivanja da neka drava pripada/ne pripada Jugoistonoj Evropi, koriste politiki ili geografski argumenti. Nedostatak politike saglasnosti dravnih elita povodom znaaja regionalne saradnje predstavlja jo jednu prepreku. Drave u ovom regionu u velikoj meri dele sline bezbednosne pretnje, rizike i izazove. Meutim, iako potoji formalno prihvatanje saradnje, vlada nedostatak politike volje za njeno uspostavljanje i negovanje. Takoe, postoji nedostatak koordinacije regionalnih inicijativa. Na primer, devet od jedanaest analiziranih inicijativa1 bave se, izmeu ostalog, borbom protiv organizovanog kriminala. Bilo bi sasvim razumljivo pomisliti da u Jugoistonoj Evropi, pored postojanja devet inicijativa i njihovih programa uz punu saradnju drava uesnica, ne bi trebalo da bude nimalo organizovanog kriminala... Naalost, to nije tako. Naprotiv, organizovani kriminal i dalje predstavlja jednu od najveih bezbednosnih pretnji u regionu. Razlozi bi mogli biti nedovoljna saradnja meu dravama, nemogunost da se na taj nain ree problemi tih razmera, nedostatak koordinacije ili traenje resursa. Evroatlantski uticaj i prepreke Konano, trei nivo analize predstavljaju evroatlantske integracije. Sve drave u regionu izrazile su elju da postignu odreen stupanj evroatlantske integracije. Takvi spoljnopolitiki ciljevi drava u regionu daju dodatni znaaj uticaju koji imaju Evropska unija i NATO. Nezavisno od toga, neintegrisane drave Jugoistone Evrope nalaze se u neposrednoj blizini evroatlantskih aktera, to ih za njih strateki, bezbednosno i
1 Vie o tome u Radoman, J, Regionalne inicijative u Jugoistonoj Evropi, Bezbednost Zapadnog Balkana br. 6, str 1824.
35
BZB
REGIONALNA SARADNJA
politiki (posebno u sluaju Bosne i Hercegovine, Srbije i Makedonije koje na svojim teritorijama imaju strane trupe) i vezuje. Kad su u pitanju globalni akteri, poput NATO, Evropske unije ili Sjedinjenih Amerikih Drava, moemo uoiti da postoje dve glavne vrste prepreka. Prvo, jednu od prepreka predstavlja odnos meu tim stranim akterima, koji je esto kontradiktoran ili koji nije koordiniran. NATO, Evropska unija i Sjedinjene drave se i dalje trude da usklade svoje delovanje. Namera Evropske unije da osnai sopstveni bezbednosni identitet otvorila je pukotinu u odnosima sa NATO i SAD. Sa druge strane, Sjedinjene Drave su, od 11. septembra 2001. godine, poele da poveavaju svoju politiku i vojnu autonomiju u odnosu na strukture NATO. Ovakva nesaglasnost interesa i pristupa meu spoljanim akterima stvara zabunu meu dravama u Jugoistonoj Evropi i smanjuje efikasnost regionalnih inicijativa. Ova dvosmerna politika spoljanih aktera sa sobom nosi opasnost da jedan smer prevlada. U sluaju da prevlada smer koji daje znaaj bilateralnim odnosima, moe doi do smanjenog interesovanja za sprovoenje regionalnih inicijativa. Ukoliko drave smatraju da imaju vie koristi od bilateralnih odnosa sa spoljanjim akterima, regionalne inicijative bi mogle postati samo formalni okvir za regionalnu saradnju. Takav okvir bi vie sluio tome da drave pokau svoju spremnost da sarauju i da na taj nain neiskreno zadovolje zahteve spoljanih aktera, nego to bi sluio tome da pobolja povezanost zemalja Jugoistone Evrope. Ako prevlada smer koji daje znaaj regionalnoj saradnji, moglo bi da doe do opadanja uticaja spoljanjih aktera, a i do jaanja meusobne zavisnosti drava u regionu. Ova zavisnost bi, bez spoljnjeg objektivnog nadzora i podrke ve nestabilnoj Jugoistonoj Evropi, mogla da uspori razvoj regiona i njegovu integraciju u evroatlantsku zajednicu. Uspostavljanje ravnotee izmeu regionalnih i bilateralnih pristupa je neophodno, ali je to veoma teko postii. Potrebno je nai dobru proporciju angaovanja spoljanjih i regionalnih aktera u regionalnim i bilateralnim odnosima. Takva proporcija bi mogla da stvori najbolje rezultate i da doprinese razvoju pojedinanih drava i celog regiona. Promene u dnevnoj politici globalnih aktera stvaraju zabunu meu dravama u regionu. Kad bi ovi akteri imali vru politiku strategiju odnosa prema regionu, kao i prema pojedinanim dravama u njemu, moda bi i drave regiona
36
REGIONALNA SARADNJA
uspostavile vru regionalnu saradnju. Zapadnobalkanske drave bi trebalo vie da zavise od susednih drava nego od globalnih aktera, koji su, ipak, potrebni radi posmatranja i podravanja tranzicije. Zakljuak Da bi bila postignuta stabilna regionalna saradnja, drave bi trebalo da budu svesne svih moguih prepreka i da diskutuju o nainima na koje one mogu biti prevaziene. Drave u regionu tete sebi kada regionalnu saradnju i inicijative smatraju jedino sredstvom da poboljaju svoj ugled kod stranih aktera. Pristupanje regionalnoj saradnji i inicijativama samo kao sredstvu poboljanja sopstvenog ugleda u oima stranih aktera ne samo da ne doprinosi ovim zemljama, ve poveava trokove i smanjuje mogunost uspostavljanja kvalitetnih veza i dostizanje valjanih rezultata. Iako je regionu, ne izvestan nain nezrelom, neophodna strana podrka, ipak bi toj pomoi, znajui odnose meu monim stranim akterima, trebalo pristupiti kritiki i sa sveu da je to samo pomo u razvoju domaih ideja i inicijativa. Tek kada se drave u regionu budu postarale da prevaziu politike prepreke, posebno one istorijske, realizacijom inicijativa i drugih programa saradnje u oblasti regionalne bezbednosti, postae mogue dostizanje zadovoljavajueg nivoa efikasnosti i funkcionalnosti. BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.
Korisni izvori:
1. Delevi, Milica. Regional Cooperation in the Western Balkans. Chaillot Paper 104 , Institute for Security Studies, EU , Paris, 2007. 2. Uvali, Milica. Regional Cooperation in Southeastern Europe. South East Europe and Black Sea Studies 1(1), 2000. 3. Lopandi, Duko. Regional Initiatives in South Eastern Europe: an Assessment. Belgrade: Institute for International Politics and Economics, 2001. 4. Hinkova, Sonia.Bulgaria and regional cooperation in South East Europe. South East Europe Review 2, 2002: 7-24. 5. Economides, Spyros. Balkan Security: What Security? Whose Security?. South East European and Black Sea Studies 3 (3), 2003: 105-129.
37
BZB
REGIONALNA SARADNJA
Uloga nevladinih organizacija u regionalnoj bezbednosnoj saradnji

Miroslav Hadi
UDK: 061.2(497); 327.56(497)
Saetak Regionalna saradnja u oblasti bezbednosti do sada se odvijala putem brojnih aktivnosti sa razliitim ciljevima, a nevladine organizacije su esto prve otvarale raspravu o pojedinim bezbednosnim temama. Postoje, meutim, brojne prepreke za vee uestvovanje nevladinih organizacija u bezbednosnoj saradnji na Zapadnom Balkanu. Izmeu ostalog, ima vrlo malo nevladinih organizacija koje su se specijalizovale za bezbednosne teme. Ne manje je vano to da civilno drutvo nije jednako razvijeno u svim dravama regiona. Dodajmo i to da status NVO u veini drava jo nije ureen zakonom. Povrh svega, sfera nacionalne bezbednosti je najmanje dostupna akterima civilnog drutva. Odatle lokalne NVO najvie mogu doprineti poboljanju regionalne bezbednosne saradnje zalaganjem za sprovoenje reforme sektora bezbednosti u sopstvenim dravama. Kljune rei: regionalna bezbednosna saradnja, nevladine organizacije, nacionalna bezbednost, Zapadni Balkan
Odmah na poetku treba konstatovati da ne postoji pouzdana evidencija o regionalnoj saradnji nevladinih organizacija iz zemalja Zapadnog Balkana. Nepotpuni podaci pokazuju da je najee re o ad hoc i jednokratnim zajednikim akcijama. Vidljivo je, takoe, da su regionalne i prekogranine konferencije, seminari, radionice i treninzi preovlaujui oblik zajednikog delovanja lokalnih NVO. Nema za sad, ili meni barem nije poznato, dokaza da postoji ijedna regionalna NVO. Postoje, dakako, brojne lokalne organizacije sa naglaeno regionalnim ambicijama. Autor je predsednik Upravnog odbora Centra za civilno-vojne odnose
38
REGIONALNA SARADNJA
Uprkos tome, dosadanje regionalne aktivnosti NVO moemo, s obzirom na sadraje i ciljeve, a iz metodskih razloga, poetno razvrstati u dve grupe. U prvu spadaju programi koji su se ili se jo uvek bave saniranjem raznovrsnih posledica ratova na prostoru bive Jugoslavije. Odatle je i raspon tema i/ili problema na koji se eli skrenuti panja javnosti i vlasti veoma irok: poevi od potrage za nestalima, preko zatite prava rtava rata, te interno raseljenih lica i izbeglica, pa do pruanja pomoi za njihovo socioekonomsko ukljuivanje u novu ivotnu sredinu. Zabeleen je i manji broj multilateralnih akcija iz kojih su sledili zahtevi za sistematsko i sveobuhvatno utvrivanje i sankcionisanje odgovornosti za ratove, te za krivini progon osumnjienih za ratne zloine. U drugoj grupi se pak nalaze raznovrsne aktivnosti kojima je u centru panje bila postratna normalizacija odnosa izmeu drava i naroda Zapadnog Balkana. To je pak smatrano pretpostavkom za politiku i bezbednosnu stabilizaciju regiona, odnosno za obnovu i unapreenje odnosa meu pripadnim dravama. Sve su ove aktivnosti, posredno ili neposredno, doprinele stvaranju atmosfere u kojoj potreba za saradnjom prestaje biti izuzetak. Utoliko su i akteri civilnog drutva u nemalom broju sluajeva bili prethodnica svojim dravama. tavie, mnogi od njih su esto delovali suprotno zvaninoj politici svojih drava. Ne udi, stoga, da su NVO prve otvarale neke od tema i problema koji su, budui deo neprevladanog ratnog naslea, jo uvek nabijeni snanim emocijama i prenatrpani ideologijom. inei to, ove su se NVO i njihovi aktivisti esto izlagali politikim, a neretko i bezbednosnim rizicima u svojim sredinama. Ozbiljnom merenju, meutim, izmiu dometi i efekti njihovih poduhvata. Uostalom, to je sluaj, kako nas izvetava analitiki tim CCMR, i sa regionalnim inicijativama iji su uesnici ovdanje drave. Predoeni a sumarni uvidi u velikoj meri vae i za delovanje NVO na bezbednosnom polju. tavie, u ovoj je oblasti zabeleen znatno manji broj regionalnih aktivnosti sa jo manjim brojem uesnika. Ovaj nalaz moe, dakako, biti osporen ili revidiran nakon prikupljanja dodatnih podataka. Nedovoljna prisutnost civilnog drutva u procesima bezbednosne saradnje moe biti objanjena injenicom da u zemljama Zapadnog Balkana deluje veoma mali broj specijalizovanih NVO. Tome treba dodati i nejednaku razvijenost civilnog drutva u ovim zemljama. Ona je
39
BZB
REGIONALNA SARADNJA
pak delom proizvod i nejednakog odnosa lokalnih politikih elita i vlasti prema samoorganizovanju graana. Umesno je, stoga, zapitati da li i na koji nain moemo ozbiljno tematizovati ulogu NVO u regionalnoj bezbednosnoj saradnji. Zadata se tema, dakako, moe razumeti barem na dva, mada meusobno povezana, naina. Prvo, kao htenje da se sumira i evaluira dosadanji uinak NVO u ovoj oblasti. Drim da bi nam za ovaj postupak brzo moglo ponestati faktografske grae. Drugo, kao nameru da se nagoveste i/ili kreiraju optimalni modeli regionalnog umreavanja, te da se u skladu sa njima popiu i/ili preporue oblici, sredstva i metode za aktivnije uestvovanje lokalnih NVO u bezbednosnoj saradnji zemalja Zapadnog Balkana. Ako se opredelimo za ovo drugo, plaim se da moemo pasti u iskuenje da pravimo spisak lepih, a teko ostvarivih elja. Opravdano je stoga prethodno potraiti odgovor na pitanje da li lokalne NVO uopte mogu, a ako mogu kako i u kojoj meri, da doprinesu boljoj bezbednosnoj saradnji drava ovog regiona. Umesno je za tu svrhu razmotriti, naelno i modelski, kompleksan odnos civilnog drutva i sfere bezbednosti. Nudim, stoga, na proveru pretpostavku po kojoj je sfera nacionalne (dravne) bezbednosti najmanje dostupna akterima civilnog drutva i to iz nekoliko razloga: politiki monopol drave u ovoj oblasti jo uvek je neupitan nacionalna bezbednost je jo uvek i pre svega u nadlenosti specijalizovanih dravnih organa i snaga, koji svoju ekskluzivnost grade izmeu ostalog na posebnim znanjima i vetinama, kao i na kontroli protoka tangentnih informacija sfera bezbednosti je ustavom, zakonima i podzakonskim aktima visoko zatiena od javnosti, te je najmanje otvorena za javnu raspravu i direktno delovanje graana i njihovih udruenja nacionalna bezbednost neretko predstavlja politiki i ideoloki tabu koji nije uputno dovoditi u pitanje nacionalna bezbednost je, posebno u stanjima krize, visoko ideologizovana i patriotizovana, te ostavlja malo prostora za javno kritiko preispitivanje i racionalnu raspravu
40
REGIONALNA SARADNJA
spoljna politika i bezbednosna saradnja su jo uvek u ekskluzivnoj nadlenosti izvrne, a donekle i zakonodavne vlasti efektivna demokratska civilna kontrola nad sektorom bezbednosti i dravnim aparatima sile je uvek poeljan, ali nikad do kraja ostvariv i dostian ideal javnost naelno moe, ali samo u ogranienom obimu, da utie na spoljnu i bezbednosnu politiku svoje zemlje, tim pre to se njom moe i manipulisati. Radikalna izmena globalnog bezbednosnog ambijenta s poetka 90-ih godina prolog veka, praena usvajanjem nove bezbednosne paradigme, najavila je mogunost postepene demonopolizacije, demistifikacije i demilitarizacije sfere bezbednosti. U trenutku kada se inilo da je problem bezbednosti graanina nepovratno stigao u centar teorijskih i politikih konsideracija, teroristiki udar na SAD su, kao i netom objavljeni svetski rat protiv terorizma, to u mnogo emu demantovali. Dravni je razlog ponovo postao presudan i pred njim padaju sva ogranienja. Tendencijski se iri polje za diskrecionu primenu obavetajnobezbednosnih postupaka usmerenih na svoje i tue graane. Uporedo raste i broj nosilaca ovih ovlaenja. Glavni se posednici svetske moi sve manje trude da barem fingiraju primenu procedura i instrumenata za demokratsku civilnu kontrolu nad svojim oruanim snagama i satelitskim koalicijama. U ime efikasnosti postepeno se naputa i naelo podele vlasti, te se i bezbednosna mo sliva u ruke vrhovnih nosilaca izvrne vlasti. Sledstveno tome, javnost i civilno drutvo sve tee mogu da nadziru, a kamoli kontroliu, civilne naredbodavce i potinjene im aparate sile. Naznaene tendencijske promene ne proizvode, dabome, svuda iste posledice. Razumno je oekivati da e moderna drutva, zahvaljujui svojim demokratskim kapacitetima, uspeti da sauvaju svoje temeljne vrednosti i na njima izrastao poredak. U daleko teoj situaciji su tranzicijska drutva. Tim teoj ako je, kao na Zapadnom Balkanu, u veini sluajeva re o postkonfliktnim i postautoritarnim drutvima. Politiki se i civilni akteri u njima nalaze pred dvostrukim zadatkom i izazovom. Oni prvo treba da svoja drutva dovedu do stanja normalnosti. To od njih, uz ostalo, zahteva da usvoje i primene poetna naela demokratije. Za tu svrhu oni treba radikalno da reformiu nasleeni sektor bezbednosti, te stvore uslove za demokratsku civilnu kontrolu zateenih oruanih snaga. Iskustva Srbije, ali ne
41
BZB
REGIONALNA SARADNJA
samo nje, govore da je re ne samo o ekonomski skupom, ve i politiki i bezbednosno rizinom poduhvatu. U isto vreme, od ovih se drava i njihovih elita oekuje da bezrezervno usvoje novu interpretaciju glavnih pretnji globalnoj bezbednosti, te da se aktivno ukljue u borbu protiv terorizma i ostalih nosilaca nevojnih pretnji. Eho toga moe se nai u strategijama nacionalne bezbednosti i/ili u strategijama odbrane nekih od zemalja ovog regiona, koje su bez veeg zazora terorizam proglasile za glavnu pretnju svojoj bezbednosti. Ne treba biti mnogo matovit, pa zamisliti koje sve opasnosti vrebaju mesne graane ako njihovi nosioci vlasti ponu da od drugih preuzimaju i nekontrolisano primenjuju sva raspoloiva sredstva za borbu protiv terorizma. Tako se moe desiti da, na primer, naela, procedure i instrumenti za demokratsku civilnu kontrolu snaga bezbednosti u ovim dravama budu suspendovani pre nego to su i ozbiljno primenjeni. Isti izgovor moe biti iskorien za smanjenje transparentnosti sfere bezbednosti, a time i za izgon iz nje tek pristigle javnosti i civilnog drutva. Da bude tee, veina drava Zapadnog Balkana o promiljanju i praktikovanju svoje bezbednosti jo uvek, sve i da hoe, ne moe da napusti obrazac bezbednosne dileme. Sasvim logina posledica injenica da su ovde na dnevnom redu i dalje pitanja ouvanja, odnosno sticanja drave, zaposedanja, odnosno oslobaanja teritorija, nacionalnog ujedinjavanja i tako redom. Dodamo li tome naslee rata, odnosno ratova, situacija postaje jo komplikovanija. Ne udi, stoga, tekue obnavljanje nacionalne monolitnosti, koje ostavlja malo prostora za druge i drugaije mislee. Uprkos tome, moglo bi se ipak rei da smo svedoci zavrne faze bezbednosne normalizacije Zapadnog Balkana. Uspostavljene su razliite forme bezbednosne saradnje mesnih drava. Meutim, ona se isuvie esto odvija pod vostvom, ali i pritiskom Evropske unije, SAD i NATO. Ne zaboravimo, uostalom, da su spoljni inioci i dalje presudni garanti dostignute, a iznuene bezbednosti u ovom regionu. To je dokaz manjka poverenja meu dravama ovog regiona. Trajno se pak poverenje ne moe graditi na deklaracijama. Ono e biti mogue tek kada ove drave i narodi jedni druge skinu sa liste nosilaca pretnji svojoj bezbednosti. Za to im je, uz ostalo, potrebno da se meusobno ponovo upoznaju. Tom e prilikom saznati i da li se neko nekoga i zato plai, a potom i
42
REGIONALNA SARADNJA
da li je taj strah osnovan. U ovoj taki se otvara prostor za jedinano i zdrueno delovanje NVO. Meutim, dometi su njihovih akcija u dobroj meri ogranieni prirodom i statusom NVO u veini drava Zapadnog Balkana. Budui da o tome ne postoje ozbiljna istraivanja, svoje uvide baziram na iskustvima iz Srbije. Uprkos promenama koje su se u meuvremenu u Srbiji dogodile, veina NVO jo uvek ne moe da se oslobodi hipoteka koje im je nametnuo stari reim. Veina njih istie iz dva glavna izvora. Prvo, iz njihove politike opozicije reimu i drugo, iz njihove iskljuive finansijske zavisnosti od stranih donatora. Oba ova argumenta dobijaju na uestalosti i snazi pribliavanjem NVO sektoru bezbednosti. Da bude tee, javni status NVO sektora nije promenjen ni nakon dolaska prodemokratskih snaga na vlast. U prilog tome svedoi i injenica da status NVO jo uvek nije ureen zakonom. Dodajmo tome i podatak da jo uvek nije formiran budetski fond za finansiranje ovog sektora. Istini za volju, potrebno je demistifikovati i civilni sektor. Nije zgoreg, stoga, imati na umu da NVO ne mogu da zamene dravu i obave njen deo posla. One, isto tako, nemaju dovoljno moi da prinude dravu da reformie sektor bezbednosti ili da se pak ukljui u regionalnu i globalnu bezbednosnu saradnju. Slinu metodsku vrednost bi mogao da ima i stav da su NVO slika i prilika drutva iz koga potiu. One odatle naelno i u krajnjoj konsekvenci ne mogu biti mnogo bolje, pametnije i sposobnije od rodnog drutva. Dodajmo tome da je iskljuiva zavisnost NVO od strane finansijske podrke uinila bezbednosne teme konjukturnim, te doprinela njihovoj komercijalizaciji. ak i da je slika o NVO lepa od ove koju sam, dodue grubo, skicirao, mogunosti za njihov regionalni angaman su direktno limitirane prirodom postojeih inicijativa za bezbednosnu saradnju. Da podsetim, sve one su dizajnirane za drave. U njima ne postoji ikakav prostor za ukljuenje aktera civilnog drutva. Ovim poslednjim, dakle, jedino preostaje da kao i do sada nau alternativnu mogunost. Svakako da regionalno umreavanje specijalizovanih NVO moe biti uvod u to. Time bi, uz ostalo, bio stvoren dodatni kanal za protok i razmenu znanja, podataka i iskustava. tavie, to bi moda moglo da pomogne stvaranju regionalne civilne javnosti zainteresovane za neopozivo pretvaranje Zapadnog Balkan u region mira i saradnje. Jer, slobodan sam da podsetim, razgovorom se utire put za stvaranje poverenja. Razgovori dravnih zvaninika nisu vie
43
BZB
REGIONALNA SARADNJA
dovoljni. Uostalom, bezbednost je danas od dravnog postala javno dobro. Ona bi sve manje trebalo da bude u nadlenosti vojske, policije i tajnih slubi. I sve tee ju je dostii orujem i silom. Zato o bezbednosti sve vie treba da se razgovara javno i uz uestvovanje javnosti. Dakako, na osnovu strunih nalaza o uzrocima i nosiocima manjka regionalne bezbednosti, potom i o nainima zajednikog dostizanja odrive bezbednosti. Drim, ipak, da najvei doprinos poboljanju regionalne bezbednosne saradnje lokalne NVO mogu dati svojim zalaganjem za sprovoenje reforme sektora bezbednosti u sopstvenim zemljama. Dakako, tek u sklopu svoje borbe za uspostavu samoodrivog demokratskog poretka. Na taj nain, oni mogu, zajedno sa ostalim akterima u svom drutvu, doprineti boljoj bezbednosnoj saradnji i integraciji zemalja Zapadnog Balkana.
Korisni izvori
1. Caparini, Marina; Fluri, Philipp and Ferenc, Molnar, eds. Civil Society and the Security Sector: Concepts and Practices in New Democracies. Geneva Centre for the Democratic Control of Armed Forces (DCAF), 2006. 2. Hadi, Miroslav. (In)Ability of the Local NGOs to Influence Law-Making, Process: Between Lack of Will and Lack of Knowledge. in Legal Framing of the Democratic Control of Armed Forces and the Security Sector: Norms and Reality/ies, ed. Biljana Vankovska. Geneva Centre for the Democratic Control of Armed Forces (DCAF), Centre for Civil-Military Relations, Belgrade, 2001. 3. Uloga civilnog drutva u reformi sektora bezbednosti. Mrea 45, Specijalno izdanje. Beograd: Graanske inicijative, maj 2005.
44
REGIONALNA SARADNJA
Da li je potrebno osnovati mreu nevladinih organizacija na Zapadnom Balkanu: pogled iz Makedonije

Stojan Slaveski
UDK: 061.2(497.7); 327.56(497)
Saetak Nevladine organizacije obavetavanjem javnosti, kao i predstavljanjem objektivnih analiza i prihvatljivih alternativnih strategija, mogu probuditi interesovanje javnosti i biti izvor informacija o goruim pitanjima. One mogu na dnevni red rada vlade i skuptine staviti reavanje bezbednosnih pitanja znaajnih za celokupno drutvo. Drugim reima, one su u poziciji da promoviu transparentnost rada. To nije jedina funkcija nevladinih organizacija, ali je to, ipak, jedan od naina na koje one mogu da doprinesu sigurnosti i stabilnosti bezbednosnog sektora, kao i tome da te vrednosti budu promovisane graanima, tj. poreskim obaveznicim. One treba da pokau da je rad nevladinih organizacija usmeren ka zatiti i ostvarivanju interesa graana, a ne ka ostvarivanju nekih drugih ciljeva. Transparentnost rada predstavlja najbitnije sredstvo u borbi protiv korupcije i ostalih vrsta krenja zakona. Ona titi dravu i, to je jo vanije, interese graana. Na taj nain, transparentnost doprinosi tome da budu zadovoljeni kljuni uslovi koje Makedonija mora ispuniti kako bi bila integrisana u Evropsku uniju i NATO. Kljuni pojmovi: reforma bezbednosnog sektora, transparentnost, saradnja Uvod esto se deava da skuptina i poslanici ne poseduju odgovarajui nivo strunosti koji im je potreban za upravljanje bezbednosnim reformama ija se sloenost neprekidno poveava. Autor je predstavnik Udruenja diplomaca Dord K. Maral u Makedoniji
45
BZB
REGIONALNA SARADNJA
Videti: Hans Born, Parliamentary oversight of the security sector: Principles, mechanism and practices, Geneva: IPU and DCAF, 2003.
2
Dobar primer ovakve saradnje je trogodinji rad nekoliko bugarskih nevladinih organizacija koje su bile ujedinjene u koaliciju za reformu bezbednosnog sektora. Ova koalicija aktivno je uestvovala u polemikama povodom ulaska Bugarske u NATO.
3 Velizar Shalamanov, Progress and Problems in Security Sector Reform in the Western Balkans: Is there a Universal Solution?. u: Security Governance in the Western Balkans 2004, ur. Istvan Garmati and Scott Vesel, Baden Baden: IISS, SIPRI and UNDP, 2004,. 5167.
U tom sluaju, nevladine organizacije mogu na vie naina doprineti demokratskom upravljanju bezbednosnim sektorom. One mogu svoju ekspertizu ponuditi dravnim organima i na taj nain mogu biti na raspolaganju poslanicima i vladi. Takoe, mogu doprineti i ureivanju bezbednosnog sektora organizovanjem i sprovoenjem obuka, obrazovanjem poslanika i graana, pruanjem strune analize vladinih strategija, budeta za odbranu itd. Nevladine organizacije su, takoe, u mogunosti da pruaju objektivne analize rada bezbednosnog sektora i da ih dostavljaju skuptini, medijima i javnosti, tj. da obavetavaju javnost o nainu na koji su odluke nacionalne bezbednosne politike donete i sprovedene u delo. Na kraju, one mogu vriti nadzor, traiti potovanje bezbednosnih struktura, osigurati potovanje zakona i ljudskih prava, kao i obrazovati javnost organizovanjem diskusija i debata, kojima e uticati na formiranje alternativnih politikih stavova.1 Uloga koju nevladine organizacije igraju u podravanju razvoja bezbednosne zajednice jo je znaajnija kada se ima u vidu to da one stvaraju neformalnu mreu komunikacije. To je naroito znaajno, jer bi nevladin sektor trebalo da podri prevazilaenje prepreka koje postoje izmeu bezbednosnog i civilnog sektora. Skuptina i vlada veoma esto podstiu nevladnine organizacije i istraivake institute da uestvuju u javnim raspravama o nacionalnoj bezbednosti, oruanim snagama i informativnim agencijama. Meutim, s vremena na vreme dravni organi sumnjaju u namere bezbednosnog sektora, kao i u to kolika je njegova strunost. Nevladine organizacije, stoga, ako ujedine napore, imaju vie mogunosti da postignu svoje ciljeve.2 Ujedinjavanje resursa i strunosti omoguilo bi im da lake uspostave veze sa skuptinom i vladom i da na taj nain poveaju svoj uticaj u drutvu. Takva mrea nevladinih organizacija moe imati i regionalnu i meunarodnu dimenziju3. Moemo, dakle, zakljuiti da nevladine organizacije imaju izuzetan uticaj na formiranje bezbednosne zajednice, kako u dravi, tako i u regionu i na globalnom planu. Njihove aktivnosti moemo povezati sa izgradnjom drutvene bezbednosne kulture, kao i sa institucijalizovanim, efikasnim i demokratskim upravljanjem bezbednosnim sektorom.
46
REGIONALNA SARADNJA
Nevladine organizacije u Makedoniji i reforma bezbednosnog sektora Proteklih godina, saradnja nevladinih organizacija i bezbednosnog sektora u Republici Makedoniji bila je ograniena prvenstveno injenicom da oblast nacionalne bezbednosti po svojoj prirodi nije javna i lako saznatljiva. Iako je do promena u politikom sistemu dolo odmah nakon to je Republika Makedonija stekla nezavisnost, prilagoavanje novim izazovima, a naroito prilagoavanje saradnji sa civilnim sektorom teklo je sporo, pa su i ove promene bile sprovoene veoma polako.4 Trebalo je, izmeu ostalog, prevazii otpor radnika u bezbednosnom sektoru, nedostatak jasnih zakona o podelama nadlenosti meu raznim ustanovama unutar bezbednosnog sektora, kao i osetljivost ovog sektora, koja je koila bolju saradnju sa nevladinim organizacijama. Trenutno, kada je re o Makedoniji, ne moemo govoriti o postojanju zavidne kulture transparentnosti i o aktivnom uestvovanju nevladinih organizacija u upravljakim procesima u dravi. Da bi bio postignut poeljan nivo transparentnosti rada bezbednosnog sektora, potrebno je pronai kljuna sredstva koja mogu doprineti ostvarenju ovog cilja. Istovremeno, potrebno je balansirati izmeu transparentnosti i zatite poverljivih informacija. Trebalo bi, meutim, naglasiti da je razvijanje strategije sprovoenja transparentnosti reforme bezbednosnog sektora u nacionalnom interesu Makedonije. Transparentnost je znaajna poto predstavlja jedinstveno sredstvo pokretanja javne rasprave o bezbednosnom sektoru. Posledino tome, transparentnost moe pomoi obezbeivanju podrke javnosti sprovoenju reforme. Na poetku se otvaranje bezbednosnih slubi ka nevladinom sektoru u Republici Makedoniji manifestovalo kao postepena transformacija bezbednosne kulture, ije su glavne karakteristike transparentnost bezbednosne politike i ostvarivanje funkcionalnih veza sa nevladinim organizacijama. Po mom miljenju, postoji vie polja u kojima nevladine organizacije mogu biti angaovane.5 Prvo, trebalo bi uspostaviti praksu sprovoenja godinje revizije nivoa transparentnosti u ovom sektoru, koja bi podrazumevala i procenjivanje pojedinanih sluajeva. Ovakav pristup bi znaajno doprineo unapreivanju kulture transparentnosti, a podrale bi ga i skuptina i meunarodne organizacije.
National Integrity System of the Republic of Macedonia (Country study Report), September 2002
5 Videti: Tihomir Ilievski, The Foreign Policy and Security Issues of the Republic of Macedonia. u: Security Governance in the Western Balkans 2004, ur. Istvan Garmati and Scott Vesel, Baden Baden: IISS, SIPRI and UNDP, 2004, 165175.
47
BZB
REGIONALNA SARADNJA
Drugo, nevladine organizacije bi trebalo da imaju znaajniju ulogu u reformi bezbednosnog sektora. Projekte koji su od kljunog znaaja za Republiku Makedoniju, kao to su Reforma informativne zajednice u Republici Makedoniji, Integracija Republike Makedonije u zajedniku inostranu i bezbednosnu politiku Evropske unije, Nacionalna bezbednosna strategija Republike Makedonije, trebalo bi razvijati u saradnji sa nevladinim organizacijama. Tree, trebalo bi organizovati redovne forume i konferencije o raznim pitanjima odbrambene i bezbednosne politike, kao to su, na primer, uestvovanje Armije Republike Makedonije u meunarodnim operacijama i odreivanje budeta i nabavke u bezbednosnom sektoru. Na taj nain javnost bi shvatila neophodnost sprovoenja bezbednosnih reformi. etvrto, trebalo bi preduzeti korake neophodne za razmenjivanje informacija na regionalnom planu, kao to je, na primer, uestvovanje medija u projektima nevladinih organizacija. Mediji, na primer, mogu uestvovati objavljivanjem mesene internet publikacije (kao sto su Security Watch ili Security Reform Focus) i sl. Da bi realizacija ovih projekata i sprovoenje reforme u bezbednosnom sektoru bili uspeni, neophodno je da meunarodna zajednica prui materijalnu podrku, ali i da pomogne razvijanju projekata i istraivanja koje bi makedonske nevladine organizacije sprovodile sa stranim nevladinim organizacijama koje se bave ovom problematikom. Aktivnosti Udruenja diplomaca Dord K. Maral Republike Makedonije Skoplje Udruenje diplomaca Dord K. Maral Republike Makedonije formirano je 2005. godine. U kratkom periodu svog rada Udruenje je uspelo da povee veinu ljudi koji su nastavu pohaali u Maral centru.6 To su ljudi koji rade u Skuptini, Vladi, kabinetu predsednika republike, kao i ljudi zaposleni u ministarstvima odbrane, inostranih poslova, unutranjih poslova i u drugim dravnim organima koji se bave bezbednou. Ciljevi Udruenja su da: prenosi i implementira znanje i iskustvo steeno obrazovnim procesom u Maral centru

6 Do sada je otprilike 100 graana Republike Makedonije obueno u ovom centru, a sedamdesetoro uestvuje u radu Udruenja.
48
REGIONALNA SARADNJA
Zakljuak Udruenje odrava veze sa slinim organizacijama u Jugoistonoj Evropi iako, u ovom trenutku, ne moemo govoriti o postojanju mree bliske saradnje. Dakle, mi podravamo uspostavljanje regionalne mree specijalizovanih bezbednosnih i odbrambenih nevladinih organizacija i spremni smo da doprinesemo ouvanju bezbednosti i odbrane u regionu.
Literatura
1. Born, Hans. Parliamentary oversight of the security sector: Principles, mechanism and practices. Geneva: IPU and DCAF, 2003 2. Ilievski, Tihomir. The Foreign Policy and Security Issues of the Republic of Macedonia. u Security Governance in the Western Balkans 2004, ur. Istvan Garmati and Scott Vesel, Baden Baden: IISS, SIPRI and UNDP, 2004 3. National Integrity System of the Republic of Macedonia (Country study Report), September 2002 4. Shalamanov, Velizar. Progress and Problems in Security Sector Reform in the Western Balkans: Is there a Universal Solution?. u Security Governance in the Western Balkans 2004, ur. Istvan Garmati and Scott Vesel, Baden Baden: IISS, SIPRI and UNDP, 2004
Sa namerom da postigne ove ciljeve Asocijacija je odrala dva foruma. Tema prvog foruma bila je u vezi sa rezultatima i perspektivama za Evro-atlantsku integraciju Makedonije. Drugi forum se odnosio na bezbednost zapadnobalkanskog regiona. Ove forume je podrao Marsal centar iz Garmispartenkirkena, iji su izvestaji dostavljeni nadlenim organima u Makedoniji.
49
promovie ideje u oblasti nacionalne i internacionalne bezbednosti kojima je motivisano osnivanje Maral centra pronalazi naine da sprei pojavu verskih, meuetnikih ili drutvenih kriza i sukoba, kao i naine da ih rei doprinese razvoju demokratije i demokratskih institucija u Republici Makedoniji. Udruenje, takoe, prua strunu pomo radi boljeg razumevanja bezbednosnih i odbrambenih reformi, inostrane politike, bezbednosti i stabilnosti Jugoistone Evrope, a pogotovo Zapadnog Balkana. tavie, Udruenje ima kapacitete koji mu omoguavaju da izvri analize i oformi strategije koje bi doprinele uspostavljanju bezbednosti i stabilnosti regiona i njegovoj evroatlantskoj integraciji, kao i stvaranju transparentnosti i odgovornosti bezbednosnog sektora.7
BZB
Tri opta problema studija bezbednosti u Srbiji i drugim tranzicionim zemljama

Bogoljub Milosavljevi
UDK: 327.56::351.88(4-664); 351.74/.75(497.11)
Saetak U Srbiji i drugim tranzicionim zemljama ne postoji razvijeno akademsko prouavanje bezbednosti. Strunjaci koji se praktino bave bezbednou produkuju se unutar bezbednosnih struktura. U skromnom akademskom bavljenju bezbednou pretee bavljenje formalnim aspektima, a nedostaje interdisciplinarno prouavanje uloge bezbednosnih struktura i samih bezbednosnih pojava. Naroito je upeatljiv nedostatak sociolokih i politikolokih prouavanja. Kljune rei: studije bezbednosti, akademsko prouavanje bezbednosti, formalni i funkcionalni aspekti bezbednosti, prouavanje policije. Demokratizacija drutva i studije bezbednosti Ako poemo od injenice da stepen razvoja akademskog prouavanja bezbednosne problematike u odreenom drutvu neposredno zavisi od stepena demokratizacije tog drutva, postaje nam jasnije zbog ega se stanje studija bezbednosti u Srbiji i drugim tranzicionim zemljama razlikuje od onog u zemljama koje imaju duu demokratsku tradiciju. U zemljama stare demokratije postoje akademsko i profesionalno bavljenje bezbednou. Prvo se odvija u akademskoj sredini, u jednom otvorenom, civilnom modelu. Ono je nauno po definiciji ili bi bar takvo trebalo biti. Drugo je ono koje je organizovano unutar samih bezbednosnih struktura, tj. unutar vojnih, policijskih i obavetajnih struktura. Ono je struno i primenjeno mada moe teiti i kvazinaunom. Izmeu ta dva vida bavljenja bezbednou postoji izvesna saradnja, koja nije liena Autor je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu
50
konkurencije. Ipak, ona obezbeuje prednosti uzajamnog beneficiranja. Ako, na primer, amerika CIA pravi projekciju bezbednosnih interesa zemlje za narednih 20 godina, ona e izvesno koristiti rezultate do kojih su doli akademski krugovi. U tranzicionim zemljama se tako neto teko moe dogoditi, jer su akademska bavljenja bezbednou skromnih dometa. ak i on-
Primer 1. Nepotpisani prevodioci

Relevantna inostrana nauna i struna literatura iz oblasti bezbednosti, barem u jednom njenom delu, nije ostajala nepoznata rukovodstvu i kolama policije i slubi bezbednosti socijalistike Jugoslavije. Prevodi takvih dela raeni su u ogranienom broju primeraka za slubene potrebe, apirografisani i ponekad snabdeveni oznakom tajnosti. Osim u samim slubama i na tritu, prevodilaki resursi su postojali i meu intelektualcima u zatvorima. Poto se radilo o prevodima za koje izdavau nisu plaane naknade (pretpostavljamo da takva praksa nije bila izuzetak, odnosno da su je koristile i da je i dalje koriste slube mnogih zemalja), ovi prevodi su ostajali nepotpisani. Oni su, meutim, dobili i jednu nesluenu namenu: postali su okosnica i preuzeti (plagirani) sadraj u brojnim domaim udbenicima i kvazinaunim radovima.
Primer 2. Nepotpisani autori

Ova je praksa vezana za vojsku i, koliko znam, koristi se i dalje. Smatra se, naime, normalnim (iako je krajnje nenormalno zato to je nemoralno) da efovi katedri i vodei nastavnici vojne akademije i drugih vojnih uilita svoje potinjene obaveu da im napiu poglavlja i delove buduih udbenika, pa i radove druge namene. Na koricama se pojavljuje samo jedno ime, a nije teko pogoditi da je to i primalac autorskog honorara za itavu knjigu. Vrhunac nemorala predstavlja to to u predgovoru takvih dela nema ni rei zahvalnosti onima koji su istinski autori.
da kada to nije sluaj, postojae nepremostiva prepreka druge vrste: ubeenost bezbednosnih struktura u to da su samodovoljne i da su jedino one pozvane da se time bave. U socijalistikim zemljama postojao je, naime, samo jedan doputeni tip bavljenja bezbednou, i to onaj profesionalni i
51
Dva primera brutalnog plagijatorstva
BZB
nenauni. Bezbednost je bila rezervisani domen samih bezbednosnih struktura drave i njihovih (vojno-policijskih) instituta. Izvan toga, postojalo je, dodue, akademsko bavljenje uglavnom meunarodnim aspektima bezbednosti, obino u okviru teorije meunarodnih odnosa. I u tome je postojala jasna granica nije se smelo zadirati u zvanino proklamovanu politiku koju je odreivala komunistika partija. Tako je nastao nedodirljivi i ustolieni vojno-policijski krug strunjaka za bezbednost. On je razvijen u vojno-policijskim kolama i institutima, sa svim slabostima koje zatvoreni sistem inae donosi. Neki od tih nedostataka jesu neracionalnost, ideologizovanost, netransparentnost, odbojnost prema civilnom i akademskom sektoru, samoreprodukcija, okrenutost uzdizanju prakse kao vrhunskog ideala i protivljenje inovacijama. Raireno plagijatorstvo brutalnog tipa (videti Box 1) i proizvodnja magistara i doktora nauka bez ikakvog uvida javnosti, samo su neke od posledica funkcionisanja tog sistema. Vreme tranzicije trai da bude razvijeno akademsko prouavanje bezbednosti, ono koje mora biti locirano izvan uticaja okotalih bezbednosnih struktura i koje mora imati nedvosmisleni civilni predznak. Tog zadatka treba da budu liene vojnopolicijske kole i instituti, jer je to zadatak koji njima ne pripada. Takoe, njihova obrazovna funkcija mora biti svedena na adekvatnu meru (ukidanje srednjih vojnih i policijskih kola, reforma vojne i policijske akademije). To je jedan od naih tekih zadataka i on bi trebalo da bude deo reforme sektora bezbednosti. Tom zadatku se protive upravo kvazistrunjaci izrasli u zatvorenom vojno-policijskom bezbednosnom krugu, koji su esto udrueni sa ostacima starog reima i samim nereformisanim bezbednosnim strukturama drave. Forma (organizacija) i sadrina (funkcija) Za veinu strunih i naunih radova koji pripadaju podruju bezbednosti i koji su objavljeni u Srbiji u proteklih pola veka karakteristina su dva suena pristupa: bavljenje iskljuivo formalnim aspektima bezbednosnih struktura ili bavljenje iskljuivo pojedinim funkcionalnim aspektima bezbednosti. Kada se radi o literaturi posveenoj policiji, dominantnu temu predstavljaju organizaciono-pravni i funkcionalno-pravni aspekti. Na
52
Zato su nedovoljno razvijena prouavanja policije? Policija je u Srbiji i drugim tranzicionim zemljama daleko manje prouavana od vojske. Ta ocena vai i za razvijene zemlje, zbog toga to prva ozbiljnija prouavanja policije datiraju tek iz sredine prolog veka. Tome ima vie uzroka, a neki od njih su ve markirani u policiolokoj literaturi (Earle, Easton, Dennis, Reith, Bittner, Holdaway, Loubet del Bayle i naroito D. H. Bayley)2. Ti uzroci svode se na sledee: - Prvo, policija je retko igrala ulogu znaajnog aktera u genezi velikih istorijskih dogaaja. Njeni su zadaci rutinski, ona ne kreira globalnu politiku u drutvu, a sudbina nacije obino ne zavisi od njenih aktivnosti. Ona se, za razliku od vojske, retko pojavljuje i kao vidljivi akter dravnih udara.3 - Drugo, policajci ne pripadaju drutvenoj eliti, a njihovo zanimanje ne spada u visoko cenjene profesije. Naunici se radije bave profesijama koje imaju presudan politiki uticaj i pripadnicima drutvene elite. - Tree, policija kod veine istraivaa izaziva posebnu vrstu potrebe za moralisanjem, a kod obinih ljudi izvesnu dozu moralne rezervisanosti, jer je ona, u krajnjoj liniji, aparat za prinudu u drutvu. Unutranja upotreba sile nema tako visoke ideale kao to ih ima upotreba vojne sile u interesu slobode, odbrane zemlje ili, ak, osvajanja.
1 Vie o tome: Bogoljub Milosavljevi, Politika istraivanja o policiji, Srpska politika misao, 1-4 1998, str. 127-142. 2
Navedeno u radu: Bogoljub Milosavljevi, Nauka o policiji, Beograd: Policijska akademija,1997, str. 49 id.
3 Enloe, C., Policija, vojska i etnicitet: temelji dravne moi, Zagreb: Globus, 1990, str.148.
53
drugoj strani, udbenici dravne bezbednosti obiluju prikazima inostranih obavetajnih sistema, tako da je to esto i njihova prevashodna sadrina. O stratekim i taktikim aspektima unutranje bezbednosti postoji veoma mali broj skromnih radova. Pogotovo je evidentan nedostatak interdisciplinarnih istraivanja ili produbljenih sociolokih i politikolokih studija o vojsci, policiji i slubama bezbednosti i njihovoj sloenoj ulozi u drutvu. S tim u vezi, primetno je da domaa politikoloka nauka jo uvek nije u svoj predmet uvrstila prouavanje bezbednosnih struktura, iako su one nosioci raznih funkcija unutar politikog sistema.1 Zbog dvega toga, postoji iroko nerazumevanje bezbednosnih pojava, naroito njihove sadrajne i socijalnopolitike dimenzije. Bezbednosne studije bi valjalo razvijati tako da istovremeno obuhvataju organizacione i funkcionalne aspekte, koji se prouavaju na multidisciplinarnoj osnovi.
BZB
- etvrto, istraivanje policije podrazumeva brojne probleme sa kojima e se svaki istraiva sresti, poev od nepristupanosti materijala, nepostojanja analitikih radova i policijskog opiranja istraivanju. Za policiju vai to da je spremnija da prui podatke o drugim drutvenim grupama nego o sebi samoj.4 Izmeu istraivaa i policajaca uspostavlja se barijera, koja je esto nepremostiva i zasnovana na meusobnom nepoverenju i na zatvorenosti policijske organizacije.5 - Peto, policija je veoma sloeni predmet istraivanja, polivalentna je, sloeno organizovana, sa raznorodnim i nejasno definisanim zadacima itd. Te injenice, uz nunost multidisciplinarnog pristupa i tekoe teorijskog uoptavanja, dovoljne su da obeshrabre mnoge konformistiki usmerene naune radnike. Zbog svega izloenog, istraivanja policije razvijaju se kasno. Ipak, oni koji se opredele da istrauju policiju nailaze na jedno zanimljivo polje istraivanja i to je razlog zbog kojeg mlade istraivae pozivam da se spremno uhvate u kotac sa ovom problematikom.
Lapierre, J. W., Analyse des systemes politiques, Paris: Presses Universitaires de France, 1973, p. 18.
5 Policija je kultivisana da sumnja na one koji joj ne pripadaju, ukljuujui u to i novinare i istraivae (Forcese, D. P., Policing Canadian Society, Scarborough, Ontario: Prentice-Hall Canada Inc., 1992, p. 64)
54
Saoptiti istinu monima: Da li obrazovna infrastruktura u Srbiji zadovoljava potrebe nove generacije strunjaka za bezbednost?
Filip Ejdus1
UDK: 351.74:377(497)
Saetak Ovaj rad predstavie odreen broj kljunih mana koje spreavaju obrazovni sistem u Srbiji da na zadovoljavajui nain obui novu generaciju strunjaka za bezbednost. Neki od tih problema su opte prirode i prouzrokovani su postojanjem zastarelog obrazovnog sistema u Srbiji. Pomenuti sistem usmeren je iskljuivo ka pojedinanim iitavanjima, memorisanju informacija i oralnoj prezentaciji, dok su grupni rad, istraivanje, kritiko razmiljanje i vetine pisanja zapostavljene. Drugi problemi su osobito vezani za akademsko polje bezbednosnih studija. Zapravo, istraivanje ovih aspekata je nerazvijeno, postoji nedostatak nezavisnih centara koji se bave znanjima ove vrste, a nastavni programi suvie referiu na bezbednosna pitanja u Srbiji, dok je iri, globalni kontekst bezbednosti zanemaren. Kljune rei: obrazovanje, bezbednost, strunjaci, Srbija, istraivanje, politika Uvod Alvin Tofler, uveni pisac i futurolog, izjavio je da nepismeni ljudi u dvadeset prvom veku nee biti oni koji ne umeju da itaju i piu, ve oni koji ne umeju neto da naue, zatim da odue i da ponovo naue. Ovo je tano, pogotovo u polju bezbednosti, gde brze promene na globalnom nivou transformiu logiku pretnje i ranjivosti. Globalno drutvo rizika, koje je nastalo iz pepela Hladnog rata, zahteva novi na1
Autor je istraiva u Beogradskoj koli za studije bezbednosti i izvrni direktor Centra za civilno-vojne odnose
U vreme kada je ovaj tekst nastao autor je bio na postdiplomskim studijama na London School of Economics and Politics
55
BZB
2 Urlich Beck, Risk Society: Towards a New Modernity New Delhi: Sage, 1992 3
Emil Dirkem, Samoubistvo: socioloka studija, Beograd: BIGZ, 1997.
4 Prim. prev. Ravan je termin koji Fridman koristi u naslovu svoje knjige Svet je ravan (The World is Flat), u kojoj tvrdi da svet procesom globalizacije postaje sve vie ujedinjen, a metaforika ravnina je nivo egzistencije u kome nema vie drugih svetova, udaljenosti i fundamentalnih razlika. 5
Thomas Friedman, The World Is Flat: A Brief History of the Twenty-first Century, New York: Farrar Straus & Giroux, 2006
in shvatanja bezbednosnih pitanja, jer su ona sada podlona brim promenama i neprestano se razvijaju2. Izgleda da obrazovna infrastruktura u Srbiji nema odgovarajui kapacitet da pripremi mlade ljude za ovaj bitan izazov. tavie, moe se tvrditi da je do 2000. godine, pa ak i nakon toga, Srbija bila zarobljena u nainu razmiljanja koji vie pripada devetnaestom nego dvadeset prvom veku i vezana za etnonacionalistike ideje koje su dravu odvukle u destruktivni autizam i kolektivno samounitenje.3 U ovim kritinim godinama ostatak sveta je postao, kako kae Tomas Fridman, ujedinjen i ravan.4 U svetu koji postaje sve ravniji, pojedinci, kompanije i drave postali su izuzetno osnaeni jaanjem globalne konkurencije i trgovine.5 Znaaj uloge koju imaju prosveta i visoko obrazovanje u globalnom takmienju za znanje i resurse je nemerljiv. ak i neke od najbogatijih evropskih drava, sa univerzitetima ija tradicija svoje korene ima u srednjem veku, danas strahuju da se njihovi prosvetni sistemi ne prilagoavaju dovoljno brzo globalnim izazovima. Oni smatraju da zbog toga gube globalno takmienje sa dinaminijim obrazovnim sistemima u Sjedinjenim Amerikim Dravama i istonoj Aziji. injenica da ovo ne brine vlasti u Srbiji ne znai da srpskom prosvetnom sistemu u budunosti ne prete marginalizacija i irelevantnost u odnosu na globalni prostor. Naprotiv, ova nemarnost nadlenih organa krije opasnu injenicu da Srbija na polju obrazovanja daleko zaostaje za svetom i, ukoliko ne budu sprovedene radikalne i znaajne reforme visokog obrazovanja, zemlja nee moi da izbegne sudbinu gubitnika u procesu globalizacije. Da situacija bude gora, ako visoko obrazovanje u oblasti bezbednosti ne uspe da stvori novu generaciju kadrova koji shvataju sloenost novog globalnog bezbednosnog ambijenta, Srbija moe da izgubi ne samo trku za znanje i resurse, ve i trku za opstanak. U ovom kontekstu postaviemo kljuno pitanje ovog rada Da li sadanja obrazovna infrastruktura u Srbiji zadovoljava potrebe nove generacije strunjaka za bezbednost? Autor je miljenja da prosvetna infrastruktura pati od nekoliko kljunih mana koje spreavaju stvaranje nove generacije strunjaka za bezbednost. Ovaj argument razviemo u dva koraka. Razmotriemo najpre kako definisati termine prosvetna infrastruktura, strunjaci za bezbednost i potreba za
56
stvaranje nove generacije. Zatim emo proceniti neke od glavnih mana srpskog nacionalnog obrazovnog sistema koje se uoavaju u njegovoj reakciji na potrebu stvaranja nove generacije strunjaka za bezbednost. Prosvetna infrastruktura, strunjaci za bezbednost i bezbednosne potrebe Za potrebe ovog rada, obrazovnu infrastrukturu definisaemo kao zbir vladinih i nevladinih institucija koje su izvor znanja o bezbednosti i koje to znanje ire. U Srbiji se bezbednost izuava na Fakultetu politikih nauka, Fakultetu bezbednosti, Akademiji za diplomatiju i bezbednost, Diplomatskoj akademiji MSP, Institutu za bezbednost u okviru BIA, Vojnoj akademiji Vojske Srbije i u nekoliko neformalnih programa koje su pokrenule nevladine organizacije poput fonda ISAC, Beogradskog fonda za politiku izuzetnost, Centra za civilno-vojne odnose i Beogradske kole za studije bezbednosti. Brojnost ovih ustanova daje, meutim, pogrean utisak o viku proizvodnje bezbednosti znanja, meutim kvantitet ne mora da znai i kvalitet. Da bismo definisali znaenje termina strunjak za bezbednost, bie pre svega korisno objasniti ta ovaj termin ne podrazumeva. Strunjak za bezbednost bi trebalo da se razlikuje od intelekualca opte prakse koji esto razmatra bezbednosna pitanja kao sastavni deo politikog diskursa, ali kome nedostaje teoretsko, konceptualno i strukturirano znanje o ovoj temi. Strunjak za bezbednost, takoe, nije osoba koja poseduje znanja samo iz oblasti bezbednosne prakse kao to su vatrogasci, policajci, vojnici ili menaderi u privatnim bezbednosnim kompanijama. I na kraju, strunjak za bezbednost bi trebalo da se razlikuje od sekuritizujueg aktera, tj. od osobe koja svoj diskurs ispunjava pitanjima opstanka i egzistencijalnih pretnji i koja predlae vanredne ili ekstremne mere koje inae ne bi bile legitimne u odsustvu takvog diskursa.6 Strunjak za bezbednost e u ovom radu biti definisan kao osoba koja je posebno obuena i obrazovana na akademskim studijama bezbednosti. Ta osoba poseduje vie specijalizovanog znanja od intelektualca opte prakse i vie teoretskog znanja od policajca ili menadera bezbednosti. Razlikuje se i od navedenog sekuritizujueg aktera, zato BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.
6
Barry Buzan, Security: A new framework for analysis, Boulder, CO Lynne Rienner, 1998
57
BZB
to ne praktikuje politiku pretnji i ne upotrebljava sekuritizujui bezbednosni diskurs. Na kraju je potrebno odgovoriti i na pitanje zato je Srbiji potrebna nova generacija strunjaka za bezbednost. Prvo, na to je pitanje potrebno odgovoriti zato to je Srbija dugo patila od hroninog manjka bezbednosti.7 Drugim reima, opte oseaje nedostatka vojne, politike, ekonomske i drutvene bezbednosti (na pojedinanom, dravnom i nacionalnom nivou) jo uvek je karakteristika srpskog drutva. Da li su te pretnje objektivne i zaista prisutne na Balkanu ili su ih proizvele politike i bezbednosne elite, nije relevantno za ovaj rad. Bitno je to da su samo strunjaci za bezbednost sposobni da naue, odue i ponovo naue bezbednosne pojmove koji se menjaju, kao i da ree ovo neprekidno stanje nebezbednosti. Prisustvo takvih strunjaka u akademskim krugovima, politikoj upravi i nadlenim organima vlasti predstavlja preduslov za to da se drutvo i region izvuku iz destruktivnih hipersekuritizacija prolosti i da ponu inteligentnije da razmiljaju o buduoj kolektivnoj jednoj, nedeljivoj bezbednosti. Drugo, nova generacija strunjaka za bezbednost potrebna je za ostvarivanje uspene integracije drutva u evroatlantsku bezbednosnu zajednicu8, kao i za sprovoenje reforme bezbednosnog sektora9. Da bi ovi ciljevi bili postignuti, potrebna je nova generacija strunjaka za bezbednost. Poto smo identifikovali glavne elemente ove jednaine, moemo proiriti temu na analizu faktora koji spreavaju obrazovnu infrastrukturu da stvori novu generaciju strunjaka za bezbednost. Mane prosvetne infrastrukture Ovaj esej bie fokusiran na visoko obrazovanje na Univerzitetu u Beogradu. Neformalno obrazovanje je do odreene granice uspelo da rei neke od mana univerzitetskog obrazovanja, ali je uticaj i domet njegovih reenja suvie ogranien da bi ovo obrazovanje moglo bitnije uticati na strukturu prosvete. Poto u ovom kratkom eseju neemo moi da se pozabavimo svim negativnim aspektima univerzitetskog obrazovanja, identifikovaemo samo nekoliko kljunih problema koji najvie koe proces stvaranja nove generacije strunjaka za bezbednost. Pre svega, problematini su opti

7
Miroslav Hadi, Hronian manjak bezbednosti: sluaj Jugoslavije, Beograd: Centar za Civilnovojne odnose, 2001 Karl Deutsch et all, Political Community: North-Atlantic Area, New York: Greenwood Press 1957.
9 Za konceptualizovanu studiju reforme bezbednosnog sektora vidite: Alan Bryden, Heiner Hanngi eds., Reform and Reconstruction of the Security Sector , Geneva: DCAF, 2004.
58
cijevi srpske prosvete, loe stanje bezbednosnih studija u Srbiji i nedostatak nezavisnih centara za sticanje bezbednosnog znanja i za analizu. (1) Svrha obrazovanja Prvo i najbitnije pitanje koje treba postaviti svakom prosvetnom sistemu je koja je svrha obrazovanja.10 Odnosno, pitanje emu slui visoko obrazovanje u oblasti drutvenih nauka steeno na Univerzitetu u Beogradu. Da li, osim produavanja perioda adolescencije, odlaganja vojnog roka i jeftine hrane u fakultetskoj menzi, postoje neke dodatne koristi od visokog obrazovanja u Srbiji. Prvo, studenti ue da upamte i ponove informacije i tue misli. Najvei naglasak stavljen je na sposobnost studenta da upamti ogromne koliine informacija i da ih ponovi na kraju godine. Drugo, studente gotovo iskljuivo ue kako usmeno da reprodukuju znanja i oni tako mogu diplomirati, a da nisu napisali nijedan pisani rad, osim diplomskog rada koji je obavezan za sve studente. Tree, tokom studiranja student stie utisak da je za dobijanje dobre ocene vano ono to govori, a ne kako razvija argumente. Miljenja smo, meutim, da bi kljuni cilj obrazovanja trebalo da bude razvijanje stava studenata, kao i sposobnosti za kritiko miljenje. Drugim reima, ne bi trebalo da bude vano ta neko tvrdi, ve kako on brani svoj stav. etvrto, studenti su usmereni iskljuivo ka pojedinanom radu za vreme studiranja na univerzitetu. Ne postoje kolektivni projekti koje bi studenti morali da zavre zajedno sa svojim kolegama, a to je stvarnost koja ih eka nakon sticanja diplome. Konano, studentu na diplomskim i postdiplomskim studijama na Univerzitetu u Beogradu potrebno je dvostruko vie vremena da zavri fakultet nego njegovim kolegama u Zapadnoj Evropi.11 Ovo se ne deava zato to su njegove kolege u Zapadnoj Evropi pametnije ili zato to srpski studenti ue dvostruko vie. Naalost, problem je u zastarelom i prenatrpanom prosvetnom sistemu. Nastavni programi na Univerzitetu uglavnom su puni nepotrebnog materijala, koji nema savremenog teoretskog znaaja ili korisnu primenljivost u svakodnevnom ivotu. Dakle, studiranje ne mora biti skupo u finansijskom smislu, ali je u odnosu na vreme upotrebljeno za studiranje nepodnoljivo skupo. Na
10 Videti: pozdravni govor Dona Mershajmera (John Mearshimer) Ciljevi obrazovanja, odran na Univerzitetu u ikagu, 23. oktobra 1997. 11 http://www.svetlost.co.yu/arhiva/2002/374/374-6.htm
59
BZB
primer, studenti bi doktorske studije trebalo da zavravaju onda kada imaju 26 godina, kao to to ine u Francuskoj ili u Velikoj Britaniji, a ne onda kad imaju 40 ili 50 godina, kao to je to sluaj u Srbiji.12 Ukratko, visoko obrazovanje u Srbiji predugo traje, suvie je fokusirano na pojedinano ponavljanje upamenih informacija, a nedovoljno na kolektivni rad, kritiko miljenje i vetinu pisanja. Ako je obrazovanje, kao to je rekao jedan engleski dravnik,13 ono to ostane kad zaboravimo sve to smo nauili, onda je obrazovanje u Srbiji u velikoj nevolji. (2) Loe stanje studija bezbednosti U sledeem delu teksta baviemo se pitanjem loeg stanja studija bezbednosti u Srbiji. Procenjivanje kvaliteta bez studija bezbednosti moe biti obavljeno analizom kvaliteta istraivanja ili kvaliteta nastave. Kvalitet naunog istraivanja koji proizvodi pojedinac ili drutvo u bilo kojoj akademskoj disciplini mogue je najbolje proceniti pratei objavljene radove u recentnim akademskim publikacijama. Ukoliko bismo po ovom kriterijumu procenjivali stanje istraivanja bezbednosti u Srbiji, dobili bismo nejasan ishod. S obzirom na broj akademskih ustanova koje se bave bezbednou, kao i na broj zavrenih magistarskih i doktorskih studija15, zauujue je to da se u Srbiji nije pojavio nijedan ozbiljan akademski asopis koji se bavi ovom temom15. U vezi sa ovim, indikativno je i to to ak ne postoje ni lanci i iztraivaki radovi u meunarodnim akademskim asopisima iji su autori sa Univerziteta u Beogradu. Ako sve ovo uzmemo u obzir, moemo rei da je odlina vest to to Beogradska kola za studije bezbednosti planira da objavi akademski asopis pod nazivom Bezbednost Zapadnog Balkana. U njemu e biti suoene ideje naunika istraivaa iz Srbije i regiona, a dodatno e biti ojaane kritikom i debatom. Kada je u pitanju kvalitet nastave u oblasti studija bezbednosti, moemo rei da je situacija neto bolja. Stvari se menjaju u dobrom pravcu, ali povrno. Kao to je ve pomenuto, broj ustanova koje se bave ovim studijama raste. Programi nastave diplomskih i postdiplomskih studija su, takoe, modernizovani i razmatraju nove bezbednosne paradig-
12
Na osnovu informacija pronaenih na internet prezentaciji Fakulteta politikih nauka Univerziteta u Beogradu, po zavretku doktorskih studija studenti imaju proseno 43,7 godina. Izvor: http://www.fpn.bg.ac.yu/pages/p _id1/d_p1.html Dord Savil (George Savile)
13 14
Samo je Fakultet bezbednosti izdao 130 magistarskih i 40 doktorskih diploma. www.fb.bg.ac.yu Izuzetak koji ovo potvruje je Ljudska bezbednost, asopis koji je objavljen 2003. godine u saradnji sa Fakultetom bezbednosnih studija i do sada je tampano svega dva broja. Izvor: http://www.fb.bg.ac.yu/srp/izdav astvo/casopisi.php accessed 18 June 2006 tavie, od kada je urnal osnovan, samo je jednom recenziran u nekoj meunarodnoj publikaciji. Videti: google scholar search i Liotta, Through the looking glass Security Dialogue, Vol. 36, No. 1, 49-70 (2005)
15
60
me. Vetine pisanja i prezentovanja uvedene su kao dodatak prethodnoj metodologiji upamti-sve-to-moe. Meutim, ukoliko se udubimo u problematiku, moemo videti da nastavni programi nisu usavreni. Na primer, nastavni program specijalizovanih studija globalne i nacionalne bezbednosti na Fakultetu politikih nauka uglavnom se bavi reformom sektora bezbednosti. Drugim reima, meunarodni i globalni aspekti pokriveni su samo da bi bio stvoren ambijent za studiranje pomenutih reformi, a nisu osmiljeni kao predmeti koje vredi studirati same po sebi. Ova situacija postaje razumljiva kada u obzir uzmemo probleme sa kojima je srpska sociopolitika realnost trenutno suoena. Meutim, to ne mora da znai da bi trebalo zanemariti globalne i meunarodne aspekte bezbednosti. Ako e Srbija ikada znaajno doprinositi regionalnoj, globalnoj bezbednosti i meunarodnim operacijama, putem NATO, UN ili ESDP (Evropska bezbednosna i odbrambena politika), bie joj potrebni strunjaci koji su u stanju da shvate i one aspekte bezbednosti koji nisu iskljuivo u vezi sa reformom sektora bezbednosti. Na kraju, mogue je ukazati na gotovo potpuni nedostatak regionalnih studija na fakultetima. Jedan od retkih izuzetaka je skoro osnovani Centar za studije SAD na Fakultetu politikih nauka. Ovo je, donekle, posledica toga to je nakon zavretka Hladnog rata geopolitika postala manje relevantna. I pored toga, ne mora da znai da, ako je geografija izgubila na znaaju, regionalne studije nemaju vie ta da doprinesu studijama bezbednosti. (3) Nedostatak nezavisnih centara znanja Na kraju, treu manu nae obrazovne infrastrukture predstavlja nedostatak pluralizma nezavisnih izvora znanja i analize. Piter Has, koji je prouavao uticaj naunih i epistemolokih zajednica na donoenje politikih odluka, tvrdi da nauka moe da bude znaajna samo ukoliko se razvija u sredini koja je zatiena od politike, uz uslov da u toj sredini postoji pluralizam izvora znanja.16 Na Univerzitetu u Beogradu postoji jasno preklapanje centara moi, kao to je to, na primer, sluaj kada su u pitanju Bezbednosno informativna agencija i akademska zajednica.
Peter Haas, When does power listen to truth? A constructivist approach to the policy process, Journal of European Public Policy 11, no. 4, .2004
16
61
BZB
Moje miljenje je da ovaj odnos moe da bude zdrav jedino ukoliko je prisustvo praktiara bezbednosti transparentno i ukoliko je njihovo znanje direktno preneto studentima. Ako je prisustvo praktiara bezbednosti nejasno, onda njihova uloga poinje vie da lii na obezbeivanje studija, nego na studiranje bezbednosti. Skriveno preklapanje centara moi i prosvete tetno je za i principe demokratije i za principe univerziteta. Takoe, to kodi naunim i istraivakim dostignuima u studijama bezbednosti. Zakljuak bi bio da je trite ideja o bezbednosti nerazvijeno i da bezbednosna praksa trpi nedostatak naune analize visokog kvaliteta, zato to izvori znanja nisu autonomni. Zakljuak U ovom radu izloili smo stav o tome da zbir kljunih mana spreava obrazovni sistem da pripremi novu generaciju strunjaka za bezbednost. Neki od problema vezani su za opti sistem obrazovanja, dok su drugi vezani samo za studije bezbednosti. Kvalitet nastave je u boljem stanju nego to je kvalitet istraivakog rada. Na kraju, nejasno preklapanje kadrova koji istovremeno predaju i istrauju bezbednosne teme na Univerzitetu i koji skriveno praktikuju bezbednost u informativnim agencijama, ne pomae nam u tome da navedeni problemi budu reeni. tavie, samo ukoliko postoji pluralizam nezavisnih centara znanja moe biti voena zdrava diskusija i moe biti unapreivano znanje. Preveo sa engleskog na srpski jezik Ivan Kovanovi
62
Potreba postojanja nove generacije specijalista za bezbednost Beogradska kola za studije bezbednosti1
Jasmina Glii2
UDK: 351.74:371; 378.6:351.74(497.11)
Saetak O pravu graana da kontroliu oruane snage u demokratskom drutvu dosta se diskutuje u literaturi o demokratskom upravljanju sektorom bezbednosti. Nedostatak iskustva, i razumevanja bezbednosnih pitanja, kao i nedovoljna zainteresovanost za njih indetifikovani su kao prepreke. Meutim, i obim znanja i odgovornost koji su potrebni za pruanje obrazovanja predstavljaju zapostavljene istraivake teme. U ovom radu postoji tvrdnja da potrebni nivo znanja zavisi od uloge koju graanin u demokratskom drutvu moe imati, odnosno zavisi od toga da li je on profesionalac, lan zakonodavnog tela ili obian graanin, tj. pripadnik civilnog drutva. O potrebi postojanja nove generacije specijalista za bezbednost u postkomunistikim dravama bie rei u prvom delu rada. Drugi deo bavi se nainom na koji jedna od organizacija civilnog drutva u Srbiji zadovoljava ove potrebe, tanije predstavljen je menadment Beogradske kole za studije bezbednosti na poetku njenog rada. Kljune rei: bezbednosna edukacija, civilno drutvo, Srbija, demokratsko upravljanje oruanim snagama. Uvod Odgovornost graana da se sami obrazuju o pitanjima vezanim za odbranu i vojnu kulturu predstavlja sr civilno-vojnih odnosa baziranih na principima liberalne demokratije. Ovo se, pre svega, odnosi na civilne voe3, ali moe biti primenjeno i na itavo drutvo. U veem delu literature koja se bavi civilno-vojnim pitanjima velika panja posveena je ovlaenjima koja treba da budu data graanima u demokratiji, kao i nainima us-
1 Delovi ovog rada bili su prezen-
tovani na okruglom stolu odranom na temu Edukacija za bezbednost, Slovenaki dani politikologa, Portoro, 2006. godine
2 U vreme kada je ovaj tekst nastao autor je bio doktorant na Fakultetu politikih nauka u Beogradu i zamenik direktora Beogradske kole za studije bezbednosti, CCVO 3 Joseph S. Nye, Jr., Epilogue: The Liberal Tradition, u: CivilMilitary Relations and Democracy, ur. Larry Diamond and Marc F. Plattner Baltimore: Johns Hopkins University Press, 1996.
63
BZB
postavljanja kontrole i ravnotee izmeu civilne i vojne oblasti. Ovaj tekst trebalo bi da inspirie detaljnije istraivanje konkretnog znanja i vetine koji su potrebni za izvravanje ovih ovlaenja. U prvom delu teksta razmatrana je potreba postojanja novih generacija specijalista za bezbednost, a posebna panja posveena je problemima sa kojima se postkomunistike drave suoavaju. U drugom delu teksta prezentovan je specifian nain na koji se nevladine organizacije u Srbiji suoavaju sa postojanjem ove potrebe. To je uinjeno prezentovanjem rada Beogradske kole za studije bezbednosti (BSB), koja predstavlja novoosnovanu istraivaku jedinicu Centra za civilno-vojne odnose. U zakljuni razmatranjima uopteno su izloeni izgledi ovog nastojanja, pri emu su u obzir uzeta ogranienja ovog projekta i kratak period postojanja i rada BSB.
4 Za kratak pregled moderne teoretske debate pogledati: Glii, Jasmina, Demokratska civilna kontrola oruanih snaga, 2. 11. 2005. godine, Internet, http://www.ccmrbg.org/analize/rec/word58.ht m. 5 isto kao to je tekst Carnovalo-Simona korien kao osnovni instrument za merenje statusa demokratske kontrole oruanih snaga u srednjoistonim evropskim dravama, koje tee NATO lanstvu. 6isto
Potreba postojanja odreenog nivoa strunosti u oblasti bezbednosti Koncept demokratske civilne kontrole oruanih snaga preporuen je kao poeljan model raspodele moi izmeu civilne i vojne sfere, koja bi trebalo da postoji u demokratskom drutvu na kraju dvadesetog veka. U mnogobrojnoj literaturi obraene su, manje ili vie detaljno, odgovornosti zakonodavne i izvrne vlasti4. Na osnovu toga stvorene su razliite tipologije aktera, njihovih uloga i procedura koje oni treba da prate. Liste standarda koje bi trebalo da potuju ef drave, lanovi parlamenta, kao i komiteti odbrane i bezbednosti i pojedinani ministri, mogu varirati i kretati se u rasponu od merila5 praktine politike do kompleksnih matrica koje su izradili istraivai6. Meutim, nijedna od ovih studija nije se posebno bavila sledeim pitanjima: (1) koja je vrsta znanja i vetina potrebna da bi ove dunosti mogle biti ispunjene na kompetentan i profesionalan nain i (2) ko treba da bude odgovoran za sticanje, stvaranje i irenje eljenog znanja o bezbednosti7. Odgovor na prvo pitanje moe biti dat na osnovu postojee literature. Naime, kurikulum za mnoge one koji uvaju uvare moe biti izveden na osnovu liste odgovornosti koju imaju izvrna i zakonodavna vlast. Meutim, oba ova pitanja ukazuju na mogunost daljeg istraivanja u ovoj oblasti.
kao to je koriena i matrica Aleksandra Lamberta. On ukazuje na vei broj indikatora koji su vani za evaluaciju situacije u bilo kojoj specifinoj dravi, ukljuujui u to preko sto individualnih kriterijuma, klasifikovanih u petnaest kategorija. Od 29 poglavlja jedinstvenog materijala namenjenog parlamentarcima, samo jedno sadri sugestije vezane za poboljavanje bezbednosne ekspertize lanova parlamenta. Pogledaj: Born, Hans, ur. Parliamentary Oversight of the Security Sector, Interparliamentary Union and Geneva Centre for DCAF, 2003
64
Debatu koja se vodila povodom pitanja kako obezbediti to da vojne snage budu podreene demokratski izabranim vlastima zamenila je poslednjih godina rasprava o tome kako da oni koji su zvanino zadueni za kontrolu nasilja postanu odgovorni i graanima8. Stoga se model demokratske civilne kontrole razvio u koncept demokratskog upravljanja vojnim snagama. Posmatrano iz nae perspektive, ovo podrazumeva da je potrebno da javnost poseduje barem minimum znanja o bezbednosnim pitanjima. Ovakav normativni zahtev suprotstavlja se tenedenciji da javnosti bude uskraena uloga u spoljnoj bezbednosnoj politici.9 Takoe, on je suprotan postojanju veoma nestabilnog javnog mnjenja10, kao i skepticizmu povodom stava masovne javnosti koja nije dovoljno ni zainteresovana, a ni informisana o ovim pitanjima.11 Meutim, on je u saglasnosti sa obimnim istraivanjima koja dokazuju da je javno mnjenje u odnosu na bezbednosna pitanja veoma racionalno12 i koja identifikuju vezu koja postoji izmeu spoljnopolitikih stanovita i kljunih vrednosti pojedinaca13. Prilikom procenjivanja potrebe da javno mnjenje bude informisano o bezbednosnim pitanjima, ova otkria moraju biti uzeta u obzir. Takoe, prilikom ispitivanja najadekvatnijih naina informisanja javnosti u obzir bi trebalo da budu uzeti razliiti kognitivni stilovi pojedinaca, kao i strategije obrade informacija14, nivoi prethodno steenog znanja itd. Prethodna dva paragrafa pokazala su da postoji trenutna potreba da bude prikupljano, stvarano i ireno znanje, koje, zbog irenja civilnih krugova odgovornih za demokratsko upravljanje vojnim snagama, permanentno raste.15 Primereno je pretpostaviti to da se nivo potrebne ekspetize poveava zajedno sa poveavanjem odgovornosti koja je potrebna u procesu donoenja odluke. Uopteno reeno, civilne ciljne grupe16 koje imaju specifinu potrebu posedovanja znanja o pitanjima bezbednosti mogu biti locirane na: (a) makronivou profesionalci koji zauzimaju kljune pozicije u ministarstvu odbrane, ali i u ostalim sektorima u dravnoj birokratiji znaajnim za bezbednost (ministarstvo spoljnih poslova, finansike institucije itd.); (b) meunivou zakonodavci koji poloaj u kabinetu mogu zauzimati samo u odreeno vreme izmeu izbora i ija je panja usmerena na razna politika pitanja, a pitanje bezbednosti je samo jedno od mnogih i (c) mikronivou graani ije je ukljuivanje u razmatranje pitanja odbrane limitirano17, dok je njihovo interesovanje u jakoj i indikativnoj korelaciji sa stepenom
Forster, Anthony, Armed Forces and Society in Europe. Hampshire: Palgrave MacMillan, 2006. Rosenau, James N., prema: Powlick, Philip J. i Andrew Z. Katz, Defining the American Public Opinion/Foreign Policy Nexus, Mershon International Studies Review,1998 Almond, Gabriel A., Public Opinion and National Security Policy, The Public Opinion Qurterly, Vol. 20, No. 2 (Summer 1956), str. 376
10
11 Detaljnije u: Holsti, Ole R.,
Public Opinion and Foreign Policy: Challenges to the Almond-Lippman Consensus Mershon Series: Research Programs and Debates, International Studies Quarterly, Vol. 36, No. 4 (Dec. 1992), str. 439466
12 Page, Benjamin I. and Robert Y. Shapiro, The Rational Public: Fifty Years of Trends in Americans Policy Preferences, Chicago: University of Chicago Press, 1992. 13Hurwirtz, Jon; Peffley, Mark, How are Foreign Policy Attitudes Structured? A Hierarchical Model, The American Politicall Science Review, Vol. 81, No. 4 (Dec. 1987), str. 10991120 14Fiske, Lau and Smith 1990, Krosnick and Milburn 1990, McGraw and Pinney 1990, Sniderman, Brody and Tetlock 1991 15 O uobiajenim preduslovima, kao to su kraj Hladnog rata, brze promene u bezbednosnom okruenju, globalizacija, tehnoloki razvoj, irenje koncepta bezbednosti, nove uloge i misije vojske, nee biti rei u ovom radu. 16 Ova tipologija se delimino zasniva na tri oblasti koje Forster smatra odluujuim za osiguravanje odgovornosti oruanih snaga civilnim vlastima i drutvu, kao i na odgovornost civilnih vlasti drutvu, u smislu upravljanja i upotrebe oruanih snaga (Forster, 2006, p. 27) 17
Ibid., str. 36.
65
BZB
njihove edukacije18. Postavljanje hipoteze o slojevitosti i dosegu bezbednosne spremnosti svake grupe koja je pomenuta, kao i razmatranje brzine i metoda potrebnih za dostizanje te spremnosti prevazilazi okvire ovog rada. Meutim, raspon, vanost i jasne razlike izmeu ovih grupa mogu nam pokazati kako raste potreba za postojanje kritike, modernizovane i odgovorne analize bezbednosti (u najirem smislu znaenja tog pojma). Rezultat ove analize trebalo bi da bude dostavljen raznim telima i da bude prezentovan tako da bude moderan, pristupaan i prilagoen svakom korisniku. Potreba postojanja specijalista iz oblasti bezbednosti u postkomunistikim dravama Vanost znanja nikada ne moe biti prenaglaena kada se razmatra pitanje reforme sektora bezbednosti u postkomunistikim dravama. Nasleeni model je podrazumevao to da su ekonomska, politika i socijalna funkcija visoko militarizovane.19 Vojne snage u ovim dravama bile su:
prevelike, birokratizovane, politizovane, neefikasne i morale su da prou odreenu redukciju, reorganizaciju i racionalizaciju. Siromaenje lanova drutva dovelo je vojsku u nezavidnu ekonomsku situaciju, koja je neizbeno oslikavala moral i motivaciju vojske, tako da je veina vojnih snaga iskusila, a neke i dalje trpe, duboku institucionalnu krizu.20
18
Glii, Jasmina, Obavetenost graana o vojsci, u: Glii, Jasmina, Miroslav Hadi, Milorad Timoti i Jovanka Mati, Javnost Srbije i Crne Gore o reformi vojske, I VII krug. Beograd: Centar za civilno-vojne odnose 20032005
19 Detljnije u: Forster, Anthony, Timothy Edmunds and Andrew Cottey, un., Soldiers and Societies in Postcommunist Europe Hampshire: Palgrave Macmillan, 2003 20 Timoti, Milorad, Civilno-vojni odnosi i princip civilne kontrole, u: Hadi, Miroslav (ur.), Civilna kontzrola vojske i policije, str. 23 2000 21
Objanjenje i diskusija ponueni su u: Huntington, Samuel, P., Reforming CivilMilitary Relations", in: Diamond, Larry (ed), Civil-Military Relations and Democracy, str. 5 1996 Ibidem, p. 11
22 23
Diamond, Larry and Marc F. Platner, Introduction, xxvii 1996
Meutim, poreavi listu prepreka koje su nove demokratije morale da prebrode prilikom reformisanja civilno-vojnih odnosa, Huntington je ocenio da su civilno-vojni odnosi dramatian izuzetak neubedljivog dostignua demokratija u tako mnogo oblasti21. tavie, on daje argumente tvrdei da e budue probleme koji e nastati u civilno-vojnim odnosima u novim demokratijama verovatno izazvati civilno drutvo, a ne oruane snage22. Njegova upozorenja su prvenstveno zasnovana na neuspehu demokratskih vlada da promoviu ekonomski razvoj i odre mir i pravni poredak, kao i na postojanju nedovoljno jakih politikih institucija. Osim ovoga, Dejmond i Platner naglaavaju da je potreba postojanja odreenih kapaciteta odluujui faktor civilne nadmoi. Ovaj kapacitet obuhvata ne samo zakonom propisan autoritet, nego i znanje, razumevanje i iskustvo potrebno za to da odluke budu stvarno donesene23.
66
vojna snaga je prevelika za uslove mira, prepolitizovana i strukturirana u odnosu na etniku i religijsku pripradnost. Nedravne vojne formacije, () privatne vojne kompanije, kriminalne grupe i gerilski pokreti mogu postojati uporedo sa dravno-bezbednosnim strukturama oslabljenim korupcijom.26
24Forster 25
i saradnici, p. 39
Srbija predstavlja jedinstven sluaj u odnosu na vie aspekata o kojima nee biti diskutovano u ovom radu.27 Jedino emo naglasiti da se slabi demokratski kapaciteti postkonfliktne Srbije nalaze pred dvostrukim preprekama koje treba da prevaziu pokretai reformi u Srbiji. Oni dravu moraju osloboditi ratnog naslea i autokratije i stvoriti preduslove za nastanak i funkcionisanje demokratskog poretka.28 tavie, oni ne mogu prvo uraditi jednu, pa onda drugu stvar. Reforme sektora bezbednosti Srbije ocenjene su, stoga, kao mlitave, odnosno kao reforme koje su obavljene veoma sporo i nedosledno.29 Uloga specijalista za bezbednost Prethodno prikazano stanje vojnih snaga i drutva u starim, novim i u jo nedovrenim demokratijama ukazuje na rastue potrebe za postojanje civilnih eksperata u polju bezbednosti. Dalje istraivanje bi trebalo da jo preciznije kontstatuje to ko-
Bruneau, Thomas and Tollefson, Who Guards the Guardians and How University of Texas Press, 2006, str. 264
26 Caparini, Marina, Security Sector Reform and Post-Conflict Stabilisation: The Case of the Western Balkans, u: Bryden Alan i Heiner Hanngi (eds), Reform and Reconstruction of the Security Sector, Geneva Centre for the Democratic Control of Armed Forces, 2004 27 Detaljnije o tome videti: Hadi, 2000. and 2001; Caparini, 2004.
Miroslav, Distinguishing Seemingly the Same, October 21, 2005, Internet http://www.ccmr-bg.org/analize /rec/word57.htm, 5/18/2006 (2005)
29
28Hadi,
Glii, Jasmina, Sluggish Security Sector Reform in Serbia and Montenegro, rad prezentovan na: 62nd Rose-Roth Seminar, Tirana, april 2426, 2006. godine, dostupan na: http://www.ccmr-bg.org/analize /rec/word61.htm
67
Ove predviajue izjave dokazale su se kao istinite tokom analiza civilno-vojnih odnosa u evropskim dravama, obavljenim deceniju kasnije. One kritiki ukazuju na to da vanost efektivne demokratske kontrole vojnih snaga zavisi (ne samo od konstitucionalnog aranmana, strukture komandnih zakona i zakona odbrane) od odgovornosti i transparentnosti svakodnevnih praksi i interakcija na svim nivoima odnosa izmeu vojnih snaga i drutva24. Kao to bi Brunau i Tolefson to predstavili, problem je u detaljima i jedino e civili, razumevanjem ovih detalja, biti u mogunosti da sastave i odre institucije tako da one imaju centralnu ulogu u procesu kreiranja politike25. Drave u tranziciji koje su izale iz autoritarnih reima, ali i koje se bore sa ratnim nasleem, kao to su to draave Zapadnog Balkana moraju prilikom uspostavljanja demokratske kontrole i demokratske uprave vojnih snaga prevazii najtee izazove. Njihova tranzicija je odloena, razoreni su finansijski i ljudski resursi drave, a spoljni faktori imaju kljunu ulogu u rekonstrukciji sektora bezbednosti. Dok je ovaj sektor obino rasparan,
BZB
30 Bruneau, Thomas C. and Richard B. Goetze Jr., Ministries of Defence and Democratic Control, u: Bruneau, 2006, p. 94 31 Prema: Foster, 2006, pp. 2931 32 Bruneau, Thomas C. and Kenneth R. Dombrovski, Reforming intelligence: The Challenge of Control in New Democracies, u: Bruneau, 2006, str. 156
je bi potrebe trebalo da zadovolji nova generacija specijalista za bezbednost. Kako bi bile uoene mogue uloge istraivaa u ovom polju, trebalo bi razmotriti ta to oni mogu, a drugi istraivai ne mogu ili ne ele ili ne bi trebalo da postignu. U ovoj narativnoj analizi, sugestija bi bila koristiti peporuenu tipologiju ciljnih grupa. Doista, na makronivou je hitno potreban odreeni broj dobro edukovanih profesionalaca u izvrnoj grani vlasti. Neki analitiari sugeriu da bi mogui model bio taj da kao zamenik svakom odgovornom visoko rangiranom civilnom slubeniku unutar ministarstva (odbrane) bude postavljen vojni oficir, a da kao zamenik svakom visoko rangiranom vojnom oficiru unutar ministarstva bude postavljen civilni slubenik30. Na meunivou potrebna je dosta velika podrka koju bi pruili ekspertiza i istraivanje, to bi pomoglo neutralizovanju faktora koji koe zakonodavce da maksimiziraju uloge eksperata i istraivaa u demokratskom upravljanju vojnim snagama. Glavni faktori su nedostatak interesovanja parlamentaraca za pitanja iz oblasti odbrane, koji je retko uoen kao uslov graenja reputacije parlamenta; postojanje tradicije limitiranja primarnih zakonskih propisa donoenjem uredbi, dekreta (meki zakon); nedostatak vojnog iskustva i nepostojanje potrebne ekspertize, kao i ogranieno pristupanje relevantnim informacijama, koje je dodatno oteano i nedostatkom alternativnih izvora informacija.31 Na mikronivou, koristan podsetnik za delovanje moe biti izreka da je demokratija jak i zahtevan politiki sistem kako za elitu, tako i za prosenog graanina32. Ovo nas vraa na prvu tvrdnju u ovom tekstu graani imaju odgovornost da se sami edukuju o pitanjima vezanim za odbranu i vojnu kulturu. Uzimajui u obzir kompleksnost oblasti bezbednosti, kao i zatvorenost vojnih snaga za javno ispitivanje, moemo rei da je prosenom stanovniku potrebna sva mogua pomo da bi stekao potrebno znanje. To koji bi nivo znanja mogao biti smatran minimumom, sigurno bi zavisilo od uticaja koji odreena odluka ili odreena politika bezbednosna mera ima na pojedinca, drutvo i nacionalnu bezbednost. Uzimajui u obzir sve navedene nivoe, pokuaemo da stvorimo nacrt opte slike moguih uloga specijalista za bezbednost. Da bismo dobili sliku mikronivoa i meunivoa trebalo bi obezbediti kompletno istraivanje savremenih pitanja koja su relevantna za bezbednosnu politiku i politiku odbrane. U veini
68
sluajeva parlamentarci, kao ni proseni graani, nemaju vremena, elje ili kapaciteta da ispitaju, na primer, komparativna reenja kontrolisanja vanbudetskih fondova. Specijalisti za bezbednost bi trebalo da budu sposobni da definiu vane istraivake teme i da vre inteligente i aktuelne analize, priloene u formi pristupanoj korisnicima. Takoe, specijalisti za bezbednost bi trebalo da budu ukljueni u odravanje konstruktivnog interesovanja javnosti, kao i u odravanje izraajne debate o pitanjima bezbednosti. Ovo ne znai da bi ivot graana trebalo da bude preterano politizovan ili, dugaije reeno, da bi svakodnevne ivotne teme trebalo da budu sekuritizovane. Naprotiv, specijalisti za bezbednosti bi trebalo da uravnotee angaovanje medija u definisanju spoljne/bezbednosne politike, pa i da stvore protivteu takozvanom CNN efektu. U najboljem sluaju, oni bi trebalo da pronau motive drugaije od onih koje imaju mediji. Naime, mediji su esto voeni potrebom da dramatino prikazuju dogaaje, odnosno da trae dogaaje koji e privui i zadrati panju33. Meutim, nove generacije specijalista za bezbednost trebalo bi da koriste sve kapacitete koje mediji i nove informacione tehnologije mogu ponuditi kako bi doprli do ireg auditorijuma i odrali nivo njegove informisanosti. Specijalisti za bezbednost bi zakonodavcima, ali i prosenim graanima (kada nisu zaposleni unutar izvrne grane vlasti), trebalo da predstavljaju nezavisni, alternativni izvor informacija. Da bismo ovo jo jednom naglasili, rei emo da se nedostatak ovakvih izvora smatra posebno vanim onda kada je pristup relevantnim informacijama ogranien.34 Pored toga, specijalisti za bezbednost bi trebalo permanentno da pristupaju nivou demokratske kontrole/uprave u drutvu, oslanjajui se pri tome na modernizovane, primenljive standarde. Takoe, trebalo bi i da tee postavljanju takvih standarda. Ovim bi mogli da doprinesu daljem razvoju studija bezbednosti (prvenstveno obrazovanju edukatora), to je zadatak koji bi trebalo da izvre vladine i nevladine organizacije. Ovim zavravamo prikaz preliminarne liste (ni u kom pogledu kompletne liste) misija koje bi eksperti bezbednosti mogli da izvre, odnosno koje bi trebalo da izvre, a nadamo se da e to i uraditi. Stoga emo ovu listu ostaviti otvorenom za mogue kritike i dopune. Treba uzeti u obzir i to da ona obuhvata i speifine zadatke koje akteri na makronivou, meunivou i mikronivou nisu mogli ili nisu eleli da izvre.
33Howard,
Ross, The Medias Role in War and Peace Building, u Caparini, Marina (ur) Media in Security and Governance. Baden-Baden: BICC/DCAF 2004 Foster, 2006, str. 31.
34
69
BZB
Naposletku, predloiemo samo jednu ulogu koju ovi akteri ne bi trebalo da preuzmu na sebe. Oni ne bi trebalo da odreuju istraivake agende. Kada ovo kaemo, ne mislimo da strunjaci na izvrnom nivou ili parlament ne bi nikada trebalo da pripremaju analize odreenih interesnih pitanja, kao ni to da prilikom stvaranja pojedinanih/kolektivnih istraivakih strategija ne bi trebalo da budu uzeti u obzir javni pritisak ili poveano interesovanje za odreenu bezbednosnu temu. Sasvim smo suprotnog stava. Meutim, specijalisti za bezbednost najbolje e moi da ostvare prethodno spomenute funkcije ukoliko ne postoji nikakavo ogranienje koje mogu postaviti zakonodavna ili izvrna vlast, mediji, nevladine organizacije ili javnosti razvoja istraivake agende. Jednostavno reeno, ne bi trebalo da postoji istraivako pitanje koje je zabranjeno. Ovo je jedno od naela kojim se rukovode istaraivai i uprava Beogradske kole za studije bezbednosti, a koje e biti opisano u drugom delu teksta. Osnivanje Beogradske kole za studije bezbednosti Obrazovanje i specijalizacija graana za pitanja bezbednosti predstavlja vaan deo reforme sektora bezbednosti Srbije. Smatra se da u Srbiji nevladine organizacije mnogo vie truda ulau u ovo, nego to to ine institucije kojima upravlja drava.35 Beogradsku kolu za studije bezbednosti (BSB) osmislio je Centar za civilno-vojne odnose (CCVO), nevladina organizacija iz Beograda.36 Ovaj originalni projekat treba da doprinese razvoju studija bezbednosti i akademskom unareivanju mladih istraivaa u Srbiji. Takoe, treba da doprinosi misiji CCVO koji promovie javnost i odgovorno sudelovanje civilnog drutva u jaanju bezbednosti graana i drave na osnovu principa moderne demokratije i bezbednosne saradnje sa susednim dravama, kao i na osnovu principa integracije Srbije u evroatlantsku zajednicu.37 U ovom delu teksta bie detaljnije predstavljen menadment istraivanja i strategija ove jedinsvene grupe. Naposletku, bie rei o moguem efektu koji e rad ove kole imati na formiranje nove generacije specijalista za bezbednost u Srbiji. Beogradska kola studija bezbednosti osnovana je kao specijalna istraivaka jedinica u Centru za civilno-vojne odnose, na osnovu ideje predsednika Centra Miroslava Hadia. On je
35 Simi, Dragan, Uloga nauke u reformi sektora bezbednosti, prezentacija na konferenciji pod nazivom Uloga civilnog drutva u reformi sektora bezbednosti, Kanjia 2005 36 Potpune informacije dostupne na sajtu: www.ccmr-bg.org 37http://www.ccmr-bg.org/ onama/about.htm
70
formulisao sledee ciljeve: formiranje i treniranje mladih istraivaa za sistematski specifina i analitika istraivanja nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti; planiranje transfera savremenog znanja i iskustva; stimulacija razvoja teoretskog i empirijskog istraivanja; doprinos kvalifikovanoj javnoj debati o potrebama unutranje bezbednosti i o njenim kapacitetima; stimulacija breg angaovanja lokalnih istraivaa u meunarodnoj naunoj saradnji i istraivakim projektima, kao i lokalno istraivako umreavanje.38 Projekat je do detalja razraen u periodu decembarjanuar 2004/2005. godine.39 Tada je potpukovnik Brigt Har Voge (Brigt Harr Vaage), tadanji savetnik za odbranu i bezbednost ambasade Kraljevine Norveke u Beogradu, rekao da postoji mogunost da Kraljevina Norveka, u sklopu svog substancijalnog doprinosa reformi sektora bezbednosti u Srbiji, podri ovu inicijativu. kola je otvorena u januaru 2006. godine, zahvaljujui podrci Vlade Kraljevine Norveke i Balkanskog fonda za demokratiju. Zapoljava deset mladih istraivaa, izabranih nakon procedure dvomesene selekcije. Teei tome da istraivai budu razliitog profila, tim koji je vrio selekciju40 odluio je da bira aplikante koji su diplomci ili postdiplomci domaih i/ili inostranih univerziteta razliitih drutvenih nauka. Pored visoko postavljenih zahteva koji su se odnosili na uspeh i provere referenci, postavljena je i starosna granica (30 godina), a znanje engleskog jezika provereno je pismenim i usmenim putem. Uzimajui u obzir specifino visoke zahteve mesta istraivaa41, najvaniji instrumenti selekcije bili su analiziranje jednog rada i strukturirani intervju. Postavljeni nivo uslova prouzrokovao je to da se prijavi mali broj aplikanata, od kojih je izabrano deset.42 Veina ih je diplomirala na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Beogradu (njih pet, od kojih je etiri diplomiralo na Odeljenju meunarodnih odnosa, a jedan na odeljenju politikih nauka), dvoje je diplomiralo na Pravnom fakultetu (meu njima jedna magistratura na Institutu za mir i studije bezbednosti, Hamburg, Nemaka), jedan aplikant diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Odeljenje sociologije) i jedan je magistrirao Politiku na Univerzitetu La Sapienza u Rimu, Italija. Osnovan je meunarodni savetodavani odbor BSB koji ukljuuje i naunike vieg nivoa i eminentne eksperte iz oblasti bezbednosti43, kao i Nadzorni odbor koji nadgleda rad kole i predstavnicima donatora garantuje ispunjavanje zadatih ciljeva.
38
Izbor iz: Incubator, Aims, prema projektu dokumentacije, CCVO, Arhiva, 2004. godine Tim projekta CCVO ukljuuje predsednika Miroslava Hadia, tadanjeg finansijskog direktora CCVO Mihajla Cicmilovia (razraivanje pitanja finansijskog upravljanja) i tadanjeg direktora edukacije CCVO Jasminu Glii (razraivanje pitanja istrazivakog upravljanja).
39
40 Ukljuujui u to i Miroslava Hadia, direktora BSB, Milorada Timotia, projektnog koordinatora projekata u CCVO i Jasminu Glii, uz administrativnu podrku Maje Zari, sekretarice CCVO. 41
Ryan, Ann Marie and Tippins, Nancy T., Attracting and Selecting: What Psychological Research Tells Us, Human Resource Management, (Winter 2004), Vol. 43, No. 4, str. 305318
42 U odnosu na procenat nezaposlenih u Srbiji (20%), prijavilo se malo aplikanata, ukupno 76. Podaci izneti prema izvetaju Srpskog instituta za statistiku, Br. 100, godina. LVI, 20. 4. 2006. godine 43 Profesor Antoni Forster (Anthony Forster), ef Odeljenja za politiku Univerziteta u Bristolu, direktor Istraivakog centra Univerziteta u Bristolu, profesor politikih nauka i meunarodnih odnosa; dr Vladimir Bilandi, specijalni savetnik za mere jaanja poverenja i bezbednosti, Misija OEBS u Srbiji i Crnoj Gori; profesor dr Vladimir Goati, predsednik nevladine organizacije Transparentnost Srbija, Beograd; mr Ivan Vejvoda, izvrni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, Beograd; Miljenko Dereta, izvrni direktor Graanskih inicijativa, nevladine organizacije iz Beograda; Stole Urliksen (Stle Ulriksen), zamenik direktora Norvekog instituta za meunarodnu politiku, Oslo; ambasador dr Teodor Vinkler(Theodor H. Winkler), direktor enevskog centra za demokratsku kontrolu oruanih snaga; mr Milorad V. Timoti, jedan od osnivaa CCVO i koordinator projekata Centra za civilno-vojne odnose.
71
BZB
Proces rada u koli Beogradska kola za studije bezbednosti postala je originalna, istraivaka, akademska i edukativna institucija. U potrazi za nainom na koji moe postii ove ciljeve, uprava se najvie brinula oko toga: (1) kako da organizuje i strukturira vreme i posao istrazivaa, (2) kako da inspirie i stimulie istraivae, uzimajui u obzir to da je veina istraivaa na poetku svoje individualne karijere, (3) kako da nadgleda i evaluira efikasnost rada i (4) kako da natera istraivae da imaju uspeha u jednoj od najvanijih dunosti naunika, u objavljivanju radova.44 Odgovori na ova pitanja bie dati u sledea etiri dela teksta, prezentovanjem planova i ocenjivanjem postignutih rezultata. (1) Fleksibilno, ali dobro organizovano Uobiajeni istraivaki menadment45 u drutvenim naukama u civilnim institucijama u Srbiji krajem 20. veka i poetkom 21. veka bio je baziran na nedovoljno precizno definisanom radnom vremenu, nestandardizovanoj radnoj proceduri, loim uslovima rada i loim nepodsticajnim platama, pa je sve to je postignuto rezultat truda i entuzijazma pojedinaca ili manjih grupa.46 Istraivai Beogradske kole za studije bezbednosti rade standardnih 40 sati nedeljno, u odlinim uslovima (videti u nastavku teksta) i sa veoma dinaminom radnom agendom. Uvodne aktivnosti podrazumevaju Uvodnu nedelju, tokom koje lanovi CCVO prezentuju svoje prole i sadanje projekte, aktivnosti i rezultate. Ovo je organizovano kako bi istraivaima bilo lake da nau svoj nain i da se upoznaju sa radom CCVO, ali i da istovremeno bude izbegnuta bilo kakva disruptivna organizaciona reakcija47 koja bi mogla nastati poto broj novozaposlenih prevazilazi broj stalno zaposlenih u Centru. Tokom Uvodnog meseca, odravaju se grupne i pojedinane diskusije sa istraivaima na kojima oni izlau svoja oekivanja, ideje i predloge. Ovo je, takoe, za istraivae bila mogunost da odaberu svoju oblast istraivanja. Oblast istraivanja bila je na osnovu projekata podeljena na pet iroko definisanih oblasti.48 Uvodna predavanja Miroslava Haia i Jasmine Glii pratile su radionice u okviru kojih su istraivai uili kako da dou do digitalnih naunih i istraivakih izvora.49 U toku ovog perioda

44 Glii, Jasmina, Prezentacija BSB projekta , Donors Conference at the OSCE Mission to Serbia, 5. 9. 2006. 45ukoliko 46
on uopte postoji
Lino iskustvo nekolicine istraivaa, do kojih je autor doao tokom privatnih razgovora. Izostavljeni su imena i detalji kako bi bila sauvana njihova privatnosti.
47Baum,
A. C. Joel, Singh, V. Jitendra, Dynamics of Organizational Responses to Competition, Social Forces, Vol. 74, No. 4, (June 1996), pp. 12611297 Evroatlantska bezbednost, Bezbednosni profil Jugoistone Evrope i Zapadnog Balkana, Reforma sektora bezbednosti SCG, Bezbednost i drutveni razvoj, kao i Javni nadzor nad sektorom bezbednosti Srbije i Crne Gore Predavanje Biljane Kosanovi, upravnika programa Narodne biblioteke Srbije.
48
49
72
istrazivai su se sastajali sa svojim komentorima, eminentnim viim nauni radnici iz oblasti bezbednosti koji su dolazili iz Ljubljane, Skoplja i Zagreba.50 Oni su drali uvodna predavanja, a zatim sa istraivaima diskutovali o pojedinanim istraivakim planovima i o optoj strategiji kole. Svi istraivai odrali su svoje predavanje, koje je bilo organizovano samo za lanove kole, kako bi predstavili glavnu temu svog interesovanja i/ili svojih prethodnih radova. Veliki deo vremena i energije u prva tri meseca bio je uloen u stvaranje baze podataka o bezbednosti (konkretan proizvod kole, koji sadri dokumente vezane za bezbednost), obezbeivanje materijala, stvaranje mapa, prikupljanja vesti i ostalih razliitih tekstova. Lista tema obuhvatala je i teme koje se odnose na susedne drave, ukljuujui u to i G8 drave, meunarodne organizacije, istraivake institucije, univerzitete, istraivake centre, nevladine organizacije itd. Regularne aktivnosti su podrazumevale i procese sastavljanja liste knjiga koje su istraivai predloili i koje bi trebalo da budu nabavljene, poto je CCVO/BSB poela osnivanje strune biblioteke o bezbednosti. Redovno su aurirane i veb-stranice BSB koje se nalaze na sajtu CCVO. Tano ustanovljen program gostujuih predavanja sainjen je tako da bude prilagoen razliitim potrebama strategije kole. Vii nauni radnici nudili su istraivaima uvid u skoranje studije, mlai su istraivaima pokazali svoje istraivake metode, dok su praktiari uspostavili vezu sa aktuelnim temama koje se bave problemima sektora bezbednosti. Zajedno sa predavanjima lokalnih politikih donosilaca odluka i vanih inostranih gostiju (26 posetilaca u prvih 36 nedelja rada kole), oekivano je da e program predavanja dodatno uticati na to da bude ostvarena specifina kombinacija samopouzdanja i skromnosti51, koja bi mogla da bude osnova za nove generacije specijalista bezbednosti u Srbiji. (2) Sve moe biti dovedeno u pitanje Slian efekat oekivan je i od Power lunch programa. Ovaj program podrazumeva odravanje planiranih neformalnih sastanaka sa posebno izabranim politiarima ili predstavnicima NVO, kao i sa zanimljivim lanovima istraivakih centara lokalnih i stranih posebno onih koji su povezani sa sektorom
50
Profesor Biljana Vankovska, Filozofski fakultet, Institut za odbrambene i mirovne studije, Skoplje, lan Upravnog odbora Makedonskog helsinkog komiteta; profesor dr Marjan Malei, Fakultet drutvenih nauka, Univerzitet u Ljubljani, direktor Centra za istraivanje odbrane, koordinator poslediplomskih studija; profesor Ljubica Jelui, Fakultet drutvenih nauka, Univerzitet u Ljubljani, direktor projekta Slovenaka vojska u mirovnim operacijama; profesor Sinia Tatalovi, Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Zagrebu, vanredni profesor i gostujui predava na Fakultetu drutvenih nauka, Univerzitet u Ljubljani.
51 Mearsheimer, John J., The Aims of Education, Philosophy and Literature, Vol. 22, No. 1 April 1998, 135157
73
BZB
52
Zahvaljujui pukovniku Simon Vandeleur, ataeu odbrane ambasade Velike Britanije u Beogradu.
53 To je bila prva studijska poseta jedne NVO Ministarstvu u njegovoj istoriji.
bezbednosti. Oekuje se da ovi neformalni i zanimljivi sastanci mogu motivisati istraivae i uticati na to da oforme kritiki prilaz svetu praktine politike. Do sada je odran jedan od planiranih est dogaaja.52 Program pod nazivom Going out osmiljen je kako bi obezbedio to da istraivai posete glavne vladine institucije i NVO, koje su vazane za sektor bezbednosti. Glavna ideja je da istraivaima bude omogueno da uu na zadnja vrata i da sa visokim slubenicima razgovaraju iza zatvorenih vrata. U okviru ovog programa, istraivai su posetili Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore53, a prezentacije eksperata odrane su tom prilikom u sektoru za politiku odbrane, u sektoru ljudskih resursa, u Upravi za odnose sa javnou, kao i u Centru za mirovne operacije i u Vojnoj akademiji. Dogovorena poseta Narodnoj skuptini Srbije (Odbor za odbranu i bezbednost) trenutno je odloena zbog organizacionih promena koje su se desile posle raspada dravne unije. Studijska poseta enevskom centru za demokratsku kontrolu oruanih snaga planirana je za septembar 2006. godine i ona bi istraivaima trebalo da prui detaljan uvid u aktivnosti ove institucije i njihova poslednja istraivanja. Program Deep to the topic trebalo bi da omogui odravanje niza zatvorenih sastanaka sa spoljnim gostima koji bi tom prilikom trebalo da govore o vruim bezbednosnim pitanjima. Prvenstvo e biti dato politiarima koji su spremni da govore nezvanino ili visoko rangiranim medijskim analitiarima, dok e najveu ulogu imati iskusni istrazivai vieg nivoa koji bi tom prilikom usmeravali i vodili diskusiju. Ovaj program bi trebalo da bude veba koja istraivaima pokazuje to kako drutvena pitanja mogu biti transformisana u nauna pitanja i istraivake teme. Debate u okviru kole odravaju se svakog meseca, u formi radionice za itanje. Tada se istraivai sastaju i diskutuju o materiji koja je znaajna za sve istraivae. Diskusija obuhvata razgovor o osnovnim tekstovima koji govore o konceptima bezbednosti ili o meunarodnim odnosima i meunarodnoj bezbednosti, ali obuhvata i razgovor o specifinim temama, kao to je, na primer, tema koja govori o ciljevima edukacije. Ovi ciljevi bili su prilagoavani prilikom procesa pripremanja regionalnih konferencija o studijama bezbednosti, o kojima e kasnije biti rei. Odravanje ovih debata dokazalo je da one predstavljaju vaan deo grupnog rada, koji je prvenstveno namenjen
74
razmeni stavova i razumevanju tema o kojima se diskutuje. Istovremeno, ove debate predstavljaju mesto na kome se razvijaju pojedinani talenti za usmenu prezantaciju, na kome se veba disciplinovano i jasno, nauno i logiko izraavanje o odreenim pitanjima i na kome se podstie razvijanje uravnoteenog i kultivisanog stila debate. (3) Dobijati i davati U Beogradskoj koli za studije bezbednosti postoje odlini uslovi rada, to je posebno uoljivo kada ih uporedimo sa uslovima koji postoje u ostalim lokalnim institucijama slinog ili istog tipa. Pored toga to ima svakodnevni i individualno napravljen plan rada, svaki istraiva opremljen je prethodno opisanim istraivakim softverom, poseduje lini kompjuter54, ima neogranieni pristup Internetu, kao i pristup akademskim urnalima, koji mu je omoguen posredstvom Narodne biblioteke Srbije. Poto se od kole oekuje da iznedri visoko kvalitetne proizvode, o kojima e biti rei kasnije, od fundamentalnog znaaja je i proces nadgledanja i evaluacije efikasnosti rada i napredovanja istraivaa. Imajui u vidu originalni program kole i njen jedinstven proces, evaluacija njenog rada mora biti specifino osmiljena. Svi istraivai moraju redovno da predaju mesene izvetaje, koji e zatim biti analizirani i upotrebljeni kao osnova za pravljenje mesenih saetaka. Upravni odbor odrava sa istraivaima redovne mesene grupne i pojedinane diskusije. Posle perioda od est meseci rada kole, napravljen je pregled pojedinanog doprinosa i napredovanja istraivaa. Upravni odbor doao je do zakljuka da dva istraivaa nisu dostigla projektovanu normu istraivakih aktivnosti i rezultata, te je njihov ugovor bio prekinut. Jedan istraiva napustio je kolu samoinicijativno, naglaavajui da je obim posla prevelik.55 U BSB kontrolisan je svaki poduhvat zasebno. Na primer, kontrolisano je to kakav je bio doprinos bazi podataka o bezbednosti56, koje su prve lanke istraivai napisali, kakvo je njihovo uestvovanje u konferencijama, kakav je kvalitet njihovog rada u radionicama za itanje itd. Posebno je paljivo nadgledan akademski napredak i do sada se pokazalo da je zadovoljavajui. Jedan istraiva trebalo bi da do kraja 2006. godine postane kandidat za sticanje titule
54 Za razliku od studenata na Vojnoj akademiji u Beogradu koji imaju etiri kompjutera sa pristupom Interenetu. Izneto prema podacima koji su dati tokom radionice na temu Developing Research Capability Serbia and Montenegro Ministry of Defence, koju je organizovao Deferson institut u Beogradu, 30. 1. 2005. 55
U proceduri regrutovanja istraivaa, BSB se odluila za headhunting. Ishod toga su dva magistra meunarodnih studija i jedan diplomirani psiholog sa specijalizacijom iz nacionalne i globalne bezbednosti. Uzrast grupe ostao je isti prosek godina 27.4, dok je odnos polova sada postao uravnoteen (50% istraivaa mukog i 50% istraivaa enskog pola).
56
Pored kvantitativnih kriterijuma, ocenjen je i kvalitet, i to procenjivanjem strukture, saglasnosti sa instrukcijama i kreativnim solucijama, relevantnosti sakupljenih dokumenata, korisnosti dokumenata itd.
75
BZB
doktora, etiri istraivaa bi trebalo da postanu kandidati za sticanje titule magistra i da po mogustvu dobiju diplomu 2007. godine, a dva istraivaa bi u 2006. godini trebalo da upiu poslediplomske studije. U saglasnosti sa ugovorom, svi e prijaviti tezu na temu bezbednosti. (4) Objavi ili nestani
Kako nalae projekat, svi istraivai bi trebalo da napiu najmanje jedan akademski lanak, dva lanka za asopis kole Bezbednost Zapadnog Balkana(BZB), kao i jedan pregled knjige do kraja 2006. godine. Poseban projekat pod nazivom BSB kvartalni izvetaj predstavlja akademski projekat, dok je asopis sa nezavisnim urednitvom i dalje u fazi obezbeivanja fondova. Prvi broj asopisa Bezbednost Zapadnog Balkana57 objavljen je u julu 2006. godine. Prvobitno zamiljen kao meseno izdanje, a zatim kao dvomesena publikacija, asopis Bezbednost Zapadnog Balkana58 treba da nadgleda, analizira i obezbedi potpuniji uvid u sadanje bezbednosne procese u Srbiji. On donosi vesti i obuhvata reforme vojnih snaga, istrauje procese bezbednosti u Jugoistonoj Evropi i regionu Zapadnog Balkana i prati procese bezbednosne integracije. Posebno doprinosi novim istraivaima studija bezbednosti, ali i ve afirmisanim autorima. asopis je namenjen irem auditorijuma i, stoga, insistira na jednostavnom, ali ne uproenom prikazu, koji je dosta analitian. Pripreme za sprovoenje daljih aktivnosti kole, kao to su prevoenje i publikovanje, i dalje su u toku, dok e zbornici radova proizii iz konferencija o kojima e kasnije ukratko biti rei. Veb-sajt kole bie vaan za objavljivanje nalaza istraivanja. Dopiranje do regiona
57
Dostupno na http://www.ccmrbg.org/bsss/casopis/e-bezbednost_zap_balkana_no1.pdf
58
asopis je podrao NATO Sektor za javnu diplomatiju

59 Petrovi Jelena: Studije bezbednosti u obrazovanju policije, Popovi ore: Neakademsko obrazovanje u oblasti bezbednosti u Srbiji i Marko Savkovi: Akademski programi studija bezbednosti na Beogradskom univerzitetu
Prva konferencija koju je organizovala BSB bavila se pitanjem regionalnog razvoja studija bezbednosti na Zapadnom Balkanu. Nazvana je Mrea za sigurniji Balkan i odrana je od 22. do 24. juna 2006. godine, nakon to je bio otvaren poziv za radove mladih istraivaa (koji su ispod doktorskog nivoa) iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Srbije i Hrvatske. Tri izabrana rada napisali su istraivai59 BSB. Ova konferencija predstavlja prvo okupljanje u Srbiji koje se bavilo akademskim, neformalnim, edukativnim i istrivakim progra-
76
Dopiranje do zajednice i ire javnosti Povodom Dana Evrope, 9. maja 2006. godine, gosti BSB bili su uenici Prve beogradske gimnazije,,. Tom prilikom istraivai su odrali prezentacije62 kako bi podigli svest mladih ljudi o vanosti integracije drave u Evropu. Poevi od svog zvaninog otvaranja, 1. marta 2006. godine, BSB je svoje aktivnosti predstavila u brojnim novinskim lancima (14), najavama novinskih agencija (5), TV i radio izvetajima (8), kao i u veb-sajt dopisima (16). Na EXIT festivalu u Novom Sadu, 69. juna 2006. godine, istrazivai63 BSB davali su posetiocima tanda CCVO pravne savete o ispunjavanju vojne obaveze. Izazovi i prednosti Najvei izazov sa kojim se BSS suoila bio je nedovoljno poznavanje metodologije akademskog pisanja i nedostatak iskustva. Analiza rada istraivaa BSS u periodu prvih est meseci pokazala je da je jedan od glavnih problema nedovoljno metodoloko znanje i nedovoljna obuenost u oblasti upotrebe metodolokih tehnika, vetina i procedura. Kako bi ovaj problem bio reen, gostujui predavai odrali su nekoliko predavanja koja su se bavila metodolokim pitanjima. Osnovan je i ad hoc kurs samoobrazovanja, koji je pokrio osnovna pitanja
60 61
Filimonovi Miljan, Petrovi Jelena i Radoman Jelena Petrovi Jelena

62 63
Petrovi Jelena i Savkovi Marko Popovi ore
77
mima u oblasti studija bezbednosti na Zapadnom Balkanu. Veoma razoaravajue bilo je to to nijedan rad nije doao iz Albanije i Bosne i Hercegovine. Ocenjeno je da skup predstavlja vanu inicijativu za dalje umreavanje istraivanja i edukativnih centara koji se bave studijama bezbednosti. Za drugu konferenciju, koju je organizovao CCVO na temu Bezbednosna Saradnja u Zapadnom Balkanu (10-12. septembra 2006), radove na temu Regionalne bezbednosne inicijative u Jugoistonoj Evrope60 i Kako razviti autonomne procedure i instrumente za regionalno odrivu bezbednost61 pripremila su tri istraivaa kole. Bie objavljene zbirke radova sa obe ove konferencije. Pored toga, istraivai su uestvovali u dvadeset konferencija, okruglim stolovima i seminarima, koji su bili organizovani u Srbiji i van njenih granica, i tako uspostavili vane kontakte i inicirali nove naine saradnje.
BZB
64 Pokrivene oblasti ukljuuju sledee: strategija akademskog pisanja: pripremanje, izbor teme, disciplinovani prilaz, nauni i drutveni znaaj; struktura akademskog lanka: naslov, kljune rei, saetak, uvod, metode, rezultati, diskusija, reference, dodatak; nauni i popularnonauni stilovi; stanje nauke cilj, metode, izvori, problemi; doktorske i magistarske teze, logine greke u akademskom pisanju; disciplinovano i jasno razmiljanje; kreativno razmiljanje. 65
nastanka akademskog rada. Kurs je bio zasnovan na (1) pretpostavki da svaki diplomirani student treba samostalno da ui i na (2) pozitivnom iskustvu efikasnosti uenja/predavanja u manjim grupama. Istrazivai su bili podeljeni u timove koji su imali tri lana. Svaki od njih pripremio je metodoloku radionicu u kojoj su uestvovali ostali istraivai BSB. Materija o kojoj je bilo rei tokom ovih radionica bila je izdvojena iz naune literature, bazirana na praktinim primerima i koncentrisana na pitanja bezbednosti.64 Osmiljen je i projekat kursa koji je vezan za razvijenu metodologiju i planirano je da on bude realizovan u saradnji sa Univerzitetom u Bristolu, tanije sa odsekom Politike. Nedostatak sredstava za unapreivanje programa kole, kao to su na primer individualno studijsko putovanje, grupno studijsko putovanje, letnji seminari, predstavlja drugu prepreku, te se sredstva prikupljaju neprekidno i to predstavlja vrlo vanu aktivnost. Nestabilni finansijski status kole, kao jedne jedinice u nevladinoj organizaciji koja zavisi od donacija, moe predstavljati ozbiljnu prepreku, jer istraivae moe privui sigurnije radno mesto i oni mogu napustiti kolu. kola je dokazala da je u stvaranju i organizaciji kolskih poslova veoma dinamina.65 Ovo je znaajna prednost koju kola ima u odnosu na mnogo vee institucije, u kojima su procesi rada predmet duih procedura donoenja odluka.66 Ovo je i oekivano, s obzirom na nevladin status kole, koji omoguava nezavisnost prilikom odluivanja o izboru istraivakih tema i strategija. Naposletku, oekuje se da e dobro organizovana ali fleksibilna radna agenda, koja kao konsistentni obrazac ima direktnu komunikaciju u manjim grupama i koja ima svakodnevno kreirane i implementirane akademske tehnike samonapredovanja, proizvesti dobre rezultate u kratkom periodu. Izgledi U ovom trenutku nemogue je sa velikom sigurnou predvideti izglede BSB, kao ni uticaj koji ona moe imati na formiranje jezgra novih genercija specijalista za bezbednost u Srbiji. U najgorem sluaju, bie znaajno poboljane istraivake mogunosti CCVO. Ovakav razvoj moe biti vaan i sam po sebi, uzimajui u obzir to da je ova organizacija uspela da postigne zavidne rezultate67 iako nije imala veliki broj zaposlenih. Ovo

Meseni radni planovi kole BSB, Arhiv, 2006.
66 Pogledati, na primer, Pravni fakultet, Slubeni list Republiuke Srbije, Br, 21/02; ili: Statut Fakulteta politikuh nauka, Beograd 67
Detaljnije, pogledati deo: knjige, analize, rezultati na sajtu www.ccmr-bg.org
78
je bilo mogue ostvariti zahvaljujui umreavanju istraivaa spoljnim saradnicima. Primerno je oekivati da e jaanje kapaciteta CCVO ukljuivanjem posebno obrazovanih istraivaa predstavljati novu etapu u razvoju ove NVO. Shodno projektu, BSB nije osnovana samo da bi, tokom akademskog napredovanja svojih lanova, skupljala i proizvodila znanje o bezbednosti. Njena svrha je i da uloi znaajan trud kako bi naune informacije adekvatno stigle do ire javnosti. Prva iskustva (Dan Evrope i EXIT festival) dokazala su da istraivai mogu postati visoko kvalifikovani edukatori pre svega mlaih generacija, iji stil obrade informacija mogu lako savladati. Ovo e biti pogotovo vano prilikom proizvodnje publikacija i materijala koji e se emitovati u medijima, koji su koncipirani tako da privuku i informiu generacije Y. Moemo s pravom oekivati da e istraivai, u zavisnosti od svog akademskog napredovanja, nastaviti svoje karijere u institucujama visokog obrazovanja u Srbiji, kojima nedostaje strunost, literatura i ekspertiza za razvoj kvalitenih kurseva za studije bezbednosti.68 Najbolji mogui scenario daljeg rada CCVO doneo bi dugoronu samoodrivost ove organizacije kao nezavisne institucije, koja bi trajno doprinela javnom nadzoru sektora bezbednosti u Srbiji. Na kraju, razliitim mehanizmima (asopis kole, regionalno umreavanje), uticaj BSB moe se proiriti i izvan nacionalnih granica.69 Preveo sa engleskog na srpski jezik Vidak Aneli
68 Ejdus, Filip, Do Educational Infrastructures in Serbia Meet the Needs for New Generations of Security Specialists?, rad prezentovan na konferenciji pod nazivom Sigurnija mrea Balkana, koju su organizovali BSB/CCVO, Fruka gora, 2224. 6. 2006. 69
Prema izjavi predstavnika donatora, zahtev za osnivanje Beogradskog Centra za Studije Bezbednosti u Skoplju je vec primljen.
79
BZB
Obrazovanje i istraivanje u oblasti bezbednosti u Republici Hrvatskoj1

Ivana ii Ana Hrukovec
UDK: 378.6:355(497.5)"1975/..."
Saetak Sistem obrazovanja i istraivanja u oblasti bezbednosti u Hrvatskoj stalno se menjao u periodu od 1990. do 2006. godine, prolazei nekoliko razvojnih faza. U to vreme su se unutar hrvatskog odbrambenog sistema postepeno stvarali uslovi za formiranje sistema vojnog obrazovanja i istraivanja. Program KADET ukazuje na to da je Hrvatska odabrala sistem vojnog obrazovanja koji e predstavljati kombinaciju vojnog i civilnog obrazovanja. Promene koje su se odigrale na Fakultetu politikih nauka u Zagrebu predstavljaju osnovu za uspostavljanje modernih studija bezbednosti. To je neophodno zbog oigledne potrebe za postojanje takve vrste strunjaka, ne samo u sistemu odbrane i ostalim odeljenjima republike vlade, ve i van te oblasti (u Parlamentu, medijima, nevladinim organizacijama itd.) Kljune rei: poduavanje i istaivanje bezbednosnih pitanja, obrazovanje oficira, projekat KADET Studije odbrane i bezbednosti 19751994. Prvo istraivanje pitanja bezbednosti u Hrvatskoj realizovano je 1975. godine u okviru Studija odbrane i bezbednosti na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Zagrebu, na ijem je elu prvi bio dr Nedeljko Renduli. Ovo je bila posledica ideoloke pretpostavke da odbrana zemlje i politikog sistema ne predstavlja samo zadatak vojske ve i cele nacije, te da bi, stoga, obrazovanje strunjaka u toj oblasti trebalo biti povereno civilnim institucijama. Studije su ugaene 1992. godine zbog svoje povezanosti sa ideolokim konceptom odbrane i drutva, koji nije doveo do ideoloki proklamovane socijalizacije odbrane, ve je pretio da e Autori su studenti postdiplomskih studija Fakulteta politikih nauka u Zagrebu
Ova studija izraena je pod mentorstvom Sinie Tatalovia, profesora na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Zagrebu.
80
Obrazovanje i istraivanje u oblasti razvoja bezbednosti 19902000. Tokom rata devedesetih godina prolog veka, obrazovanje kadrova oruanih snaga bilo je organizovano u okviru Oruanih snaga osnivanjem Hrvatske vojne akademije i Centra za strateke studije, koji su funkcionisali u periodu izmeu 1992. i 1996. godine i bavili se pitanjima odbrane i bezbednosti. Institut za odbrambene studije osnovan je 1995. godine, a nakon gaenja Centra za strateke studije uspostavljen je Vojno-tehniki savet koji je, izmeu ostalog, u oblasti istraivanja bezbednosnih pitanja delovao u saradnji sa civilnim institucijama. Institut za odbrambene studije, istraivanje i razvoj poeo je sa radom 1997. godine i imao je izuzetno iroku koncepciju koja se bavi svim segmentima odbrane. Institut je, kao naslednik Vojno-tehnikog saveta, osnovan radi sprovoenja i realizacije primenjenog i razvojnog istraivanja. Pored realizacije sopstvenih istraivakih i razvojnih programa, Institut je realizaciju projekata obezbeivao koristei hrvatske naune i istraivake institucije. Na projektima Instituta bilo je angaovano oko 70% naunih radnika i istraivaa iz drugih institucija, uglavnom ininjera elektrotehnike ili mainske struke. Postojala je jasna saradnja sa Ministarstvom odbrane Republike Hrvatske i odborima Generaltaba Hrvatske vojske, koja je povezivala korisnika, klijenta i realizatora. Institut je predstavljao sredite naunog i istraivakog rada u Ministarstvu odbrane Republike Hrvatske i Generaltabu Hrvatske vojske. Mnogo toga je uinjeno u oblastima sistema navoenih projektila, rukovoenja ljudskim resursima, modeliranja
81
dovesti do militarizacije drutva. Meutim, ini se da odluka o tome da ovaj predmet bude ukinut nije bila bazirana iskljuivo na naunoj osnovi. Profesori FPN izneli su argumente o tome da su za dve decenije postojanja ove studije uveliko izgubile svoj prvobitni ideoloki karakter i da bi trebalo da budu transformisane u studije nacionalne bezbednosti (kurs ekvivalentan studijama bezbednosti u zapadnim demokratskim dravama). Ubrzo je postalo oigledno da postoji potreba za postojanju Studija nacionalne bezbednosti u demokratskim sistemima. Novim nastavnim planom i programom fakulteta ponovo su predviene ove studije, a predavai e biti diplomci Studija odbrane i zatite.
BZB
vojnih sukoba i analitike podrke rukovoenju sloenih organizacionih sistema. Institut je, stoga, imao veliki znaaj za kreiranje budue organizacije i voenje naunog i istraivakog rada i razvoja, kao i za obuku razliitih kadrova sa specifinim znanjem potrebnim za odbranu. Pretpostavljalo se da je opremljenost Instituta bila dovoljna za finansiranje vanih istraivanja i razvojnih i proizvodnih kapaciteta u periodu koji je predstojao. etrdeset mladih ljudi edukovanih za rad na Institutu, zaposleno je na Institutu. Od ideje o edukaciji odustalo se zbog nedostatka finansijskih sredstava. Institut i Odeljenje odbrane su 2002. godine transformisani u Institut za istraivanje i razvoj odbrambenih sistema koji se bavi tehnikim i prirodnim oblastima istraivanja. Socijalna komponenta istraivanja odbrambenog sistema potpala je pod nadlenost Uprave za odbrambenu politiku, u okviru koje je trebalo da bude uspostavljena Direkcija za odbrambena istraivanja. To, meutim, nikada nije realizovano. Ovakva situacija ukazivala je na to da je, u okviru sistema odbrane, naglasak stavljen na istraivanja u oblasti vojne tehnologije, dok su polja teoretskog istraivanja i analize sistema odbrane (na primer, strateke studije i slino) bila zanemarena. Promene na fakultetu politikih nauka posle 2001. godine Izmeu1995. i 2002. godine, predmeti pod nazivom Meunarodna bezbednost i Politika geografija i geopolitika bili su organizovani u okviru Smera A Meunarodna politika i diplomatija. Tokom 2001. godine, na Fakultetu politikih nauka ponovo je pokrenuta ideja o obrazovanju i istraivanju u oblasti bezbednosti, koji e biti deo dodiplomskih studija u okviru Smera B, pod nazivom Nacionalna bezbednost. Predmet pod nazivom Osnove nacionalne bezbednosti bio je organizovan na treoj godini u okviru Smera B radi izuavanja osnova nacionalne bezbednosti, procesa i mehanizama bezbednosti u drutvu i dravi, kao i osnova hrvatske nacionalne bezbednosti. Sadraj ovih predavanja inile su sledee teme: bezbednost pojam i sadraj, nacionalna bezbednost, nacionalne vrednosti, interesi i ciljevi, korelacija izmeu ljudskih prava i nacionalne bezbednosti, izvori i oblici pretnje nacionalnoj bezbednosti, sistemi nacionalne bezbednosti, bezbednosne institucije i procesi, kao i hrvatska nacionalna bezbednost.
82
Predmeti pod nazivom Politike nacionalne bezbednosti i Evropska bezbednost organizovani su na etvrtoj godini studija u okviru Smera B. Predmet Politike nacionalne bezbednosti bavi se prouavanjem faktora politika nacionalne bezbednosti, procesa uspostavljanja, razvoja i sprovoenja politika nacionalne bezbednosti, kao i hrvatskim politikama nacionalne bezbednosti. Sadraj ovog predmeta ukljuuje i razmatranje sledeih tema: mesto koje politike nacionalne bezbednosti imaju u okviru politikih nauka, uspostavljanje politika nacionalne bezbednosti radi razvoja, strategije nacionalne bezbednosti, vojne i odbrambene strategije, sprovoenje politika nacionalne bezbednosti, civilni i vojni odnosi, transparentnost sistema odbrane, kao i nacionalne bezbednosti. Predmet Evropska bezbednost bavi se istraivanjem evropskih modela bezbednosti, institucija evropske bezbednosti i procesa evropske bezbednosti. Sadraj ovog predmeta obuhvata sledee teme: analiza evropskog politikog prostora i osnova evropske bezbednosti, zajednike vrednosti, interesi i ciljevi, evropski Sever i Jug slinosti i razlike, evropski Istok i evropski Zapad svojstvene i zajednike karakteristike bezbednosne i odbrambene politike, evropska bezbednosna arhitektura, mirovne operacije u Evropi, hrvatska i evropska perspektiva u bezbednosnim i odbrambenim integracijama. Studije u oblasti bezbednosti organizovane su na etvrtoj godini studija u okviru Smera A pod nazivom Meunarodna politika i diplomatija. U okviru njega organizovan je predmet pod nazivom Nacionalna i meunarodna bezbednost, koji prouava sledee teme: fenomen nacionalne i meunarodne bezbednosti, bezbednost na nacionalnom dravnom nivou, bezbednost na meunarodnom nivou, regionalni i globalni pristup bezbednosti, konceptualno opredeljenje bezbednosti, proces institucionalizacije nacionalne i meunarodne bezbednosti, sistem svih oblika odbrane (nacionalna, preventivna, odvraajua, univerzalna, itd.), sistem meunarodne bezbednosti, regionalne bezbednosne organizacije i procesi, kao i hrvatska nacionalna bezbednost. Poslediplomske studije Do sprovoenja Bolonjske deklaracije, pitanja bezbednosti bila su izuavana u okviru tri dodiplomske studije: predmet Nacionalna i meunarodna bezbednost u okviru poslediplomskih studija Meunarodni odnosi, Uporedni sistemi nacionalne bez-
83
BZB
bednosti u okviru poslediplomskih studija Uporedna politika i Hrvatska nacionalna bezbednost u okviru poslediplomskih studija Hrvatski politiki sistem i upravljanje. Reorganizacija univerziteta koja se danas vri u skladu sa Bolonjskom deklaracijom podrazumeva organizovanje prelaznih doktorskih studija, od kojih e neke biti posveene pitanjima nacionalne bezbednosti. Tokom 2004. godine, usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o naunoj delatnosti i visokom obrazovanju. lan 25 ovog Zakona propisuje da Univerzitet moe organizovati poslediplomske specijalistike studije u trajanju od jedne do dve godine, nakon ega student stie zvanje specijaliste za odreenu oblast (spec.). Prema zahtevima ovog Zakona, stvoreno je pravno okruenje koje odgovara potrebama vojske i policije. Ovaj Zakon usvojen je da bi nivo obrazovanja bio podignut, i to sledeim mehanizmima: 1. Profesori moraju biti izabrani prema striktno regulisanim procedurama, to podrazumeva bavljenje naunim radom i mogunost stalnog reizbora. 2. Obrazovni program mora verifikovati Nacionalno nauno vee. Ukoliko bi Zakon bio sprovoen, to bi znailo da ne bi bilo internog izbora profesora. Izbor profesora bio bi verifikovan sistemom nacionalne verifikacije, a ne bi ga verifikovalo rukovodstvo. Nakon kolske 2006/2007. godine, nove poslediplomske studije bie uvrtene u novi reformisani poslediplomski nastavni plan i program, i to ukljuivanjem sledeih predmeta: Savremena bezbednosna politika, Kontrola sektora bezbednosti, Upravljanje krizama, Hrvatska u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi i Vojna i ratna istorija. Studenti e biti u obavezi da izaberu jedan predmet u okviru poslediplomskih studija Meunarodni odnosi, kao i jedan izborni predmet u okviru drugih poslediplomskih studija. Edukacija oficira u generaltabu oruanih snaga Profesionalno usavravanje oficira organizovano je tako da podrazumeva etiri nivoa obrazovanja: 1. Osnovna edukacija oficira 2. Via edukacija oficira 3. Komandno-tabna kola 4. Ratna kola.
84
Shematski prikaz Komande za zajedniko obrazovanje i obuku (ZZIO)
Komanda za zajedniko obrazovanje i obuku sprovodi zajedniku obuku i sticanje strunog vojnog znanja na viim nivoima (Komandno-tabna i ratna kola, Operativno-strategijski simulacijski centar i Via podoficirska kola), kao i specifinog znanja (strani jezici, vojno-diplomatsko obrazovanje). Sve grane Hrvatskih oruanih snaga imaju sopstvenu komandu za obuku i obrazovanje za posebnu obuku i edukaciju pojedinaca i jedinica.
Preuzeto sa: http://www. morh.hr/osrh/data/zzio_hr.html
85
Komanda za zajedniko obrazovanje i obuku (Zapovjednitvo za zdruenu izobrazbu i obuku ZZIO) organizovana je na nain na koji je zahtevano i nalazi se pod neposrednom komandom Generaltaba (Glavnog stoera). Prema strukturi upravnog i izvrnog dela, Komanda ima sledee osnovne zadatke: 2 sprovoenje prekogranine edukacije i obuke oficira i podoficira predlaganje i izrada zajednike doktrine OS uestvovanje u izradi jedinstvenih standarda i merila za edukaciju i obuku u OS izrada uputstava za edukaciju i obuku.
BZB
Razvojni model viih podoficirskih kola zasnovan je na odabiru najuspenijih i najkvalitetnijih vojnika, koji e biti upueni na kolovanje i unapreeni u podoficire. Nakon osnovne obuke, oni e biti upueni na specijalistiku obuku radi sticanja vetina i znanja o specifinim vojnim aktivnostima, a potom e biti rasporeeni u jedinicu. Nakon sticanja potrebnih vetina, znanja i iskustva, a na osnovu evaluacije uspeha koji e biti glavni kriterijum izbora, podoficiri postaju kvalifikovani za obuku i obrazovanje koje e stei na viim podoficirskim pozicijama. Pored redovne obuke, ovaj model ukljuuje i specijalistiku obuku za specifine vojne dunosti, kao i taktiko i tehniko osposobljavanje. Upotpunjeno je obrazovanjem koje e sticati na viim podoficirskim kolama, kao na najviem stepenu obrazovanja podoficira. Jedan od vanih prioriteta obuke i obrazovanja u Hrvatskim oruanim snagama jeste uenje stranih jezika. To predstavlja jedan od kljunih aspekata meusobne usklaenosti sa NATO, a realizuje ga kola stranih jezika. kola predvia uenje engleskog, nemakog i francuskog jezika, a postoje i asovi italijanskog jezika. asovi se odravaju u centralnoj koli u Zagrebu, kao i u dva odvojena odseka u Splitu i Osijeku. U okviru kole uspostavljen je i Centar za individualno uenje stranih jezika. kola stavlja naglasak na pripremu kandidata za kolovanje i obuku, kao i za uestvovanje u mirovnim operacijama u inostranstvu. Deo uenja stranih jezika obavlja se kolovanjem kadrova u inostranstvu.3 Projekat KADET U Hrvatskoj je visoko obrazovanje organizovano na fakultetima i viim kolama u okviru ili van univerziteta i dravnih fakulteta. Nastavni planovi i programi strukturirani su u skladu sa potrebama konkretnih profesija za koje se studenti koluju. Veina obrazovnih programa visokog kolstva strukturirano je u skladu sa sledeom raspodelom obrazovnih predmeta: zajedniki obavezni predmeti (60%), izborni predmeti (30%) i fakultativni predmeti (10%). Projekat KADET predstavlja model civilnog i vojnog kolovanja, koji predvia stipendije za kadete od prve godine kolovanja. kolovanje ukljuuje vojne i obrazovne module i vojnike kampove potrebne za obuku kadeta. Program kolovanja prilagoen je potrebama sva tri ogranka Oruanih snaga. Projekat KADET podrazumeva kolovanje studenata kadeta za potrebe sva tri ogranka Oruanih snaga (mornarica, avija-

3
Preuzeto sa: http://www. morh.hr/katalog/documents/O SCE%20WD99%20%20CROATIA%202006.pdf
86
cija i kopnene snage). Projekat kolovanja na civilnim fakultetima ustanovljen je radi postizanja transparentnosti i otvorenosti sistema. Cilj ovog programa je sticanje odgovarajue civilne diplome, koja bi oficirima pomogla da, nakon zavretka karijere u vojsci, izgrade civilne karijere. Projekat svim zainteresovanim kandidatima prua mogunost obrazovanja, u skladu sa potrebama Hrvatskih oruanih snaga, na civilnim fakultetima koji imaju primenjene vojne module4 (to je, iako jo uvek ne predstavlja deo obrazovanja kadeta, kvota specijalizovanih predmeta koje kadeti moraju pohaati umesto standardnih izbornih predmeta). Pri tome, smetaj i hrana bie im obezbeeni u okviru vojnih ustanova. Nakon sticanja diplome, kadeti postaju oficiri Oruanih snaga i bivaju rasporeeni na dunost u okviru Oruanih snaga. Kadeti su tokom studija smeteni u vojne objekte i pohaaju fakultet, ispunjavajui sve obaveze koje proistiu iz njihovog statusa redovnih studenata. Meutim, pored svih obaveza na fakultetu, studenti imaju obavezu i da pohaaju razne programe obuke koje organizuje vojska. Tokom letnjeg i zimskog raspusta odlaze u kampove u kojima moraju usvajati osnovne vojne vetine i znanja, te savladavaju vetine samoorijentacije, rukovanja i odravanja oruja, zatim vetine vojnike komunikacije, vetine ratovanja, komandne vetine, vetine upravljanja motornim vozilima, odnosno imaju fizike treninge i padobransku obuku, kao i obuku za skijanje i jedrenje (sve u zavisnosti od grane u pitanju). Projekat KADET realizuje se na Univerzitetu u Zagrebu i Univerzitetu u Splitu i ukljuuje mnoge fakultete.5 USLOVI za zainteresovane kandidate: mora imati hrvatsko dravljanstvo mora biti roen 1985. ili nakon te godine mora biti redovno upisan na 1. godinu studija mora ispunjavati psiholoke i medicinske kriterijume mora ispuniti bezbednosne zahteve mora pokazati odgovarajue rezultate na regrutaciji (samo za mukarce). Tokom kolovanja kadeta, Ministarstvo odbrane je u obavezi da im o svom troku obezbedi smetaj u vojnim objektima. Uslovi stanovanja kadeta moraju biti visokog kvaliteta i odgovarati standardima dobro opremljenih studentskih domova. Kadeti sa Univerziteta u Zagrebu smeteni su u rnomerecu, novoopremljenom objektu Hrvatske vojne kole, u bazi Lora. Svaki kadet ima svoju sobu i kompjuter.
4 Opti vojni modul sastoji se od 5 obaveznih predmeta (Vojna istorija, Uporedni odbrambeni sistemi, Upravlja-nje i smernice u organizaciji vojske, Vojna geografija, Vojna psihologija) i jednog izbornog predmeta (Savremeni sistemi ratovanja, Vojno pravo ili Vojna sociologija). 5 Spisak fakulteta Univerziteta u Zagrebu i Univerziteta u Splitu koji su ukljueni u Program KADET (na osnovu objavljenih slobodnih mesta u dnevnim novinama, 14. januara 2005).
I UNIVERZITET U ZAGREBU Fakultet mainstva i brodogradnje, Fakultet elektrotehnike i raunarstva, Hemijsko-tehnoloki fakultet, Ekonomski fakultet, Pravni fakultet, Prirodno-matematiki fakultet, (ininjerski smer matematika, fizika, geofizika, geologija), Geodetski fakultet, Graevinski fakultet, Saobraajni fakultet (smerovi saobraaj na putevima, potanski i telesaobraaj, vazduni saobraaj, aeronautika, vojni pilot), Prehrambeno-biotehnoloki fakultet, Filozofski fakultet Katedra za psihologiju i Katedra za informatike nauke, Fakultet politikih nauka, Katoliki teoloki fakultet II UNIVERZITET U SPLITU Pomorski fakultet, Fakultet elektrotehnike, mainstva i brodogradnje, Fakultet prirodno-matematikih nauka i kineziologije, Hemijskotehnoloki fakultet, Ekonomski fakultet, Katoliki teoloki fakultet
87
BZB
Ministarstvo odbrane prema kadetima ima i sledee ugo-vorne obaveze, te mora obezbediti: 4 organizovana obroka (doruak, ruak, uina, veera); gradski prevoz; prevoz do mesta prebivalita dva puta godinje; udbenike i pribor; sportsku opremu; korienje sportskih terena unutar vojnih objekata; mesenu stipendiju tokom celog kolovanja (stipendija je klasifikovana kao budua plata, s obzirom na to da Ministarstvo odbrane, kao telo koje obezbeuje stipendije, Ugovorom o stipendijama obavezuje kadete da nakon sticanja diplome rade za Ministarstvo). Nakon osnovne oficirske obuke (svi kadeti su u obavezi da pohaaju obuku za oficire nakon sticanja diplome) svaki kadet, u skladu sa granom i profesijom, dobija in porunika i biva rasporeen na osnovnu oficirsku dunost kao porunik. Kao oficir, on par godina obavlja dunost komandira voda, nakon ega prelazi na vii nivo vojne obuke. Prema ovom modelu, on stvara uslove za nastavljanje profesionalnog usavravanja, to podrazumeva da treba da uskladi obavljanje svojih profesionalnih dunosti sa obrazovanjem za izvravanje dunosti vieg ranga. Jednu od prednosti oficirske karijere, ali i jak motivacioni faktor, predstavlja postojanje velike mogunosti za dalje obrazovanje i usavravanje, ukljuujui u to i rad u inostranstvu. Hrvatska e, kao kandidat za ulanjenje u NATO, imati na raspolaganju razliita mesta i pozicije unutar NATO komande, regionalnih tabova, vojnih misija u stranim zemljama i slino. Nakon primarnog obrazovanja steenog u okviru Projekta KADET, kadeti, kao i ostali pripadnici Ministarstva odbrane i Hrvatske vojske, imaju pravo i obavezu da idu na razliite vrste specijalizacije, pohaajui razne forme vojnog i civilnog obrazovanja u Hrvatskoj i u inostranstvu. Ovo im otvara mogunosti za profesionalno usavravanje, odnosno unapreenje. Kada je u pitanju smetaj kadeta, treba rei da oni imaju podjednake mogunosti, kao i ostali pripadnici Hrvatske vojske, da sebi smetaj obezbede uzimanjem povoljnih kredita, dobijanjem slubenih stanova itd. Otpoinjanjem sistematskog obrazovanja studenata za potrebe Hrvatske vojske konano e biti razreena dilema povodom toga da li Hrvatskoj treba vojna akademija. ini se da je Hrvatska odustala od takvog vida vojnog obrazovanja. Na Kreimirovom trgu postoji opte miljenje da bi vojna akademija, na kojoj bi bili obrazovani samo profesionalni vojnici, dodatno opteretila vojni budet, kao i da bi njeni polaznici bili lieni druge vrste sticanja civilnog znanja i strunosti.
88
Ministarstvo odbrane objavilo je konkurs za dobijanje stipendije za studente 1. godine dodiplomskih studija po Projektu KADET za kolsku 2006/2007. godinu. U skladu sa potrebama Ministarstva odbrane i Hrvatske vojske, Ministarstvo odbrane e ove godine primiti najvie 70 kandidata za Projekat KADET. Svi koji budu izabrali da pohaaju navedenih 6 predmeta na Univerzitetu u Zagrebu ili Univerzitetu u Splitu imaju pravo da konkuriu za dobijanje ove stipendije. Kandidati koji budu primljeni u program stipendiranja bie 4. generacija studenata u okviru Projekta KADET, to podrazumeva da e imati obezbeen smetaj, hranu, udbenike i finansijsku pomo Ministarstva odbrane. Korisnik stipendije potpisae ugovor i Ministarstvo odbrane e ga osloboditi vojne obaveze. Za uzvrat, kadet je u obavezi da u vojnoj slubi ostane tokom perioda koji je dva puta dui od perioda kolovanja (osam do deset godina). Prema nekim procenama, za trokove stanovanja i kolovanja jednog kadeta iz vojnog budeta odvaja se oko 40.000 evra. Kadet e nakon zavretka kolovanja stupiti u Hrvatsku vojsku sa inom porunika i fakultetskom diplomom. Pored mogunosti da budu unapreeni sve do ina generala, kadeti lako mogu, zahvaljujui civilnoj diplomi koju su stekli, nai zaposlenje i unutar civilnog sistema. Zainteresovanost za vojno obrazovanje Prema trenutnoj anketi8 koja se nalazi na zvaninim Internet stranama Ministarstva odbrane, 67% korisnika Interneta zainteresovano je za dobijanje vojne stipendije za civilno obrazovanje. Ideja Ministarstva odbrane je da davanjem stipendija za vojno (Projekat KADET) i civilno obrazovanje zadovolji potrebe za strunim kadrovima. Zakljuak Promene koje su se pre nekoliko godina odigrale unutar hrvatskog sistema odbrane u oblasti obrazovanja i istraivanja ukazuju na to da su postavljeni temelji daljeg razvoja vojnog obrazovanja u Hrvatskoj. Promene uinjene na Fakultetu politikih nauka u oblasti obrazovanja civilnih strunjaka za pitanja bezbednosti i odbrane predstavljaju prvi korak u stvaranju modernih studija bezbednos-
Jun, 2006. godine
89
BZB
ti. Iskustvo steeno tokom prethodnih esnaest godina pokazuje da je ukidanje Studija odbrane i zatite bila velika greka, ne samo zato to je prestalo kolovanje civila za tu oblast, ve i zato to je na taj nain prekinut nastavak naunog rada u toj oblasti. To su primetili i strani spoljni inioci jedna od primedbi koju su uputili ne samo predstavnici NATO, ve i nezavisni istraiva iz te oblasti, odnosila se na to da u oblasti bezbednosti i odbrane ne postoje civilni strunjaci.
Korisni izvori:
1. Doktrina kolovanja za potrebe OS RH u razdoblju 20052010. http://www.morh.hr/izobrazba/Doktrina%20skolovanja.pdf 2. Fakultet politikih znanosti http://www.fakultet.fpzg.hr/ 3. Fakultet politikih znanosti 19622002, (ed. Sinia Tatalovi), Fakultet politikih znanosti, Zagreb, 2002. 4. Godinje izvijee o spremnosti obrambenog sustava, provoenju kadrovske politike i ukupnom stanju u OS RH http://www.morh.hr/katalog/documents/osrh_2005.pdf 5. Izobrazba u OS RH stanje i perspektiva http://www.morh.hr/izobrazba/brosura_A5.pdf 6. Ministry of Defence of Republica of Croatia http://www.morh.hr/en/ustroj_en.asp 7. OSCE - annual exchange of information on defence planning 2006 http://www.morh.hr/katalog/documents/OSCE%20WD99%20%20CROATIA%202006.pdf 8. Program KADET http://www.morh.hr/kadet/index.asp
90
ISTRAIVANJE
Obrazovanje oficira u Srbiji: balansiranje tradicije i modernosti

Amadeo Votkins1
UDK: 355.231(497.11)
Ovaj rad pokuae da doprinese procesu donoenja odluka o kljunim aspektima reforme vojnog obrazovanja u Srbiji. Glavni argument ovog rada je da vojno obrazovanje predstavlja samo jedan deo opteg sistema upravljanja ljudskim resursima, naroito onda kada je re o potpuno profesionalnoj vojsci. Iako prolost i budunost vre pritisak i utiu na nadlene organe prilikom donoenja tekih odluka o ovom sloenom predmetu, donoenje odluka o reformi vojnog obrazovanja je sada ipak neizbeno. Kljune rei: vojno obrazovanje, vojno-civilni model obrazovanja, sistem upravljanja ljudskim resursima, kontinuirani razvoj kadrova, Vojna gimnazija, Univerzitet odbrane i bezbednosti, Institut za strategijska istraivanja, publikacije o vojno-bezbednosnim temama.
Nema sumnje da srpski sistem obrazovanja oficira, koji je osnovan 1850. godine, ima dugu i slavnu istoriju. Ovaj rad ne negira tu injenicu. Naprotiv, on eli da je potvrdi i da naslanjajui se na ovo naslee i uzimajui u obzir sve druge relevantne parametre, izgradi realistian pristup ovoj temi. U ovom radu potvrdiemo injenicu da reforma vojnog obrazovanja predstavlja dug proces. Da bi Srbija svojim oficirima i dalje pruala moderan i efikasan model obrazovanja (model koji e stvoriti dostojanstven i efikasan oficirski kadar), potrebno je neprekidno obnavljati i procenjivati postignute standarde i metode. Ukoliko prihvate prolost, ali i sadanju situaciju, graani Srbije moi e da uzmu u obzir i novi faktor ekonominosti, koji je do sada bio zapostavljen u debati o reformi vojnog obrazovanja.
1 U maju 2007. godine kada je ovaj tekst nastao, autor je radio na mestu pomonika direktora Sektora za organizacionu i bezbednosnu reformu u okviru Grupe za napredna istraivanja i procene na Vojnoj akademiji Ministarstva odbrane Velike Britanije.
91
Saetak
BZB
ISTRAIVANJE
Pre nego to preemo na detaljniju analizu, ukazaemo na jedno vano pitanje. Kada je re o procesu sprovoenja reformi Srbija se, u odnosu na izazove sa kojima se suoava, ne razlikuje mnogo od drugih zemalja u regionu. Veinu ovih problema, ukljuujui u to i sprovoenje reforme vojnog obrazovanja, imale su, i jo uvek imaju, i ostale zemlje u regionu. Srbiji, kao post-konfliktnoj dravi koja se nalazi u periodu tranzicije, preostaje da se suoi sa mnogo negativnih posledica svog naslea, sa kojima se u poslednjih pet godina nije suoavala. Na stratekom planu, glavne probleme predstavljaju nedostatak politike volje, kapaciteta i resursa. Na
drugim planovima problemi su vezani za sukob sadanjosti i prolosti. Tradicija, ponos i elje sukobljavaju se sa ogranienim resursima i realnim potrebama. Nema sumnje u to da obrazovanje buduih generacija oficira ima izuzetan strateki znaaj za srpske oruane snage. U ovom radu trudiemo se da dokaemo da vojno obrazovanje predstavlja jedan od kljunih elemenata reforme vojnog sistema. Ono utie na upravljanje ljudskim resursima pre svega na moral, regrutovanje i zadravanje kadrova, kao i na strateka pitanja poput pitanja odbrambene diplomatije i spoljne politike, kao i na status civilno-vojnih odnosa unutar
92
ISTRAIVANJE
zemlje. Pitanje civilno-vojnih posebno je vano sada kada se vojska nalazi na putu da se od tajnovite institucije unutar drave transformie u profesionalnu vojsku. Na primer, ukoliko vojni obrazovni sistem ne nudi kvalitetno obrazovanje, to e negativno uticati na priliv sledee generacije oficira. Potencijalne regrute nee interesovati karijera koja nema perspektivu, naroito ako je u pitanju profesionalna vojska. S obzirom na podatke iz prethodnih godina, moemo rei da nepostojanje adekvatne reforme ve utie na broj novih studenata koji se upisuju na Vojnu akademiju. Iskustvo nam pokazuje da poveavanje oficirskih plata nije adekvatno reenje ovog problema. Ono moe samo osujetiti dugorone pokuaje izgradnje kvalitetne vojske, koja e imati dobre civilno-vojne odnose. Oficiri ne oekuju da e ceo ivot raditi u vojsci, a to znai da im je neophodno da na akademiji steknu znanja i vetine koje kasnije mogu primeniti i u civilnom sektoru. To bi, zapravo, mogla biti neophodna reklama prilikom regrutne inicijative. Dakle, prilika da steknu tu vrstu znanja, a ne plata, treba da bude ono to bi moglo da privue nove studente da se upiu na Vojnu akademiju. tavie, moemo rei da je vojska samo jedan od poslodavaca na tritu rada, a znamo da ona nikad nije mogla da obezbedi plate koje bi se mogle uporediti sa platama u civilnom sektoru. Navedeni razlozi jasno pokazuju to da je za male drave poput Srbije idealno reenje da imaju vojno-civilni model obrazovanja. Takav model prua ekonomino i trajno reenje mnogih spomenutih problema. Naravno, Srbiji moe biti preporuen ovakav model obrazovanja samo ukoliko je spremna da uvidi svoje greke i da ih ne ponovi u budunosti. Takoe, potrebno je na Vojnoj akademiji nainiti krai program, koji bi trajao od devet do dvanaest meseci, to bi privuklo studente koji su ve zavrili akreditovane fakultete ili vie kole. Primenom ovog modela bili bi stvoreni osnovni uslovi za razvoj regionalnog programa vojnog obrazovanja, tako da bi saradnja sa susednim zemljama bila mogua. Kako bi reforma vojnog obrazovanja bila izvrena na zadovoljavajui i ekonomian nain, potrebno je ceo predmet posmatrati iz strateke perspektive. Vredi spomenuti i injenicu da obrazovanje ne postoji samo radi sebe. Strunjaci koji se bave prouavanjem ove problematike pre svega moraju odgovoriti na sledee pitanje: zato je neophodno postojanje vojnog obrazovanja, tj. koji cilj elimo da postignemo ova-
93
BZB
ISTRAIVANJE
kvim obrazovanjem i za koga. Drugim reima, trebalo bi to pre odgovoriti na pitanja kakvi su nam oficiri potrebni i kakav nam sistem obrazovanja moe pomoi da to postignemo, umesto da se jednostavno sloimo sa postojeim stanjem i da pokuavamo da ga doraujemo u neki model vojnog obrazovanja. Aktuelni dokumenti, poput Stratekog pregleda odbrane, mogu pruiti samo opte smernice za reformske inicijative. Oni ne ulaze u dovoljno detaljnu analizu ovog problema i stoga ne mogu pruiti dovoljno potkrepljena reenja koja su neophodna za ureivanje ove specijalizovane i sloene oblasti. Potrebno je izraditi detaljniju studiju ovog problema kojom bi bili definisani srednjoroni i dugoroni ciljevi reforme vojnog kolstva, precizirani izazovi i mogua reenja tako da budu ekonomini. Neophodno je dati odgovore na ova gorua pitanja i zameniti sadanje ad hoc aktivnosti usklaenim stratekim pristupom. Tanije, neophodno je da prilikom izrade novog modela vojnog obrazovanja budu uzete u obzir budue potrebe i savremene prakse i to ne samo sa ciljem sticanja akademskog znanja, ve i operativnog iskustva. Neophodno je izbei greke uinjene u prolosti, pogotovo shvatanje da obrazovanje slui postizanju odreenog drutvenog statusa. Teite ovog obrazovanja mora biti stavljeno, u skladu sa globalnim razvojem, na bezbednost umesto na odbranu. U nastavni program mora biti ukljueno i pitanje evroatlantskih integracija, i to ne samo kao pitanje strateko-politike orijentacije drave, ve i kao faktor globalne bezbednosti. Takoe, potrebno je unaprediti nastavu engleskog jezika. Iznad svega, prednost mora imati modularni koncept obrazovanja, koji je zasnovan na aktivnim, a ne pasivnim obrazovnim modelima. To se posebno odnosi na visoko obrazovanje. Naravno, unapreivanje obrazovanja do postizanja zadovoljavajueg standarda moe biti izvedeno samo ako postoji odgovarajui sistem ocenjivanja nastavnog kadra. Identifikacija odgovarajuih kadrova je u svakoj dravi koja se trudi da razvije kvalitetne odbrambene kapacitete od presudnog znaaja. Ovaj rad e dokazati da obrazovanje kadrova predstavlja kljuni element uspenog delovanja sistema upravljanja ljudskim resursima. U dananjem kompleksnom svetu, profesionalni razvoj oslanja se na tri modela institucionalnog razvoja, operativnog razvoja i linog usavravanja. To su elementi dugorono i kontinuirano razvijane karijere.
94
ISTRAIVANJE
Veoma je vano da sistem upravljanja ljudskim resursima koji bude uspostavilo Ministarstvo odbrane Srbije bude takav da vojno-obrazovnim ustanovama omogui to da svojim studentima prue sva tri aspekta profesionalnog razvoja. Da bi ovo bilo postignuto, trebalo bi uraditi Analizu obuke i obrazovanja. Ona bi omoguila da budu prikupljene dodatne infrormacije neophodne za ovu debatu. Potrebu za ovakvim potezom potkrepljuje i zacrtani cilj da se pree na profesionalno stukturiranu vojsku. Naravno, meunarodna podrka celom procesu veoma je bitna. Prvo, evroatlantska integracija zahteva postojanje novih modela obrazovanja, kao i naina razmiljanja, te je neophodno da postoji i strana podrka. U tom smislu, pored programa bilateralne potpore, potrebnu podrku prilikom upravljanja raznim bilateralnim i multilateralnim nastojanjima daje i Grupa za reformu odbrane NATO. Ovom procesu moe doprineti i injenica da je planirano to da vojno obrazovanje bude ukljueno kao deo Prezentacionog dokumenta koji e Srbija predstaviti Alijansi. tavie, ukoliko Srbija eli da nadoknadi izgubljeno vreme, to je realno mogue postii, neophodna joj je meunarodna ekspertiza, a jo bitnije joj je da izvue pouke iz dosadanjeg iskustva i greaka. Nijedna drava nije bezbolno prola kroz ove reforme i nijedna nije unapred imala svo potrebno znanje za njihovo sprovoenje. Tako je bilo ak i u evropskim dravama koje se smatraju najuspenijim. Iz tih razloga, nadleni organi u Srbiji suoavaju se sa ogromnim izazovom, pogotovo zato to su primorani da u kratkom vremenskom periodu donesu teke odluke. Do sada su problemi bili, pre svega, nedostatak politike volje, nepostojanje zadovoljavajueg nivoa razumevanja i znanja koji bi omoguili sagledavanje dugorone strategije, kao i postojanje fundamentalnog otpora da, putem uspostavljanja ovog sistema, budu privaene nove vrednosti. Detaljnim razmatranjem vojnog obrazovanja u Srbiji, uoili smo da prvi problem predstavlja veliina vojno-obrazovnih ustanova. Nema sumnje da je sadanji sistem preveliki, uprkos postojanju tekuih napora da on bude reformisan, ukljuujui u to i najavljeno smanjenje kapaciteta za 30 odsto. tavie, sistem se po nainu razmiljanja koje gaji jo uvek nije izmakao iz senke biveg jugoslovenskog modela obrazovanja. To zapravo znai da sistem nije funkcionalan i
95
BZB
ISTRAIVANJE
da ne ispunjava zahteve zbog kojih je projektovan. Time to smo upotrebili izraz funkcionalan elimo da ukaemo na to da sistem nije ekonomian. Drugim reima, on Vojsku, Ministarstvo odbrane i, na kraju, drutvo u kome se nalazi ne opsluuje na efikasan i uspean nain. Ako ovu temu sagledamo iz drugog ugla, uoiemo to da prevelike vojno-obrazovne ustanove direktno utiu na obrazovni model koji se primenjuje, odnosno na metodologiju i na nedostatak kvalifikovanih nastavnika. Kad je Srbija u pitanju, jasno je da se situacija ne menja onom brzinom koju zahtevaju strateke promene na globalnim i regionalnim nivoima (kao to su kraj Hladnog rata i pratea smanjenja vojnih budeta), ali i novi bezbednosni izazovi i promenjena uloga oruanih snaga. Obrazovni sistem koji bi trebalo da predvodi uvoenje reformi oslanja se na stari model i na taj nain koi razvoj. Postojanje tenje da Vojna akademija po dobijanju akreditacije preraste u Univerzitet odbrane i bezbednosti, koji bi zadovoljio potrebe srpskih vojnih snage, ini se da ima rezona na prvi pogled. Meutim, argumentacija koja je predstvaljena u prilog ove inicijative ne opravdava razvoj ovakvog modela vojnog kolstva. Samo mali broj drava moe finansijski da podri, odnosno da odrava u skladu sa odgovarajuim standardima ovakvu instituciju. Ostvarenje ove opcije zahtevalo bi mnogo vremena i novca, pa i pored toga ne bi bili dobijeni potrebni rezultati. Drugim reima, Srbija ne poseduje resurse potrebne za osnivanje ovakve ustanove, koja bi pruala samo kratkoronu 'privatnu' i 'drutvenu' dobit, ali bi dugorono tetila novoj generaciji vojnih kadrova. U stvarnosti Univerzitet odbrane i bezbednosti bi uvrstio zastareli model razmiljanja, koji bi samo bio sakriven iza nove maske. tavie, uspostavljanje sistema koji omoguava dobijanje dvojne diplome (vojne i civilne), iako jeste tranziciono, nema mnogo smisla. Sa druge strane, ovakav pristup predstavlja priznanje injenice da civilne akademske diplome pruaju opte primenjivo znanje, kao i da su korisne za razvoj oficirskih karijera. U isto vreme, ovo predstavlja negiranje potrebe za sadanjim vojno-obrazovnim modelom jer predstavlja dupliranje prosvetnih sistema i nepotrebno veliko optereivanje budeta. Argumentacija u prilog zadravanja sadanje Vojne gimnazije takoe je neadekvatna jer se zasniva na tezi da ova
96
ISTRAIVANJE
ustanova znatno doprinosi regrutovanju novih oficira. Meutim, vezivanje mladih ljudi i njihovih porodica (uglavnom iz nerazvijenih podruja i sa malim primanjima) za vojsku radi postizanja drutvenog statusa i reavanja finansijskih problema ne bi trebalo da bude pogodna strategija. Ako regrutacija predstavlja glavnu brigu nadlenih organa, mnogo jeftiniji i loginiji pristup, koji je razmatran ak i u Velikoj Britaniji, predstavlja poveavanje vojnih stipendija potencijalnim kadetima. Vojno-obrazovni sistem trebalo bi da slui kao Centar za izuzetnost u vojnoj teoriji. Zajedno sa sprovoenjem efikasnih istraivanja i postojanjem kapaciteta za vrenje analiza zasnovanih na fleksibilnom i otvorenom modelu uz uestvovanje raznih dravnih aparata, vojno-obrazovni sistem trebalo bi da predvodi reforme i promenu naina razmiljanja i u vojsci i u drutu. Ovo je posebno bitno to se drava vie pribliava integraciji u evroatlanstsku zajednicu. Obnavljanje Instituta za strategijska istraivanja trebalo bi, ukoliko bude pravilno izvedeno, da unapredi itav proces i da direktno doprinese procesu donoenja odluka. Ovo moe biti postignuto jedino ukoliko Institut dobije odgovarajui nivo akademske slobode. To bi mu omoguilo da funkcionie kao protivtea strukturama koje postoje unutar Ministarstva odbrane, a koje su zaduene za direktno formulisanje strategije. Implementiranje ovakvog procesa bi jasno pokazalo to da li su reformske inicijative dovoljno zrele i ozbiljne da izvlae smernice iz kritikih analiza koje su pripremljene i u okviru sistema odbrane (npr. Institut za strategijska istraivanja), ali i u graanskom drutvu, uglavnom u nevladinim organizacijama. Na kraju, dolazimo do pitanja opravdanosti izdavanja publikacija o vojno-bezbednosnim pitanjima. Trenutno je koncepcija izdavake delatnosti Ministarstva odbrane nejasna. Publikacije su skupe i ne pruaju kvalitetne i savremene analize koje bi doprinele kvalitetu debate i razmeni informacija na raznim nivoima, niti mogu posluiti uspostavljanju veza izmeu vojske i drutva. Potrebno je unaprediti pristup ovakvim publikacijama, a za to bi trebalo ponovo postaviti pitanja o tome emu slue vojno-bezbednosne publikacije i ko su njihovi itaoci. Drugim reima, treba se zapitati da li su one ekonomine.
97
BZB
ISTRAIVANJE
Zakljuak: Put u budunost Dugorono gledano, moemo zakljuiti da nee biti potrebno otkriti toplu vodu (prim. prev. neto to je ve oigledno) kako bi bila izvrena bilo koja reforma unutar reforme odbrane sistema, odnosno reforma vojnog obrazovanja. Mnoge drave su (neuspeno) probale da reformu obave po principima treeg puta. Pitanje koje se namee Srbiji je da li e uspeti da ui na grekama drugih ukljuujui u to i Veliku Britaniju i da li e uspeti da smanji cenu eksperimentisanja. Posmatrajui praktini nivo, moemo rei da, ak i ako ne uzmemo u obzir ve navedene injenice, Srbija ne moe zbog manjka resursa da odrava trenutni sistem. Tradiciju treba ceniti, ali je potrebno blagovremeno doneti teke odluke zasnovane na sadanjim i buduim ciljevima. Ovo je pogotovo bitno kad u obzir uzmemo injenicu da trenutno u Srbiji postoji problem suoavanja sa prolou i sadanjou. Na kraju moemo rei da nema bekstva od ove realnosti. Ovakvo shvatanje treba podrati politikom zrelou i konsenzusom. Britanske oruane snage su, vie nego bilo koje oruane snage na svetu, svesne ove injenice, jer su u ovoj zemlji mnoge jedinice koje su imale tradiciju dugu vie stotina godina stopljene sa drugim jedinicama i tako zapravo potpuno izbrisane. Danas se operativna iskustva steena u raznim ratnim zonama direktno koriste da bi bila obogaena akademska istraivanja, da bi se eventualno doprinelo stvaranju politike strategije, kao i da bi bili spasavani ivoti vojnika na terenu. Od Srbije se ne zahteva da uini neto to niko do sada nije inio. Naprotiv, od nje se trai da se priseti prethodno preduzimanih domaih inicijativa, kao to su, na primer, inicijative SNAGA, DRVAR 1 i 2 i RUDO. tavie, od nje se trai da se priseti svojih bivih odnosa sa Zapadom, naroito perioda dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka, i odnosa sa meunarodnim organizacijama, kao to su Ujedinjene nacije, u periodu od 1945. godine do danas. Strateki pristup ovim problemima za Srbiju ne bi trebalo da predstavlja novinu, to dokazuje i primena stratekog dokumenta Strategija oruane borbe 1973. i 1983. godine. Sve ovo pokazuje to da postoji istorijski presedan koji podrava sprovoenje sadanjih reformi. Kao to je ve pomenuto, svaka reforma ovog sektora mora da bude dobro isplanirana, to znai da treba da ima
98
ISTRAIVANJE
*Ovaj rad zasnovan je na autorovom iskustvu steenom tokom proteklih pet godina uestvovanja u reformama sektora bezbednosti, naroito u reformi vojnog obrazovanja u zemljama na Balkanu. Ovde su prezentovani autorovi lini stavovi koji ne predstavljaju zvanine stavove Ministarstva odbrane Ujedinjenog Kraljevstva ili bilo kog drugog aparata vlade Velike Britanije.
Korisni izvori:
1. http://consortium.pims.org/ 2. http://www.mod.gov.yu/ 3. http://www.mod.uk
99
dugoroan pristup reavanju problema i da radi na stvaranju sveobuhvatnog sistema, koji e objediniti sve ustanove, poevi od Vojne gimanzije, pa do kole nacionalne odbrane. Jednom kad je strateki model uspostavljen bie mogue razviti i sprovesti projekte koji doprinose razvoju celog sistema. Ishod reforme trebalo bi da bude ponovno ustanovljen model vojnog obrazovanja zasnovan na prihvatanju injenice da je vojska samo jedan od poslodavaca na tritu, koji se trudi da privue najbolje kadrove kako bi oruanim snagama Srbije stvorio svetlu budunost. Socijalni model trebalo bi zameniti ekonomskim modelom. Kad u obzir uzmemo sve faktore, obrazovanje je najbolja, a moda i jedina investicija koja moe stvoriti kvalitetnu profesionalnu vojsku i vrati joj izgubljenu slavu.
BZB
Ureivaki odbor: Bogoljub Milosavljevi, redovni profesor, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu Dragan Simi, vanredni profesor, Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu Duan Pavlovi, docent, Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu Ivan Vejvoda, izvrni direktor, Balkanski fond za demokratiju Kenet Morison, poasni nauni saradnik, kola za slovenske i istonoevropske studije Univerzitetskog koleda u Londonu Marjan Malei, vanredni profesor, Fakultet drutvenih nauka Univerziteta u Ljubljani Nade Ragaru, predava, Institut za politike studije u Parizu Timoti Edmunds, vii predava, Univerzitet u Bristolu
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 327.56 (497) BEZBEDNOST Zapadnog Balkana : ~asopis Beogradske {kole za studije bezbednosti / glavni i odgovorni urednik Miroslav Had`i}. - Beograd (Gunduli}ev Venac 48) : Centar za civilno-vojne odnose, 2007 (Beograd: Goragraf). 24 cm. Troomese~no. Ime izdanja na drugom jeziku: Western Balkans Security Observer = ISSN 1452 6115 ISSN 1452 6050 = Bezbednost Zapadnog Balkana COBISS . SR-ID 132452876
No 6

Bezbednost Zap Balkana No6

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Bezbednost Zap Balkana No6

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bezbednost Zap Balkana No6

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

asopis Beogradske kole za studije bezbednosti

Fond za otvoreno drutvo

Energetska bezbednost u partnerstvu Rusije i Evropske unije

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

Preveo sa engleskog na srpski jezik Ivan Kovanovi

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

Regionalne inicijative u Jugoistonoj Evropi1

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

http://www.ceinet.org/main.ph p?pageID=4 29. 9. 2006.

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

http://www.ceinet.org/main.ph p?pageID=15 29. 9. 2006.

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

Bezbednosna saradnja u Jugoistonoj Evropi

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

Prevela sa engleskog na srpski jezik Dragana Daki

Prepreke postizanju funkcionalne i efektivne regionalne bezbednosne saradnje na Zapadnom Balkanu

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

Preveo sa engleskog na srpski jezik Ivan Kovanovi

Uloga nevladinih organizacija u regionalnoj bezbednosnoj saradnji

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

Da li je potrebno osnovati mreu nevladinih organizacija na Zapadnom Balkanu: pogled iz Makedonije

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

Preveo sa engleskog na srpski jezik Ivan Kovanovi

BROJ 6 JUL-SEPTEMBAR 2007.