ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО

У БЕОГРАДУ

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА

НАСЛЕДНО ПРАВО

НАЗИВ ТЕМЕ
УГОВОР О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ

1
САДРЖАЈ
1.ПОЈАМ И ИСТОРИЈА НАСЛЕЂИВАЊА......................................................................................................4
2. ПОЈАМ И ИСТОРИЈА УГОВОРА О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ........................................................4
3.УСЛОВИ ЗА ПУНОВАЖНОСТ УГОВОРА О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ.............................................5
3.1. Сагласност воља уговорних страна.................................................................................................5
3.2. Субјекти уговора о доживотном издржавању...............................................................................6
3.3 . Предмет уговора о доживотном издржавању..............................................................................6
4.1. Форма уговора о доживотном издржавању..................................................................................8
4.1.1. Јавнобележнички запис...........................................................................................................8
4.1.2. Јавнобележничка исправа........................................................................................................8
4.2. Надлежност за сачињавање јавнобележничког записа однсоно исправе..................................8
4.ПРАВНА ПРИРОДА УГОВОРА О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ............................................................9
5. ПРЕСТАНАК УГОВОРА О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЉУ....................................................................10
5.1. Престанак уговора у случају смрти примаоца издржавања.......................................................10
5.2. Престанак уговора о доживотном издржавању у случају смрти даваоца издржавања...........10
5.3. Престанак уговора о цдоживотном издржавању због промењених околности.......................10
5.4. Раскид уговора о доживотном издржавању................................................................................11
5.5.Разлози ништавости уговора о доживотном издржавању.........................................................11
6. ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................................12

2
1.ПОЈАМ И ИСТОРИЈА НАСЛЕЂИВАЊА
Наследно право је настало са постанком државе. Наслеђивање је пренос духовних и
материјалних особина и вредности са предака на потомке, временска веза међузависности
свих генерација, ланац континуитета1. Осим у праву, наслеђивање се јавља и у другим
наукама: биологији, генетици, социологији, историји, психологији итд. Стари Грци су
признавали институт наследног права. По Платону, насљедовањем вршило се ваздашњим
преносом баштинских добара у исте породице 2. Римско право је познавало институт
наслеђивања где је наследник имао иста овлашћења као и умрли, а воља pater familis-a је
имала статус закона. Код Словена, наслеђивање је било у служби задржавања имања,
односно водило се рачуна да имања остану у целини каква су била. По овоме, имање је
својина читаве породице, а смрћу „главе породице“ не долази до наслеђивања већ се бира
нова „глава породице“. Ипак, стварање нових породица, доводи до цепања задружног
иметка. Лична својина доводи до развоја овог института где се сужава круг наследника у
односу на колективну својину и где се као наследник појављује једно лице, чак и када се
појављује наслеђивање по основу воље оставиоца. У Душановом законику имамо кратке
одредбе које се односе на наслеђивање и гласе:“ коп вкластелин имат детцу или неимат, и
умрет и по његове смрти баштина пуста останет, ашче се обрешчетот његова рода до
третиега бртучеда, ти да имат јалову башчину“3. Смрћу субјекта лична права и обавезе се
гасе, док имовинска права и понека лично-имовинска права прелазе на наследнике.
Правило је да се пренос права и обавеза преносе на наследнику у тренутку смрти
оставиоца.
О наследном праву су развијене веома различите теорије а што доказује колику су важност
правни теоретичари дали наследном праву. Тек кроз наследно право, право својине постаје
заокружена целина. Наслеђивање садржи и психолошко моралну компоненту јер
омогућава да се пожртвовање, поштовање, оданост награде кроз институте поклона за
случај смрти, одређивањем већег наследног дела од оног што би наследник иначе добио, а
такође наследно право омогућава да се санкционишу негативна понашања према
оставиоцу кроз институте искључење из права на нужни део, недостојности наслеђивања и
сл. Поједини теоретичари заступају тезу divini et humani juris cimunicatio. „Признати да
воља, идеје, менталитет мртвих производе правно дејство, не значи ли то и признање да
смрћу не престаје све што је у човеку; остаје нешто што није органско, материјално, нешто
што, једном речју, није земаљско и што лебди у ваздуху, окружује живе и утиче на њих. …
И тако, мада Наследно право чини део Имовинског права, најматеријалнијег од свих
позитивних права, оно чини мистични део правне науке“4

1
Константиновић М., Питање својине, Алманах генерација пред стварањем, Београд, 1925., стр.7.
2
Петрановић Б., О праву насљедства код Срба, Издаввчка књижарница Београд, 1923. год., стр.5.
3
Петрановић Б., О праву насљедства код Срба, Издаввчка књижарница Београд, 1923. год., стр.32.

4
Перић Ж., Мистицизам у наследном праву, Revue Generale du Droit, de la Legislation et de la
Jurisprudence, Париз, 1925.

3
2. ПОЈАМ И ИСТОРИЈА УГОВОРА О ДОЖИВОТНОМ
ИЗДРЖАВАЊУ
Кант, Гроцијус, Фихте, као представнцици теорије природног права сматрају да постоје
„природна права“ у које би спадало право власника да располаже својом имовином за
живота и након смрти.
Многи теоретичари основ наслеђивања, без обзира да ли се ради о тестаменталном,
уговорном или законском, налазе у законским прописима. И у законском и
тестаменталном и уговорном наслеђивању основ лежи у позитивном законском пропису 5.
Без законског прописа који даје право појединцу да одреди коме ће његова имовина
припасти, не би било ни наслеђивања по основу уговора о доживотном издржавању.
Уговор о доживотном издржавању и уговор о расподели имовине за живота спадају у
наследно правне уговоре. То су уговори који представљају основ позивања на наслеђе.
Најчешће се ради о наслеђивању свих права и обавеза оставиоца.
Уговор о доживотном издржавању јавио се још у средњем веку. Старији кметови су са
млађим лицима закључивали овај уговор и на тај начин обезбеђивали радну снагу уз чију
помоћ би извршавали обавезе према феудалном господару. Најпре је овај уговор био
регулисан обичајним правом а већ од 14. века почињу да се појављују писани извори.
Уговори о доживотном издржавању у средњем веку постоје и у Србији. Најчешће су
световна лица даривала манастире да би обезбедили себи доживотно издржавање. У
средњевековној Србији био је обичај да властела дарује манастир непокретностима,
новцем или другим драгоценостима да би за себе или неког члана породице обезбедили
доживотно издржавање. Тако је позната даровна хрисовуља кнегиње Милице
светогорском манастиру св. Пантелејмон из 1395. године којом себи обезбеђује доживотно
издржавање на манастирским метохијама, а својим синовима у самом манастиру 6 Осим са
манастирима, познато је да су се уговори о доживотном издржавању закључивали и са
сродницима.
Правну регулативу овај уговор добио је тек 1955. године Законом о наслеђивању, који
регулише само ситуацију када имовина примаоца издржавања прелази на даваоца
издржаања у тренутку смрти примаоца издржавања. Данас је на снази Закон о
наслеђивању ("Сл. гласник РС", бр. 46/95, 101/2003 - одлука УСРС и 6/2015)
Уговор о доживотном издржавању је уговор код којег се једна уговорна страна – даваоц
издржавања обавезује да издржава другу уговорну страну – примаоца издржавања или
неко треће лице, док се прималац издржавања обавезује да своју имовину или њен део
остави даваоцу издржавања.

5
Марковић С., Наследно право, Београд 1981, стр.23.
6
Др Антић О., Наследно право, „Народна књига“ Београд, стр.256.

4
3.УСЛОВИ ЗА ПУНОВАЖНОСТ УГОВОРА О
ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ
3.1. Сагласност воља уговорних страна
Уговорне стране морају постићи сагласност воља о битним елементима уговора. Давалац
издржавања се обавезује да издржава примаоца издржавања или неко треће лице до краја
њиховог живота, док се прималац издржавања обавезује да пренесе својину имовину или
део имовине на даваоца издржаања након његове смрти. Значи, мора постојати сагласност
воља о питањима шта је дужност даваоца издржавања (помоћ у домаћинству, помоћ у
обради земље, намирење уобичајених потреба примаоца издржавања, плаћање накнаде
која подмирује све потребе примаоца издржавања). Предаја имовине даваоцау издржавања
одложена је до смрти примаоца издржавања. Под уговором о издржавању подразумевају
се и случајеви где је уговорена заједница живота између уговорних страна где ће једна
уговорна страна пазити другу, уз обећање наследства после смрти.

3.2. Субјекти уговора о доживотном издржавању

Давалац издржавања је лице које се уговором о доживотном издржавању обавезује да
издржава другу уговорну страну или треће лице, до краја живота друге уговорне стране
или трећег лица. Да би неко лице могло закључити уговор о доживотном издржавању као
давалац издржавања мора бити пословно способно.
Прималац издржавања је друга уговорна страна и може да буде свако физичко лице. То
може да буде и пословно неспособно лице, с тим да ће тада уговор о доживотном
издржавању закључити његов законски заступник. Уговор о доживотном издржавању
може да закључи и пуномоћник примаоца издржавања, уз постојање специјалног
пуномоћја. Прималац издржавања је најчешће лице које не може само да се стара о себи и
које најчешће има својину на некретнини. Могуће су ситуације да са једне и са друге
уговорне стране има више лица. Уколико има више лица на страни даваоца издржавања,
њихова одговорност је солидарна ако другачије није уговорено. У правној теорији не
постоји јединствен став о уговору о доживотном издржавању између брачних другова.
Уговор о доживотном издржавњу може се закључити између брачних другова али који се
односи на њихову посебну имовину. У нашем праву је дозвољен уговор о доживотном
издржавању обзиром да се уговором о доживотном издржавању располаже имовином која
није стечена у браку односно посебном имовином брачног друга. Сматра се да уговор о
доживотном издржавању није у колизији са обавезом брачних другова да се међусобно
помажу односно праву на издржавање другог брачног друга.
Осим тога, уговор о доживотном издржавању се може закључити у корист трећег лица, уз
услов да постоји изјава трећег лица да прихвата доживотно издржавање.

3.3 . Предмет уговора о доживотном издржавању

Предмет уговора о доживотном издржавању мора бити допуштен, одређен или одредив
Предмет уговора о доживотном издржавању су узајамна чињења уговорних страна. У
пракси, најчешћи је случај да је предмет уговора о доживотном издржавању некретнина

5
односно пренос права својине на некретнини, с тим што се под некретнином
подразумевају и справе, алати и друга средства која омогућавају да се некретнина
користи, као и стока. То су непокретности по намени и оне су предмет уговора о
доживотном издржавању уколико није другачије договорено. Уколико у тренутку
закључења уговора о доживотном издржавању неке од непокретности по намени нису
постојале, али су у међувремену дошле у својину примаоца издржавања на место неких
других непокретности по намени, а користе се у моменту смрти примаоца издржавања,
такође су предмет уговора о доживотном издржавању. Такође, уколико дође до природног
размножавања стоке, добија исти статус као непокретности по намени.
Међутим, уколико се у својини примаоца издржавања појаве нове покретне ствари које
нису обухваћене уговором о доживотном издржавању, ово правило се не односи на њих
односно оне нису предмет уговора о доживотном издржавању. Покретне ствари које су
предмет уговора о доживотном издржавању морају бити јасно одређене у уговору. Ако је у
уговору о доживотном издржавању наведено да издржавано лице оставља у наслеђе
даваоцу издржавања и све покретне ствари, а није наведено изричито да му оставља и
новац, онда новац иза смрти издржаваног лица припада његовој заоставштини, а не
даваоцу издржавања.7 Дакле, уколико уговор о доживотном издржавању обухвата новац,
то се такође мора јасно навести у уговору. Поред наведених непокретних и покретних
ствари, предмет уговора о доживотном издржавању су нпр.ауторска права, проналазачка
права и сл. уколико су наведена у уговору о доживотном издржавању.
Значи, обавеза из уговора о доживотном издржавању за примаоца издржавања настаје
након смрти даваоца издржавања, када он више није субјект у праву, што чини уговор о
доживотном издржавању специфичним у односу на друге уговоре. Ту се поставља питање
шта значи „након смрти примаоца издржавања“. Обзиром да наше право не познаје
институт лежећег наследства, у моменту смрти давалац издржавања стиче права из
уговора о доживотном издржавању. Даље треба нагласити, да имовина која је предмет
уговора о доживотном издржавању не улази у заоставштину оставиоца, нити се може
тражити нужни део када је у питању уговор о доживотном издржавању. Прималац
издржавања стиче право на тачно одређеним стварима које су дефинисане уговором о
доживотном издржавању. У пракси, јавни бележник у уговору о доживотном издржавању
наводи „дозвољава се даваоцу издржавања да се, на основу овог уговора и писменог доказа
о смрти примаоца издржавања, одмах укњижи у јавним регистрима непокретности као
нови власник“.8
Да би се заштитила права даваоца издржавања, он може тражити да се у Катастру
непокретности изврши забележба у земљишним књигама. Забележба се уноси у власнички
лист а с тим што има мишљења да би се ова забележба могла унети у теретни лист који и
служи да се обавесте евентуални купци о обавезама и теретима власника непокретности.
Упис забележбе штити даваоца издржавања да прималац издржавања након закљученог
уговора о доживотном издржавању нпр.прода непокретност која је предмет уговора о
7
Одлука Врховног суда Југославије Рев.2045/64
8
Новаковић Д., Уговор о доживотном издржавању (неке специфичне карактеристике), Оригинални
научни рад УКД 347.68, стр.179

6
доживотном издржавању, обзиром да се пренос права својине на даваоца издржавања
врши тек по смрти примаоца издржавања. Када давалац издржавања упише своје право у
јавну књигу, онда постоји необорива претпоставка да су евентуални следбеници примаоца
издржавања несавесни, обзиром да се свако може упознати са садржајем јавних књига.
Што се тиче обавезе даваоца издржавања, она се састоји у давању доживотног издржавања
у новцу, бриге о примаоцу издржавања, о његовом домаћинству, обради земље и сахрани
примаоца издржавања. Из овога закључујемо да давалац издржавања има сложену обавезу
јер обухвата велики број радњи давања и чињења а све у циљу обезбеђивања нормалног
живота примаоца издржавања. Шта се подразумева под нормалним животом, није за све
људе исто. Нормалан живот зависи од утврђених животних навика, степена образовања,
материјалног положаја, животног доба и сл. примаоца уздржавања. Уговором о
доживотном издржавању прималац издржавања обезбеђује лице које ће бринути о њему у
мери да његове потребе буду задовољене. Колика је мера издржавања којом ће прималац
издржавања бити задовољан, о томе одлучује сам прималац издржавања. Уколико од
стране примаоца издржавања није било примедби у том смислу, сматра се да је та мера
испуњена.
По правилу, давалац издржавања неће одговарати за дугове примаоца издржавања.
Уговорне стране могу уговорити да давалац издржавања одговара за дугове примаоца
издржавања који су постојали у време закључења уговора. Тада се уговара да давалац
издржавања исплати дуг повериоцу примаоца издржавања. Када постоји ова уговорна
клаузула, давалац издржавања има обавезу исплате дуга и према сукцесорима повериоца
примаоца издржавања.
Дакле, из наведеног произилази да предмет уговора о доживотном издржавању мора бити
допуштен, одређен или одредив.
4.1. Форма уговора о доживотном издржавању
Да би уговор о доживотном издржавању био пуноважан, мора бити закључен у писменој
форми односно сачињен у писменој форми и потписан од стране обе уговорне стране.
Уговор се закључује у форми јавнобележничког записа или у форми јавнобележничке
потврде. Који облик ће имати уговор о доживотном издржавању зависи од предмета
уговора о доживотном издржавању и од пословне способности примаоца издржавања.
4.1.1. Јавнобележнички запис
Јавнобележнички запис као обавезна форма за закључење уговора предвиђа да се у облику
јавнобележничког записа мора закључити сваки уговор којим се располаже
непокретностима пословно неспособног лица. 9 То значи да се уговор о доживотном
издржавању закључује у форми јавноблежничког записа уколико су испуњена два услова:
први, да је прималац издржавања пословно неспособно лице и други да је предмет уговора
о доживотном издржавању право својине на некретнини.

9
Антић О., Наследно право, ЈП службени гласник Београд 2009, стр.255.

7
4.1.2. Јавнобележничка исправа
Форма јавнобележничке исраве је довољна у свим осталим случајевима закључења
уговора о доживотном издржавању где јавни бележник потврђује идентитет уговорних
страна, поучава уговорне стране о њиховим правима и обавезама, упозорава примаоца
издржавања да имовина која је предмет уговора о доживотном издржавању не улази у
његову заоставштину, те да се на тај начин нужним наследницима ускраћује њихов део.
Солемнизација се врши на тај начин што се уговорне одредбе прочитају уговорним
странама, странке изјављују пред јавним бележником да је уговор резултат сагласнсти
њихових воља и својеручно потписују уговор. Уколико нека од уговорних страна не чује,
не види, не чита или не пише, солемнизација се врши на основу одредаба посебних закона.
Јавни бележник сачињава посебну исправу у којој наводи све радње које су учињене у
поступку солемнизације а која се назива клаузула о потврђивању уговора. Клаузула се
јемствеником повезује са уговором.

4.2. Надлежност за сачињавање јавнобележничког записа однсоно

исправе
Надлежност за сачињавање јавнобележничког записа или јавнобележничке исправе има
сваки јавни бележник на територији Републике Србије.
Уколико је предмет уговора о доживотном издржавању непокретност, надлежност за
сачињавање јавнобележничког записа или за солемнизацију, надлежан је јавни бележник
на чијем службеном подручју се та непокретност налази. Ако се непокретност која је
предмет уговора о доживотном издржавању налази на више подручја, надлежан је сваки
јавни бележник на чијем подручју је непокретност.

4.ПРАВНА ПРИРОДА УГОВОРА О ДОЖИВОТНОМ

ИЗДРЖАВАЊУ
Уговор о доживотном издржавању је двострано теретан уговор, значи да свака уговорна
страна стиче права и обавезе по овом уговору. Уговором прималац издржавања себи
обезбеђује издржавање до смрти. Имовина коју оставља другој уговорној страни је тачно
одређена. Ризик постоји на страни даваоца издржавања обзиром да његове обавезе зависе
од дужине живота примаоца издржавања.Обавезе даваоца издржавања зависе и од од
карактера чинидби које чине садржину обавезе издржавања. Сигурно је, веома различита
обавеза издржавати лице које је на ногама, него издржавати лице које је везано за постељу.
То је уговор inter partes - закључује се с обзиром на лична својства уговорних страна. При
избору даваоца издржавања важну улогу игра личност давоаца издржавања, поверење које
у њега има прималац издржавања, способности које поседује прималац, наклоност
примаоца и сл. Зато је често давалац издржавања сродник примаоца. Обавеза издржавања
је везана за личност, као таква је непреносива, јер је питање да ли би прималац
издржавања пристао да се о њему стара неко друго лице, сем даваоца издржавања. Зато је
ова обавеза непреносива.

8
Међутим, поставља се питање шта се дешава са уговором о доживотном издржавању у
случају смрти даваоца издржавања, да ли се његова уговорна обавеза преноси на брачног
друга или потомке даваоца издржавања. Законодавац није предвидео ову ситуацију те се у
том случају јавља правна празнина. У пракси се дешава да прималац издржавања и брачни
друг или потомци даваоца издржавања направе анекс уговора о доживотном издржавању,
уколико желе да се издржавање настави. Овај анекс уговора се такође оверава код јавног
бележника.
Уговор о доживотном издржавању је уговор са трајним извршењем обавеза јер чињење
даваоца издржавања временски траје, али је такође и временски ограничено. Временско
ограничење трајање обавезе даваоца издржавања је смрт примаоца издржавања. Обавезе
даваоца издржавања трају али је извесно да ће престати смрћу примаоца издржавања.
Обавезе уговорних страна су имовинске природе јер се састоје у давању у новцу,
обезбеђењу становања, обезбеђењу хране, одеће, обуће, лекова, трошкова лечења и
трошкова сахране.
Из наведеног произилази да је уговор о доживотном издржавању алеаторан за даваоца
издржавања, јер он у мементу закључења уговора, у великом броју случајева, не зна тачно
у чему ће се састојати његова обавеза. У пракси се углавном дешава да давалац
издржавања даје много мање него што добија. Ови уговори се не могу нападати због
прекомерног оштећења, и када постоји очигледна несразмера између узајамних давања
уговорних страна. Међутим, уколико је у време закључења уговора прималац издржавања
био тешко болестан те је његова смрт била извесна у кратком временском периоду,
наследници примаоца издржавања би могли да траже поништење овог уговора због
недостатка елемента алеаторности. У правној теорији није јединствен став око питања
критеријума сврставања уговора у алеаторне односно комутативне уговоре. Тешкоћу
намеће питање да ли алеаторност треба да постоји за обе уговорне стране или је поменуто
разликовање довољно да је алеаторност присутна само на једној страни. Ипак, већина
узима да неизвесна околност треба да постоји за обе уговорне стране, с тим да се уговори
са једностраном алеаторношћу означавају, као какав прелазни облик, уговорима с неким
елементима односно с обележјима алеаторности10

5. ПРЕСТАНАК УГОВОРА О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЉУ

5.1. Престанак уговора у случају смрти примаоца издржавања
У случају смрти примаоца издржавања, из његове заоставштине се издвајају ствари које су
предмет уговора о доживотном издржавању и прелазе на даваоца. Давалац издржавања
није примаочев наследник, што у пракси значи да уколико давалац издржавања умре пре
примаоца издржавања, не примењују се правила о праву представљања, на даваоца
издржавања се не примењују правила о недостојности за наслеђивање и о правима даваоца
издржавања се не одлучује у оставинском поступку.

10
Суботић-Константиновић, Уговор о доживотном издржавању , Београд 1968. стр 159.

9
Давалац издржавања одговара за дугове примаоца издржавања уколико је у време
закључења уговора непокретност која је предмет уговора била оптерећена хипотеком.
Уколико се ради о пољопривредном имању које по смрти примаоца издржавања прелази у
својину даваоца издржавања, а које представља већу целину, даваоц издржавања ће
одговарати за дугове по основу улагања у пољопривредно имање нпр.за трошкове обраде
земље, за сточну храну и сл. Ако се покретне ствари које су предмет уговора о
доживотном издржавању налазе у државини примаочевих наследника или трећих лица,
давалац издржавања има право да захтева њихову предају. Ако је закључен уговор о
доживотном издржавању након што је раскинут претходни уговор о доживотном
издржавању, давалац издржавања из каснијег уговора нема обавезу да плати накнаду за
раније дато издржавање већ је то обавеза примаоца издржавања.

5.2. Престанак уговора о доживотном издржавању у случају смрти

даваоца издржавања
Уговор о доживотном издржавању се закључује узимајући у обзир лична својства
уговорних страна. Из овог прозилази да се смрћу даваоца издржавања престаје уговор о
доживотном издржавању. Уколико наследници даваоца издржавања не пристану на
продужење уговора о доживотном издржавању, уговор се раскида а наследница даваоца
имају право да траже накнаду штете по основу датог издржавања. Напред је речено да се у
том случају, ако постоји сагласност воља примаоца издржавања и наследника даваоца
издржавња, може наставити са трајањем уговора, уз закључен анекс уговора о доживотном
издржавању.

5.3. Престанак уговора о доживотном издржавању због промењених

околности
У пракси се, након закључења уговора о доживотном издржавању, могу јавити промене
такве природе да је испуњење уговорних обавеза уговорних страна из уговора знатно
отежано или су разлози који су довели до закључења уговора, престали да постоје. У
таквим случајевима се може тражити измена или раскид уговора.
Уговорна страна којој је испуњење уговорне обавезе знатно отежано тражиће од суда да
се уговорни односи изнова уреде или да се раскине уговор. Суд у оваквим ситуацијама
води рачуна пре свега о томе да ли су се новонастале околности могле предвидети у време
закључења уговора, да ли су промењене околности настале након закључења уговора и да
ли је испуњење уговорних обавеза нанело претерано велик губитак за ту уговорну страну.

5.4. Раскид уговора о доживотном издржавању

Уговор о доживотном издржавању може да престане једностраним раскидом или
споразумом.
Уговор о доживотном издржавању се може споразуно раскинути, чак и уколико је почело
његово извршење.
Обзиром да је за уговор о доживотном издржавању за пуноважност уговора неопходна
писмена форма, да би се овај уговор раскинуо није неопходна писмена форма. Уколико је

10
по закључењу уговора о доживотном издржавању, на даваоца издржавања пренета својина
на непокретности, за раскид уговора тада није довољна сагласност воља уговорних страна
већ је неопходан писмени споразум, оверен код јавног бележника.
Уколико једна уговорна страна не извршава своје обавезе, може доћи до раскида уговора о
доживотном издржавању. Закон о облигационим односима ову ситуацију третира као
раскид уговора због неиспуњења. Одредбе Закона о облигациионим односима које
регулишу раскид уговора због неиспуњења односе се на случај неиспуњења уговорних
обавеза кад се ради о неиспуњењу обавезе једне уговорне стране. Уколико дође до
раскида уговора, уговорне стране немају више обавеза према дугој уговорној страни али
свака уговорна страна има право на накнаду штете.
У Закону о наслеђивању издвојен је случај када су се странке уговором о доживотном
издржавању обавезале да ће живети у заједничком домаћинству и да су се односи између
њих у тој мери пореметили да је заједнички живот постао немогућ. Није редак случај да се
уговори заједнички живот између уговорних страна обзиром да су примаоци издржавања
углавном стара лица којима је потребна константна брига. Осим тога, неподношљивост
заједничког живота може настати не само радњама уговорних страна него и радњама
чланова заједничког домаћинства, који нису уговорне стране. Право на раскид уговора у
сваком случају имају само уговорне стране а не и чланови заједничког домаћинства.
Уколико је уговорна страна пословно способно лице, тужбу за раскид може поднети његов
законски заступник или старалац, У том случају је неопходно мишљење Центра за
социјални рад.
Суд може раскинути уговор о доживотном издржавању због међусобне неподношљивости
уговорних страна и онда када је тужбу за раскид поднела она страна која је скривила
поремећај односа. За утврђивање правних последица раскида уговора меродавна је
кривица јер уговорна страна која је скривила поремећај односа има обавезу накнаде штете
другој уговорној страни, у новчаном износу.

5.5.Разлози ништавости уговора о доживотном издржавању

Разлог апсолутне ништавости уговора о доживотном издржавању је када је уговор у
супротности са принудним прописима, јавним поретком и добрим обичајима. Уговор је
ништав и када је фиктиван или симулован, закључен од стране пословно неспособног лица
или неодредив, када не постоји основ уговора или је основ неодредив као и када је
недозвољен мотив битно утицао на одлуку једног уговорника да закључи уговор, а друга
страна је то знала или морала знати 11 Уговор је апсолутно ништав када се у улози даваоца
издржавања нађе лице које се о примаоцу издржавања стара у оквиру свог занимања, а
уговор је закључен без одобрења органа старатељства.
Основи за побијање уговора о доживотном издржавању налазе се како у закону о
облигационим односим тако и у Закону о наслеђивању.
Уговор о доживотном издржавању се може побијати уколико у време закључења уговора о
доживотном издржавању прималац издржавања није био потпуно пословно способан.
11
Антић О., Наследно право, ЈП службени гласник Београд 2009, стр.267.

11
Уколико се деси да орган старатељства односно његов представник закључи уговор о
доживотном издржавању у име примаоца издржавања, а прималац издржавања у моменту
закључења уговора није лишен пословне способности нити је покренут поступак
лишавања пословне способности, уговор је ништав.
Основ за ништавост уговора је побуда због које се и не може закључити уговор о
доживотном издржавању. Уколико се рецимо закључи уговор о доживотном издржавању
између лица коме није потребно издржавање а на страни даваоца издржавања је лице које
није у могућности да да било какво издржавање, а све у циљу да се избегну права нужних
наследника, такав уговор ће бити ништав. Значи, за ништавост уговора није довољно да
прималац издржавања поседује средства за своје издржавање већ је неопходно утврдити да
му издржавање није потребно односно да постоји недопуштена побуда.
Разлог ништавости уговора о доживотном издржавању је недостатак елемента
алеаторности. То је најчешће случај када се уговор о доживотном изржавању закључује са
лицем које је прималац издржавања а за кога је извесно да је тешко болесно и да ће убрзо
преминути. Суд цени, у склопу осталих доказа, када ће поништити уговор о доживотном
издржавању. Није сама чињеница сазнања о скорој смрти примаоца издржавања основ за
поништај. У року од 3 године од смрти оставиоца односно у року од 1 године од тренутка
сазнања за уговор о доживотном издржавању, наследници могу затражити поништај
уговора.
Како је већ речено, уговор о доживотном издржавању је формалан уговор, да би био
пуноважан непходно је да се сачини у писменој форми, да га потпишу уговорне стране и
да се овери код јавног бележника. У судској пракси се понекад одступа од овог правила.
Уколико је уговор о доживотном издржавању закључен по општим правилима уговорног
права а не у форми коју прописује Закон о наслеђивању, његова пуноважност се процењује
према одредбама закона о облигационим односима.
По природи уговора о доживотном издржавању, на примаоца издржавања може се пренети
својина на стварима које су постојале у моменту закључења уговора. Уколико се уговори
да даваоц издржавања добије ствари или права која ће се наћи у својини примаоца
издржавања у моменту његове смрти, такав уговор је ништав.

6. ЗАКЉУЧАК
Због све већег степена неспособности старијих и болесних лица да се старају сами о себи и
да обављају редовне послове у свом домаћинству и због учесталог изостанка издржавања
од стране законом одређених лица, дошло је до повећаног закључивања уговора о
доживотном издржавању. По правилу, ови уговори се закључују с обзиром на личност
даваоца издржавања, дешава се да су та лица неквалификована и да нису у могућноси да
пруже сву неопходну негу примаоцима издржавања, те се опет морају ангажовати стручна
и оспособљена лица за пружање неге. Из ових разлога, произилази потреба да се правна
лица појављују у улози даваоца издржавања. Посебним законским регулисањем услова
које правно лице мора да испуни да би се могло појавити као давалац издржавања у
погледу организације рада, стручности особља, услова које простор мора да испуни, уз

12
максимално учешће органа за социјални рад, смањиле би се злоупотребе које би могле
настати у оваквим видовима уговора о доживотном издржавању а истовремено би се
постигао циљ уговора – да се старим и болесним особама пружи одговарајућа нега и брига.

ЛИТЕРАТУРА
1. Питање својине Константиновић М.
2. Мистицизам у наследном праву Перић Ж.
3. Наследно право Др Антић О.
4. Одлука Врховног суда Југославије Рев.2045/64
5. Уговор о доживотном издржавању Новаковић Д.

13