JEDNO ŠEJHOVO KAZIVANJE SA SABAHSKOG SIJELA

Fatihu koju učimo u namazu, zato kazem imate puno toga uciti, a ja se nadam da ćete učiti ako Bog da, jer namaz se
ne klanja bez dvojnosti, bez dvoje. Kad bi neko klanjao namaz sa tevhidom, ne važi mu. Zašto? Zato što sama Fatiha
je podjeljena, imamo tri ajeta koja se odnose na Allaha dž.š., Allah govori o sebi. A ona dole tri odnose se na nas,
Allah nas podučava da kažemo Ve ijjake nabudu, ve ijjake nestein, ihdine siratal mustekim, što mi sada govorimo.
Dao je nama te riječi da mi govorimo. Podjela! Imamo i u namazu isto tako. Sam namaz, ruknovi, prva tri odnose se
na Gospodara našeg. Imamo tekbir, prvo kijam, stanemo na kijam, Allahu ekber, pa onda učimo kiraet. Znači ova tri,
tekbir, kijam i kiraet odnose se na Allaha. Druga tri rukna odnose se na nas, rukn, sedžda i kade i ahire, to je na nas.
To smo mi. Znači tri robovska, tri Rabbovska, i sve tako. To je dvojnost. Možda ovo niste znali, jel tako. Ako hoćete
šta da naučite, ovo nek znate. Razmišljajte. I sve je tako u dvojnosti, sve, što se tiče namaza treba da znaš, evo kad
kažeš Semi Allahu limen hamideh, odnosi se na Allaha, a Allah je taj Koji čuje i zna ko Ga hvali i veliča i ti onda kao rob
kažeš Rabbena lekel hamd. Sve je u dvojnosti, sve. Ovo treba učiti, naučiti. Ako hoćete da shvatite namaz tako, i
tehijete tako. Ovaj tehijjet je donio Alejhisselam sa miradža, Ettehijjatu lillahi ve salavatu ve tajjibat. To se odnosi na
Allaha. Ovaj drugi dio na Poslanika. Esselamu alejna ibadillahi ve salihin. Ovo prvo mu je rekao Allah a onda je on
dodo Esselamu alejna ibadillahi ve salihin. I imamo onda ovdje Džebraila, gdje on viče, on je zaviko, Eššhedu en la
ilahe ilallah, jer je bio tu ovaj razgovor između......mi kažemo između Allaha, a pogrešno je. Nije između Allaha i
njega, mada mi tako govorimo. Jer Alejhisselam kaže „Ko kaže da sam vidio Allaha na miradžu, recite mu da laže“.
Vidio sam svoga Gospodara, tako je rekao. To je različito. Onda kako si ga vidio, na jednom mjestu reče „Vidio sam
Ga kao Nur“ a na jednom drugom „Vidio sam Ga u suretu nekog maldića“. A ovdje sure ne igra puno ulogu, ali eto,
tako je rečeno, Allah nejma sureta, alie se nekad pojavljuje u suretima. I na ovom svijetu se pojavljuje u suretima. A
nije On to, a pojavljuje se u suretima! A ovaj miradž, kad je Džebrail to rekao, e mi sad tu Džebraila slijedimo.
Eššhedu en la ilahe ilallah, ve eššhedu ene Muhammeden abduhu ve resulluhu. To je Tehijjet. Ovdje je sad, ima skoro
na četvero, ima Allah, pa Poslanik, pa Džebrail, pa mi. I mi idemo za Džebrailom i vičemo eššhedu en la ilahe ilallah,
ve eššhedu ene Muhammeden abduhu ve resulluhu. Sve je tako braćo. Da bi nešta razumili, da bi nešta razumili,
borba je za spoznaju, zbog toga smo se sastali i sastajemo.Ako nije to, onda.......Jer Alejhisselam je ovako podijelio,
napravio jednu podjelu u znanju. Prvo što čovjek primi Islam, pa onda iza Islama primi Iman, pa onda iza Imana ide
Ikan, to je još veći stepen od Imana. Pa onda iza Ikana ima Ihsan, kaže Alejhisselam, a iza Ihsana ima Ijan. To je
podjela, to je Alejhisselam podjelio. E sad se mi trudimo da razumimo šta je to. Ovaj nekako prvi dio i ovaj do Imana,
nekako razumimo, onda dalje ne razumimo. Allah u Kur'anu kaže beduinima nije u vaša srca ušao Iman, vi ste samo
primili Islam. Znači treba pokoriti se Allahu, Islamu pa da uniđe Iman, da ti Allah da Iman. Pa onda iza Imana počinje,
to je još uvijek vjerovanje, Ikan – ono što vjeruješ počinješ da viđaš. A onda Ihsan da spoznaješ. Znači počinje
spoznaja. A Ijan, potpuno osvjedočenje, čega? Da je Allah Gospodar ovoga svijeta, da se On svukuda nalazi, da On
ovaj svijet pokreće sa esmatom i sifatom, mi to ne vidimo, ne hafizamo to. Onda da je sa nama kako On to kaže, kako
je sa nama? Jer On kaže Ve huve meakum ejnema kuntum. Sa vama sam Ja gdje god se vi nalazili. Kako je sa nama,
gdje On to.....nevidimo Ga, sakrio se. A onda Alejhisselam kaže ima On sedam stotina perdeta nevidljivih, zato Ga ne
vidite. Auuu...pa ne vidim perdeta a kamol Njega. I tako. Al eto. 1Sama jedna suhoparna pobožnost.....zamori se
čovjek. Počne mu biti dosadna vjera. Dosadi to kad klanjaš trideset, četrdeset, pedeset godina, ma šta će Allahu toliki
ibadet, šta On ovoliko traži od mene pobogu brate. Al ako ide, dobiva lezet spoznaje i spoznaje. Onda mu je to slatko,
sve ljepše, slađe. Uživa, ima jednu ugodnost, ima ugodnost oku, ima uhu, ima razumu, ima srcu i tako... Ima tih
ugodnosti puno......Samo nemojte se zaustavljati, treba studirati, učiti.......Alejhisselam kaže, nije šala, bolje je jedan
sat razmišljanja nego šezdeset godina klanjanja. Al hoće da nas bodri da razmišljamo, jer razmišljanjem čovjek može
jako puno da postigne. Treba da se uključi, data mu je mogućnost da razmišlja. Može se mnogo toga postići sa
razmišljanjem. Zašto? Čovjek istražuje. Jest.... Tako je.....ISTRAŽUJMO!! Mi smo putnici, saliki, to je pravilno, oni koji
putuju. Al dobro neko nas naziva dervišima.....derviši su sad pod zemljom, nema ih više na zemlji. Priča mi jedan
kadiriski šejh, bio jedan šazilijski šejh u Đakovu. Ali se zvao. Imao je dva šarta kad hoće ko derviš biti. E jes to
lako...dva šarta, ne traži puno. Došao jednom nekakv čovjek, kaže, vala šejh ja bi da se upišem u derviše. Nema, kaže,
problema, more. Imao je na rafi ćulahe. Ćulahi su bili zemljani, a inače to su pravi ćulahi, oni su zemljani, da sliče
zemlji. I uze jedan ćulah u ruke, eh eto metni to naglavu i stalno ćeš nosat'. Ne skidaj sa glave, i šta ti god ko uradi,
dobro, loše rekni ej Vallah. Samo to.Eto, kaže. Nakon sedam dana, ma nemere on da izdrži, ko čaršija, sva se nešta,
onaj vako, onaj nako, onaj ovo, onaj ono, onaj lijepo, onaj ružno, nemere on više. Vrati se on šejhu, kaže, ja ne mogu
ono tvoje, evo ti tvoje ej Vallah i tvoj ćulah, ne treba mi......... Završio odmah....Nije mog'o.Al to je pravo, to je bilo baš
pravo. Jer ćulah je zemljani, kakva je zemlja da i ti budeš takvi. Po njoj gazaju, pljuju, svašta...da izvineš svašta. A opet
nas pazi, hrani, ko majka zemlja....majčica. Al bolje ćemo biti saliki, putnici, putujemo pa padnemo, pa se dignemo,
pa padnemo, diži se, opet nastavi, ubiješ se malo, pa opet pravo nastavi......Eto ti...Ako ovo zapamtite i budete držali,
biće nešta od vas.....Što se tiče zikira, to nije problem. Lako je to, i lako je čovjeka opteretiti sa određenim zikrom, ko
evo ove halidije, najmanji im je zikir 5000 puta Allah, najmanje, onda ide sedam pa dvanaest, i tako.....do
25000.......... Šah Nakšibend dobio zikir Allah. Al neide nikako, srce ništa, mora preko srca to da osjeti, mora ono
počet vikat Allah, onda počneš svašta viđat'. Nema, razočaro se, otišo po pustinji da hoda, razočaro se, čini zikir, al ne
ide. Dok nije sreo Hidra alejhisselama, pa mu Hidr alejhisselam, hajde ne žalosti se, lako ćemo to riješiti. Hajde,
pošalje ga kod hazreti Abdulkadira, hazreti Abdulkadir bio preselio, čini mi se dvjesta godina razlike. Otiđi na njegov
kabur, kaže slobodno ti išći, viči...biće nešta. Otišo na njegov kabur, kod hazreti Abdulkadira, i počeo pomagat' aman,
aman ne ide mi ovaj zikir, pomozi mi. Dok hazreti Abdulkadir nije pomolio ruku i metno mu na prsa....I reko samo
ALLAH...u njega srce odjednom proradilo. Kad je iziš'o...auuuuu...ima šta da vidi...svašta....Teško malo ovo pada
nakšibendijama al eto......To je tako.....a onda GDJE SMO MI, ha?........ Al kad, ako budemo išli redom, kako je to
dostavljeno, može se postić', nešta. REDOM. Redom. Ilhamija pjeva, redom nisi poš'o ti, u ono vrijeme. Pjeva
dervišima, redom nisi poš'o ti....redom. Gusul, abdest, pa dalje....pa namaz, heh ima tu......Boga mi imali smo i mi
svašta, ja sam imao padova, i kvrga i svašta......al eto isplati se. Vas mlađe svašta interesuje, svašta vam pravi
nekakvu radost, sve to prolazi. Tako ti je to..........Inače sama riječ tesavuf je sadržana u: T – toba, mora čovjek doći
tobe na sve svoje propuste, greške, i nije samo tad, mora radit, kao četka, mora se svaki dan četkat jer svaki dan
nešta griješi. Onda dolazi SA, vanjska i unutarnja čistoća. Onda ima V, onaj VAV išareti da se sprijateljiš sa Allahom.
Čovjek, na jednom takvom putu kad se čisti postaje prijatelj Allahov, postaće mu Allah prijatelj. A čim mu On postane
prijatelj, učiće ga, lakše će mu bit' do Fenaa. Na kraju ima FE, tesavuf. Eto to je ta kratka riječ Tesavuf, kratka, al'
teška. Onda ulazi u Fenaa. Samo ne treba nikoga izijetit', nekom ovo ide, nekom ne ide, neko razumije, neko ne
razumije. Mi treba elhamdulillah, da budemo muslimani, ovo je važno, da smo muslimani. Da budemo pokorni
Allahu, Njegovom Poslaniku, to je najvažnije.

Onda nije problem za džennet, Allahualem, svi ćemo mi u džennet, muslimani, pogotovo oni koji vjeruju Allaha,
Poslanika, klanjaju, to su sve robovi dženetski. Nije to stvar dženneta, ili šta je suština? Unići ćeš u džennet i šta ćeš
radit? Ješćeš...i.....pićeš.....i.....imaćeš huriju.....i....šta dalje? Vječno. Mora tu još nešta postojat'...mora...mora
postojat'. Bilo bi u dženetu dosadno na neki način. Al' ni ne razmišlja se o tome. Mada, svi tvrde, naši učenjaci, da
ovdje doživljavamo tjelesni džennet. Tjelesni, koji će biti i na Ahiretu, biće tjelesni i manevi, duhovni. Ali tjelesni
džennet imaš ovdje, jedeš, piješ, izlaziš, imaš huriju, pa jedeš lijepo voće. Sve su to tjelesni dženneti, ugodnosti,
radosti. Tjelesni džennet. Kao što imamo i džehennem ovdje, ima ovdje i džehenemlije, to ko hoće da vidi može
vidjet'. Hajrinšallah. Jednom mom ahbabu, prije rata, umrla žena.Kaže meni, istjeraše me iz dženneta. Kako? Kaže,
umrije mi žena. Kaže Alejhisselam, dobra žena džennet ovog svijeta. Kako pazi te, pa halvica, pa čorbica, pa tješi
te.....ima, ima ona velike, velike fadilete. Zbog toga Alejhisselam kaže ko ne zna cijeniti ženu, nije kakav čovjek. Pravi
ljudi cijene ženu. Velike je blagodati. Kad sebe vagaš s njom, vidjećeš da si ispod nje po fadiletima i sevapima. Ona
ima više. Ima više šehidskih merteba od tebe, ona zaradi kroz život jako puno šehidskih merteba. I čovjek može vrlo
da nastrada, da bude kažnjen radi žene, ako je ne poštuje, ako ne cijeni taj njen trud, rad, hizmet......uh što se može
tu zaradit'.......... Kada govorimo o Ismi Allah, Allah je ima na zemlji, na ovom svijetu, sifatsko esmatsko ime. Nije
zatsko. Znači Allah se ovdje tedželi čini preko svojih esmata i sifata. Zbog toga Ga je moguće lakše upoznati, neko ga
upozna preko nekog esmata i sifata, kako ko, ima ljudi različito Ga upoznaju. Jer ovaj svijet se tako pokreće, opstoji.
To je LA MEFSUFE ILALLAH. To je kad derviši uče LA MEFSUFE ILALLAH, nema na ovom svijetu drugih esmata i sifata
osim Allahovih. Zbog toga kad se uči Allah u zikru jedan početi učiti esmate.Ja Rahman, Ja Rahim, On je tu sa svime
tim, a vi ga tražite, spominjete da Ga vidite, da Ga spoznate. A On je sakriven kroz svoje esmate, a sakriven je preko
dijela, jer dijela nastaju esmatima i sifatima. Pa ti ne vidiš te esmate, vidiš dijela. A kako su nastala dijela, kako?
Nastala su upravo tim putem. Eto. To je taj put, jedno školovanje. Derviši i saliki koji se školuju......Uzmimo
Alejhisselamova imena, dvijestotineideset, neki kažu ima ih više, vi malo spominjete, vi spominjete svega devetnaest,
zapravo šest ako bedevijski učite. Ustvari to su imena koja je Allah dao, dao mu jedno znanje, osobine mu dao. Jer ne
zaboravite da je Alejhisselam Sejjidu Zatu Sifatu, osoba kome je Allah dao sve svoje esmate i sifate. Jedini. On je kod
sebe imao sve Allahove esmate i sifate. Zbog toga ga zovu Sejjidu Zatu Sifat. Upoznavajući njega, upoznat' ćemo
Allaha. A i kazali su ko hoće da se približi Allahu, nek slijedi Poslanika. A tako je i rečeno, ko tebe slijedi, Mene slijedi,
ko tebe voli, Mene voli, kaže Allah. Zbog toga jedan derviški zikir ne bi vrijedio bez salavata. Zikir salavat, ima zikir
Allah, ima i zikir salavat......... U sifati zatije ne upada niko, a u sifati subutije upada.