Download as docx, pdf, or txt
Download as docx, pdf, or txt
You are on page 1of 15

Семинарски рад

Јанко Богдановић 1/6


Религија у старој Грчкој
Религија у старој Грчкој
Главна обележја религије старих Грка јесу политеизам(веровање у више богова) и
антропоморфизам(богови су представљани као људи).Врховни бог је био Зевс,син титана
Крона и Рее.
Зевс је био син титана Крона и Рее.По предању,Зевсова браћа и сестре су били прогутани од
стране Крона,а Реа,мајка Зевса,је Крону дала камен омотан пеленама,па је Крон уместо Зевса појео
камен.Зевс је подигнут на острву Криту,у Егејском мору.Када је Зевс порастао,од Матиде,ћерке
још једног титана-Океана,добио је напитак,који је дао Крону,па је Крон повратио сву прогутану
браћу и сестре.Зевс је у митологији био познат као владар неба,громовник и отац већини осталих
богова.Зевс је био врло поштован међу Грцима и управо њему су били посвећени многи велелепни
храмови,од којих је најпознатији храм у Олимпији,који се налази у Елиди,на северозападу
Пелопонеза.Архитекта овог храма је био архитекта Либон.Храм је изграђен у дорском
стилу.Најпознатија статуа Зевсу у старој Грчкој је била статуа унутар храма Зевсу у Олимпији,а ту
статуу је направио Фидија.Ова статуа је посебна по томе што је била једна од седам светских чуда
старог света.Зевс је по грчкој митологији имао уз себе и златног орла,а његово најдраже дрво је
било дрво храста.Зевс је имао и браћу- Хада и Посејдона.Након што је Зевс збацио свог
оца,Крона,Зевс је расподелио власт између себе и своје браће,па је Зевс добио небо,Посејдон
море,а Хад подземни свет.Богиња Хера је била Зевсова жена,заштитница брака и удатих жена.Она
је,такође,по миту,била уједно и Зевсова старија сестра,јер јој је отац био титан Крон.Позната
митска прича јесте да се Зевс њој удварао тако што се прерушио у кукавицу.Најпознатији објекат
посвећен овој богињи је био Херејон,на острву Самос у Егејском мору.Бог Посејдон је био такође
један познати грчки бог.У грчкој традицији је било присутно приношење жртава од стране
морепловаца пре пловидбе(жртве су биле животиње).Посејдон је,такође био и бог земљотреса.По
грчком писцу,Хомеру,који је написао Илијаду и Одисеју,Посејдон је подржао Грке у Тројанском
рату,а не Тројанце и у Одисеји је познат део где Одисеј разгневљује Посејдона,тиме што је
ослепио његовог сина,Полифема,након чега Посејдон пушта опасне морске олује.Позната је и
легенда код Грка о надметању Посејдона и богиње Атине око Атике,где је Посејдон изгубио,па је
пустио поплаве на Атику,кажњавајући тамошњи народ зато што је изабрао Атину,а не
њега.Познати храм Посејдону се налазио на Рту Соунион,који се налазио на југу Атике,и који је
саграђен у V веку п.н.е. Претходно споменута богиња Атина је била богиња мудрости,рата(за
разлику од Ареја,она је подржавала стратешки приступ),ткања и заната.Атини су свети сова и
маслиново дрво(из тог разлога је и симбол Атине била сова,по богињи Атини).Атина је уједно и
ћерка бога Зевса и Метиде,ћерке титана Океана.Атини је посвећен и храм Атени Партенос на брду
Акропољ у Атини,назван Партенон.Поред тог храма је постојала и статуа богињи Атини,такође
извајана од стране Фидије.Скулптура је била висока 12m и одрађена је хрисоелефантском
техником(комбиновање злата и слоноваче).Одећа је била одрађена у злату,а тело у слоновањи.
Атина је приказивана и у ратној опреми.Поштована је међу Грцима као заштитница града Атине и
свих Атињана.Бог Ареј или другачије Арес,био је бог рата и најстарији син Зевса и Хере.У
Хомеровој Илијади је опевано како је Зевс рекао Ареју да је најомрженији од свих богова.У

1|Страница
митологији је стално представљан као прељубник,а позната љубавница му је била
Афродита,богиња љубави и жена Хефеста,бога ковача.Имао је синове,а један се звао Фобос(страх)
и Дејмос(ужас).У Спарти су се приносиле људске жртве њему,а жртве су били ратни
заробљеници.Бог Аполон је био један од најпоштованијих богова међу Грцима и био је бог
пророчанства,музике,исцељења и болести,Сунца и светлости.Син је Зевса и његове љубавнице
Лете,а такође је и брат близанац Артемиди,богињи лова.Виђен је као најлепши бог.Најпознатије
место у старој Грчкој посвећено њему је било пророчиште у Делфима,дом пророчице
Питије.Питија је жена,обично око 50 година,која је служила као гласник Аполона смртницима,а
сви краљеви и обичан народ је долазио да би чуо пророчанства од ње.Пророчишта посвећена богу
Аполону су постојала и на острву Делос(у Егејском мору) и у Анатолији,али нису била ни близу
пророчишту у Делфима.У религији је приказиван као наг,а понекад полунаг и носио је у једној
руци лиру,а у другој стрелу.Један од храмова у рушевинама,који је некад био посвећен Аполону се
налази у Коринту.Богиња Артемида је била ћерка Зевса и Лете, богиња лова,дивљине и
господарица и заштитница дивљих животиња.Била је такође изузетно поштована,поготово међу
сеоском популацијом.Познато место за вернике старе Грчке је Артемидин храм,који је био
подигнут у VI веку,тачније око 550.године п.н.е.Она је у митологији била и девичанска
богиња,што значи да није имала потомство.Богиња Афродита је била богиња љубави и лепоте и
плодности.По старијем,Хомеровом предању,Афродита је била кћи Зевса и Дионе,а по песнику
Хесиоду,Афродита је рођена у мору,након што је Крон збацио свог оца,Урана и његове гениталије
бацио у море,из којих је настала богиња Афродита.Сматрало се да је седиште њеног култа било на
острву Кипар,а одатле се њен култ ширио даље.Познати храм посвећен њој је био на брду
Акрокоринт,у Коринту.Афродита је била удата за бога Хефеста.Бог Хефест је био старогрчки бог
ватре и ковача.По предању,Зевс га је из беса бацио,јер се он умешао у свађу родитеља,иначе,мајка
Хефеста је била Хера.Хефест је,након што га је Зевс бацио,слетео на вулканско острво Лимнос,на
североистоку данашње Грчке,па се зато и Лимнос сматрао светим местом Хефеста.Хефест је био
ковач и за друге богове,па је направио сребрне лукове Аполону и Афродити и накит Афродити.У
Атини се налази и Хефестов храм,који је нешто старији од Партенона и боље очуван.Бог Хад је
био брат Зевса,Посејдона и брат Хере,Деметре и још једне,мање важне богиње Хестије.У религији
је представљан и заједно са својим троглавим псом-кербером.Хаду су обични људи обично као
жртве приносили животиње..Још једна важна богиња је била Деметра,сестра бога
Зевса,Посејдона,Хада и Хере.Деметра је сматрана за богињу жита и плодности земљишта.Један
мит каже да је Хад,док је Деметра била на пољу,отео њену ћерку Персефону и одвео у подземни
свет да му буде жена.Договор је,по том миту,склопљен,па је 4 месеца Персефона проводила код
Хада,а 8 месеци код Деметре,па је по том миту,8 месеци била плодна земља,а 4 месеци је владала
суша и глад.Међу Грцима је поштована,поготово међу пољопривредницима,због плодне земље,па
су,да би земља била плодна,одржавали фестивале посвећене њој.Бог Дионис је био најмлађи син
Зевса,а био је од мајке смртнице,то јест,од мајке која није била богиња.Дионис је био бог вина и
хедонизма.У част бога Диониса су се,широм грчког света одржавали фестивали названи Дионизије
или Дионизијске игре.
Грчких богова има свакако много више,али ови горе наведени богови су били најважнији за
Грке и долазимо до закључка да је религија била важан део живота старих Грка,али и да је
имала велики допринос уметности.

2|Страница
ЛИТЕРАТУРА

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_
%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0

https://www.britannica.com/

3|Страница
ГАЛЕРИЈА СЛИКА:

4|Страница
Слика 1-Илустрација Зевсовог храма у Олимпији

Слика 2-Приказ како би данас изгледала Зевсова статуа вајара Фидије

5|Страница
Слика 3-Хера,римска копија,музеј Лувр,Париз

Слика 4-Данашњи изглед светилишта Херејон,Самос

6|Страница
Слика 5-Кип Посејдон из Артемизија,непознати вајар,национални музеј у Атини

Слика 6-Партенон,храм Атини Патенос

7|Страница
Слика 7-Копија кипа богињи Атини

Слика 8-Кип Ареју,,аутор Бернини,1622.

8|Страница
Слика 9-Аполон

Слика 10-Остаци пророчишта у Делфима

9|Страница
Слика 11-Староримска копија статуе Артемиди

10 | С т р а н и ц а
Слика 12-Мелоска Афродита,музеј Лувр

11 | С т р а н и ц а
Слика 13-Хефест

12 | С т р а н и ц а
Слика 14-Стаута Хада,археолошки музеј на Криту

Слика 15-Деметра

13 | С т р а н и ц а
Слика 16-Бог Дионис,сликар Каравађо,1597.године нове ере

14 | С т р а н и ц а

You might also like