Univerzitet "Bra a Kari " Fakultet za menad met

SEMINARSKI RAD

BILANS KAO OSNOVNI FINANSIJSKI IZVE TAJ

Profesor Beograd, 2009. god.

Student

Finansijski izve taji pru aju informacije o finansijskom polo aju, uspe nosti i promenama u finansijskom polo aju preduzea. Kompletan set finansijskih izve taja ukljuuje sledee sastavne komponente: 1) bilans stanja, 2) bilans uspeha, 3) izve taj o tokovima gotovine, 4)izve taj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske izve taje. U savremenom privrednom ivotu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U raunovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzea tako to se poslovni dogaaji, stanja i rezultati preduzea iskazuju preko novanih jedinica kao op teg svodnog merila. Veoma znaajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnote a. Bilans stanja je finansijski izve taj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna, odnosno na dan bilansiranja. Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i nain investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj, a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspola e preduzee, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduzea. Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izve tajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak. Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu vi e podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Meusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto rezultat preduzea kao bruto-dobitak ili kao bruto-gubitak u obraunskom periodu. To znai da preduzee u bilansu uspeha mo e iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, ime se ostvaruje bilansna ravnote a. Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji razliita finansijska izve taja. Prvi pru a uvid u imovinsku situaciju i finansijski polo aj preduzea a drugi da omogui uvid u to koliko je preduzee sposobno da ostvari zaradu.

SADR AJ:

Vrste bilansa ...........................................................................................4 Bilans stanja ..... ................ .... 6

Bilans uspeha..........................................................................................8

VRSTE BILANSA
Bilansi se medjusobno razlikuju po formi i sadr ini, odnosno dele se u zavisnosti od vremena kada se sastavljaju, cilja kada se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se sastavljaju. Bilans mo e biti sastavljen u odnsu na slede e kriterijume:  prema vezi sa knjigovodstvenim ra unima bilans stanja i bilans uspeha  prema svrsi iskazivanja bilansa imovinski bilans, bilans utvrdjivanja uspeha i bilans kretanja  prema merodavnosti primene pravnih normi pri bilansiranju poslovni bilans, poreski bilans  prema podru ju informisanja uz pomo bilansa interni bilans, eksterni bilans  prema podacima na osnovu kojih je odredjen knjigovodstveni bilans, inventarni bilens, planski bilans  prema du ini bilansnog perioda po etni bilans, medjubilans, krajnji bilans  prema tehnici sastavljanja bilansa bruto bilans, neto bilans  prema broju uklju enih bilansa individualni bilans, zbirni bilans, konsolidovani bilans  prema odnosu sredstava i obaveza aktivni i pasivni bilans  prema odnosu prihoda i rashoda uspe an i neuspe an bilans  prema redovnosti sastavljanja bilansa redovni, specijalni Osnovni bilansi koji se sastavljaju na osnovu knjgosodstvenih ra una su bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja i bilans uspeha su dvostrani, sinteti ki prikazi, izve taji o poslovanju, sa stanovi ta kori enja, anga ovanja i tro enja sredstava proizvodnje. Finansijski izve taji moraju da sadr e slede e podatke: - podatke o sredstvima preduze a - podatke o obavezama preduze a - podatke o kapitalu preduze a - podatke o prihodima i rashodima - podatke o gotovinskim tokovima Op ta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene razli itih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju razli ite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadr ini. Najva niji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim ra unima i b) pravne norme koje ine osnovu bilansiranja.

Kompletan finansijski izve taj sadr i: - bilans stanja - bilans uspeha - izve taj o tokovima gotovine - izve taj o promenama na kapitalu - napomene uz finansijske izve taje Bilansi se koriste kada treba izraziti stanje i rezultat preduze a iskazuju preko nov anih jedinica. Bilansi su namenjeni kako internim, tako i eksternim korisnicima. Interni korisnik je sam menad ment preduze a iji je zadatak da preduze e bude likvidno i da posluje rentabilno. Prou avanjem bilansa stanja, uprava preduze a donosi odluke o anga ovanju sredstava, mogu nosti zadu ivanja itd. Eksterni korisnici su: 1. potencijalni investitori i investitori koji na ovaj na in mogu da npr. procene da li investirani kapital donosi dovoljno profita i da li kapital povu i ili dodatno ulagati. 2. kreditori na ovaj na in dobijaju podatak da li je preduze e ve zadu eno, visini kamate, likvidnosti preduze a, izvorima gotovine i da li preduze e svoje obaveze izmiruje na vreme. 3. dr ava i dr avne institucijama su finansijski izve taji va ni zbog poreza, jer na osnovu ovih informacija procenjuju ekonomsku snagu poreskih obveznika. Finansijski izve taji su takodje va ni i zbog uskladjivanja ekonomske politike sa stanjem u privredi, da bi ekonomska politika delovala stimulativno na preduze a. 4. zaposlenima u preduze u, su finansijski izve taji va ni jer ih zanima rentabilnost preduze a, odnoisno sigurnost njihovih radnjih mesta. 5. javnost jer uspe nost gradova i op tina zavisi od uspe nosti preduze a na teritoriji grada ili op tine. Zaklju ak je da da razli iti korisnici imaju potrebe za razli itim informacijama. Ali, i pored razli itih interesa, jedna odredjena grupa informacija zadovoljava potrebe svih korisnika, a to su informacije o prinosnom, imovinskom i finansijskom polo aju preduze a i o promenama u tim polo ajima. Najva niji finansijski izve taji su bilans stanja i bilans uspeha.

BILANS STANJA
Bilans stanja pru a informacije koje se ti u likvidnosti i solventnosti preduze a odredjenog dana. Analiza likvidnosti uklju uje poredjenje kratkoro ne sposbnosti kompanije da zaradi novac i kratkoo nih potra ivanja koja ima. Likvidnost pokazuje sposobnost kompanije da odgovori redovno na potra ivanja i obaveze koje moraju biti podmirena u narednih godinu dana. Likvidnost prvenstveno interesuje kreditore i potencijalne kreditore. Sredstva sa kojima preduze e posluje se prikazuju u bilansu stanja. (Bilans poti e od lat. ''bilanx libra'' = vaga sa 2 tasa). Bilansom se pola e ra un o pozitivnim i negativnim rezultatima, uspesima i neuspesima koji prate poslovanje preduze a. Bilans stanja je slo en i sastoji se iz ra una, odnosno salda ra una aktive i pasive. Bilansne pozicije predstavljaju u bilansnu vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Obzirom da svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnote a, koja se vidi po tome to je vrednost svih pozicija na levoj strani u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jedna ina mo e se prikazati odnosom: aktiva = pasiva, to izra ava kvantitativnu ravnote u leve i desne strane bilansa. Ukoliko bilans stanja nije u ravnote i, to zna i da bilans i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, ime se uspostavlja ravnote a izmedju aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja vi ak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi. Bilans mo e biti prikazan u vidu jednostranog ra una, pri emu se prvo prikazuje aktiva, a ispod nje pasiva, ili dvostranog ra una, pri emu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva. Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za preduze a ra lanjene su prema principu rastu e likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu rastu e dospelosti. To zna i da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje ine stalnu imovinu od stavki koje ine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najve i stepen likvidnosti. U pasivi, pak, osnovni kapital ima najdu i rok dospelosti, odnosno najkra e su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema poveriocima. Postoji ustaljena ili propisana forma , sadr aj i raspored pozicija bilansa, koja se naziva bilansna shema. Formom bilansa odredjuje se broj kolona, njihov naziv, sme taj aktive i pasive, kao i razme taj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive. Bilans stanja mora biti u ravnoste i jer se radi o dvostranoj slici sredstava na odredjeni dan ili u odredjenom momentu. Ove dve strane se nazivaju aktiva i pasiva. Aktivu predstavlja imovina preduze a, a pasivu kapital i obaveze preduze a.

AKTIVA
Aktiva predstavlja aktivnu masu, odnosno sredstva koja kru e. U aktivi se prikazuje transformacija sredstava iz jednog oblika u drugi oblik. U aktivi se tro e i nastaju efekti, a na osnovu promena koje nastaju u aktivi izvode se konstatacije o kvantitetu i kvalitetu poslovnih aktivnosti koje su se zbivale u preduze u i onima koj treba o ekivati u budu nosti. Otuda zaklju ak da aktiva predstavlja seriju samostalnih pokazatelja nezavisnih od pasive. Aktivu ine realne i fiktivne stavke. REALNA AKTIVA Realna aktiva obuhvata poslovna i posebna sredstva. Svako preduze e ima svoj osnovni zadatak, a za njegovo izvr enje slu e poslovna sredstva, koja se dalje dele na osnovna i obrtna. Izvr enje osnovnog zadatka potpoma u sredstva posebne namene koje se formiraju u toku poslovanja (izdvajanjem dela dobitka kao to su rezerve i po osnovu amortizacije). FIKTIVNA AKTIVA Odnosi ili poslovne transakcije izmedju dva preduze a koje se javljaju u vidu sumnjivih, spornih i nenaplativih potra ivanja imaju karakter fiktivne aktive, i izraz su smanjenja obrtnih sredstava odnodno nesolidnog poslovanja preduze a. Smanjenje obrtnih sredstava po ovom osnovu mo e biti privremeno (kad je perspektiva naplate evidentna) i trajno (nema perspektive naplate). Uzroci koji dovode do stvaranje fiktivne aktive mogu biti interni (nesolidnost u poslovanju, nerentabilnost, nea urnost i sl.) i eksterni (propusti sistema).

PASIVA
Pasiva prikazuje ''neaktivnu'' masu. Ona pru a informacije o poreklu sredstava, i podatke o nameni sredstava i izra ava finansijsku konstituciju preduze a. Finansiranje prestavlja aktivnost koja se odnosi na obezbedjivanje finansijskih sredstava koja mogu biti sopstvena i pozajmljena. Posmatrano sa pravne ta ke gledi ta, pasiva prikazuje dugove ili obaveze preduze a. Ukupnost pasive se sastoji iz obaveza preduze a prema samom sebi to za cilj ima rentabilno poslovanje koje mora da ostvari i obaveza prema tre im licima. Prema nameni finansijskih sredstava, razlikujemo finansiranje u u em smislu ili finansiranje proste reprodukcije, odnosno teku ih poslovnih aktivnosti i finansiranje u irem smislu ili finansiranje pro irene reprodukcije, odnosno novih ulaganja. Finansiranje se mo e posmatrati kao vlasni ko, vremensko i namensko. Vlasni ko finansiranje se razlikuju kao sopstveno ili samofinansiranje iz poslovnog rezultata i finansiranje iz tudjih izvora, kao to su banke, poslovni partneri itd. Sa pozicije ro nosti, razlikuju se dugoro ni-trajni izvori, finansiraju se ulaganja u fiksna sredstva i stalna obrtna sredstva i kratkoro ni-povremeni izvori, finasiraju se povremene aktivnosti koje su se zbivale u preduze u i onima koj treba o ekivati u budu nosti.

BILANS USPEHA
Do dvadesetih godina XX veka, dominantan zna aj u prikazivanju poslovanja preduze a je imao bilans stanja jer je prikazivao sredstva i obaveze preduze a. Sa razvojem konkurencije, razvojem novih preduze a, i porastom zna aja rezultata poslovanja za budu nost preduze a, raste i zna aj bilansa uspeha. Bilans uspeha svoj koren vu e iz bilansa stanja i u stalnoj je uslovlejnosti i povezanosti sa njim. Bilans uspeha prikazuje prihode, rashode i rezultat koji su ostvareni u odredjenom vremenskom periodu. To je drugi osnovnim finansijskim izve tajem. Bilans stanja i bilans uspeha su medjusobno povezani izve taji ne samo zbog toga to ostvareni rezultat iskazan u bilansu uspeha predstavlja promenu neto imovine preduze a ve i zbog toga to nedovr ene poslovne operacije na dan bilansa zahtevaju alokaciju tro kova i predvidjanje rashoda, s jedne i odlaganje i predvidjanje prihoda s druge strane. Po to svi rashodi u bilansu uspeha imaju kao posledicu smanjivanje aktive ili rast obaveza, a svi prihodi pove anje aktive ili smanjenje obaveza jasno je da je obra un rezultata vrsto povezan sa procenjivanjem. Bilans uspeha pokazuje finansijski rezultat poslovanja posmatran iz dve perspektive. Pozitivan finansijski rezultat, gde su prihodi ve i od rashoda, ozna ava pove anje sopstvenih izvora sredstava dok negativan finansijski rezultat gde su rashodi ve i od prihoda, zna i smanjenje izvora sredstava. Bilans upseha mo e biti godi nji ili periodi an i mo e se sastavljati po bruto ili neto principu, mada je bruto princip danas op te prihva en. Kao i bilans stanja, bilans uspeha se mo e iskazati dvostrano, ili u formi konta jednostrano, u formi liste. U formi liste, prvo se prikazuju prihodi, ispod njih rashodi i kao tre i deo prikaza razliku, odnosno finansijski rezultat. Bilans uspeha u formi liste gubi na jasnosti ali dobija na jasnsoti vertikalnog ra lanjavanja rezultata. U dvostranom pregledu, na levoj strani su prikazani rashodi i pozitivan finansijski rezultat, dok su na desnoj prikazani prihodi i negativan finansijski rezultat. Ovaj na in je pregledniji i jasniji i u neposrednoj je vezi sa knjigovodstvom. Forma konta vi e odgovara logici zaklju ivanja knjiga i uspostavljanju veze izmedju knjigovodstva sa jedne i bilansa uspeha s druge strane.

10

U sastavu bilansa uspeha sa prihodima se suo avaju rashodi nastali u cilju ostvarivanja prihoda. Ono to je karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu vi e podbilansa. Na ovaj na in izdvaja se redovni poslovni rezultat, koji je bitan za ocenu uspe nosti poslovne delatnosti. Sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto rezultat preduze a kao bruto dobitak ili zbir svih dobitaka ili kao bruto gubitak odnosno zbir svih gubitaka. Preduze e mo e u svom bilansu uspeha iskazati bruto dobitak ili bruto gubitak. Ako je bruto dobitak ve i od bruto gubitka, u bilansu uspeha se iskazuje dobitak i obrnuto ako je bruto dobitak manji od bruto gubitka, iskazuje se gubitak. DOBITAK Dobitak ini vi ak prihoda nad rashodima. Analizom dobitka, najprije treba izvesti konstatacije o realnosti njegovog obra una i karakteru, o obimu ostvarenog dobitka u teku oj godini, trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu i njegovom u e u u ukupnom prihodu. Po to je dobitak slo ena kategorija, treba vr iti analizu elemenata iz kojih je sastavljen. GUBITAK U slu ajevima kad je ostvareni prihod manji od rashoda, preduze e posluje sa gubitkom. Pojava gubitka mo e biti uzrokovana internim i eksternim faktorima. Interni faktori su izraz poreme aja u tokovima reprodukcije preduze a, a izmedju ostalih tu spadaju neiskori tenost kapaciteta, pogre an izbor tehnologije i sredstava rada, neorganizovanost procesa rada, nedostatak kretivnog kadra, i sl. Eksterni faktori koji uzrokuju pojavu gubitka su inflacija, pove anje kursa stranih valuta, carinske stope, revalorizacija sredstava, i sl. Gubitak mo e imati poslovni (poslovna perspektiva je lo a), finansijski i vanredni karakter, u slu ajevima kad su rashodi od navedenih aktivnosti preduze a ve i od prihoda. PRIKAZIVANJE PRIHODA I RASHODA Prihodi i rashodi mogu da se prikazuju u bilansu uspeha u nesaldiranim (bruto princip) i saldiranim iznosima (neto princip). Bruto princip ne kompenzuje pojedine vrste prihoda i rashoda, svaka vrsta prihoda i rashoda se prikazuje posebno. Ovako iskazan bilans uspeha prikazuje ostvareni rezultat po izvorima

11

(poslovni i finansijski rezultat). Neto princip mo e biti sastavljen na razli ite na ine. Saldiranje prihoda i rashoda mo e da se vr i potpuno i delimi no. SADR AJ BILANSA USPEHA Bilans uspeha sadr i :  poslovne prihode, rashode i rezultat  finansijske prihode, rashode i rezultat  neposlovne i vanredne prihode, rashode i rezultat  ukupni rezultat pravnog lica POSLOVNI PRIHOD Poslovni prihodi predstavljaju najsigurnije prihode. Po to se ve ina poslovnog prihoda formira po osnovu fakturisane, odnosno napla ene realizacije u inaka, faktori poslovnog prihoda su koli ine proizvoda i prodajne cene. ( P = Q x C ). Koli ina proizvoda i usluga (Q) uti e na poslovni prihod preko faktora proizvodnje (kapacitet, radna snaga) i faktora realizacije (kvalitet proizvoda, cena i sl.). Cene (C) kao drugi zna ajan faktor formiranja poslovnog prihoda se mogu formirati na tr i tu i administrativno. Analiza strukture poslovnih prihoda se svodi na analizu njihovih vrsta, pa se u tom smislu trebaju izvesti konstatacije o u e u pojedinih vrsta prihoda npr. od prodaje, zakupnina, subvencija, kompenzacija, itd. u poslovnom prihodu. Takodje, po to se ve ina poslovnih prihoda formira na osnovu realizacije proizvoda, treba analizirati da li ti prihodi dolaze sa doma eg ili inostranog tr i ta. Analiza poslovnih prihoda se vr i i za preduze e u celini, po organizacionim jedinicama i po proizvodima. RASHOD Pojam rashoda obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduze a, dele se na poslovne, finansijske i vanredne. Onaj deo rashoda koji je vezan za proizvodnju proizoda, koji mo e biti ukalkulisan u cenu ko tanja ini kategoriju tro kova. Njih ine poslovni i finansijski rashodi. Analiza obima rashoda se svodi na analizu ukupnih i pojedina nih vrsta rashoda. Analizu rashoda treba po eti sa izvodjenjem konstatacija o obimu i dinamici rashoda teku e godine sa rashodima prethodnih godina. Rast stope u e a rashoda u ukupnom prihodu dovodi do smanjenja poslovnog rezultata i ekonomi nosti poslovanja preduze a. Analiza strukture rashoda treba da prika e u e e pojedinih vrsta rashoda (poslovnih, finansijskih, vanrednih) u ukupnim rashodima. Procenat u e a poslovnih rashoda u ukupnim rashodima treba da je pribli an procentu u e a poslovnih prihoda u ukupnim prihodima. U e e finansijskih rashoda u ukupnim rashodima je uslovljeno stepenom zadu enosti i visinom kamate koja se pla a na pozajmljene kredite. U e e vanrednih rashoda je indikator vanrednih aktivnosti preduze a. Njihovo svodjenje na nulu je znak pozitivnih trendova u ekonomiji preduze a.

12

FINANSIJSKI PRIHODI Finansijski prihodi obuhvataju: prihode od kamata, realizovanih kursnih razlika i dividendi, prihode ostvarene iz odnosa sa povezanim pravnim licimasa uzjamnim u e em i sa drugim pravnim licima, kao i ostale finansijske prihode. REZULTAT POSLOVANJA Primarni cilj poslovanja preduze a je razli it za razli ite oblike preduze a, tako je kod inokosnih i orta kih preduze a to uve avanje profita u korist vlasnika kapitala, dok je kod deoni arskih dru tava i javnih preduze a pre svega pove avanje rentabilnosti poslovnih ulaganja. Rezultat poslovanja preduze a se mo e posmatrati sa vi e aspekata. Sa aspekta vremena u teoriji se razlikuju totalni (ukupni poslovni vek preduze a) i periodi ni (tromese ni, polugodi nji). Sa aspekta prostora rezultat se mo e odnositi na preduze e u celini ili na njegove organizacione delove. Prema poreklu rezultat mo e biti poslovni, finansijski i vanredni. Po svom karakteru mo e biti uporediv (nastaje pod uticajem internih faktora privredjivanja - radnog kolektiva) i neuporediv (nastaje pod uticajem eksternih faktora - promene cena). Razlikujemo nerealizovan (proizvedeni a nerealizovani u inci) i realizovan (koji mo e biti napla en i nenapla en). Najinteresantnije analize poslovanja su prema poreklu i uspe nosti poslovanja. Prema poreklu, rezultat poslovanja se deli na poslovni, finansijski i vanredni. Oni nastaju kao razlike prihoda i rashoda svakog ponaosob. Segmentiranje rezultata prema poreklu daje informacije iz kojih grupa prihoda on poti e. U normalnim uslovima, analiza e pokazati da ve ina rezultata poti e od poslovnih prihoda. Rezultat od finansiranja je obi no negativan iz razloga to se obi no vi e pozajmljuje sredstava nego to se plasiraju. Vanredni dobitak nastaje vanredno, pa se na njega ne mo e du e ra unati. Prema uspe nosti poslovanja, rezultat mo e biti pozitivan (prihodi ve i od rashoda) i negativan. U tr i nom sistemu privredjivanja, pozitivan rezultat se izra ava u vidu profita (dobitka), a negativan u vidu gubitka. RASPODELA FINANSIJSKOG REZULTATA Raspodela finansijskog rezultata se vr i u dve faze: u prvoj fazi se utvrdjuje deo rezultata koji uzima dr ava u obliku raznih da bina, i deo koji ostaje preduze u gde su rezultati ostvareni. Iz ovoga se mo e zaklju iti da dr ava partner u raspodeli ostvarene dobiti, tako da preduze u ostaje deo dobiti posle raspodele s dr avom. To je neto dobit. Preostali deo neto dobiti rasporedjuje se kako odlu i menad ment preduze a, npr, na ime dividendi, stimulaciju zaposlenih, razli ite fondove i druge namene. METODA OBRA UNA REZULTATA Obra un rezultata se vr i po metodi ukupnih tro kova (rezultat poslovanja se utvrdjuje poredjenjem svih prihoda i rashoda proizvedenih proizvoda u obra unskom periodu bez obzira da li su realizovani ili ne) koja je pogodna za sagledavanje ukupnih ulaganja i njihovih rezultata i po metodi prodatih u inaka (rezultat predstavlja razliku izmedju prihoda od prodaje i propadaju ih rashoda,

13

dok se ne prikazuju prihodi i rashodi koji se odnose na neprodate u inke) a koja je pogodna za analizu rezultata poslovanja. Metode obra unavanja poslovnog rezultata: - metoda ukupnih tro kova - metoda tro kova prodatih u inaka METODE UKUPNIH TRO KOVA Su tina: rashodi iskazani u formi tro kova po vrstama, prihodi od prodaje korigovani promenom vrednosti zaliha nedovr ene proizvodnje i gotovih proizvoda. Metoda je prikladna za ekonomske analize rentabiliteta preduze a i za izra unavanje statisti kih agregata. Ekonomska analiza rentabiliteta, utvrdjivanje u e a pojedinih vrsta rashoda/tro kova/ u poslovnim prihodima, promena strukture tro kova u odnosu na prethodne periode i u odnosu na druga preduze a, analiziranje odnosa proizvodnje i prodaje. Pru a sve podatke potrebne za obra un statisti kih agregata, nacionalnog dohotka i dru tvenog bruto proizvoda. Slabosti: ne omogu ava analizu tro kova po funkcijama. METODA PRODATIH TRO KOVA (U INAKA) Su tina prihodima od prodaje suprotstaviti rashode izazvane proizvodnjom i prodajom proizvoda. Tro kovi iskazani po funkcijama: tro kovi proizvodnje prodatih proizvoda, tro kovi prodaje, tro kovi uprave. Ovako iskazani rashodi se su eljavaju sa prihodima od prodaje gotovih proizvoda. Tro kovi prodatih proizvoda se mogu izraziti i kao razlika izmedju po etnih zaliha gotovih proizvoda uve anih za zavr ene gotove proizvode u toku perioda i krajnjih zaliha gotovih proizvoda. Prednost ove metode: jasno izra avanje tro kova po funkcijama i mogu nost stepenastog pokri a ovih tro kova prihodima usled ega se mo e utvrditi vi e slojeva poslovnog rezultata, na primer bruto mar a, dobit od prodaje, poslovni dobitak i sl. Ova metoda zahteva razvijen pogonski obra un. Ne zadovoljava zahteve obra una dru tvenih agregata. Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji razli ita finansijska izve taja. Prvi pru a uvid u imovinsku situaciju i finansijski polo aj preduze a a drugi da omogu i uvid u to koliko je preduze e sposobno da ostvari zaradu.

14

LITERATURA
1) Bogeti , P, 2000, Analiza bilansa, Ekonomski fakultet, Podgorica 2) Cvetkovi Beograd N, , 2004, Analiza poslovanja preduze a, Megatrend univerzitet,

3) Jovanovi , D., Vitorovi , B, 1989, Analiza poslovanja preduze a sa kontrolom i revizijom, Savremena Administracija, Beograd 4) Rodi , J., 1991, str. 52, Teorija i analiza bilansa, Ekonomika Beograd 5) www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls 6) www.belex.co.yu/data/2006/07/00002415.pdf 7) Understanding Corporate annual reports Stanko B., Zeller T., 2003, John Willey & Sons

15