Razglednica

Tetovo - Osmanski barok Balkana

(Crtice iz ženske istorije Balkana)

Kao što me i danas miris jutarnjih bečkih krofni iz pekare Stöck na stanici U3
Zieglergasse u pravcu Ottakring, uvek podseti na miris frankfurtskih krofni mog detinjstva,
koje mi je kupovao tata kada me vodi u kindergarten, o, Taj miris, uvučen u moju kožu, oči,
mozak i telo, tako me slast meda uvek podseti na gusti, rastegljiv, tetovski med kojim su
preliveni pečeni orasi i lešnici na takozvanom „Seksi sladoledu“, koji sam kao devojčica, u
Titovo vreme, jela u restoranu „Arabati Baba Teke“, dok je danas derviški manastir istog
imena bio prestižni hotel, a moj ujak Gligur direktor Teteksa u Tetovu. U mom slučaju
Prustovi kolačići rastopljeni u šoljici čaja dobijaju ukus suza i topline. Da bude jasno da u
značenju prideva u poslastici „Seksi sladoled“ nije u tom trenutku bilo važno razdvojiti pol i
rod, ali je ovaj pridev nosio isto uzbudjenje kao i danas. Nema potrebe da naglašavam
fenomen (ne)prisutnosti ovog naziva u današnjim menijima.
Tetovo je rodno mesto moje majke, ali osim te moje ženske rodne vezanosti danas
shvatam da je ženski identitet višestruko ugrađen u istoriju Tetova. Arabati Baba Teke
posećujem u avgustu 2018. posle više od dve decenije. To više nije hotel iz Titovog vremena.
Sada ovaj objekat ima izvornu funkciju, nema meda, nema oraha i nema slasti. Ali je ovde u
predgarađu Tetova ponovo sedište balkanskih bektaša, kao što je to bilo počevši od XVI veka
kada je izgrađena bektaška tekija. Tekija od tekke je izgrađeno i utvrđeno mesto gde se
okupljaju bektaši, bekteši ili bektašije, islamsko bratstvo verskog misticizma, sufizma, sledeći
učenja anatolijskog derviša 13. veka Hadži-Bektaša Velije. Uobičajeno bektaši grade tekiju u
neposrednoj blizini grada, birajući uvek dobar geografski položaj. Blizina vode, puta i dobrog
strujanja vazduha jeste karakteristika ovih svetih mesta. Na mestu prvobitnog svetog mesta i
hrama, koji je u periodu od 1538 do 1548 godine gradio Ali Dede Sersem, u tekiji su danas
sačuvani arhitektonski objekti, koji su nastali krajem XVIII i u XIX veku. Kompleks danas
čine džamija, konak, biblioteka, zimski dom, kuhinja, bekteško groblje sa znamenitim
turbetom i plava kula. U središtu tekije je šadrvan, bela mermena posuda za vodu natkriljena
drvenim rezbarenim i islikanim tavanicama, okružena rezbarenim vratima. Mnoge
muslimanke poput nas koje to nismo danas sa hidzom prave selfije na ovom mestu. I nama je
to zanimljivo.
Obilazimo sufijsko groblje sa čuvenim praznim grobom. Divimo se arhitekturi plave
kule u koju ne možemo da uđemo nažalost. Plava kula, arhitektonski biser tekije, čije je
podnožje izgrađeno od kamena, dok su spratni delovi obloženi plavo bojenim drvenim
tremom i dekorativnim drvenim rezbarijama na fasadama, bila je prema predanju građena za
Fatimu, najmlađu kćerku Abdurahman Paše. Abdurahman Paša je sagradio i Baltepe. Naime,
najmlađa kćerka tetovskog paše je obolela od tuberkuloze i otac je, kako bi sačuvao zdravlje
svoje mezimice, izgradio visoku kulu na mestu koje su čudotvorno izabrali bektaši u Tetovu.
Nisam sigurna da je izlečio kćerku od bolesti tuge i bola, ali je paša ostavio ovom kulom
jasno sećanje na svoju mezimicu. Uz plavu kulu i sećanje vezano za tetovsku Fatimu, tekija
je postala mesto i ženske muslimanske pobožnosti, na koje i danas mnoge albanke i turkinje
dolaze trežeći molitve za čudotvorno izlečenje ili sticanje poroda.
Uz Tetovsku menadu, plesačicu, pratilju boga Baha, figurinu iz 6. veka pre nove ere,
koja je pronađena u Tetovu između dva rata, i koja je za mene predstavljala jedan od važnijih
istorijsko umetničkih identiteta antičkog grada, svedočanstvo o važnosti i kontinuiteta mesta
od antičkog, preko srednjovekovnog, potonjeg Htetova iz Dušanovog vremena, priča o Fatimi
iz osmanskog perioda dobila je posebnu dimenziju.