Professional Documents
Culture Documents
Матурски рад
Матурски рад
Ментор : Ученик :
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
САДРЖАЈ
УВОД......................................................................................................................................2
ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................................16
БИБЛИОГРАФИЈА.........................................................................................................................17
УВОД
1
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
2
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
Шта је географски положај? Географски положај је веома сложен појам под којим
подразумијевамо све факторе који су утицали и утичу на укупне развојне процесе на
одређеном простору. Под овим појмом подразумијевамо историјске прилике као
најшири оквир услова опоштег развоја, савремене политичкогеографске услове развоја
(опште и посебне), природногеографске одлике као фактор развоја,
економскогеографске услове развоја и сл. Дакле, географски положај као широка
појмовна категорија подразумијева више компоненти па разликујемо:
историјскогеографски положај, политичкогеографски положај, економскогеографски
положај, природногеографски положај.
3
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
Граничи са Хрватском на сјеверу, западу и југу (укупна дужина границе: 932 km), са
Србијом на истоку (укупна дужина границе: 312 km) и Црном Гором на југоистоку
(укупна дужина границе: 215 km). Код Неума, Босна и Херцеговина излази на
Јадранско море, у дужини од 21,2 km. Границе Босне и Херцеговине углавном су
природног поријекла и већинским дијелом их чине ријеке Дрина, Сава и Уна, као и
планина Динара на југозападу земље.
4
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
облик у крајолику чине пространа крашка поља на југозападу, југу и југоистоку земље
(Ливањско поље, Дувањско поље, Попово поље).
Око 42% површине Босне и Херцеговине чини пољопривредно земљиште, а само 30%
земље је обрадиво; остатак је пољопривредно готово па неискоришћен. Половину
површине Босне и Херцеговине покривају шуме. У природне ресурсе земље убрајају се
угаљ, жељезо, боксит, манган, бакар, хром, цинк, а свакако и дрво и знатне водене масе.
Највиши врх Босне и Херцеговине је планина Маглић (2.386 m), док је најнижи дио
земље на нивоу мора.
5
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
интереси. Они су дефинисани глобализмом као свјетским процесом. Тај процес мијења
политичку, економску и укупну структуру земаља захваћених процесом. Глобализам је
скоро у потпуности, с изузетком малог броја земаља, потиснуо социјализам као
друштвени систем и успоставио капитализам као доминантан систем, утемељен на
принципима тржишне економије и приватног власништва. Све већи број држава свијета
улази у састав војног савеза, познатог под појмом НАТО, чиме се остварују услови
политичке стабилности и укупне безбједности. Ови услови су претпоставка сваком
развоју, посебно привредном. На овом путу налази се Босна и Херцеговина, чиме
постаје дио свјетског – глобалног процеса. Глобализмом као свјетским процесом
управљају најразвијеније државе свијета, међу којима предњаче САД, Велика
Британија, Француска, Њемачка, Јапан. Ове земље остварују и нјавеће интересе у том
процесу, но у оквиру глобализма остварују се и одређени интереси мање развијених
земаља. Геополитички положај Босне и Херцеговине у многоме је дефинисан новом
геополитичком реалношћу на геопростору бивше Југославије, као и њеном
унутрашњом структуром коју у основи дефинишу два територијално-политичка
система - ентитета (Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине), посебних
етничких, културних, привредних и осталих одлика.
6
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
7
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
Федерација Босне и
Сарајево
Херцеговине
Сарајево (Источно Сарајево)
[28]
Република Српска (дејуре)
Бања Лука (дефакто)
8
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
9
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
Њен континуитет трајао је све до 1991. године, кад се, од те државе, једнострано
отцијепила Словенија а затим и
Хрватска. Током 1992. године исто је
учинила Босна и Херцеговина а након
тога и Македонија (споразумно).
Континуитет бивше државе настављен
је кроз заједницу Србије и Црне Горе
да би се и оне раздружиле током 2006.
године и тиме стекле потпуно
међународно признање.
11
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
Шта је географски положај? Географски положај је веома сложен појам под којим
подразумијевамо све факторе који су утицали и утичу на укупне развојне процесе на
одређеном простору. Под овим појмом подразумијевамо историјске прилике као
најшири оквир услова опоштег развоја, савремене политичкогеографске услове развоја
(опште и посебне), природногеографске одлике као фактор развоја,
економскогеографске услове развоја и сл. Дакле, географски положај као широка
појмовна категорија подразумијева више компоненти па разликујемо:
историјскогеографски положај, политичкогеографски положај, економскогеографски
положај, природногеографски положај.
12
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
Граничи са Хрватском на сјеверу, западу и југу (укупна дужина границе: 932 km), са
Србијом на истоку (укупна дужина границе: 312 km) и Црном Гором на југоистоку
(укупна дужина границе: 215 km). Код Неума, Босна и Херцеговина излази на
Јадранско море, у дужини од 21,2 km. Границе Босне и Херцеговине углавном су
природног поријекла и већинским дијелом их чине ријеке Дрина, Сава и Уна, као и
планина Динара на југозападу земље.
13
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
Око 42% површине Босне и Херцеговине чини пољопривредно земљиште, а само 30%
земље је обрадиво; остатак је пољопривредно готово па неискоришћен. Половину
површине Босне и Херцеговине покривају шуме. У природне ресурсе земље убрајају се
угаљ, жељезо, боксит, манган, бакар, хром, цинк, а свакако и дрво и знатне водене масе.
Највиши врх Босне и Херцеговине је планина Маглић (2.386 m), док је најнижи дио
земље на нивоу мора.
14
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
15
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
16
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
17
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
ЗАКЉУЧАК
.
18
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
19
„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -
БИБЛИОГРАФИЈА
6. https://pmf.unibl.org/wp-content/uploads/2016/10/geografski_resursi_bih.pdf
7. https://sr.wikipedia.org/sr
20