ЧУВАЊЕ

je скуп свих мера које се предузимајуса циљем

да се вежбачи заштите од повређивања

УОБИЧАЈЕН ТЕРМИН (И У ТРЕНЕРСКОМ ЖАРГОНУ) ЈЕ

АСИСТЕНЦИЈА, ПРИМЕЊУЈЕ СЕ (ПРЕДУЗИМА СЕ) НАЈЧЕШЋЕ
ИСТОВРЕМЕНО ПРИЛИКОМ ИЗВОЂЕЊА ТЕЖИХ ИЛИ УЧЕЊА
НОВИХ ВЕЖБИ.

ОНИ КОЈИ АСИСТИРАЈУ ТРЕБАЛО БИ ДА ОБРАТЕ ПАЖЊУ НА

АСПЕКТИ :

- КАКО СЕ КРЕЋЕ И ПОНАША ТЕЛО ВЕЖБАЧА

ПРИЛИКОМ ИЗВОЂЕЊА ОДРЕЂЕНЕ ВЕЖБЕ;
- КОЈЕ СУ МОГУЋЕ КРЕТНЕ НЕТАЧНОСТИ И КРИТИЧНИ
МОМЕНТИ;
- НА ОСНОВУ ТОГА, КАКАВ ЋЕ ЗАУЗЕТИ ОДГОВАРАЈУЋИ
ПОЛОЖАЈ И СТАВ ЗА АСИСТЕНЦИЈУ (БОЧНО ИЛИ
ЧЕОНО ПРЕМА ВЕЖБАЧУ, ПАРАЛЕЛНИ-РАСКОРАЧНИ
ИЛИ ДИЈАГОНАЛНИ-ИСКОРАЧНИ СТАВ, КЛЕЧЕЋИ, СА
ОСЛОНЦЕМ О СПРАВУ И СЛ. И
- КОЈИМ ЋЕ ОДГОВАРАЈУЋИМ ПОКРЕТИМА ТЕЛОМ
ПРАТИТИ КРЕТАЊЕ ВЕЖБАЧА, А НАРОЧИТО РУКАМА
(БЛИЖОМ И ДАЉОМ У ОДНОСУ НА ВЕЖБАЧА ЧИНЕЋИ
УСМЕРАВАЊА, ПОДУПИРАЊА, ПОВЛАЧЕЊА,
БЛОКИРАЊА И СЛ... (ПОГЛЕДАТИ: МЕТОДИЧКИ
ПУТОКАЗИ, ПОД 12. „ПРИНЦИПИ НЕПОСРЕДНОГ
ЧУВАЊА“, СТР. ...).
Povreda:
Sa spoljašnjim znacima- oštećenja tkiva
Sa unutrašnjim znacima- psihički stres.
Vežbanje je povezano ( praćeno ) sa rizikom.
Rizik: subjektivne i objektivne prirode
Povrede - neminovnost

Opasnost od povređivanja manja

nego što se tvrdi u praksi

Lotis (1971.)- analiza povreda u sportovima

Fudbal (18,4%)
Biciklizam (13,9%)
Motociklizam (12,2%)
Skijanje (8,2%)
Klizanje (7,1%)
Sportska gimnastika i atletika (6,3%)
Nastava u školi (5,9%)
Ostali (2,8%)

Morgačev (povrede na takmičenjima)

Hokej na ledu (4,3%)
Rvanje (3,9%)
Fudbal (3,15%)
Boks (2,39%)
Klizanje (2,3%)
Dizanje tereta (1,89%)

Učestalost povreda na spravama

Zajcev, 1976.
Na vratilu (27,9%)
Razboj (23,5%)
Tlo (18,1%)
Konj (11,3%)
Krugovi (10,8%)
Preskok (5,8%)

Landa, Mihajlov: na vratilu

UZROCI POVREĐIVANJA

M. Stojanović (’63)
1. Loša metodika obučavanja
2. Loša organizacija treninga i takmičenja
3. Nedovoljna disciplina vežbača
4. Loša ili nedovoljna materijalna baza sprave i uređaji
5. Zamor i pretreniranost
6. Nedovoljno zagrevanje
7. Odsustvo sistematske lekarske kontrole

Zajcev, (’76)
1. Nedostaci u metodici treninga 43,8%
2. Osobenosti tehnike izvođenja 17,4%
3. Nedovoljno materij. tehničko obezbeđenje 9,6%
4. Stanje vežbača 8,4%

Zato predlaže:
Analizirati vežbu i način sprečavanja moguće povrede,
dobro organizovati čas, ne forsirati obuku, obezbediti
čuvanje i samopomaganje, disciplina, obezbediti sprave
i doskok, paziti na prekide usled bolesti, analizirati
razloge povreda, navikavati vežbača na rad u
izmenjenim uslovima.

Šafranski i Dvidenko (1986)

Istraživanje na studentima fizičke kulture:
„da se poboljša tehnika čuvanja, pomaganja,
samočuvanja i metodika“

Gaćeša i Živić (’64)

Uzrok: nedovoljna pažnja, popis organizacionih
propusta od strane nastavnika
 Mirova i saradnici (’82)

Spoljašnji činioci povreda:

1. Nepravilna organizacija treninga i takmičenja
2. Nepravilna metodika
3. Neodgovarajuće stanje sale, opreme, odela, obuće, sp
ortskog inventara
4. Neodgovarajući uslovi: Higijena, sanitarno- tehnička
oprema (osvetljenje, mikroklima...)
5. Narušavanje pravila lekarske kontrole
6. Narušavanje discipline i pravila –trening, takmičenja

Unutrašnji činioci povreda:

1. Zamor- premor
2. Promena stanja organizma usled prekida treniranja
3. Narušavanje biomehaničke strukture kretanja
4. Sklonost mišića i krvnih sudova ka spazmu
5. Nedovoljna fizička priprema

Osećanje straha: subjektivne prirode

Ocene veličine rizika

Uslovi: objektivne prirode - smanjena površina oslonca,

dinamičke ravnoteže, let kroz vazduh
Najčešće nerealno - ali je uzrok

Pedagog: da ukazuje na ovu nerealnost, da otklanja

strah kod vežbača

MERE U CILJU ČUVANJA

1. Pravilna metodika obučavanja

2. Vaspitni rad sa učenicima
3. Organizacione mere
4. Medicinska kontrola i kontrola treniranosti
5. Dobro poznavanje učenika
6. Neposredno čuvanje
7. Samočuvanje

1. Pravilna metodika obučavanja

Pedagog→uvid u probleme metodike obučavanja
Osnovne greške:
I. Nedovoljno ili nepravilno zagrevanje
II. Nedovoljan ili nepravilan izbor pripremnih vežbi
(postepenost, ne forsirati)
III. Obuka i izvođenje kada su učenici zamoreni
IV. Tehnička i fizička nedoraslost učenika za određenu vežbu
(procena mogućnosti)
V. Izvođenje u nepovoljnim uslovima za koncentraciju
(buka, prisustvo osoba, gužva...)

2. Vaspitni rad sa učenicima

-ozbiljan i disciplinovan prilaz radu i zadacima
(pedagog→vaspitanik)
-učenici: uslovi bezbednog vežbanja - strunjače, provera
sprava, disciplina, poverenje u pedagoga

3. Organizacione mere

-inspekcija sprava, provera ispravnosti (neispravnost,

klizavost, oštećenost)
-predvideti raspored sprava u sali (zona sigurnosti-
amplituda...-standardi)
-opterećenost sale brojem vežbača (Lovejko, 1968, min. 6 m2 –
po vežbaču)
-čistoća sprava ( neravnine-magnezijum-trenje; klizavost-
masnoće, vlaga)
-loša neodgovarajuća oprema (tesna odeća, klizave patike,
kožice)
-sanitarno-tehnička oprema- po standardima (svetlo; bez senki,
min. 120C)
-i dr.

4.Medicinska kontrola, kontrola treniranosti

Sprečavanje (pre)opterećenja
utrenirani, ne sanirana povreda, rekonvalescenti
 5. Dobro poznavanje učenika

Odnos prema radu, sposobnost, želja, smelost,

brzina reagovanja...

6. Neposredno čuvanje

Neposredna zaštita fizičkom intervencijom

čuvara (pedagog, učenik)

Čuvar ’’ Asistent’’ - da poznaje vežbu (greške)

- da zna mogućnosti pada
Nastavnik: - čuva kod složenijih vežbi
- kod jednostavnih- vizuelna kontrola

PRINCIPI NEPOSREDNOG ČUVANJA

I. Biti što bliže vežbaču (mestu doskoka, eventualnog

pada...)
II. Poznavati tehniku izvođenja vežbe (greška u
tehnici→signal mogućeg pada)
III. Poznavati tehniku čuvanja (usvojena do krajnje
automatizacije)
IV. Ponašanje nastavnika (uliva samopouzdanje)
V. Položaj, stav asistenta (omogućava maksimalnu
pokretljivost, front ili sagital.)
VI. Sprečavanje otkidanja- napuštanja sprave- pada
kasno: (intervencija otežana-velike sile)
VII. Grupno čuvanje (kod velikih amplituda i mogućnosti
pada u različitim pravcima)

Čuvanje:
Samo koliko je neophodno. Suviše dugo: navika, gubitak
samopouzdanja
Etika: izloženost povredama, požrtvovanje

7. Samočuvanje
Samostalno preduzimanje mera u cilju sprečavanja ili
ublažavanja pada.
Vaspitač upozorava na opasnosti, savetuje šta vežbač da učini.

Kako postupiti u slučaju neuspelog izvođenja ili pada?

Kalašnikov (’76)
Različite reakcije na posledice neuspeha:
-deca sa visokom sposobnošću
Neuspeli pokušaji ne formiraju stabilan strah
-deca sa srednjom sposobnošću
Ispoljavaju strah ali ga brzo savlađuju- preduprediti ga
-deca sa niskom sposobnošću
Jedan neuspeo pokušaj može da formira čvrstu zaštitnu
reakciju (stabilan osećaj straha)
Ljemin (’66): Kako postupiti? Analizirao je primenu različitih
vremenskih intervala između: neuspelo izvođenja i ponovnog
pokušaja
1. Neuspelo izvođenje vežbe sa
rizikom→pad→strah→stagnacija
2. Način odstranjivanja posledica pada (efikasan):
blagovremeno ponavljanje neuspele vežbe
3. Najbolji trenutak: odmah-10 sekundi od neuspelog pokušaja
4. Najnepovoljnije: 3-4 minuta posle pada (razvila se reakcija
na pad→strah)
5. Deca sa visokom sposobnošću: mogu da ponove u bilo koje
vreme

Uređaji i sredstva za čuvanje

-strunjače, rolne, podijumi, sunđeri, jame
Ublažavanje sudara, osigurano izvođenje
-ručni pojas (kožni, konopljina gurtna- pojas)
-viseći pojas (doskoci, skokovi...sistem koturača→bez
naprezanja)
Ispitna pitanja: