VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRAAJU NI

SEMINARSKI RAD
PREDMET: UPRAVLJANJE JAVNIM SEKTOROM TEMA: UTICAJ MENADZMENTA JAVNIH USLUGA NA KVALITET OBRAZOVANJA

Prof. Milan Stankovi

Student: Nikoli Ana 237-p/09

Jun 2011 godine

Sadraj

Uvod ................................................................................................................ 3 1. Pojam i zadaci menadmenta javnih usluga ............................................... 4 1.1. Pojam menadmenta javnih usluga ...................................................... 4 1.2. Karakteristike javnih usluga ................................................................. 4 2. Determinante kvaliteta javnih usluga u obrazovanju ................................. 5 2.1. Uloga nastavnika u pruanju usluge obrazovanja ................................ 5 2.2. Obezbeenje kvaliteta .......................................................................... 7 2.2.1. Nain ocenjivanja i vrednovanje znanja ........................................ 7 2.2.2. Praenje i evaluacija ...................................................................... 8 2.2.3. Akreditacija i sertifikacija .............................................................. 9 2.3. Obrazovani standardi kao mera kvaliteta ........................................... 10 3. Uticaj menadmenta na kvalitet usluge obrazovanja ............................... 11 3.1. Karakteristike menadmenta javnih usluga u obrazovanju................ 11 3.1.1. Karakteristike menadmenta javnih............................................. 12 usluga u javnom sektoru ........................................................................ 12 3.1.2. Karakteristike menadmenta javnih............................................. 13 usluga u privatnom sektoru .................................................................... 13 Zakljuak....................................................................................................... 14 Literatura ....................................................................................................... 15

Uvod
Javne usluge je izraz koji se najee koristi da bi oznaio usluge koje obezbeuje vlada svojim graanima bilo direktno kroz javni sektor bilo kroz finansiranje privatnog pruanja usluga. Ovaj izraz je u bliskoj vezi sa pojmom drutvenog konsenzusa (koji se najee ispoljava putem demokratskih izbora) koji jasno istie stanovite da bi odreene usluge trebalo da budu dostupne svim graanima bez obzira na njihove prihode. ak i u sluajevima u kojima javne usluge nisu obezbeene niti ih drava finansira one su regulisane pravnim propisima koji prevazilaze propise koji se inae primenjuju na ekonomski sektor.

Javne usluge se smatraju onim uslugama koje su od sutinske vanosti za funkcionisanje modernog drutva tako da razlozi morala nalau njihovu univerzalnu dostupnost svim graanima zbog ega se one mogu podvesti pod kategoriju ljudskih prava (kao to je pravo na vodu). Kao primer javnih usluga koje nisu od sutinske vanosti moemo navesti frizerske usluge. U modernim, razvijenim zemljama pojam javnih usluga obino obuhvata

obrazovanje distribuciju elektrine energije i gasa zatitu od poara zdravstvo policiju istou proizvodnju i distribuciju vode

1. Pojam i zadaci menadmenta javnih usluga 1.1. Pojam menadmenta javnih usluga
Nalazimo se u vremenu kada je osnovni zadatak menadzmenta da inicira, planira i i institucionalizuje promene. Uloga menadzmenta javnih usluga je da integrie saradnike i usmeri ih ka ostvarivanju ciljeva preduzea. Sekcija zaposlenosti treba da se vri na osnovu kriterijuma spremnosti i sposobnosti da se sprovedu promene. Uloga menadmera je da integrie saradnike i usmeri ih ka ostvarivanju ciljeva preduzea. Menadment je odgovoran za primenu znanja i uinka koji se time ostvaruje. Zakljuak je da se tamo gde postoji efikasan menadment, odnosno gde se znanje primenjuje na znanje, uvek moe pribaviti ostali resursi. Poodavno se menadment smatra jednim od osnovnih ograniavajuih faktora u rastu preduzea. Znanje menadera je uslov za efikasno korienje postojeih i pribavljanje izvora preduzea. To je osnova za sutinu kompetentnosti kao osnove za stvaranje odrive konkurentske prednosti.

1.2. Karakteristike javnih usluga

Javne usluge mogu ponekad imati karakteristike javnog dobra (s obzirom na njihovu nekonkurentnost i neiskljuivost), ali su uglavnom usluna dobra koja predstavljaju usluge koje se po preovlaujuim drutvenim normama smatraju nedovoljno zastupljenim na tritu. U najveem broju sluajeva javne usluge su usluge, tj. one ne podrazumevaju proizvodnju dobara kao to su rafovi i matice. Mogu ih pruati lokalni ili nacionalni monopoli i to naroito u oblastima u kojima postoje prirodni monopoli. Njihovi rezultati teko se mogu pripisati odreenom individualnom naporu i teko ih je oceniti po kvalitetu. One obino podrazumevaju visok nivo obuenosti i obrazovanja zaposlenih. Najee privlae pojedince koje imaju oseaj drutvene odgovornosti i koje ele da svojim radom doprinesu dobrobiti drutva pa su u tom nastojanju spremne da rade due radno vreme, a da budu manje plaene. (Don Kenet Galbrajt je uoio ulogu ovakve javne vrline u ekonomskom rastu.) 1

http://sh.wikipedia.org/wiki/Javni_poslovi#Karakteristike

2. Determinante kvaliteta javnih usluga u obrazovanju

Redak je danas termin koji se esto koristi , rekli bismo i zloupotrebljava, i u svetu i kod nas , kao termin kvalitet. Kaemo zloupotrebljava , poto se taj termin koristi veoma esto neprecizno i neodreeno, a ne tako retko se njime nastoji prikriti i pokriti ono to bi trebalo rei. Danas se veoma mnogo i esto govori o kvalitetu obrazovanja, a u tom sklopu i o kvalitetu kolovanja, odnosno kole, nastave, rada nastavnika, o kvalitetu nastavnika kao oveka i kao strunjaka, o kvalitetu obrazovanih planova i programa, udbenika , prirunika, nastavnih metoda, o kvalitetu obrazovane tehnologije itd. Ako se, meutim, pokuaju da nau odredbe, odnosno preciznija odreenja navedenih sintagmi u sklopu kvaliteta obrazovanja, onda se brzo uvia da one ne postoje. Oni koji tako esto koriste sintagmu kvalitet obrazovanja ne trude se da jasno kau i obrazloe ta oni pod tim podrazumevaju. Nije teko zakljuiti da se, ak i na osnovi povrne analize konteksta u kojima se koristi sintagma kvalitet obrazovanja, njome oznaavaju : cilj, zadaci i zahtevi koji se postavljaju obrazovanju; razvojna perspektiva obrazovanja. Ona slui i kao vrednosna odrednica pedagokog procesa i rada nastavnika,ali i kao atributivno svojstvo linosti subjekata ukljuenih u obrazovani proces(uenici , studenti, polaznici , nastavnici). Kvalitet slui i za oznaavanje meusobne komunikacije i interpersonalnog delovanja subjekata obrazovanog procesa, premda se najee sintagma kvalitet obrazovanja koristi za oznaavanje stepena (nivoa) postignutih rezultata (ishoda) u procesu obrazovanja. Tako razliita upotreba sintagme kvalitet obrazovanja dovela je do toga da se kao ozbiljno teorijsko i praktino pitanje postavi ta je kvalitet obrazovanja? Na to pitanje pokuavaju da odgovore mnogi strunjaci i na nacionalnom i na meunarodnom nivou 2.

2.1. Uloga nastavnika u pruanju usluge obrazovanja

Da bi se postigao kvalitet obrazovanja zahtevi se postavljaju kako nosiocima obrazovne politike (utvrivanje i operacionalizacija cilja i zadataka, a to znai ishod obrazovanja, utvrivanje standarda za rezultate obrazovanja, definisanje osnovnih sadraja obrazovanja, stvaranje uslova za ostvarivanje obrazovanja, od zakonskih do materijalnih itd.) tako i svim subjektima obrazovanja u koli (ili drugoj obrazovanoj instituciji), pre svega nastavnicima (od ijeg rada i strunosti, zalaganja i angaovanja, u znaajnoj meri zavisi kvalitet obrazovanja).
2

Univerzitet BK, Sistem kvaliteta u obrazovanju, Beograd, 1996. godina

U svim materijalima vezanim za raspravu o kvalitetu obrazovanja konstatuje se da u tome nastavnici imaju vitalnu ulogu (vital role), da kompetentnost i angaovanost nastavnika predstavljaju osnovni preduslov za ostvarivanje kvaliteta obrazovanja. Mogu ulazi biti veoma kvalitetni(misli se i na subjekte uenike, i na zadatke , i na sadraje), mogu i uslovi biti isto tako, kvalitetni, ali ako nastavnikov rad nije efikasan i kvalitetan, ishod takvog rada, i pored svih kvalitetnih preduslova, ne mogu biti kvalitetni. Koliko god je za postizanje kvaliteta u obrazovanju vano ta e nastavnik posredovati uenicima i sa kojim ciljem, nita nije manje vano, ak moe i biti vanije kako e nastavnik to ostvariti , kojim pedagokim strategijama e dolaziti do postavljenog cilja i zadatka. To podrazumeva strunost nastavnika, ali i visok stepen profesionalizma nastavnika , tj. njegove pedagoke osposobljenosti za efikasan obrazovani rad. Teite se sve vie prenosi na rad nastavnika. Govori se o otvorenom profesionalizmu, tj. o spremnosti nastavnika da stalno koristi novo u cilju to efikasnijeg obrazovanog rada. Obrazovanju nastavnika u toku rada pridaje se sve vei znaaj. U vreme brzih promena uslova i sredstava za efikasan obrazovani rad nastavnik mora , posle redovnog kolovanja, da se stalno usavrava. Od nastavnika se zahteva osposobljenost za autoanalizui autoevaluaciju, poto je to najsigurnija osnova(kritika osnova sopstvenog rada) za stalno struno usavravanje. Ministri prosvete zemalja OECD na drugom sastanku, odranom 1984. godine, zakljuili su: Efektivno kolovanje na svim nivoima zavisi od visoko kvalifikovanih i motivisanih nastavnika (nastavnikih snaga). Zadaci nastavnika su danas daleko kompleksniji i zahtevniji nego u prolosti... Zapoljavanje, radni uslovi i obrazovanje nastavnika, kao i njihov status, podsticaji i perspektiva u karijeri, moraju biti preispitani. Da bi se pokazala kompleksnost zahteva koji se postavljaju nastavniku ukazuje se na to da on treba , na jednoj strani, da efikasno ostvaruje postavljene zadatke obrazovanja, a, na drugoj strani, treba da ispituje, utvruje i i izlazi u susret obrazovanim (individualnim ) potrebama svojih uenika. I jedno i drugo podruje rada veoma je podlono promenama. Problem nastaje jo sloeniji kada se uzme u obzir i injenica da su mnoge komponente obrazovanja podlone promenama u toku procesa obrazovanja. Ako se ranije, navodi se kao primer , insistiralo na sticanju znanja i, eventualno, na osposobljavanju za primenu steenog znanja, ako se to smatralo dovoljnim kongitivnim rezultatom, to danas vie nije sluaj. Danas se sve vie insistira na razvijanju kongitivnih sposobnosti , na razvijanju viih misaonih operacija, na osposobljavanju za reavanje problema. Prema tome, ne samo da raniji zadatak i iz njega razvijeni standardi shvatanje kvaliteta rezultata obrazovanja vie ne vae, ve ne vae vie ni ranije nastavnikove pedagoke strategije. Da bi postigao taj novi kvalitet obrazovanja, da b bio efikasan u odnosu na novopostavljene zadatkeu sferi kongitivnih razvoja obrazovanja, on mora primeniti nove pedagoke strategije. Ovo tim pre to opteobrazovanoj koli nije re samo o obrazovanim jezgrima znanja, ve i zajednikim vetinama i umeima, to nije re samo o kognitivnoj , ve i o

drugim sferama razvoja linosti kojima se, isto tako, mora postizati odreeni kvalitet(drutveno, moralno, estetsko i druge sfere obrazovanja i vaspitanja). Kada je re o kvalitetu obrazovanja onda je postavljeno pitanje da li kvalitet shvatiti samo kao meru utvrenog standarda (norme , nivoa, stepena) , ili kao atributivno svojstvo, kao vrednosno suenje(dobar, odnosnolo kvalitet i sl.), da li kvalitet (njegova utvrivanja) ukljuuje i diskriminaciju i normativnu komponentu i kako na najpotpuniji nain iskazati kvalitet obrazovanja 3.

2.2. Obezbeenje kvaliteta

2.2.1. Nain ocenjivanja i vrednovanje znanja
Vrednovanje znanja moe biti dobar izvor motivacije, pogotovo za studente koji imaju strateki pristup uenju, ali se neretko pretvori u suprotnost demotivira studente za uenje, ostavljajui im samo elemente spoljne motivacije. to se moe dogoditi 4: Uestalost provere znanja moe biti preesta, pa se moe dogoditi da je uenje potstaknuto iskljuivo proverom znanja. Naini provere znanja nisu raznoliki, pa se dogaa da ne pokrivaju razliite vetine i znanja. Ukoliko se vrednuje svaka aktivnost, studenti e se ustruavati uenja putem pokuaja i greke. Iako vrednovanje znanja moe biti jedan od vanijih naina davanja povratne informacije o uenju, nastavnici imaju sve manje vremena za davanje detaljne i pravovremene povratne informacije. Moe se dogoditi da se povratna informacija dobije prekasno.

Savremene potrebe za viim i celoivotnim obrazovanjem ostavile su u prolosti situaciju u kojoj se na visokim stupnjevima obrazovala elitna skupina visoko motivisanih studenata. Ima nastavnika koji se jo uvek nisu u dovoljnoj meri suoili sa saznanjem da zadatak motivisanja studenata za uenje postaje dobrim delom njihova odgovornost. Ta je odgovornost implicirana i koncepcijom aktivnog, studentu usmerenog uenja i pouavanja kao dominantnoj i danas opte prihvaenoj paradigmi u (visokom) obrazovanju. Za uspeno obavljanje svojeg posla nastavnicima nee biti dovoljna sporadina ili nikakva edukacija za rad u nastavi.
3

Univerzitet BK, Sistem kvaliteta u obrazovanju, Beograd, 1996. godina Skinuto sa sajta - http://ahyco.ffri.hr/portal/Glavna.aspx?IDClanka=29&IDKategorije=2

2.2.2. Praenje i evaluacija

U pogledu praenja i evaluacije , standard ISO 9001:2000 predvia zahtev da visokokolska ustanova razrauje i odrava dokumentovane postupke o procesima kontrole i evaluacije, u cilju uverenja da svreni studenti i steena struna znanja odgovaraju propisanim zahtevima. Standardnom se posebno ureuje 5: Kontrola i vrednovanje primljenog proizvoda (budueg studenta) akademska ustanova treba da se brine o tome da se primljeni studenti odnosno steena znanja ne eksploatiu, prerauju ili zapoljavaju, dok nisu podlegla kontroli i nad njima izvrena evaluacija, u cilju utvrivanja odgovaranja zahtevima; ovaj oblik kontrole se realizuje preko prijemnog ispita; Kontrola i vrednovanje procesa u toku ustanova treba da se brine o tome da se kontroliu i vrednuju primljena znanja i rad studenata prema dokumentovanim postupcima; ovde je re o raznim vidovima provere znanja u toku nastave; Finalna kontrola ustanova treba da vri kontrolu i evaluaciju ukupnih primljenih znanja iz kurseva (nastavnih predmeta) koji su sluani odnosno evaluacija ukupnog rada studenata u toku posmatranog perioda, za vreme trajanja kurseva; ovde je re o zavrnom ispitu koji je u postojeem obrazovanom procesu, jo uvek, preteno jedini oblik provere znanja i ocene rada studenata.

Postupak evaluacije u HE 6 bie objanjeno na primeru Nemake. Ovaj proces je otpoeo 1994. godine evaluacijom nastave. Kroz EU projekat vrednovanja kvaliteta u visokom obrazovanju razvijen je instrumentorijum dvostepene evolucije: interno samoocenjivanje, eksterno ocenjivanje

koji su najpre primenjeni na nastavu i studijske programe. Na rektorskoj konferenciji 1995. godine doneti su principi vrednovanja kvaliteta, a od 1998. godine u obezbeenje kvaliteta nastave ukljuuju se i studenti. Prema kriterijumu za evaluaciju u Sloveniji, vodee telo je komisija za ocenu kvaliteta od pet lanova, od kojih je jedan van Slovenije. Nakon pristizanja prijave za eksternu evaluaciju, Komisija vri izbor institucije HE koja e izvriti eksternu evaluaciju, definie rok za prijem kompletne dokumentacije. Posle prijema potrebnih podataka i dokumentacije, Komisija odreuje Komisiju za eksternu evaluaciju posebno za svaku organizaciju HE. Komisija za eksternu evaluaciju analizira dokumentaciju i poseuje ocenjivanu organizaciju HE. Posle pregleda dokumentacije i uvida u stanje procesa, ova Komisija pie Izvetaj o evaluaciji, ukljuujui i komentare, i to dostavlja Komisiji za
5 6

Mr Leonard Salai, Standardi kvaliteta,Via poslovna kola, Novi Sad,2005. godina HE Higher Education

ocenu kvaliteta, koja informie odgovornog ministra za visoko obrazovanje, Savet za visoko obrazovanje i organizaciju HE o svojim nalazima 7.

2.2.3. Akreditacija i sertifikacija

Postupak akreditacije za osnovne i magistarske studije je obino vremenski pomeren iza evaluacije . Tako npr. u Nemakoj to je zapoelo 1998. godine. Postupak akreditacije prua vei prostor za razvoj inovacionih ponuda studijskih programa uz ostvarivanje meunarodnog priznanja. Posle 3 godine probnog rada tela (Saveta) za akreditaciju, koji je pre svega imao zadatak da akredituje agencije za akreditaciju, Savet za akreditaciju je 1999. godine objavio standarde i kriterijume za akreditaciju agencija za akreditaciju i akreditaciju studija za osnovne i magistarske studije, a 2001. godine doneo osnove postupka i odluivanja. Na konferenciji ministara kulture 2002. godine sistem akreditacije je dopunjen sa izmenom paradigme visokog obrazovanja. Kroz akreditaciju se organizaciji HE prua mogunost promene planova nastave kao organizacije ispita, sa aspekta brzine i efektivnosti. Na taj nain akreditacija osnovno smisao ispitivanja sistema i postaje instrument razvoja HE 8.

Da bi se dobila traena certifikacija, potrebno je da je rukovodstvo prethodno izvrilo odabir certifikacione kue(domae ili inostrane), u skladu sa svojim poslovnim ciljevima. Potom sledi kontaktiranje certifikacione kue i ugovaranje uslova i naina certifikacije, posete voe ocenjivakog tima ovoj organizaciji, ocena projektovane dokumentacije, izlazak ocenjivakog tima certifikacione kue u terensku ocenu, kojom prilikom se ponovo vri provera dokumentacije i usklaenost projektovanog sistema kvaliteta sa postavljenim standardima. Konano, ocenjivaki tim certifikovane kue daje preporuku o izdavanju certifikata o uvedenom sistemu kvaliteta. U vezi sa izdatim certifikatom o kvalitetu , potrebno je da institucija bude upoznata sa sledeim momentima 9: Certifikat se izdaje na rok od tri godine, nakon ega se vri pponovna provera sistema kvaliteta; U zavisnosti od ugovora sa certifikacionom organizacijom, u trogodinjem periodu se vre male nadzorne (jednodnevne) provere sistema kvaliteta na 9 ili 12 meseci;

Obezbeenje kvaliteta u visokom obrazovanju, Zora Arsovski, Kragujevac, 2005. godina Obezbeenje kvaliteta u visokom obrazovanju, Zora Arsovski, Kragujevac, 2005. godina 9 Mr Leonard Salai, Standardi kvaliteta,Via poslovna kola, Novi Sad,2005. godina
7 8

Cena certifikacije je odreena brojem zaposlenih u instituciji, dok cena nadzornih provera iznosi 10 % cene certifikacije; Kao dodatnu motivaciju za injenje napora za sticanje certifikata, potrebno je zaposlenima objasniti da je preko 150 zemalja u svetu prihvatilo ove standarde sa ISO standardima, to znai da se certifikati priznaju svuda u svetu.

2.3. Obrazovani standardi kao mera kvaliteta

Savremeno poslovanje standarde tretira kao eljena stanja buduih poslovnih procesa. Ovo eljeno stanje je determinisano ciljevima organizacije i njenim planiranim naporima (sredstvima ) da se ciljevi realizuju. Kada se fokus sa poslovne sfere pomeri na obrazovano-vaspitni proces, standardi se javljaju kao determinante ciljnog stanja budunosti jedne obrazovno-vaspitne institucije. Standardizaciji podleu procedure, postupci, metode i rezultati. Standardi imaju svrhu da slue uspenoj saradnji i sinergiji obrazovne institucije sa potroaima njenih usluga. Primena ovih standarda je neobavezujua, fakultativna, osim ako je to normativnim reenjima (optim aktima ) drugaije propisano. Ako se, meutim, institucija opredeli da standardizuje svoje postupke i metopde, ona se obavezno mora rukovoditi sledeim pravilima: Pri standardizaciji, smisao i celina zadataka delegiranih zaposlenima moraju biti ouvani u zavisnosti od prirode posla i tehnologije u suprotnom, motivacija za rad e slabiti to e imati reperkusije i na kvalitet. Mora se ostaviti dovoljno prostora za ispoljavanje individualnosti u radu, za ispoljavanje inicijative i kreativnosti u suprotnom, javljaju se stereotipija i rigidnost koji direktno ugroavaju kvalitet; Standardi deluju motivaciono na kvalitet rada, ali to nije samo po sebi dovoljno potrebno je raspolagati i adekvatnim znanjima i voljom za rad.

U planiranju sistema kvaliteta za visokokolsku instituciju naroito akcenat je potrebno staviti na propise Meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), a to su standardi ISO 9000 i ISO 9001, odnosno njihove redefinisane varijante. Standardi kvaliteta sistema ISO ISO 9001 Standardn kvaliteta ISO 9001 primenjuje se u sluaju kada proizvoa (obrazovna institucija) treba da zadovolji zahteve u pogledu planiranja, razvoja, proizvodnje pruanju usluga (obrazovanja), ugradnje i tehnike pomoi, tj. servisiranje.

Planiranje se odnosi na nastavni plan i program odnosno njegove konstitutivne elemente: odseke i usmerenja, fond asova, izvrioce, nastavnu tehnologiju i dr. U pogledu razvoja, ciljno je opredeljenje institucije da svojim potroaima studentima uvek nudi najbolje i najpraktinije znanje. Proizvodnja ili pruanje usluga obuhvata nastavni proces u kojem se student opskrbljuje svojim znanjima, a tehnika pomo (servisiranje) znai pruanje pomoi studentima u savladavanju nastavne materije (konsultacijama i sl.). ISO 9002 Standard kvaliteta ISO 9002 u visokokolskim ustanovama odnosi se na proizvodnju/pruanje usluga, ugradnju i pruanje tehnike podrke, a primenjuje se onda kada je ovim institucijam zakonom ad hoc propisano koje odseke i usmerenja mogu da pokrenu ali ne i osnivaju jer je njihov osniva dravni organ- kao i koji nastavni plan i program mogu da primenjuju. Pruanje tehnike pomoi je samo naelno odreeno, njen sadraj nije posebno tumaen u okviru standarda. Budui da je naim visokokolskim institucijama u dosadanjoj praksio bilo svojstveno upravo ovako reaktivno ponaanje, a koje u predstojeem periodu nee biti mogue, implikacija ovog standarda nee se detaljnije razmatrati. ISO 9003 Standard kvaliteta ISO 9003 u visokokolskim ustanovama odnosi se na kontrolu kvaliteta i adekvatnosti proizvoda (usluge) njenoj nameni, a primenjuje se onda kada je instituciji cilj evaluacija njenih obrazovnih sadraja u funkciji preuzimanja korektivnih mera. Iz istog razloga kao i kod standarda ISO 9002 , ni ovaj standard se nee posebno razmatrati. ISO 9004 Standard kvaliteta 9004 pred visokokolske institucije postavlja zahteve u pogledu aktivnosti vezanih za kvalitet rada uslunih organizacija, daje instrukcije u pogledu osnivanja i realizacije sistema kvaliteta, stavljajui poseban naglasak na sistem kvaliteta usluga (obrazovanja). Karakteristika ovog standarda je, nadalje, da u njemu sadrani propisi dopunjuju ali ne i supstituiu konkretne tehnoloke propise, a daju se generalne instrukcije ije tumaenje ne zavisi od privredne grane ili privredne sfere 10.

3. Uticaj menadmenta na kvalitet usluge obrazovanja 3.1. Karakteristike menadmenta javnih usluga u obrazovanju
U pogledu uloge menadmenta, standard ISO 9001:2000 detaljno razmatra pitanja odgovornosti top menadera dekana odnosno direktora za dosledno obezbeenje kvaliteta rada akademske ustanove, nadlenosti koje mu stoje na raspolaganju u funkciji obezbeenja kvaliteta rada akademske ustanove, nadlenosti koje mu stoje na raspolaganju u funkciji obezbeenja kvaliteta, ureivanju meuljudskih odnosa na bazi
10

Mr Leonard Salai, Standardi kvaliteta,Via poslovna kola, Novi Sad,2005. godina

principa etinosti, raspolaganja materijalnim i ljudskim resursima u instituciji, kao i periodino preispitivanje adekvatnosti sistema obezbeenja kvaliteta kako bi se njegova efikasnost realizovala. Najsloenijim, dugotrajnim i neretko bolnim zadatkom menadment uoaca se izgradnja meuljudskih odnosa na osnovama etinog ponaanja. Visoko moralna korporacija je ona ... koja unutar sebe pronae i stavi u funkciju zdrav uzajmni odnos izmeu svoje kulture i autonomije pojedinaca, u emu kljunu ulogu igra menadment. On e to postii primenom sledeih principa 11: Odravanjem redovnih i vanrednih sastanaka kako bi se javno raspravili nastali etiki problemi. Energinijim bavljenjem tzv. sivim podrujima Upoznavanjem svih lanova kolektiva i studentskog parlamenta sa sadrinom etikog kodeksa (npr. Preklo oglasne table, na nastavno-naunom veu i sl.). Neformalnim komuniciranjem etikih principa (npr. Tokom doruka, za vreme pauze za kafu i sl.). Propagiranjem tzv. sporazumne etike, po kojoj se sopstveni interesi stalno imaju na umu ali se oni rtvuju zarad motiva kao to su kreiranje promena irenjem znanja studentskoj populaciji. Osiguranjem sprovoenja odredaba kodeksa i ustanovljavanje moguih povreda istih. Motivacionim mehanizmima nagraivanja odnosno sankcionisanja.

3.1.1. Karakteristike menadmenta javnih usluga u javnom sektoru

Preduzea u javnom sektoru obavljaju aktivnosti od stratekog znaaja za drutvenu zajednicu, njihovi autputi imaju sutinski znaaj za ivotni standard, ivotni stil, zdravlje i rad ljudi i zbog toga su pod kontrolom i zakonskom regulativom drave i drutva. Ona najee funkcioniu na osnovu zakonom utvrenih obaveza sluenja javnom interesu. To su organizacije kao to je kolstvo. Pored kolstva tu su i komunikacija, saobraaja, elektroprivrede, vodoprivrede, umarstva i drugih delatnosti koje je drava proglasila za delatnosti od javnog interesa. Zato su ova preduzea tradicionalno bila u dravnom
11

Mr Leonard Salai, Standardi kvaliteta,Via poslovna kola, Novi Sad,2005. godina

vlasnitvu. Skoro ceo jedan vek drava je bila neprikosnoveni vlasnik javnih preduzea, to je ovoj vrsti preduzea davalo status monopola. Danas je u trendu demonopolizacija, deregulacija i privatizacija velikih javnih preduzea. esto ujemo ocenu da je drava lo preduzetnik i da ne zna da pravi profit. Karakteristike vlasnitva i misija javnih preduzea imaju jak uticaj na karakteristike menadmenta javnih preduzea. Menaderi u javnim preduzeima su, vie nego u drugim vrstama preduzea, izloeni kontroli i sudu javnosti; pored ekonomske odgovornosti prema dravi kao poslodavcu i zaposlenima sa kojima rade, ovi menaderi imaju i posebnu drutvenu, odnosno socijalnu odgovornost, koja se ogleda u izraenoj brizi za ekoloke i socijalne ciljeve. Slino politiarima i politikim liderima, rukovodioci (menaderi) u javnom sektoru obrazovanja su na viestrukoj proveri i stalnom ocenjivanju uspenosti rada javnih preduzea koja vode: da li svojim proizvodima(nastavi) i uslugama proizvode dodatu vrednost za poslodavca (dravu), za zaposlene i za korisnike, odnosno za potroae(studente). Da bi zadovoljili ove viestruke, esto suprotstavljene zahteve i oekivanja, direktori javnih preduzea se i ponaaju slino politiarima, diplomatski balansiraju izmeu razliitih zahteva. Organizacija javnih preduzea kojima oni rukovode poinje da lii na dravnu administraciju: standardizovano i formalizovano ponaanje zaposlenih, sa jakim centrom u vrhu u kojem je koncentrisan autoritet za odluivanje, odakle se iz jednog mesta komunicira sa dravnom administracijom kao centrom kontrole rada ovih preduzea. U ovakvoj konstelaciji odnosa, gde su ogranienja brojna, a okviri za ponaanje definisani, rukovodioci javnih preduzea ne mogu biti menaderi, jo manje mogu biti lideri. Oni su sutinski dravni inovnici na koje je drava delegirala autoritet za operativno voenje poslovanja javnih preduzea 12.

3.1.2. Karakteristike menadmenta javnih usluga u privatnom sektoru

Privatizacija umesto dravnog monopola je nain da se povea efikasnost preduzea u javnom sektoru. Drava je lo preduzetnik; preduzea u javnom sektoru su poela da lie na svog vlasnika (dravu); glomazna su, neracionalna i skupa.U trendu je demonopolizacija, deregulacija i privatizacija javnih preduzea. Meutim, budui da su ova preduzea javni servis graana i da, kao takva, u svom poslovanju moraju biti voena ne samo profitom nego i socijalnim motivima, drava bi morala zadrati deo vlasnitva, kako bi imala vrst osnov za kontrolu njihovog rada.

12

Economic Annals no 158, July 2003 - September 2003

Zakljuak

Novi sistem obrazovanja promovisae talente i sposobnosti svakog pojedinca, kao i relevantnost nastavnih sadraja, uz jaanje kapaciteta za uenje i razvoj kritikog miljenja. Nastavni sadraji vodie rauna o ouvanju identiteta i osnovnih istorijskih i moralnih vrednosti drutva, kao i o napretku nauke i tehnologije koja zahteva uenje itavog ivota. U tom cilju osposobljavae se nastavni kadar, jaati nadzor strunih slubi i javnosti i ubrzano poveavati sredstva iz budeta za obrazovanje. Radi poveanja efikasnosti na svim nivoima obrazovanja obezbedie se poveanje zarada uz smanjenje nenastavnog osoblja, racionalizacija materijalnih trokova, rekonstrukcija kola i obnavljanje opreme, poveanje kvaliteta programa obrazovanja primerenih potrebama trine privrede i demokratskog drutva, poboljanje nastave i uenja, finansiranja na republikom, regionalnom i lokalnom nivou. Sistem visokog obrazovanja unapredie se sa ciljem da se smanji duina studiranja i povea broj diplomiranih u odnosu na broj upisanih studenata. Programi studiranja bie prilagoeni naunim dostignuima i potrebama ekonomskog i tehnolokog razvoja zemlje. Donee se novi zakon o visokom kolstvu i nacionalna strategija razvoja obrazovanja u funkciji razvoja zemlje. Visokoobrazovne ustanove koje ispunjavaju visoke obrazovne standarde imae status institucija od posebnog nacionalnog znaaja. Obezbedie se bolja snabdevenost fakulteta labaratorijskom opremom, informatikim tehnologijama i fondom knjiga, kao i strunih i naunih asopisa.

Literatura 1. Univerzitet BK, Sistem kvaliteta u obrazovanju, Beograd, 1996. godina 2. Mr Leonard Salai, Standardi kvaliteta,Via poslovna kola, Novi Sad,2005. godina 3. Obezbeenje kvaliteta u visokom obrazovanju, Zora Arsovski, Kragujevac, 2005. godina 4. Economic Annals no 158, July 2003 - September 2003 5. http://sh.wikipedia.org/wiki/Javni_poslovi#Karakteristike,2004 6. http://ahyco.ffri.hr/portal/Glavna.aspx?IDClanka=29&IDKategorije=2