АНТРОПОЛОГИЈА ПРОСТОРА

И ВРЕМЕНА
2
 АНТРОПОЛОГИЈА ПРОСТОРА

1. НАСТАНАК / НЕСТАНАК СВЕТА

2. ПРОСТОРНЕ И ВРЕМЕНСКЕ ДИМЕНЗИЈЕ

3. ЈАВНИ И ПРИВАТНИ ПРОСТОР

4. ГРАД-СЕЛО

5. ЛИЧНИ ПРОСТОР

6. ПРИРОДА-КУЛТУРА

7. СВЕТИ ПРОСТОРИ (+ритуал прелаза)

8. ВИРТУЕЛНИ ПРОСТОР

9. ВАНПЛАНЕТАРНИ ПРОСТОР
 УРБАНА АНТРОПОЛОГИЈА / АНТРОПОЛОГИЈА ГРАДА

Урбана антропологија (антропологија града) је релативно нова субдисциплина унутар

социокултурне антропологије. Она је почела да се полако оформљује тек током 50-их и 60-
их година двадесетог века.

Истраживања урбаних феномена су све до 70-их година прошлог века

била углавном ексклузивно подручје социологије

Социокултурна антропологија је повезивана са проучавањем незападних друштава и

култура, тзв. „примитивних“, „трибалних“ и фолклорних. Померање и проширивање њеног
истраживачког фокуса на урбане феномене, стварало је отпоре и изазивало оштре
полемике

Глобалне друштвене промене, а пре свега убрзана урбанизација, форсирале су

проширивање методолошких приступа класичне антропологије (повезивање
макропроцеса и микропроцеса) и етаблирање урбане антропологије
JAVNO I PRIVATNO SE VIZUALNO VIŠE NE RAZLIKUJU.
Javni prostori definisani su istovremeno kao ” izraz društvene moći, ali i snaga u
oblikovanju društvenih odnosa” (Low i Smith 2006).

Javni prostor je i scena i poprište pregovaranja urbanog identiteta, subverzije aktuelnih

restrukturiranja, preoblikovanja urbane svakodnevnice, propitivanja prevladavajućih i
uvreženih vrednosti društva.

upravljanjem javnim prostorima,

stvarni život u javnim prostorima
percepcije i korištćenje gradskih prostora

Uvidi u prostorne prakse i naracije pojedinih grupa omogućavaju razumevanje u kojoj

meri grad deluje kao društveno fragmentiran organizam ili kao isprepleteni entitet
 SELO I GRAD

Да ли су класични конфликтни и приступи разматрању односа села и града као

друштвенокултурних творевина превазиђени у савременим социолошким,
антрополошким, етнолошким, културалистичким и сродним истраживањима?

Село и град су два различита историјски формирана друштвенопросторна

облика људске егзистенције која су у културном погледу међусобно комплементарни.

Села су најстарија и најелементарнија, а градови најразвијенија и најсложенија људска

насеља.

И један и други друштвени облик повезивања и организовања појединаца и

група у простору има своју посебну структуру и динамику, али оне нису независне
једна од друге и од структуре и промена целине глобалног друштва коме припадају.
изгледа да се глобални историјски процеси крећу од времена у којима су постојала
само села ка времену када ће села потпуно нестати и када ће постојати само градови.
Као што је постојало (примитивно) друштво без градова тако је могућно, не само
замислити, и (модерно) друштво без села.

нестајање досадашњег облика села не мора да изгледа као пропаст културних

образаца које је село током историје створило

Декомпозиција традиционалних руралних структура, њихова модерна

„деконструкција“ и „реструктурализација“ у склопу урбаних облика друштвености
представља ону појаву коју на разне начине уочавају сви савремени истраживачи и
села и града
Аутохтоне (унутрашње) детерминанте сељачког начина друштвеног живота јесу сељачки радови и
привређивање, сељачко становање и комуницирање у сродничким групама, у суседским скупинама
и организованом локалном сеоском колективу, скуп наслеђених и усвојених културних образаца
колективног мишљења и веровања сељака.

Спољне детерминанте сељачких друштава јесу особито важни, скоро непосредни утицаји
природних услова на сељачке радове, привређивање, становање, комуникације и локално
организовање, па и на мишљење и веровање сељака, као и наглашено хетерономни утицаји
глобалног и „градског“ (урбаног) друштва на село.

Отуда је за систематску социологију села, којој се овим разматрањима постављају основне контуре,
важно проучавање утицаја природе на поједине сегменте сељачког начина живота, као и утицај
глобалних друштвеноисторијских збивања (ратова, револуција, политичких покрета) или глобалних
друштвених процеса
(индустријализације и урбанизације) на село и сељаштво.
 Атрибут / одредбе „села“ преко: „сељачког“ или „сеоског“
„сељачко“ или „сеоско“ (уз термине друштво, начин живота, радови,
становање, насеље, породица, домаћинство, локална заједница, култура и др.)

оно што је за село особено и што га разликује од осталих

делова глобалног друштва

оно што је заједничко селу и другим сродним друштвеним

творевинама.

Први и старији је теоријски модел спољних сукоба (сточари – ратари, пољопривреда – индустрија, град – село)
где се узроци сукоба налазе у спољњем, другом свету, док се унутарњи односи виде

стереотипи о селу и сељаштву, било негативни или позитивни

Alfred Kroeber, Antropology, 1923
сељачка друштва „парцијална друштва“ (partsocieties) са „парцијалном културом“
(partcultures).

Сељаци су одређени као елеменат глобалног друштва који задржава свој рурални карактер
упркос томе што живе у додиру са трговачким градовима; они су део ширег
стратификацијског система у коме никад нису доминантна група. Са друге стране, сељаци нису
изоловани, самостални и самодовољни као племенске популације, али су, слично њима,
везани за свој стари племенски идентитет, међусобно интегрисани, привезани за тло и
традиционалне култове, за локалне обичаје и народну уметност

Robert Redfield, Peasant Society and Culture, 1956

Роберт Редфилд уочава да сва сељачка друштва и културе, као људске и друштвене заједнице, широм света имају неке
сличности које су постојане, јер се та друштва спорије мењају.
Он развија културалистички приступ селу и сељаштву.
Сељацима су антипод племство и грађанство, а сеоској народној култури – урбана култура.
Култура сеоске заједнице није аутономна и аутаркична већ је увек део неке шире цивилизације
Редфилд посебност сељака види пре свега у њиховом особеном погледу на свет, у систему вредности и стилу живота.
 Henri Mendras, Sociologija seoske sredine, 1966

Један од најпознатијих савремених руралиста у свету, француски социолог Анри Мендрас настоји да
синтетизује све раније одредбе сељаштва

Мендрас разликује „сељачко друштво у правом смислу речи“ од „друштва дивљака“ или „архајског друштва“
које чине људи у малим локалним заједницама чврсто међусобно повезани, потпуно затворени према
спољњем свету који не признају и одбацују.

За разлику од „друштва дивљака“, „сељачко друштво“ је увек елеменат једног ширег (глобалног) друштва, у
којем данас превласт има град, а село представља потиснут и потчињен елеменат.
ДЕТЕРМИНАНТЕ СЕЉАЧКОГ НАЧИНА ЖИВОТА СУ:

(1) сељачки радови и земљишни односи;

(2) становање у сеоској породичној кући и сеоском насељу као

просторном оквиру сељачког рада и живота;

(3) локално организовање сеоског колектива у особени локални систем

сеоских група и установа;

(4) сеоска култура, као историјски формирана целина духовних процеса

и творевина (вредности и норми) којима се сазнаје, осмишљава,
вреднује и уређује друштвени живот (радови, становање и
комуникација) људи у селу.

Све ове детерминанте треба посматрати у њиховом свестраном

међуделовању.
 ДИХОТОМИЈА СЕЛО – ГРАД

Друштвено деловање и понашање у селу и граду,

поред свих разлика између села и града,
имају у основи исту структуру с обзиром на
однос друштвених актера (појединаца и група) према њиховим потребама, интересима, вредносним
оријентацијама и доминантним нормативним обрасцима.

У аналитичкодихотомној схеми мишљења град преузима централне друштвене функције, али има и своју
градску периферију, која се суштински разликује од сеоске.

Село је синоним за традицију, али је понекад, кампањском модернизацијом, запљуснуто таквим

иновацијама које не само да угрожавају сеоску традицију него компромитују и градску модернизацију и
друштвену урбанизацију уопште
Међузависност постаје свеопшти однос, а комплементарност опште правило живота и деловања
људи у савременом селу као и у савременом граду.

Ако је некадашњи идеал сваког сељака био да постане грађанин, данашњи (а поготово будући) идеал
сваког грађанина све више ће бити да његов град у којем живи у много чему буде сличан селу: да
нема гужве и буке, да има зеленила, чистог ваздуха и воде, да се деперсонализоване индивидуе у
њему повезују у заједнице са примарним међуљудским односима.

Други проблем је што се тај идеал тешко остварује (као и сваки други идеал) јер ни села више нису у
овом (идеалном) смислу традиционална, већ су у „модерном“ погледу урбанизована.

У „модерним“ селима све је више урбаних друштвенокултурних творевина које градског човека већ
одбијају, иако сеоског још привлаче.

Међутим, и ове међусобне разлике, па и узајамне напетости, покрећу појединце и групе и у селу и у
граду, у простору и у времену, и генеришу свеукупни друштвени и културни развој.
 ANTROPOLOGIJA GRADA I URBANIZMA

arhitektura materijalizuje dominantne koordinate strukture moći,

upisuje ih u prostor, vrlo često ikonizirajući represivne sastave i
upisujući vrlo sumnjive vrednosti u prostorni urbani manuskript.
gentrifikacija

Prostor identiteta vrlo je ilustrativan pojam. Glokalizacija u svojim pozitivnim

konotacijama otvara mogućnost bivanja građaninom svijeta umrežavanjem i social
networkingom, ali s druge strane, stvaranje ne-mjesta kao što to tumači Augé (2001).

Međutim, nisu samo aerodromi i moteli ne-mjesta. Ako unutar

dva desetljeća Valencia, Sevilla i Buenos Aires žele podcrtati
identitet grada inkorporacijom Calatravinog mosta na svoje
rijeke ili isušena korita svojih preusmjerenih rijeka (riječ je o
varijacijama na temu – mostovi su gotovo identični) – što onda
zapravo oni koji donose odluke misle da znači riječ identitet?
 KONCEPT NARATIVNOG URBANIZMA

Koncept narativnog urbanizma Elke Krasny (Krasny

2007, 2008, Krasny i Nierhaus 2008) oslanja se na
razine svakodnevnog i mikropolitičkog – riječ je o
proizvodnji sa/znanja o gradu, o urbanitetu, ali i o
nama, ljudima bez kojih bi gradovi bili tek
besmislene ljuske.

Gust opis (Geertz), koji proizvodi teorija i praksa Elke

Krasny, proizvodi čitljivost grada, ali i nas koji u
njemu obitavamo.

virtualna šetnja bečkim gradskim prostorom, u kojem

je jednako važno ne samo ono što je tamo izgrađeno
već i ono što je tamo bilo (jer “mjesto je palimpsest”),
kao i ono što bi idejom izgovorene i zapisane riječi
tamo moglo nastati.
pozicioniranje prostora identiteta (koji ostvaruju arhitekti koji
propituju svoju ulogu u društvu)

u odnosu na prostor odluke (koji ostvaruju arhitekti kojima je

njihova uloga apsolutna jasna: oni grade, po želji dominantne
političke strukture ili neoliberalnog kapitala)

kao mogućnost konstruktivne kritike arhitektonske prakse, te

paralelno s time narativni urbanizam kao primjer simbioze teorije
i umetničke prakse koja u konačnici otvara brojne putove za re-
imaginaciju, resemantizaciju i participativne prakse, te, s druge
strane, naglasi kompleksnost metoda i odabira metodologija pri
proučavanju odnosno po-imanju grada.
Jednu od najintrigantnijih zadaća zasigurno možemo locirati unutar kvalitativnih istraživanja prostora kao stecišta
brojnih perspektiva i projekcija, ali i kao mesta resemantizacije nekih odviše površno opisanih istorijskih prostornih
manuskripata te reaktivacije nevidljivog, ali prisutnog, “u stalnoj proizvodnji grada”

Mnogo je tekstova koji opisuju urbane morfologije i arhitekte koji su ih oblikovali, ali očit je nedostatak tekstova
o tome kako se prostor upotrebljava, te kako se u procesu upotrebe menja, kako bi se takvo znanje
nadopunjavalo s tradicionalnim znanjem o oblikovanju grada.

Ambijenti koji čine urbanitet jednako su važni kao i fizički okviri urbanizma koji im daju oblik, ali ne uvijek i
smisao.
John B. Calhoun (1917 - 1995) je bio
američki istraživač ponašanja poznat po
studijama o gustini naseljenosti i njenim
efektima na ponašanje.

Tvrdio je da su efekti prenaseljenosti,

izvedeni kroz eksperimente na glodarima,
bili mračan uzor za budućnost ljudskog roda.

U svom radu, Calhoun je skovao izraz

„bihevioralni
slivnik “da opiše odstupanja u ponašanju u
situacijama prenatrpane gustine
U martu 1947. počeo je 28 meseci
proučavanje kolonije norveških pacova u
10.000 kvadratnih metara
(930 m2).

Zanimljivo je da čak i pet ženki u ovom

vremenskom periodu
moglo teoretski da proizvede 5000 zdravih
potomaka za ovu veličinu prostora, ali Calhoun
je otkrio da populacija nikada nije
premašila 200 jedinki, a stabilizovala se na 150

pacovi nisu bili nasumično rasuti po celom

protoru, nego su se organizovali u dvanaest ili
trinaest lokalnih kolonija od po desetak
pacova.

On je primetio da je dvanaest pacova najveći

broj koji može skladno da živi u prirodnoj
grupi, izvan koje stres i psihološki efekti
funkcionišu kao raspad grupe.
 MIŠJI UNIVERZUM - NAJPOZNATIJI EKSPERIMENT

Jula 1968. četiri para miševa unesena su u

stanište.
stanište je bilo (2,7 kvadratnih metara)
visine 1,4 m.

Svaka strana je imala četiri grupe od četiri

„tunela“ od žičane mreže.

"Tuneli" su omogućili pristup kutijama za

gnežđenje, posudama za hranu i vodu.
Tako da nije nedostajalo hrane, vode ili
materijala za gnežđenje.

Nije bilo predatora. Jedina nevolja bilo je

ograničenje prostora.
U početku je broj stanovnika rastao brzo,
udvostručujući se svakih 55 dana.

Godine broj stanovnika je dostigao 620 dan

315., nakon čega je
rast stanovništva je značajno opao,
udvostručavajući se svakih 145 dana.

Poslednje preživelo rođenje bilo je 600.

godine, čime je ukupna populacija dostigla
nivo samo 2200 miševa, iako je postavka
eksperimenta dozvoljavala čak 3840 miševa u
smislu prostora za gnežđenje
Ovaj period između dana 315 i 600. došlo je
do sloma u društvenoj strukturi i u
Jeli su, pili, spavali i negovali se - sve usamljene aktivnosti.
normalnom socijalnom ponašanja.
Uglađeno, zdravo krzno i odsustvo ožiljaka karakteriše ove
Među aberacijama u ponašanju bile su mužjake.
sledeće:
Uzgoj nikada nije nastavljen, a obrasci ponašanja su trajno
proterivanje mladih pre odbića, ranjavanje promenjeni.
mladih,
porast homoseksualnog ponašanja,
nemogućnost dominantnih muužjaka
održavaju odbranu svoje teritorije i ženki,
agresivno ponašanje ženki, pasivnost
nedominantnih mužjaka sa pojačanim
napadima jednih na druge

Nakon 600. dana, društveni slom se nastavio

i broj stanovnika je opadao prema
izumiranju. Tokom ovog perioda ženke su
prestale da se razmnožavaju.
Mužjaci su se potpuno povukli, nikada se
nisu angažovali u udvaranju ili borbi.
 Zaključci izvedeni iz ovog eksperimenta bili su da kada se
zauzme sav raspoloživi prostor i sve društvene uloge
ispunjeni, konkurencija i stresovi koje pojedinci doživljavaju
rezultirat će totalnim raspadom kompleksa
društveno ponašanje, što je na kraju dovelo do propasti
stanovništva.

Calhoun je sudbinu populacije miševa video kao metaforu

potencijalne sudbine čoveka.

Njegove studije su citirali pisci, poput Billa Perkinsa, kao

upozorenje na opasnost života koji je u „sve većoj meri prepun i
bezličan svet“.
ODBRANJIVI LIČNI PROSTOR
 Nakagin kapsulna kula u Tokiju,
Japan, koja se sastoji od
približno 100 kvadratnih
metara jedinica izgrađenih
1972

Toranj od 13 spratova koji se

sastoji od 140 mikro stanova

Završena za 2 godine, 1970-1972,

zgrada je retki preostali primer
japanskog metabolizma

Metabolizam ( metaborizumu/shinchintaisha) je bio posleratni

japanski arhitektonski pokret koji je spojio ideje o
arhitektonskim megastrukturama sa onima organskog
biološkog rasta.
 ODBRANJIVI LIČNI PROSTOR PROXEMICS

Prema Edvard T. Hall -u, čoveku koji je skovao izraz

„proksemija“, društvena distanca među ljudima pouzdano
je povezana sa fizičkom distancom, kao i intimna i lična
distanca, prema sledećim razgraničenjima:

1. Intimna udaljenost za prihvatanje, dodirivanje ili šaputanje

kreće se od 0.45m ili bliže.

2. Lična udaljenost za interakciju među dobrim prijateljima ili

članovima porodice kreće se od 0.45m do 1.2m.

3. Društvena distanca za interakciju među poznanicima kreće

se od 1.2m do 3.6m.

4. Javna udaljenost koja se koristi za javni govor kreće se od

3.6m do 7.6m.
Staje u džep, proteže se do 2 metra (uključujući ruku)
Neophodno „Novo normalno“ - učinite socijalno distanciranje
zabavnim!

Čini se da neki ljudi ne razumeju kako izgledaju dva metra.

Neke ljude samo treba lagano udariti strujom.

Ako vas glava boli od ljutitog gledanja iza maske za lice -

potreban vam je Zapper za socijalno distanciranje!

Ovaj džepni teleskopski alat prostire se na 2 metra (uključujući i

vašu ruku) i administrira bezobrazni udar od 4,5 volti svakom
koji je dovoljno glup da uđe u vaš lični prostor.

Nema potrebe da ulazite u besmislenu raspravu o COVID-19 sa

potpunim strancem-samo ZAP!
UPOZORENJE: Samo od 14 godina naviše;

nije za upotrebu odraslih sa zdravstvenim problemima

$10.00