Уводна реч

Драга децо ,,Карађорђа“, још једна школска година је за нама.

Лепо смо се дружили, учили, а неки од вас су нам донели и награде са
разних такмичења. Поносни смо на вас и желимо да се у току распуста
одморите, уживате и да у септембру будете здрави, срећни и спремни
за нове изазове!
Овај часопис је посвећен вама, вашим успесима, па га у току распуста
мало прелистајте и размислите како ви можете да допринесете да
сваки следећи буде још бољи.
Будућим средњошколцима , а нашим бившим осмацима, желимо пуно
среће у даљем школовању!

Уреднички тим

Супервизор
Емилија Рајић Матић
 Дан школе
коме је одржана Прва
парламентарна скупштине
1804. године.
Данас је то модерна школа
са свим потребним
средствима за рад.
Однедавно је изграђена и
сала, па се настава
физичког васпитање може
одвијати на регуларан
начин.
Због присутне пандемије,
ученици у протекле две
године нису могли
ОШ ,,Карађорђе“ прослављати Дан школе на
основана је 16. јула уобичајен начин, зато су
1805.године. Назив носи по протеклу годину
вођи Првог српског устанка искористили и радо
Карађорђу – Ђорђу учествовали у свим
Петровићу. Од свог активностима.
настанка па до данас,
школа је пуно пута
обнављана. То је школа са
дугом историјом, као и
само место Остружница у
Дан школе Дан школе прославља се
16.маја, па је и ове године
прослављен у Дому културе
Остружница. Пред публиком су се представили ученици
наше школе изводећи химну Србије, певајући песме
модернијег садржаја уз диригнтску палицу наставнице
музичке културе Исидоре Стевановић, иначе оперске
певачице, апсолвента Биолошког факултета.
 Водитељи:
ЛараМарковић
Балша Анђић

Наши ученици су у пригодном програму добили и награде

за успешне резултате на градским и републичким
такмичењима, а све је развеселила представа ,,Краљевић
Марко по други пут међу Србима“, рађена по делу највећег
српског сатиричара Радоја Домановића. Само дело је
прерађено и адаптирано савременим дешавањима.
Ученици, иако први пут глуме, веома су добро одговорили
на задати задатак. На овај начин су први пут схватили улогу
позоришта у културном животу сваког човека.
..И одједном, неким чудним начином, Марко се на свом
Шарцу обрете на земљи.
Окреће се око себе, разгледа предео, али никако да се
разабере где је. Гледа Шарца. Јест, Шарац онај исти. Гледа
топуз, сабљу, напослетку одело. Све исто, сумње нема.
Маши се тулумине. И она ту, пуна вина; ту су и лаки
брашњеници. Све га уверава да је он онај стари Марко, али
никако да разазна где је. Како му се тешко бејаше одлучити
шта да сад на земљи предузме, он најпре одјаши Шарина,
веза га за једно дрво, скине тулумину и узе пити вино, да
би, ко вели, тако на доколици о свему добро промислио“.
( одломак из приповетке)
 Радоје Домановић
Радоје Домановић, најпознатији српски сатиричар, рођен је
у шумадијском селу Овсишту у тополском округу 16.
фебруара (4. фебруара по старом календару) 1873. године,
од оца Милоша (1852–1904), сеоског учитеља, и мајке Персе
Цукић (1849–1921). Радоје Домановић рођен је у Овсишту,
где му је отац кратко време службовао (1870–1873). Убрзо
после Радојевог рођења, породица се вратила у Јарушице,
где је Радоје одрастао и, код свог оца, завршио основну
школу. Седам разреда гимназије (колико је тада трајало
средње образовање) Радоје завршава у Крагујевцу 1890.
године. У том периоду буктали су сукоби између
присталица покрета Светозара Марковића и радикалне
странке против краља Милана, али Радоје је тада био
превише млад да би то утицало на обликовање његових
ставова. Према сведочењу савременика, Радоје се у том
периоду први пут окушао у писању, написавши барем једну
приповетку о неком хајдуку из Сипића, али из тог периода
његовог стваралаштва ништа није сачувано. За време
школовања у Крагујевцу, заволео је и сликарство, али му
отац није дозволио да се тиме бави.

Домановић у друштву писаца, око 1905. године. Седе (с лева на десно): Светозар Ћоровић, Симо
Матавуљ, Алекса Шантић и Јанко Веселиновић. Други ред: Слободан Јовановић (лево) и Милорад
Митровић (десно). Стоје (с лева на десно): Миле Павловић Крпа, Атанасије Шола, Радоје
Домановић, Светолик Јакшић, Љубо Оборина, Ристо Одавић и Јован Скерлић.

У јесен 1890. године, Радоје властима своје имовинско

уписује Филолошко- стање лошијим него што је
историјски одсек било, он ни сину не шаље
Филозофског факултета на довољно средстава да би
Великој школи. У том се школовао без
периоду, његов отац бива потешкоћа. Радоје се у том
пензионисан, и због периоду често задуживао и
покушаја да представи живео је у релативном
сиромаштву, па због дугова је укинуто, шест је
није могао подићи ни претворено у
сведочанство о завршеном полугимназије, а за ђаке су
факултету. уведене уписнине и
Прикључивши се школарине. Тиме је у року
опозиционој Народној од неколико година број
радикалној странци, Радоје ученика у средњим
долази у директан сукоб с школама смањен за
реакционарним режимом трећину, и нанета је
обреновићевског двора. неповратна штета једном
Већ у октобру 1895. године покољењу.
Домановића, само због На Десетом годишњем
партијске припадности, збору Професорског
премештају у Врање, иначе друштва, 9. августа 1898.
је радио као професор у године, Радоје иступа као
пиротској гимназији. говорник против тог
Домановићева је закона, предлажући
професорска каријера резолуцију коју збор
окончана у лето 1898. једногласно усваја. Мада је
године. Влада Владана Радоје због доношења
Ђорђевића донела је те закона, а пре свега због
године репресиван и припадности Радикалној
реакционаран закон о странци, већ у јулу изгубио
образовању по коме је број положај у служби,
средњих школа драстично директно иступање против
смањен – десет гимназија режима у потпуности је
онемогућило и свако друго
његово запослење у
државним институцијама.
Његова супруга, која је
радила као учитељица
Основне мушке школе у
Лесковцу, изгубила је посао
након Радојевог говора на
збору Професорског
друштва.
У том периоду он у
„Српском књижевном
Радоје Домановић умро је
гласнику“ објављује неке
пола сата после поноћи 17.
од својих најзначајнијих
августа (4. августа по
сатиричних приповедака:
старом календару) 1908.
„Краљевића Марка по
године у Београду, након
други пут међу Србима“,
дуге борбе са хроничним
„Вођу“ и „Страдију“.
запаљењем плућа и
туберкулозом. Сахрањен је
у породичној гробници на
Новом гробљу у Београду.
Преостали његови
књижевни радови који су
остали у рукопису, као и
сликарска дела, пропали су
током Првог светског рата.
Глумачки тим:
Душан Петровић 6/1, Вук Лазин 7/1, Лена Марковић 6/2,
Исидора Тутић 8/2, Јован Лепојевић 6/2, Сергеј Матовић
6/2, Луција Дозет 7/2, Марта Јовановић 6/2, Вишња
Дозет 5/1, Јана Максимовић 6/2, Димитрије Лазић 6/1
Oве године се у оквиру приредбе за Дан школе одржао и
Квиз у коме учествјују наши најбољи ученици од 5. до 8.
разреда. Они за противнике имају своје родитеље, а квиз се
састоји од питања из опште културе, језика, математике,
биологије итд. На крају се такмичари надмећу у прескакању
вијаче. Победницима се додељује награда, а ове године су
родитељи победили. На питање како су их родитељи
победили, ученици су тврдили да су имали трему пред
публиком, да су се устручавали да не погрше пред
наставницима, али и да су све схватили као игру, па се нису
ни трудили.
Квиз је водила ученица 7/1 Елена Андрејић.
 Нова година
Поводом новогодишњих празника Ученички парламент
школе организовао је прикупљање слаткиша, ученици
шестог разреда правили су честитке, а ученици осмог
разреда су доделили пакетиће првацима.
 Циљ оваквих активности
је да ученици развијају саосећајност једни према другима,
друкчији начин комуникације и да науче да је и рад за друге
подједнако вредан као и рад за себе.
Ученици 6. разреда су били одушевљени оваквом акцијом и
већ су смислили нове активности за наредну годину.

Наши малци-првачићи
 Ученици су у протеклој школској години са
наставницима Миром Баранин, Љубицом Чорбић и
Александром Вучетићем посетили: Аду Сафари,Теретану на
отвореном, Парк науке..Циљ посете је био учење, дружење,
разгледање, вежбање. На овај начин се ученици кроз игру и
практичан рад упознају са другим облицима наставе.
Сви ученици су били одушевљени овим начином наставе, а
неки су по први пут обишли и ове прелепе садржаје.

У разговору са ученицима, наставници су закључили да је

практични део наставе на отвореном веома сврсисходан и
да чак настава српског језика на отвореном мотивише
ученике да боље описују пејзаже.
 Млади еколози ОШ
,,Карађорђе“
Где год нађеш згодна места,
ту дрво посади!
А дрво је благодарно
па ће да награди, -
наградиће изобиљем
хлада, плода свог,
наградиће било тебе
било брата твог.
Ј.Ј. Змај

Развиајње еколошке свести код деце је примаран задатак

свих наставника у нашој школи. Веома често ученици и
наставници учествују у заједничким акцијама уређивања
дворишта. Највише се обраћа пажња на очувању школског
зеленила, а често се и саде нове саднице.Занимњиво је да
ученици често и сами опомињу једни друге ако се неко
односи неодговорно према животној средини.
 Ове године смо засадили око тридесатак борића и
намеравамо да остале површине у школском дворишту
поравнамо и засадимо дугогодишње биљке. Деца су у току
сађења слушала наставницу Нину Анђић о процесу раста
појединих биљака, о фотосинтези, о значају природе за
опстанак живота на планети, па су деца на тај начин имала
и непосредан час у природи.
 Оријентиринг

Оријентиринг (оријентација) је спорт у коме учесник

добија карту на којој су обележене контроле (места), које он
уз помоћ компаса треба за што краће време да пронађе по
редоследу задатом на карти.

На Градском школском такмичењу у орјентирингу, наши

ученици су освојили 3. место, диплому и пехар.
 Надарени ученици
Ликовни конкурс ,,Да ли ме чујете“, који је расписао
Народни музеј, окончао се доделом награда и отварањем
изложбе радова који су ушли у најужи избор, као и
радионицом за учеснике конкурса.

Пратећи програм изложбе ,,Зенитистима целога света“

намењен је ученицима узраста од 5. до 8. разреда. Међу
најуспешнијим радовима је и рад ученице наше школе
Алексије Анђелковић , ученице седмог разреда (7/2
одељење).

Изложба радова трајаће до 15. јуна 2022. године.

Алексија, честитамо!
Николија Марковић 6/1 Војин Миленковић 5/1
 Читалачка значка
Поводом Дана словенске писмености 24.05. у Дому културе
Чукарица одржан је програм и у оквиру програма
ученицима су додељене читалачке значке, захвалнице и
књиге. Током школске године ученици су водили читалачке
дневнике пратећи литературу предвиђену програмом.

Из наше школе значку и

захвалницу су добиле следеће
ученице:

1. Милена Булатовић 3/1

2. Јана Крстовић 3/1

3. Јована Савић 3/1

4. Лана Сушић 3/1

5. Петра Стевановић 5/1

Ђина Бајић је ученица трећег разреда и већ је овладала
вештином свирања харфе. На такмичењу ,,Младих
виртуоза“ је освојила прво место.

Ђина, честитамо!
Носиоци Вукове дипломе ОШ
,,Карађорђе“

Диплома “Вук Караџић” додељује се ученику за изузетан општи успех у учењу

и примерном владању. Диплома за изузетан успех из појединог наставног
предмета додељује се ученику за предмете утврђене правилником о
дипломама за изузетан успех ученика у основној школи.

Диплома “Вук Караџић” додељује се ученику:

1) ако од петог до осмог разреда на крају сваке школске године постигне

одличан успех из свих предмета прописаних наставним планом и програмом
и примерно владање; и

2) ако, поред постигнутог одличног успеха из свих предмета прописаних

наставним планом и програмом и примерног владања добије најмање једну
посебну диплому или једну од прве три награде на општинском или градском
такмичењу.
Спортиста генерације
 Интервју са учеником и спортистом
генерације

Александра Станковић
* Да ли си очекивала да постанеш најбољи ученик у својој генерацији?
Бићу искрена, стварно сам очекивала.

* Откриј нам тајну како се постаје ђак генерације?

Нема тајне, поента је бити дисциплинован, радити и трудити се, али истовремено
наравно и помагати другима који још увек нису открили методу држања ове врсте
баланса која њима одговара.

* Колико си труда уложила у себе и којих ствари си се одрекла да би остварила овај

успех?
Само ћу рећи да је доста труда уложено како од мене тако и од стране мојих родитеља.
Трудила сам се да, пре свега, сваку ситуацију која ме је задесила првенствено добро
разјасним себи како би што промишљеније одреаговала. Управо због тога се и нисам
ничега ни одрекла, адекватна реакција у свакој ситуацији је дефинитивно заслужна за
то.

* Да ли се бавиш или си се бавила неким ваннаставним активностима

(тренирање,глума,музика...)?
Ваннаставне активности су, по мени, веома важне јер је неопходно склонити мисли са
школе некад. Бавила сам се фолклором, аикидом, каратеом, а сада се бавим још
једном вештином која се зове развој покрета.

* Чиме волиш да се бавиш у слободно време?

Своје слободно време често проводим са друштвом или са сестрама, волим да слушам
музику, учим стране језике итд.

* Како усклађујеш обавезе у школи са вансколским активностима и дружењем?

У овом одговору баланс је кључна реч. Изузетан труд сам уложила тражећи рутину која
ми одговара да све задате обавезе испуним, а да притом не угрозим ни запоставим
ствари које се не воде као "обавезне" али су у суштини веома важне.
* Коју школу планираш да упишеш какви су ти планови за будућност?
Волела бих да упишем економску или гимназију. Не могу да одредим још увек какве
тачно планове имам јер се околности и интересовања мењају.

* Какво је било дружење и какве утиске носиш из основне школе?

Трудим се да памтим већином лепе ствари, наравно не негирам и постојање оних
лоших, само ми лоше ствари нису прва асоцијација на ово питање.

* Да ли си некада била неспремна у школи и како си се тада осећала?

Генерално, не. Као што рекох, сваку ситуацију у којој се нађем себи добро разјасним и
промислим, тако да ма колико можда исход ситуације мени не ишао на руку, скоро
увек сам спремна на оно што ми се догоди.

* Како видиш себе за 10 година?

Као једну комплетну особу која, уместо баланса између учења и излазака са друштвом,
тада одржава баланс између каријере, друштва, путовања и породице.

* Која би била порука садашњим и будућим ученицима "Карађорђа"?

Шта год да се деси не треба се нервирати, тиме сами себи чинимо горе. Све што је
намењено нама, намењено је са разлогом и десиће се кад тад. Према томе, пошто се
ова моја мисао може односити и на живот уопште, то само потврђује колико су
проблеми око школе само један мали сегмент и када то сами себи разјаснимо, наш ум
ће без тензије бити у могућности да смисли адекватну реакцију на све.

* А наставницима?
Пошто све време помињем реч баланс, у том правцу ћу и наставити. Поручила бих им
да држе баланс између одржања одређеног критеријума у понашању и образовању и
разумевања дечијих несташлука и непромишљених реакција. Сви живимо у истим
временима која нису ни мало лака, неопходно је међусобно разумевање.
 Бранко Покрајац

* Да ли си очекивао да постанеш најбољи спортиста у својој генерацији?

Искрено и не баш.
* Које спортове тренираш?
Фудбал и атлетику
* Откриј нам тајну,како се постаје спортиста генерације?
Упорно се тренира и учествује се на такмичењима
* Колико си труда уложио у себе и којих ствари си се одреклао да би остварио овај
успех?
Уложио сам доста труда, али ничега се нисам одрекао
* На којим си такмичењима учествовао?
За сада нисам имао никаква такмичења ван Србије, али редовно учествујем на
државним и градским такмичењима
* Да ли нас можеш мало боље упознати са правилима дисциплине коју тренираш?
У бацању копља најбитније је да се осети справа и да се научи техника бацања
* Чиме волиш да се бавиш у слободно време?
Искрено слободно време највише проводим са телефоном
* Како усклађујеш обавезе у школи са тренинзима?
Није ми проблем да ускладим све
*Коју школу планираш да упишеш какви су ти планови за будућност?
15. Гимназију (ИТ смер) у будућности свакако планирам да наставим да тренирам
* Какво је било дружење и какве утиске носиш из основне школе?
Било је супер, и дефинитивно су ми то биле једне од најбољих година живота
* Да ли имаш спортског узора?
Немам
*Како видиш себе за 10 година?
Надам се здрав и срећан човек који ужива у животу
* Која би била порука садашњим и будућим ученицима "Карађорђа"?
Да уживају у школовању и да се не плаше њихових поступака
* А наставницима?
Да преносе позитивну енергију на децу.
 Ученици и њихови успеси
Свечаном приредбом поводом Дана школе 16.05. 2022.
године, у Дому културе Остружница обележено је
217 година постојања школе. Том приликом награђени су
успешни ученици наше школе који су и ове године постигли
изврсне резултате на такмичењима и додељене су похвале
ученицима који остварују успехе у ваннаставним
активностима (спорт, уметност...).
 Награђени ученици

1. Павле Петковић VI1 - III место , градско такмичење (пласман на

републичко),
физика
2. Лена Марковић VI2 - III место , општинско такмичење , физика
3. Тамара Станковић V1 - II место , општинско такмичење (пласман на
градско),
српски језик и књижевност
4. Нина Јовић V2 - I место , Iопштинско такмичење (пласман на градско),
српски језик
и књижевност
5. Ивона Стојковић VII1 – II место , градско такмичење,српски језик и
књижевност
6. Ивона Стојковић VII1 –II место, градско такмичење, Књижевна олимпијада
7. Ива Грујић VII1 - место , III градско такмичење, српски језик и књижевност
8. Лара Марковић VII1 – похвала, градско такмичење, српски језик и
књижевност
9. Душан Петровић VI1 - похвала, градско такмичење, српски језик и
књижевност
10. Вељко Стошић VII2 – II место, општинско такмичење (пласман на градско),
географија
11. Никола Ђукановић VII1 - V место екипно, Европско такмичење у роботици
„Еуробот Србија“
12. Невена Крстић II2 – место, ликовни конкурс „Крв живот значи“
13. Алекса Петровић III1 – остварени успех на општинском такмичењу,
математика
14. Огњен Младеновић III1 - остварени успех на општинском такмичењу,
математика
 Похваљени ученици (Похвала)
- ваншколске активности (спорт, уметност,...)
Андрија Михаиловић II1- џудо
Ђурађ Кесић II1 – џудо
Јован Поповић II1 - џудо
Емилија Алексић II2 - џудо
Алекса Влачо II2 – џудо
Јоана Требјешанин II2 - џудо
Анастасија Костић II2 - џудо
Маша Вијатов III1- карате
Стефан Колески III1- карате
Наталија Мудринић IV1 –
карате
Урош Николић IV1 - карате
Немања Васиљевић IV1 -
карате
Даница Дољанчевић IV1 –
оријентиринг
Николина Васиљевић IV1 –
ритмичка гимнастика
Тамара Чубрило IV2 – џудо
Урош Крстовић V1 –
Ватерполо
Дамјан Василић V1 – фудбал
Лена Алексић V2 – клавир
Лука Николић VI1 – карате
Данило Сарајлић VII1 – карате
Страхиња Ђурђевић VII1–
веслање
Матеја Миловановић VII1 –
џудо
Вук Лазин VII1 – пливање
Ђорђе Коларић VII2 –
оријентиринг
Дуња Лукић VIII1 – веслање
Лазар Ђурђевић VIII1 –
веслање
Тодор Самоуковић VIII1 –
веслање
Бранко Покрајац VIII1 –
бацање копља
Нађа Дољанчевић VIII1 –
глума
Вања Ћосић VIII1 – хорна
Невена Ђурић VIII1 – кошарка

Похваљени ученици
- учешће у организацији и реализацији ваннаставних
активности у школи
(израда новогодишњих честитки, подела пакетића...) -
Катарина Станковић VI1 Елена Андрејић VII1
Ива Ђурић VI1 Ива Грујић VII1
Лена Марковић VI1 Јана Алексић VII1
Димитрије Лазић VI1 Радош Главоњић VIII1
Огњен Милошевић VI2 Матија Лазић VIII1
Ђорђе Прица VI2 Лазар Ђурђевић VIII1
Марта Јовановић VI2 Никола Деспотовић VIII1
Василије Баричевић VI2 Тодор Самоуковић VIII1
Јована Гавриловић VII1 Ђорђе Станковић VIII1
 Занимљива музика
Волфганг Амадеус Моцарт
је био изузетан музички
геније, какав се рађа само
једном. Оригинални
рукопис његовог Реквијема
није имао ни једну грешку
или нешто прецртано.
Нажалост, сваки геније
има неку своју ману –
Моцарт се толико бавио
музиком, да није умео ни
најосновније радње да
обави, као што је
везивање пертле.
*Лудвиг ван Бетовен сматрао је
да је сипање хладне воде на главу
добар начин постицања мозга за
време рада.

*Замољен да да свој суд о Јохану

Себастијану Баху, Бетовен је
рекао : „Он није поток, већ море!“
(нем. Bach – поток)
Језичке смејалице
Идиоми или фразе су скуп речи у језику које носе неко пренесено
значење. Овладавање једним језиком може се сматрати потпуно једино онда
када овладамо и његовом фразеологијом. У свим језцима света постоје
устаљени идиоми.Неки су познати многим говорницима различитих језика, а
неки си својствени само за поједине језике.

Немачки језик
Er hatte Schwein – имао је свињу ( срећа му се осмехнула)
Die Sonne putzen – чистити сунце ( идемо у провод)
Seine Schäfcen ins trockene bringen – своје овчице донети на суво ( осигурати
новац, однети у банку)
Das Haar in der Suppe suchen/finden – тражити длаку у супи ( зановетати,у
нашем језику ,,тражити длаку у јајету“)

Енглески језик

It`s raining cats and dogs – падају мачке и кучићи ( велико невреме)

Coulden`t say boo to goose – не може ни гуску да отера (плашљивац)

Save you breath – сачувај дах ( не троши џаба речи)

Српски језик
Гледа као теле у шарена врата – збуњено
Коштало га као Св.Петра кајгана- прескупо
Без длаке на језику – искрено
`Ватати кривине – избегавати истину или обавезе
Просто ко` пасуљ – једноставно
 Коштало га као Св.Петра кајгана!

Каква ли је то кајгана била кад се и данас прича о њој? Неки

историчари тврде да израз потиче из грчког језика. Народна прича говори о
Исусу Христу и Св. Петру, који су заједно обилазили свет. Како су ноћили код
разних људи, једне ноћи доспели су и у колибу неке удовице која је имала
много болесне деце. Као права гостољубива домаћица, за вечеру им је
припремила кајгану. Христ је одбио и Петру наредио да учини исто.
Међутим, гладни Петар појео је кајгану. За казну, Исус му је сутрадан
наредио да остане у колиби удовице и да јој сваки дан доноси храну за њену
нејаку децу, док се Исус не врати с путовања. Тако је Св. Петар дуго просјачио
и молио за храну коју је доносио деци, све док се Исус није вратио и упитао
га: „Је л` све добро, па да ти опраштам?” Петар му је одговорио: „Све је
добро, милом Теби хвала, ал' кајгана скупо ме је стала!“
( другу верзију ове приче пронађите сами)
 Занимњива историја
Атлантида

Текст: Луција Дозет 7/2

Електронска обрада: Анастасија Петковић 8/2

Мит о Атлантиди, изгубљеном континенту, постао је популаран у 20.

веку, али се не зна тачно да ли је стварно постојао. Атлантида се први пут
спомиње у Платоновим Дијалозима, који су написани у IV веку п.н.е.

Гибралтарски мореуз
Платон је описао Атлантиду као велику силу, која је покорила многе
европске и северноафричке градове.Налазила се са друге стране
Херкулових стубова ( данашњи Гибралтарски мореуз). Била је веома
богат и плодан континент, а њени становници су се бавили
сточарством, земљорадњом и занатима.
Атлантида је добила име по свом владару – Атланту, који владао
земљом уз помоћ својих десет саветника.
Земља је била права утопија (идеално место, али и место којег нема,
које не постоји) и то све док њени владари нису одлучили да зарате са
остатком тадашњег света.
Владари остатка света су били Јелини ( Хелени, данашњи Грци), а на
челу њихове војске су се налазили Атињани.
Сукоб који је настао између два зараћена света је резултирао
нестанком Атлантиде.
Међутим, постоје и друга предања о нестанку континента; једно говори
да је древна цивилизација уништила сама себе погрешном употребом
древне магије, а друго предање говори о томе како су је богови
уништили зато што је започела рат са остатком света.
Иако је значај Атлантиде у Платоновим записима био занемарљив, о
њој су касније писали и Томас Мор( Утопија) и Френсис Бејкон ( Нова
Атлантида) и говорили су да је то утопија и да вероватно никада није
постојала.
У данашње време постоје многи псеудонаучници који тврде да знају
њену локацију – наравно да за то немају доказа. Неке од локација које
се спомињу су од Атланског океана до Јапанског мора, али до данас се
нико није приближио великом открићу.
Занимљива биологија

Николија Марковић 6/1

Анастасија Петковић 8/2
Поглед кроз микроскоп

Микроскоп је инструмент који се

користи за посматрање предмета
који су премали да би се видели
голим оком. Реч је настала од две
речи, састављена од речи микро -
што значи врло мало и речи –
скопом, што значи инструментом
за преглед или испитивање".
 Људска длака испо микроскопа

Микроскопи нам омогућавају да добијемо увећане предмете како бисмо их

детаљно проучили и анализирали. У том смислу, они се користе у разним
научним областима, као што су: биологија, медицина, археологија итд.
Микроскоп је 1590. године изумио произвођач сочива по имену Заццхариас
Јанссен. Роберт Хооке је 1655. осмислио први сложени микроскоп, у коме су
два система лећа (стакло које увећава) коришћена за побољшање
способности визуелног увећања.
Проналазак електронског микроскопа у 20. веку претпостављао је способност
да увећају слику објекта 100 000 пута.
Од проналаска микроскопа дошло је до значајног напретка у науци и
медицини. На пример, био је неопходан за откривање ћелија.
 Цртеж урадила:
Алексија Анђелковић
7/2
Електронска обрада:
Анастасија Петковић
8/2

Занимљива географија
Да ли сте знали….
- Ајфелов торањ мења своју висину. Како се тела на хладноћи скупљају,
а на топлоти шире, научници су израчунали да висина Ајфеловог торња
варира до десетак центиметара у зависности од периода године.
- Жена по имену Ерика се ,,удала“ за торањ, чак је променила презиме
у Ерика Ајфелов торањ.
- Торањ је место које прима највише посетилаца на свету. Процењује се
да га годишње посети милиона људи.
- Торањ се сматра највреднијим спомеником европског континента и
процењује на 544 милиона долара, што представља петину бруто дохотка
Француске.
-Торањ је висок 300 метара, а осветљава га 20 милиона сијалица.
Ђорђе Коларић 7/2
 Калиграфија или лепо писање
(κάλλος – добар, леп + γραφή -
пише)

Алексија Анђелковић7/2

Фјодор Михајлович Достојевски,,Лепота ће спасити свет“

 Ортографија или правопис
(ορθο- исправо,
правилно+γραφία-писање)
Правилно Неправилно

С обзиром никада обзиром

Са мном самном

Дошао сам аутобусом/колима Дошао сам СА аутобусом/колима

Концентришем се Сконцентришем

Да се понесе За понети

Ја не бих Ја не би

У реду, у стари, у сусрет Уреду, уствари, усусрет

Најомиљенији, најбољи, најједноставнији нај омиљенији, нај бољи,

наједноставнји

Правопис на апаратима

Обзиром да сам дошла са

аутобусом и да нико самном није
путовао,узела сам нешто за
понети из оближње пекаре. Сада
ћу да седнем и поједем нај
омиљенију питу , уствари прво би
да видим колико је сати јер није
уреду да касним на састанак.
 Реч библиотекара
Библиотека у ОШ ,,Карађорђе“ је веома добро опремљена и поседује
више од 8000 хиљада књига. Ученици су заинтересовани за литературу из
разних области, а не само за ону предвиђену планом и програмом.
Већ две године ученици учествују у манифестацији ,,Читалачка значка“, коју
организује Дом културе Чукарица. У оквиру овог програма ученици са наше
општине, током године, воде читалачки дневник из одређене литератуте и 24.
јуна , на дан Словенске писмености и културе добијају захвалнице, значке и
књиге.

Углавном ученици нижих разреда су више заинтересовани за читање и

библиотекарске акције. Највише их интересује акција Млади библиотекари.

Најчитанији су:Џеронимо Стилтон, Том Гејтс,Слободан Станишић.

У протекле две године, на моју жалост, епидемијска ситуација нам није

дозволила да се одржи Сајам књига и да га посетимо, као што је то био обичај
ранијих година.

Планирамо да се наредне школске године , поред већ наведених активности,

дружимо и са писцима.
 Библиотека града Београда

Основана је 11. јануара 1931. године, а први библиотекар је била др Марија

Илић. По угледу на савремене европске и америчке библиотеке, она је
сређивала књиге по децималној класификацији.

Библиотекар
Александра Ерцег Вучетић
(наставник руског језика и књижевности,
дипломирани библиотекар)

Библиотека пре Другог светског рата

 Стварни свет око мене или колико
родитељи познају своје „виртуелно“
дете

„То није моје дете, оно се тако не понаша /говори“ - реченица коју често
чујемо у школској пракси.

Знају ли наша деца где престаје виртуелно, а почиње стварни живот?

Колико смо - сви ми - упознати са виртуелним животом наше деце и
ученика?

Можемо рећи да смо упознати онолико колико они одлуче да нам се

повере или кажу. То поље непрегледних информација, дезинформација,
разних игара и изазова, безбројне вибер и остале групе су место где
данашња деца живе. Међутим, да ли је то стваран живот или само
илузија?

Обрасци понашања из виртуелног света када се пренесу у стварни : на

улицу,тренинг или школу, доводе до сукоба и проблема. Ти сукоби и
проблеми егзистирају у виртуелном свету и преносе се на „ставрни“, онај
у реалном времену и са реалним ситуацијама, а деца која се нађу у таквим
ситуацијама често су немоћна. Немоћни су и насилници и жртве, они који
повређују и они који трпе, јер човек се не рађа са знањима, искуствима и
алатима за социјалну комуникацију. Она се уче целог живота: код куће, у
вртићу, школи, на тренингу, на игралишту...
Социјалне вештине су заправо пакет алата како решавамо сукобе,
склапамо пријатељства, како се понашамо према одраслима, коме се
обраћамо ако нам је тешко или имамо проблем. Тај пакет усвајамо учењем
кроз живот, грешкама, поразима, победама. За ту врсту учења потребно
је да млади људи буди у реалним социјалним интеракцијама, а не у
виртуелном свету без личних контаката. И што су старији, све је теже
да самостално решавају проблеме који ће их неминовно сустићи. Велики
утицај на децу имају њихови интернет идоли. То су обично њихови
вршњаци или они мало старији од њих који своје садржаје пласирају на
друштвене мреже. Опасно је што се ти садржаји не контролишу, ствара
се лажна слика о њиховим животима, изгледу, успеху... За децу , која
стварају свој идентитет, овакви садржаји потенцијално могу бити
опасни. Несигурна деца постају још несигурнија јер виде друге који су бољи,
лепши, способнији од њих. Стварност заправо није таква , али они то
често не могу самостално да уоче.

Улога родитеља је од великог значаја, а у тим ситуацијама они често

одмажу на следећи начин: мешањем у дечје обавезе ( сређују играчке,
спремају ствари, раде домаће задатке, пишу/цртају уместо њих,
интересују се код других родитеља шта је за домаћи задатака, када је
контролна вежба итд), мешањем у њихове вршњачке односе (
пријатељства, несугласице, свађе, заљубљивања) , блокирањем свог
детета да се развија, самостално обавља своје обавезе и решава своје
односе са другом децом. Такво дете је несамостално, увек тражи и очекује
помоћ, често себично , јер ставља своје потребе испред туђих, нема
стрпљења да чека свој ред( какав ред?). У таквој ситуацији родитељ
апсолутно влада дететовим животом и потребама( мењају се улоге-
родитељ је и дете и родитељ, а дете остаје без улоге у свом одрастању),
а за узврат дете добије телефон или таблет , схвата да је то његов
простор где само доноси одлуке, гледа шта жели, игра игрице које жели,
постаје члан група којих жели и то све без надзора родитеља или
старатеља, који се обично користе изговором да се не разумеју у данашњу
технологију. Наспремно за стварни свет, оно добија у руке виртуелни
свет где су могућности бесконачне. Та двојакост, са једне стране потпуно
зависно дете, а са друге господар свогa света, прави највеће проблеме
деци данашњице.

Тешко је замислити са чим се све, као професионалци , сусрећемо у

школској пракси када су у питању друштвене мреже и интернет забава.
Начин комуникације међу децом, речник који користе, понекада и суровост
којој прибегавају, је поразан. Тешко да би било ко од њих био такав у
личном контакту са стварним људима или вршњацима. Лакше је бити
суров када испред себе имамо телефон, а не ставрну личност. Истина је,
такође, да су сукоби и проблеми међу вршњацима постојали и раније, али
да није било могућности да се забележе, пласирају на разне друштвене
мреже. Та виралност и брзина протока информација доводе до веће
збуњености код деце , па чак и нас одраслих.

Велики утицај на децу имају њихови интернет идоли. То су обично њихови

вршњаци или они мало старији од њих који своје садржаје пласирају на
друштвене мреже. Опасно је што се ти садржаји не контролишу, ствара
се лажна слика о њиховим животима, изгледу, успеху... За децу , која
стварају свој идентитет, овакви садржаји потенцијално могу бити
опасни. Несигурна деца постају још несигурнија јер виде друге који су бољи,
лепши, способнији од њих. Стварност заправо није таква , али они то
често не могу самостално да уоче.

Наша је улога да као одрали демистифукујемо тај нереални свет. Зато је

један од савета да се децом гледамо садржаје које прате на интернету.
Након гледања са њима треба разговарати о томе шта смо гледали,
зашто је њој/њему то битно. Деци треба дати и наше мишљење о томе
што смо гледали. На овај начин ставрамо међусобно поверење, а
поверење је - током васпитавања и одрастања деце - једна од круцијалних
ствари.

Педагог

Невена Тоскић
 Интервију са наставником
Исидором Стевановић

Исидора Стевановић , наставник музичке културе и апсолвент Биолошког

факултета, оперска певачица

*Откуда једна уметница у школи?

Сасвим случајно, али сам од првог тренутка изненађена колико је педагогија,
рад са децом инспиришући.
*Да ли уметност трпи у данашње време?
Уметност је, заправо, у сваком времену присутна, само је ми конзумирамо у
мањој или већој мери.
*Како успеваш да вежбаш за улоге поред свих других обавеза у школи?
Знамо да је занимање наставника веома одговорно и пуно обавеза.
Заправо не успевам, али са ученицима често на часовима, а редовно у оквиру
проба хора, активно певам.
*Успела си да студираш и завршиш један од два факутета, али је један
близак уметности, а други науци. Како је дошло до тог споја?
Још су антички филозофи законитости у природи објашњавали музиком, што
значи да су музика и наука у нераскидивом споју. У мом случају то прави
баланс између два дела моје личности.
*Да ли је теже сарађивати са уметницима или са ученицима?
Апсолутно са уметницима, учениции су радознали, спремни на сарадњу и
уколко сте им као наставник посвећени, њихов ентузијазам, воља за радом и
напретком је све већа.
*Коју музику слушаш у слободно време?
Разноврсну. Нема одбојност ни према једној врсти музике, много зависи од
мог тренутног расположења и ситуација.
*Зашто је интересовање код младих људи за оперу веома слабо?
Првенстве но зато што је представљено на погрешан начин. Специфичан
звук, начин певања, изазивају чуђење код млађих али и старијих људи, а
опера је заправо много више од само тог начина певања. Она обухвата
велики број уметности, заната и професија да би на сцени све било
комплетан производ.
Својим ученицима увек кажем да опери приступе без предрасуда, да је не
слушају, већ доживе.
*Како би то могло да се промени?
Тако што би, за почетак, оперска уметност била ближа „обичном“ човеку.
*Како планираш да проведеш летњи распуст?
Искористићу летњи одмор да наставим усавршавање у области опере, за које
нисам имала времена током школске године. Такође планирам
осмишљавање будућих пројеката ваннаставних активности у школи.

Интервију водио наставник

Бојан Јокић
 Реч, две о часопису

Часопис ,,Занимљива школа“ се састоји од два дела која су посвећена

дешавањима у школи током године, као и радовима ученика који ће на

другачији начин описати појаве у свету око нас.

На његовим странама читаћемо о занимљивој историји, биологији, музици,

језику итд. Нашим ученицима је била занимљива идеја да се на неуобичајен

начин баве предметима које изучавају.

Морамо да признамо да су деца у доба пандемија изгубила много тога што

носи редовна настава. Иако су се снашли на Гугл учионици, већина сматра да

је за постизање успеха у школи битнија непосредна настава.

Уређивање часописа су у почетку прихватили помало срамежљиво, али су

касније схватили да они могу веома добро да сарађују и откривају таленте за

које нису знали да поседују.

Циљ нам је да у наредној години већи део часописа буде уређен од стране

ученичка и надамо се да ћемо у томе успети.

Уреднички тим