Увод у логику 2

Скрипта

2020/21
Садржај

Први део [делови књиге: П. Харли, "Кратак увод у логику"]

[189-195] Категорички искази и дистрибуираност
[196-204] Бул, Венови дијаграми и логички квадрат
[215-217] Традиционални логички квадрат
[244-248] Увод у силогистику
[251-261] Валидност силогизма: Бул, Вен и Аристотел
[264-270] Правила валидности силогизма
[290-297] Везници и обичан језик
[302-306] Везници и истиносне таблице
[313-319] Искази и истиносне таблице
[321-324] Закључивање и истиносне таблице

Други део [из књиге: М. Коен и Е. Нејгел, "Увод у логику и научни метод"]
[59-68] Исказ и традиционална анализа исказа
[69-70] Дистрибуираност термина у категоричким исказима
[72-74] Егзистенцијално значење универзалних исказа
[79-80] Савремена анализа (простих) исказа
[82-88] Односи међу исказима
[95-97] Традиционални логички квадрат
[105-112] Силогистика
[122-136] Сложени силогизми

[ Скрипта обухвата литературу за усмени испит, али се не своди на њу. Делови

скрипте су ту да бисте боље разумели неке теме које радимо на часовима а које нису
у потпуности присутне на усменом испиту. Неки други делови објашњавају неке
практичне проблеме, који ће бити корисни за наша вежбања за писмени испит. Због
свега тога, скрипта је већа нека што је збир страница за припрему усменог испита,
и литература у њој није груписана према испитним питањима, већ према мало
ширим целинама. ]
 ПРВИ ДЕО
ФОРМАЛНА ЛОГИКА

II. АНАЛИЗА СТАВОВА

§ 1. Шта је став?

У претходном поглављу логика је дефинисана као наука која се

бави релацијом импликације између ставова, то јест релаодом из-
међу премиса и закључака, на основу које могућа истинитост и лаж-
ност једног скупа ограничава могућу истинитост и лажност другог
скупа. И премисе и закључци су на тај начин ставови; а за логичке
циљеве став може да се дефинише као нешто за шта се може рећи
да је истинито или лажно. Али, ову дефиницЈђу ћемо боље разумети
ако такође покажемо шта ш^е сгав.
1. Огав није исто што и реченица која га изражава. Три реченице
"Ја мислим, дакле, јесам", "Је рете, с1опс је зт$", "Со^Но ег§о зит"
изражавају исти став. Реченица је група речи, а речи, као и други
симболи, саме по себи су физички објекти различити од онога на
шта се односе или што симболизују. Реченице, када се исписују,
стављају се на извесне површине, а када се изговарају, представљају
звучне таласе који од једног организма иду ка другом. Али, став Ч1д'и
је вербални израз реченица различит је од видљивих знакова или
звучних таласа израза. Реченице, дакле, имају физичку егзистенцЈђу.
Оне могу да се слажу или не слажу с критеријумима употребе
речи, или критеркђумима укуса. Али, оне нису истините или лажне.
Истинитост или лажност може се придавати само ставовима ко-
је оне означавају.
2. Ипак треба приметити ово: док став не сме да се брка са сим-
болима који га исказују, дотле ниједан став не може да се изрази или
саоГиити без симбола. Структура става мора, дакле, да се изрази
и саопшти подесном структуром симбола, тако да не може свака
комбинација симбола да саопшти један став. "Јован пацов плави Јо-
вани", "Шетање је седело јести врло" нису симболи који изражавају
ставове, већ просто бесмислице, ако стварно не употребљавамо не-
ку врсту шифре. Само извесни распореди симбола могу да изразе
неки став. Зато је проучавање симболизма од непроцењиве вредно-
сти у правилној анализи структуре ставова. А због тога ће, иако
60 А НА Л ИЗ А С Т А В О В А

граматичка анализа није логичка анализа, граматика језика често

објаснити дистинкпЈде које су по природи логичке.
3. Један став, рекли смо, јесте нешто о чему питања истинитости
и лажности имају смсила. Отуда када Хамлет изјављује "О, од овог
тренутка, Моје мисли нек буду крваве ил' безвредне!" или када пита
"Зашто би рађала грешнике?", он тврди ставове само импли-
цитно. Јер, жеље, питања или наредбе не могу као такви да буду
истинити или лажни. Ипак треба приметити да се интелигибилност
жеља, питања и наредби заснива на претпоставкама да преовлада-
вају извесна стања ствари. А такве претпоставке садрже ставове.
Јер, размотримо питање: "Зашто би рађала грешнике?" То, очигле-
дно, претпоставља, између осталих ставова, да постоји особа којој се
он обраћа, да је она способна да рађа децу и да ће та деца сигурно
бити грешници. Слично овоме, бодрење "Моје мисли нек буду крва-
ве ил' безвредне!" претпоставља да говорник може имати идеје, да
ове идеје могу бити крволочне, да могу имати неку врсту вредности,
и тако даље и тако даље. Штавише, наредба или жеља може бити
стављена у форму изјаве која обично изражава став, на пример,
Волео бих да дођеш. Радоваћу се ако дођеш. Биће ми жао ако не
дођеш. У оној мери у којој изјаве исказују нешто што може бити
истинито или лажно, оне су ставови.
4. Огавови се често бркају с менталним актима који су потребни
да би се о њима мислило. Ово бркање је потпомогнуто тиме што се
сгавови називају "судовима", пошто је ово друго двосмислен тер-
мин, који понекад означава менгални акт суђења, а понекад се одно-
си на оно што се суди. Али, баш као нгго смо разликовали став (као
објективно значење) од реченице која га изражава, тако га морамо
разликовати од акта свести или суда који га мисли.
5. Исто тако, ставови се не смеју изједначити с невзш конкрет-
ним објектом, ствари или догађајем. Јер, ставови су у најбољем слу-
чају само апстрактне и издвојене релације између сгвари. Када твр-
димо или поричемо став Месец је ближи Земљи од Сунца, став шде
ни сам Месец, ни Земљ а ни Сунце, ни просторно одстојање међу
њима. Став је релација, за коју се тврди да међу њима важи.
Релације које су објекти наше мисли елементи су или аспекти
стварних, конкретних ситуација. Ови аспекти, иако се можда не мо-
гу просторно и временски одвојити од других особина ситуације,
могу се разликовати по значењу. Због тога чулно искусгво никада
не пружа знање без мисаоне анализе онога ш то чулно опажамо.
Јер, знање је о ставовима. А ставови се могу знати само ако се прави
разлика у оквиру неких ситуационих релација између апстрактних
одлика које су тамо пронађене.
 Шта ј е став? 61

6. Иако се сгав дефинише као оно што је истинито или лажно, то

не значи да ми морамо знати која је од ових алтернатива у гаггању.
Рак се може спречити јесте став, иако не знамо да ли је истинит.
Једна тешкоћа се ипак намеће: можда не можемо рећи да ли да-
та реченица изражава или не изражава став. Размотримо, на при-
мер, израз "Три стопе чине јард". Да ли, тврдећи овај израз, поста-
вљамо питање о истинитости или лажности? Мора се признати да
реченица привидно изражава став. Али, ако анализирамо шта она
обично значи, открићемо да она изражава пре неку одлуку него
нешто што може бити истина. Ми одлучујемо да ћемо употребља-
вата једну јединицу мере тако да ће она износити три стопе. Али,
одлука као таква не може бити истинита шш лажна. Такве одлуке,
које често имају форму дефиниције, изражавају се на начин анало-
ган начину на који се изражавају ставови; али се од ових морају раз-
ликовати.
Питање да ли се реч "јард" стварно употребљава у смислу који је
дефинисан јесге, наравно, питање о чињеници, а одговор може бити
истинит или лажан. Али, такви ставови се односе на лингвистичке
употребе речи, а не на објекте који су означени речима.
7. Ошчна теппсоћа настаје из чш&енице да ми популарно говори-
мо о ставовима који су понекад истепнити, а понекад лажни, будући
да наша дефиниција ставова искључује ову могућност и претпо-
ставља да ако је један став истинит, он мора увек да буде истинит.
Ништа НЕде обичније у расправљању између непристрасних људи од
њихове примедбе: "То што кажете понекад је истина, али Н1ђе увек
тако." Ово се приписује исказима као што су: "Релипда проповеда
љубав према ближњима"; "Тешко је одолети искушењу"; "Благ од-
говор одвраћа гнев". Ову тешкоћу ипак можемо отклонити призна-
јући да само ако ови ставови тврде како је у питању нешто универ-
зално, онда постојање једног изузетка доказује да су они лажни.
Тврђење као што је: "Религија понекад проповеда мржњу према
ближњима" не тврди бесмислицу да је универзални став Религија
увек проповеда мржњу према ближњ1ш а понекад истинит.
Можда ово можемо јасније видети у следећем случају. Садашњи
Гувернер Конектиката је др Крос изгледа да је став који је истинит
за известан број година, али сигурно не увек. Ово је ипак неадекват-
на анализа. Јер, израз "садашњи гувернер" јасно претпоставља неки
датум; и пошто наш израз допуњавамо експлицитно, укључујући
датум, доб 1ђ‘амо изразе за различите ставове, од којих су неки исти-
нити, а неки лажни. Уопште, наши свакодневни искази ретко садр-
же све ближе одредбе које су неопходне да се одреди је ли оно што
кажемо истинито или лажно. Неке од њихових ближих одредби ми
схватамо, а о другима не мислимо. Непотпун израз није ни исгинит
62 А НА Л И З А С ТА В О В А

ни лажан. А када кажемо да је он понекад истинит, а понекад ла-

жан, можемо само подразумевати да се наши изрази могу допунити
на неке на^шне који изражавају истините ставове и на неке начине
који изражавају лажне ставове.

^ 2. Традиционална анализа сшавова

Термш1и: њнхов садржај и обим

Према Аристотелу, сви ставови или тврде или поричу нешто о
нечему другоме. Оно о чему се нешто тврди зове се субјект, а оно
што се о субјекту тврди зове се предикат. Субјект и предикат на-
зивају се термишша става; став је синтеза или јединство термина,
посредством копуле, која је увек неки облик глагола "бити"
("јесам").
Ова анализа се не може лако применити на врло просте ставове
као што су: То киша пада; Била је смотра и сличне. Оно "То" и
"Била је" очигледно не означавају субјекте Ч1ђи су атрибути "киша"
и "смотра". Па ипак, у Аристотеловој анализи има извесне истине
ако се држимо разлике између термина и ставова, али изоставимо
захтев да мора бити баш два термина. З а исказе То кииш пада или
Била је смотра исправно се каже да су ставови зато што су у складу
с критеријумом за ставове, наиме они су или истинити или лажни.
"Кшиа" или "смотра" нису ставови, зато што нису ни истинити ни
лажни. Кад чујемо речи "киша" или "смотра", ми питамо: "Шта је с
тим?" Само када се наведу тврђења о тим објектима, могу се поста-
вити питања о истинитости или лажности.
Дакле, ови објекти као термини улазе као елементи у ставове.
Термин се може посматрати на два начина: или као класа објеката
(она може имати само један члан), или као скуп атрибута, или ка-
рактеристика која одређује те објекте. Прва фаза, или аспект, зове
се денотшција или обим термина, док се друга зове конотација или
садржај. Тако обим термина "филозоф" јесте "Сократ", "Платон",
"Талес" и сли^шо; његов исказ је "онај који воли мудрост", "мудрац"
и тако даље.
Мада су садржај и обим једног термина различити аспекти, они
су неодвојиви. Све речи или симболи, изузев чисто демонстративних
симбола (они који служе да се нешто покаже, као изражавање
покретима или "ово"), означавају неке атрибуте на основу којих се
могу правилно применити на ограничени скуп објеката, а сви општи
термини могу се применити на неки објект чак и ако у неком датом
тренутку ниједан објект не може стварно да поседује атрибуте који
 ___________________Т р а д иц и о н а л н а аиализа с т а в о ва 63

су неопходни да би био укључен у обим термина. Заш то се један

термин примењује на један скуп објеката, показује се његовим
садржајем; скуп објеката на који се он може применити чини
његов обим.
Нећемо се бавити ^шогим тешким проблемима у вези с обимом
и садржајем. Ипак, било би згодно разликовати неколико значења у
којима се израз садржај често употребљава. То је неопходно учини-
ти ако желимо да избегнемо елементарне конфузије.
1. Садржај једноГ термина се понекад узима да озната целокуп-
ни збир атрибута који су присутни у свести било које особе која упо-
требљава тај термин. Тако за неку особу израз "разбојник" значи:
"особа која узима својину која законски није њена, која је друштве-
но непожељна, насилник" и тако даље; за другу особу може да зна-
чи: "особа која узима својину која вреди више од десет долара и која
није по закону њена, физички опасна особа, производ рђаве нарави"
и тако даље. Овако схваћен садржај једног термина зове се субјек-
тивнн садржај. Субјективни садржај се мења од особе до особе и
има више психолошко него логичко значење.
2. Садржај једноГ термина може да означава скуп својстава која
су за њега суштинска. А под "суштинским" подразумевамо нужне и
довољне услове да неки објект сматрамо елементом термина. Овај
услов се обично бира неким договором, тако да се у овом смислу
зове конвенционални садржај или конотација. Конвенционални
садржај једног термина, као што ћемо касније видети, чини ње-
гову дефиницију.
3. Садржај једноГ термина може да означава све заједничке
атрибуте које имају објекти у денотацији једног термина, без обзира
да ли су ти атрибути познати или нису. Ово се зове објективни са-
држај или компрехензија. Тако, ако је конвенционални садржај
"еуклидовског троугла", "фигура у равни ограничена трима пра-
вим линијама", део објективног садржаја је: "фигура у равни с три
угла, фигура у равни чији збир углова износи два права угла" и
тако даље.
Конвенционални садржај једног термина јесте оно што је логи-
чки значајно. Денотација једног термина, очигледно, зависи од ње-
гове конотације. Да ли можемо применити реч "елипса" на неку ге-
ометр^дску фигуру, одређује се атрибутима који су садржани у коно-
тацији термина. На основу већ стеченог знања, разумевање коно-
тације једног термина претходи његовој денотативној употреби,
морамо знати конотацију термина "амеба" пре него што тај израз
можемо примењивати. Неизвесно је да ли постоји такав приоритет
у редоследу у разеоју нашег сазнања. Филозофи нису могли да одо-
ле искушењу да или садржај или обим једног термина сматрају пр-
64 АНАЛИЗА С ТА В ОВ А

вим у сваком погледу, и о овом питању просуто ]е много мастила.

Ипак је разумно претпоставити да развој нашег сазнања у погледу
садржаја и обима, пошто су то неодвојиви аспекти значења једног
термина, иду руку под руку. Једна група објеката, као што су комади
гвожђа, бронзе и калаја, може се одабрати за извесне нарочите ци-
љеве на основу тога што поседује неке заједничке, уочљиве одлике,
као што су тврдоћа, непровидност, топљивост и дај. Такви објекти
могу затим да се означе заједничким термином "метали". Ове
упадљиве одлике могу онда да се узму као критеррдум за укључива-
ње других објеката у денотац^'у овог термина. Али, веће познавање
такзих објеката може нас навести да запазимо квалитете који су
још поузданији као знаци присуства других квалитета. Онда може-
мо предмете груписати заједно, упркос небитним разликама, или их
можемо груписати различито упркос њиховим небитним сличности-
ма. Конвенционални садржај термина "метал" може на тај начин
посгепено да се модификује. Одређивање задовољавајућег конвен-
ционалног садржаја (или дефиншџде) неког термина који означава
предмете с познатим заједничким цртама тежак је задатак и рела-
тивно је позно остварење људске мисли.
Размотримо сада термине: "фигура", "фигура у равни", "право-
линијска фигура у равни", "четвороугао", "паралелограм", "правоу-
гаоник" и "квадрат". Они су поређани по реду подређености, где
термин "фигура" означава класу која укључује денотацију "фигуре
у равни" и тако даље. Свака класа може да се означи као род својих
поткласа, а ове као врсте свог рода. Тако се денотација ових тер-
мина смањује: обим "паралелограма" укључује обим "правоугаони-
ка", али није обратно, и тако даље. С друге стране, садржај термина
расте: садржај термина "правоугаоник" укључује у себе садржај
термина "паралелограм", али није обратно. Размишљање о таквом
низу термина довело је до правила: када је низ термина уређен по
реду субордшације, обгш и садржај мењају се у обрнутој сразмери.
Али, ова формулација односа обима према садржају шде тачна.
Прво, "мењају се у обрнутој сразмери" не мора да се схвати у строго
нумеричком смислу. Јер, у неким случајевима додавање једног једн-
ног атрибута садржају неког термина праћено је већом променом у
његовом обиму него у другим случајевима. Тако се обим речи "чо-
век" знатно више редукује додавањем атрибута "стогодишњак" не-
го додавањем атрибута "здрав". А, друго, варијације по садржају мо-
гу да не буду праћене никаквом променом обима. Тако обим тер-
мина "професор универзитета" исти је као и обим термина "профе-
сор универзитета старији од пет година". Јасно је, штавише, да
релација мењања у обрнутој сразмери мора да се прихвати између
конвенционалноГ садржаја једног термина и његове денотације у
 ________________ Т р а д и ц и о н а л н а а н а л и з а с т а в о ва 65

спецификованом универзуму говора. Закон мењања у обрнутој

сразмери мора се због тога изразити овако: ако је низ термина
уређен по реду растућег садржаја, денотација термина ће остати
испш, или ће се смањити.

форма категоричких ставова

Према традиционалном учењу, сви ставови могу да се разложе
на субјект и предикат, који су повезани копулом, било с интензио-
налног било с екстензионалног гледипгга. По првом гледишту, став
Све трешње су врло слатке може да се интерпретира тако да значи
да је атрибут "бити врло сладак" део групе атрибута који дефи-
нишу природу трешања. По другом гледишту, овај став значи да
су објекти који се зову трешње укључени у денотацију термина
"врло сладак".'
Традиционално гледшпте познаје дрзте форме ставова који се
зову кондиционални и које покушава да сведе на категоричку фор-
му. Касније ћемо исгаггати ове кондиционалне форме, као и друге
начине за анализирање ставова. Овде ћемо само забележити да се
по традиционалном гледишту сви ставови могу анализирати управо
на овај, и само на овај начин.^
Огавови који очигледно не представљају предикативну форму
морају, дакле, да се мењају како би показали ту форму. Тако став
Немачка је изГубила рат мора да се изрази као Немачка је побеђена
у последњем ратсу, где је "Немачка" субјект, "побеђена у после-
дњем рату" предикат, а "је" је, наравно, копула. Став Д есет је веће

Читалац, м еђутим , тр еб а да запази да ће у традиционалној анализи, коју

ћемо следити у овом одељку, нагласак бити на екстензионалистичкој интер-
претацЈџи.
Гледиште да су сви ставови предикативне форме историјски је повезано с из-
весним филозофским интерпретацијама природе ствари. П о овом гледишту,
субјект се сматра супстанцијом којој су инхерентни разни квалитети, а за-
датак сваког истраживан.а је да открије предикате који су инхерентни неком
конкретном субјекту. П рема Лајбницу, на пример, постоји крајња мноштве-
ност супстанција или м онада, од којих је свака брем енита неограниченим
бројем својстава. З а ове монаде се не може рећи да једна према другој стоје у
некој релацији, јер када би сгајале у некој релацији, једна монада би требало
да буде предикат друге и због тога не би била постојећа за себе. Према дру-
гима, као што је Бредли (ВгасИеу), постоји управо једна супстанција, тако да је
свако приписивање афирмација нечега о целокупној стварности, која се за-
мишља каоједна јединствена индивидуалност.
Ниједну од ових ексгремних позиција није усвајао Арисготел. О н је сма-
трао да је крајњи субјект преднкације нека конкретна, индивидуална супстан-
ција, да посгоји једно несводљиво мноштво супстанција, али да су оне систе-
матски повезане.
66 АНАЛИЗА СТАВОВА

од пет мора да се рашчлани на "десет" као субјект, "број већи од

пет" као предикат и "је" као копулу. Није тешко изразити неки
став као да је вербално сагласан с предикативним типом, али таква
вербална идентичност често затамњује битне логичке разлике.
Главна критика коју је модерна логика упутила традиционалној
анализи јесте да је ова сместила заједно (као категоричке) ставове
који имају знатне разлике у форми.
Читалац може, можда, да се запита какав је значај ове расправе
о начину на који треба анализирати ставове. Одговор је прост.
Анализа ставова се предузима с циљем да се открије кавсве после-
дице могу из њих исправно да се изведу. Због тога, ако постоји мно-
штвеност форми ставова, а таква форма или структура одређује
исправност једног закључивања, повећан рафинман анализе мо-
же нам помоћи да дођемо до тачнијег гледишта о области могућег
закључивања.
Други разлог за анализирање структуре сгавова јесте да се изми-
сле неки стандардни или канонични начини да се представи оно
што желимо да тврдимо. Ми желимо да нађемо извесне каноничне
формулацрде ставова датог типа како би се процес закључивања убр>-
зао. Тако је у елементарној алгебри веома погодно да се квадратна
једначина = Зл: - 5 пише у стандардној форми - Зх + 5 = 0. Јер,
ако учинимо тако, пошто већ знамо корене опште квадратне једна-
чине у општем облику ој? + 1>х + с = 0, врло је лако наћи нумеричка
решења наших проблема. ШтавЈШЈе, ако усвојимо општи облик за
писање једначина, много је лакше упоређивати различите једначине
и запажати њихове сличности. Ошчни разлози се примењују у ло-
гици. Јер, ако једном можемо да установимо критерЈђуме исправно-
сти за закључивање о ставовима који су изложени у стандардној
форми, свако доцније испитивање процеса закључивања постаје го-
тово механичко.
Много пажње ипак мора да се посвети свођењу једног става који
је изражен у некој вербалној форми на стандардну форму, да се не
би занемарио неки део његовог првобитног значења. Сводећи један
стих Китсове поез1ђе, на пример, на канонични облик, шде лако по-
веровати да је задржан сваки прелив у значењу орипшала.

Квантитет
Категорички ставови се класификују на основу свог квантите-
Ша и свог квалитета. У ставу Сви бифтеци су сочни нешто се твр-
ди о сваком бифтеку, док се у ставу Неки бифтеци су жилави пру-
жа обавештење о неодређеном делу класе бифтека. Ставови који
изричу нешто о целини једне класе означени су као универзални,
док су они који изричу нешто о неодређеном делу једне класе пар-
 Т р а д иц и о на лн а анализа с т а в о в а 67

ишкуларни. З а речи "сви" и "неки" каже се да су ознаке кванти-

шета, зато што показују колико се великом делу субјекта приписује
предикат. Разлика међу њима се тачније изражава ако се "све" на-
зове ознаком одређене класе, а "неки" ознаком неодређеноГ дела
једне класе. Јер, у свакодневном говору ознаке за квангитет су дво-
смислене. Тако у ставу Неки професори су сатирични обично би се
разумело да је један део, али не целина класе професора сатиричан;
овде "неки" значи "неки, али не сви". С друге стране, у ставу Неки
читаоци ове књиге немају тешкоћа да је разумеју обично би се разу-
мело да то значи како један део читалаца, не искључујући целу класу,
нема с њом тешкоћа; овде "неки" значи "неки, а можда и сви". Такву
двосмисленост ћемо отклонити ако се сложимо да се "неки" у логи-
ци узима у другом смислу, то јест као да не искључује нужно "све".
ДрукчЈђа врста двосмислености јавља се у употреби рета "сви".
Она понекад означава све елементе једног коначног и избројаног
низа, као у ставу Све књиге на овој полици су из филозофије. Ипак,
понекад, као у ставу Сви људи су смртни, "сви" значи "свимогући"
и не може да се узме без извртања унапред одређеног значења, да
би се означило само набрајање људи који заиста сада постоје или су
већ постојали. Ми ћемо наћи ову разлику од највећег значаја у дис-
кусији о индукцији и дедугадђи. Многа погрешна схватања о овоме
последица су игнорисања ове разлике.
Да ли је став Таис је била курпшзана у Александрији универ-
залан или партикуларан? Читалац може да буде у искушењу да ка-
же како је у питању ово друго. Али би то била грешка, јер би он
онда употребл»авао реч "партикуларно" у друкчијем смислу од оног
који се употребљава у класификовању ставова. На основу дефини-
ције универзалних ставова као оних ставова који тврде нешто о це-
лини субјекта, овај став се мора сматрати универзалним. Ово би би-
ло чак очигледниде када би се, као што предлажемо, термини одре-
ђен и неодређен употребљавали уместо термина универзалан и пар-
тикуларан. Ипак, пошто у таквим ставовима тврдимо нешто о
једној јединој појединачности, традиционална логика их понекад
означава као сгшГуларне. Али, сингуларни ставови се морају класи-
фиковати као универзални, по традиционалној анализи. И т к , тана-
шда анализа не може да се задовољи таквим закључком. Чак и не-
образовани људи нејасно осећају да постоји разлика у форми између
ставова Д р Смит је особа од поверења и Сви лекари су особе од
поверења, иако традиционална логика оба става сматра универзал-
ним. Модерна логика поткрепљује ово осећање п о к а ззју ^ јасно да
ови ставови заиста илуструју различите логичке форме. Па ипак, за
многе циљеве никаква штета не настаје ако заједно с традицио-
налном логиком сматрамо да и један и други имају исту структуру.
68 ЛНАЛИЗА СТАВОВА

Квалитет
Друга класификацрђа категори^жих ставова односи се на н.ихов
квалитет. У ставу Све змије су отровне предикат се придаје субјек-
ту. За став се зато каже да је афирмативан. У ставу Ниједна демо-
кратија није пријатна пориче се нешто о субјекту. За став се зато
каже да је неГативан. Ако категорички став схватимо као релацију
између класа индивидуа, афирмативни став тврди да је једна класа
или део једне класе укљунен у другу класу, док негативни став тврди
да је једна класа или део једне класе искључен из друге класе. Следи
да се негација, знак квалитета, мора схватити као да карактерише
копулу, а не субјект или предикат.
Како бисмо класификовали став Сви Грађани нису паСприоти!
Изгледа да је то негативни став, а изгледа да ознака квантитета по-
казује да је универзалан. Али, премда може да се интерпретира као
да се тврди како Ниједан Грађанин није патриота, он такође може
да се интерпретира као да пориче став Сви Грађани су патриоти,
или као да тврди како Неки Грађани ннсу патриоти. Изрази у који-
ма се употребљава "Сви ... нису", као у претходном ставу, или као у
ставу Све што сија није злато, битно су двосмислени. У таквим слу-
чајевима морамо одредити шта се под њим подразумева, а онда да
их изразимо у недвосмисленој форми.
На основу квантитета и квалитета можемо, дакле, да разли-
кујемо четири форме категоричких ставова. Сви трезвењаци су
краткоГ века јесте универзално-афирмативни став и симболизује се
словом А. Огав Ниједан политичар није пакостан јесте универзал-
но-негативан и симболизује се са Е. Неки професори су мека срца
јесте партикуларно-афирмативан став и симболизује се са /. Огав
Неки пшГани нису Глупи јесте партикуларно-негативан и симболизу-
је се словом О. Слова Д и / употребљавала су се традиционално за
афирмативне ставове (они су два прва самогласника у речи а^ггто);
док Е и 1 симболизују негативне ставове (они су самогласнициу речи
пе^о).

Ексклузивни и ексцептивни ставови

У ставовима Само су рђави људи срећни, Само су лењивци сиро-
машни, Нико изузев дивљака није здрав нешто се приписује нечему
другом на ексклузиван начин. Због тога се они зову ексклузивни
ставови. Такве ставове традиционална логика своди на канони^ши
облик за категоричке ставове. На пример, став Само су рђави људи
срећни тврди исто што и став Свн срећни појединци су рђави. Сгав
Нико сем јунака не заслужује праведност тврди исто што и став
Сви они који заслужују праведност јесу јунаци. Став Нико изузев
 Т р а д и ц и о н а л н а ана лиза с та во ва 69

студената завршне Године није достојан избора тврди исто што

и став Сви они који су достојни избора јесу студенти завршних
Година.
У ставовима Сви студенти, изузев студената прве Године,
моГу да пуше, Сви, изузев шачице људи, били су убијени, Ниједно де-
[пе не може да уђе ако Га не прати родитељ пориче се предикат за
неки део денотације субјекта. Они се због тога зову ексцептивни
ставови. Тако став Сви студенти, изузев студената прве Године,
моГу да пуше може да се сведе на став Од студената само сту-
денти прве Године не моГу да пуше. Отуда горњи ексцептивни став
може да се изложи као следећи А став: Сви студенти који не смеју
да пуше јесу студенти прве Године.

Раздељеност термина
Сада ћемо увести један нови технички термин. Рећи ћемо да је
један термин неког става раздељен када се помињу сви појединачни
случајеви који су њиме означени; с друге стране, за један терЈ^шн ће
се рећи да је нераздељен када се помиње неки неодређени део по-
јединачних случајева које он означава.
Одредимо сада који су термини у сваком од четири типа кате-
горичких ставова раздељени. Очигледно је да је у универзалним
ставовима термин субјекта увек раздељен, док је у партикуларним
ставовима субјект нераздељен. Шта је с терминима предиката? Да
ли се у ставу Све судије су праведне помињу сви појединци који су
означени изразом "праведни"? Јасно да не, зато што став не пружа
никакво обавештење да ли су сви праведни појединци судЈ^е или
нису. Отуда је предикат у А ставовима нераздел^ен. Сличан закљу-
чак је истинит за / ставове. М ожемо, према томе, закључити да
афирмативни сгавови не раздељују своје предикате.
Да ли исто стањ е ствари важи и за негативне ставове?
Размотримо став Ниједан полицајац није леп. Овај став тврди не
само да је сваки појединац који је означен термином "полицајац" ис-
кључен из класе која је означена термином "полицајац" искључен
из класе која је означена термином "лепи" већ такође да су сви
појединци друге класе такође искључени из прве. Отуда је пр>едикат
у Е ставовима раздељен. Сличан закључак важи за О ставове. Тако у
ставу Неке моје књиге нису на овој полици један неодређени део
класе субјекта искључен је из и^еле класе која је означена предика-
том. Читалац ће ово јасно видети ако се запита који део означене
полице мора да истражи како би се уверио у истинитост става.
Очигледно, није довољно испитати само један део књига на полици;
морамо испитати све књиге на полици. Предикат је отуда раздељен.
70 АНАЛИЗА СТАВОВА

Наше истраживање можемо укратко изложити ако забележимо

да универзални ставови раздељују субјект, док га партикуларни ста-
вови не раздељују. С друге стране, предикат је раздељен у негатив-
ним ставовима, али је нераздељен у афирмативним.
Појам раздељености термина игра значајну улогу у традицио-
налној логици и представља основну идеју у теорији силогизма.
Читаоцу се због тога саветује да се с тим потпуно упозна. Ипак, мо-
жемо узгред забележити да предикативна анализа ставова, заједно с
идејом о раздељености, понекад води незграпним резултатима.
Тако је на основу традиционалне анализе став Сократ је био зату-
басто-прНастоГ носа универзалан; његов субјект мора да буде раз-
дељен, пошто се затубасто-прћаст нос приписује читавом појединцу
Сократу. Па ипак док од других универзалних ставова, као што је
став Сва деца су похлепна, може да се добије одговарајући партику-
ларни став у којем је термин "деца" нераздељен, за сингуларне ста-
вове не могу да се нађу такви одговарајући ставови. Јер, ни под ка-
квим околностима термин "Сократ" не може да буде нераздељен.
Ми ћемо наћи друге аспекте у којима универзални и сингуларни ста-
вови у традиционалној логици нису симетрично раздељени.

Представљање дијаграмом
Структура четири типа категоричких судова може да се изложи
на непосреднЈџи начин ако усвојимо извесна конвенционална пред-
стављан>а дијаграмом. Били су измишљени многи методи да се то
уради, од којих су неки били намењени различитим циљевима.
Најранији се приписује Ојлеру, швајцарском математичару из осам-
наестог века. У низу писама немачкој иринцези, поучавајући је
из елемената наука, он је употребио просторне односе двају кругова
да означи логи^псе релацрђе између субјекта и предиката. Ојлерови
кругови су се од тада увек употребљавали у логичким текстовима.
Ми ћемо извршити незнатну модификацију његовог метода. Чита-
лац пак мора бити упозорен да дијаграми морају бити помоћ, која се
састоји у употреби просторних представа да би се разумеле релације
које никако нису просторне.
Сложимо се са следећим конвенцијама. Круг нацртан пуном
линијом показиваће раздељен термин; круг нацртан (делимично
или цео) испрекиданом линијом представљаће нераздељен термин.
Круг нацртан у другом кругу показиваће укључивање једне класе у
другу; два круга потпуно један изван другог показиваће узајамно
искључивање двеју класа, а два круга која се пресецају представља-
ће или неодређено делимично укључивање или неодређено дели-
мично искључивање.
72 АНАЛИЗА СТАВОВА

Испод сваког правоугаоника пишемо карактеристично тврђење

сгава које он пред^авља. Тако Д1ђаграм за А ста^ове показује да не-
достаје одељак 5 Р. То се показује стављањем 5 Р = 0, где 0 значи да
овај могући одељак класе не садржи ниједан члан. Отуда став
Сви нистачи улица су сиромашни тврди да у његовом универзу-
му говора нема појединаца који су и чистачи улица и који нису
сиромашни.
На дијаграму за / ставове не недостаје ниЈедан одељак. Али, ако
питамо шта тврди став Неки чистачи улица су сиромашни, нала-
зимо да он не каже, на пример, да постоје појединци који јесу чи-
стата улица а нису сиромашни (нека се читалац сети шта смо раније
рекли о значењу речи "неки"). Он не каже да сваки одељак има је-
дног члана. То је јасно из диЈаграма, пошто чињеница да су кругови
делимично нацртани испрекиданим линијама допушта могућност да
одељци ограничени испрекиданим линијама моГу да "нестану" или
да буду празни. Минимум значења које став саопштава јесте да
класа појединаца који су чистачи улица и сиромашни није празна. То
се показује ставл,ањем 5 Р ^О , што значи да класа обележена са5 Р
није лишена чланова. Читалац треба да брижљиво проучи остале
дијаграме. Он ће наћи да је анализа ЕтлО ставова слична одговара-

1 - Л - ^

___ . Х Ч

Егзистенцијално значење категоричких ставова

Ако сада упоредимо дијаграме, открићемо да постоји приметна
разлика између универзалних и партикуларних ставова. Универзал-
ни ставови не тврде егзистенцију нечег појединачног, већ просто
поричу егзистенцију извесне врсте појединачног. Партикуларни
ставови заиста не поричу егзистенцију нечега, већ просто тврде
да извесне класе стварно имају чланове. Отуда универзални став
 ________________ Т р а д и ц и о н а л н а ана лиза с тавова_____________ 73

Сви чистачи улица су сиромашни значи само ово: Ако је неки Поје-
динац чистач улица, онда је збоГ тоГа сиромаиган. Тиме се не каже
да стварно постоје појединци који су чистачи улица. С друге стране,
партикуларни став Неки чистачи улица су сиромашни значи да
постоји бар једна особа која је у исто време чистач улица и сиро-
машна.
Ми ћемо унеколико антиципирати каснију дискусију излажући
ствар овако: Универзални став Чистачи улица су сиромашни треба
интерпретирати као да тврди: За све случајеве или вредности X, ако
је X чистач улица, онда је X сиромашан. Партикуларни став Неки
чистачи улица су спромашни треба интерпретирати као да тврди:
Постоји једно X ишко да је X чистач улица и X је сиромашан. На тај
начин се припремамо да схватимо зашто модерна логика налази не-
достатке у класификовању става као што је Наполеон је био војник
заједно* са ставовима као што је став Сви Французи су војници.
Овај други, видели смо, кад се анализира, значи: За све случајеве
или вредности X. ако је X Француз, онда је X војник. Први, с дру-
ге стране, не може да се интерпретира на овај начин. На ово ће-
мо се ускоро вратити.
Закључак до којег смо дошли, да универзални ставови не импли-
цирају постојање шдедног случаја који их верификује, док га парти-
куларни ставови стварно имплицирају, несумњиво ће читаоцу изгле-
дати парадоксалан. (Заиста, потребна је потпунија дискусЈђа него
што можемо предузети да бисмо разјаснили колико је овај закљ)^ак
ствар конвенције, а колико смо на њега принуђени логичким раз-
матрањима.) Ч италац ће можда навести ставове као што је став
Сви пси су верни и упорно доказивати да они имплицирају егзи-
стенцију паса. Сада се може стварно десити да читалац, тврдећи став
Сви пси су верни, хоће такође да тврди став Постоје пси. Али, он
онда треба да запази како изриче два одвојена и различита тврђења.
Али, став Сви они који су ослобођени Греха моГу да бацају камење
очигледно не имплицира да стварно постоји иједан појединац који је
ослобођен греха. Универзални став може просто бити хипотеза о
некој класи за коју знамо да не може имати ниједан члан.
Тако Њутнов први закон кретања утврђује: Сва тела на која не
делују силе заувек остају у свом стању мировања или једноликог
праволинијског кретања. Да ли ће читалац тврдити како овај став
утврђује егзистенцију неког тела које није под утицајем неке силе
која делује? Треба само да га подсетимо на закон гравитациЈе,
према којем сва тела привлаче једно друго. Оно што Њутнов први
закон заиста тврди јесте хипотеза да ако на неко тело не би делова-
ле силе, оно би заувек остало у свом стању мировања или једноли-
ког праволинијског кретања. На исти начин пршпџш полуге утвр-
74 АНАЛИЗА С ТА В О В А

ђује шта би се десило када би полуга била савршено чврсто тело; он

не тврди да такво тело постоји. Заиста, размишљање о принципима
наука чини потпуно јасним да универзални ставови о науци увек
функционишу као хипотезе, не као искази о чињешшЈ!, који тврде
постојање појединачносги које су њени случајеви. Истина је, нарав-
но, да када не би било имшшкација универзалног става, он би био
некорисган за науку која се бави чињеницама. Такође је истина да
значење универзалних ставова захтева бар моГуће чињенице. Али,
ми не можемо да изједначимо апстрактне могу^осги, које су озна-
чене универзалним сгавовима, са сгварним егзисгенцијама, у којима
су те могућносги укинуте, или се комбинују с другим могућносгима.
Тако је инерција фаза сваког механичког деловања, иако се у при-
роди не може наћи шђедан случај инерц^ђе по себи. Принцип полуге
важи у оној мери у којој су тела стварно чврсга, чак и ако не посгоји
ниједан случај чисге чврсгоће, одвојено од других својстава тела.
Ово можемо посматрати из другог угла. До сада смо расправл>а-
ли као да ставови утврђују релације између класа појединачног.
Али, видели смо (сграна 65-^) да се сгавови могу интерпретирати
као да утврђују везе између атрибута. Када се сматра да универзал-
ни ставови не имплицирају постојање ма које појединачности, онда у
први план долази управо интерпретација помоћу консгантних рела-
ција између атрибута.
Треба, коначно, запазити да посгавл>ајући питања о егзистенци-
јалном значењу, значење термина не ограничавамо нужно на физи-
чки свет. Када питамо "Да ли је Зевс имао кћер?" или "Да ли је
Хамлет стварно био луд?", ми не посгавл>амо питање о физичком
постојању, већ о постојању појединаца у оквиру једног универзума
говора који контролишу извесне претпоставке као што су искази о
Хомеру или Шекспиру. Појединац за кога се тако може рећи да
"посгоји" у једном универзуму говора може да нема егзистенцију у
другом универзуму говора. Огав Самсон је чист мит пориче егзи-
стенцију Самсона у универзуму аутентичне историје, али, очигле-
дно, не и у области библијске митологије.
Када се, дакле, у формалној логици каже да универзални ставови
не имплицирају, док партикуларни заиста имплицирају егзисгенцију
случајева, читалац може наћи за сходно да ово интерпретира (бар де-
лимично) на основу различитих функцгђа које сваки тип сгавова врши
у научном истраживању. Баш као што не можемо исправно закљу-
чргги да је истинит један сгав о неком предмету поок^атрања на основу
премиса које не садрже сгав добијен посматрањем, тако не можемо
закључити да је партикуларан сгав исгинит само на основу универ-
залних премиса, ако, у ствари, прећутно не узмемо за исгину посто-
јање чланова класа које су означене терминима универзалног сгава.
 С л о ж е н и , про с т и и г е не р а л ни с т а в о в и 79

Прости сгавовн
Рашчлањавање сложених ставова на саставне елементе, очигле-
дно, припада логици. Али, рашчлањавање једне реченице на њене
вербалне елементе посао је граматичара. Логички, ставови претхо-
де речима у том смислу што ставови нису произведени спајањем
ре^ш - него значење речи може да се изведе само из неког ставног
контекста. На крају, значење речи одређује се елементарним ставо-
вима у форми Ово је Гомољица, Ово је загаситоцрвена боја и слич-
но, где реч "ово" може да се замени неким показивањем, покре-
тима. Али, док се ставови не могу рашчланити на вербалне кон-
ституенте, обраћање пажње на ове последње често је од помоћи
при анализирању или класификовању ставова у логичке сврхе.
Размотримо следеће ставове:
1. Архимед је био скроман.
2. Архимед је био математичар.
3. Архимед је био већи математичар од Еуклида.
Према традиционалном учењу сваки од ових сгавова је катего-
рички став и његове компоненте су субјект, предикат и копула која
их повезује; било који став, као што је Архимед је волео матема-
тику или Архшлед је трчао наг кроз улице вичући “Еурека!" треба
анализирати претварајући га у Архимед је био човек који је волео
математику, или Архсшед је био човек који је трчао наг и тако
даље. Можемо се запитати да ли такве трансформац 1ђе унеколико
не мењају значење. Али, у сваком случају могуће је анализирати
ставове на начин који је друкчији од традиционалног. Тако, употре-
бљавајући као модел став који је дат горе, можемо сматрати да сва-
ки став тврди како је неки објект члан једне класе. Сгав 1. би тада
тврдио да је Архимед био члан класе бића која се називају скромни-
ма, а став 3. би тврдио његову припадност класи математичара ве-
ћих од Еуклида. Овај други начин анализе у вези је с првим на^шном,
као што је екстензионалистичко схватање у вези с интензионали-
сгичким схватањем.
Потпуно различит начин анализирања ставова јесте да се они све-
ду на тврђење о некој релацији између најмање два објевста. Тако
наш први став тврди једну релациду између Архимеда и скромности
(релација супсганција-атрибут), наш други став утврђује релацију
која се може назвати релацијом припадања класи, између Архимеда
и класе математичара. Ставови као што је став Архимед је реишо
Хиеров проблем могу на тај начин да се сведу на ставове као што је
Архимед је био у релацији реишваоца према Хиеровом проблему.
Сада је скоро јасно да се ни за један од ових облика анализе не
може тврдити да је једини; као ни да се ови облици међусобно ис-
80 АНАЛИЗ А С Т А В О В А

кључују. Па ипак, сваки од ових облика анаЈШзе испуњава неке за-

датке боље него друга облици. Изгледа скоро извештачено рећи да
је у сгаву Аутор Мегбета је аутор Хамлета, "аутор Хамлета"
атрибут "аутора Мегбета". Изгледа погодније посматрати га као
тврђење релације идентитета денотације, упркос разлици у садржају
или конотацији. Изгледа како је од непосреднијег логичког значаја
запазити да ако не успемо да правимо разлику између ставова који
изражавају припадност класи и оних који симболишу неку другу
релацију, не схватамо нешто што се односи на природу импликаци-
је. Тако, док су неке релаци^е транзитивне, релац 1ђа припадности
класи Шђе транзитивна. Архчмед је био већи математичар од
Еуклида, а Еуклид је био већи математичар од Аристотела им-
плицира да је Архшлед био већи математичар од Аристотела.
Али, сгав Архимед је био члан Града-државе Сиракузе, а Град-држа-
ва Сиракуза била је члан Грчко-картаГинскоГ савеза не имплицира
да је Архгшед био члан Грчко-картаГинскоГ савеза.
У Поглављу VI ћемо предузети систематичшђе проучавање ре-
лација између класа и логичких својсгава релације уопште.

Генерални ставови
Размотрите став; Сви математнчари су спретни лоГичари.
Нрђе подесно сматрати овај став ставом предикативног типа, јер он
не приписује неки карактер или својство неком појединцу. Нити он
тврди да је неки појединац члан једне класе. Ниги би било тачно
рећи да он тврди релацкгју између два појединца или више поједина-
ца. Оно што он тврди јесте специфична релацвда укључивања из-
међу двеју класа. Ставови који се баве релацЈђама између класа, то
јест потпуним или делимичним укључивањем (или искључивањем)
једне класе у другу зову се Генерални ставови. Већ смо показали ка-
ква треба да буде права анализа таквих ставова, расправљајући о
категоричким ставовима у претходном одељку. Дођимо сада до
истог закључка нешто друкчијим путем.
У низу Архимед је био математичар, Еуклид је био математи-
чар, Птоломеј је био математичар сви ставови имају исту форму.
Они се разликују само по томе што имају различите термине као
субјекте. Испитајмо сада израз "X је математичар". То није став,
зато што не може да буде истинит или лажан. Али се из њега могу
добити ставови замењивањем подесних вредности за х. Сви овако
добкдени ставови имаће исгу форму. Израз који садржи једну или
више променљивих, или који изражава став када се променљивима
дају вредности, зове се ставна функција.
Можемо мењати не само субјект већ и друге термине сгавова.
Мењајући релац^ђу у ставу Један римски војник је убио Архимеда,
 III. РЕЛАЦИЈЕ ИЗМЕЂУ СТАВОВА

§ 1. М огуће логичке релације између сишвова

Интересовање логичара за сгруктуру ставова настаје из његове

жеље да изложи све мог>^е ставне форме на основу којих ставови
имплицирају једни друге. Ставови могу бити повезани и на друге на-
чине сем импликацијом. Тако су ставови Тржшина вредност робе је
пропорционална количини рада који је потребан за њену произво-
дњу и Понуда неке робе сразмерна је потражњи сродни, пошто се
оба односе на економију. А ставови Непрекидна речитост замара и
Мисао чини величину човека такође су сродни на основу чињенице
да је Паскал веровао и у један и у други. Ова врста повезаности,
ипак, не тиче се логичара. Релације између ставова које су логи-
чки релевантне јесу оне на основу којих могућа истинитост или
лажност једног или више ставова ограничава могућу истинитост
или лажност других ставова. Испитајмо их.
Крај Платоновог дијалога Протагора затиче Сократа како са-
жима дискусију о природи врлине:
"Мој једини циљ ... у наставку дискусије, била је жеља да доку-
чим природу и односе врлине; јер ако би то било јасно, ја сам врло
сигуран да би дуга полемика коју смо надугачко и нахпироко водили
ти и ја - ти тврдећи, а ја п о р и ч Ј^ да се врлина може научити - та-
кође постала јасна. Резултат наше дискусије изгледа ми необичан.
Јер, када би аргументација имала људски глас, чули бисмо како се
тај глас смеје и каже: "Протагора и Сократе, чудна сге ви бића. Ти,
Сократе, који си говорио да врлина не може да се научи, противре-
чећи сада самом себи својим покушајем да докажеш да су све ствари
знање, укључујући праведносг, умереност и храброст — ти сада
настојиш да покажеш да се врлина сигурно може научити; јер кад би
врлина била нешто друго а не знање, као што је Протагора поку-
шао да докаже, онда, јасно, врлина не би могла да се научи; али
ако је врлина само знање, као што ти покушаваш да покажеш,
онда не могу него да претпоставим да врлина може да се нау^ш.
Протагора, с друге сгране, који је почео доказивањем да би се она
могла научити, сада је нестрпљив да докаже да је врлина нешто
друго а не знање; а ако је то истина, мора бити сасвим немогуће да
се врлина научи.' Сада ја, Протагора, опажајући ову ужасну збрку
наших идеја, имам велику жељу да она буде решена."‘

‘ Р1а1о, ТИе 01а1о!;ие!!, енгл. прев. В. Јо\уеИ, 1892,5 св. Св. I, стр. 186-187.
 ____________ М о г у ћ е л о г и ч к е р е л а ц и ј е и з м еђу с т а во ва 83

Испитајмо следеће сгавове из овог извода;

а. Врлина не може да се научи.
}?. Ако врлина шде знање, онда врлина не може да се научи.
с. Ако је врлина знање, онда врлина може да се научи.
Л. Врлина може да се научи.
е. Врлина је знање.
/. Врлина није знање.
Потребно је врло мало размишљања да се покаже да су ставови
д и повезани логички, а не само зато што се оба односе на врлину.
Јер, очигледно постоји ограничење које се тиче њихове могуће
истинитости или лажности. Оба става не могу бити истинита, по-
што један тврди оно што други пориче; а оба става не могу бити
лажна, из истог разлога. Управо иста релација важи између е и /
Такви ставови су један према другом противречни.
Шта је са и с? Читалац може бити наведен да и ове ставове
такође сматра контрадикцијама. Ово би ипак било погрешно.
Размишљање показује да нема противречности ако се каже да се вр-
лина може научити под извесним околностима {Ако је врлина
знање), али не под другим околностима (Ако врлина није знање).
Наравно, не постоји никакво узајамно ограничавање истинитости
или лажности ових двају ставова. Такви ставови су логички незави-
сни, чак и ако се односе на исги садржај. Читалац треба сам да одре-
ди постоји ли у горњем скупу неки други пар независних ставова.
Размотримо сада 6 и /, који се заједно тврде, градећи тако кон-
јунктивни став, и потражимо релацију између овог коЈђунктивног
става и става а. Лако је видети да ако су ставови I) и/исгинити, а мо-
ра такође бити истинито. Али, ако је а истинито, да ли нешто следи
у погледу истинитосги и и /? Очигледно да не, јер а може бити
исгинито из других разлога, а не из оних које пружа конјункција ста-
вова и /, на пример, људске тврдоглавосги, рђавих навика или
слабости тела; а конјункција може бити лажна чак и ако је а истини-
то, јер, на пример, може бити истинито да је врлина знање а да се
још увек не може научити. З а сгавове који су тако повезани да је
други истинит ако је први истинит, али ако је други истинит, да
је први неодређен или тиме није оГраничен у својој истинитосној
вредности, каже се да су у релацији супералтернанта према суб-
алтернанту. За ову релацију је такође измишљен и подесан на-
зив суперимпликација. М оже ли читалац да у овом скупу нађе
друге комбинације ставова који су у овој релацији?
До сада смо идентификовали три типа релација између ставова;
противречност, независност и релацију супералтернанта према суб-
алтернанту. Да ли су ово све могуће релације које посгоје? Исцрпно
84 РЕЛАЦИЈ Е ИЗ МЕЋУ С Т А В ОВ А

набрајање оваквих релација можемо добити ако исгатгамо све могу-

ће истиш1тосне вредности једног пара ставова (где је "испшитосна
вредносг" једног сгава или истинитост или лажност). Н екар симбо-
лизује неки став, а ^ неки други став. Следећа таблица садржи све
њихове могуће истинитосне вредности. Морамо допустити могућ-
ност да истинитосна вредност једног или другог става ни]е ограни-
чена или одређена другим ставом, означавајући такав недостатак
одређености изразом "неодређено".

Истинито Истишгго Лажно Истинито

Истишгго Лажно Лажно Лажно
Истинито Неодређено Лажно Неодређено

Два сгава могу бити један према другом у релагџди на било који
од ових шест начина. Али, поставити само један једини од ових
шест услова једном пару ставова није довољно да се једнозначно од-
реди њихова међусобна логичка релахџда. Тако су за релац^чу која
се зове противре^шост, као што је између е и /, потребна два услова
да се одреде њена својства, наиме услови 2 и 4. Релац^да суперим-
пликације такође захтева два услова, наиме 1 и 6 . Анализа исто
тако показује да и друге могуће логичке релације захтевају два од
ових шест услова да би се одредиле. Спајајући сваки од прва три
услова са сваким од друга три, тада добијамо девет могућих ре-
лација између ставова, од којих ипак нису све различите.
1. Акојеристинито, (7 Јеистинито.
Ако је р лажно, <7је истинито.
У овом случају истинитосна вредност ^ није ограничена истини-
тосном вредношћу р. З а два става која су овако повезана каже се да
су независна.
2. Акојеристинито.^јеистинито.
Ако је р лажно, ^ је лажно.
За два става која су овако повезана каже се да су еквивалентни.
3. Акојеристинито, дјеистинито.
Ако је р лажно, д је неодређено.
За овако повезане ставове каже се да су у релаш^и супералтсер-
нанта (или ГлавноГ става) према субалГпернанту. Као што је раниЈе
напоменуто, употребљаваћемо такође назив суперимпликација.
4. Акојеристинито, дгјелажно.
Ако је р лажно, д је истинито.
Читалацће ово препознати као случај релац^ђе пропшвречности.
 ______________ М о г у ћ е ло гичке р е л а ц и ј е и з ме ђ у с та во ва 85

5. А к 0 је / 7 истинит0 , 9 је лажно.
Ако је р лажно, ^ је лажно.
Овде лажност д не зависи од истинитости или лажности р, и ста-
вови су независни.
6. Акоје/7Истинито,|ЈЈе лажно.
Ако је р лажно, је неодређено.
У овом слЈ^ају з а /7 и <7 се каже да су контрарни ставови: оба не
могу бити истинита, али оба могу бити лажна.
7. Ако је р истинито, д је неодређено.
Ако је р лажно, д је истинито.
У овом случају не могу оба става бити лажна, али оба могу бити
истинита. Такви ставови се зову супконтрарни ставови.
8 . Ако је р исгинито, ^ је неодређено.
Ако је р лажно, д је лажно.
У овом случају релација између р и д је обрнута релацрда 3, и за
р се каж е да стоји у релацији субгшпликације према д, или у ре-
лацији субалп 1ернанта према Главном ставу.
9. Ако ј е р истинито, ^ ј е неодређено.
А ко је лажно, д је неодређено.
У овом случају р и ^ су такође независни, пошто истинитосна
вредност р не одређује истинитосну вредност
Има, дакле, седам различитих типова логичких релацЈџа између
једног става или скупа ставова и другог става или скупа ставова.
(Упамтите да су 1,5 и 9 истога типа.) Огавови могу бити (1) еквива-
лентни, (2 ) повезани као главни став према субалтернанту, (3 ) пове-
зани као субалтернант према главном ставу, (4) независни, (5) суп-
контрарни, (6 ) контрарни или (7) противречни. Ово су сви основни
типови логичких релација између ставова и може се сматрати
да свака дискусија у коју ћемо ући у овој књизи илуструје један
од ових типова. Потпуно разумевање ових седам релацрда даће
читаоцу тачан, сажет преглед делокруга логике.^

^ Биће, наизглед, више релација ако уведемо питање симетрије или реверзибил-
нсхгги релација између р и с/. Тако ће се онда релација између једне хипотезе и
њене логичке последице описати тетрадом: ако је р истшшто, с[ је истинито;
ако је р лажно, с/ је неодређено; ако је ^ истинито, р је неодређено; ако је ^
лаж но, р је лажно. Биће занимљива вежба за студента ако покуша да утврди
колико је тетрада ове врсте логички могуће.
 ________________ РЕЛАЦИЈЕ ИЗ МЕЋУ С Т А В О В А ____________________

^ 2. Независни ставови

За два става се понекад каже да су независна када се не види ни-

каква веза између њих. Став Перикле је 1шао два сина и став Херц је
открио електричне таласе оби^шо се сматрају потпуно независни-
ма. Ми не видимо на који начин један став може да послужи као
сведочанство за други или да од њега зависи. То је ипак само нега-
тиван начин да се изложи релација. Историја науке често открива
зависност између ставова за које се раш^е мислило да су независни.
Њжо пред крај осамнаестог века није могао да види неку везу изме-
ђу ставова о грому и муњи, о боји седефа и о привлачној снази маг-
нета. Сада су сви они део електромагнетске теорије. Можемо,
дакле, подесније да изложимо природу логичке независности:
Два става су независна ако истинитосна вредност једноГ од њих
ни на који начин не оГраничава или одређује истинитосну вре-
дност друГоГ, и обратно. Наравно, не може се дати никаква гаран-
1џда у било којем случају када помишљамо на независносг између
два сгава, да независност сгварно постоји. Али, онда логика не може
да гарантује чињеничко свезнање. Оно што је важно запазити јесте
то да у свету где извесне промене ни на који начин нису повезане
с другим променама сви ставови који тврде такве промене
независни су једни од других. Парови ставова за које се може
доказати да су независни јесу следећи:
Године 1940. у Њујорк Сштђу ће падати снег.
У еуклидовској геометр^ђи дијагонала квадрата је несамерљива
са страном.
Бетовен је био најутицајш^и композитор деветнаестог века.
х' + х + 41 даће прост број за све вредности х.
У деветом веку није било никаквих прилога физици.
Сваки паран цео број је збир двају простих бројева.
У овим паровима ставова истинитосна вредност првог члана
сваког пара не ограничава или не одређује истинитосну вредност
другог члана, и обратно.’

Одређени услови за независпост ставова разматраће се у Поглављу УП.

 Е к ви ва л е нт н и с т а в о в и 37

§ 3. Еквиваленш ни сшавови

Представа о томе да има неколико на^шна да се каже иста ствар

врло је драгоцена у тражењу истине. Бесплодне полемике узимају
маха не само зато што свако више воли своје сопствене формула-
оде веровања којих се држи већ и зато што нас ово давање првен-
ства чини врло мало склонима да анализирамо изразе веровања који
се привидно супротстављају нашим веровањима, како бисмо от-
крили да ли су те очигледне разлике вербалне или материјалне.
У сваком случају, испитивање чему су ставови еквивалентни су-
штински је део сваког рационалног истраживања.
Традиционална логика је проучила неколико форми еквивалент-
них ставова. Прихватајући се да те ставове испита, читалац ће добро
учинити ако примени предсгављање категоричких сгавова Д1да-
грамом или алгебарским изразима који изражавају њихов смисао.
Размотримо шта тврди став Ниједна пољопривредна земља није
трпељива у релиГијским питањима. Очигледно, он садржи исто
обавештење као и став Ниједна земља која је трпељива у релиЕиј-
ским пиишњима није пољопривредна, јер ако се искљз^чује да су по-
љопривредне земље трпељиве, ове друге се такође искључују и пр-
вих. Ова два става су еквивалентна: ако је један став истинит или ла-
жан, и други је истинит или лажан. Они имају исте термине за суб-
јект и предикат, али је субјект првог предикат другог, а предикат
првог је субјект другог. З а други став се каже да је конверзија
првог. Процес којим долазимо од једног става до другог који има
исту истинитосну вредност и у којем је узајамно измењен редо-
след субјекта и предиката зове се конверзија* Став Е може, дакле,
да се подвргне конверзији.
Може ли сваки други категорички став да се подвргне конверзи-
ји? Можемо ли из става Сви Нелави људи су осетљиви исправно из-
вести став Сви осетљиви људи су ћелави! Сигурно да не можемо.
Читалац ће ово јасније видети ако запази да је у првом ставу термин
"осетљив" нераздељен, док је у конверзном ставу исти термин раз-
дељен. Ово није допуштено, јер би то било равно тврђењу нечега о
целој класи на основу сведочанстава за тврђење само у погледу је-
дног неодређеног дела те класе. Заисга, можемо тврдити као огаити
пррпшЈш: У закључивању на основу катеГоричких ставова ниједан
шермин који је нераздељен бар у једној премиси не може да се
раздели у закључку. Отуда можемо из става Сви ћелави људи су

О чигледно је да у н аш ем јези к у термин "конверзија" има два значењ а:

он означава једну логичку радњу и став који се њом добија. О во ипак не сме-
та, јер је из контекста увек јасно о чему је реч. - Прим. прев.
88 _________________РЕЛАЦИЈЕ ИЗМЕЂУ С Т А В О В А ____________________

осетљнви да закључимо само Неки осетљиви људи су ћелави. На

тај на^шн А став може да се подвргне конверзЈђИ само уз ограничење
или рег ассШепз, то јест мора да се промени његов квантитет. Али,
као што смо раније видели, ниједно закључивање рег ассШпз није
исправно без претпоставке да класа која је означена субјектом
има чланова, у овом случају ћелаве људе.
Конверз1ђ'а / става Неки републиканци су конзервативни гласи
Неки конзервативци су републиканци. Отуда се конверз^да А става
може сматрати конверзЈђом његовог субалтернанта.
Шта је конверзнда става Неки Италијани нису црнокоси! Да ли
је читалац склон да каже како је то став Неке црнокосе особе нису
Итшлијани! Али, то је, очигледно, погрешно закључивање. Из ста-
ва Неки смрпшици нису људи не следи Неки људи нису смртншџ 1.
Технички, то је изражено када се каже да такво закључивање крши
принцип деобе термина. Заиста, О став нема конверзију, али, као
што ћемо касније видети, можемо закључити Неки љ уди који не-
мају црну косу јесу Италијани.

Обверзија
Еквивалентне ставове можемо добити на други начин. Ако има-
мо став Сви службеници су пријатни, шта можемо да закљЈ^чимо о
релацији службеника према онима који су непр1ђ'атни? Очигледно,
Ниједан службеник није непријатан. Ова два става су еквивалентна;
први тврди да нико није и службеник и непријатан, а други тврди то
исто. ЗакљуЧивање се зове обверзија, а сваки сгав је обверз 1ђ'а дру-
гог става.* Субјекти ставова су исти, предикат једног става је негаци-
ја или контрадикција предиката другог става и квалитет ставова је
различит. Мора се обратити пажња да предикат обверз 1ђе треба да
буде контрадшаџђа предиката у премиси. Тако обверзвда става Сви
листови су зелени шђе став Ниједан лист није плав, јер "зелено" и
"плаво" нису контрадикторни термини - они су само контрарни.
Два термина су контрадикторна у једном универзуму говора ако га
исцрпљују и ако се међусобно искључују; два термина су контрарна
ако просто исцрпљују универзум говора. Права обверзЕда става Сви
листовп су зелени јесте Ниједан лист није незелен, или, обичшде
речено, Ниједан лист. нема друГу боју сем зелене.
Сваки од ова четири типа категоричких ставова може једно-
ставно да се подвргне обверзиди - то јест без ограничења. Читалац
треба да докаже да обверзија става Ниједан Лапонац није образован
гласи Сви Лапонци су необразовани; за став Неки управници колеџа
су инСпелпГенСпни гласи Неки управнпци колеџа нису неинтели-

Примедба о два значења термина "конверзија'' важи и овде.

____________________ Еквивале нтни с т а во ви 95

Следи да за сваки хипотетички став постоји еквивалентни алтер-

нативни, еквивалентни дисјунктивни и еквивалентни хипотетички
став. Спичан доказ важи за сваки алтернативни и сваки дидунктив-
ни став. С друге стране, конјунктивни став шце еквишалентан није-
дној од ове три форме сложених ставова.
Изложимо сада еквивалентне ставове за став Ако је он срећан у
браку, он не бије своју жену. То су ставови А ко он бије своју жену,
није срећан у браку, И ли није срећан у браку, или не бије своју жену и
Није истина и да је он срећан у браку и да бије своју жену. Помоћу
симбола они ће се читати;
[(Он је срећан у браку) з (Он не б^'е своју жену)] а
[(Он не б1ђе своју ж е н у )'з (Он је срећан у браку)'] =
[(Он је срећан у браку)' V (Он не б 1ђе своју жену)] =
[(Он је срећан у браку) • (Он не бије своју жену)Т.
Ови еквивалентни ставови могу се сажетије изложити, а форме
еквивалентних ставова могу се јасније показати ако усвојимо нове
симболичке конвенције. Нека р представља антецеденс хипоте-
тичког става, а <у његов консеквенс. Неки хипотетички став мо-
же онда да се симболизује помоћу (р гз д). Еквиваленције ће се
онда писати овако:
ч) = {ч' ч) = {р ■Ч'У-
Ми ћемо у Поглављу УП расправљати о еквиваленцијама између
система ставова. Ипак, овде можемо дати пример двају ставова
који су еквивалентни на основу њиховог места у једном систему.
Нека је р = У њ ут новској физици светлост се одбија од неке по-
вршине тако да је упадни уГао једнак одбојном уГлу и нека ']С^ = У
њутновској физици светлосГп се одбија од неке површине тако да
јењена пут ањ ам иним ална:ри^су еквивалентни.

^ 4. Традиционални квадрат супрот ност и

Традиционално, опозиција између ставова шде се замишл>ала на

тако уопштен начин као што смо ми показали. Пошто се по тра-
диционалном гледишту сви ставови могу рашчланити на субјект и
предикат, само ставови те форме могу бити супротстављени. О су-
протности сложених ставова није се расправљало, а дискусија о
супротности сингуларних ставова била је сасвим недовољна.
У овом одељку испитаћемо традиционални опис супротности.
Према њему, за два става се каже да су у опозишђи када имају исти
субјект и предикат, али се разликују по квантитету или квалитету,
или и по једном и по другом.
96________________ РЕЛАЦИЈЕ ИЗ МЕ ЂУ С Т А В О В А ____________________

Размотримо, дакле, четири става:

А. Све републике су незахвалне.
Е. Н^ђедна република није незахвална.
I. Неке републике су незахвалне.
О. Неке републике нису незахвалне.
Расправљајући о егзистенцијалном значењу ставова, видели смо
да универзални ставови не захтевају постојање република, док пар-
тикуларни захтевају. Ми не можемо, дакле, без даљих претпоставки
извести исгинитост / става из истинитости А става. Да бисмо то у^ш-
ш ти, потребна нам је претпоставка да постоје републике. Ми ћемо
у овом одељку учинити ту претпоставку једном за свагда и испитати
последице ове хипотезе.
Ниједна два од четири горња става нису независна један од дру-
гог и нндедна два нису еквивалентна. Ипак, можемо идентифико-
вати других пет релација, од могућих девет, као што следи. Читалац
ће наћи да је корисно употребити представљање дијаграмом/
1. Огавови Све републике су незахвалне и Неке републике нису
незахвалне не могу истовремено да буду истинити и не могу оба да
буду лажна. Ако је један истинит, можемо исправно извесги лаж-
ност другог става; а ако је један став лажан, можемо извести исти-
нитост другог. Отуда су Л и О ставови контрадикторни; а исто ва-
жи и за Е и/ставове.
2. Ставови Све републике су незахвалне и Ниједна република
није незахвална не могу истовремено бити истинити, тако да ако би
један био истинит, могли бисмо извести лажност другог става.
Али, ако би један став био лажан, истинитосна вредност другог
била би неодређена. Отуда с у А п Е ставови контрарни.
 Т р ад иц и о на л н и ква д ра т с у п р о т н о с г и 97

3. Испитујући ставове Све републике су незахвалне и Неке

републике су незахвалне, налазимо да истинитост другог може да се
изведе из истинитости првог. Али, ако је први лажан, ништа не мо-
жемо закључити о истинитосној вредности другог. Отуда је А став
главни став, или супералтернант према I ставу, који је субалтер-
нант. Иста релација важи за Е и О ставове.
4. С друге стране, из лажности / става можемо извести лажност А
става. Али, из истинитости / става не можемо извести истинитосну
вредност А става. Отуда / став стоји према А ставу као субалтер-
нант према главном ставу. Слично је за О и Е ставове.
5. Коначно, истинитост става Неке републике су незахвалне спо-
јива је с истинитошћу става Неке републике нису незахвалне, иако,
када се сетимо нашег договора да реч "неки" не мора да искључује
"све", видимо да не можемо извести истинитост једног става из
истинитости другог. Али, ако је било који од њих лажан, други мора
бити истинит. Отуда су I и О ставови супконтрарни. Овај резултат
такође следи из чињенице да су А и Е ставови контрарни. Јер, пошто
су <9 и / ставови контрадикције А и Е ставова и пошто контрарни
сгавови не могу бити истовремено истинити, О и 1 ставови не могу
бити истовремено лажни; док, пошто А и Е ставови могу бити исто-
времено лажни, О и /могу оба бити истинита.
Ове релације између категоричких ставова представљене су ста-
рим квадратом супротности. Можемо такође конструисати следећу
таблииу исправних закључака из сваког од четири категоричка сгава.
А Е / 0
Ако је А истшшто Лажно Истинито Лажно
А којеД лажно Неодређено Неодређено Исгинито
Ако је Е истинито Лажно Лажно Истинито
А које Елажно Неодређено Исгинито Неодређено
Ако је / истинито Неодре^но Лажно Неодре^но
Ако је /лажно Лажно Истинито Исгинито
Ако је 0 истинито Лажно Неодређено Неодређено
Ако је О лажно Истинито Лажно Истинито
У закључку можемо указати да без претпоставке о егзистенцији,
коју смо у^шнили на почетку овог одељка, / и О ставови не могу да
сеизведуизЛ иЕставова. Штавише, безове претпоставкеА и Е ста-
вови не би били контрарни, пошто би онда и један и други могли да
буду истинити. Тако би ставови Сви бесмртни људи су у овој соби и
Ниједан бесмртан човек није у овој соби били и један и други исти-
нити, када не би било бесмртних људи. Пошто је лажно да постоје
бесмртни људи, онда (по интерпретацији коју смо дали за парти-
куларне ставове) оба сгава Неки бесмртни људи су у овој соби и
Неки бесмртни људи нису у овој соби лажна су. Отуда контрадик-
Шђе ових ставова морају бити исгините.
 IV. КАТЕГОРИЧКИ СИЛОШЗАМ

§ 1. Дефиниција каш егоричког силогизма

Размотримо сгав Том Муни је опасност по друштво. Шта би
било адекватно сведочанство за овај став? Неко мождг може да
доказује овако: Сви социјални радикали су опасноспл по друштво, а
Том Муни је социјални радикал; следи да је Том Муни опшсноспл по
друштво. Читалац би затим морао признати да прва два става заи-
ста имплицирају трећи, и ако би прва два била истинита, трећи би
био нужно истинит. Закључак је, дакле, субалтернант у односу на
премисе, јер када би закључак био истинит, не би следило да су и
лремисе истините. Ипак, такође је јасно да, иако би премисе, у
случају да су истшнипле, биле адекватно сведочанство за истини-
тост закључака, питање да ли су премисе стварно истините није
одређено логичком релацијом у којој оне стоје према закључку.
Аргументи овог типа често се употребљавају. Неки од њих из-
гледају савршено доследни, иако се размишљањем открива да су
погрешни. Они који не размишљају често сматрају доследним један
закључак као што је Сви Парижани су Французи, ниједан Боспшнац
није Парижанин, дакле, ниједан Бостонац није Француз, или Сви
радикали су пореклом странци, ниједан родољубиви Грађанин није
радикал, дакле, ниједан родољубиви Грађанин није пореклом сП1ра-
нац. Може се лако показати да ниједна аргументација ннде исправна
ако применимо управо исти тип закључивања, али на други садржај.
Тако је став Сви троуГлови су фнГуре у равни, ниједан квадрат
није троуГао, дакле, ниједан квадрат није фиГура у равни, аргу-
ментација истог типа као и обе претходне, али она практично
никога неће преварити.
Зар не можемо открити нека општа правила која се лако при-
мењују, с којима аргумента^рђе овог типа морају да се слажу да би
биле исправне? Ту ствар истраживао је Аристотел, који је поставио
темељ за свако доцшче лопрпсо истраживање, а његови резултати
су током две хиљаде година сачињавали језгро логичких учења. Тек
у релативно нова времена Аристотелова истраживања су била про-
ширена. Ово испитивање проблема, ипа^, у малој мери употребља-
ва савременију логичку технику, иако ће наш поступак следити
традиционалну анализу силогизама, а не Аристотелову властиту.
Полазећи на неки начин од Аристотеловог испитивања катего-
ричког силогизма, ми ћемо у исто време изложити природу логи-
чког, или математичког, система.
1 0 6 _________________ К А Т Е Г О Р ИЧ К И СИЛОГ ИЗАМ_____________________

КатеГорички силоГизам се дефинише као форма аргументације

која се састоји од три категоррпка става која у себи садрже три,
и само три, термина. Два става су премисе, трећи је закључак.
Премисе Сви фудбалски тренери су добро тгаћени и Сви иГрачи
безбола су популарни не могу дати силогисгички закључак, пошто
саме премисе садрже четири термина. Ова два сгава немају заједни-
чки термин, док премисе сваког силогизма имају један заједнкчки
термин. У ствари, силогистичко закључивање можемо интерпрети-
рати као упоређивање релација између сваког од два термина и
трећег термина да би се откриле међусобне релашде двају термина.
У илустрацији којом смо почели ово поглавље заједнички термин је
"социјални радикал"; испитивањем релације друга два термина,
"Том Муни" и "опасност по друштво"; према овом заједничком тер-
кпшу нађена је релација између термина "Том Муни" и "опасностпо
друштво". Из овог разлога силогизам се класификује као посредно
закључивање. С гледишта уопштене логике ипак је силогизам по-
себан случај закључивања помоћу елиминисања једног или више
термина који су садржани у премисама.
Да ли је следећа аргументација категорички силогизам? А је
старији од В; В је старији од С; дакле, А је старији од С. То сигурно
изГледа као категорички силогизам. Али, пошто сваки категорички
силогизам треба да буде рашчлањен на субјект, предикат и копулу,
која је неки облик глагола "бити", следи да ова аргументација, иако
исправна, није силогизам, пошто садржи четири термина. Следећа
аргументација, која треба да се припише К. Л. Доџсону (Луис
Керол) онако како стоји, такође није силогизам, иако се може
претворити у силогизам: Паметан човек избегава хијене; ниједан
банкар није непаметшн и, дакле, ниједан банкар не пропушта
прилику да избегне хијене.
Термин који се садржи у обе премисе јесте средњи термин, пре-
дикат закључка је велики П1ермин, а субјект закључка је мали тер-
мин. Премиса која садржи великитермин јесте велика премиса,а
премиса која садржи мали термин јесте мала премиса. Редослед
којим се премисе износе не одређује, дакле, која је велика премиса.
У силогизму Све страише приче су опасност по здравље, јер све
страшне приче изазивају менталне попгресе, а све шт.о је узрок
мешТшлних потреса опасносГп је но здравље, прво је изложен за-
кључак, а на крају велика премиса. Уобичајено је ипак да се прво из-
ложи велика премиса.
 Ен т им е м 107

§ 2. Енишмем

Мада се силогистичко закљу^швање чесго јавља у свакодневном

говору, чесго се његово присуство не запажа зато што је расуђива-
ње изложено непотпуно. Силогизам који се излаже непотпуно, у
којем су једна премиса или закључак прећутно присутни, али ни-
су изражени, зове се енпишем.
Ово су просте илустрацрђе ентимема; Овај лек излечио је каиигљ
моје кћери,' дакле, овај лек ће излечити и мој кашаљ. Закључак је
исправан на основу прећутног признавања велике премисе Све
шшо је лек за кашаљ моје кћери лек је и за мој кашаљ. Ентимем у
којем шде изражена велика премиса првоГ је реда.
Све пијаш1 це су краткоГ века; дакле, Јован неће дуГо живети.
Ентимеми у којима је изостављена мала премиса друГоГ су реда.
Зеленашење је неморално, а ово је зеленашење. Закљ учак
Ово је неморално овде није изражен. Такав ентимем је трећеГ
реда. Вредност таквих ентимема у изражавању неке алузије до-
бро је позната читаоцу.
Мада ентимеми не уводе неку нову форму закључивања, њихово
препознавање је практи^шо од врло велике важности. Као што ћемо
видети, често се верује да такозвана индуктивна закључивања чрше
специЈални начин расуђивања, мада су то у ствари просто ентимеми
првог реда.

§ 3. П равила или аксиоме исиравносши

Довде смо само дефинисали шта ћемо подразумевати под кате-

горичким силогизмом. Још нисмо изнели услове под којима је једна
таква аргументација исправна. То ћемо учинити набрајањем пет
ставова који заједнички изражавају факторе за одређивање сваког
исправног категори^псог силогизма. На њих се указује као на прави-
ла или аксиоме. Ми ћемо их изнети без икаквог покушаја да их до-
кажемо, пошто ће они бити наши "први принципи", помоћу којих
ћемо доказивати друге ставове. Па ипак, мада не покушавамо да
докажемо аксиоме, ми их истичемо као ставове који изражавају
услове исправног силогистичког закључивања. Размишљање о сило-
гизму као о форми закљугпса у којем може да се тврди веза између
два термина на основу њихових релација према заједничком трећем
термину може нам омогућити да "видимо" како ове аксиоме заиста
изражавају услове исправности. Али, такво "виђење" не сме се
погрешно узети за доказ. Пошто су аксиоме принципи логике.
108________________ К А Т Е Г О Р ИЧ К И С ИЛО ГИ З А М___________________

приближавамо се основној карактеристици логичких принципа; не

могу се сви ЛОП1ЧКИ принципи логички доказати, пошто се у самом
доказивању морају применити неки принципи логике; а посебно,
није могућ никакав доказ принципа идентитета (Ако је нехито А, оно
је А), ако се не претпостави да је “нешто што је Л", које се јавља у
једном делу тако наведеног доказа, идентично с "не^шм што је Л" и
што се јавља у другом делу.
Аксиоме категоричког силогизма деле се на два скупа; на оне
који се баве квантитетом или раздељеношћу термина и на оне који
се баве квалитетом ставова.
Аксиоме квантитета
1. Средњи термин мора бити раздељен бар једном.
2. Ниједан термин који није раздељен у премисама не може бити
раздељен у закључку.
Аксиоме квалитета
3. Ако су обе премисе негативне, нема никаквог закључка.
4. Ако је једна премиса негативна, закључак мора бити негативан.
5. Ако ниједна премиса није негативна, закључак мора бити
афирмативан.
Ове аксиоме, заједно са принципима хипотетичког закључи-
вања, доБољне су да се разврде читава теор 1ђа категоричког силоги-
зма. Аксиоме нису независне једна од друге, пошто неке од њих мо-
жемо извести из других. Ипак, ми ћемо их све узети као аксиомат-
ску основу за нашу анализу.

§ 4. Оишше шеореме силогизма

Ми ћемо сада доказати четири теореме.

Теорема I: Број раздељених термина у закључку мора бити мањи
бар за један од укуга^ог броја раздељених термина у премисама.
Д о к а з: Брбј термина раЗдељених у закључку не може да бу-
де већи од укуЛног броја термина раздељених у премисама (Акси-
ома 2 ).
Средњи термин, који мора бар једном бити раздељен у преми-
сама (Аксиома 1), не појављује се у закључку (дефиниција средњеГ
термша).
Дакле, закључак мора да садржи бар један раздељени термин
мање него преЈушсе.
 Опште т е о р е м е с и л о г и з м а 109

Теорема II: Ако су обе премисе партикуларне, нема закључка.

Д о к а з : Две партикуларне премисе могу бити {а) обе негативне,
{У) обе афирмативне, или (с) једна афирмативна, а друга негативна.
а. Ако су обе премисе негативне, нема закључка (Аксиома 3).
ћ. Партшсуларно-афирмативни сгав не раздељује термине; ако
су обе премисе партикуларно-афирмативне, премисе не садрже раз-
дељене термине. Отуда нема закључка (Аксиома 1).
с. Афирмативно-партикуларни став нема раздељених термина, а
негативно-партикуларни став има само један. Отуда премисе садрже
један, и само један, раздељен термин. Дакле, ако има закључка, он
не може да садржи нпједан раздељен термин (Теорема I). Али,
пошто је једна премиса негативна, закључак мора бити негативан
(Аксиома 4). Дакле, бар један термин у закључку мора бити разде-
љен. Претпоставка да постоји закључак захтева од нас да тврдимо
како он у исто време не садржи раздељене термине и како садржи
бар један раздељен термин. То је апсурд. Због тога нема закључка.
Теорема III: Ако је једна премиса партикуларна, закључак мора
бити партикуларан.
Д о к а з: Обе премисе не морају бити партикуларне (Теорема II).
Оне се, дакле, морају разликовати по квантитету и могу бити (а)
обе негативне, (6 ) обе афирмативне, или (с) једна афирмативна, а
једна негативна.
а. Ако су обе премисе негативне, нема закљу^пса (Аксиома 3).
д. Једна премиса је афирмативно-универзална, друга је афирма-
тивно-партикуларна. Универзални став раздељује само један тер-
мин, а партикуларни став шдедан. Отуда премисе не садрже више од
једног раздељеног термина. Дакле, закључак, ако уопште постоји,
не садржи ш^један раздељен термин (Теорема 1). Али, ушшерзални
став садржи бар један раздељен термин. Отуда је закључак, ако по-
стоји, партикуларан.
с. Можемо разликовати два случаја: (а) унршерзални став је нега-
тиван, партикуларни је афирмативан; (р) универзалш! је афирмати-
ван, партикуларни је негативан.
а. Универзални став раздељује два термина, партикуларни шџе-
дан. Отуда премисе раздељују два термина.
р. Универзална премиса раздељује један термин, партикуларна
такође један. Отуда прелшсе раздељују два термина. У оба случаја,
дакле, премисе садрже два, и само два, раздељена термина. Закљу-
чак, ако постоји, не може да садржи више од једног раздељеног
термина (Теорема I). Али, закљ)^ак мора бити негативан (Аксиома
4), а 1ЊСГОВ предикат мора, дакле, бити раздељен. Отуда његов
субјект не може бити раздељен и мора бити партикуларан.
11 0_________________ К ЛТ Е Г О Р ИЧ КИ С И Л О ГИ ЗА М_____________________

Теорема IV: Ако је велика премиса афирмативно-партикуларан

став, а мала универзално-негатЈшан став, нема закључка.
Д о к а з : Пошто је, по хипотези, мала премиса негативна, закљу-
чак, ако постоји, мора бити негативан (Аксиома 4), а његов преди-
кат, који је велики термин, мора бити раздељен. Отуда велики тер-
мрш мора бити раздељен у великој премиси (Аксиома 2). Али, па{>-
тикуларн 0 -афирмат 1шни став не раздељује ниједан од својих терми-
на. Дакле, нема закљу^оса.
Пет аксиома и ове четири теореме, које смо строго доказали по-
моћу њих, омогућују нам да набројимо све могуће исправне силоги-
зме. Читалац ће добро учинити ако забележи природу доказа;
показано је да су теореме нужне последице аксиома, тако да ако се
аксиомв прихвате, морају се такође прихватити и теореме, иначе се
пада у противречност.

§ 5. Ф игуре и м одуси силогизма

Али, пре него што набројимо све исправне силогистичке форме,

размотримо неке силогизме;
1. Ниједан музичар ниде Италијан. 2. Сви џентлмени су углађени.
Сви бербери су музичари. Ниједан коцкар није углађен.
Њдедан бер&рин није Итагпдан. Ниједан коцкар шде џентлмен.

3. Неке књиге нису поучне. 4. Сви пословни људи су само-

поуздани.
Све књиге су интересантне. Ниједан самопоуздан човек шде
религиозан.
Неке интересантне књиге Н^ђедан религиозан човек није
нису поучне. послован човек.
Иако су све ово исправни силогизми, они се један од другог раз-
ликују на два на^шна; ( 1 ) по положају средњег термина; и (2 ) по ква-
литету и квантитету премиса и закључка. У првом примеру федњи
термин је субјект велике премисе и предшсат мале премисе, у дру-
гом примеру средњи термин је предикат обеју премиса, а у четвр-
том је средњи термин предикат велике премисе и субјект мале
премисе. Положај средњег термина одређује фигуру силогизма,
и на основу ове разлике видимо да има четири могуће фигуре.
Допуштајући да 5, Р, М означавају мали, велики и средњи термин
одговарајућим редоследом, четири фигуре можемо симболизо-
вати на следећи начин;
 Фи г у р е II м о д у с и с и л о г и з м а 111

М -Р Р -М М -Р Р -М
5 -М 5 -М М -5 М -5
5 -Р 5 -Р 5 -Р .- .5 - Р
Прва фигура Друга фигура Трећа фигура Четврта фигура

Аристотел је признавао само прве три ф^оуре. Увођење четврте

фигурс оби^шо се приписује Галену, и због тога се она зове Галено-
ва фигура. Логичари су расправљали да ли четврта фигура предста-
вља тип закључивања који је различит од прва три и да ли је Ари-
сготел погрешио или није што је није признао. Ако се разлика изме-
ђу фигура прави на основу положаја средњег термина, не може бити
спора о томе да ли има четири посебне фигуре. Али, Аристотел шђ'е
разликовао фигуре на овај начин. Њ егов принцип разликовања
је била ширина или опсег средњег термина у поређењу са друга
два. На овој основи постоје управо три фигуре: средњи термин
може бити шири од једног, а ужи од другог термина, шири од оба
термина и ужи од оба друга термина.
Други начин на који силогизми могу да се разликују јесте с
обзиром на квантитет и квалитет премиса и закључка. Ово одређује
модус силоГизма. Први од четири горња силогизма јесте у првој
фигури, у модусу ЕАЕ. Силогизам
5. Сва здрава храна је добро зготовљена.
Све крофне су здрава храна,
Све крофне су добро зготовљене.
јесте силогизам прве фигуре у модусу ААА. Силогизми, дакле, могу
да се разликују и по фигури и по модусу (на пример, 1 и 3 горе), или
само по фигури (2 и 4), или само по модусу (1 и 5). Ипак, нису сви
модуси у свакој фигури исправни.
Израчунајмо укупан број силогистичких форми, без обзира да ли
су исправни или не, узимајући у обзир разлике по модусу и по фи-
гури. П ош то има четири типа категоричких ставова, велика пре-
миса може бити ма којег типа, а слично је и за малу премису и за-
кључак. Има, дакле, 4x4x4, ијш 64, силогистичка модуса у свакој фи-
гури, а 64x4, или 256, силогистичких форми у све четири фигуре.
Ипак је већина ових форми неисправна. Али, како ћемо открити
исправне ф орме? Био би ужасан посао исписати свих 256 форми.
Ипак, такав поступак није нужан, пошто неисправне форме могу да
се елиминишту применом аксиома и теорема.
Напишимо све могуће комбинације премиса тако да прво слово
показује велику премису, а друго слово малу премису:
112 К А ТЕ Г О Р ИЧ К И С ИЛ О Г И З Л М

АА ЕА 1А ОА
АЕ ЕЕ ЈЕ ОЕ
А1 Е1 10 01
АО ЕО II 00
Али, Аксиома 3 показује да су комбинације ЕЕ, ЕО, ОЕ и ОО
немогуће; Теорема П елилппшше II, 10, 01, а Теорема IV елишшише
1Е. Остало нам је следећих осам комбинација премиса, од којих
ће свака дати важећи силогизам у неким, или у свим, фигурама;
АА, АЕ, А1, АО, ЕА, Е1,1А, ОА. Осам комбинација које су елимини-
сане не даје никакав закључак ни у једној фигури.
Сада остаје задатак да се открију исправни модуси у свакој
фигури. То се може учинити на било који од ових начина;
1. Исписати премисе сваке фигуре које имају квантитет и
квалитет који показује свака дозвољена комбинација и прегле-
дом наћи оне које дају исправан закључак. Овај метод има незго-
дну страну што је дуг.
2. Утврдити спецрђалне теореме за сваку фигуру и помоћу њих
елиминисати неисправне комбинације премиса. Овај метод је врло
елегантан и ми ћемо га применити.
У ономе што следи једном ћемо за свагда претпоставити да
класе које су означене терминима ставова шхсу празне и испитаћемо
последице ове претпоставке. То ће нам дозволити да извршимо не-
посредна закљу^швања уз ограничење.

§ 6. С пецијалне т ео р ем е и и справни м одуси

п р ве ф иГ уре
Пошто је форма прве фигуре симболизована помоћу:
М -Р
Б -М
5 -Р
доказујемо;
Теорема I: Мала премиса мора бити афирмативна.
Претпоставимо да је мала премиса негативна; онда закључак
мора бити негативан (Аксиома 4), а Р мора бити раздељено. Отуда Р
мора бити раздељено у великој премиси (Аксиома 2), тако да велика
премиса мора бити негативна. Ипак, обе премисе не могу бити нега-
тивне (Аксиома 3) и мала премиса због тога мора бити афирмативна.
Теорема II: Велика премиса мора бити универзална.
Пошто мала премиса мора бити афирмативна, њен предикат М
не може бити раздељен. Отуда М мора бити раздељено у великој
премиси (Аксиома 1), чинећи ову универзалном.
122_________________К А Т Е Г О Р И Ч К И СИЛО ГИ ЗАМ ____________________

Допуштајући да Р, М овим редом замењују мали, велики и средњи

т ^ м и н , ово се може симболички изразити овако: РМ ^ 0, ЗМ = 0,
5Р ф О. Еквивалентни антилогизам је: РМ Ф 0, Ш = 0, 5Р = 0. Овај
садржи два универзална става и један партикуларни, али заједнички
термин у претходном није једном позитиван, а једном негативан.
Отуда је силогизам неисправан.

^ 12. Сорит
Понекад се дешава да се сведочанство за један закључак састоји
из више од два става. У таквим случајевима закључак није сило-
гизам и испитивање свих могућих начина на који више од два става
могу да се споје како би дали закључак захтева уопштешде прила-
жење логици него ш то то омогућују традиционалне дискусије -
или што допушта једна елеметгарна расправа. Међутим, у извесним
специјалним случајевима принцип силогизма нам омогућује да про-
ценимо такве сложеније закључке. Тако из премиса:
Све диктатуре су недемократске.
Све недемократске владе су несгабилне.
Све нестабилне владе су свирепе.
Све свирепе владе су предмет мржн>е.
можемо извесги закључак:
Све диктатуре су предмет мржње.
Закључак се може проверити помоћу силогистичких правила, јер је
аргументација низ силогизама у којем закључак једног постаје пре-
миса другог. Међутим, у овој илусграцији закључци свих силогиза-
ма, изузев последњег, остају неизражени. Низ силогизама у којем је
закључак једног силогизма премиса другог, у којем су сви закључци,
изузев последњег, неизражени, у којем су премисе тако уређене
да ма које две сукцесивне премисе садрже један заједнички тер-
мин зове се сорит.
Горња илустрација је један Аристотелов сорит. У њему прва
премиса садржи субјект закључка, а заједнички термин двају сукце-
сивних ставова јавља се прво као предикат, а затим као субјект.
Друга форма сорита је Гокленов сорит.. Ово што следи илуструје
Гокленов сорит.
Све свете ствари штити држава.
Сва својина је света.
Сви трговачки монополи су својина.
Сва индустрија челика је трговачки монопол.
.-. Сву индустрЈђу челика штити држава.
 __________________________________С орит_______________________________ 1 2 3

Овде прва премиса садржи предикат закљу^жа, а заједнички термин

двају сукцесивних ставова јавља се прво као субјект, а затим као
предикат.
З а сорит се могу дати специјална правила. Ми ћемо их изнети, а
НјИХобо доказивање препустићемо читаоцу као вежбу.

Специјална правила за Аристотелов сорит

1. Само једна премиса може бити негативна; ако је једна премиса
негативна, то мора бити последња.
2. Само једна премиса може бити дартикуларна; ако је једна
премиса партикуларна, то мора бити прва.

Специјална правила за Гокленов сорит

1. Само једна премиса може бити негативна; ако је једна премиса
негативна, она мора бити прва.
2. Само једна премиса може бити партикуларна; ако је једна
премиса партикуларна, она мора бити последња.
 V. ХИПОТЕТИЧКИ, АЈГГЕРНАТИВНИ
И ДИСЈУНКТИВНИ силогазми

§ 1. Х ипот ет ички силоГизам

У уводном поглављу смо видели да је област логичког проуча-

вања класификовање и испитивање доказне вредности ставова.
Касније смо открили да један скуп ставова може да стоји према дру-
гом скупу ставова у шест релахџђа зависности, на основу кбјих пр-
ви скуп може да се узме као адекватно сведочанство за други скуп.
У трећем поглављу пажљивхђе смо испитали неке од ових релацр^а
зависности. Сада морамо детаљш^'е проучити опозипроналну рела-
ПЈџу суперимпликац1ђе. Разне форме ове релаци]е играју централну
улогу у демонстративним наукама, као и у свакодневном разговору.
У историјском роману Џорџа Мура Елоиза и Абелар приповеда
се о следећој дискусији између једног средњевековног реалисте и
једног номиналистички настројеног Абеларовог ученика;
"Свима је било јасно да се Номиналист не препире коректно,
гурајући теологију у дијалектику, али пошто је изабрао да то учини,
он мора сносити последице, а свако је знао да се те последице са-
стоје у томе да ће реалист посгупити на исти начин. 'Ах, ти си брз,
ђаче и учениче Пјера ди П ал еа,... ти си брз да оно што сам ја пону-
дио као аналогиду преокренеш у аргументацију против моје ли^шо-
сти, тврдећи да сам јеретик. Ж елим да ти успешно одговорим на
истој основи и истим оружјем. Х оћеш ли нам рећи да ли је овај
појам, ова слика у души човека о Богу, о матер 1^и - стварност, јер ја
не знам где да је траж им ?' 'Држим да је на неки начин реална.'
'Ж елим категорички одговор.' 'М орам ближе одредити.' - 'Не
желим никакве ближе одредбе, јер супстанцЈда или јесте или није.'
'Добро, онда је мој појам знак.' З н а к чега?' 'Звук, реч, симбол, од-
јек мог незнања.' 'Ништа, дакле! На тај начин истина и врлина
људске природе уопште не посгоје. Ти претпостављаш да с^м по-
стојиш, али немаш начина да сазнаш Бога; дакле, за тебе Бог не
постоји, изузев као од^ек твог незнања! А што те највише погађа,
Црква не постоји, изузев као твој појам о извесним појединцима које
не можеш сматрати јединством и који претпостављају за себе да
верују у Тројство које постоји само као звук или симбол. Не желим
да понављам твоје ре^ш, ђаче, учениче господина Пјера ди Палеа,
ма како изволео да се називаш изван ове куће, јер ' 6 и последице по
тебе биле кобне; али само је исувише јасно да си материјалисг и као
 Хипотетички силогизам 125

такав твоју судбину мора да реши Црквени сабор, ако не волиш

више мученичку смрт на основу пресуде световног суда.'"‘
Направимо разлику између ступњева ове аргументације до-
пуњавајући ставове који су узети као истинити:
1. Ако је појам у души човека знак, то је знак за звук и од^ек
незнања.
Ако је неки појам знак за звук, то није знак ничег реалног.
Ако је појам у души човека знак, то није знак ничег реалног.
2. Ако је појам у дуига човека знак, то није знак ничег реалног.
Али, истина, врлина, Бог, црква, Тројство јесу појмови у души
човека.
Ови појмови нису знаци ничег реалног.
3. Ако неко верује да ови појмови не представљају ништа реал-
но, тај је материјалист.
Номиналист то верује.
Номиналистјематер 1ђалист.
Језгро расправе може се на тај начин рашчланити на три ступња.
Закључци 2. и 3. су исте логичке форме, као што ћемо једном
приликом показати; закључак 1. је друкчије форме. З а закључке
типа 2. и 3. каже се да су мешовшТш хипотетички силоГизми. Они
садрже три става: први, или велику премису, премиса је хипотетички
став, други, или малу премису, премиса је категорички став, а за-
кључак је такође категори^пш став. Закључци типа 1. зову се чисти
хипот ет ички силоГизми. Они садрже два хипотетичка става као
премисе и један хипотетички став као закључак.
Заш то се и у једном и у другом горњем мешовитом силогизму
може исправно извести закључак из премиса? Читалац се сада при-
према да на то дб одговор. Правилан одговор је да ако тврдимо хи-
потетички став и такође тврдимо истинитост његовог антецеденса,
ми се нужно обавезујемо да тврдимо и консеквенс.
Ово можемо изложити друкчије. Конјунктивни став А ко се обја-
ви рат, цене скачу, и рат је објављен имплицира став Цене скачу.
У сгвари, конјунктивни став је главни став, или супералтернант пре-
ма ставу Цене скачу. Ако затим тврдимо истинитост конјунктивног
става, морамо такође тврдити и истинитост његовог субалтернанта.
Вредност овог типа расуђивања врло је очигледна. Јер, често
можемо бити у стању да лакше установимо истинитост једног хипо-
тети^псог става, а такође и истинитост његовог антецеденса, него
што можемо установити истинитост консеквенса. Консеквенс се
онда може установЈГГИ индиректно као закључак у таквом закљу-

Св. I, сгр. 70.

12 6 ХИПОТЕТИЧКИ, АЛТЕРНАТИВНИ И ДИСЈУНКТИВНИ СИЛОГИЗМИ

чивању. Тако се сви покушаји да се један угао подели на три дела

помоћу лењира и ш естара данас морају сматрати узалудним, зато
што се зна да су следећа два става истинита: Ако се једна Геометриј-
ска конструкција може изразити као несводљива алГебарска једна-
чина степена већег од два, она се не може конструисати само ше-
старом и правим лењ иром и Трисекција уГла се може изразити
несводљивом кубном једначшом. Трисекција угла елемеетарним
методима јесте, дакле, немогућа; ово је резултат који никако друк-
чије није ни м огао да се утврди, изузев као закључак мешовитог
хипотетичког силогизма.
Схематска форма аргумента је: Ако је А В, онда је С О; А ]в В\
дакле, С је О. А ко употребимо симболе који су рашђе објашњени,
ово има форму: р з <7; (ј; За ово закљу^швање се каже да је у
облику или тос1и$-у ропепЛо ропепз. Овај израз значи да тврдећи (у
малој премиси) тврдимо (у закључку). Он је изведен из латинског
ропеге, што значи заузети становиште или тврдити.
Претпоставимо да знамо да је истинит став Ако је поттуно по-
мрачење Сутџг, улнце су мрачне. Можемо ли онда за став Сада је
потпуно помрачење С унца понудити као коначно сведочанство
став Улице су м рачне! А к о то учинимо, закључак ће бити погре-
шан. Јер, хипотетички став просто тврди да ако је антецеденс
истинит, консеквенс та к о ђ е мора бити истинит; он не тврди да је
консеквенс истинит само под условом да је антецеденс истинит.
Тако улице могу бити мрачне ноћу или у облачним данима, као и за
време потпуног помрачења. Дакле, грешка је тврдити консеквенс и
изводити истинитост антецеденса. Ми ћемо често имати прилике да
скренемо читаочеву пажњу на ову грешку. Њу понекад чине еми-
нентни људи од науке који не успевају да праве разлику између нуж-
ног закључивања и закључивања по вероватноћи, или који зане-
марују разлику између доказивања једног става и његовог провера-
вања. На пример, ако је теорија органске еволуцЈ^е истинита,
требало би да н ађем о фосилне остатке изумрлих животињских
врста; али откриће такви х остатака није доказ, није потпуно све-
дочанство за теорију.
Али, док је погреш но тврдити консеквенс једног хипотети-
чког става, м ож ем о добити исправан закључак ако га негирамо.
Претпоставимо к ак о смо желели да знамо је ли Том Муни крив
што је ставио бомбу на паради на Дан приправности 1916. у Сан
Франциску. После проучавања природе бомбе можемо открити да
Ако је Муни крив, он је био на уГлу улице десет минута од тре-
нутка када се десила ексПлозија. Али, претпоставимо сада да Муни
има алиби и да мож е показати да ј'е био удаљен једну миљу у једној
непроходној улици петнаестак минута пре експлозије. Ми бисмо
 Хипотетичкн силогизам 127

онда морали побијати консеквенс хипотетичког става, а ово побија-

ње обавезује све студенте логике, ако не и све политичаре, на поби-
јање антецеденса. Јер, хипотетички став тврди како се не може
десити да је антецеденс истинит, а консеквенс лажан.
Контрадикција антецеденса је, у ствари, субалтернант конјунк-
тивног става А ко је Муни крив, он је био на месту експлозије десет
минута пре тоГ доГађаја и Он није био на месту експлозије десет
минута пре доГађаја. А ко тврдимо истинитост овог супералтер-
нанта, морамо тврдити истинитост субалтернанта, зато што пр-
ви имплицира други.
Закључци овог типа су главни методи који се употребљавају да
се оповргну предложене теорије. Да ли је свака тачка Земљине по-
вршине подједнако удаљена од једне тачке у њеној унутрашњости?
Када извесне физикалне принципе узмемо као истините, може се
доказати да А ко је Земља лопта, онда ће клаСпно посебно одређене
дужине вршити по два клаћења у секунди на свакој тшчки Земљине
повришне. Али, може се експериментално показати да постоји
варирање у броју клаћењ а у секунди које такво клатно изврши,
према томе како се креће дуж меридијана. Следи да Земљ а није
лоптастог облика.
Овај тип аргументације може се схематски предсгавити овако:
Ако је А В, онда је С О; С шде В; дакле, А није В. А такође и овако:
р д; д'; р'. Закључивање је према 1пос1и5-у 1оИет1о гоПепз, јер по-
ричући (у малој премиси) поричемо (у закључку). Израз је изведен
из латинског [оИеге, чије је значење подићи, одузети или порицати.
Може ли се консеквенс хипотетичког става оповргнути пружају-
ћи као доказ лажност антецеденса? Претпоставимо да истражујемо
два четвртаста комада земље једнаких површина. Можда можемо
знати да А ко два правоуГла комада земље тлају једнаке одГовара-
јуће стране, онда су њихове површине једнаке. Али, претпосгавимо
да стварним мерењем откривамо како су одговарајуће стране не-
једнаке. Можемо ли исправно закључити да су површине такође
неједнаке? Сигурно да не можемо. Јер, на пример, стране једног
комада земље могу бити дуге четири и пет јединица, а стране другог
комада земље две и десет јединица; па ипак, површине комада су је-
днаке. Грешка је, дакле, порицати антецеденс и изводити лажност
консеквенса. Ову грешку чине, не ретко, људи који иступају у јав-
ним споровима и други појединци "тврде главе". Тако се може твр-
дити А ко се КонГрес меша у планове Председника, индустријска де-
пресија неће бипш савладана. И често се верује да би депресија била
савладана само када би се Конгрес одложио, или када се не би са-
стајао, као да је то логичка последица овога.
12 8 ХИПОТЕТИЧКИ, ЛЛТЕРНАТИВНИ И ДИСЈУНКТИВНИ СИЛОГИЗМИ

^ 2. Алш ернаиш вни силогизам

Сада ћемо размотрити исправне закључке који се могу извести
из једног алтернатргвног става као велике премисе и једног катего-
ричког става као мале премисе. Такве аргументације зову се мешо-
вити алтерншТшвни силоГизми. Томас Пејн је расправљао о приро-
ди британског Устава у својим Правима човека у форми оваквог за-
кључка:
"... Државе настају или из народа или над народом. Енглеска др-
жава је једна од оних које су настале у освајању, а не из друштва, и
зато је настала над народом..."
Под којим условима један закључак може исправно да се изведе
из једног алтернативног става као велике премисе једног силоги-
зма? Претпоставимо да читалац сматра како га телефонска компа-
нија сувише терети за услуге које му је учинила у току неког месеца
и да је одлучио да нешто предузме. Он може да одлучује: И ли ћу Гш-
сати компанији, или ћу навратити до њене пословнице. Ако је овај
сгав истинит, бар један алтернант мора бити истинит, али није ис-
кључена могућност да оба буду истинита. Отуда, ако читалац напи-
ше своје протесгно писмо, ми не можемо исправно закључити да он
неће такође и посетити пословницу компашђе или ако учини своју
намеравану посету, не можемо исправно закљу^шти да он неће на-
писати и писмо. Ми погрешно закључујемо на основу алтернативне
велике премисе када закључујемо да је један алтернант лажан зато
што је други истинит.
С друге стране, ако би четалац изненада био позван да оде из
града тако да не може лично да сврати до компашде, следи да ће на-
писати писмо. Или, ако коначно одлу^ш да писање писма шде ни од
какве користи, следи да ће посетити пословницу. Отуда је алтерна-
тивни силогизам исправан када мала премиса пориче један од алтер-
наната, а закључак тврди истинитост другог.
Овај резултат ћемо поново изнети да бисмо изложили опози-
ционалну релацију премиса према закључку. Конјунктивни став
И ли ћу писатш компанији, шш ћу наврапштш у њену пословницу
и нећу писатш имплицира став Навраттћу у њену пословницу.
Конјунктивни став је тако супералтернант према закључку.
Алтернативни силогизам - касније ћемо детаљније видети -
често се употребљава да се елиминишу наведена објашњења или ре-
шења проблема. Који фактор у целој окол 1ШИ објашњава варрдаци-
је у локалним временским приликама? Можемо покушати да
претпоставимо како су могући фактори удаљеност од Сунца, траја-
н>е изложености Сунчевим зрацима, варирања у струјању ваздуха.
Ако можемо елиминисати једну од ових могућности, следиће, под
 А лтернативни силогизам 129

претпоставком да је алтернативни став испшнпт, да узрок ло-

калних временских прилика треба тражити међу преосталим наве-
деним објашњењима. Али, читалац треба да запази како ми не ели-
минишемо шђедан други ф актор ако можемо показати, на пример,
да локалне временске прилике варирају према понашању ваздуш-
них струјања. Јер, може се десити да сваки други фактор унеколико
доприноси карактеру локалних временских прилика.
Схематска форма овог типа закључивања јесте: Или А је В, или С
је О; А није О; дакле, С је О. И ли,р V д. З а ово закључивање
се каже да је према тос1 из-у ГоИепЉ ропепз, зато што порицањем
(у малој премиси) тврдимо (у закључку).

^ 3. Д исјункт ивни силоГизам

"Али", читалац може да протестује, "закључивање које сте кла-

сификовали као неисправно често се усваја као сасвим исправно.
Јер, претпоставите да не знате тачно месец када се родио Шекспир,
иако бисге могли тврдити Он је рођен или априла или маја. И прет-
поставимо да сте касније нашли да је он рођен априла. Зар не бисге
закључили да Шекспир није рођен маја1 И у том случају, зар не
бисге противречили правилу које сте поставшга, да у алтернатив-
ним силогизмима мала премиса мора да норнче један алтернант?"
Читалац је потпуно у праву. Али, да ли његова илустрација
стварно крши правило које смо изложили? Испитивање показује да
не крши. Јер је закључивање исправно само ако претпоставимо
једну неизражену премису, наиме да један алтернант искључује
други. Када се изложи у пуном облику, велика премиса је следећа:
Шекспир је рођен или априла или маја, и он није рођен и априла и
маја. То је конјунктивни став и један његов део, који је стварна пре-
миса чрггаочеве аргументацкде, јесте когђункт који излаже дисјунк-
цију. Такви дисјунктивни сгавови се чесго узимају за истините и за-
то нису експлицитно изражени. Ипак, требало би да они буду екс-
плицирани како би објаснили све садржане премисе.
Препоручљиво је, дакле, размотрити одвојено дисјунктивне си-
лоГизме. У таквим аргументацијама велика премиса је дисјунктивна,
а мала премиса категорички став. Пронађимо услове под којима су
оне исправне.
Претпоставимо да знамо да Није истина и да је мој часовник
тачан хронометар и да на понаишње свих механизама утичу кли-
матске промене. Тврдити један дисјунктиван став зна^ш тврдити да
је бар један дисјункт лажан. З б ог тога ако тврдимо На понаша-
ње свих механизама ут ичу климат ске промене, морамо такође
 130 ХИПОТЕТИЧКИ, АЛТЕРНАТИВНИ И ДИСЈУНКТИВНИ СИЛОГИЗМИ

тврдити као закљ учак М ој часовник није тачан хронометар.

Али, било би погреш но закљ учити да зато што је један дисјункт
лажан, други је истинит. Дисјунктивни силогизам је исправан
ако м ала премиса тврди један дисјункт, а закљ учак побија други.
Схематска ф орма аргументације је; није истина и да је >4 в и да је
С В\ дакле, С није О. И ли, (ј > д)'\ р\ д'. З а овај закључак
се каж е да је у тос1 и5-у ропепс1 о ропепз, пош то тврдећи (у малој
премиси) поричемо (у закључку).
Сада можемо укратко изложити исправне и неисправне облике
закључивања које смо у овом поглављу до сада испитали.

Исиравно Неисиравно
А ко р, онда д А ко р, онда д
Ропепск) ропепх Р Ч
■■■<7 : .р
А ко р, онда д А ко р, онда д
ТоИепЛо 1оИепз ч' Р'
■■■Р' ■■■ц'
Или р, или д Не и р и (7
ТоИепЛо ропепз Р' Р'
••• Ч : .д
Не и р и ^ Или р или д
Ропепс1о 1оИеп5 Р Р
••• (]' ••• Ч'

^ 4. Р едукц и ја м еш овш и их силогизсш а

Н еки од ових принципа су читаоцу, несумњиво, врло познати, а

можда би све принципе читавог свог живота употребљавао, иако
није експлицитно формулисао принципе по којима је изводио своје
закључке. Н и дубоко познавање тих принципа, ни њихова једностав-
ност, не умањују њихов значај. Ови принципи су фундаментални за
сваку логичку теорЈ^у. У сваком истраживању они се стално поја-
вљују као део вредности доказне грађе за ставове који се износе да
би засновали друге ставове.
Ови принципи ипак нису независни један од другог. А к о се чи-
талац сећа еквиваленцЈђа које смо утврдили између сложених ставо-
ва, он неће имати теш коћа у свођењу једне аргументације у неком
модусу на аргум ентацију у другом модусу. М и ћем о, д а к л е, једно-
ставно ИЈЛожити еквиваленције између четири модуса у следећој
табели, без даљ ег коментарисања.
 Редукција мешовитих силогизама 1 31

Еквиваленшни силогизми
форма
Ако је човек цргаилизован, он је испитао
Ропепс1о своје основне принципе.
ропепз Овај човек је цивилизован. Р
Овај човек је испшао (жоје ошовне прини^те. ••• Ч .
Ако неки човек није испитао своје основне
ТоПепск) принципе, он није цивилизован.
1оИепх Овај човек је цивилизован.
.-. Овај чсжек је испигао стоје основне принципе.
Или неки човек шде цивилизован, или је он
ТоИеп^о испитао своје основне принципе. Р
ропеп5 Овај човек је цивилизован. Р
Овај човек је испигао свор основне принципе.
Н^џе истина и да је човек цивилизован и да
Ропепс1о ннде испитао своје основне принципе. (рчУ
шИепз Овај човек је цивилизован. Р
.-. Овај човек је испигао сжоје ошовне принципе.

§ 5. Чисши хииошеилички и алшернашивни силогизми

Сада се морамо вратити чистим хипотетичким силогизмима
које смо упознали на почетку овог поглавља.
Размотримо следећу аргументацкду;
Ако се цена производње једне робе смањи, наступа већа економ-
ска потражња те робе.
Ако се једна роба производи у великим количинама, цена про-
изводње по јединици се смањује.
.•. Ако се једна роба производи у великим количинама, наступа
већа економска потражња те робе.
Прве две премисе заједно имплицирају закључак, тако да је овај
субалтернант према премисс1ма. Премиса која као компоненту садр-
жи консеквенс закључка зове се велика премиса; премиса која са-
држи антецеденс закључка зове се мала премиса. Исправност сило-
газма, очигледно, зависи од транзитивности релације "ако ... онда",
или релација импликације. То се може схематизовати овако: ако је
С О, онда је Е Е, ако је А В, онда је С О; дакле, ако је А В, онда је Е Е.
Или, апстрактније, ^ г, р з 9 ; .•. р з г.
Испитајмо сада:
Ако је човек здрав, његово тело шђе потхрањено.
Ако је човек сиромашан, његово тело је потхрањено.
.•. А ко је човек здрав, он и ^ е сиромашан.
13 2 ХИПОТЕТИЧКИ, АЈ1ТЕРНАТКВНИ И ДИСЈУНКТИВНИ СИЛОГИЗМИ

У овом силогизму прво је написана мала премиса. То је исправна

аргумента 1Д1Ја, иако није потпуно исте форме као прва илустрација.
То се може схематизовати овако; ако ]& АВ,С није ћ \ ако је ЕР,С\&
0 \ дакле, ако А В, Е није Р. Или овако г =з р ^ г ^ р\
Зависност исправности аргументац^ђе од транзитивности релације
"ако ... онда" сада није тако очигледна као раније. Па ипак, овај
услов је још увек основа исправног закључивања. То можемо по-
казати ако га сведемо на силогизам који има исту форму као први.
Потрсбно је само заменити велику премису њеном еквивалентном
контрапозицијом, овако;
Ако тело неког човека Шђе потхрањено, он није сиромашан.
Ако је један човек здрав, његово тело није потхрањено.
.-. Ако је човек здрав, он није сиромашан.
Нису сви ‘шсти хипотетички силогазми исправнн. Следећи сило-
гизам није исправан:
Ако се радници уједине, уживаће задовољавајуће услове рада.
Ако радници нису свесни својих заједшгтеих интереса, они се
неће ујединити.
.-. Ако радници нису свесш! својих ■заједничких интереса, они
неће уживати задовол>авајуће услове рада.
Ч италац треба стварним испитивањем сам да открије да је
форма овог неисправног силогизма разлшшта од обеју исправних
горњих форми и да се не може свести ни на једну исправну форму.
Закљ учци у којима су премисе два алтернативна става зову
се чнаТш алтернапшвни сшоГизми. Они се јављају прили^шо ретко.
Размотримо следеће.
Људи су или подлаци, или протестују против неправедног по-
ступка.
Људи ИЈШ нису подлаци или не бране своје сопствене економ-
ске интересе.
Људи или не бране своје сопствене економске интересе,
или протестују против неправедног поступка.
Овај силогизам је исправан. Али, овде не морамо испитивати
услове исправности, пошто читалац може проверити исправност би-
ло којег алтернативног силогнзма сводећи га на тасту хипотети^псу
форму. Горњи силогизам се може свести овако:
Ако људи нису подлаци, они протестују против неправедног
посту1к а .
Ако људи бране своје сопствене економске интересе, орш нису
подлаци.
.-. Ако људи бране своје економске интересе, они протестују
против неправедног поступка.
Закљ учак овог чисто хипотетичког силогизма очигледно је
еквивалентан закључку горњег ^шсто алтернативног силогизма.
 Дилема 133

§ 6. Дилема

Хипотетички и алтернативни ставови могу да се комбинују на

разне начине како би дали аргументације које су сложеније од ма
које до сада разматране аргументације. Ми их не можемо све про-
учити и ограничићемо се на аргументацију која је позната као диле-
ма. Али, читалац треба да запази да дилема не уводи никакав нови
лопрпси принцип и да нам то не налажу традиц1ђа и занимљиве при-
мене, не би посгојао јак разлог да о њој расправљамо више него о
другим сложеним формама расуђивања.
Дилема је аргументација у којој је једна премиса, велика, кон-
јунктивна тврдња двају хипотетичких ставова и у којој је друга пре-
миса, мала, алтернативни став. Мала премиса или алтернативно
тврди антецеденсе велике премисе, или алтернативно поркче њене
консеквенсе.
За дилему у којој мала премиса алтернативно тврди антецеденсе
велике премисе каже се да је конструктивна. Дилема у којима ма-
ла премиса алтернатршно пориче консеквенсе велике премисе јесу
деструктивне. У конструктивним дилемама антецеденси велике
премисе морају бш п различити ставови, док њени консеквенси могу
бити различити или идентични. У првом случају дилема је сложена
конструктшвна, а у другом случају је просто конструктивна.
Када је дилема деструктивна, консеквенси велике премисе морају
бити различити, док антецеденси могу бити или разлитати или
идентични. У првом случају дилема је сложена десГПрукпшвна, а у
другом случају је проста деструкпшвна. Има, дакле, четири разли-
чите врсте дилема.
1. Сложена конструкпшвна дилема.
Ако се жене украшавају да би се разметале, оне су сујетне, а ако
се жене украшавају да би привукле мушкарце, оне су неморалне.
Жене се украшавају или да би се разметале, или да би привукле
мушкарце.
Жене су или сујетне или неморалне.
2. Проста конструктшвна дилема
Ако се претпостави да збир углова у троуглу износи два права
угла, Еуклидов Постулат 5 се може доказати; и ако се претпостави
да су ово два слична троугла с неједнаким површинама, Постулат 5
се може доказати.
Претпоставља се или да збир углова у троуглу износи два права
угла, или да постоје два слична троугла с неједнаким површинама.
.-. Еуклидов Постулат 5 се може доказати.
13 4 ХИПОТЕТИЧКИ.АЛТЕРНАТИВНИИДИСЈУНКТИВНИСИЛОГИЗМИ

3. Сложена деструктивна дилема

Ако земља уђе у рат, проблем незапослености може да се ревди;
а ако земља не промени своју индустријску структуру, насгупиће ре-
волухд^а.
Или се проблем незапослености не може решити, или револуци-
ја неће наступити.
Или ће се земља уздржати од рата, или ће променити своју ин-
дустријску структуру.
4. Проста деструктивна дилема
Ако имаш обичај да звиждиш, ти си морон; ако имаш обичај да
звиждиш, ниси музикалан.
Или ниси морон, или си музикалан.
Ти немаш обичај да звиждиш.^

Вредносг дилема
Дилематичко расуђивање има нарочиту вредност у оним случа-
јевима у којима нисмо у стању да тврдимо истинитост ма којег анте-
цеденса или лажност ма којег консеквенса у скупу хипотетичких
ставова, али у којима можемо алтернативно тврдити њихову одго-
варајућу истинитосг или лажност. Н а тај начин, мада не морамо
знати ради чега се нека поједина жена украшава, на основу премиса
у првом горњем примеру можемо закључити да је она у сваком слу-
чају или сујетна или неморална. А ради извесних циљева то може
бити једино обавештење које нам је потребно.
Дилема се у духовима многих људи повезује с интелектуалком
праксом подваљивања која је уобичајена у дебатама и у полемичкој
литератури. То је довело до гледишта да је дилема погрешна форма
расуђивања. Али, такво мишљење има основе исто толико мало ко-
лико би имало основе слично мишљење о некој другој исправној
форми закључивања која се исто толико погрешно може примењи-
вати. Због овог сталног неразумевања вреди, дакле, труда испитати
могуће начине да се избегне признавање закључка једне дилеме.
Али, треба да је јасно како се ово може учинити само изузимајући
материјалну истину једне или друге дилеме.

2 Могло би се у правом смислу доказивати да је опште значенл "дилеме" аргу-

меитација у којој има две алтернативне хипотезе, а оно ш то смо назвали про-
стом десгруктивном дилемом не садржи такав алтернативни став, већ је само
хипотетички силогизам с дисјунктивним консеквенсом у великој премиси, на
пример, А к о 1 ш аш обичај да звиждиш, т и си морон или ш к и музикалан.
Али, ова примедба је само вербална, пош то смо дилему дефинисали тако да
укључује у и ову последњу форму.
 Дилема 13 5

Провлачење између рогова дилеме

Противник против којег је дилема управљена може да ослаби
снагу аргументације ако покаже да алтернативе које су набројане у
малој премиси нису исцрпне. Пошто се за алтернативе каже да су
"рогови дилеме", на које противник треба да налети, за њега се
каже да се овим методом "провлачи између рогова дилеме".
Како се то може учинити с правом дилемом која је горе из-
ложена? Св. Тома Аквински, који је расправљао о питању "Да ли је
украшавање жена лишено смртног греха?" у својој Бигтпа Тћео-
[о^ка, указује да се жене могу украшавати не само из датих разлога
већ такође да би сакриле своје физичке недостатке, и у том случају
он верује да је њихова акцЈђа похвална. Осим тога, једна алтернати-
ва у малој премиси може да се разбр^е на неколико алтернатива, од
којих немају све исте последице. Тако Св. Тома прави разлику изме-
ђу жена које се украшавају да би привукле мушкарце који нису њи-
хови мужеви и оних које се украшавају да би привукле своје мужеве.
У овом другом случају, према овом свецу, поступак једне жене је по-
хвалан.

Хватање дилеме за рогове

Противник може да оспори исгинитост велике премисе. Он то
може учинити напросто ако протавречи великој премиси, или ако
покаже да један или други антецеденс воде консеквенсима који су
различити од наведених. З а њега се онда каже да "дилему хвата за
рогове", то јест за понуђене алтернативе. Тако, у првој од горњих
дилема можемо прихватити понуђене алтернативе, али порицати
велику премису тврдећи да ако се жене украшавају како би приву-
кле мушкарце, оне то чине само да би мушкарце спасле од горих
лудости; у том случају треба сматрати да су оне пуне обзира.

Оповргавање дилеме
На крају, противник може да одговори на дилему другом ар-
гументацијом, чхђи закљ Ј^ак противречи првобитном закључку.
Ипак, дилема која оповргава често само изГледа да противречи
првом закључку. Она може да убеди неизвежбану публику, али је
њена логичка вредност варљива.
При^1а се да је мајка једног Атињанина опомињала свог сина да
не улази у ј авни живот:
"Ако говориш истину, људи ће те мрзети; ако говориш лажи,
богови ћете мрзети.
Али, ти мораш говорити или истину или лажи.
.-. Мрзеће те или богови или људи."
136 ХИПОТЕТИЧКИ, АЛТЕРНАТИВНИ И ДИСЈУНКТИВНИ СИЛОГИЗМИ

Прича се да је син одговорио дилемом која оповргава ову:

"Ако говорим исгину, богови ће ме волети; ако говорим лажи,
људи ће ме волети.
Али, ја морам говорити или истину или лажи.
Волеће ме или људи или богови."
Читалац је сада спреман да види како закључак друге дилеме не
противречи закључку прве дилеме. Само изгледа да је тако, мада су
ова два закључка савршено спојива један с другим. Јер, права про-
тивречност првог закључка јесте Љ уди ће ме волети и боГови ће ме
волети.
Можемо симболизовати дилему и њено привидно оповргавање
на овај начин. Прва дилема је
1р^д){г^з)
г
/ . ^ V Ј.
Дшхема која оповргава прву јесте:
0 > з ј') ('•=><?')
г

Јасно је да (д' V ј ) и (ј ' V ^') нису у противречносги.