ИСНУВ 2

Предавање – 8.11.2021.

- Нису само повеље једини дипломатички извор

- Сада ће бити речи о још неким врстама

ПИСМА

- Дипломатика – помоћна историјска наука која се бави документарним изворима

- Диплома – латински назив за повељу
- Иза повеља по значају се издвајају писма
- Писма су састављана у сажетијем облику при чему треба нагласити да има повеља
чија је садржина сажетија од писама – то су само изузеци
- У погледу богатства дипломатичких формула писма заостају за повељама
- Садрже потпун протокол
- На почетку симболичка инвокација иза које следи интитулација , наствља се
инскрипцијом за којимм следи салутација
- Садржи само диспозицију у једном броју случајева имамо и промулгацију
- Есхатокол завршни део писма
- Он јако ретко садржи датум
- Код писама српских краљева готово никада нема датума
- Отежавајућа околност
- Обавезно садрже потпис , бар кад је реч о писмима српских краљева
- Босански владари – њихова писма не садржи потписе до проглашења краљевства
- Писма су по правилу писана на папиру – има случајева да су писма писана и на
пергаменту
- Осим потписа писма су поверавана и малим владаревим воштаним печатом
- На полеђини сваког писма готово неизоставно је исписана адреса која се по
правилу поклапа са инскрипцијом из самог документа
- Разликујемо веровна писма, трибутна писма, разрешна писма, писма обавештења
- Има још неких писама која се не могу сврстати нигде
- ВЕРОВНА ПИСМА :
- Саставни део уобичајене средњевековне дипломатске праксе, не дипломатичке
- Дипломатика као помоћна наука и дипломатија се разликују
- Били акредитивни документи
- Ова пракса оставља могућност да посланик заступа суверена без његовог присуства
- Владар не може увек да иде у дипломатске мисије
- Шаље се посланик
- Посланик мора да има акредитивни документ која су управо та писма
- Како би посланик могао да заступа мора да има документ који му доказује његов
статус
- Из те потребе развила се дипломатска пракса издавања ових писама
- Садрже изјаву суверена оверена печатом понекад и потписом
- Са оваквим документом посланик добија овлашћења да у име владара заступа
владареве интересе
- У средњем веку ово ипак није честа пракса, било их је али нису били стални
дипломатски представници као данас
- Веровна писма не садрже појединости са пословима због које владар шаље
посланика
- Дипломатска формула која се користи у овим документима изгледа : Молим вас да
верујете јер то су наше речи ; Верујте оно што вам каже са наше стране ;
- Писмо краља Стефана Твртка I Дубровчанима пре 18. септембра 1388
- Садржина: „Краљевства ми драгим и вољеним пријатељима, кнезу и судијама и
властели града Дубровника. Да знате, милошћу Божијом здраво смо и ради смо да
чујемо о Вашем здрављу. И с тога посласмо к вама нашег капелана дум (скраћено
од dominus- господин) Марка и по њему Вам поручисмо наше речи да што вам
говори имате му веровати ,то су наше речи.“
- Место где се шаље, на полеђини писма : „Краљевства ми драгим и љубљеним
пријатељима, кнезу и судијама и властели града Дубровника“ – јасно је коме се и
где се шаље
- Повеља Твртка писана је на папиру
- Има и водени жиг који означава место где је настало писмо
- Јако упечатљиво коришћење глагола веровати
- Управо одатле потиче назив за ова писма
- Ова писма су постављала знатно шира овлашћења посланика
- Имајући ово у виду посланици уживају нарочито владарево поверење
- Једно веровно писмо важи само за једну мисију
- Пракса је била да онај коме је посланик упућен узме и задржи то писмо у својим
архивама и тако је остао до нас један број веровних писама
- Најчешћа структура :
- Протокол : инвокација , интитулација , инскрипција и салутација
- Корпус : промулгација (понекад) , експозиција и диспозиција
- Есхатокол : датум (не увек), потпис
- Оверавана су печатом увек
- На полеђини адреса која одговара инскрипцији
- ТРУБУТНА ПИСМА :
- Писмо о дохотку
- Имамо савремени назив litera tributi
- Био је пуномоћни документ посебне врсте без које није било могуће подигнути
трибут или доходак (нпр. светодмитарски доходак, крајњи рок за плаћање дохотка
је 8. новембар (26.10. по јулијанском календару) који су Дубровчани плаћали,
устаљује се у време краља Драгутина; износ: 2000 перпера – 1000 дуката- 24000
динара)
- Старији од светодмитравског дохотка је могориш – мање се плаћао доходак ; даље
два стонска дохотка (један је плаћан краљу Стефану Душану , други је плаћан
босанском бану)
- Ни један од ових доходака није се могао исплатити без ових трибутних писама
- Посланик је био опуномоћеник
- Да би доказао статус морао је да носи владарево писмо
- Тај документ садржи пуномоћ- тачан опис посла који је владар поверио посланику
у виду владареве изјаве оверене потписом и воштаним печатом
- Изјава – оквир у коме је посланик деловао
- Једно трибутно писмо важи само за једну мисију посланику
- Дубровчани узимају документ и чувају га у архивској књизи , да не би дошло до
злоупотребе
- Писмо Стефана Уроша другог – нема расипања у канцеларији (колико има да се
пише толики је и папир)- 23 цм широко , 5 цм дугачко ; настало пре 28. октобра
1313. године
- Садржина : „Краљевства ми љубљеном сроднику, кнезу дубровачком Бартоломеју
Градонику и целој Општини дубровачкој. Онај доходак краљевства ми тамо код
вас, две хиљаде, тамо поручи краљевство ми кнезу Павлу да га узме на Митровдан.
Дајте му га.“
- Почиње крстом као инвокацијом
- Кратак потпис црвеним мастилом – Стефан Урош краљ
- Полеђина – печат , адреса
- После инвокације кратка интитулација, па инскрипција па прелазак на диспозицију
без салутације
- Тон писма – јако сведен без љубазности, само основно , кратко јасно концизно
- Писмо Стефана Уроша трећег – настало пре 31. октобра 1325. године
- Садржина : „Љубљеном сроднику краљевства ми кнезу дубровачком Павлу
Тривижану и судијама и властели и већницима и свој Општини дубровачкој. Ви
знате шта је доходак краљевства ми. Рок ми је на Митровдан да ми га дате. Доћи ће
или кефалија Илија или Тома. Да сте ми дали онај доходак на Митровдан.
Другачије немојте учинити. Када вам га затражи, да сте га дали. Рајко рече у
Приштини.“
- Краљев потпис – на исти начин се потписује као и Милутин – Стефан Урош краљ
- Адреса на полеђини
- Врло опширна инскрипција у којој је уметнута интитулација, следи промулгација
- Документ јасан – тачан опис посла
- Помиње се Рајко – он је највероватније на челу владареве канцеларије – не помиње
му се титула – јасно је да има велике надлежности у канцеларији
- Рајкова улога да стилизује и обликује садржај писма
- Рајко рече у Приштини - тачно место где је настало ово писмо
- РАЗРЕШНА ПИСМА:
- Издају се по правилу након одређеног пословног односа најчешће владара и
одређених пословних људи по правилу трговаца
- Суштина ових писама је да потврде да је однос који је прошао, прошао без
заосталих дуговања
- Суштина разрешних докумената
- За сву робу која се увозила плаћала се царина- у средњем веку царине нису
наплаћиване као данас , на границама у то време није царињена на граници већ на
трговима , а тргови су били једина законом дозвољена места на којем се могао
обављати трговачки промет
- Сва куповина ван тргова било је незаконито
- Приликом продаје и трговине на трговима могла је да се врши контрола и
царињење робе
- На трговима се плаћала царина само за продату робу , не са сву
- Ко може да буде цариник ?
- Мора да буде вешт, окретан, способан, отресит
- Има посла са трговцима , основна идеја трговца је да заради , треба знати са њима
- Мора да познаје робу – колико вреди исл.
- Мора да зна и стране језике – нпр. Грци, Венецијанци
- Ко може имати све ове потребне квалитете
- Властела никако не може да врши ову функцију (њихово је да ратују највише)
- Само трговци могу бити и цариници – искуство бато
- Само може трговац са трговцем
- Трговац, наравно , поседује све наведене квалитете да буде цариник
- С тога владар врло често по правилу прибегава издавању у закуп својих царина
- Колико може да се узме на царини
- Издаване су углавном на годину дана
- Трговци склапају уговор са владарем на годину дана
- Уговаран је износ царине
- Сви су на добитку
- Разлику између постављене цене од владара и царине на производима иде
царинику
- Ови трговци, цариници углавном су били дубровачки трговци
- Када истекне тих годину дана , владар свом бившем царинику дужан да изда
документ који доказује да је овај поштено пословао и да му овај није ништа дужан
- Дводелне разрешнице настају : разрешна повеља – наведено који је трговац у
питању , које тргове је држао у закупу и да ништа не дугује. Ова повеља издавана је
на име трговца , цариника , тај цариник чува ову повељу као изузетан важан
документ. Углавном повеље нису сачуване јер су биле лична својина ; разрешна
писма су издавана исто када и повеља издавана је дубровачкој власти – сваки
Дубровчанин у обавези да достави документ владарев ако је био у послу са њим –
Дубровник тако сигуран да нема нерашчишћених односа између грађанина
Дубровника и српског владара. Писма су сачувана.
- У Дубровнику постојала пракса да се на увид даје и повеља – Дубровчани
преписују ту разрешну повељу али не директно са српског на српски већ је преводе
на староиталијански језик (један од говорних језика тад у Дубровнику)
- Пример дводелне разрешнице – Разрешница цара Стефана Душана за Лавру
Вукасовића – настала 8. децембар 1345. године
- Повеља писана на староиталијанском, писмо писано на старосрпском
- Садржина ове разрешне повеље – владар потврђује трговцима да ништа нису
остали дужни , цар осим тога издаје и разрешно писмо
- Спољни део писма – адреса
- Разрешно писмо се издаје дубровачким властима

Остала су нам писма обавештења…