Baletska škola ,,Lujo Davičo’’

Beograd

Referat
Predmet: savremena igra
Tema: Poznati savremeni koreografi I plesači

Prof.:Tamara Pjević Učenik:Katarina Božić II1

Mesto, vreme
(Beograd, maj 2020.)
Sadržaj :

1. UVOD
2. BIOGRAFIJA
2.1. Detinjstvo i mladost
2.2. Počeci i razvitak karijere
2.3. Sloboda stvaranja
2.4. Škola plesa
2.5. Privatni život
2.6. Tragični kraj
3. ZAKLJUČAK
4. LITERATURA
 1. UVOD

Ples je forma scenske umetnosti koja se sastoji

od sekvence ljudskih pokreta. Pokreti koji imaju
estetsku i simboličku vrednost, i koji su
priznati kao ples od strane izvođača i
posmatrača unutar plesnog sveta. Ples je u
prirodi čoveka otkad je sveta i veka, od plesova
oko vatre za vreme kamenog doba, preko
renesansnog perioda i pojave baleta, pa sve do
današnjice, gde biramo i uživamo širok spektar
različitih plesova i performansa, između ostalog
i savremenog.
Savremeni balet je žanr plesa koji, kako mu samo
ime kaže, uključuje elemente klasičnog baleta i
modernog plesa. Naravno, posebno važno je
naglasiti kako, da bi se savremeni balet uopšte
doneo i pravilno izveo, treba se služiti
klasičnom baletskom tehnikom, koju bi plesači
savremenog baleta trebalo da uče pre samog
opredeljenja za savremeni aspekt plesa. Međutim
koliko god se pozivali na klasičan balet,
savremeni ples ipak ima slobodniji i veći domet
kretanja gornjeg dela tela odnosno korpusa, i
takođe nije ograničen strogim pravilima i
definicijama koji se u klasičnom baletu
zahtevaju i strogo poštuju.
Savremeni balet počeo je sa razvićem u ranom 20.
Veku i i dalje je na putu razvitka, a posebno se
obraća pažnja na podnu obradu, okretanje nogu,
fleksibilnost tela, snagu itd. Od samog početka,
savremeni balet je oduševljavao mnoge, te su se
i sami igrači sve više interesovali za
izučavanje i kasnije donošenje ove vrste pokreta
pred publikom. Tako su se razvijale škole,
kompanije i teatri specijalno posvećeni ovome, a
ja ću se danas posvetiti jednom od
najznačajnijih ikona savremenog baleta/plesa :
Isidori/Izadori Dankan.
2. BIOGRAFIJA

2.1. DETINJSTVO I MLADOST

Izadora Dankan je bila američki igrač. Rođena je kao
Andžela Izadora Dankan (Angela Isadora Duncan) 27. Maja
1877., u San Francisku, SAD.
Izadora je rođena u siromašnoj
porodici, imala je brata i sestru
koji su takođe bili u umetničkim
vodama (sestra igrač takođe, brat
režiser). Zbog siromaštva je
napustila školu veoma mlada i
počela da daje časove plesa drugoj
deci.
Davanjem časova stekla je iskustvo
i takoreći bila je samouka, a nakon
što je napustila San Francisko kao
mlada devojka, selila se od Čikaga
do Njujorka, gde je pokupila brojne
inspiracije. Već tada je počeo da
se razvija njen originalni stil nastupanja, ponašanja i
oblačenja, po kome je kasnije bila prepoznatljiva i
cenjena u visokom društvu. I dok je tada bila osuđivana
zbog svog sna da postane poštovana i iskusna plesačica,
kao i da se izrazi kroz samu svoju pojavu, nije
odustajala od svog cilja. Jedna žena rekla je : ,,Da se
moja kćerka oblači kao Izadora, zaključala bih je u
šupu.’’ Izadora se nije obazirala. Svoj prvi posao
našla je u Augustin Daly’s teatru.
2.2. POČECI I RAZVITAK KARIJERE

Uspon Izadorine karijere polako napreduje kada se

posle smrti svog oca seli u London (1898.). tamo
pleše u salonima visoke klase.
Godine 1900., ona se opet seli
sa bratom, ovog puta u Pariz.
1902. Upoznaje se sa umetnicom
Loi Fuler, i tako uspostavlja
prve kontakte unutar kulturne
sfere. Pravu inspiraciju dobija
upoznavanjem filozofa Fridriha
Ničea, od koga dobija ideju da
počne svoj sopstveni filozofski
pravac u plesu.
Izadora je uvek bila dramatična
i senzacionalna, a pravi šok
pravi kada počinje da pleše uz
klasičnu muziku, što niko do
tada nije probao u svetu
savremenog plesa, te je publika
bila u čudu. Međutim, kako vreme odmiče,
Dankanova postaje sve popularnija i prihvaćenija
širom Evrope, čime se još više oslobađa od
strogih pravila koja su tada važila.
2.3. SLOBODA STVARANJA

Tokom turneja širom Evrope, Izadora je stvorila

svoj plesni stil koji se fokusira na prirodno
kretanje tela, umesto
stroge tehnike baleta. O
tome i sama kaže : ,,Balet
je ružan i protivno
prirodi. Priroda je srž
plesa. Kretanja talasa,
vetrova, zemlje uvek je u
istom trajnom skladu sa
čovekom.’’ (engl. ,,Ballet
is ugly and against nature.
Nature is the source of the
dance. The movements of
waves, of winds, of the
earth is ever in the same
lasting harmony with a
man.’’)
Njena tehnika je ubrzo
postala veoma popularna I
cenjena, kao I ona sama.
Još jedan skok u
oslobađanju od
tradicionalnih baletskih pravila napravila je
kada se na sceni pojavila bosa. Ona je potpuno
odbacila baletske haljine, špic i mekane
baletanke, i izmislila je novu sveru i pogled na
savremeni ples, negde će se čuti inspirisan još i
antičkom Grčkom, ali svakako mnogo instiktivniji
i prirodniji, kakav je ples od početka i bio.
2.4. ŠKOLA PLESA
Izadora je kao što sam već spomenula, još od
mladosti podučavala druge ljude i one željne
njenog znanja i tehnike, a
kako je tokom svoje
karijere sticala brojna
iskustva, odlučila je da
otvori svoju plesnu školu.
Prva škola za mlade
devojke nastala je u
Grenvaldu u Nemačkoj.
Ubrzo nakon osnivanja
škole, ona osniva plesnu
grupu koja se sastojala od
šest mladih devojčica pod
nazivom ,,Izadore’’ (engl.
Isadorables). Prvi nastup
njene grupe bio je 1905.
godine. Zanimljivo je što
je Dankanova kasnije
usvojila sve devojčice i
dala im njeno prezime.
Kasnije otvara plesnu
školu i u Francuskoj, mada
se nažalost ona zatvara
zbog Prvog svetskog rata.
Iako je rođena i provela veći deo detinjstva u
SAD-u, Izadora je se za života vraćala svega
nekoliko puta tamo, i to zbog turneja. Posle
selidbe za London, ona se u Ameriku nije vraćala
da živi.
2.5. PRIVATNI ŽIVOT
Izadora Dankan je privatno bila pomalo
skandalozna, ali u isto vreme zadivljujuća osoba.
Ona je bila feministkinja, biseksualna osoba i
komunistkinja, što je igralo
veliku ulogu i u njenoj
karijeri.
1906. godine dobija ćerku sa
Gordonom Krejgom, a 1909.
godine dobija sina sa
francuskim Jevrejinom.
Nažalost, oba deteta stradala
su u saobraćajnoj nesreći.
Izadora je bila strastvena po
pitanju komunizma i otvoreno
je pričala i stajala iza
svojih uverenja. Ona je čak
dobila poziv da dođe u Rusiju,
preciznije u Moskvu 1921.
godine kako bi sklopila
ugovore sa tadašnjim
Sovjetskim savezom. Tamo je
takođe imala dosta
inspiracije, a jedno od
najznačajnijih dela je svakako
,,Revolucija’’, koja govori o
ženi koja je besna na ljudsku
nepravdu, o njenoj empatiji sa ljudima koji pate,
ali i njenu želju da prevaziđe sve životne
prepreke. U Rusiji je takođe podučavala hiljade
dece i mladih plesača, a imala je i svoju
besplatnu školu, zbog koje je prvobitno i pozvana
da dođe u prestonicu.
2.6. TRAGIČNI KRAJ
Ubrzo nakon dolaska u Rusiju, Izadora se
zaljubljuje u poznatog ruskog pesnika Sergeja
Jesenjina, i njihova veza
postaje senzacija. Međutim,
nakon njihovog rastanka dve
godine kasnije, Jesenjin se
ubija. Otprilike u isto vreme,
Izadora doživljava krah svoje
plesne škole kada SSSR odlučuje
da prestane da je finansira.
Dankanova se prepušta alkoholu.
U zaveštanje ostavlja svoju
biografiju nazvanu ,,Moj
život’’, a objavljuje je 1927.
Godine. U septembru iste te
godine, vozeći se automobilom u
Nici sa svojim šalom koji se
vijorio izvan prozora, ugušila
se tako što se taj isti šal
upleo u točkove vozila. Izadora Dankan umrla je
14. septembra 1927. godine u svojoj 50. Godini, u
Francuskoj, gde je i sahranjena.
 3. ZAKLJUČAK

Andžela Izadora Dankan imala je buran,

fantastičan i gotovo nestvaran život i
karijeru, i ona je nesumnjivo majka
modernog plesa. Doprinela je ne samo da
interesovanje za ples i balet poraste, već
i da se pomere granice onoga što se
smatralo uobičajenim, ili čak uvrnutim u to
doba. Bila je ispred svog vremena, kao i
svaka zvezda umetničkog sveta.
Izadora i danas, mnogo godina nakon svoje
smrti, nastavlja da inspiriše mlade igrače
i koreografe da nastave njenim putem i
prate svoje srce, želje, ideje i uverenja,
kao i da se ne plaše osude, već da je
iskoriste u svoju korist, napredak i uspeh.
Po njenoj životnoj priči snimljen je i film
,,Izadora’’ iz 1968. Godine.
Ona je bila i ostala legenda savremenog
plesa i slobode stvaranja.
4. LITERATURA

https://en.wikipedia.org/wiki/Contemporary_
ballet

https://isadoraduncan.org/foundation/isador
a-duncan/

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%
D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%94%D0%B0%
D0%BD%D0%BA%D0%B0%D0%BD

Kjiga ,,Svet baleta’’, Beatriče Mazini