Ivan Kovaéeyié BINOLOSKA FROUCAVANSA PSIR IE. PGJAVA Uspon romantizma v Evropi stvarao je uslove za for- nivanje nove nauéne discipline ~ etnopsihologije - koje je tre palo da osvetli samu suStinu "narodnog biée", da ukaze na sve jegove vrline (nedostatke po moguéstvu da prenebregne) i da po- stavi *nauéni* osnov zs nacionalnu ekspanziju. U uslovima borbe aa ujedinjenje i nacionelnu emancipaciju "malih naroda”, stvera- nje iluzije 0. “velikoj istorijskoj wlozi" koju odredena’ nac: treba da odigra unnogome je doprinosilo efikasnosti nacionalnih pokreta, Medutin, neograniZeni romaniéarski zenos i iracionalno- st vere u sopstvenu "narodnu dudu" doveli su u Nematkoj, Iteli- Ji, pe a kod nas, do neunerenih nacionalnih euforije sa’ odrede~ nig posledicama. Zsteci. etnopsihologije, koja je vie nego i jedna druga nauka bila pozvana da ispuni nacionalni zadatak", Javija~ jo se i 0 okvirima opSteslovenskog pokreta. Tako se veé'1825.g0- Gine u prvom broju "Serbskog letopisa" javija spis Pavla Safari. ka pod naslovon Karekter slavenskog naroda voobSte, Eija je os~ novna namera da pobija "poruganije i unigizenije” Slavenskog na- cionainog keraktera istiéuéi niz najlep3ih osobina Slovena, kao Eto su trudoljublje, veselje, sloga sa drugim narodina, itd. Op- Steslovenski pokvet, inspirigan Herderovim idejama, jo3 uvek Je lefanzivi prema nipodadtavajuéin stavovima nemadkih i mader- skin nauénika toga doba. Stoga i Safarik uzvikuje: "Budimo pre: vedni: ljubimo rod svoj, ali ne mrzimo i ne gonimo drugiji" Ideolodka suStina kasnijih etnopsiholodkih radova Jasno se moze woliti ukoliko se obrati paunja na promenu osnovne Rarakteristike socijelne strukture Srbije XIX veka. Srbija koju je opisivao Vuk Karad3ié ili neki putopisec sa samog poetka ve- ‘ka bila je ~ Srbija seljaka. U to vreme U gradovima je Zivelo stanovnigtvo druge vere, drugog jezika i sasvim drugog socijal- nog polozaja - Turci, Cincari, Jevreji itd. Takav, reletivno ho- mogeni drustveni pologaj Srba’mogao je stvarati predstavuo ne~ kim zajedniékim psihiékin karakteristikana (Sto se, medutin, ne noe snatrati ispravnim tak i kada Je ret o tom periodu). fola veka kasnije srpsko druétvo, oslikano w Srbiji na istoku duboko je raslojeno; u njemu se javljaju znatajne socijalne tenzije.0p- robano ideoloSko.sredstvo, koje treba da spreéi narastanje kon~ flikata, sastoji se u isticanju nacionalnih pretenzija ili naci- onalne ugrozenosti tije se ostvarivanje ili spreéavanje nuzno zasniva na klasnom miru. Naugmu podlogu klasnog mira treba da stvori idealizovana slike "nacionalnog bica". Etnopsihologija kod nas dobija zamah i pokazuje svo- gu dracionalnost tek u zakasnelom romantizm druge polovine XIX veka. 2) Tipigan primer subjextivmosts ga mnogo Konzervativne i- deolo&ke sadriine predstavlja rad Alimpija Vasiljevice Psiholo3- ke osobine srpskog neroda iz 1886. godine, u kome se srpski ni rod izdize iznad svih ostalih na osnoww njegovog "znanja". 3)Veé kod Vasiljeviéa javija se standardni "metodoloski" postupak et- nopsihologa — pozivanje na "narodne vrline" iskazane u epskom u- 23sadréi pogpog opainolodik areas » tmopsibe nopeihologije @ pada elon Bal problemu. esta, neophodne Je relnterpre i tip", Koji predstavija osnov yroucevanja Balkanskog poluostrva. Take retacija moze se naéi u Slanka . Filipovice i grpske etnologija, 6) gaz je predlozenc da se umeato pojma ‘ki tip" upotrebljava "etniéka grup", Medutim, ni tay po- ne odgovara osnovnom peiniékom sadrZaju koJi obuivata, pas Kk moke reci da je Cvijiéev.pojan adekvatniji, Osnovni nedosta- tak Filipoviéeve reinterpretacije sastoji se w neodredenosti at ributa "etniékea" koji, s obzirom na to da je izveden iz takode codrecenog pojma "ethos", ne mo%e posludgiti ponavcavanga Gviji- Gevih resultata, U modernijoj nauci, naregito u okviru pravea "kultura i nost" ne possoji opSta saglasnest oke osnovnog poj- ma koji bi obuhvatio psihitke osobine ispitivane kulture. Polaz— ni pojmovi, kao 0 su "lignost" i -"korakter”, preuzeti su iz in— dividualne psihologije da bi u etnologkoj i soci Jjalno antropolo- skoj verziji_ postali “grupna lignost" (4, Anri i M. Spiro), 7) “strukturna liénost" (I. Halovel) 8), “socijalni karakter® (KE. Frou i D. Sigman) 9), “temperament” tu, Md) 1c) sed. 7 prosta supstituciga Gviji¢evog pojma "poihiéki tip" bile kodi oa ignesenibh pojmova ne Ze zadovol siti su proistekii iz pot~ puno vrazlicitih teor: Te razlike postaju veoma vo- €ljive keda se pogleda ko predstaviga nosioce p: osobina prema Cvijidevoj Kencepeiji, ¢ Jedne strane, a ko prema koncep-.Zajednitke obe~ ma Koncepcijama je da psihitke osobine poseduju individu, Nedu- tim, prema Gvijiéevon shvavanju, te osobine pojedinaca su regul~ setl Hivot “nazodne dass”, nvkakvog nadindividuelnog intelekta, Ste pripadnici pomenutog prevea odluéno odbijaju. Opisujuel psi~ bidko Jedinstvo Juinih Slovens, Ovijié pide: "Osin jezika, osno- ve st psiliéke corte iste kod Srbo-liryate i Slovenaca. Oni se o- aliuju intelekte: moreno osetijivodéu, kojon razlikuju nigjeuse, éesto najfinije; velikom osecajnoS3éu i jako razvijenin oseéenjen simpatije, kojs je u osnovi narodze du’e kod avih Ju! ih Slovena". 11) Nasuprot tome, moderna etnclogija smatra edini nosilac pe: ih osobina a da so one stvari odredenih ke. obrazaca koji nejjate deluja v jalizacije. Prema tome, pravac reinterpretacije ¢ ge _knjige Beikanskeg rolvostrva bio bi : ubvede obrased, lnk kerakter teda vrSi porsdeuja iumedu razi 5 se moglo pristupiti i veona interesantrom » vanjo kovelecija jzmsdu kuiturain fenonena koji se Javijaj U nekod datos grupi i njenog apr. socijalnog keraktere knjiziBaikanskog poluostrva postoji obii jimiine evedeni i razvrstani, take da je sasvia eigueno ds vakva reinterpretacija daja solidne rezuitate. Medutim, kovidSenje Gyijiéevin reaultata oteéano Je 4 peoblemims aptodoloske prirode. 0 Usustvu ca ispitivanje pore- Kia stanovaistva i psihi oscbina, koje je Ovigié saste 1911. godine, ime nekik pitanja koja mogu i danas saSinjavati de~ Love moderne Koneipiranih upitnika ove vrate, To je, na primer zahtev da se zabels%i midljenje koje o stanomicina ispitivanog gela imaju stanovnici susednih sela ili zantev da se posveti pe~ Enja odnosu koji vlada izmedu voditelja i dece. 12) Medutin, 4 ova pitanja su veome fragmentarna te maogi vaini odnosi osta, van vidokruga ispitivata. Proces socijeiizacije, koji je aeobis~ no anatajan 2a ispitivanje psihitkin oscbina, nedovoljno je raz~ oten i teSko da se odgovori ne ovako sumarno pitanje mogu dote~ Gi. svih relevantnih kulturnih deterninanti.lignosti. Foredenja adi, moZe se navesti de podaci o socijalizaciji u etnografsiin javeStajima mnogih poznatih nainika aauzimaju kljuéne pozicije. Tako, na primer u poznatoj knjizi Nargaret Mid, Spol i tempera ment 'y tri primitivaa druStve jednu treéinu podateka o plemenu Arapeda predstavijaju elemenvi socijalizacije. 13) Takode se mo- Ze navesti da u Osnovi za'sabiranje i prow8avanje grade o narod- nom Zivotu, poznatom upitniku Antuna Radiéa, pitanja koja se od nose na proces socijalizacije zeuzimaju znatajno mesto. 14) JoS veéi problemi pri reinterpretaciji Ovijiéevih “psihigkih tipova” nastaju kada se pokuSa ustanoviti na osnovu - sano Sega je Svijié utvrdivad pojedine psihigke osovine, U pomenuton upitaiku Cvijié pide: "Prousiti neke crte, vrlo vaine za karak— ter stanomistva: osetljivost, poverljivost i prostosrdatnost, Vpednoéa i lenost. resipniStve i tvrdigluk". 15) 1 bh erta karakters credstavija icuzetno zadatak i zai fo jai metocols "i aparat nego Sto sn neposredno posm Jepolustrukturivant jima se sam Cvijié najéedée koristio L koje je preporvéivao svojia saradnicima. Kritika koju su. ame- rigki nautnici J. inri i Me Spiro uputili stenju koje je viadalo u etnoloékom prougavanju psihigkih pojava pre tridesetak godina izgleda kao da je upuéena Ovijisevin ispitivanjima psihitkih po- Java, kao i njegovim nastavijatima. "Tzugavanje litnosti wu an- tropologiji - pi&u Anri i Spiro - bila su (i jo8 su) izlo%ena kritici da su nepreciana, impresionistiéka, subjektivna i da se ne mogu trangsubJektivno proveriti. (+2.) naivno Je, kao Sto kri- tigerl primeéuju, prihvatiti istralivagev opis strukture 1itnosti @lenova datog drustva; a uporediti njegov opis s opisom nekog drugog drutva, opet od nekog drugog ispitivaéa koji se koristio slignom impresionistitkom tehnikom, zna¢ilo bi doprineti joS 604 in" 16) U osnoyi isti stav zauzima i Spiro Kulisié kad, pisu evn provéavanju poihidkin tipovay kaze: "iJegovs psihigki i etnopsihiéki profili, "koji su unekoliko slitni® geolo~ Skim i geomorfoloskim profilima’, u stvari predstavijaju uopSte- vanje 1iénin impresija, ne oslanjaju se na objektivna istraziva- aje Kojima se sluzi savremena psihologija i sociologija, i ne da~ ju moguénost da se istorijski objasni postanak i razvitak odrede- nih osobina." 17) Usvajanje ovih primedbi ne mora 2natiti potpuno odbacivanje rezultata do kojih je Cvijié dolezio. Nasuprot, etno~ lo&ko prowsavanje psihiékih pojava, a jugoslovenskim okvirima,po- lageéi od Cvijivevih dela i proveravanjem njegovih zakljuéaka’ po: moéu savremenih metoda drustvenih nauka, mora stiéi do veéeg ste- pena proverljivosti. Paralelno sa etnopsiholodkim istradivanjem u srpskoj etnologigi Javio se jo3 jedan pravac prougavanja psihiékih poja- va. Taj pravac ne proistiée iz. romantiéarskog traganja 2a "naro~ gnom duSom", veé su njegovi koreni u tadaSnjoj pedegogiji. Prou- Savanje takozvane narodne pedagogije zapogelo je 1868. godine, kada je Jovan Miodragovié sastavio kratak upitnik i objavio ga u nekoliko knjizewnih i struénih éasopisa. 18) Odgovori na Setrna- est preciznih pitanja, Kojima je u velikoj meri obuhvacen proces socijalizacije, predstavijeli su osnovnu gradu za Micdragovicevu knjiguNarodna pedagogija’ u Srb a, objav- jdenu 1914. godine. 19) Potrebno Je pomenuti da se u akelji pri- ao kupljanja grade iz narodne pedagogije 1897. godine ukljudio ‘Tihomir Jordevié Elenkon Iz narodne pedagog je, objavijenom u éasopisu "Utitelj", 20) Sto ge rezultiralo ni- Zop’priloga iz ove oblasti objavijenih u narodnim brojevima. Gra~ da iz nargdne pedagogije, sakupljana na inicijatiya Modragoyiéa i Bordeviéa, objavijivana je u "Bosanskoj vill", "Novom vaspita- du", "Skolskon vjesniku" i "Uéitelju", i, zajedfo sa sistenat— skim Miodragovicevin delon Narodna pedagogija uSr.d a, predstavija snagajan isvor za prouéavanje procesa socijalizactje u Srbiji krajem XIX i potetkom XX veka. Iako je tadabnje iepitivanje narodne pedagogije ostale u okvirina deskri- cije 1 tematake sistenstizacije, vrednost tih podataka je. velika i ‘oni zasluzuju temeljnu neunu obradu, Sto do sada nije bio slu- ade Period posle Cviji¢eve. surti karakterise razdvajanje etnologkog prougavanja psihitkih pojava u nekoliko pravaca, koji 26proiglaze iz etnopsihologije, ali i iz drugih neutnih disciplin: kao Sto je individualna psihologija, pa éak i filozofija. Prvi pravac, nagvan karakteroloske-vipolodki, pred= stavija pokuSaj da se zasnuje karakterologija kac posebna nauéna discipline izvan okvire etnologije. Najznatajniji predstevnici tog pravea prouéavehja psibigkih osobina stanovniatva Balkans su nemecki nauénik Gerhard Gezeman i filozof Viedimir Dvornikovic. Dvornikoviéeva Karakterologija Jugoslo- vena — je delo velikog obima i velikih kontradikeija i, ugle~ vnon, ostalo je neprougeno prevashodno zbog tedkih: ideoloskib o~ ptusbi dati heposredne posle drugog svetskog rata, mada se ne mo%e odobriti ni nekrititko preprigayanje Dvornikoviéevih stavo- va kakvo s¢ sreée unovije vrems. 21) 1 pored velikog oroja teo rijskih promadaja, kao Sto je, na primer, teza o potpunom nasle~ divenju keraktere i na tome zasnovani “karakter naroda" 22) ili povodenje 2% davnow politikom tadasnjih vledajuéin slojeva, neke vornikoviéeva zapazanja mogu i danas posluziti keo putokez u i- straZivanju. Poglavija o oblicima socijalnog Zivota | etniékom kerakteru préedstevijaju, » naSim okvirime. pretete socijalme psi hologije 4 sociologije morale. Za razliku od Dvornikowiéeve karakterologije, koje. je ostale u velikoj meri neprouéena i neiskoriitena, radovi Ger~ harda Gezemana, narogito njegovo delo o ernogorskom doveku,pred- stavljaju integralni deo naSeg nauénog nasleds. Ovome je posebno doprinelo njegovo polazno teorijsko stanoviste u kome nije bilo velikih promeSaje. Odredujuéi osnovnu karskteristiku mentaliteta plemenskog drugtva - heroizam, Gezeman piSe: "Grnogorski heroi~ Zam zasniva ce na sledeéim antropoloSkim, socioloSkin i istorij- skim osnovema: na dinarskom nasledstvu, tzv. viclentnom ("ilir ~ skom") nasledu, zatim na plemenskom uredenju, na patrijarhalnon stotarskon i seljaékom Zivotu balkenskog tips i planinskog tere- na, na jakim ostacima srednjovekovno-srpske nerodne i feudalne kulture pored znatnih evropsko-riterskib primesa; na hriS¢anskoj religiji srpskog pravoslavlja; na nacionalnoj, duhovnoj, religi-~ oanog i privredno) odbrambenoj borbi od Turake, poturéenjake Arbanase u oblikt prepada i Getovenje; a8 obavee! iavesni menskih gakonitosti Gije je ispunjavanje bilo garancija za branu i pojedinaca i bratstva, a to su: agon, zeStite 1i porodiéne Sasti, krvns osvete, svetinja gostoprimstva, usesce | Eetovanju i hajdukovanju." 23) Ukoliko se izuzme "dinarske nas ledstvo, tj. yiolentno ilirske naslede", Sto se u Gezemanoyo,) kKoncepeiji mode oceniti kao survival Cvijiteve Skole, ostele de terminante heroizma imaju status teorijsko moguénih. Zbog togs savremena istrazivanje crnogorskeg morala v velikoj meri polaze od Gezemanovih rezultate. Drugi pravac u etnoloskon prouéevanju. peihiiis? gave jeste Cvijiéeva antropogecgrafska skola. 24) U radovine Sigevih uéenika i sledbenike, naro®ito u poznatoj ediciji Srpsk akadenije "Naselja i poreklo stanovnistva", psinitke pojeve sv obkadivane prema Cviji¢evin uputstvime, U okviru ovog pravea vo~ Gib sinteza, immer U izvesnom saisiu fobajifeve knj Cra o gorcdi ‘i wonowiéeve Rad i FERRERS © °naatavila je da ne ovaj naéin pr. 2 pose 1945. godine. 8 kin pojava_atenovnistva rata, predstavijaju radovi dr Dugana ledelj~ og ognovnih teorijakih i metodoioskih posta— vki Cvijiéevs Skole, Nedeljkovié, primenom mernin instrumenata ijenih u tedadnjoj psiholog’ svoje rezultate uzdigne n vosti. Na primer u radu I's tr galne odlika juin, ijante @inarskog psihiékog tips 25) jedna psihi &ka osobins je opepacionalizovana i, v skladu sa tadaénjim nivo~ om psihotehnitke metodologije, korektno ispitana, tako da je re- zultate istraZivanja moguéno kontrolisati. Teko bi savremena psi. hologija sigurno korigovala, a mozde i potpuno odbacila, metode i tebnike kojime se Nedeljkovié sluzZio, sam pokudaj da seu et- noloskom proudavanju psihickih pojave primene novija dostignuée psiholo&ke metodologije predstavija korak napred, i to ne toliko u gnislu dobijenih rezultata koliko na epistemolokom nivou.Ipak, vedi vi xadovi, kao Gornjorekanska e- uéava psihim tn Ska’ grups, %)Hayroveka ps rupa,27)0 psihiégkom tipuy cu j&nac a 28) u velikoj i su 2asnovani ne Gvigjiéevoj koncepciji psihitkog tipa, tako'da predstavijaju nas- tavak Ovijiceve skole i mogu se svrstati i u prethodan, isto e~ tnopsiholoki pravac prougavanja psihitkih pojava. BreGi pravac u etnolo’kom ispitivenju psihiékih po- java ne nastaje iz romantigarske etnopsihologije, veé direktno iz individualne psihologije. Radovi Slobodana Popoviéa i saradni- ka o psiniékom Zivotu seoske omladine zasnovani su na, u to vre- ne, modernim dostignuéima psihologije. Neophodnost ovako tesnog povezivanja psiholoke metodologije sa etnoloSkim prougavanjima psihitkih’ pojava uotio je i Petar 2. Petrovic, kada Je kao ured- ni "BtnoloSke knjizice" u tu edicigu ukljuéio radove Slobodana Popoviéa i njegovih saradnike. 29) U predgovoru treée knjige "E~ tnolokke knjizice", koja nosi naslov Prilozi ps iho- logiji sedskih mladiéa, P, %. Petrovié oce- njuje Popoviéey metod kao "naporan i spor, ali zato dokumentovan i‘pouzden". 30) Osnoma Kerakteristika Popoviéevog metoda prouta— vanja psibitkog Zivota seoske omladine jeste obilato koriscenje introspekeije. Da bi pribavio podatke o unutranjim doSivijajina seoskog mladiéa, Fopovié je obuéio ispitivata, koji je potom dve godine Ziveo na'selu belezeGi sve Sto mu se dogadalo. Iskazi is- pitivaa dopunjavani su razgovorom i posmatranjem, kao i iskazi- ma drugog, tekode obuéenog, ispitivaéa. 31) Osim neposrednom in- trospekeijom ispitivata koji je proveo dve godine u seoskoj sre~ dini, Popovié i njegovi saradnici su koristili intervju i testo- ve, Aa osnovu Sega se moze konstatovati da su ova istrazivenja bila metodoloSki zagnovanija i strutno organizovanija nego sva prethodna. Rezultati izneseni u veéem broju radova Slobodana Fo- poviéa i grupe seradnika 32) viSestruko su anaéajni: prvo,osnov— 28ni interes istradivanja je es socijelizacije u kome. se tormi re lignost i redovi obiluju podacina te vrste; drugo, pokazene su mnoge karakteris netoda participecije istrazivata u ispitiva- i, Eto ukaguje na dosad neprouteni metodoloski zneéej 6~ dova'i, treée, tehnike prikupljanje podateke su reznovrene i mnogo preciznije nego u drugin istrazivanjima psihidkin pojave. Na osnova ovih nstatacija moze ce tvrditi de radovi obodana Popoviéa i éavanje kulturnih i psihitkog Ziv skladd sa vremenom u kome je icpitivanje veSeno. Noze se, napome~ nuti da Popovieva ispitivanja paihologije seoskih mladiéa inaju gosta dodirnih taiske sa joS uvek uspetnim biografskin metodom v etnologiji i antropologiji koji je obilato koriSéen » ispitivanju socijelizacije 1 akulturacije Indijenaca u Americi. 33) Period bogatog i raznovrsnog etnolo’kog prouéavanja peihiékih pojava uglavnom se zavrSeva izbijanjem drugog svetskog rete. Uzroci ovakvog kretanja u ovoj oblasti moraju se potraziti u draStveno-ekonomskim odnosina koji su se foraireli neposredno posle rata, Kao i u ideoloSko-politiskoj situsciji koda je | iz njih proiziazila, "Nada socijalistitke prakea i teorija ~ pide 2 dvard Kardelj - bile su pod veoma snaunim uticajem - pa i politi- ékim pritiskom ~ ideoloSkog koncepta driavnog sistema koji je ne- stao u sovjetskoj prakei u Staljinovo yreme." 34) Ovakvo stanje imalo je reperkusije i as plenu etnoloSkog prouéavenja psibitkih pojava posredstvom uticaja sovjetske klasifikacije nauka na veli-~ ideo naugnog Zivota u zemlji, U skladu sa sovjetskin koncepci- jama, nastalo je pobiskivanje termina "etnologija” i njegovo 2 nenjivanje nazivom "etnografija", Koji je do danas jedini vate u_S88R. Uticaj sovjetskih koncepeija bio je jo8 jai u psihologi Ji, gde su psihoenaliza i druge dinamitke orijentacije u_psiholo~ giji i psibijatriji potpuno potisnute, ideoloski disklafikovane i zamenjene Pavlovijevom refleksolodkom Skolom. "Citava — ovakva situacija - pie V. Jakovljevié - racionalizovana je tvrdnjon da se provodi striktna naterijalistitko-organske ori jentaci je, koJs je donekle, zaista, proizlazile iz dogmatski shvacenog marksizna Bovjetske Skole. Jedna od-osnovnih posledica ovakvog shvatanja bilo je osporavanja avake nautnosti psihodinamiéno) teoriji i psihoanalitigko) terapiji, usled njahovog zasnivanja na nesvesnim mehanizmima." 35) Ako se ana da je u svetskoj neuci upravo psiho~ analiza bila jedan od najznatajnih podsticaja i inspiracija etno- loSikom prougavanju psihickih pojava, onda se moze videti koliko je Singenica njene ideoloske diskvalifikacije uticala na zastoj u taxon! prouéavanju kod nas. _ Ovakva situecija se ogledala u nemo- guénosti popunjavenja praznine koja je nastela odbacivanjem ro- nantigarske etnopsihologije jer Je upravo psihoanalitiéki upliv-u etnologigu, na primeru svetske nauke, mogao da d& nov impuls et- nolo&kom proutavanju psihiékih pojava. Posle 1945. godine psihitke pojave skoro da sasvim i88ezavaju iz etnoloskih prowtavenja. U etnolozkim redovima u po~ slednjih trideset godina, naravno uz izuzetke, vrlo se retko mogu sresti pojmovi kao Sto su mentalitet, 36) obrasci ponaSanja, tip lignosti, socijalizacija, 37) sistemi vrednosti, 38) karakter te~ mperament, adeptacija i akulturacija, 39) itd. Socijalne psiholo-~ 2slogija, sociologija morale, psihologija morala i druge sociclol ke discipline su pogele da preuzimaju ove aspekte etnoloSkog pro- uéavanja psihiékih fenomena. Period reafirmacije filozofskit humanistiékih osnova, markeizan, koji je doprineo preperodu mac~ gin drustvenih nauka, nije doneo niSts novo na ovom polju proude vanja izuzev Sto je pospeSio pomenutu ekspanziju socioloskeg 5 psiholoskog pristupa. Ove ekspanzije je dovela do toga da na pry! pogled izgleda da etnologija i nema Sta da trai u prouéavanju psiholoskin pojava. Pretezna neaktivnost semih etnologa joS vis udveSéuje ovu,'u suStini pogrednu, sliku. Kritika ovakvog stanja etnoloskog prouéavanja psihi~ Skin pojave moguéna je se dva aspekta: neucno-teorijskog i drus tveno-praktignog. JoS pre vise od pedeset godina, poznati ameri aki nautnik Rivard Sapir je, kritikujuéi tadasaje stanje svetsk neuke, konstatovac: "Proutavanje u oblasti rezvojs deteta prudiie bi sjajnu proveru plodnosti proutavanje kulture u tesnoj vezi sa proucavanjem lignosti. Cudno je Koliko se male etnologija bavi dubokim , genetskim problemom detinjeg sticanja kulture. jeziku etnologije Gini se da je dinamika kulture skoro iskljuéive stvar koju odresii definidu i samo oni prenose se kolena na kole~ no i iz jedne grupe u drugu." 40) Sapir ne ostaje ne uopStenir kritikama, veé predlaze konkretne pravce prougevanja: "Prouéaves e potanko i briZijivo od rodenja do, recimo, desete godinc, ise da sagledate poredak u kojem’se kulturni obrasci = obrazace javljaju u njegovom psihitkon Zivotu; proudevajis relevantnost tih obrazaca za razvoj detinje lignosti, i, ni predloZenog razdoblje, vidite za koliki se deo ukupne 2vanién kiture moke reéi da sa smislom postoji za dete." 41) Ove Sep ve argumentacija, kao i apel upucen etnolozime nisu, kada Je re © jugoslovenskoj etnologiji, ni do danas izgubili od jadine, neponenu de bi S¢ i za druge segmente psihiékog Zivots isto mogl: vric leko argumentovati neophodnost etnoloskog (soci jaino-antro v ‘0g ili kulturoloskog) aspekta praktitnin snatajem, etnolosike prouéevanje psihitkih pojava se iskazuje kao drustveni inperativ Brza industrijalizacija i urbenizacija, tj. prelazek iz seosko na®ine Zivota na gradski ili odlazak velikog broje 1judi remeni rad u inostranstve dovode do nesluéenog broja novi fkom Zivotu, koje je nemoguéno u potpunosti prouditi a ko se izostavi etnoloski aspekt. A bez podrobnog prou’avanja nije moguéno doneti ni jednu znaéajnu odluku kojom bi se regulisal veona ragnovreni druStveni procesi. Na primer, igpitivanje turacije osim naugno-teorijekog ima i veliki drustveni znataj jer je nemoguéna pravilna dijagnoza i levenje mentaino obolelik usle: akulturacionog stresa ukolixc ne postoje znanje o elementime, vz- stama i formama akulturacije u nesem druStvu. Primera drudtvons oprevdanosti etnoloSkog proutavanja psihickih pojava ima mnogo i zbog toga, kao i zbog ranije navedenih nautno-teorijskih razloge, ovaj aspekt ispitivanja ne bi trebalo da joS dugo osvane zabora~ vijen. Traganje za “primenjenom etnologijom" trebalo bi de sc w puti bad u ovom praveu. U_vezi_sa drudtven 361APOMENE 5. (Pavile Safarik), Karakter Slavenskog narode vo- obSte, Serbske Letopisi, perva astica, Budim 1824, 83. © romantizmu u srpskoj etnologiji vidi I. Kovaéevi é, Uticej romantizma na razvoj nase etnologije, Marksisticke mi- sao, 1. Beograd 1977. A. Vas ilj evi é, PsiholoSke osobine srpskog naroda,GSUD inj, IXVI, Beograd 1886. Vidi i M. Po po vi é, Filozofski i aavéni vad Alimpija Yasiljeviée, Novi Sad 1972, 114-122. ¥. Kazi é, Srbija - opis zemlje, narods i dr¥ave, Beograd 1887. OpSirnije u I, Kova evi ¢, Viadimir Karié i nje~ gov uticaj na konstituisanje etnologije u Srbiji, Glasnik Bt- nografskog muzeja 43, Beograd 1980. D. Nedeljk ov i 6, Rezvoj nae etnopsihologije za posle- anje dye decenije (1918°1938), PreStempano iz Utitelja, god. 19 (55), bre B-te Bo Mo Fildpov i é, Jovan Cvijié 4 srpska etnologija, Oviji- éev zbornik, Beograd’1968, 36-37. i, 4nri - M. Spiro, Psiholodke tehnike: projektivni testovi i istrazivanje na terenu, A. Kr oe der (ur),Antro~ pologija danas, Besgrad 1972, 373. I. Ha love 1, Kultura, lignost i druStvo, A. K roe b ~ er, (ur), Antropologija danas, Beograd 1972, 526. £. F ro my Zdravo druétvo, Beograd 1963; D. Rizman, Use~ mijena gomila, Beograd 1965. M. Hid, Spol i temperament u tri primitivna drugtva, Zagreb 1968. | J. Ovi ji é, Balkansko poluostrvo, Beograd 1966, 354. J. Cvi ji é, Iz drustvenih nauka (izbor tekstova Gv.Kostié), Beograd, 42-43. M. Mad, op., 59-121. A. Rad i é, Ospova za sabiranje i proutavanje grade o naro- dnom Zivotu, ZbNZ0JS, Il, Zagreb 1897. J. Cvi ji é,log. cit. Z Anri -' M. Spiro, loc. cit. S, Kuli 84 6, Osvrt na razvitek nauine misli u srpskoj ¢- tnologiji, Gam, N. 5. XXII, Sarajevo 1967, 203. Upitnik i objavijen u "Bosanskoj vili" za 1888. godinu.i dru- as Knjikevnim éasopisima te godine. J.Miodragov i 6, Narodna pedagogija u Srba, Beograd isi4. 3h20.7 Dordevié rad 1897-1895. 2i. Kao primer takvog pristupa vidi B. De spo Viadinira Dvovaikeviéa, Zagreb 1976. 22,%. Dvornikovi 6, Karekterologisa Jugo: vad 1959, 69. 23.6. Geseman, Cojatvo i junaStvo sterin Conogozaca, Ce nje 1968, 38. He De Node ilgkovdi & op. cite, 7 5. DeNede ljkov 4 4, Tetras injadke varijante dinarskog pei e kog Filozofakog fekwltets, Imj. I, 8 SD. Ne de lgkovdi é, Gornjérekanake Skopide 1954. » Iz narodze pedagogije, U8 &Popovié 4. a i seoske mladeZi, Beograd 1931. seograd 1932. 33, Vidi Kod nas prevedenu diogcafiju Hopi Indijenecar D. Te - Ls gjes va, Poglavicsa Sunca, Zagred 1954, 34, He K ard e 1), Protivrednosti drudtyene svojine a savrene— nog socijalistiéxoj preksi, Racnigka Stampa, Beogrsé 1972,i5. 35. Ve Jakoviljevi_é, Ragvoj i stenje psihidetrije u Jugo- slaviji, 2b7F, knj. 11-2, Beograd 1970, 25-30, 36. Vidi npr. Ss Vukosavijeyvdi é, © seljadkod y nentalitetu, Anali Pravnog fakultets & Beosrada, jui-decembar, Beograd 1959.3 5. Vuk osavijevi é, Organizacija di- narskih plemena, Beograd, 1957. 76-82. 0 Vukosav]jeviteyom prousavenju mentoliteta vidi f. ko vaéevi ¢, Proufava- nje mantaliteta u delu Sretena Vukosavljevica, Simpozijem Seoski dani Sretena Vukosavi jevica, Iii, Prijepolje 1976,ka0 iI. Kovaéevi 6, Nauéno delo Sretena Vakosavijeviéa, Trijepolje 1978. 121-137. 37. Vidi V. Rr l ih, Jugoslovenska porodica u trensfornacij: Zagreb 1971. 38. Vidi radove Du nj e Logi petnologi+ Diseunl Fiver sooske ihtman-Aayud Be39. Vidi, ns primer, P, Viehovié - EB Viabovi é, Heki probes) akulturacije uz gradilidta pruge Beograd~Bar (xroz Srbiju), GET, XXI, Beograd 1975. SO. En Sapixv, Ogiedi iz kulturne antropologije, Beograd 1974. 156 BL. BE. Bayar, ope cite, 217.