Professional Documents
Culture Documents
8
8
Велик зид се протеже од Дандонга на истоку до језера Лоп на западу, дуж лука који
грубо обележава јужну ивицу унутрашње Монголије. Свеобухватна археолошка
истраживања, користећи напредне технологије, су произвела закључак да су Минг
зидови дуги 8850 km.[5] Он је сачињен од 6259 km делова стварног зида, 359 km
ровова и 2232 km природних одбрамбених баријера, као што су планине и реке.[5]
Једно друго археолошко истраживање је утврдило да целокупни зид са свим његовим
гранама има дужину од 21,196 km.[6]
Историја
По изворима више мањих зидова је почело да се гради у 5. век п. н. е.,[7] међутим
озбиљнија градња и почетак градње великог Кинеског зида везује се за раздобље од
220. до 206. године пре нове ере и Ћин Ши Хуанга, који је започео његову изградњу да
би заштитио своју земљу од упада варварских племена — номада. [3]
Данас је Кинески зид највећа туристичка атракција Кине. Туристи из целог света
рангирају Кинески зид на сам врх најинтересантнијих туристичких дестинација. По
оснивању Народне Републике Кине предузете се неопходне мере заштите Кинеског
зида од даљег пропадања. Зид је стављен под заштиту државе 1961. године.
Реконструкција је обављена највише у области Ба-да-линг, пролазу Шанг-хаи и
пролазу Ђија-ји. 1987. године Кинески зид је увршћен у списак светске баштине под
покровитељством УНЕСКО-а.
Дана 7. јула 2007. године проглашен је за једно од нових седам светских чуда.
Изградња и опрема
Стари традиционални начин градње утврда у Кини био је помоћу набијања танких
слојева земље у припремљеним оплатама. Тако је створено врло солидно језгро које се
тада обзиђивало. Грађевински материјал је био разноврстан и близу Пекинга за градњу
Великог зида користио се кречњачки камен на другим местима гранит или печена
опека и у зависности од локалних ресурса. Велики зид се обично протеже на терену
преко тешко доступних гребена по планинама.
Правац
Ђају пролаз, лоциран у Гансу провинцији, је западни крај Великог зида из Минг ере.
Мада Хан фортификације као што су Јуменски пролаз и Јанг пролаз постоје даље на
западу, постојеће зидове који воде до тих пролаза је тешко трасирати. Од Ђају пролаза
зид дисконтинуирано иде дуж Хеси коридора и у пустињу Нингсја, где улази у западни
руб петље Жуте реке код Јинчуана. Овде први велики зидови који су подигнути током
династије Минг просецају кроз Ордоску пустињу до источне ивице петље Жуте реке.
Тамо се код Пјентоу пролаза (т кин. 偏頭關, с кин. 偏头关, Piāntóuguān) код града
Синџоу провинције Шанси Велики зид дели у два дела, при чему се „спољашњи
Велики зид“ (т {{|外長城}}, с кин. 外长城, Wài Chǎngchéng) протеже дуж границе
Унутрашње Монголије у Шанси провинцији до Хебеј провинције, док се „унутрашњи
Велики зид“ (т кин. 內長城, с кин. 內长城, Nèi Chǎngchéng) пружа југоисточно од
Пјентоу пролаза у сегменту од 400 km, пролазећи кроз важне пролазе, попут Бингсинг
и Јенмен пролаза, пре него што се споји са Спољашњим Великим зидом код Сјихаје
(кин. 四海冶, Sìhǎiyě), у Пекиншком Јенћинг округу.
Секције Великог зида око Пекиншких општина су посебно добро познате: оне су биле
фреквентно реновиране и регуларно их посећују туристи. Ба-да-линг Велики зид у
близини града Џангђакоу је најпознатији сегмент зида, и то је била прва секција која је
била отворена за јавност у Народној Републици Кини, као и експонатни део за стране
званичнике.[9] Јужно од Ба-да-линга је Жујунгов пролаз. Кад су је Кинези користили
за заштиту своје земље, ова секција зида је имала мноштво стражара ради одбране
кинеске престонице, Пекинга. Направњена од камена и цигле са околних брда, ова
порција Великог зида је 7,8 m висока и 5 m широка.
Један од најупечатљивијих делова Великог зида из Минг раздобља је она где се пење
под екстремно стрмим нагибима у Ђиншанлингу. Тамо покрива растојање од 11 km, са
опсегом висине зида од 5 to 8 m (16 ft 5 in to 26 ft 3 in), има ширину од 6 m на дну, и
сужава се до 5 m на врху. Вангђинглоу (т кин. 望京樓, с кин. 望京楼, Wàngjīng Lóu) је
један од Ђиншанлингових 67 стражарских кула, 980 m изнад нивоа мора. Југоисточно
од Ђиншанлингуа је Мутјениу Велики зид, који се вијуга дуж високих, литичастих
планина од југоистока ка северозападу на растојању од 2,25 km. Он је повезан са
Ђиншанлинг пролазом на западу и Губејкоу на истоку. Ова секција је била једна од
првих које су реновиране након метежа Културне револуције.[10]
На рубу Бохај залива је Шанхај пролаз, који се сматра традиционалним крајем Великог
зида и „првим пролазом испод неба“. Део зида унутар Шанхај пролаза који се састаје с
морем је назван „Глава старог змаја“. 3 km северно од Шанхај пролаза је Ђаошански
Велики зид (焦山長城), место првих планина Великог зида.[11] 15 km североисточно
од Шанхајгуана је Ђуменкоу (т кин. 九門口, с кин. 九门口, Jiǔménkǒu), који је једина
порција зида која је изграђена као мост. Изван Ђуменкоу секције, један огранак познат
као Љаодонг зид наставља кроз Љаонинг провинцију и завршава се са Хушан Великим
зидом, у граду Дандунг у близини кинеске границе са Северном Корејом.[12]
Године 2009, 180 km раније непознатих секција зида скривених брдима, рововима и
рекама је откривено уз помоћ инфрацрвених даљинских претраживача и ГПС уређаја.
[13] У марту и априлу 2015. девет секција са тоталном дужином од више од 10 km, за
које се сматра да су део Великог зида, је откривено дуж границе Нингсја аутономног
региона и Гансу провинције.[14]
Симболички значај
Данас се Велики зид, схвата као један од симбола Кине. Чак и речи песме „Марш
добровољаца“ из 1935. која је сада химна Кине, говоре о „новом зиду од меса и крви“
који треба да створе кинеске патриоте лицем у лице са непријатељском инвазијом.
Легенде
Зид је заливен крвљу и знојем небројених војника и радника. Легенда каже да је за
време владавине првог императора из династије Ћин, жена по имену Менг Ђијанг-ну
била узбуђена јер се њен муж није вратио кући ни после три године од мобилисања за
градњу Великог зида. Менг је одлучила да га пронађе и да му однесе нову одећу.
Претрпела је неизрециве муке тражећи га док није стигла до прелаза Шанг-хаи где је
запала у неутешну тугу кад је сазнала да је њен драги муж умро исцрпљен тешким
радом, а да су његови остаци уграђени у Кинески зид. Њене сузе су срушиле Велики
зид у дужини од 800 лија (400 km) и она је нашла мужевљеве погребне остатке.
Легенда говори о тешком присилном раду током хиљада година и људским патњама.