Радојев деда Милић Домановић је досељеник из Херцеговине са једне висоравни између

Требиња и Невесиња. По истраживањима Милинка Домановића њихово порекло је из

села Домановићи у Херцеговини.[2] Деда се задржао у околини Крагујевца. Радио је и служио код
Симеона Цукића, сродника Павла Цукића, познатог устаника и Карађорђевог војводе. Овај
оштроумни Херцеговац се ускоро својим радом и знањем уздигао од најамног радника до
слободног сељака. Кораком испред времена обојицу синова, Алексу и Милоша - Радојевог оца,
школује на богословији. Алекса се запопио, а Милош је отишао у учитеље. Ради као учитељ, али се
бави и уносним пословима. Храбар и интелигентан ускоро постаје имућан човек. Жени се
Персидом, ћерком Симеона Цукића, оног газде код кога је његов отац Милић радио као
слуга. [3] Из тог брака рођен је 16. фебруара (или 4. фебруара по јулијанском календару) 1873.
године у породици сеоског учитеља, на тренутној служби у селу Овсиште код Крагујевца Радоје
Домановић. Детињство је провео у суседном селу Горње Јарушице, одакле му је отац и где и
данас живи фамилија Домановић, и где је завршио и основну школу.[4] Гимназију је завршио у
Крагујевцу, а Филозофски факултет на Великој школи у Београду. Као професор српског језика
радио је у гимназијама у Врању, Пироту и Лесковцу.[1] Због политичких уверења је прогањан,
премештан и отпуштан са посла. Оженио се 1895. године учитељицом Наталијом са којом је имао
ћерку Даницу (1896—1956) и синове Драгишу (1902), који је умро убрзо по рођењу, и Зорана (1905
—1944).[5] После пада режима краља Александра Обреновића 1903. године, незадовољан малим
променама у земљи, покреће политички лист „Страдија“, у којем покушава да се бори против
мана новог режима. Разочаран, одавао се све више боемском животу, много је пио, и усамљен,
огорчен и сиромашан умро је од туберкулозе у 35. години живота, 4. августа/17. августа 1908.
године у Београду.[1]

Књижевни радУреди

Пресудан утицај на карактер и књижевни рад Радоја Домановића, имају две чињенице. Његов
отац Милош и његова моћ, али и мајка, унука устаника Павла Цукића. Милош је био првенствено
сеоски газда па онда учитељ. Тврдоглав и свестан своје снаге. Мајка, нежна и пуна љубави према
сину учила га је српској народној поезији, чојству и поносу српског сељака - револуционара. Радоје
Домановић је бескомпромисан и храбар. Његова мисао бритка и провокативна. Он је први прави
сатиричар међу српским реалистима. Сатира је главно обележје његовог талента. Он је творац
српске сатиричне приповетке.[3]
Радоје Домановић, биста на Калемегдану, Београд

ПриповеткеУреди

Његове најзначајније приповетке су:[1]

 Вођа, 1901.

 Данга, 1899.

 Страдија, 1902.

 Мртво море, 1902.

 Краљевић Марко по други пут међу Србима, 1901.

 Размишљање једног обичног српског вола, 1902.

 Укидање страсти, 1898.

 Позориште у паланци, 1898.

 Гласам за слепце, 1902.

 Не разумем, 1898.

 Наша посла (Договор кућу гради), 1901.

 Сан једног министра, 1902.

ФилмовиУреди

Домановићева дела су преточена на филмско платно:

 1964. Бој на Косову
  1968. Краљевић Марко по други пут међу Србима (ТВ)

 1980. Приповедања Радоја Домановића (серија)

 1988. Нека чудна земља

НаслеђеУреди

Велики број основних школа и библиотека (у Лесковцу, Сурдулици, Рачи, Тополи и Великој Плани)
[6] носи име „Радоје Домановић“, такође постоји и Задужбина „Радоје Домановић“ која
додељује награду са истим именом.

Пројекат „Радоје Домановић“ покренут је 2013. године[7] с циљем да се дигитализују сва

Домановићева дела, као и да се учине доступним широј читалачкој публици кроз објављивање
већ постојећих и потпуно нових превода Домановићевих приповедака.[8]

Види јошУреди

 Родна кућа Радоја Домановића

 Основна школа "Радоје Домановић" Ниш

 Основна школа "Радоје Домановић" Бошњаце

 ОШ „Радоје Домановић” Крагујевац

 ОШ „Радоје Домановић“ Нови Београд

 Библиотека „Радоје Домановић“ Сурдулица

 Библиотека „Радоје Домановић“ Топола

 Културни центар „Радоје Домановић” Рача

РеференцеУреди

1. ^ а б в г Југословенски књижевни лексикон  (2. изд.). Нови Сад: Матица српска.

1984. стр.  155—156.

2. ^ Херцеговачки рођаци Домановић, Лазаревић, Ршумовић (12. март 2015)

3. ^ а б Вученов Д, Радоје Домановић, РАД, Београд, 1959. г.

4. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1908. године

5. ^ „Радоје Домановић и часопис „Страдија“”. Архивирано из  оригинала  на датум

29. 12. 2014. Приступљено  21. 02. 2015.

6. ^ Мрежа Cobiss.net (21. јули 2020.)

7. ^ О Пројекту „Радоје Домановић“ (21. јули 2020.)

8. ^ 'Digitisation of complete works of Radoje Domanović (1873–1908) – First Eight Years

of the Project', Review of the National Center for Digitization Νо. 36
Спољашње везеУреди

Више информација о чланкуРадоје Домановићпронађите

на Википедијиним сестринским пројектима:

 Медији на Остави

 Текстови на Викизворнику

 Подаци на Википодацима

 Сабрана дела Радоја Домановића Архивирано на сајту Wayback Machine (25. новембар

2018)

 Сатире Радоја Домановића на сајту пројекта „Растко“

 Радоје Домановић на сајту www.znanje.org

 Радоје Домановић: Мртво море на Антологији српске књижевности (.docx формат)

 Текст у часопису „Српско наслеђе“

 Радоје Домановић, Заувек међу Србима (1. део), (2. део) и (3. део)

 Обновљена кућа Радоја Домановића (РТС, 25. децембар 2015)

 Радоје Домановић на сајту IMDb (језик: енглески)

 Радоје Домановић био је и сликар (Време, 20. јун 1937)