Први балкански рат (буг. Първата балканска война, грч. Αʹ Βαλκανικός πόλεμος, тур.

Birinci Balkan
Savaşı)[а] оружани је сукоб који је трајао од 8. октобра 1912. до 30. маја 1913. године и водио се
између чланица Балканског савеза — Краљевине Бугарске, Краљевине Грчке, Краљевине Србије и
Краљевине Црне Горе — на једној страни и Османског царства на другој. Комбиноване војске
балканског савеза савладале су бројчано инфериорну и стратешки лоше организовану османску
војску, што им је омогућило брзу побједу.Рат је био свеобухватна и неизмјерна катастрофа за
Османско царство, које је изгубило 83% европске територије и 69% европског становништва.[11]
Као резултат рата, Савез је заузеo и подијелио скоро све преостале османске територије у Европи.
Предстојећи догађаји довели су до стварања независне Албаније, што је разљутило Србе. Иако је
постигла највећи успјех током рата, Бугарска је била незадовољна подјелом територија на подручју
Македоније, што је проузроковало Други балкански рат.

Drugi balkanski rat 

Srbija se, pod pritiskom Austro-Ugarske nakon Prvog balkanskog rata, povukla sa Jadranskog mora, ali je
kao nadoknadu za to tražila teritorije u Vardarskoj Makedoniji koje je zauzela. Bugarska je te teritorije
želela za sebe.Sa druge strane, Bugarska nije mogla da se dogovori ni sa Grčkom, pošto su obe zemlje
želele Solun i Trakiju. Grčka i Srbija sklopile su savez zbog zajedničkih interesa.Za to vreme Austro-
Ugarska je podsticala sukob i podržavala Bugarsku vladu koja je odbila posredovanje ruskog cara u
Sporu sa Srbijom.Konačno, u noći između 29. i 30.juna 1913. godine bugarska vojska je, bez objave
rata, napala srpsku vojsku na reci Bregalnici.  Ovo je bio i početak Drugog balkanskog rata.U rat protiv
Bugarske ušle su i Grčka, Crna Gora, Rumunija i Truska.Bugarska vojska poražena je od srpske u bici na
Bregalnici, te je primirje zatražila već 20. jula. Mirovni sporazum potpisan je u Bukureštu 10. avgusta
1913. čime je Srbija dobila istočni deo Vardarske Makedonije. Grčka je dobila Egejsku Makedoniju i deo
Trakije, Rumunija južnu Dobrudžu, dok je Turskoj vraćeno Jedrene sa okolinom.

Londonski ugovor o miru zaključen je na Londonskoj konferenciji 30. maja 1913. posle Prvog balkanskog
rata između Srbije, Bugarske, Grčke i Crne Gore, sa jedne strane, i Otomanske Imperije, sa druge strane.
Ovim ugovorom:Osmansko carstvo se odriče svoje evropske teritorije zapadno od linije Enos — Midija,
izuzev teritorije Albanije. Odluku o konačnom statusu Albanije Osmansko Carstvo prepušta velkim silama.
Po završetku formalnog dela konferencije, 29 jula 1913 ambasadori spoljnih poslova Velikih Sila su doneli
odluku da se formira Kneževina Albanija.Srbija je dobila Kosovo, ali se mora povući sa Jadranskog
mora.Grčkoj je prisajedinjen Krit.Novopazarski sandžak je podeljen između Srbije i Crne GoreBugarska je
dobila deo TrakijeNije bila donesena definitivna odluka o Makedoniji, koja je ostala u srpskom
posedu.Nakon Londonskoga mira izbio je Drugi balkanski rat u junu 1913.