OGRANIČAVAJUĆA UVERENJA

Najbolje je koristiti tehniku procesovanja sa narednim instrukcijama, sve dok sama osoba ne
shvati da istina nije ni u jednoj krajnosti. Ili nekada ne preradi to uverenje i ne pretvori ga u
afirmaciju koju će ponavljati svakodnevno, sve dok ne shvati da je ona potpuno integrisana.

- Kako bismo nazvali ovo tvoje uverenje da...? Kako bismo ga preformulisali u stav? (Možda
se ostavlja u originalu.)
- Koji bi stav bio sasvim suprotan stavu... (A - navesti početni stav)?
- Zatvori oči i zamisli da se nalaziš u stavu A.
- Navedi mi argumente koji potvrđuju da je ovaj stav ispravan.
- Sada zatvori oči i zamisli da se nalaziš u stavu B (suprotan stav).
- Navedi mi argumente koji potvrđuju da je ovaj stav ispravan.
- Sada opet zamisli stav A. (...)

Ponavljati proceduru sve dok osoba sa lakoćom ne prelazi iz stava u stav. To je pokazatelj da je
početno ograničavajuće uverenje „rasklimano.“

Završni indikatori su kada osoba sama dođe do toga da je istina negde između (retko u
suprotnom stavu). Ukoliko do toga ne dođe sama, kada osetimo da sa lakoćom ide iz stava u
stav, možemo joj postaviti pitanje:

- Kako ti se sada čini tvoj početni stav... (ime stava tj. uverenja)
- Kako bi formulisao stav koji smatraš da više odgovara istini?