SEZONA 2009-10

Već na prvom takmičenju pod vođstvom Dušana Ivkovića reprezentacija

Srbije osvaja srebrnu medalju na evropskom prvenstvu. Ono što je bilo još
važnije je da je to bila veoma mlada reprezentacija sa čak 7 igrača iz domaćih
klubova – Tepić, Tripković, Veličković (Pa), Marković i Mačvan (Hemofarm),
Bjelica (CZ) i Raduljica (FMP). Najzad se ponovo moglo reći „za budućnost
naše košarke ne treba brinuti“.
Partizan je u pauzi između dve sezone napustio upravo reprezentativni trio
Tepić, Tripković, Veličković i trebalo je ponovo stvarati novi tim. Otišli su još
Lasme, Vitkovac i Rakočević i trener Vujošević je morao da krene praktično
ispočetka. Umesto planiranih Miltona Palasia (imao neke probleme sa
zakonom u SAD) I Dejana Milojevića (odlučio naprasno da prekine igračku
karijeru) u zadnji čas su dovedeni Bo MekKejleb (Mersin) i Lorens Roberts (C.
Zvezda). Njima je pridodat povratnik Dušan Kecman (Panatinaikos) i
Aleksandar Marić (Granada). Bilo je zaista teško proceniti na početku sezone
koji su krajnji dometi ovog sastava Partizana.
Svetislav Pešić se zadržao samo jednu sezonu u C. Zvezdi koja izgleda nije
mogla da isprati njegove finansijske zahteve a kormilo je preuzeo Aco
Petrović. Igrački sastav nije mnogo promenjen, otišli su Roberts u Partizan,
Mirko Kovač, Marko Marinović i Andre Ovens. Došli su Bugarin Filip Videnov
(napustio klub u drugom delu sezone i otišao u FMP), vratio se Vuk
Radivojević (Fuenlabrada) i stigao Moris Bejli koga je brzo zamenio Majk
Tejlor i koji je takođe otišao tokom sezone zbog dugova prema njemu. Klub je
napustio i Tadija Dragićević u januaru i prešao u Lotomatiku iz Rima.
FMP je sačuvao tim od prošle sezone samo što ga je ubrzo napustio najbolji
igrač iz prošle sezone Dragan Labović koji je u januaru otišao u Aris.
U Hemofarm se vratio slovenački internacionalac Goran Jagodnik a stigao je i
Amerikanac Stivenson. Uz Stefana Markovića, Milana Mačvana i Bobana
Marjanovića ambicije su opet šampionske.
Peti tim iz Srbije je Radnički iz Kragujevca koji je na mala vrata ušao u NLB ligu
zahvaljujući fuziji sa Lionsom iz Vršca.
Posle povratka sa turneje po Americi Partizan je nešto sporije ulazio u
šampionski ritam. Otuda je u prvih devet kola doživeo čak četiri poraza, od
Cibone, Zadra, C. Zvezde i Zagreba. Ti porazi su uticali da „crno-beli“ zbiju
redove i krenu u pobedonosni seriju. U preostalih 17 kola doživeli su samo
dva poraza i to oba u Zagrebu od Cibone i novog ligaša Cedevite. Ovaj poraz
od Cibone koštao ga je prvog mesta i značilo je da će se završnica igrati u
Zagrebu. Cibona je posle dužeg vremena imala respektabilan sastav koji je
predvodio Velimir Perasović. Bile su tu mlade zvezde Bojan Bogdanović i Leon
Radošević, već iskusni Marko Tomas i Amerikanac Džamont Gordon.
Uz Cibonu i Partizan na završni turnir Jadranske lige plasirali su se Hemofarm i
Olimpija.
MVP prvenstva je bio plej Širokog Čester Mejson ispred naših Milana
Mačvana iz Hemofarma i Aleksandra Marića iz Partizana. Najbolji strelac lige
je centar Cedevite Andrija Žižić sa prosekom od 17,1 poena po utakmici.
Završnica Kupa Radivoja Koraća održana je u Nišu. Najuzbudljiviji četvrtfinalni
meć odigran je između FMP-a i C. Zvezde. Košarkaši FMP Železnika su, u
najneizvesnijoj utakmici četvrtfinala pobedili beogradskog rivala Crvenu
zvezdu sa 79:76 (17:18, 27:21, 19:24, 13:16).
Burna završnica utakmice pripala je smirenijoj ekipi FMP. Crvena zvezda je
sve do poslednje četvrtine vodila, kada je FMP izjednačio a onda i održavao
minimalnu rezultatsku prednost do poslednjih sekundi meča.
Polufinale je donelo nova uzbuđenja. U izvanrednoj atmosferi u niškom
„Čairu” pred više od 4.500 ljubitelja košarke u prvom polufinalu Kupa
„Radivoja Koraća”, Partizan je pobedio Hemofarm iz Vršca u utakmici za
nezaborav. U prvom poluvremenu Hemofarm je u svemu nadvisio „crno-bele”
i bio na pragu plasmana u finale i pravog podviga. Međutim, u drugom delu
pod dirigentskom palicom Duška Vujoševića branilac trofeja je u potpunosti
preokrenuo rezultat, nadoknadio veliku prednost Vrščana iz prvog dela i na
kraju slavio.
U prvom poluvremenu, koje je proteklo u znaku narandžastih iz Vršca,
izabranici Željka Lukajića bili su u svemu bolji – igrali su veoma kvalitetno i
takoreći bez grešaka. Poveli su sa 8:0 i prvu četvrtinu dobili sa 11 poena
razlike – 24:13. U tom periodu Vrščanima je sve polazilo za ruku a košarkaši
Partizana načinili su neverovatno veliki broj grešaka.
U drugom delu prvog poluvremena bilo je slično s tim što je Partizan u
jednom trenutku uhvatio priključak da bi pred sam kraj Hemofarm ponovo
zaigrao bez greške i u 18. minutu poveo sa 46:28. Na odmor se otišlo
vođstvom Hemofarma od 48:32 i činilo se da Partizan gubi susret.
Na samom početku drugog poluvremena za samo šest minuta potpuno se
istopila prednost Hemofarma iz prvog dela. Zahvaljujući pre svega odličnom
Lesteru Mek Kejlebu ali i ostalima u dresu Partizana, treća četvrtina rešena je
u korist „crno-belih” 21:6. U 27. minutu Partizan je bio pred izjednačenjem
(49:50), ali je, ipak, i ovaj deo ostao sa prednošću Hemofarma – posle 30
minuta bilo je 54:53 za Vrščane.
U poslednjoj četvrtini razigrao se Dušan Kecman koji je vezao dve trojke, a
Hemofarm ostaje bez Marjanovića i Petrovića zbog pet ličnih grešaka.
Partizan pogotkom Mek Kejleba dolazi u prvo vođstvo 63:61 na minut i 20
sekundi pre kraja. Hemofarm je uzvratio i preko Markovića izjednačava
rezultat na 63:63, a 28 sekundi pre kraja Partizan ponovo dolazi u vođstvo
(65:63). U uzbudljivoj završnici košarkaši Hemofarma ponovo nekoliko puta
uzastopno greše i Partizan u samoj završnici dolazi do vredne pobede.
U drugom polufinalu u dramatičnom meču mnogo teže nego što se očekivalo
FMP je savladao Radnički iz Kragujevca sa 84-83 i plasirao se u svoje sedmo
finale.
Košarkaši Partizana osvojili su Kupa Radivoja Koraća tako što su u finalu ovog
takmičenja savladali FMP iz Železnika rezultatom 72:62 (18:16, 16:15 16:18,
22:13).
To je bio 11. Kup u istoriji ovog kluba, a treći uzastopni. Poslednji put Partizan
je izgubio u finalu pre četiri godine upravo od FMP-a.
Utakmica je počela u znaku Partizana. „Crno-beli” su igrali brže i bili efikasniji,
poveli su sa 8:2, ali se košarkaši FMP-a nisu predavali. Borbeni, uspeli su da u
7. minutu izjednače rezultat, a onda i povedu. Ipak na kraju prve četvrtine
Partizan je imao prednost od dva poena - 18:16.
I u drugoj četvrtini vodila se izjednačena borba, ekipe su se smenjivale u
vođstvu, da bi u 18. minutu „crno-beli” opet stekli prednost - 31:26, a onda
minut pre kraja i 34:27. Košarkaši Partizana bili su u finišu tog dela igre bolji u
skoku i sigurnije ruke pri šutu. Ipak, FMP smanjuje na 34:31 i tim rezultatom
otišlo se na odmor.
Na početku drugog poluvremena Partizan povećava prednost (36:31), ali već
u narednih pola minuta nakon nekoliko uzastopnih grešaka „crno belih” FMP
organizuje tri uspešna napada i stiže do vođstva od 38:36. Duško Vujošević,
trener Partizana uzima tajm aut, ali ni to nije pomoglo - FMP povećava
prednost na 40:36 (26. minut). Minut i po pre kraja treće četvrtine rezultat je
bio nerešen - 46:46, ali ipak pred poslednji period Partizan ponovo dolazi u
vođstvo - 50:49.
Činilo se da finale ulazi u neizvesnu završnicu, ali da do toga ipak ne dođe
pobrinuli su se Dušan Kecman „trojkama”, Mek Kejleb odličnim prodorima i
Roberts i Aleksandar Marić skokovima i uspešnim poentiranjem. „Crno-beli”
su na početku poslednje četvrtine ''razbili'' odbranu FMP-a. Već u 34. minutu
bilo je 63:51 za Partizan i iskusnija ekipa Duška Vujoševića do kraja nije
dozvolila nikakvo iznenađenje. U 36. minutu bilo je već 69:53 za „crno-bele”,
a na dva minuta pre kraja 72:56, što je bila i najava za veliko slavlje velikog
broja navijača beogradskog šampiona. Sve što je do kraja FMP mogao da učini
bilo je da ublaži poraz. Na kraju bilo je 72:62...
Pobednički pehar kapitenu Božiću i košarkašima Partizana uručio je
Aleksandar Saša Đorđević, a zlatne medalje uručio je gradonačelnik Niša
Miloš Simonović.
Najbolji strelac finala bio je Miroslav Raduljica iz FMP-a, a za najboljeg igrača
proglašen je Aleksandar Marić.
Završnica Jadranske lige odigrana je u Zagrebu. U još jednom napetom
okršaju sa Hemofarmom, Vujoševićevi momci su se bolje snašli, u par naleta
napravili važne serije i savladali borbene Vrščane koji su četvrti put ove
sezone napustili parket pognutih glava posle duela sa šampionom.
Hemofarm se nijednog trenutka nije predavao, iskoristio je Partizanovo
katastrofalno, čak i sramotno šutersko veče sa linije penala (42 odsto,
11/27!), uveo meč u neizvesnu završnicu, ali nije imao snage da preokrene.
Marjanović je najavio da nema predaje, vezao šest poena i spustio na 57:52.
Izgledalo je da je sve otvoreno, ali je desetak sekundi kasnije Kecman pogodio
trojku, a onda i povratnik na teren Marić uz faul ponovo doveo šampiona do
plus 11, tri i po minuta pre kraja. Delovalo je da je tu kraj, ali nije bio.
Farmaceuti su bili uporni, iskoristili su dekoncentraciju sa linije penala crno-
belih.
Malo po malo, na krilima pre svih kapitena Markovića, došli su do 69:66, 35
sekundi pre kraja. Mekejleb je fauliran 25 sekundi pre isteka vremena.
Promašio je prvo slobodno bacanje, kada je hrvatska publika definitivno
prešla na stranu Hemofarma. Amerikanac je promašio i drugi put, a Mačvan
potom prerano i iz teške pozicije pokušao da izjednači. Sa njegovim
promašajem otišla je i poslednja šansa Vrščana. Sjajni Roberts je bio mnogo
bolji od sunarodnika, oba puta pogodio i stavio tačku na susret.
Cibona je u drugom polufinalu lakše nego što rezultat pokazuje savladala
Olimpiju 78-73. Opuštanje Zagrepčana u poslednjoj četvrtini omogućilo je
„zmajčekima“ da ublaže poraz ali više od toga nisu mogli.
Finale je bilo za nezaborav. Ono što je Dušan Kecman uradio, to je
neponovljivo. Verovatno jednom u milion takvih situacija. Ma, ni tada.
Partizan je šampion Jadranske lige četvrti put uzastopno - i to je to!
Mladi Bojan Bogdanović je Ciboni podario pobedu, neopisivu radost za 16.000
ljudi. Velimir Perasović je utrčao na parket da proslavi veliku pobedu njegovih
dečaka... Međutim, ostalo je 0,6 sekundi, da Partizan proba nešto što se vrlo
retko desi – pogodi sa preko pola terena. Dušan Kecman je bacio loptu,
verovatno pola ljudi nije ni gledalo gde će da završi, a ona je prvo pogodila
tablu, pa prošla kroz obruč. Minut kasnije, arbitri su pokazali tri prsta kojima
je obeležena velika pobeda Partizana, jedna od najvećih – 75:74 (14:15, 17:16,
13:13, 16:16, 14:15, 6:7).
A šta se sve dešavalo u prethodnih 44:59,4... I to je za prepričavanje. Drama
kakva se retko viđa. Partizan je bio bliži pobedi u regularnom delu, daleko
bliži u produžetku, ali je sudbina htela da finalni meč u Zagrebu na
spektakularan način završi Kecman. Meč, koji su obeležili stalni prigovori
sudijama, prekid zbog uletanja navijača, Tomas i Gordon koji su ubacili 62 od
74 poena Cibone, Robertsovo igranje sa ulogama junaka i tragičara,
Bogdanovićev trenutak slave koji je trajao bukvalno trenutak. Svaka čast
Partizanu, najboljoj ekipi u regionu.
Finiš je bio nezaboravan. Roberts je pogodio prvi penal, drugi promašio, ali je
Veseli došao do lopte. Amerikanac je ponovo stao na liniju za slobodna
bacanja, ali ovoga puta bio nepogrešiv. Gordon je u narednom napadu opalio,
Roberts ponovo bio najbolji u skoku i momentalno bio fauliran. Jedno bacanje
je ušlo za 68:72, ali je Tomas iz pada, 8,8 sekundi do kraja, pogodio trojku.
Sudbina je htela da Roberts ponovo ode na liniju penala. Oba puta je
promašio, a onda Bogdanović, 0,6 sekundi pre kraja, pogodio trojku za – činilo
se pobedu. Ostalo je da Kecman šutne preko tri četvrtine terena i – pogodi!!!
Areni je možda trebalo još manje vremena da se isprazni. Partizan je šampion.
Za to vreme u Crvenoj Zvezdi vanredno stanje. Na konferenciji za medije koju
su održali čelnici Košarkaškog kluba Crvena zvezda predsednik Vladislav Lučić
je saopštio da dug ovog kluba prelazi 12 miliona evra iako je revizorska kuća
koja je nadležna da odredi tačna potraživanja poverenika tek počela sa
„češljanjem“ knjiga na Malom Kalemegdanu.

– Javljaju se poverioci koji imaju dobru nameru i žele da pomognu. I pored

brojnih nagaðanja i pisanja medija o „katancima“ i promeni imena, moram da
kažem – Crvena zvezda ostaje Crvena zvezda jer je ona simbol Srbije i naših
navijača. Oni su naše najveće blago, bio je prilično emotivan Lučić.

Revizija je počela kao što smo obećali, želimo da vidimo kako je novac trošen.
Imamo mnogo štetnih ugovora. Crvena zvezda je svake sezone dovodila
skupog trenera i desetak skupih igrača. Budžetom od pet miliona evra i oni
koji nisu košarkaški stručnjaci mogu da naprave kompetitivan tim. Stalno se
lutalo, od trenera sa alibijem do loših ugovora, rekao je Lučić.

Predrag Nikolić, predsednik finansijske komisije, izneo je egzaktne podatke.

Zvezda neće biti likvidirana, postoji opasnost od stečaja. Ukoliko do toga

doðe postoji mogućnost reorganizacije. Prioritet je da pozovemo poverioce
da dođu i da se dogovorimo, da skinemo blokadu i da dođemo do modusa da
rešimo pitanje duga, kazao je predsednik finansijske komisije.

Potpredsednik kluba Božidar Maljković napravio je zanimljivu paralelu.

– Španska poslovica kaže – ni štala najvećeg ranga ne pravi od rage

mustanga… Meni se Zvezda svih ovih godina uklapala u tu izreku. Pare su se
trošile besumučno, plaćala je i više nego što treba. Zvezda je važnija od
svakog pojedinca, rekao je Maljković.

Partizan je krenuo po treći trofej u sezoni, šampionski u KLS. Svoj jedini poraz
„crno-beli“ su doživeli u Vršcu pa su ligaški deo završili na prvom mestu ispred
Hemofarma koji je imao poraz više. U plej of su ušli još Radnički i C. Zvezda a
jedino iznenađenja je napravio FMP koji je ostao ispod crte. Za utehu im je da
je prvi strelac lige bio njihov centar Miroslav Raduljica sa 21,1 poenom po
meču. Pratili su ga Nemanja Bjelica (CZ) i Milan Mačvan (Hemofarm).
U prvoj utakmici polufinala plej-ofa Partizan je pobedio Crvenu zvezdu sa
94:73(20:18,23:23, 27:14,24:18), ali „crveno-beli” nisu bili ispod nivoa jubileja,
kakav je dvestoti zvanični meč naših najpopularnijih timova. Odolevali su do
polovine treće četvrtine (55:50), mada su kombinovali sa samo sedmoricom
košarkaša - osmi je ušao u 30. minutu.
Zvezda je u drugom poluvremenu tek tri minuta igrala sa pravim
„plejmejkerom”, za koliko je smogao snage Nedović, koji je od osmog minuta
trpeo bolove u nozi. Momku od 19 godina nije mogao da pomogne
Radivojević, zbog povrede i u revanšu će biti u ulozi navijača sa klupe. U tu
Zvezdinu slabu tačku u trećoj četvrtini je udario Partizan, najjači upravo na
mestu organizatora igre zahvaljujući Mekejlebu (14 pogodaka u drugoj
polovini duela) i do kraja tog perioda rešio utakmicu.
Prenoseći loptu pod presingom bekova rivala, Zvezda je u nastavku izgubila
11 lopti, od kojih je u tom delu igre pet prokockao Nemanja Bjelica. Vodeći as
„crveno-belih” je osim „plejmejkerskog” posla radio i sve ostalo do te mere
da je, iako prvi skakač, asistent i jedan od vodećih strelaca i defanzivaca
večeri, praktično podbacio s šutem iz polja „tri od 14” (promašio svih šest
„trojki”) i ukupnih sedam grešaka. Ovaj 22-godišnjak visine 209 santimetara
bio je i vidno najumorniji u iscrpljenoj „rotaciji” Zvezde, koja je imala
raspoložene Kešelja, Stevića i Štimca u prvom poluvremenu, kada je uspela da
vrati rezultatsku ravnotežu i posle „minus 11” na početku druge četvrtine i
nakon „minus osam” u njenom finišu.
Partizanu su u toj deonici razliku donosili koševi Aleksandra Rašića (13 od
završnih 15 poena). Igrači spoljne linije šampiona su čak četiri puta promašili
ceo koš (Veseli s linije „penala”), ali su napadački obavili najveći deo posla –
centarska linija je ubacila 21 poen.
Neefikasne partije imali su i Roberts (promašio svih pet pokušaja „iz igre”) i
Marić („potrošio” samo četiri lopte za 34 minuta). Pre nego što su meč kraju
privele najmlađe snage dva tima, u 36. minutu isključenje su zaslužili Marić i
Kikanović, pokušajem fizičkog obračuna, posle duela pod Zvezdinim košem.
Košarkaši Partizana su se posle drugog meča ekspresno plasirali u finale plej-
ofa.
U meču punom naboja i emocija, isključenih trenera oba tima, slabog suđenja
i rekordno malog broja gledalaca, retko viđenom serijom 38:2 u intervalu od
18. do 27. minuta, šampion je demonstrirao silu i prilično delikatnu situaciju
pretvorio u još jedan ubedljiv trijumf protiv Crvene zvezde.
Ipak, stručni štab „crno-belih” moraće i te kako da analizira 201 derbi zbog
činjenice da „veliki prasak” nije bio plod vrhunske igre već sticaja čudnih
okolnosti. Spisak slabih parametara je podugačak, a najupečatljiviji su 17
izgubljenih lopti (Marić 4) i 19 promašenih slobodnih bacanja.
Zvezda je kao i u prvom meču bila u egalu poluvreme, ali sada mnogo
motivisanija i opasnija. Simultankom Bjelice otvorila je meč sa 11:0, a
reprezentativac je postigao devet poena, ukupno 16 u četvrtini, što je kod
rivala stvorilo veliku nervozu.
Partizan nije imao igru u reketu, sjajnom plejmejkeru Mekejlebu zatvoren je
prodor i favorit je bio prinuđen na šutersku opciju. Iako su se „crno-beli” brzo
rezultatski vratili u utakmicu, nisu uspevali da dođu do igre. U tri poslednja
minuta druge četvrtine dogodila su se dva ključna momenta.
Prvo su zbog čestih prigovora obostranom tehničkom greškom kažnjeni
treneri oba tima, a minut kasnije Nešković je pokazao Vujoševiću put u
svlačionicu, posle njegove, mnogo puta viđene „minijature” kada timu ne ide
dobro. Zvezdina prednost od osam poena (39:31), precrtana je potom kao
gumicom. Ostaće zabeleženo kao retko dostižan rekord da jedan tim za minut
postigne četiri „trojke”.
Tri poklon lopte rivala kaznili su Kecman, Rašić, Roberts i Božić i to je bio uvod
u kraj koji je usledio posle odmora kada je šampion serijom 13:0, u kojoj je
Roberts izrastao u igrača derbija, deklasirao domaćina. Da bar odnos
isključenih aktera bude izjednačen, pobrinuo se ponovo sudija Nešković kada
je u 27. minutu pokazao i Trifunoviću put ka tunelu.
U drugom polufinalu lakše nego što se očekivalo Hemofarma je sa dve
ubedljive pobede eliminisao Radnički i plasirao se u finale.
Šampion je na startu finala plej-ofa Košarkaške lige Srbije, pred više od 5.000
gledalaca koji su ispunili sve osim partera „Pionira” za koji nije bio slobodan
ulaz, pobedio sa 67:60 (17:14,13:9,23:24,14:13).
Izazivač iz Vršca je u poslednjem minutu definitivno izgubio prvu finalnu
utakmicu a možda za dalje svog najboljeg igrača u tom duelu Bobana
Marjanovića. Kolos „narandžastih” je pod košem Partizana povredio nogu,
posle čega je na drugoj odskakutao sa terena, dok su se njegovi saigrači
hvatali za glave.
Neposredno pre toga pala je odluka o pobedniku: na početku 40. minuta
Marković je propustio da pogodi „trojku” koja bi Hemofarm primakla na samo
dva poena razlike, a na drugoj strani je poentirao Roberts. Uprkos situaciji sa
Marjanovićem, ostaje sasvim otvoreno pitanje da li serija za titulu može da
potraje do maksimalnih pet mečeva. Jer, bio je Hemofarm (centarska
alternativa Katić u 19. minutu povučen na klupu zbog četiri faula) „u igri” sve
vreme, uprkos tome što nekoliko važnih igrača nije imalo „svoje veče”.
Verovatno tragajući za petorkom koja će bolje počinjati mečeve od onih 0:11
protiv Zvezde, Partizan je startovao bez Mekejleba i Veselog i posle pet
minuta igre gubio sa 8:3. Ulaskom omalenog „plejmejkera”, koji je pre meča
dobio plaketu kao najbolji igrač „crno-belih” ove sezone u izboru navijača,
domaćin je preuzeo kontrolu koju nije ispustio do kraja: prednost se kretala
od dva do devet poena, koliko je prvi put iznosila početkom drugog
poluvremena.
Krajem treće četvrtine razliku je sačuvao mladi krilni centar Branislav Đekić,
sa tri uzastopne „trojke” se izdigavši iznad lošeg šuterskog ostvarenja svoje
ekipe (samo 39 odsto realizacije za dva, 32% za tri poena). Najiskusniji
Kecman je za 20 minuta promašio oba šuta, kapiten Božić svih šest pokušaja
za tri poena, Rašić je za devet poena potrošio čak 16 lopti, Marić devet od 13
pogodaka postigao sa linije slobodnih bacanja.
A onda veliki skandal u drugoj utakmici. Već viđena opšta tuča košarkaša
Partizana i Hemofarma, koji su grupno ratovali pesnicama i decembra 2005.
godine u susretu Jadranske lige u „Pioniru”, ponovila se u drugoj utakmici
finala plej-ofa u vršačkom „Milenijumu”. U erupciji nasilja koja se dogodila
minut i 14 sekundi pre kraja, „u stilu” huligana koji su obično na tribinama,
obračunavali su se praktično kompletni timovi, i u tom velikom padu glavnih
protagonista našeg ligaškog takmičenja, pala je i krv.
Posle više desetina minuta prekida, tokom kojeg je bilo nemira i u gledalištu i
posla za policiju, sudije su isključile po devetoricu iz oba sastava, pa je meč
kraju priveden igrom „tri protiv tri”. Bila je to prava simbolika: uličarsko
ponašanje, pa nadmetanje u onom što se popularno zove „ulična košarka”...
Pri prednosti gostiju od 80:78, zaigrali su Marković, Krstović i Hil protiv
Mekejleba, Robertsa i Veselog, onog iz čijih usta je krvarilo. Nakon te 74
sekunde, utakmica je završena s 86:81 (21:22,15:17,29:18,21:24) u korist
šampiona, koji je vođstvo od 2:0 u seriji i proslavio...
A kako je došlo do incidenta? Sve je počelo u situaciji koja se odvijala pod
košem Hemofarma, u trenutku kada je njegovu seriju 16:2 „trojkom”
prekinuo Roberts. Centar Vrščana Katić je laktom „zakačio” Marića, ali to ne
može ni da se poredi sa reakcijom Partizanovog kolosa koja bi nekom mogla
da nanese i tešku telesnu povredu. Najbolji centar Evrolige raspalio je, s leđa,
pesnicom po Katiću, i kada se ovaj podigao s parketa njih dvojica (dosuđena
im bila obostrana lična greška) su ušli „u klinč”. Kao da su sve to jedva
dočekali, „u pomoć” su pohitali mnogi, među kojima i mladi igrači
Hemofarmove „klupe” Obrenović (njegov udarac je Veselom izbio dva zuba) i
Anđušić, s Partizanove strane čak i oni koji nisu bili u ekipi poput „civila”
Lešića koji je ove sezone jedva i osetio igru.
Bilo je u tim sramnim trenucima i onih koji su pokušavali da budu mirotvorci,
neki imajući nesreću da drže saigrača koji pri tom dobija udarac, kao i onih
koji su „rastavljali” držeći protivnika dok prima još jedan „pogodak”. U nizu
onih koji su se pokazali nedostojnim, našao se i jedan za kojeg bi mnogi do
sinoć „dali ruku” da se nikada ne bi poneo onako kako se poneo – najtrofejniji
kapiten Partizanove istorije Petar Božić. Za tuču je bio mnogo raspoloženiji
nego pre toga u „trojkama”, koje je drugi put za dva dana šutirao „nula od
šest”.
Kako bi tek izgledalo odmeravanje snaga Partizana i Hemofarma da ova titula
odlučuje o mestu u Evroligi?
Uprava košarkaškog kluba Hemofarm saopštila je da klub neće igrati treću
utakmicu finala plej-ofa protiv Partizana u Beogradu iz, kako su naveli
bezbednosnih razloga i zbog neujednačenog kriterijuma suđenja.
„Na takav korak smo se odlučili, pre svega, iz bezbednosnih razloga i
incidenata nesvojstvenih sportu, kao i zbog neujednačenog kriterijuma
suđenja u međusobnim utakmicama Hemofarma i Partizana, koje nepotrebno
dovodi do tenzije na terenu, a samim tim i do nemilih događaja. Svesni smo
odgovornosti ovakve odluke, ali smatramo da u ovakvom ambijentu nemamo
ravnopravne uslove za osvajanje šampionske titule”, ističe se u saopštenju
vršačkog kluba.
Hemofarm u saopštenju tvrdi da je trenutna situacija „kulminacija nezdravih
odnosa, koji vladaju u celokupnoj košarkaškoj organizaciji u Srbiji u poslednjih
nekoliko godina i jasna poruka odgovornim licima koji rukovode ovim
sportom u zemlji”.
Vršački klub je podsetio i na tuču koja se dogodila na utakmici sa Partizanom
u beogradskom Pioniru u sezoni 2005/2006. Hemofarm navodi i incident iz
sezone 2006/2007, kada su funkcioneri Partizana fizički napali sudije u hali u
Vršcu.
„Zbog svega navedenog, smatramo da je KSS samo nemi posmatrač i ne
možemo da nađemo opravdanje za izostanak njihovih reakcija u cilju zaštite
regularnosti, kako bismo svi mogli da se ravnopravno borimo za titulu”, ističe
se u saopštenju.
Košarkaši Partizana osvojili su tako devetu uzastopnu titulu šampiona Srbije,
pošto na treći meč finalne serije Superlige u Beogradu nisu došli igrači
Hemofarma.
Sudije su 15 minuta u hali Pionir čekale košarkaše Hemofarma, zajedno sa
igračima Partizana, a potom je meč završen službenim rezultatom 20:0.
Igrači Partizana izašli su na parket Pionira, u kojem ih je dočekalo oko 5.000
navijača, i zagrevali se za vreme perioda od 15 minuta, koliko pravila
predviđaju da se sačeka protivnička ekipa.
Za vreme zagrevanja, navijači su skandirali svakom igraču Partizana i pozivali
ih da ostanu u klubu, a pozdravljali su i članove stručnog štaba, sportskog
direktora Dragana Todorića i predsednika Predraga Danilovića. Od trenera
Duška Vujoševića navijaču su tražili da i naredne sezone osvoji titulu.
Blistava sezona Partizana u Evropi. Sezona je loše otvorena sa tri poraza u
prve četiri utakmice. Pobeda protiv Olimpijakosa je preokrenula tok sezone.
Usledile su pobede u Malagi, pa protiv Efesa u dramatičnom finišu kao i protiv
Lietuvasa od 30 poena razlike čime je nadoknađen minus iz prvog meča u
Ritasu. Grupna faza je okončana na trećem mestu sa po pet pobeda i poraza.
U Top 16 fazi već na početku napravljen je podvig pobedom u Atini protiv
Panatinaikosa. Usledio je veličanstveni trijumf protiv Barselone i Partizan se
našao na korak od prolaza u četvrtfinale. Onda su usledili porazi od kojih je u
legendu otišao onaj protiv Panatanikosa kada je kompletna hala ostala u
dvorani još pola sata pevajući „I kada ne budeš prvi ti... „ i igrače vratila iz
svlačionice da ih pozdrave. Ali taj isti Panatinaikos predvođen Željkom
Obradovićem pobedom nad Marusijem omogućio je „crno-belima“ prolaz u
četvrtfinale.
U četvrtfinalu je čekao Makabi sa prednošću domaćeg terena. No, već u
prvom meču Partizan je pobedom poništio tu prednost. Nezaboravnu partiju
na tom meču pružio je Dušan Kecman. Takva prilika se nije smela propustiti...
i nije propuštena. Oba meća u Areni odigrana su u fantastičnom ambijentu, u
četvrtom meču pred 21.367 gledala postignut je rekord u poseti na jednoj
utakmici. Ostvarene su dve pobede i „crno-beli“ su se plasirali na fajnal for.
A u Parizu... spektakl. Partizan je zaslužio finale. Zaslužio je i neprekidne
ovacije posle meča više od 2.000 Grobara. I to par sekundi pošto je, posle
neverovatnog polufinala, čudesnih 45 minuta, nesreće, sreće, pa opet
nesreće, ispao od Olimpijakosa.
Čildres je uhvatio produžetak posle Teodosićevog promašaja, Burusis je isto
tako uhvatio spas od preokreta, Teodosić je ponovo pokazao savršenu
mirnoću kada je bilo potrebno, a Rašić je jednostavno promašio još jedan
produžetak, iako je malo pre toga bio bezgrešan. Šta ćete, to je košarka.
I utakmica za treće mesto je bila neizvesna do samog kraja, 15:4 sekunde pre
završetka Marić je s linije slobodnih bacanja smanjio na 75:74.
Posle Holdenovog faula (07:7 do kraja) Mekejleb je oba puta bio nepogrešiv
(77:76) i usledio je novi tajm-aut koji je tražio CSKA. Onda je Hrjapa došao na
istu liniju i pogodio samo jednom (78:76), usledila je munjevita akcija
Mekejleba koji se kao šilo probio do koša CSKA i 0,5 sekundi pre kraja doneo
produžetak (78:78).
U produžetku pet vezanih poena našeg tima (Mekejleb dva bacanja plus
Božićeva trojka) i 86:82 za Partizan, 01:20 do kraja. Pa zatim pet uzastopnih za
Ruse (86:87, 36 sek do kraja). Rašić je opet vratio vođstvo (88:87), a Holden
trojkom 2,4 sekunde do kraja (90:88) naterao „crno-bele“ na nov tajm-aut.
Mekejleb je šutirao trojku u poslednjem sekundu, ali nije uspeo.
U Eurocup smo imali samo dva predstavnika. C. Zvezda je sjajno odigrala
grupnu fazu, zauzela je prvo mesto sa 5 pobeda i jednim porazom. Tako je
nastavila i u Top 16 gde je u prvom krugu ostvarila sve tri pobede igrajuči dva
meča u gostima. A onda se desio neshvatljiv pad, porazi od Nimburka i Turk
Telekoma na domaćem terenu i Gran Kanarije u gostima čime su raspršeni svi
snovi o prolasku dalje.
Hemofarm je svoje učešće završio već u prvoj fazi sa samo jednom pobedom.