SEZONA 2000/01

Godina koja će napraviti revolucionarni zaokret u evropskoj košarci. 09.06.

2000. formirana je Euroliga koja će biti odvojena od FIBE i kojom će upravljati
ULEB. Ovaj rascep će uneti konfuziju i u jugoslovensku košarku u smislu
„kojem se carstvu privoleti“. I dok se Budućnost kao šampion priklonila novoj
organizaciji Partizan je ostao veran FIBI.
Ipak, kasnije se to ispostavilo kao greška. FIBA-a Suproliga je brzo potonula i
već sledeće sezone 2001/02 se raspala, a klubovi su prešli u Evroligu, ali,
naravno, samo oni najjači i najbogatiji kao što su CSKA, Panatinaikos, Makabi,
Montepaski, a naravno i sa njima i Partizan, kao aktuelni šampion zemlje koja
je šampion sveta iz 1998 i prvak Evrope iz 2001. godine.
Naša liga se najzad malo ustalila, imala je 12 klubova, novajlije su Vojvodina i
Sloga (Kraljevo).
Budućnost koja je je prošle godine superiorno osvojila titulu nije posustajala u
ambicijama i ulaganjima. Iz kluba su otišli Šćepanović (Efes), G. Pajović, A.
Ivanović i Bulatović. Novajlije su Igor Rakočević (C. Zvezda) posle neuspelog
odlaska u NBA, Saša Obradović (C. Zvezda) i Dejan Milojević (FMP). Budućnost
se odlučila za oprobanu taktiku – pojačaj sebe tako što ćeš dovesti najbolje
igrače glavnih suparnika.
Posle svega nekoliko kola raskinut je ugovor s Harisom Brkićem i on se vratio
u Partizan. Kao što je i sam njegov povratak u Beograd bio čudan i iznenadan
tako je i ono što se desilo na parkingu ispred hale Pionir i dan danas
obavijeno velom misterije. 12. decembra 2000. godine ubijen je jedan od
najtalentovanijih igrača Partizana i jugoslovenske košarke. Takvo nešto je
nezabeležen slučaj i o motivima možemo samo nagađati. U svakom slučaju,
ogroman gubitak i u ljudskom i u sportskom smislu.
Saša Obradović je praktično zbog povrede propustio čitavu prethodnu sezonu
a i u ovoj je stalno kuburio s povredama. Verovatno je to uticalo i na njegovu
psihičku (ne)stabilnost i sve je kulminiralo u aprilu 2001 na treningu se fizički
sukobio sa saigračem Milenkom Topićem što je za posledicu prvo imalo
suspenziju a onda i raskid ugovora sa klubom.
Političke promene koje su se desile u državi odrazile su se i na košarku. Na
iznenada održanoj Skupštini KK Partizan oktobra 2000. godine sa kormila
kluba otišao je dotadašnji predsednik i visoki funkcioner SPS-a Ivica Dačić a na
njegovo mesto je postavljen Vlade Divac tada još aktivni igrač NBA ekipe
Sakramento Kings. Na mesta potpredsednika imenovani su Žarko Paspalj i
Predrag Danilović.
Partizan su napustili Vladimir Đokić, Boris Raičević, Miroslav Radošević a u
toku sezone i Miroslav Čubrilo. Najveće pojačanje je povratak iz inostranstva
Miroslava Berića, kao i povratak iz Beobanke Aleksandra Glintića i iz
Budućnosti Nikole Bulatovića. I dok je do tada bio trend da sastav koji počne
sezonu i završi je, sada se sve češće dešava da dolazi do promena u toku
sezone. Tako se i Partizan uskoro zahvalio Vladimiru Bogojeviću i na mesto
pleja doveo Branka Milisavljevića. Drugi trend koji je bio tek u povoju bio je
dolazak Amerikanaca, pa su i „crno-beli“ tokom sezone doveli Ševalije Kotona
koji nije imao neki ozbiljniji doprinos.
I C. Zvezda je u novu sezonu ušla sa dosta izmenjenim sastavom. Ekipu su
napustili Goran Bošković, Igor Rakočević, Jovo Stanojević, Zlatko Bolić, Željko
Topalović, Nikola Jestratijević i Dragan Lukovski. Došli su Goran Savanović
(Prokom), Nedeljko Ašćerić (Rasing), Dušan Jelić (Panionios), Petar Popović
(Spartak), Slobodan Šljivančanin (UNIKS), Dejan Mišković (Stal Ostrov) i Milan
Preković (Beopetrol). Bilo je odmah jasno da novopridošli igrači nisu takav
kvalitet da bi mogli da zamene one koji su otišli. A kad su već posle nekoliko
odigranih kola zbog dugova klub napustili Savanović, Ašćerić, Jelić i Mišković
bilo je jasno da se Zvezdi „crno piše“. Na polusezoni klub je iznenada napustio
i jedan od najtalentovanijih igrača Vladimir Radmanović i prešao u FMP i
postalo je jasno da će se Zvezda na kraju boriti još i za opstanak. Naknadna
dovođenja Saše Stefanovića (Vojvodina), Vladimira Đokića (Partizan), Saše
Bratića (Beovuk) i Demijana Fišbeka kao i smena trenera Stevana Karadžića i
dovođenje Miroslava Nikolića nije spasilo Zvezdu od rezultatskog debakla.
Budućnost imala još jednu dominatnu sezonu u kojoj je u regularnom delu
ovaj put ipak doživela jedan poraz i to u 19. kolu od Radničkog 79-89.
Briljantni Aleksandar Nađfeji (32p) najzaslužniji je za prvorazrednu senzaciju.
Partizan, FMP i Lovćen su se rasporedili od drugog do četvrtog mesta. Iz lige
su ispali Beopetrol i Borac (Čačak) dok je Zvezda potonula na 10. mesto ali se
ipak spasila ispadanja. U januaru je u Budućnosti došlo do iznenadne smene
Mute Nikolića i umesto njega je stigao proslavljeni stručnjak Bogdan Tanjević.
Verovatno je razlog bio katastrofalan start u Evroligi.
Loši rezultati su dodatno isfrustrirali navijače Zvezde pa beležimo incidente
pred prvi ovosezonski derbi. Uoči utakmice, naime, navijači Crvene zvezde,
polupali su autobus policije i znatno oštetili patrolna kola. Takođe, mnoga
stakla na dvorani "Pionir", kao i na ledenoj dvorani, su polupana, a demoliran
je i kafić u dvorani "Pionir". Grupa navijača "Crvene zvezde", nezadovoljna
zbog toga što im rukovodstvo kluba nije omogućilo besplatne karte,
narušavali su javni red i mir, pokušavajući nasilno da uđu u halu "Pionir", u
čemu ih je sprečila policija.

Tu nije bio kraj incidentima. Derbi-susret 17. kola Vinston Juba lige između
Partizana i Budućnosti prekinut je 21 sekundu pre kraja, kod rezultata 82:74
za goste.
Do prekida je došlo u poslednjem minutu, kada su neodgovorni navijači
"crno-belih" uleteli na teren, u nameri da se obračunaju sa košarkašima
Budućnosti i sudijama. Policija je reagovala sa zakašnjenjem i oštrom
intervencijom izgrednici su udaljeni sa terena, ali igra nije mogla da bude
nastavljena, jer su sa tribina bacani metalni novčići, upaljači, pa čak i jedna
plastična boca. Srećom, u stampedu grupice razularenih "navijača" nije bilo
povređenih među igračima ili članovima stručnog štaba obe ekipe. Partizan je
kažnjen igranjem dve utakmice u gradovima udaljenim 100 kilometara od
Beograda.

Najbolji strelac Lige je bio Miroslav Berić (Partizan) sa 22,8 poena po meču,
najbolji skakači Dejan Tomašević (Budućnost) i Ognjen Aškrabić (FMP) sa 11,2
skoka po meču i najbolji asistent Zoran Nišavić (Zdravlje) sa 3,9 asistencija po
meču.

Kup Jugoslavije je doneo mnogo uzbuđenja i neizvesnih mečeva. Bila je to

završnica 8 timova koja je odigrana u Vršcu. U četvrtfinalu najuzbudljiviji je
bio susret između Budućnosti i Hemofarma. U izuzetno dramatičnoj završnici,
košarkaši Budućnosti su u poslednjim sekundama igre, zahvaljujući
preciznosti Rakočevića iz slobodnih bacanja, uspeli da savladaju izuzetnu
ekipu Hemofarma 64-63.

U polufinalu opet veliko iskušenje za „đetiće“ jer se Lovćen pokazao kao

ozbiljan suparnik. U penal završnici najbolje se snašao Rakočević koji je
realizovao četiri slobodna bacanja i odveo Budućnost u finale pobedom 76-
74.

Ništa manje uzbudljivo nije bilo ni drugo polufinale između Partizana i FMP-a.
Neocekivano slabo izdanje FMP Železnika, problematično suđenje i skandal u
samoj završnici utakmice obeležili su ovaj polufinalni duel Kupa Jugoslavije.

FMP je meč završio sa četiri igrača zbog incidenta koji je izazvao Miroslav
Berić, a koji se naslućivao još ranije zahvaljujući arbitrima koji očigledno nisu
bili dorasli polufinalu Kupa.

Samo 10 sekundi pre kraja pri rezultatu 81:75 za Partizan Berić je nepropisno
zaustavljen pod protivničkim košem. Arbitri su sankcionisali prekršaj igrača
FMP, ali je Berić krenuo na Aškrabića da deli svoju pravdu. Bio je to signal
kompletnom pogonu tima iz Železnika da krene u obračun. Samo je čista
slučajnost i manji broj trezvenih glava sprečio teži incident.
Sudije Belošević i Milojković, koji se očigledno nisu snalazili cele večeri doneli
su, valjda, jednu od retkih ispravnih odluka. Iz igre su isključeni Berić i
Aškrabić, ali i cela klupa FMP. Revoltirani takvom presudom košarkaši FMP su
napustili teren, pa se činilo da završnica neće biti ni odigrana.

Na intervenciju Nebojše Čovića na teren su se vratila četvorica igrača FMP i

utakmica je ipak odigrana do kraja i Partizan je pobedio 83-75. „Crno-beli“ su
bez ikakve sumnje napravili podvig - bez Bulatovića, Čanka i Kotona koji su
povređeni, sa trojicom poletaraca (Gajić, Kovač i Krstić) koji nisu ni ulazili u
igru uspeli su i treći put ove sezone da savladaju FMP.

U finalnoj utakmici nacionalnog kupa Podgoričani su zasluženo savladali

Partizan, jer su tokom svih 40 minuta pokazali više od rivala.

Iznenađujuća je, međutim, činjenica da su Podgoričani do trofeja stigli znatno

teže nego što se očekivalo. Krajnji rezultat ne odslikava na pravi način ono što
se dešavalo na terenu velelepne dvorane u Vršcu. Skoro do same završnice
vladala je rezultatska neizvesnost, da bi tek u finišu kvalitet košarkaša
Budućnosti došao do izražaja.

Za razliku od Podgoričana, Partizan je nadmašio trenutne mogućnosti. Bez

Bulatovića i Kotona, sa rovitim Čankom, crno-beli su dugo održavali
ravnotežu, čak duže nego što se pretpostavljalo s obzirom da je Partizanu ovo
bila četvrta utakmica u četiri dana.

Maksimum su dostigli šest minuta pre kraja, kada su trojkom Čanka poslednji
put izjednačili na 69:69. Usledila je serija Podgoričana od 8:0 i nagoveštaj
njihovog velikog slavlja.

Najbolji u pobedničkom timu bili su Tomašević i Rakočević, dok je u Partizanu,

dok je imao snage, odskakao Berić. Njemu uz rame poslovično borbeni
Petrović.

„Plej of“ doneo ponovo mnogo kvalitetne košarke. Budućnost i Lovćen su

očekivano lako u dva meče eliminisali Vojvodinu, odnosno Zdravlje.
Beogradski Radnički je priredio pravo iznenađenje na startu pobedom nad
Partizanom u Hali „Pionir“ 85-75. Radnički je bio bolji rival tokom čitavog
meča, a odlučujuću prednost "krstaši" su stekli u drugoj i trećoj četvrtini.

Gosti su uspešno motrili na najefikasnijeg igrača "crno belih" i preko

raspoložene braće Nađfeji i Ćakića punili koš protivnika, pa su sredinom treće
četvrtine imali čak 21 poen prednosti.
Partizan je, zahvaljujući borbenom Petroviću, tri minuta pre kraja susreta
spustio vođstvo protivnika na šest poena, ali nije imao snage za potpuni
preokret.

U drugom meču, u dramatičnoj završnici, u kojoj su oba tima imala i slabosti

ali i dobrih trenutaka, pobedio je iskusniji. Da je, međutim, pobeda pripala i
Radničkom ne bi bilo nezasluženo. Mladići sa Crvenog krsta su još jednom
pokazali da igraju jako dobru košarku i da je pred njima velika budućnost.

S druge strane najveći adut Partizana Miroslav Berić je, za razliku od prvog
susreta, imao svoje veče. Njegovi čuvari Božić i Joksimović nisu ispunili
zadatak kao u prvom duelu i otuda ovakav epilog.

Na kraju, košarkaši Partizana su u trećem meču ubedljivo savladali tim

Radničkog i zasluženo se plasirali u polufinale plej ofa. Za razliku od
prethodna dva susreta, crno-beli su ovaj put delovali veoma sigurno i uigrano
pa su lako izašli na kraj s protivnikom.

Odlučujuću prednost domaći su stekli u drugoj četvrtini u kojoj su za čak 25

poena bili bolji od protivnika. Partizan je čvrstom igrom u odbrani potpuno
paralisao rivala, „crno-beli“ su odlično igrali i u napadu, a zavidnu preciznost
pokazali su Čanak, Varda i Berić.

Najuzbudljivija je bila serija između FMP-a i Hemofarma. U prvom duelu

slavile su „limenke“ 84-81.

U veoma uzbudljivoj i kvalitetnoj drugoj utakmici, neizvesnoj do samog kraja,

košarkaši Hemofarma uspeli su da pobedom obezbede mogućnost da u trećoj
utakmici u Beogradu izbore plasman u polufinale ovogodišnjeg plej-ofa.
Početkom treće četvrtine domaći su stekli najveću prednost (57:40). Tada je
trener gostiju Aca Petrović prešao na zonsku odbranu, što je dalo rezultate,
jer su Beograđani uspeli da nadoknade minus od 17 poena.

U neizvesnoj završnici, samo dvadesetak sekundi pre kraja susreta, Šekularac

je "trojkom" smanjio vođstvo Hemofarma na samo četiri poena (74:70).
Međutim, košarkaši Hemofarma uspeli su da sačuvaju minimalnu prednost i
na na kraju zasluženo trijumfuju - 76:74.

U trećoj utakmici, opet u neizvesnoj završnici slavi Hemofarm 88-85 i ulazi u

polufinale.
Polufinale je igrano na tri dobijena meča. Iako su obe serije završene u tri
utakmice ona između Partizana i Hemofarma je bila mnogo neizvesnija.

Partizan je načinio prvi korak ka finalu "plej-ofa" pobedivši u prvom meču

polufinala sa 86-83, ali da je pobeda pripala i Hemofarmu, ne bi bilo
nezasluženo.

Vrščani su kontrolisali i igru i rezultat skoro 25 minuta. Čini se da je preokret

nastupio onog trenutka kada su "crno-beli" zaigrali čvršće u odbrani. Bila je to
igra na granici faula koju su sudije tolerisale, a u kojoj se domaćin bolje
snašao.

Serijom od 16:0 u trećem delu igre, Partizan je stekao ogroman kapital koji je
bilo teško prokockati do kraja. Hemofarmu se ipak ukazala šansa za
izjednačenje. Imao je poslednji napad na utakmici pri vođstvu "crno-belih"
86:83, ali je zbog brzopletosti prilika otišla u nepovrat.

Košarkaši Partizana su i u drugom meču serije teško došli do pobede protiv

Hemofarma. Gosti su dobro počeli utakmicu i brzo poveli sa sedam poena
razlike. Partizan se, međutim, brzo vratio meču, početkom druge četvrtine
uspeo da anulira vođstvo gostiju.

Meč je potom bio neizvestan, a pobednik je odlučen tek u poslednja tri

minuta, kada su "crno-beli" serijom od 8:0 stekli nedostižnu prednost. Na
kraju 73-66 za Partizan.

Susret između Hemofarma i Partizana, inače treća i odlučujuća utakmica

polufinala "plej-ofa" ovih dveju ekipa, započeo je nemilim događajem.
Naime, pri dolasku u Vršac i ulasku u sportski centar "Milenijum" navijači
Partizana demolirali su ulazna vrata na sali i nekoliko lokala uz samu salu i
napravili su, prema prvim procenama, štetu od nekoliko hiljada maraka.

To, međutim, nije bilo sve. Prilikom zagrevanja ekipa, nekih desetak minuta
pred početak susreta, ušli su u teren i pokušali da se obračunaju sa vršačkim
navijačima. Prekid je trajao 15-tak minuta. Na svu sreću, uz pomoć redarske
službe i organa MUP-a Srbije, stvoreni su uslovi da utakmica počne i
normalno se odvija.

Inače, treći susret između Hemofarma i Partizana protekao je kao prethodna

dva meča, u neizvesnoj borbi do samog kraja. Obe ekipe su dosta grešile i
stekao se utisak da su igrale u grču, opterećene važnošću ovog susreta.
Hemofarm je bio nešto bolji u prvoj polovini susreta, pa je taj period igre
rešio u svoju korist minimalnim vođstvom od 35:34.

U nastavku košarkaši Partizana su uspeli da preokrenu rezultat u svoju korist.

U poslednjoj četvrtini, zahvaljujući poenima Vidačića, Hemofarm je stekao

prednost od pet poena. Međutim, to nije bilo dovoljno da se obezbedi
pobeda, jer je trojkom Markovića, tridesetak sekundi pre kraja utakmice,
Partizan prešao u vođstvo (70:69). Poslednji poen na utakmici postigao je
Čanak sa linije slobodnih bacanja - 71:69.

Košarkaši Budućnosti opravdali su ulogu favorita i u prvoj finalnoj utakmici

plej-ofa pobedili Partizan sa 19 poena razlike 92:73 (23:11, 24:21, 26:15,
19:26). Budućnost je pružila odličnu partiju, dok je ekipa Partizana u većem
delu susreta igrala ispod svojih pravih mogućnosti.

Od 6. minuta, kada je došla u prvo vođstvo, Budućnost je rezultatski

dominirala. Podgoričani su na odmor otišli sa 15 poena prednosti. Vođstvo
Budućnosti se i dalje uvećavalo tako da je u samoj završnici treće četvrtine
dostiglo 26 poena i tada je konačno postalo jasno da je pitanje pobednika u
finalnom susretu plej-ofa rešeno.

Budućnost je zasluženo slavila, najviše zahvaljujući dobroj odbrani na

najboljem igraču "crno-belih" Miroslavu Beriću i odličnim ofanzivnim rolama
Igora Rakočevića i Dejana Tomaševića.

Košarkaši Budućnosti dobili su i drugi meč na svom terenu protiv beogradskog

Partizana i sa 2:0 u pobedama vode u finalnoj seriji "plej-ofa". Podgoričani su
obavili veliki deo posla i treba im još samo jedan trijumf da bi osvojili treću
uzastopnu titulu prvaka Jugoslavije.

U prvih pet minuta vođena je izjednačena borba. U 6. minutu Budućnost je

stvorila prvu značajniju prednost (13:8) koju je do kraja četvrtine uspela da
uveća (22:16).

Kao i u prvom susretu, najboljeg igrača gostiju Miroslava Berića čuvao je

Milenko Topić. Ovaj potez trenera Budućnosti Bogdana Tanjevića pokazao se
kao pun pogodak, jer je Topić Berića ponovo stavio "u džep". Berić je u prvoj
četvrtini postigao samo dva poena i to u 7. minutu iz slobodnih bacanja.
U 14. minutu Budućnost je ostvarila do tada najveću prednost - 32:21.
Partizan je uspeo veoma brzo da se vrati u meč i nešto kasnije svede razliku
na samo 2 poena - 34:32.

"Crno-beli" su uspeli i da povedu sa 41:40, ali je u finišu nastupio momenat

koji je možda i odlučio pobednika. Posle kontranapada Partizana, sudije su
dosudile ličnu grešku Beriću u napadu. Partizanov igrač je burno reagovao,
pokušavajući da se obračuna sa sudijom Milojkovićem. Burno je reagovalo i
rukovodstvo Partizana. Epilog: Berić je isključen, a klupi Partizana dodeljena
je tehnička greška.

Posle isključenja Berića, gostujući igrači su postali nervozniji, što se ogledalo u

većem broju grešaka u završnici napada. Ekipa Budućnosti je to vešto
koristila, organizujućii brze kontranapade. U 27. minutu domaćini su dostigli
najveću prednost u ovom susretu - 70:43.

U završnici susreta igrači Budućnosti su se malo opustili, tako da su "crno-

beli" uspeli da ublaže poraz.

Dva minuta pre kraja zbog prigovora sudiji iz igre je isključen i centar
Podgoričana Dejan Tomašević.

Najbolji u ekipi Budućnosti bili su Rakočevic i Tomaševic, a kod Partizana

Varda i Bulatović.

Predsednik Partizana Vlade Divac stigao je iz SAD i rekao je po dolasku na

beogradski aerodrom da je došao da vidi "crno-bele" u njihove dve utakmice
protiv Budućnosti u Beogradu a oni su se potrudili da drugog susreta sa
šampionom u "Pioniru" i bude. Posle tri godine posta u duelima sa
Podgoričanima, Partizan je najzad slavio pobedu, smanjivši na 2:1 u finalnoj
trci za titulu prvaka Jugoslavije - 90:76 (13:24, 30:13, 19:18, 28:21).

Šampion je na gostovanju Radničkom izgubio jedan ligaški okršaj posle 51

uzastopne pobede, a sad je, prvi put otkako je zvanično najbolji tim u državi,
poražen u "plej-ofu". Partizan je neočekivano trijumfovao, vrlo ubedljivo,
uprkos nekompletnom sastavu i praktično polupraznoj dvorani, u pojedinim
periodima nadigravši rivala kao što nisu ni neki velikani u Evropi ove sezone.

Početak nije najavljivao uzbuđenja: predvođena Igorom Rakočevićem,

Budućnost je napravila seriju od 15:2 i prvu četvrtinu završila sa 11 poena
prednosti. "Crno-bele" su u život vratili, posle ulaska sa klupe, Petrović i Gajić.
Naletom od 9:0 domaći su prišli na "minus dva" (24:22), Podgoričane je u tim
trenucima držao Kuzmanović, ali u 18. minutu "trojkom" Nenada Čanka
Partizan je izjednačio (34:34). Drugih deset minuta dobio je sa 30:13...

U drugom poluvremenu Partizanu je put do pobede utro njegov najbolji igrač

u "plej-ofu" Ratko Varda, sa dve "trojke", od kojih je prva donela "plus 16" u
28. minutu (60:44), a druga stabilizovala igru kada je Budućnost opasno
zapretila smanjivši na 63:57. Odmah potom Beograđani su stigli i do
maksimalnih 17 poena viška (81:64 - 34. minut).

Budućnost je u drugom poluvremenu propustila da kazni Partizanove

probleme sa faulovima (petorica izašli sa pet ličnih grešaka), ali njen učinak se
najbolje vidi iz statistike dva najbolja igrača: Dejan Tomašević je postigao
samo jedan koš iz igre što mu se godinama nije desilo, a Rakočević sa svojih
12 pogodaka u prvoj četvrtini bio je najefikasniji u redovima šampiona.

"Crno-beli" su čak šest puta efektno zaustavili šuteve podgoričkih igrača

(Glintić tri, ali najatraktivnija bila Vardina "rampa" Amerikancu Džejmsu).
Njihovu igru još impresivnijim čini to što je kapiten Berić bio ispod svog nivoa
("trojke" 1/7), a osim povređenog Markovića gotovo da nije igrao ni
Milisavljević, koji je ušao pred kraj zbog izlazaka saigrača.

Nepunih 4.000 navijača je ipak bilo bučno u podršci svojim ljubimcima, ali i
često u vređanju gostiju, čiji trener Tanjević je rekao da je Budućnost u
"Pioniru" imala uslove za igru. Na terenu se desilo nekoliko sitnih čarki, ali i
još jedan nesportski potez Dejana Tomaševića, koji je u jednom duelu, ležeći
na parketu, nogom udario Bulatovića.

- Pobeda mi je posebno draga jer je prva posle 13 uzasotopnih poraza od

Budućnosti, rekao je Darko Ruso, trener "crno-belih", koji je proteklih dana
govorio da bi Podgoričane "samo trebalo načeti".

Uoči finala plej-ofa malo ko je verovao da će prvak za tekuću sezonu biti

dobijen tek posle pete utakmice. Partizan je, međutim, iskoristio prednost
domaćeg terena, baš kao i Budućnost u prva dva meča, pa će pehar,
namenjen prvaku Jugoslavije, biti dodeljen u "majstorici" u Podgorici.

Za razliku od prethodnog duela, kada su Podgoričani od starta krenuli silovito

i ubedljivo rešili prvu četvrtinu u svoju korist, ovaj put je to učinio Partizan.
Upućeniji u košarkaška zbivanja kod nas nisu verovali semaforu, koji je u 8.
minutu pokazivao 21:8 za crno-bele. Za osam minuta, dakle, Budućnost je
postigla samo osam koševa.
Ubedljivom vođstvu Partizana na poluvremenu činilo se da je doprineo i
kriterijum suđenja, na koji su gosti imali zamerke tokom najvećeg dela
susreta. Kriterijum možda jeste bio takav da je išao na ruku Beograđanima, ali
ni ovaj put, kao ni na prethodnom meču, to nije bio odlučujući faktor, Jer, ko
god se iole razume u košarku, nije mogao a da ne primeti kako se na klupi
Budućnosti dešavaju zaista čudne stvari.

U trećoj utakmici trener Budućnosti Bogdan Tanjević došao je u sukob sa

Igorom Rakočevićem, a na ovom meču je trpeo i uvrede Dejana Tomaševića
na svoj račun. Kulminacija nepojmljivih stvari na klupi gostujućeg tima
dogodila se u 26. minutu. Pri vođstvu Partizana od 65:36 Tanjević je najpre iz
igre izvadio Tomaševića, a nedugo zatim i Rakočevića. Kapetan je, dakle, prvi
napustio brod koji tone. Predao se iako je ostalo da se igra još čitavih 14
minuta.

Bez obzira koliko bio nezadovoljan suđenjem, poznati stručnjak nije smeo
tako da postupi iz više razloga. Prvo, što je time umanjio značaj ove
predstave, zatim što je kod svojih igrača doveo sopstveni autoritet u pitanje,
jer pitanje je koliko će mu oni verovati u buduće i na kraju, svojim gestom
omalovažio je trud protivnickog tima.

Sudije jesu, bez sumnje, grešile. Najveću grešku učinile su kada je Petrović
udario glavom Vukčevića. Bio je to prekršaj za isključenje, bez pogovora. Ali,
sudije nisu imale devet skokova manje od Partizana, nego Budućnost. Sudije
nisu promašile 13 slobodnih bacanja i na kraju, nisu one imale procenat od
samo 47 odsto.

S druge strane, Partizan je pokazao znatno veću borbenost ali i kolektivnost.

Odnos asistencija 19:5 u korist crno-belih, najbolje ilustruje njihov način
razmišljanja u igri. Svako ko je u igri ima pravo na loptu, što sa igračima
Budućnosti nije bio slučaj. kada se tome doda da je Partizan slobodna bacanja
šutirao 80, za dva poena 50 i trojke 54 odsto, onda Budućnost, ipak, ne može
tražiti razloge svog poraza u suđenju.

Na kraju, ipak, košarkaši Budućnosti ponovo su prvaci Jugoslavije.

Podgoričani su do treće uzastopne šampionske titule stigli u petom finalnom
meču "plej-ofa" pred svojim navijačima u sportskom centru "Morača",
savladavši Partizan sa 103:75 (21:20, 30:9, 24:19, 28:27).

Budućnost je zasluženo zadržala trofej državnog prvaka, ne ubedljivo kako se

očekivalo, jer je izgubila dva od pet mečeva, a i košarkaši Partizana zaslužuju
sve pohvale, jer su u finalu pružili dostojan otpor.
U utakmici odluke Budućnost je nadigrala ekipu Partizana, dominirajući u
svakom pogledu, o čemu najbolje govori razlika od 28 poena. Partizan je u
ovom susretu bio ravnopravan samo u prvoj četvrtini.

Peta finalna utakmica odigrana je u vatrenoj atmosferi pred više od pet

hiljada gledalaca. Na momente je među navijačima dva kluba bilo žestokog
verbalnog prepucavanja, ali na kraju sve je ipak završeno u najboljem redu,
jer su bile preduzete mere visokog policijskog obezbeđenja, tako da se nije
desio ni jedan ozbiljniji incident

Sudenje Jovčića i Vojinovića takođe zaslužuje pohvale, pa je i sa te strane

utakmice u kojoj se odlučivalo o prvaku Jugoslavije protekla bez problema. Na
odgovarajućem nivou bilo je i ponašanje igrača obe ekipe.

Posle susreta kapiten Budućnosti Dragan Vukčević pobednički pehar primio je

iz ruku našeg proslavljenog košarkaškog asa Vlade Divca, predsednika
Partizana ICN.

Prva četvrtina protekla je u dinamičnoj i obostrano efikasnoj igri Budućnost je

uglavnom vodila, ali Partizan se odlično nosio. U samoj završnici ovog dela
susreta Partizan je i poveo sa 20:19, ali na kraju četvrtine Budućnost je
ostvarila minimalanu prednost.

Očekivalo se da će i druga četvrtina nastaviti u istom tempu, međutim, u igri

Partizana nastao je veliki pad. "Crno-belima" ništa nije polazilo za rukom, što
se najbolje vidi iz podatka da je Budućnost ovu četvrtinu dobila rezultatom
30:9.

Budućnost je brzom igrom napravila sjajnu seriju od 15:0 na samom početku

druge četvrtine. Košarkaši Partizana delovali su nemoćno, a domaći su prosto
briljirali. Prvi poen u drugoj četvrtini "crno-beli" postigli su tek posle četiri
minuta i 35 sekundi igre i to iz slobodnih bacanja preko Avdalovića. U 17.
minutu Budućnost je već imala prednost od 22 poena razlike (43:21) i tada je
postalo jasno da je domaći tim veoma blizu da reši ovaj susret u svoju korist.
U trećoj četvrtini košarkaši Partizana zaigrali su znatno bolje nego u drugoj.
Međutim, to nije bilo dovoljno da vođstvo Budućnosti znatnije smanje.

Iako je rezultatski već bila rešena, utakmica je i u četvrtoj četvrtini odigrana u

visokom ritmu.

U 33. minutu zbog pet ličnih grešaka igru je morao da napusti američki centar
Budućnosti Džejms. Tada je domaći tim imao prednost od 29 poena (79:50).
Malo potom trener domaćih Bogdan Tanjević izvukao je iz igre Tomaševića,
Rakočevića i Vukčevića. Na parketu su se našli najmlađi: Bakić, Pavlović,
Sekulić i Radunović, koji su sa iskusnim Radonjićem činili petorku Budućnosti.
Sa uspehom su, na momente i u velikom stilu igrali poslednjiih pet-šest
minuta i efektnim "zakucavanjem" Radunović je povisio i na 31 poen razlike.
Mladi Gajić je "trojkom" postavio konačan rezultat.

Najzaslužniji za šampionsku pobedu Budućnosti i ovoga puta bili su

Tomašević, Rakočević i Kuzmanović, dok su kod Partizana najbolji bili
Bulatović i Avdalović.

Partizan je odlučio da ostane veran FIBI i zaigra u njihovoj Supro ligi. Kvalitet
je bio rascepljen između oba takmičenja ali je bilo i onih za koje se može reći
da su zalutali. Partizan je u svojoj grupi kao najopasnije rivale imao Makabi,
Efes Pilsen i Skavolini i završio je grupnu fazu na 3.mestu sa 11 pobeda i 7
poraza najviše zahvaljujući odličnim partijama na domaćem terenu gde su na
devet mečeva zabeležili osam pobeda. Ali dalje od osmine finala se nije
moglo. Francuski Asvel je savladan u prvoj utakmici u Beogradu 80-73 uz
odličnu partiju u poslednjoj četvrtini (23-12) i maestralnoj partiji Miroslava
Berića (25p). U revanšu „crno-beli“ su bukvalno potopljeni u trećoj četvrtini
(18-35) i već tada je rešeno pitanje pobednika. I u trećem meču odigranom u
Beogradu bila je fatalna treće četvrtina koju su gosti dobili 22-8 i onda
praktično meč rutinski priveli kraju. Time je Partizanova evropska odiseja bila
završena a još dugo je morao da plaća grehe zbog pogrešne odluke da okrene
leđa ULEB-u.

Podgorička Budućnost imala je tu čast da prva nastupi u novom takmičenju. S

obzirom na ulaganja u tim i očekivanja su bila velika. U grupi gde su glavni
rivali bili Barcelona i PAOK Budućnost je zauzela 3 mesto sa bilansom od 7
pobeda i tri poraza. No, u osmini finala ih je čekao slavni Real iz Madrida.
Koliko god imali jak tim sa Sašom Đorđevićem i Markom Milićem niko nije
mogao očekivati takav debakl Budućnosti. Sve je praktično rešeno još u
prvom meču u Madridu gde su domaći slavili 91-63 a prolaz Španaca potvrđen
je sigurnom pobedom u Podgorici 76-62. Kada sa ovim timom Budućnost nije
uspela da u Evropi uradi nešto ozbiljnije moglo se reći da nikad ni neće.

Ove sezone je poslednji put jedan naš klub igrao u finalu nekog evropskog
takmičenja. Hemofarm je preko tri turska kluba (Fenerbahče, Turk Telekom,
Darušafaka), stigao do četvrtfinala Korać Kupa. Onda su izbacili poljski
Prokom sa dve pobede a i polufinalu belgijski Athlon Ieper takođe je oba puta
pobeđen. No, u finalu Unikaha iz Malaga je bila prevelik zalogaj. Sve je rešeno
već u prvom meču koji su Španci dobili sa 77-47 pa je revanš bio obična
formalnost. Za Unikahu je igrao, zanimljivosti radi, današnji selektor Hrvatske
Veljko Mršić.

I kao kuriozitet da spomenemo Zvezdino učešće u Saporta kupu koje je

završeno u osmini finala protiv belgijsjog Telindusa kada je ravanš meč u
Belgiji završen opštom tućom igrača. Meč je prekinut i registrovan je
rezultatom 20-0 za Belgijance.