Sadraj 1. Uvod.................................................................................................1 2. Istorijat uenja na daljinu................................................................2 3. Definicija sistema elektronskog uenja............................................7 4. Virtuelna uionica sistema e-uenja................................................9 5.

Znaaj elektronskog uenja............................................................10 6. Zbog ega elektronsko uenje?......................................................11 Literatura...........................................................................................13

Literatura

1. Uvod
Da bi se sistem za elektronsko uenje koristio, upotrebljava se komunikacija u ijoj osnovi je raunar sa raznim servisima. Najpoznatiji je servis za elektronsku potu, (e-mail). Sastavni deo korienja novih informacionih tehnologija je i softver za pregledanje i pretraivanje (browser, kao to su Microsoft Explorer, Netscape ili Mozila Firefox) globalne raunarske mree - Interneta. Internet pretraivai sa novim grafikim reenjima i sofisticirane interaktivne komunikacione tehnologije omoguile su da elektronsko uenje postane dostupno najirim slojevima studentske populacije irom sveta. Elektronsko uenje, poznatije kao uenje na daljinu (Distance Learning, skraeno DL), prelo je internacionalne granice i naa zemlja ve ulazi na internacionalno trite elektronskog uenja. SAD su konkurentno trite u elektronskom uenju i obrazovanju. Iskustvo koje Amerika, Kanada i Australija imaju na ovom polju datira jo od osamdesetih godina devetnaestog veka. Danas je elektronsko uenje sasvim normalna pojava i na najpoznatijim fakultetima (Harvard, Stenford, MIT) koji u svojim virtuelnim uionicama pruaju veliki izbor najraznovrsnijih akreditovanih akademskih kurseva. Politiki i javni interes za elektronsko uenje postaje vei posebno u oblastima gde je studentska populacija dosta razuena (Australija, Kanada). Motivacija je velika za implementaciju ovog novog obrazovnog modela, kada ne postoji nain da se poveaju kapaciteti postojeih obrazovnih institucija ili je budet nedovoljan za primenu novih obrazovnih programa. Mnoge akademske institucije ve su napravile manji ili vei korak u primeni virtuelnih uionica. Svaki region razvija svoju formu elektronskog uenja prema lokalnim zahtevima, ciljnoj populaciji i filozofiji obrazovne institucije koja organizuje kurs. Mnoge obrazovne institucije, bilo dravne ili privatne, preduzele su inicijativu u implementaciji virtuelnih uionica i nude univerzitetske kurseve studentima koji su motivisani za programe elektronskog uenja. Ti studenti rade sami sa materijalom koji im je dostupan preko sajta obrazovne institucije ili rade sa materijalom koji su dobili bilo elektronskom potom, emailom, ili klasinim sistemima (dostavljanje potom) na CD-u ili DVD -ju. Komunikacija sa mentorom je u formi telekonferencija i diskusionih foruma. Koristi se i servis za elektronsku potu (e-mail), namenjen za prepisku i manju razmenu edukacionog materijala, uglavnom tekstualnog tipa.

2. Istorijat uenja na daljinu

Komunikacija izmeu profesora i studenta kljuni je element uspenosti uenja na daljinu. Medijum igra esencijalnu ulogu u ostvarivanju komunikacije na relaciji predavastudent. Da bi minimum komunikacije mogao da se ostvari, neophodni su poiljalac, primalac i poruka. Ako je ta poruka neka instrukcija, onda pored studenta, profesora i sadraja, mi moramo razmotriti i okruenje u kojem se odvija ovaj obrazovni proces. Uenje na daljinu tehnoloki se razvijalo u korienju obrazovnih materijala. Sa razvojem tehnologije usavravao se i sistem uenja na daljinu. Prvobitno su se za uenje koristili tampani materijali. Razvoj tehnologije omoguio je uvoenje novih "instrukcionih" medija, kao to su slike, slajdovi, film. Popularnosti ovog oblika uenja doprinose elektronski mediji - radio, televizija, sve do interaktivnih raunarskih tehnologija i dinamikih Web sajtova. Da bi se bolje razumeo sistem elektronskog uenja, treba se osvrnuti na istorijski razvoj ovog kompleksnog oblika obrazovanja. Uenje na daljinu datira jo iz prve polovine devetnaestog veka. Veruje se da je prvi pionir bio Englez, Isak Pitman. Uitelj po obrazovanju, poduavao je stenografiju korespondencijom u mestu Bat, davne 1840. godine. Uenici su poduavani da prepisuju kratke pasuse iz Biblije, a materijal su vraali na ocenjivanje potanskim sistemom (New Penny Post Sistem).

Slika 1: Isaac Pitman Ana Tiknor je 1873. godine osnovala u Bostonu udruenje kojim je elela da pomogne "uenje kod kue" radi obrazovanja ena svih socijalnih nivoa. Za vreme svog postojanja (due od dvadeset etiri godine) udruenje je korespondiralo sa vie od deset hiljada korisnika. Prvi dopisni kurs zvanino je poeo 1883. godine na autaukva koledu (Chautauqua College of Liberal Arts) u dravi Njujork. Koled je imao dozvolu da izdaje diplome koje potvruju steeni akademski stepen studentu koji uspeno zavri akademsku
1

godinu. Ovaj kurs se odrao sve do 1891. godine. Pensilvanijski dravni univerzitet uvodi 1898. dopisni kurs iz poljoprivrede kao zvanian akademski program.

Slika 2: Pensilvanijski dravni univerzitet (oko 1880. godine) Pojava filma unela je puno optimizma u dopisne kurseve. Prvi katalog filma pojavio se 1910. god. Tomas Edison je podvodom filma 1913. godine izjavio da e kolski sistem biti kompletno promenjen u sledeih deset godina. Novi medij uveden je u dopisne kurseve pre 1920. godine u formi slajdova i pokretnih slika (film). Popularnost i efektivnost dopisnog kursa brzo je rasla. Samim tim javila se potreba za uspostavljanjem kvaliteta i etike. Zbog toga se 1915 godine osniva Udruenje nacionalnih univerziteta za produene studije. Udruenje se bavilo kvalitetom standarda kursa i edukatora. Reavana su i pitanja novog pedagokog modela, kao i usklaivanje univerzitetskih politika prihvatanja kredita iz dopisnih kurseva. U Americi je takoe formiran i Nacionalni savet za uenje kod kue (1926. godine). Savet je bio zaduen za strune profesionalne kurseve. Univerzitet u ikagu je u jednom sprovedenom istraivanju 1933. godine zakljuio da dopisne kurseve treba uvesti kao eksperimentalne baze koje stvaraju inovacije i pomau u poboljanju metodologije poduavanja. Prvi oblici uenja na daljinu bili su zastupljeni iskljuivo kroz dopisne kurseve. Obrazovna institucija je materijal za kurs (kompletnu literaturu) slala potom studentu. Student je uio sam i vraao reene testove potom. Komplentna korespondencija izmeu mentora i studenta odvijala se u pisanoj formi, razmenom klasine pote. Zavrni test polagao se u ispitnom centru koji je odredila obrazovna institucija. Ovakav oblik uenja egzistirao je sve do pojave nove tehnologije. To je bio radio. Novi medij brzo nalazi svoje mesto u dopisnim kursevima. Izmeu 1918. i 1946. u SAD je savezna vlada odobrila 202 radio-licence koledima, univerzitetima i kolama. U Engleskoj je 1926. godine pokrenut "beini univerzitet" u organizaciji BBC radija. Radio je uneo novu mogunost u sistem dopisnih kurseva. Predavanja (lekcije) sluaju se preko radija. Male radio-stanice (slika 3) omoguile su po prvi put dvosmernu komunikaciju
2

izmeu studenata i mentora. Koristio se civilni frekvencijski opseg. Dvosmerna komunikacija radio vezom mentor-student bila je u nekim oblastima (Australija , Kanada, SAD) jedini nain za obrazovanje.

Slika 3. Radio-stanica za civilni opseg (1979, Olson catalog 179) Koncept dopisnog kursa koji je koristio radio bio je polazna taka za uvoenje obrazovne televizije u dopisne kurseve. Kasnih pedesetih prolog veka sedamnaest dopisnih programa koristilo je televiziju kao sredstvo u kursevima na daljinu. Upotreba "obrazovne televizije" bila je tada u usponu. God i ne 1961. pedeset tri stanice bile su ulanjene u mreu nacionalnih obrazovnih televizija Sjedinjenih Amerikih Drava (NET). Osnovni cilj NET-a bio je distribucija filmova, vremensko planiranje i koordinacija. Tih godina televizijska produkciona tehnologija bila je ograniena na studio i prenose "uivo". Ta k o je instruktor kurs drao kao javni as. Studenti su bili u mogunosti da lekcije prate na TV aparatima. Prvi televizijski obrazovni program bio je "Izlazak sunca" osnovan u ikagu. Od 1959. do ranih ezdesetih bio je jedini program te vrste. Koncepcija programa bila je bazirana na statinoj kameri, koja se nalazila u uionici i snimala je predavaa. U ranim ezdesetim jedna od televizija lansira "leteu uionicu" sa aerodroma u blizini Purdju Univerziteta u Lafajetu, u dravi Indijana. Program je bio namenjen javnim kolama u Indijani i pet susednih drava. Na svom vrhuncu ova televizija je prenosila obrazovni program u oko 2.000 kola i univerziteta dostigavi broj od skoro 400.000 studenata u 6.500 uionica u Indijani i okolnih pet drava. Ovaj eksperiment u uenju bio je obrazovna vizija nekih edukatora i rezultat odgovarajue pomoi Fordove fondacije. Projekat je inspirisao i druge koji su eleli obrazovnu televiziju u svom regionu. Mnoge kole poinju da koriste vlastite zatvorene televizijske sisteme. Kasnih sedamdesetih kablovska i satelitska televizija koriste se kao mediji namenjeni dopisnim kursevima.

Slika 4. Reklama za uenje na daljinu (Popular Mechanics, decembar 1971) Kasne sedamdesete donele su televizijsku postprodukciju, pojavljuju se video rikorder i video traka. Nov medij omoguava da student dobija obrazovni sadraj, odnosno lekcije na video traci. Profesionalno dizajnirane lekcije-serije sa novim sadrajima ponuene su studentima. To je bio vaan i kvalitativan poen za uenje na daljinu. Na Internacionalnoj konferenciji o dopisnom obrazovanju, odranoj 1972. godine pojavljuje se nov termin Obrazovanje na daljinu.

Slika 5: Prva familija personalnih raunara (1979, Olson catalog 179) Kraj sedamdesetih i poetak osamdesetih doneo je prve skromne personalne raunare (slika 5). Pojava jedne vrste elektronskih zidnih novina (Bulletin Board Systems - BBS) jo vie pojaava interesovanje za uenje na daljinu, odnosno za elektronsku razmenu informacija. Jo jedan nov medij CD (kompakt disk) omoguava laku razmenu materijala zbog same specifinosti medija. U drugoj polovini devedesetih dolazi do ekspanzije informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT), a rezultat je brz razvoj Interneta. Uenje na daljinu transformisalo se i iz papirne forme prelo u elektronsku. Takva promena donela je i nov naziv - elektronsko
2

uenje (e-Learning). Lekcije se sada alju korisniku iskljuivo u elektronskoj formi (koriste se e-mail ili ftp protokol). elektronskom potom. Korisnik lekcije uitava direktno sa servera obrazovne institucije (slika 6). Sadraj lekcije prikazuje se na korisnikovom raunaru. Za tu svrhu koriste se neki od pregledaa (Explorer, Netscape, FireFox...). Pristup veb sajtu (Web site) obrazovne institucije podrazumeva prikljuak na Internet mreu (online). Testovi se reavaju na isti nain. Interaktivnim pristupom (radi se o dinamikim sajtovima) korisnik dobija pitanje po pitanje, na koje mora da odgovori tano u predvienom roku. Popunjene testove korisnik vraa obrazovnoj instituciji

Slika 6. Globalno studiranje Zahvaljujui novim veb tehnologijama stvoreni su uslovi za realizaciju sajtova za elektronsko uenje. Brza ekspanzija ove nove internet tehnologije stvara prostor za potpuno nov, komparativni nain obrazovanja, i to irom sveta. Rezultat ovog razvoja je i sve vie univerziteta u svetu koji imaju elektronsko uenje kao ponudu u svojim akademskim programima (slika 7).

Slika 7 . Uenje na daljinu, univerzitetski kurs arheologije u ponudi Na primer, u 1998. godini 44 odsto svih visokoobrazovnih institucija u SAD imalo je u ponudi kurseve za uenje na daljinu. Prema CHEA (Council for Higher Education
3

Accreditation, 2001, www.chea.org.) to je poveanje za jednu treinu u odnosu na 1995. godinu.

3. Definicija sistema elektronskog uenja

Elektronsko uenje (e-uenje) je relativno nov termin u svetu uenja na daljinu. ta se, zapravo, podrazumeva pod terminom elektronsko uenje? Postoje razne definicije. Jedna od najee korienih glasi: elektronsko uenje podrazumeva svaki oblik edukacije u kome se obrazovni sadraj isporuuje u elektronskoj formi (Fallon;Brown, 2003). Drugi, opet, smatraju da je elektronsko uenje komunikacija izmeu mentora i studenta podrana nekom tehnolokom formom (Keegan, 1986). Pojedini istraivai smatraju da je e-uenje kombinacija kvalitetnih i progresivnih dostignua pedagoke tehnologije. Zasniva se na principima slobodnog uenja, korienjem raunara u obrazovnim programima i moderne telekomunikacije (Internet) za predavanje. Uenje je organizovano kao proces dijaloga u virtuelnim uionicama. To oznaava razdvojenost mentora od studenta u prostoru i (ili) vremenu (Perraton, H.1988). Jedan od velikih problema prilikom definisanja samog e-uenja je razlika u shvatanju ovog kompleksnog oblika uenja i pokuaj klasifikacije brojnih reenja. Nove internet tehnologije omoguavaju upotrebu raznih zapisa (tekst, audio i video) koji se kombinuju u multimedijalni sadraj i prezentuju studentu. Uenje je proces koji podrazumeva lepezu moguih aktivnosti, od jednostavnog itanja teksta ka sloenijim strukturama kao to je audiovizielna percepcija sadraja ili aktivno uestvovanje u nastavi, kooperativno uenje i tako dalje. Obim usvojenog znanja je u vezi sa razliitim oblicima prezentracije obrazovnih sadraja e-uenja. Reenja e-uenja iji su oblici u upotrebi mogu se grubo klasifiko-vati na sledei nain:

E-mail uenje, Elektronske knjige, Striming mediji, Edukativni programi, Online kursevi, Web dnevnik. E-uenje je jedan od najpoznatijih raunarski generisanih komunika-cionih servisa.

Kao koristan alat naao je svoje mesto i u obrazovnim programima. E-kursevi (e C o u r s e) posredstvom spiska elektronskih adresa (mailing list) predstavljaju najjednostavniji oblik
2

isporuivanja edukativnog sadraja studentu. Materijali neophodni za odreeni kurs stiu na elektronsku adresu po potrebi, dnevno, nedeljno ili po odreenom rasporedu. Student ne mora da poseuje veb sajt obrazovne institucije. Sva korespondencija vezana je za e-mail. Elektronske knjige koriste se u sistemu elektronskog uenja kao jedno od moguih reenja. E-knjiga moe da bude prirunik ali i kompletan kurs. Mogue je kombinovati grafike, audio i video zapise. Najee je u formatu sa ekstenzijom .pdf (Adobe Acrobat), ali moe da bude .exe ili neki drugi prepoznatljiv format kao to je html. U zavisnosti od softvera koji je korien za realizaciju e-knjige, postoje opcije za pretraivanje i za zatitu eknjige od kopiranja ili tampanja. Mogue je isto tako definisati i do kog datuma e-knjigu moete da upotrebljavate. Digitalni potpis (Authenticode Digital Signatures) koristi se zbog pruanja sigurnosti korisniku da sadraj e-knjige nije menjan od kada je potpisana, odnosno da e-knjiga nije menjana ve je u svojoj originalnoj, autentinoj formi. Striming mediji predstavljaju jedno od reenja koje e-uenje i ini jedinstvenim i privlanim. Korienje multimedijalnih tehnologija (sinteza audio i vizuelne komunikacije) omoguava prezentaciju obrazovnog sadraja na dinamian i eksplicitan nain. Praenje predavanja ili vebi uivo upotrebom ovih medija omoguavaju studentu da dogaaje vezane za e-uenje prati iako je dislociran. U okviru e-uenja organizuju se predavanja u formi veb konferencije (Web-conference), veb prenosa (Webcasts) ili veb seminara (Webinars). Za prisustvo je dovoljno da imate administrativno odobren pristup i da budete u zakazano vreme u virtuelnoj uionici. Ove tehnologije omoguavaju uestvovanje u diskusijama, interaktivan rad u realnom vremenu. Edukativni programi se dugo koriste u obrazovanju. Primenjeni u e-uenju dobijaju nov i dinamian oblik. Ti novi programi (pametne igre) interesantni su korisnicima, posebno mlaem uzrastu. Au t o r i edu-programa i simulacija trude se da pouavanje i nain prezentacije budu stimulativni. U formi 3D interaktivnih simulacija, zabavnih igrica ili kvizova, plasiraju se vrlo ozbiljni nastavni sadraji. Online kursevi (Courseware) verovatno su najpoznatiji oblik e-uenja. Mnoge obrazovne institucije imaju u svojim ponudama online kurs kao reenje za studente koji nisu u mogunosti da prisustvuju nastavi u kolskoj ili univerzitetskoj uionici. Sa novim koncepcijama oni vode studenta kroz sadraj na nain koji im omoguuje napredovanje. Kroz razne radionice sprovode se vebe i stiu neophodna znanja. Na kraju kursa polae se ispit u obrazovnoj instituciji. Tako je omogueno da student stekne kredite za poloene predmete ili diplomu ako poloi sve propisane ispite nekog univerziteta.

Veb dnevnik (Web logging, blogging) skraeno blog, kao i svaki novi koncept, teko je definisati dok se sam ne iskristalie. To je veb stranica koju sami ureujemo. Moemo blog opisati kao dnevnik pojedinca ili interesne grupe. Blogging stranica koja se koristi u e-uenju predstavlja interaktivnu razmenu znanja, komunikaciju izmeu studenata ili interesnih grupa. Neki autori objanjavaju weblogkao lino izdavatvo na vebu i u delu zajednice. Posetioci bloga mogu unositi svoje komentare direktno na veb strani, na odreeni link ili poslati email. Sva navedena reenja imaju svoje prednosti i mane. Integrisana u dobro isplaniran kurs uenja na daljinu, virtuelna kola moe da obezbedi dobre rezultate.

4. Virtuelna uionica sistema e-uenja

Termini koji se esto koristi u oblasti e-uenja su:

virtuelna uionica, grafiki interfejs. Virtuelna uionica je nastavno okruenje locirano u kompjuterski generisanim i

komunikacijski podranim sistemima. Nije sagraena od elika i konkretizovana, ve se sastoji od seta komunikacionih grupa, radnih prostora i prostorija koje su sagraene od kompleksnog i intuitivnog softvera. Grafiki interfejs (Graphic User I nterface, skraeno GUI) jeste sistem softverskih komponenti (ikone, meni, komandna linija) koje korisnik koristi za interakciju sa operativnim sistemom. Ta komunikacija korisnik-raunar odvija se preko ulaznih elemenata (tastatura, mi ili senzibilni ureaj). Povratnu informaciju od raunara korisnik dobija preko ekrana monitora. U zavisnosti od grafikog interfejsa, virtuelna uionica dobija neku svoju konkretnu fizionomiju. Paljivim razvojem multimodalnog interaktivnog interfejsa mogue je ponuditi nov grafiki interfejs sa 3D okruenjem. Savremena 3D tehnoloka reenja pruaju mogunost da se kreemo i istraujemo prostor, bez direktnog prisustva. Mogunost da se virtuelizuje uionica, klasina, moderna ili po izboru, sada je realnost, jer postojei raunari imaju jake grafike procesore, sa kojima je mogue realizovati izuzetno zahtevnu 3D grafiku. Tako student moe da ima pravi virtuelni svet pred sobom, odnosno svet generisan kompjuterskom tehnologijom. Interfejs stvara iluziju prostornosti i dubine. Student se kree kroz virtuelne prostorije, (amfiteatar, biblioteke, uionice). Takav interfejs pojaava oseaj pripadnosti, odnosno prisutnosti, i samim tim poveava angaovanje i uee uenika u nastavi.
2

5. Znaaj elektronskog uenja

Dananji menaderi rastrzani su izmeu dve divergentne sile: jedna predstavlja neprestano poveanje zahteva za obrazovanje zaposlenih u kompaniji, a druga problem odsustva zaposlenih zbog uenja i obuka. Dodatni trokovi usled odsustva sa radnog mesta esto su toliko veliki da menaderi izbegavaju obuku zaposlenih. Tako se nesvesno gube veliki potencijali koje donosi kadar savremeno obuen i spreman da se ukljui u borbu sa konkurentskim firmama. Slino je i sa svrenim srednjokolcima, studentima, diplomira-nim studentima, radnicima i drugim zainteresovanim licima, koje konkurentska borba na tritu radne snage prisiljava na vie uenja i obuavanja, a vremena je sve manje. Svi oni spremni su da investiraju u nova znanja, budui da se ona viestruko isplate. Reenje koje moe reiti taj problem zove se e-uenje.

6. Zbog ega elektronsko uenje?

a) E-uenje omoguuje izbor mesta, vremena i trajanja pojedinih seansi uenja, 24 sata dnevno, sedam dana nedeljno. Na taj nain korisnik sam bira vreme koje e posvetiti uenju. b) Omoguuje pristup udaljenim korisnicima koji nisu u mogunosti da putuju, ili studentu da uestvuje u kursu iako je sa drugog kontinenta. Tako se ostvaruju velike utede u vremenu koje bi se provelo u putu. Uteda se ostvaruje i u novcu koji je neophodan za taj put. c) Elektronsko uenje velikim kompanijama olakava standardan, vremenski i cenom prihvatljiv okvir za obuku velikog broja zaposlenih u kratkom vremenskom periodu, ili u duem periodu, ali dislocirano. Prema nekim istraivanjima ukupni trokovi mogu se smanjiti od 50 do 70%. Utede u vremenu procenjuju se na 35-45% (izvor Deloitte Consulting). U relativno kratkom vremenskom periodu kompjuterska tehnologija izmenila je nain uenja i predavanja. Usledio je brz razvoj raunara, softvera i pad cena internet usluga. Korienje elektronskog uenja omoguuje utede u vremenu i novcu i mogunost trenutne disperzije novih znanja u praktino prostorno neogranienim uslovima (udaljena mesta, druge drave, drugi kontinenti).

Slika 8. Dominacija Interneta za e-uenje Korienje tehnologije za poboljanje uenja poinje istraivanjem kako ljudi ue, odnosno kako oni ue efikasnije i uspenije. Utvreno je da se korienjem informacionih tehnologija poveava iskustvo u uenju i poboljava efikasnost. Uporedo sa tim smanjuju se i trokovi uenja. Tradicionalni koncept obuke u uionici postupno gubi dominantnu ulogu koju je imao donedavno. Nova paradigma uenjasvakako e biti elektronsko uenje. Obrazovanje je do sada bilo fokusirano na tradicionalni sistem kolovanja. Sa razvojem elektronskog uenja taj fokus se premeta na intelektualne potrebe individualnog korisnika, studenta. Digitalno doba e znaajno uticati na obrazovanje i radikalno e izmeniti postojei proces uenja i poduavanja. U mnogim zemljama ve su pokrenute ili se pokreu inicijative koje e oznaiti revoluciju u korienju novih tehnologija u kolama.

Literatura