Sanja Batić, „DES“ DOO Novi Sad

Sandra Pašćan, Pobeda – Zara,AD Novi Sad

Daniela Vrhovac, „DES“ DOO Novi Sad
Tanja Stojšić Petković, „Manevar“DOO Novi Sad

“PROFESIONALNI INTEGRITET STRUČNIH LICA ZAPOSLENIH U

PREDUZEĆIMA ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU”

Abstrakt

Ovim kvalitativnim istraživanjem nastojalo se razumeti stanje u kojima funkcionišu stručne službe za
profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom. Korišćene su sledeće tehnike: strukturisani
intervju, fokus grupa, anketa i analiza sadržaja izvešaja stručnih lica. Uzorak su činili spoljnji
evaluatori (predstavnici nadležnog ministarstva i udruženja), korisnici tri preduzeća za profesionalnu
rehabilitaciju (poslodavci i zaposleni OSI) i izveštaji stručnih lica. Istraživanje je pokazalo da je
profesionalna praksa stručnih lica usklađena s relevantnom pravnom regulativom, ali ona sadrži i
mnoge druge aspekte koje je zakonodavac previdio. Pokazalo se da postoje međusobne razlike u
opštosti, obimnosti rada i upotrebi tehnika i metoda rada istraživanih stručnih lica u preduzećima za
profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI. Dublja analiza zakonom predviđenih zadataka
ukazuje da nije lako zamisliti da čak i tim od dva stručna lica može uspešno obavljati tako raznovrsne
poslove što može da izazove kod zaposlenog intrapersonalne konflikte. S druge strane, može se javiti i
iluzija o sopstvenoj sposobnosti što može imati trajne loše posledice po stručno lice, a naročito po
klijente. Prema OSI stručna lica treba da im budu neka vrsta profesionalnih asistenata ili socijalnih
radnika. Oni prepoznaju sopstvenu potrebu za psihoterapeutskim uslugama, ali se plaše da bi to
ugrozilo njihovu privatnost. Ovo je realan strah i treba ga otklanjati profesionalizmom, transparentnim
poštovanjem etike struke i izbegavanjem stvaranja dvojnih odnosa sa klijentima. Problem rada stručnih
u kontekstu preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju predstavlja i nedovoljno poznavanje rada
pomagačkih profesija od strane potencijalnih evaluatora rada i samih korisnika. Praksa stručnih lica
pokazuje da je odnos poslodavaca prema stručnim radnicima u preduzećima za profesionalnu
rehabilitaciju neujednačen, ali da dominira neshvatanje njihove uloge, naročito u preduzećima sa
zastarelim načinom rukovođenja. Razmatrajući poslove stručnih lica prema kriterijumima može se
zaključiti da stručna lica rade na radnim mestima na kojima još uvek nije postignut profesionalni
integritet, ali da ga mogu oformiti korišćenjem svoje sopstvene profesije.

Ključne reči: profesionalni integrite, profesionalna rehabilitacija, kvalitativno istraživanje

1
 Uvod

U Republici Srbiji trenutno deluje 45 preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju 1 i

zapošljavanje osoba sa invaliditetom (OSI), a među njima je iz godine u godinu sve više
privatnih preduzeća. Situacija u ovim preduzećima varira, a u kritičnom stanju je 18
društvenih preduzeća koja su u restrukturaciji i čiji opstanak je pod znakom pitanja već
nekoliko godina. Pravilnikom o bližim uslovima, kriterijumima i standardima za sprovođenje
mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije je regulisano da u svakom od preduzeća treba
da budu zaposlena ili radno angažovana najmanje 2 stručna lica zadužena za rad na
profesionalnoj rehabilitaciji, a prednost pri zapošljavanju na ove poslove imaju osobe sa
obrazovanjem iz oblasti društvenih i humanističkih nauka. Standardi u pogledu stručnih
radnika podrazumevaju da profesionalnu rehabilitaciju obavljaju stručni radnici za poslove
pružanja poslovne asistencije, savetnici za integraciju na radnom mestu i nastavnici praktične
nastave. S obzirom da nazivi ovih radnih mesta ne odgovaraju trenutnim mogućnostima
univerzitetskog obrazovanja u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju su formirane
stručne službe koje čine pedagozi, defektolozi, socijalni radnici i psiholozi.

Postojeći Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju OSI i Pravilnik o bližim

uslovima, kriterijumima i standardima za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne
rehabilitacije su stavili akcenat na poslove profesionalne rehabilitacije, a propustili su da
obuhvate poslove iz oblasti socijalne zaštite zaposlenih i personalne asisitencije OSI. Poslovi
iz oblasti socijalnog rada i personalne asistencije predstavljaju važnu grupu poslova koje
stručna lica svakodnevno obavljaju u okviru pružanja pomoći zaposlenim, a i dalje
ekonomski ugroženim i marginalizovanim licima kojima nisu pristupačne većine institucija,
zdravstvena i socijalna zaštita. Otklanjanje od socijalnog rada je nejasno jer se preduzeća za

1
Prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom „profesionalna
rehabilitacija“ se definiše kao оrgаnizоvаnjе i sprоvоđеnjе prоgrаmа mеrа i аktivnоsti u cilјu
оspоsоblјаvаnjа zа оdgоvаrајući pоsао, zаpоšlјаvаnjа, оdržаnjа zаpоslеnjа, nаprеdоvаnjа ili
prоmеnе prоfеsiоnаlnе kаriјеrе (Član 12).

2
profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI po šifri delatnosti vode kao ostala
nepomenuta socijalna zaštita bez smeštaja (šifra 8899).

Pored toga, nije određen sistem vrednovanja njihovog rada što uslovljava da rukovodstvo
preduzeća po slobodnom izboru određuje lični dohodak stručnih lica i na taj način ih čini
podložnim njihovom interesu i korupciji. Takođe se stiče utisak u praksi, da poslodavci ne
razumeju važnost pa ni mogućnosti stručnih lica da doprinesu napretku preduzeća i
motivaciji zaposlenih, jer predloge i savete koji dolaze iz slučnih službi poslodavci često ne
razumeju ili ih a priori odbijaju.

Stručna lica su do 2012. godine radila na radnom mestu socijalni radnik. Obaveze zaposlenih
na ovom radnom mestu su obuhvatale poslove iz oblasti socijalne zaštite zaposlenih, radne
rehabilitacije radnika, profesionalne rehabilitacije (konstruisanje ugovora o profesionalnoj
rehabilitaciji i sl.), praćenje profesionalne rehabilitacije radnika-rehabilitanata, predlaganje
mera za sprovođenje rehabilitacije na svim nivoima, rad na suzbijanju devijantnih pojava u
preduzeću, praćenje stanja o bezbednosti i zdravlju na radu i tumačenje znakovnog jezika.
Dakle, sve poslove koje i danas obavljaju i stručna lica, ali s akcentom na socijalni rad.

Razmatranjem zakonskih preporuka i stanja na terenu i literature (Andrejević, 1992) može se

zaključiti da stručna lica treba da rade sledeće poslove:
 pedagoške poslove na koordinaciji procesâ radnog osposobljavanja i organizaciji
edukacija, treninga i seminara za poslodavce, stručna lica za radno osposobljavanje i
profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom i druga lica;

 defektološke poslove kroz rad na unapređenju radno-socijalne integracije, proceni

psihofizičkih sposobnosti OSI, znanja, radnih navika i interesovanja za rad;

 psihološke poslove kroz dijagnostičku procenu sposobnosti za rad i veština, zatim

savetodavni rad sa individuama i grupama, rad na razvoju motivacije edukanata,
pružanju tehničke i stručne podrške i razvoju socijalnih veština;

3
  poslove iz oblasti socijalnog rada koji se tiču saradnje sa nadležnim ustanovama -
uspostavljanje i održavanje kontakta s roditeljima osoba sa invaliditetom, lekarima i
ostalim relevantnim stručnjacima, organizacijama i ustanovama u cilju poboljšanja
efekata rehabilitacije u radnog osposobljavanja, povećanje pristupačnosti radne
sredine, rad na razvoju higijenskih navika;

 istraživačke poslove kroz praćenje i proučavanje stručnih dostignuća i usavršavanje

kao i učešće u izradi stručnih radova.

Savetnik za integraciju na radnom mestu bi trebao da obavlja poslove pri usvajanju

neophodnih navika potrebnih za uspešnu integraciju osoba sa invaliditetom u profesionalnu
sredinu, da radi na razvijanju pozitivnih osobina ličnosti, usklađivanju ličnih i društvenih
odnosa, izradi planova i analiza određenog radnog mesta i radne okoline, zatim da doprinosi
stvaranju pozitivne klime u kolektivu, razvijanju navika dobrih za timski rad i nenasilnom
rešavanju konflikata. Savetnik za profesionalnu asistenciju treba da radi na adaptaciji osoba
sa invaliditetom na radnu sredinu, motivaciji ka usvajanju novih veština, uspostavljanju
odnosa sa porodicama osoba sa invaliditetom, zatim da učestvuje u prilagođavanju radnog
vremena i procesa proizvodnje za osobe sa invaliditetom i stvaranju pravilnog odnosa prema
radu, imovini preduzeća, prema nadređenima i drugim zaposlenim radnicima, prema radnom
vremenu, razvoju i jačanju motivacije, odnosu prema stresnim situacijama na poslu i
osposobljava osobe sa invaliditetom da brinu o sebi. Stručna lica zajedno treba da rade rade
na poslovima kreiranja programa obuke za osobe sa invaliditetom, testiranju kandidata za
posao, otklanjanju prirode i uzroka problema u učenju i radu, izradi individualnih programa
rada kao vidu podrške polaznicima u savladavanju nastavnih sadržaja, usvajanju neophodnih
moralnih, radnih i društvenih vrednosti, podsticanju druženja i organizovanja poslova,
vođenje lista praćenja usluga (Vasiljević & Lazović, 2012). Ova radna mesta predstavljaju
konglomerat profesija. Andrejević (1992) je navela da se savremena rehabilitacija ne može
ostvarivati bez stručnog tima zbog velike heterogenosti problema koje mogu imati OSI. Ona
napominje da je za kreiranje plana stručnog osposobljavanja neophodan timski rad stručnjaka
- lekara, specijalnog pedagoga, psihologa, socijalnog radnika i tehnologa.

4
Predstavnici nadležnog ministarstva prepoznaju složenost zadataka stručnih lica i
komentarišu da je, bez obzira na primarno delovanje stručnih radnika u preduzećima za
profesionalnu rehabilitaciju, evidentno da se ono u praksi ispoljava kroz najraznovrsnije
oblike i aktivnosti, od spontanih socijalnih aktivnosti, preko profesionalnog postupanja u
skladu sa instrumentima struke koja upućuje na pravac delovanja i krajnji rezultat (Pešut,
2012). Sagledavanjem zadataka može se zaključiti da stručni radnici u preduzećima za
profesionalnu rehabilitaciju pre svega pomažu osobama sa invaliditetom, što njihovo radno
mesto svrstava u pomagačku profesiju koncipiranu na moderan način što znači da se u nekoj
meri bave i menadžmentom. Burger (2008, prema Maksimović, 2013) ukazuje da sledeće
veštine pomagača mogu biti od koristi ljudima u zajednici - zastupanje, pregovaranje,
organizovanje, koordinacija, edukacija, planiranje, konsultacija, prikupljanje/pružanje
informacija, povezivanje i lobiranje.

U naučnoj literaturi navodi se da je funkcija profesionalne rehabilitacije terapeutska jer

pomaže u pripremanju OSI za rad u proizvodnim procesima, povećavajući njihovu
sposobnost zapošljavanja. Korisnici profesionalne rehabilitacije mogu dobiti pomoć u ličnom
prilagođavanju, razvijanju radnih navika i stavova, samopouzdanja, opštih radnih sposobnosti
i adaptaciji na fizičke i društvene uslove rada (Rusalem, 1963). Prema Cooper (1963) stručna
lica u zaštitnim radionicama za profesionalnu rehabilitaciju su odgovorna ne samo za
rešavanje stručnih problema zaposlenih OSI, nego i za njihove porodične, lične i emotivne
probleme. U rehabilitacionom savetovanju, rad sa osobama sa invaliditetom treba da je
baziran na njihovim snagama, sa akcentom na tome šta osoba može da uradi (Frieder,
Futterman & Silverman, 2006, prema Bartz & Futterman, 2008).

Pitanje je kako sa tako raznovrsnim zadacima i specifičnim profesionalnim znanjima održati

profesionalni integritet. Gavrilović (2012) navodi da profesionalni integritet odlikuje osobu
koja u radu primenjuje znanja, veštine i vrednosti izabrane profesije, nastoji da radi u skladu
sa društvenim standardima, moralnim vrednosima društva i etičkim kodeksom struke. Pošto
su na radnim mestima stručnih lica zaposlene osobe iz različitih oblasti društvenih i
humanističkih nauka, pitanje je da li one treba da ostvare profesionalni integritet u skladu sa

5
profesijom ili radnim mestom. Profesija se, prema sociološkim teorijama, razlikuje od
zanimanja, zvanja ili poziva jer pri radu više koristi teorijsko znanje, autonomnija je, više se
identifikuje sa zanimanjem, karakteriše je viši nivo zajedništva u radu i visok značaj
društvenih vrednosti, a motivacija je dobrobit klijenta. Profesionalni integritet nastupa kada
je u okviru neke profesije regulisano pravo ekspertize, postoji funkcionalno profesionalno
organizovanje, stil i etika (Gavrilović, 2012). Takođe je važno napomenuti da etički kodeksi
nalažu pomagačkim profesijama da ne razvijaju dvojne ili višestruke veze u odnosu sa
klientom. Dvojna veza nastaje kada pomagač preuzima i ulogu prijatelja, poslovnog partnera,
porodičnog člana ili seksualnog partnera, nezavisno od toga da li se promena odnosa događa
za vreme ili posle pomagačkog odnosa (Kale & Giebelhausen, 1994 prema Reamer, 2003).
U ovakvim odnosima pomagač doživljava konflikt interesa koji smanjuje njegov
profesionalizam.

Kao i kod ostalih pomagačkih profesija, ukoliko stručna lica zaborave na svoje potrebe kada
se bave drugim osobama pored saosećajnog zadovoljstva mogu da dožive i sagoravanje na
poslu. Sindrom sagorevanja je stanje fizičke, emocionalne i mentalne iscrpljenosti proizašle
iz emocionalnog pritiska usled intenzivnog i dugotrajnog rada sa traumatizovanim ljudima, a
manifestuje se postepenim porastom osećanja depresivnosti, bespomoćnosti i beznadežnosti,
socijalne izolovanosti, moralnim dilemama u vezi profesionalnog rada, kolega i pacijenata,
negativnim viđenjem sebe i svog rada, negativnim stavom prema radu, životu, i drugim
ljudima i smanjenjem radne efikasnosti (Corey & Corey, 2007, prema Maksimović, 2013).
Sagorevanju na poslu značajno doprinose profesionalna preopterećenost, izostanak
profesionalnog priznanja, poremećaji u radnoj sredini, nepravednost i značajni vrednosni
konflikti, profesionalna izolacija, odsustvo kolegijalne saradnje i timskog rada, konflikti sa
kolegama, pritisci u odnosu na vreme i obim posla, rad sa „teškim” pacijentima/klijentima
(previše zahtevnim ili uznemirenim), fokusiranost isključivo na jednu vrstu profesionalne
aktivnosti, nemogućnost kontinuirane edukacije, supervizije i nedostatak hobija, ignorisanje
sopstvenih potreba, lični problemi, nedostatak iskustva, nedostatak samopouzdanja,
impulsivnost, zavisnost od priznanja i odobravanja drugih, kao i nerealni ciljevi i aspiracije
(Maksimović, 2013).

6
Ovim eksplorativnim, kvalitativnim istraživanjem nastojalo se opisati i razumeti stanje u
kojima funkcionišu stručne službe. Takođe, jedan od ciljeva je bio da se daju preporuke za
poboljšanje praktičnog rada u oblasti rehabilitacije.
Ovim radom nastoji se da se odgovori na sledeća pitanja:
 Kako je koncipiran rad stručnih lica u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju?
 Kakav je doprinos stručnih lica u sprovođenju mera i aktivnosti profesionalne
rehabilitacije u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju?

Metod

Ciljevi i zadaci istraživanja

Ovo istraživanje se bavi opisom rada stručnih lica u preduzećima za profesionalnu

rehabilitaciju sa ciljem da se daju smernice za dalji razvoj posla u pravcu postizanja
profesionalnog integriteta. Istraživači su donekle u dvojnoj ulozi jer su isto vreme subjekat i
objekat istraživanja, što se u antropološkim istraživanjima javlja u okviru etnografskog
metoda i naziva insajderski status. Ovaj metod pored lakše pristupačnosti izvorima
istraživanja i longitudinalnog praćenja stanja stvari, može da bude problematičan zbog
predrasuda i naklonosti koje već imaju prema sagovornicima, a naročito zbog pitanja
profesionalne etike (Halilović, 2008). Socijalna situiranost ovog istraživanja proizilazi iz toga
što su sami istraživači stručna lica koja analiziraju rad svojih kolega i sebe, čime je ovo
istraživanje determinisano organizacijskim, profesionalnim i ličnim kontekstom.
Subjektivnost se nastojala izbeći istraživanjem mišljenja različitih, a relevantnih instanci i
primenom raznih tehnika.

Zadaci istraživanja su bili sledeći :

1. proveriti u kojoj meri je profesionalna praksa stručnih lica usklađena sa postojećim
Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju OSI,

7
2. utvrditi u kojoj meri je profesionalna praksa stručnih lica usklađena sa potrebama
zaposlenih OSI,
3. utvrditi kakav odnos imaju poslodavci prema profesionalnoj rehabilitaciji,
4. opisati stanje u oblasti saradnje sa ostalim relevantnim ustanovama (NSZ, centrima za
socijalni rad, nadležnim ministarstvom, organizacijama OSI),
5. oceniti u kojoj meri je razvijen profesionalni integritet stručnih lica,
6. oceniti postojanje mera za zaštitu od sagorevanja na radu,
7. utvrditi razlike u radu stručnih lica u javnim i privatnim preduzeća za profesionalnu
rehabilitaciju,
8. oceniti potrebe stručnih lica u odnosu na sistem visokog obrazovanja.

Opis tehnika istraživanja

Korišćene su sledeće tehnike:

1. Strukturisani intervju za prikupljanje podataka od strane NSZ, Ministarstva i UIPS
Predstavnici Ministarstva i UIPS-a su odlučili da nam odgovore u pismenoj formi na
postavljena pitanja.

2. Fokus grupa za prikupljanje podataka o mišljenju korisničke grupe

Fokus grupa je održana u utorak, 29.10.2013. u periodu od 13h do 15h u preduzeću „DES“
DOO, Novi Sad. Cilj fokus grupe je bio da se utvrdi u kojoj meri je profesionalna praksa
stručnih lica usklađena sa potrebama zaposlenih OSI. Zadaci su bili da se utvrdi kako
zaposleni razumeju reč „profesionalna rehabilitacija“, koga smatraju zaduženim za
profesionalnu rehabilitaciju, kakve su potrebe i očekivanja zaposlenih OSI od stručnih lica.

8
Slika 1. Fotografija sa fokus grupe

3. Anketa za prikupljanje podataka o mišljenju poslodavaca i korisničke grupe

Anketno istraživanje je izvršeno nad poslodavcima i zaposlenima u preduzećima. Anketa je
konstruisana za evaluaciju više segmenata profesionane rehabilitacije na osnovu ciljeva
istraživanja, intervjua i fokus grupe, a u ovom istraživanju su analizirani odgovori koji se
tiču stručnih lica. Anketa je sastavljena od 4 dela, u prvom delu su traženi osnovni podaci, u
drugom delu je proverena upućenost u dešavanja u oblasti rehabilitacije (ponuđeni su
odgovori da, ne i ne znam), u trećem je traženo da se oceni rad stručnih lica, a u četvrtom da
se iz ponuđene liste izaberu poslovi za koje se zna da ih stručna lica obavljaju na poslu.

4. Analiza sadržaja za analizu izvešaja stručnih lica utvrđivanjem koje sve teme
obrađuju izveštaji i njihovo poređenje sa zakonskom regulativom.

Opis uzorka

Kroz intervju su obavljeni razgovori sa

- predstavnicom Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike (MRZSP), Sektor za
zapošljavanјe, rukovodiocem Grupe za podsticanje razvoja socijalnog preduzetništva i
socijalnog zapošlјavanja, Verom Pešut,
- predstavnicom Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Anom Pantelić (savetnica za
zapošljavanje OSI),
9
- predstavnicom Udruženja invalidskih preduzeća Srbije (UIPS) Mirjanom Pantelić,
- stručna lica zaposlena u DES“ DOO Novi Sad , „Pobeda - Zara“ AD, „Manevar“ DOO,
Lola preduzetništvo, DOO,

- zaposlenom u „DES“ DOO, Novi Sad Stanom Brankov.

Fokus grupa za prikupljanje podataka o mišljenju korisničke grupe zaposlenih OSI je bila
sastavljena od 9 osoba. Među njima je bilo 5 zaposlenih u „DES“DOO Novi Sad, 2
zaposlene u „Manevar“ DOO, 2 zaposlene u „Pobeda - Zara“ AD. Grupa je bila rodno
ujednačena.

Analiza sadržaja za analizu izvešaja stručnih lica je obavljena na osnovu izveštaja stručnih
lica iz svakog od preduzeća unazad 1,5 godinu (od aprila 2012. do avgusta 2013.godine).
Uzorak je činio ukupno 20 izveštaja.

Anketom za prikupljanje podataka o mišljenju poslodavaca su prikupljeni odgovori od 4

rukovodica, među njima je 3 direktora sektora iz „DES“ DOO Novi Sad i 1 direktor iz
„Pobeda - Zara“ AD.

Anketa za prikupljanje podataka o mišljenju 35 ispitanika korisničke grupe 2 – 21 zaposleni u

„DES“ DOO Novi Sad, 7 zaposlenih u „Pobeda - Zara“ AD, 7 zaposlenih u „Manevar“
DOO. Ovaj segment uzorka je činilo 62% muškarca i 38% žena. Prosečna starost u ovom
segmentu je 39 godina (SD=10,22 godina), prosečna dužina radnog staža iznosi 2 godine
(SD=1,16 godina), dominiraju osobe sa završenom srednjom školom (74%). U uzorku
zaposlenih su uglavnom osobe sa invaliditetom (83%).

2
„DES“DOO Novi Sad zapošljava 91 OSI, „Manevar“ DOO zapošljava 7 OSI, „Pobeda - Zara“AD zapošljava 6 OSI
10
 UZORAK

INTERVJU

MRZSP NSZ UIPS Stručna lica Korisnik

FOKUS GRUPA

9 korisnika

ANKETA

35 korisnika 4 rukovodica

IZVEŠTAJI
7 izveštaja za
7 izveštaja za
6 izveštaja za Pobeda Zara, AD
DES, DOO
Manevar, DOO

Slika 2. Dijagram sa prikazom strukture uzorka

Rezultati

Usklađenost profesionalne prakse stručnih lica sa postojećom zakonskom regulativom

Analiza profesionalne prakse stručnih lica je izvršena pomoću analize izveštaja koji su u
2012. godini pisani na kvartalnom nivou, a od maja 2013. godine na mesečnom nivou.
Analiza izveštaja ukazuje da su izveštaji imali sledeće elemente: strukturu i fluktuaciju
zaposlenih, ispunjenost standarda, način regulisanja ishrane i prevoza zaposlenih OSI, mere
prevencije zdravlja, zatim stanje u oblasti bezbednosti uslova na radu, radnog
osposobljavanja i profesionalne rehabilitacije kroz obuke i radionice, probleme u radu i
potrebe za usavršavanjem. Takođe su pomenuti odnosi sa javnošću i način vođenja
administracije. U pogledu mera i aktivnosti stručnih radnika stručne službe preduzeća
obavljaju svoje zadatke prema zakonskim direktivama, a evidentna je razlika u opštosti i
obimnosti rada među njima. S obzirom da se u izveštajima retko piše o razvoju motivacije,
individualnom i savetodavnom radu, može se pretpostaviti da je ovaj aspekt zanemaren. Na
osnovu svih izveštaja može se zaključiti da nedostaju edukacije i seminari za rukovodioce i

11
stručna lica. Nedovoljno je opisan rad na planiranju daljih aktivnosti u oblasti profesionalne
rehabilitacije kao i rad na organizaciji slobodnih aktivnosti.

Slična zapažanja je iznela i Mirjana Pantelić koja navodi da iz ograničenog uvida u rad
stručnih timova u izveštajima primećuje da se veći akcenat stavlja na realizaciju obuka, a
manji na individualni savetodavni rad sa OSI. Pored toga, i ona je primetila da članovi
stručnog tima ne rade kratke obuke i savetodavni rad sa osobama bez invaliditeta ( šefovima,
ostalim zaposlenima, rukovodiocima drugih preduzeća) kako bi u potpunosti prihvatili
zaposlene/kolege sa invaliditetom, ali i upoznali njihove mogućnosti. Po njenom mišljenju,
nedostaje i bliža stručna saradnja članova stručnih timova iz različitih preduzeća, razmena
ideja i primera dobre prakse. Mirjana Pantelić ocenjuje da su Zakonom o profesionalnoj
rehabilitaciji i radnom osposobljavanju OSI i njegovim pratećim aktima stručnim licima
konkretizovane funkcije u preduzećima i na adekvatan način ukazano na značaj njihovog
rada, ali navodi da nema uvid u rad svih stručnih timova. Ona smatra da stručna lica treba da
formiraju kompaktan stručni tim koji će profesionalnim znanjem i angažovanjem moći da
odgovori na zahteve prakse. Vera Pešut je ukazala da pravna regulativa traži da stručne
službe prilagode praksu specifičnostima zaposlenih osoba sa invaliditetom u pogledu vrste
invalidnosti, nivoa obrazovanja, starosnog doba, socijalno-ekonomskih prilika, delatnosti i
veličini preduzeća i dr. Stručna lica doživljavaju da je nepotpuna strukturisanost radnih
zadataka jedna od prednosti posla, ali to uslovljava da se radi intuitivno i bez jasnih
smernica.

Mirjana Pantelić kao primer dobre prakse u radu stručnih lica navodi posvećenost pojedinaca
koji nekada i svoje slobodno vreme koriste da podstiču integraciju svojih kolega sa
invaliditetom (zajednički odlasci u pozorište, na izložbe, sekcijski rad: hor, likovna sekcija,
organizacija izleta...). Zatim navodi da u radu stručnih lica vrednuje požrtvovanost u
pokušajima rešavanja ličnih i porodičnih problema, kao i pokazanu empatiju i razumevanje
koji prevazilaze profesiju.

12
Vera Pešut smatra da je uspostavljanje stručne službe ili stručnih timova u preduzećima za
profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje i njihov razvoj šansa za afirmaciju usluga
profesionalne rehabilitacije u Republici Srbiji.

Usklađenost profesionalne prakse stručnih lica sa sa potrebama zaposlenih OSI

Istraživanje mišljenja korisnika je započeto sa intervjuom sa radnicom sa invaliditetom u
„DES“ DOO, Stanom Brankov. Ona je iznela mišljenje da bi želela da stručno lice pre svega
prevodi na znakovni jezik, zatim da radi poslove socijalnog radnika (da piše molbe, da
pomaže kod problema sa lekarima, školom, službama) jer njima, zaposlenima sa oštećenim
sluhom to mnogo znači. Pored toga, želela bi da joj stručna lica pomažu kroz savetodavni rad
npr. u rešavanju porodičnih problema. Stana Brankov je navela da ne zna kome da se obrati
kada ima lične probleme, a da stručnim licima govori probleme koje ima na poslu, sa šefom
ili kolegama i očekuje pomoć u rešavanju takvih problema. Takođe je navela da gluve osobe
ne vole psihološka testiranja jer se boje da će, ako nekome nešto kažu u poverenju, ta osoba
to otkriti drugima. Stana Brankov je naglasila da je najveći problem sa zakazivanjem
pregleda kod lekara, kao i obezbeđivanjem prevođenja prilikom posete lekaru. Gluve osobe
bi volele da za njih nema zakazivanja preko kol-centra, ili da mogu SMS-om da zakažu
pregled. Stana Brankov je naglasila da je u poslednje vreme najviše brine (kao i njene
kolege) šta će biti sa Gluvima, sa firmom i da li će zadržati posao.

Usledila je fokus grupa koncipirana tako da se utvrdi iskustvo zaposlenih prema stručnim
licima. Odgovori zaposlenih su veoma raznoliki, ali među prisutnim zaposlenima sa
oštećenjem sluha prevladava nerazumevanje tog pojma. Najbliže shvatanje pojma je opaženo
u odgovoru Zorice Rajić koja je definisala profesionalnu rehabilitaciju na sledeći način „, To
je specijalno, učestvuju invalidi i gluvi i uče posao, nešto teško. Ako je nešto teško da nauče
onda dobiju da uče lakše. To je ortoped za gluve. To je širok pojam.” i “Uči od majstora za
iskustvo.” Ostali su rekli da ne razumeju taj pojam. Osobe koje nemaju ošećen sluh su se
složile s konstatacijom da je profesionalna rehabilitacija ,,prilagođavanje na novo radno
mesto za neku osobu i prilagođavanje novom radnom mestu.

13
Članovi fokus grupe su prepoznali ulogu stručnih lica u profesionalnoj rehabilitaciji
uglavnom kroz održavanje radionica i prevođenje znakovnog jezika. Jedan od prisutnih je
naveo da mu je stručno lice pomoglo da mu preduzeće finansira edukaciju. Neki od prisutnih
na obuci navode da su ih učili šefovi ili drugi zaposleni, a neki smatraju da su posao naučili
sami. Neki od njih su naveli da kada su oni počinjali da rade nije bilo socijalnih radnika.
Prisutni su izrazili zadovoljstvo sa stručnim licima jer im pomažu u prevođenju. Neki bi
želeli da im pruže logističku podršku u obezbeđivanju sportskih aktivnosti. Sugestije
stručnim licima su bile da na mesečnom nivou prave radionice u svom preduzeću i da pričaju
sa zaposlenima kakve su im potrebe i očekivanja, a svakih pola godine na nivou svih
preduzeća. Takođe su se izjasnili da prema njima OSI mogu da rade kao stručna lica.
Naglasili su i da bi voleli da radnici iz sličnih preduzeća mogu povremeno da imaju neke
aktivnosti sportskog ili zabavnog karaktera, a ne samo da se priča o radu.

Ovako su odgovarali na pitanje ,,Da li ste imali pomoć stručnog lica?”:

Zorica: ,, Nova stručna lica pomažu dosta. Oni pre nisu ništa. Sanja pomaže radnicima.
Dođe u pogon i objašnjava. Meni kad treba pomoć prevodi nekada. Sud, lekar. Ona pomaže i
Daniela isto. “
Steva: ,,Pomaže u prevođenju. A šta treba da rade stručna lica ne znam. Nemam kameru. Ne
razmišljam o tome.”
Edit: ,, Kod lekara idemo zajedno. Zovem ih da mi prevode gde god da idem.”
Dubravka: ,, Sve radim sama, ali i sa ćerkama.”
Cecilija: ,, Kod lekara, ginekologa idem sa njima.”
Predrag: ,,Meni niko ništa ne treba. Ja sam najbolji za spregu radnika i stručnih lica.
Pričamo o svemu. Imao sam problem sa bivšim direktorom. Sam sam sebi pomogao.
Amaterski se bavim psihologijom. “

Iz odgovora na anketu relevantan podatak je da je 15 od 17 osoba koje su pohađale obuku u

preduzeću navelo da su im stručna lica pomagala u procesu obuke. Takođe su značajni
podaci i da je 37% ispitanika navelo da ih stručna lica prate kad idu kod lekara, zatim da je
71% ispitanika navelo da im stručna lica pomažu kroz individualni savetodavni rad, kao i da

14
je 79% navelo da im stručna lica pomažu da povećaju motivaciju za posao. Prosečna ocena
ispitanika za rad stručnih lica iznosi 4,03 (SD=1,02), a za poverenje u stručna lica iznosi 3,77
(SD=1,17) što ukazuje da ih prepoznaju kao podršku.

Tabela 1. Pregled distribucije odgovora na relevantna pitanja iz ankete

frekvencija procenat
Da li Vas stručna lica prate kad idete kod lekara? da 13 37.1%
ne 22 62.9%
Da li Vam stručna lica pomažu kroz individualni savetodavni da 24 70.6%
rad? ne 10 29.4%
Da li Vam stručna lica pomažu da povećate motivaciju za da 26 78.8%
posao? ne 7 21.2%

Ispitanici uglavnom prepoznaju da se stručna lica bave psihološkim poslovima (63%

ispitanika), poslovima iz oblasti socijalnog rada (63% ispitanika), defektološkim poslovima
(57% ispitanika) i prevođenjem znakovnog jezika (49% ispitanika).

Tabela 2. Pregled distribucije odgovora zaposlenih na pitanje koje poslove obavljaju stručna lica
frekvencija procenat
pedagoške poslove ne 22 62.9%
da 13 37.1%
defektološke poslove ne 15 42.9%
da 20 57.1%
psihološke poslove ne 13 37.1%
da 22 62.9%
poslove iz oblasti ne 13 37.1%
socijalnog rada da 22 62.9%
istraživačke poslove ne 20 57.1%
da 15 42.9%
razvoj higijenskih navika ne 25 71.4%
da 10 28.6%
prevođenje znakovnog ne 18 51.4%
jezika da 17 48.6%

15
Kapacitet stručnih lica za pružanje podrške osobama sa invaliditetom se prema Veri Pešut
sastoji u tome da primenom stručnih standarda doprinesu ujednačavanju prakse i
kvalitativnom napretku razvoja socijalne komponente preduzeća. Pored toga, ona navodi da
je delovanje stručnih lica raznovrsno - „od spontanih socijalnih aktivnosti, preko
profesionalnog postupanja u skladu sa instrumentima struke koja upućuje na pravac
delovanja i krajnji rezultat”. Mirjana Pantelić smatra da se različite struke u svom odnosu
prema OSI odnose sa pozicija svoje profesije, što daje kvalitetniji pristup specifičnoj
problematici OSI u preduzećima.

Odnos poslodavaca prema profesionalnoj rehabilitaciji

Prema Veri Pešut, primarnu ulogu u praćenju i nadgledanju rada stručnih radnika ima
poslodavac, svakodnevnim i neposrednim uvidom u rad stručne službe. Međutim, ona
upozorava da bi primer loše prakse bio ukoliko bi stručna lica izražavala pristrasnost i
naklonost rukovodećoj strukturi. Kroz fokus grupe je utvrđeno da zaposleni ocenjuju da
rukovodioci podržavaju rad stručnih lica, ali da ne poštuju rešenje o invalidnosti. Mirjana
Pantelić smatra da ova preduzeća treba da budu postavljena na dva stabilna stuba: jednom
koji čini menadžment i drugom koji čini stručni tim. Činjenica da neki direktori nisu
odgovorili na pitanja zbog prezauzetosti drugim poslovima ukazuje da rukovodioci ponekad
nemaju vremena za bavljenje ovom tematikom. Rukovodioci koji su odgovorili na pitanja su
visoko ocenili rad stručnih lica (M= 4,5, SD=,58), a nešto lošije su ocenili rad nastavnika
praktične nastave/mentora.

Tabela 3. Deskriptivni pokazatelji za ocene relevantnih indikatora rada na profesionalnoj

rehabilitaciji
N AS SD
Ocenite kako je raditi u preduzeću za profesionalnu 4 3.25 .500
rehabilitaciju i zapošljavanje OSI
Ocenite rad stručnih lica 4 4.50 .577
Ocenite rad nastavnika praktične nastave / mentora 3 3.00 1.000
Ocenite koliko imate poverenja u stručnom licu 4 4.50 .577
Ocenite u kojoj meri stručna lica obavljaju i druge poslove po 4 4.50 .577
Vašem nalogu

16
Rukovodioci su prepoznali da se stručna lica bave defektološkim poslovima, zatim
poslovima iz oblasti socijalnog rada i istraživanjima.

Tabela 4. Pregled distribucije odgovora

frekvencija procenat
pedagoške poslove Ne 2 50.0%
Da 2 50.0%
defektološke poslove Da 4 100.0%
psihološke poslove Ne 2 50.0%
Da 2 50.0%
poslove iz oblasti Ne 1 25.0%
socijalnog rada Da 3 75.0%
istraživačke poslove Ne 1 25.0%
Da 3 75.0%
razvoj higijenskih navika Ne 2 50.0%
Da 2 50.0%

Način evaluacije rada stručnih lica

Vera Pešut navodi da MRSZP vodi evidenciju zaposlenih stručnih lica u preduzećima za
profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI i prati ispunjenost uslova za obavljanje
poverenih poslova. Ona je pojasnila da se preduzećima isplaćuju sredstva na ime subvencije
zarada za stručna lica, na mesečnom nivou na osnovu mesečnog izveštaja. Ona je takođe
pojasnila da MRSZP prati rad stručne službe i neposredno: u telefonskoj komunikaciji sa
samom stručnom službom, zaposlenim osobama sa invaliditetom i rukovodstvom preduzeća,
obilaskom preduzeća, tokom sprovođenja nadzora, održavanjem sastanaka. Vera Pešut
navodi da se povratne informacije o kvalitetu rada stručnih lica daju u slučaju potrebe da se
neki segmenti rada poboljšaju što se čini prilikom nadzora – u formi zapisnika sa
preporukama i merama za postupanje, ili na zahtev – u vidu konsultacija pismeno ili usmeno.
Vera Pešut je pojasnila da rad stručnih radnika treba pre svega da prati i nadgleda
poslodavac, svakodnevnim i neposrednim uvidom u rad stručne službe, zatim ministarstvo
nadležno za poslove zapošljavanja u slučaju potrebe, preko inspektora. Mirjana Pantelić
navodi da joj nije poznato da se rad stručnih lica ocenjuje od strane bilo kog organa ili
organizacije izvan preduzeća, a u preduzeću pretpostavlja da se može ceniti prema
realizovanim aktivnostima i ostvarenim ciljevima u skladu sa opisom poslova.
17
Vera Pešut navodi da prilikom analize sakupljenih informacije nastoje da sagledaju sledeće
indikatore:
 intenzitet i spektar sprovednih aktivnosti u radu sa osobama sa invaliditetom,
 efekat sprovedenih aktivnosti na rad,
 socijalno funkcionisanje ciljne grupe na koju su usmerene,
 stepen motivacije zaposlenih osoba sa invaliditetom,
 radni učinak zaposlenih,
 radno-socijalnu integraciju,
 situacije u kojima stručna služba prepoznaje ili ne prepozanje potrebu za delovanjem.

Mirjana Pantelić navodi da UIPS, prilikom dodele godišnjih nagrada za rad stručnih timova,
polazi od godišnjih izveštaja koje dostavljaju stručni timovi i da se pri tome vode prikazanim
realizovanim aktivnostima u oblasti profesionalne rehabilitacije koristeći kao listu indikatora
zadatke stručnih lica navedene u članu 13 Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i
zapošljavanju OSI. Takođe, posebno vrednuje angažovanje stručnih timova na socijalizaciji
OSI i van radnog vremena, požrtvovanost u pokušajima rešavanja ličnih i porodičnih
problema, kao i pokazanu empatiju i razumevanje koje prevazilaze profesiju. Mirjana
Pantelić smatra da je za stručna lica važno samovrednovanje, povratne informacije od OSI o
stepenu zadovoljstva radom i komunikacijom sa stručnim licima, kao i od rukovodećih
struktura u preduzeću. Ona je mišljenja da o rezultatima preduzetih mera i aktivnosti sud
mogu da daju lica koja su u neposrednom kontatku sa OSI, i to kao povratnu informaciju o
radu OSI, o uticaju određenih mera na rešavanje ličnih, zdravstvenih i profesionalnih
problema i slično. Pored toga, mišljenje o radu stručnih lica mogu dati i članovi menadžment
tima kada je reč o profesionalnim rezultatima OSI, motivaciji za rad i slično.

Razvijenost profesionalnog integriteta stručnih lica

Vera Pešut smatra da je profesionalni integritet stručnih lica u preduzećima za profesionalnu
rehabilitaciju i radno osposobljavanje još uvek neispoljen u dovoljnoj meri. Ona navodi da je
delom osporavan od strane rukovodećih struktura jer se radi o zaposlenima koji ne doprinose
jačanju tržišne pozicije preduzeća (naročito u uslovima ekonomske krize i restrukturiranja)
jer se komponenta profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom ne osnažuje i ne razvija

18
kao dominantna, ili bar jednaka proizvodnoj ili uslužnoj delatnosti. S druge strane, ukazuje i
da naša poslovna kultura još uvek nema svest o tome koliko ovaj tip neproizvodnih radnika
može da doprinose profitu.

Vera Pešut smatra da su uslovi za postizanje profesionalnog integriteta povoljni sa aspekta

zakona i podrške države, ali je velika odgovornost i na stručnim licima koja su nosioci
funkcija profesionalne rehabilitacije i radnog osposobljavanja. Ona smatra da se integritet
lakše postiže kada postojati spremnost predstavnika timova da se angažuju, organizuju,
predstave svoje kapacitete i slabosti, budu aktivni i da se zaista pozabave izazovima sa
kojima se suočavaju. Ona smatra da se on lakše postiže kad postoji međusobna usklađenost
ličnih vrednosti, motivacija i modela ponašanja i odgovornosti sa vrednostima, očekivanjima
i principima koje nudi ili/i traži profesija.

Mirjana Pantelić smatra da se o profesionalnom integritetu stručnih lica ne može govoriti

uopšteno, s obzirom da svaki pojedinac, pa bio to i stručni radnik gradi svoj profesionalni
integritet stručnošću, znanjem, posvećenošću poslu, moralnim integritetom, etičkim
postupanjem, kolegijalnošću. Ona navodi da je stručnost „tesno vezana sa osobinama
ličnosti, posvećenošću poslu i načinom izvršavanja radnih obaveza”. Zatim dalje kaže da
svaki pojedinac u radnoj sredini zaslužuje poštovanje ličnosti i profesije, ali da profesionalni
integritet stvara sâm. Poštovanje zavisi i od kulturološkog nivoa radne sredine i izgrađenih
ineterpersonalnih odnosa.

Prema Veri Pešut, stručna lica moraju koristiti raspoložive i dostupne mehanizme zaštite
shodno važećoj zakonskoj regulativi ukoliko ocenjuju da je njihov profesionalni integritet
narušen, a prema Mirjani Pantelić treba da se obrate direktoru preduzeća, sa kojim treba da
nađu najbolji način za otklanjanje problema ili bar dogovoren način rada na njihovom
otklanjanju.

Što se tiče delegiranja drugih poslova, Vera Pešut smatra da je to obaveza u slučaju potrebe
ako je ugovorom o radu predviđena mogućnost delegiranja drugih poslova od strane
pretpostavljenih, a pri tom ne vodi zanemarivanju primarnih poslova. Mirjana Pantelić

19
ukazuje da je delegiranje poslova koji ne spadaju u poslove stručnih lica korisno ukoliko
mogu i dalje da obavljaju svoje poslove jer je danas je veoma teško definisati opis poslova
zaposlenih u preduzećima, gde se zbog ekonomske krize smanjuje broj radnih mesta, a
zaposleni preuzimaju delove poslova svojih kolega, što je negde i trend preduzeća koja nam
dolaze iz inostranstva. Ona smatra da se na taj način stvara i odnos međusobnog razumevanja
i poštovanja poslova koje rade naše kolege.

Mere za zaštitu od sagorevanja na radu

Jedno od stručnih lica pojasnilo je sledećim rečima izvor stresa na poslu: „Mi smo spona
između zaposlenih i poslodavaca, a da obe strane ne vide stručne radnike kao osobe koje se
radom angažuju na promeni atmosfere u preduzeću, pojačavanju radnog elana, razumevanju
osoba sa invaliditetom od strane poslodavaca… a to i na prvi pogled izgleda i jeste (u
stvarnosti) stresno!“

Mirjana Pantelić navodi da nema saznanja o merama koje stručna lica preduzimaju radi
zaštite od sagorevanja na poslu niti o načinu njihove primene. Vera Pešut navodi da postoje
univerzalne preporuke za ublažavanje ili otklanjanje posledica nakon dijagnostikovanja
stanja i preventiva i smatra da su jednako značajne za svakog pojedinca u kolektivu.

Stručna lica su konstatovala da uslovi pod kojima rade – „ne postoji jasan opis posla, posao
se radi intuitivno, nedostaju smernice, nema povratnih informacija iz Ministarstva, savetnici
iz Ministarstva ne dolaze u obilazak“ - mogu da izazovu sindrom sagorevanja na poslu.

Razlike u radu stručnih lica u javnim i privatnim preduzeća za profesionalnu

rehabilitaciju
Vera Pešut navodi da se u starijim preduzećima (mahom društvenim) teže usvajaju novi
modeli funkcionisanja, za razliku od preduzeća koja su osnovana i koja su se razvijala
zajedno sa uvođenjem stručnih službi. Nova preduzeća razumeju koncept da je preduzeće

20
dobilo značajni kadrovski potencijal sa priznatim profesionalnim integritetom i shodno tome
i velikim očekivanjima.

Anketnim istraživanjem je utvrđeno da su osobe zaposlene u privatnim preduzećima

pozitivnije ocenile rad stručne službe nego zaposleni u državnim preduzećima, ali nije bilo
značajne razlike u oceni stepena poverenja u stručna lica. Takođe, nije bilo razlike u oceni
zadovoljstva radom u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI, kao ni
u oceni rada nastavnika praktične nastave/mentora.
Tabela 5. Mann – Whitney U test za razlike između zaposlenih privatnom ili društvenom
sektoru
Mann-Whitney U Wilcoxon W Z p
Ocenite kako je raditi u preduzećima za 107.500 243.500 -.820 .412
profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI
Ocenite rad stručnih lica 66.500 202.500 -2.240 .025
Ocenite rad nastavnika prakticne nastave/mentora 42.000 162.000 -.243 .808
Ocenite koliko imate poverenje u stručna lica 100.500 205.500 -.499 .617

Potrebe stručnih lica u odnosu na sistem visokog obrazovanja

Mirjana Pantelić smatra da obrazovanje stručnih lica s obzirom na raznovrsnost poslova
treba da bude multidisciplinarno i kontinuirano, uključivanjem stručnjaka različitog profila iz
zemlje i inostranstva, s obzirom na kompleksnost mera i aktivnosti profesionalne
rehabilitacije i socijalne integracije OSI. Ona smatra da bi stručnim licima koristila
usavršavanja u oblasti medijacije, upravljanja projektima i odnosa sa javnošću. Mirjana
Pantelić smatra sledeće: „Slabost je što je broj lica koja se profesionalno bave ovom oblasti
manji od lica koja rade u prosveti, zdravstvu i socijalnoj zaštiti, te su skupovi, seminari,
kursevi iz ovih oblasti retki.“. Međutim, po njenom mišljenju, mnogo toga zavisi od
pojedinačne inicijative stručnih lica i finansijskih ograničenja preduzeća za profesionalnu
rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Saradnja sa ostalim relevantnim ustanovama

Stručna lica u izveštajima pominju da sarađuju sa Fond PIO, RZZO, Centri za socijalni rad,
Domovi zdravlja i sličnim ustanovama. Ova saradnja često se sastoji u zastupanju i
21
poslovima profesionalne asistencije zaposlenim OSI. Kada npr. stručna lica tumače znakovni
jezik zaposlenom sa oštećenjem sluha ona, a time i preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju
čine beplatnu uslugu ustanovama. Pored toga iz izveštaja se prepoznaje da neka stručna lica
nastoje da koriste resurse lokalne zajednice i traže besplatne karte za pozorište, bioskop,
sportske aktivnosti.

Ana Pantelić, savetnica u NSZ, je izuzetno pozitivno ocenila saradnju sa stručnim licima iz
preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju. Pored toga, ona smatra da bi centri NSZ
namenjeni za rad sa OSI takođe trebali da imaju stručna lica u sastavu svojih ekipa kako bi
mogli da reaguju na psihološke i socijalne potrebe svojih klijenata. Sa stručnim licima
sarađuje prilikom zapošljavanja OSI, naročito kada je u pitanju zapošljavanje po nekom od
postojećih programa zapošljavanja NSZ.

Diskusija i zaključak

Profesionalna praksa stručnih lica u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i

osposobljavanje OSI je usklađena sa relevantnom pravnom regulativom, ali ona sadrži i
druge aspekte koje je zakonodavac previdio. Principi dobre prakse nisu javno poznati, niti se
podstiče promovisanje primera dobre prakse. Sami nazivi radnih mesta nisu razumljivi većini
osoba sa invaliditetom (posebno osobama koje su gluve ili imaju oštećanje sluha), a često ni
osobama bez invaliditeta.

Ovo istraživanje je pokazalo da postoje značajne međusobne razlike u radu stručnih lica u
preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI. Razlike su evidentne u
opštosti, obimnosti rada i upotrebi tehnika i metoda rada. One su posledica različitih faktora
kao što su obrazovanje, stil pisanja izveštaja stručnih lica, pristup poslu, interpretacija radnih
zadataka, vrsta, socio-demografska struktura i broj zaposlenih OSI. Od koristi za postizanje
veće usaglašenosti rada među stručnim licima preduzeća, bi bilo propisivanje jedinstvenog
obrasca mesečnog izveštaja od strane Ministarstva za rad zapošljavanje i socijalnu politiku.

22
Komentarišući poslove stručnih lica sa aspekta člana 13 Zakona o profesionalnoj
rehabilitaciji i zapošljavanju OSI može se zaključiti da se analizirana stručna lica bave sa
sledećim zadacima:
1) sudeluju u rаdnоm оspоsоblјаvаnju, dоkvаlifikаciјi, prеkvаlifikаciјi i prоgrаmima zа
sticаnjе, оdržаvаnjе i unаprеđivаnjе rаdnih i rаdnо-sоciјаlnih vеštinа i spоsоbnоsti;
2) kreiraju pојеdinаčnе i grupnе, оpštе i prilаgоđеnе prоgrаmе zа unаprеđеnjе rаdnо-
sоciјаlnе intеgrаciје;
3) daju prеdlоgе i оbuku zа primеnu аdеkvаtnih tеhničkih i tеhnоlоških rеšеnjа u cilјu
pоdizаnjа еfikаsnоsti оsоbе sа invаliditеtоm u učеnju i rаdu, kао i službе pоdrškе,
4) rаzviјaju mоtivаciјu, daju tеhničku pоmоć, stručnu pоdršku, prаćеnjе i prоcеnu rеzultаtа
prоfеsiоnаlnе rеhаbilitаciје;
5) omogućuju individuаlni sаvеtоdаvni rаd, kојi uklјučuје pоmоć u prihvаtаnju sоpstvеnе
invаlidnоsti sа stаnоvištа mоgućnоsti uklјučivаnjа u rаd i pојеdinе mеrе prоfеsiоnаlnе
rеhаbilitаciје;
7) daju prеdlоgе i оbuku zа primеnu аdеkvаtnih tеhničkih i tеhnоlоških rеšеnjа u cilјu
pоdizаnjа еfikаsnоsti оsоbе sа invаliditеtоm u učеnju i rаdu, kао i službе pоdrškе.
S druge strane, rezultati pokazuju da se stručna lica ne bave u znčajnoj meri sledećim
аktivnоstima:
1) kаriјеrnо vоđеnjе, prоfеsiоnаlnо infоrmisаnjе, sаvеtоvаnjе i individuаlni plаn
zаpоšlјаvаnjа;
2) еdukаciјa i trеning sеminаri zа pоslоdаvcе, stručnа licа zа rаdnо оspоsоblјаvаnjе i
prоfеsiоnаlnu rеhаbilitаciјu оsоbа sа invаliditеtоm i drugа licа;

Zadaci kao što su kаriјеrnо vоđеnjе, prоfеsiоnаlnо infоrmisаnjе, sаvеtоvаnjе i kreiranje

individuаlnog plаna zаpоšlјаvаnjа se obavljaju u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje,
ali bi se trebali nastaviti i u preduzećima za rehabilitaciju kroz jačanje kapaciteta
rehabilitanata da se zaposle u otvorenoj privredi. Savetodavni rad sa ciljem karijernog
vođenja i podsticanja na dalji razvoj veština još nije prepoznat u radu analiziranih stručnih
lica, a mogao bi biti veoma koristan za profesionalnu integraciju visokoobrazovanih OSI.

23
Rezultati takođe pokazuju da nedostaju edukacije i trening seminari za poslodavce i stručna
lica u domenu profesionalne rehabilitacije. Možda je to razlog što ostale interesne grupe ne
prepoznaju u dovoljnoj meri stvarna zaduženja stručnih lica. Rad na profesionalnoj
rehabilitaciji u pogledu organizovanja individualnog i grupnog rada, kao i psihodijagnostike
je po svojoj prirodi poznat samo učesnicima procesa. Neupućenost ostalog osoblja u ove
događaje dovodi do toga da se u preduzećima u kojima rade postavlja pitanje radnog
doprinosa stručnih lica. Ovaj rezultat ukazuje da bi za stručna lica bilo korisno periodično
organizovati predstavljanje svog rada kolektivu. Pored toga trebalo bi uvesti obavezu
organizovanja periodičnih sastanaka sa rukovodiocima u kojima će se raditi na planiranju
straegije u oblasti pofesionalne rehabilitacije i evaluaciji dosadašnjih rezultata. Beleške sa
ovih sastanaka bi trebalo integrisati u izveštaj stručnih lica.

Dublja analiza zakonom predviđenih zadataka ukazuje da nije lako zamisliti da čak i tim od
dva stručna lica može uspešno obavljati sve ove raznovrsne poslove. Iako se teško može
zamisliti da stručna lica humanističkih struka uspešno pišu programe za obuke u tehničkim
zanimanjima ili čak i da učestvuju u osposobljavanju kroz davanje instrukcija, to se u praksi
ipak događa. Nekim stručnim licima to veoma uspešno polazi za rukom. Međutim, šta kada
je u pitanju preduzeće sa kompleksnom strukturom zanimanja, da li stručno lice koje se
formira kao šegrt svih zanata može postati majstor u nekom od njih? Konkretno, da li pri tom
može uspešno raditi ono za šta je profesionalno osposobljeno. Andrejević (1992) napominje
da nema više profesije koja bi mogla sa svojim znanjima pokriti rad na savremenoj
rehabilitaciji. Ovakva raznovrsnost zadataka može da izazove kod zaposlenog
intrapersonalne konflikte i postane izvor nezadovoljstva sobom i poslom. S druge strane,
može se javiti i iluzija o sopstvenoj svemoći što može imati trajne loše posledice po stručno
lice, a naročito po klijente. Da bi se izbegle ovakve pojave, nužno je da pored stručnih lica
bude stalno radno angažovan i nastavnik praktične nastave koji će se specijalizovati za
tehnologiju radnog procesa. Pored toga, licima zaduženim za profesionalnu rehabilitaciju
treba da budu omogućeni treninzi iz oblasti timskog rada, organizovani od strane UIPS-a ili
nekog drugog centra kako bi se povećale veštine za timski rad.

24
Prema OSI stručna lica treba da im budu neka vrsta profesionalnih asistenata ili socijalnih
radnika. Oni prepoznaju sopstvenu potrebu za psihoterapeutskim uslugama, ali se plaše da bi
to ugrozilo njihovu privatnost. Ovo je realan strah i treba ga otklanjati profesionalizmom,
transparentnim poštovanjem etike struke i izbegavanjem stvaranja dvojnih odnosa sa
klijentima. OSI imaju problem sa uključivanjem u grupni tip rada jer smatraju da se oni time
izdvajaju iz kolektiva po osnovu invalidnosti, a pored toga smatraju da su oni u preduzeća za
profesionalnu rehabilitaciju došli da rade, a ne da uče. Ovo istraživanje je pokazalo da u radu
stručnih lica nedostaje više individualnog i savetodavnog rada sa osobama sa invaliditetom,
kao i sa osobama bez invaliditeta. Zaposlene OSI ukazuju na to da im je pružanje
savetodavnih usluga od strane stručnih lica u rešavanju ličnih i porodičnih problema veoma
važno. Oni u velikoj meri imaju poverenje u stručna lica i prepoznaju ih kao podršku.
Dodatne edukacije iz oblasti savetodavnog i individualnog rada sa osobama sa invaliditetom i
organizovanje supervizijske pomoći, bile bi podrška stručnim licima da u većoj meri
obavljaju ovu vrstu profesionalne aktivnosti. Ujedno, organizovana supervizijska pomoć bi
bila i podrška stručnim licima u građenju profesionalnog integriteta.

Zaposlene OSI su izrazile potrebu da se periodično organizuju sastanci na kojima bi se

iznosila njihova očekivanja i potrebe od stručnih lica. Pored toga, njima nedostaju
informacije o dešavanjima u kolektivu, a kroz fokus grupu se može prepoznati da im je
potrebno te informacije prilagoditi tako da budu u skladu sa njihovim rečnikom. Od koristi bi
bilo da se sprovedu istraživanja o očekivanjima zaposlenih OSI od profesionalne
rehabilitacije, o njihovoj spremnosti i obučenosti za prelazak u otvorenu privredu (inkluziju).

Bilo bi dobro da stručna lica provere kako mogu osavremeniti svoj rad primenom novih
tehnologija (Stamm, 2012, prema Maksimović, 2013). Primer dobre prakse im za to može
biti preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI “Uriho” locirano u
Zagrebu, koje je u saradnji sa Evropskom unijom kreiralo virtuelne radionice za savladavanje
veština.
Kako bi se uloga stručnih radnika u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju realizovala
važan je odnos poslodavaca prema njima. Bilo bi idealno da poslodavci razvijaju saradnički

25
odnos sa stručnim radnicima i da zajedno ocenjuju nivo efikasnosti zaposlenih, kao i da
različitim metodama doprinose njenom povećanju. Praksa stručnih lica pokazuje da je odnos
poslodavaca prema stručnim radnicima u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju
neujednačen, ali da dominira neshvatanje njihove uloge, naročito u preduzećima sa
zastarelim načinom rukovođenja u kojima se ne zna o upravljanju ljudskim resursima. Ovo se
može rešiti preciznim definisanjem poslova kao što se to već radi u brojnim uslužnim
delatnostima i stvaranjem pratećeg cenovnika usluga. Poslovi stručnih lica bi u tom slučaju
bili transparentniji što bi olakšalo poslodavcu da shvati vrednost doprinosa stručnih lica.
Radikalnije rešenje bi bilo da se stručna lica stave pod ingerenciju centara za socijalni rad
koji su više upućeni u rad pomagačkih profesija i da oni oforme sistem evaluacije rada
stručnih lica i troškovnik za njihove usluge te da se svaka usluga stručnih lica beleži i na
kraju meseca preduzeću ispostavi račun za ove usluge. Nadležno ministarstvo pretpostavlja
da poslodavci prate i nadgledaju rad stručnih radnika, a stručna lica izražavaju potrebu za
jasnijom evaluacijom rada od strane nadležnog ministarstva jer prepoznaju da je ono
merodavno za ocenu i stimulaciju njihovog rada. Pitanje je kakvu evaluaciju može dati
poslodavac koji nije humanističke ili društvene struke, a u startu ima negativan stav o
stručnim licima ili koji dovodi u pitanje potrebu za profesionalnom rehabilitacijom
zaposlenih. Ovo se već u praksi pokazalo kao diskutabilno jer neka od zaposlenih stručnih
lica imaju i do 40% manje plate od njihovih kolega zaposlenih u oblasti socijalnog rada,
školstva i zdravstva.

Razmatrajući poslove stručnih lica prema kriterijumima koje navodi Gavrilović (2012) može
se zaključiti da stručna lica rade na radnim mestima na kojima još uvek nije postignut
profesionalni integritet, ali da ga mogu oformiti korišćenjem svoje sopstvene profesije.
Neadekvatno obrazovanje, nejasni i raznovrsni zadaci, uz pionirsku poziciju mogu da utiču
na ugrožavanje profesionalne čestitosti stručnih lica. S obzirom da istraživanja pokazuju da
uspešan pomagač treba da bude teorijski opredeljen, a da se pomagači koji nastoje da rade
kroz više teorija ili koristeći neodređeni teorijski okvir izlažu profesionalnom riziku za
uspešno pomaganje, važno je maksimalno se osloniti na sopstvenu profesiju (Bryan, 2009,
prema Maksimović, 2013). U radnim zadacima stručnih lica nedostaje struktura, a

26
očekivanja poslodavaca i relevatnih institucija i organizacija su da stručna lica profesionalni
integritet grade individualno. Izgleda kao da su stručna lica prepuštena “sama sebi” u
građenju profesionalne uloge i integriteta. S jedne strane, nepostojanje jasnih smernica i
uputstava za rad stručnim licima predstavlja najveći izvor stresa na poslu, a sa druge je i
najveća “opasnost”, jer omogućava da se lako izađe iz profesionalne uloge i u većoj meri radi
posao po nalogu poslodavca. Uspostavljanjem strukture u radnim zadacima stručnih lica
uvođenjem dodatnih zakonskih regulativa, postigla bi se veća jasnoća i poslovi se ne bi
obavljali po slobodnoj proceni i intuitivno. Pored toga, koristilo bi i uspostavljanje etičkog
kodeksa na nivou radnog mesta čime bi se uspostavio jasan sistem promocije i podrške
razvoju profesije, a posebno profesionalnih vrednosti i vrlina. Ovo bi moglo imati efekat i na
smanjenje neetičkog ponašanja, koje umanjuje integritet profesije.

Problem predstavlja nedovoljno poznavanje rada pomagačkih profesija od strane

potencijalnih evaluatora rada, što se može primetiti po odgovorima predstavnika nadležnog
ministarstva i UIPS-a o tome šta se vrednuje u radu i kako se stručna lica štite od
sagorevanja. Stručna lica prilikom rada treba da se klone stvaranja dvojnih odnosa pa tako
treba biti oprezan sa korišćenjem svog sopstvenog vremena za bavljenje klijentima što je
prema mišljenju evaluatora njihovog rada poželjno. Altruistički znakovi pažnje kroz činjenje
usluga, davanja poklona, obezbeđivanja vanstandardnih usluga ili pristupačnost van radnog
vremena deluju spolja kao izvanredna predanost, ali i to se podvodi pod stvaranje dvojnog
odnosa, što dalje može onemogućiti adekvatan i profesionalan rad stručnog lica sa klijentom
(Reamer, 2003). S obzirom da u izveštajima nema napomena o korišćenju mera za zaštitu o
sagorevanja i da po saznanju samih autora rada više instance i UIPS do sada nisu
organizovale obuke iz te oblasti, kao i da se na osnovu odgovora intervjuisanih predstavnika
ne može jasno razaznati da postoje mehanizmi, primetno je da se o ovom problemu
nedovoljno brine.

Stručna lica se ne osećaju dovoljno kvalifikovanim za obavljanje poslova profesionalne

rehabilitacije i ponekad im nije jasno kako da usaglase svoja znanja sa zahtevima prakse.
Saradnju sa visokoobrazovnim ustanovama imaju u vidu poseta studenata radi učenja
posmatranjem, ali do sada nisu radili na poboljšanju radne prakse. Paradoksalno je da za
27
jedan tako složen posao kao što je rad na profesionalnoj rehabilitaciji ne postoji sistem
kontinuirane obuke, naročito kada se on poredi sa stanjem u školstvu, zdravstvu i socijalnom
radu gde se od zaposlenih traže kontinuirane obuke. Bilo bi dobro da se za rad stručnih lica u
polju profesionalne rehabilitacije kreira pravilnik o polaganju stručnog ispita kojim bi se
regulisalo koja znanja treba da imaju osobe da bi radile u takvim preduzećima. Ovim bi se
postiglo i usaglašavanje razlika među različitim strukama koje rade na poslovima stručnih
lica. Pored potrebe za evaluacijom prepoznata je i potreba stručnih lica da se organizuju
seminari i edukacije od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.
Organizovane obuke, kursevi i seminari bili bi prilika i da stručna lica međusobno sarađuju,
dele primere dobre prakse, savete i iskustva što se smatra i za jedan od načina zaštite od
sagorevanja.

Saradnja sa NSZ je po mišljenju obe strane dobra, ali za uspešan rad na polju profesionalne
rehabilitacije trebalo bi više razmene informacija i zajedničkog planiranja, ovo bi bilo
naročito činiti u oblasti planiranja programa obuka kako bi preduzeća mogla da odgvore na
potrebe tržišta rada po pitanju potrebe za radnim osposobljavanjem. Interesantno je da
intervjuisana predstavnica NSZ uočava potrebu da i kod njih u centrima za zapošljavanje OSI
budu radno angažovana stručna lica za rad na raznim problemima OSI.

Istraživanje pokazuje da postoje razlike u radu stručnih lica u društvenim i privatnim

preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju. S jedne strane, analiza izveštaja ukazuje da je u
analiziranom društvenom preduzeću mnogo više aktivnosti, ali to je i zato što takva
preduzeća zapošljavaju mnogo veći broj osoba. S druge strane, predstavnica nadležog
ministarstva prepoznaje da je funkcija profesionalne rehabilitacije u startu bolje koncipirana
u privatnim preduzećima. Ovi nalazi se ne mogu uopštiti na populaciju preduzeća jer su ona
u različitim stanjima. Istraživači su ujedno subjekti i delom objekti istraživanja što utiče na
subjektivnost nalaza, ali to je u velikoj meri kontrolisano primenom raznih izvora.

Stručna lica dele sudbinu profesionalnih pomagača čije je profesionalna uloga ranije bila
definisana akademskim programima i profesionalnim standardima unutar struke, a sada se
očekuje da usvoje brojne veštine i steknu kompetencije koje prevazilaze akademski

28
definisan okvir profesionalnog znanja (Maksimović, 2013). Ovako koncipiran rad stručnih
lica će biti uspešan ako on preuzmu aktivnu ulogu pomagača u različitim aktivnostima u
zajednici tako da se angažuju da raspoloživi resursi u zajednici (uključujući njihovo
profesionalno znanje i veštine) budu dostupni njihovim klijentima.

Iako se insajderska istraživanja organizacija se posebno vrednuju jer prezentuju nalaze

praktičara i na taj način mogu dati uvide u stvarni način funkcionisanja istraživane grupe
(Coghlan, 2003) ona mogu biti veoma subjektivno obojena. Osnovni nedostatak ovog
istraživanja je nedostatak reprezentativnosti i objektivnosti proizašao iz činjenice da je
istraživanje zasnovano na analizi 3 preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje
OSI koja su smeštena u istom gradu i da su sami istraživači stručna lica koja rade u njima.

Literatura

Andrejević, D. (1992). Profesionalno osposobljavanje gluvih i nagluvih osoba. Zavod za

udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

Bartz, A., Futterman, R. (2008). Psychologically Based Vocational Rehabilitation for Co-
Occurring Disorders: A Manualized Group Treatment Model. Journal of Groups in Addiction
& Recovery, 3, 243-261.

Bogdanović, V., Ivanović, S., Gavrilović, Z. (2009). Istraživanje o položaju mladih sa

oštećenjem sluha u Srbiji. Beograd, Centar za razvoj inkluzivnog društva.

Coghlan, D. (2003). Practitioner research for organizational knowledge mechanistic-and

organistic-oriented approaches to insider action research. Management Learning, 34(4), 451-
463.

Cooper, R. (1963). Social Work in Vocational Rehabilitation. Social Work, 1, 92-98.

29
Maschi, T., Baer, J., Turner, S. (2011). Thy psychological goods on clinical social work: a
content analysis of the clinical social work and social justice literature. Journal of Social
Work Practice, 2, 233-253.

Maksimović, M. (2013). Psihološki profil pomagača. Doktorski rad. Filozofski fakultet u

Novom Sadu.

Pešut, V. (2012). Uvodnik, Zbornik radova stručnih radnika u preduzećima za profesionalnu

rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom

Pravilnik o bližim uslovima, kriterijumima i standardima za sprovođenje mera i aktivnosti

profesionalne rehabilitacije. Službeni glasnik Republike Srbije, broj 112/2009

Reamer, F. G. (2003). Boundary issues in social work: Managing dual relationships. Social
Work, 48(1), 121-133.

Rusalem, H. (1963). Counselor perception of the therapeutic aspects of the sheltered

workshop. Personnel and Guidance Journal, 8, 705-708.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Službeni glasnik

Republike Srbije, broj 36/2009.

Gavrilović, G. & Gredelj, S. (2012). Profesija izmedu korupcije i integriteta. Fond za

otvoreno društvo, Beograd.

30