Professional Documents
Culture Documents
1 Socijalnopreduzetnitvo1
1 Socijalnopreduzetnitvo1
net/publication/355983781
CITATION READS
1 3
1 author:
Jelena Lukić
Modern Business School, Belgrade
66 PUBLICATIONS 154 CITATIONS
SEE PROFILE
Some of the authors of this publication are also working on these related projects:
All content following this page was uploaded by Jelena Lukić on 08 November 2021.
Социјално предузетништво 1
Почетни курс – Kако покренути социјално предузеће?
Београд, 2019.
Аутори
Младен Р. Перић
Нина В. Максимовић Секулић
Јелена М. Лукић
Социјално предузетништво 1
Почетни курс – Kако покренути социјално предузеће?
Издавач
Удружење “Limitless”, Београд
Уредник
Јован Јовановић
Лектор
Марија Мијаиловић
Рецензент
Дејан Глиговић
Штампа
Stonicom DOO, Београд
Тираж
300 примерака
ISBN
CIP
1
Те промене се још називају и неолиберални заокрет. Иначе, неолиберални или финансијски
капитализам је последња фаза у развоју капитализма; када власништво над финансијском активом
постаје уносније од организовања индустријске производње, приватна својина снажно потискује
државну, јавну и друштвену својину, када се догађа економско и социјално раслојавање,
деиндустријализација, раст важности услуга, укидање социјалних функција државе, итд.
i
места, стрес радника настао услед потреба убрзања процеса акумулације капитала
због којег трпе њихове породице и најближа околина, и сл.
Социјално предузетништво настоји да превазиђе поменуте проблеме. Оно је
приступ оснивања нових пословних подухвата и компанија (тзв. startup фирми), где
се развијају, финансирају и имплементирају решења за друштвене, културне и
еколошке проблеме. Kонцепт може бити примењен на широком спектру
организација, а оне могу бити и различите по величини, стратегијама, циљевима и
вредносним системима. Профитно оријентисани предузетници мере учинак
пословања користец́и стандардну профитну метрику као што је остварена добит,
приходи, слободни новчани токови и раст вредности њихове инвестиције. Са друге
стране, социјални предузетници су или непрофитне организације, или успешно
комбинују профитне циљеве са бенефитима друштвене заједнице. Самим тиме,
успех њиховог пословања није тако једноставан за мерење и једнодимензионалан.
Социјално предузетништво покушава да ради и на друштвеним, културним и
еколошким циљевима, а они су неминовно повезани са добровољним сектором у
областима као што су заштита животне средине, ублажавање сиромаштва,
здравствена заштита, развој заједнице и другим друштвено корисним циљевима.
ii
пословање, социјално предузетништво и друштвена инклузија. Затим, биће
обрађен кратак историјат и теорије феномена који имају додирне тачке са
социјалним предузетништвом. На крају, анализираће се и основни економски
и социјални аспекти социјалног предузетништва, уз осврт на тешко
запошљиве групе становништва и питања и проблеме који се ту јављају.
2. Стратегијски, односно правни оквир социјалног предузетништва. Овај део ће
се позабавити законском регулативом социјалног предузетништва у
Републици Србији, али и сличностима са регулативом суседних и европских
држава. Ту ће, такође, бити анализиране и стратегије и акциони планови за
промовисање социјалног предузетништва.
3. Трећи део донеће форме и моделе организације социјалног предузећа, уз
представљање тих модела и њихових карактеристика.
4. Четврти део се бави припремом за покретање социјалног предузећа. Он ће
обухватити мотивацију, генерисање предзтетничких идеја, дефинисање
разлога за улазак у социјално предузетништво и подршку младима да се
охрабре и мотивишу да започну сопствени посао. Ту може да се научи како
се формира пословни модел; анализира пословно окружење, конкуренција и
ризици; организација и правне форме социјалног бизниса; финансирање
бизниса, фискални намети; финансијски документи које треба припремити;
итд.
5. Пети део анализира процес покретања социјалног предузећа. Задатак овог
поглавља ће бити да вам скрене пажњу на практичне аспекте процеса
покретања социјалног бизниса. Ту је обрађена студија изводљивости, израда
гантограма (као временског плана покретања бизниса), само оснивање
предузећа, узимање кредита код банака, области управљања у социјалном
предузећу, маркетиншке изазове, управљање људским ресурсима,
управљање операцијама и технологијом и управљање финансијама.
6. Последњи, шести део, представља вештине и знања неопходна за
управљање социјалним предузећем: вештине преговарања, комуницирања,
управљање временом, управљање стресом, вештине за успешно
функционисање у тимовима и опште особине успешних социјалних
предузетника.
iii
На крају, аутори желе да се захвале Високој школи модерног бизниса из
Београда и удружењу “Limitless” из Београда на подршци за израду овог
приручника.
iv
САДРЖАЈ
1
о активностима које настоје да у потпуности дефинишу одређени друштвени проблем а
затим се организује, креира и управља друштвено-предузетничким подухватом како би
се постигла жељена друштвена промена.
Област социјалног предузетништва убрзано расте и привлачи пажњу бројних
волонтера. Она је сада постала уобичајени термин у светским универзитетским
кампусима. Разлог за све већу популарност овог концепта је то што појединци добију
шансу да раде оно што су одувек желели да раде.
Примере успешних социјалних предузетничких подухвата и социјалних
предузећа можемо пронаћи широм света. Један такав пример се може пронаћи у
Индији. Ранг Де пример је непрофитног социјалног предузећа (шире видети: Тhomas,
2018). Основано је 2008. године од стране социјалних предузетника Рамакришне
(Ramakrishna) и Смите Рама (Smita Ram). Ради се о онлајн платформи где сиромашни
људи у Индији из градских и сеоских средина могу добити микрокредите (кредите
релативно малих износа) уз повољну каматну стопу од само 2% годишње.
Посредством те фирме кредитори из читаве земље могу директно позајмљивати новац
дужницима, пратити сопствене инвестиције и примати редовне онлине уплате од
кредита.
Други пример је подухват Скота Херисона (Scott Harrison). Њега је мотивисао
недостатак чисте и приступачне воде за пиће на глобалном нивоу. То је проблем са
којим се свакодневно суочавају милиони људи широм света. Након тренутка
инспирације у Либерији, Харисон је одлучио да његова мисија буде да промени ту
ситуацију. Он је створио непрофитну организацију у добротворне сврхе чија је мисија
снабдевање пијаћом водом становништва. Од када је почела, хуманитарна
организација је испоручила чисту воду за пиће више од милиону људи у 17 различитих
земаља широм света. Он је можда један од најуспјешнијих социјалних подузетника
свих времена, а његова организација је расла више од 100% у првом кварталу 2011.
године, упркос притисцима још увек неразрешене економске кризе (Велике рецесије)
која је паралисала многе сличне пројекте. Харисонов мото је био: „Вода као профитни
startup који нема профит“ (Water as a for-profit startup that has no profits). Он 100% своје
добити улаже у земље које немају чисту пијаћу воду, а многи социјални предузетници
су кренули његовим стопама, тако да можемо рећи да је он био један од пионира у овој
области (шире видети: Harrison, 2018).
Трећи пример успешног социјалног предузетника је Џефри Холандер (Jefferi
Hollender). Он је 1988. године основао компанију за чишћење, папир и производе за
личну негу названу Седма генерација (Seventh Generation)2. Kомпанија се фокусира на
2
Седму генерацију је преузела компанија Unilever 2016. године
2
производњу производа без негативног утицаја на животну средину, избегавајући грубе
хемикалије које су део водећих производа за чишћење и личну негу.
Такође, компанија донира 10% профита (пре плаћања пореза) за финансирање
непрофитних организација и компанија фокусираних на заједницу, животну средину и
друге одговорне праксе. Упркос поштовању пракси за које многе компаније тврде да им
ограничавају профите, Холандер и његови сарадници су изградили Седму генерацију у
велику корпоративну силу. Иако се од 2010. године више не налази на челној позицији
у Седмој генерацији, то не значи да више није активан у социјалном предузетништву.
Он помаже Америчком савету за одрживи бизнис (American Sustainable Business
Council), пише књиге о одговорним пословним праксама (нпр.: Hollender i Breen, 2010) и
члан је Мреже за друштвено пословање (Social Venture Network) и оснивач Банке
капитала заједнице (Community Capital Bank).
3
БДП је једнак вредности свих производа и услуга који су произведени у једној државу у периоду од једне
године. Годишњи раст БДП-а је згодна мера раста једне економије, али он има и недостатке. Најзначајнији
је то што нам ништа не говори о расподели оствареног дохотка, па се онда може догодити да једна
економија има солидан раст, али полодови тог раста не стижу до најширег становништва јер сви резултати
одлазе најбогатијима. Тај недостатак отклања Џини коефицијент (Gini Coefficient).
3
Шема 1. Димензије одрживог развоја
Све што важи за одрживи развој на макронивоу (нивоу економије једне земље)
важи и на микронивоу (нивоу појединачног економског субјекта, у овом случају фирме)
када говоримо о социјалном пословању. Социјална компанија се може дефинисати као:
“Kомпанија која не исплаћује дивиденде4 и створена је да би третирала и решила неки
друштвени проблем” (Muhammad Yunus, цитирано у: Information Resources Management
Association, 2019, Vol. 1:215).
У социјалном бизнису, инвеститори/власници могу постепено надокнадити
уложени новац, али не могу остварити приносе након преласка те преломне тачке.
Сврха инвестиције је искључиво остваривање једног или више друштвених циљева
кроз рад компаније. Инвеститори нису мотивисани личном добити. Kомпанија мора да
покрије све трошкове и буде финансијски одржива, док остварује друштвени циљ у
секторима као што су здравствена заштита, образовање, борба против сиромаштва,
заштита животне средине, становање, заштита животне средине, итд. Kада се
првобитна инвестиција врати инвеститору, остварени профити након тога остају у
компанији да прошире своју величину и опсег и повећају утицај.
4
Поред капиталног добитка (позитивне разлике између цена акција приликом продаје и куповине),
дивиденде су приноси које остварују власници акција (власничких хартија од вредности). Разликујемо
дивиденде у ужем смислу – доходак од акција и у ширем смислу – принос на било коју инвестицију. У овој
дефиницији се мисли на шири смисао
4
Инфографик 1. Основне карактеристике социјалног бизниса
1. друштвене мисије
2. друштвене промене
3. акција
4. иновација
5. одговорност
6. адаптација
7. учење
8. друштвена свест
9. социјално пословање
10. социјална одговорност
11. савест
5
12. хуманост
13. духовност
14. поузданост и
15. социјално учење.
6
4. Kада се уложено врати инвеститору, добит компаније остаје са њом за
развој и побољшање бизниса.
5. Родно осетљив и свестан животне околине.
6. Радна снага добија тржишне најамнине, уз боље радне услове.
7. Ради се са задовољством!
Социјални предузетници могу успешно решити друштвена питања, истовремено
стварајући добит за улагаче. У том пословном моделу је распрострањено коришћење
етичких пракси, као што је инвестирање са сврхом (impact investing)5, свесни
конзумеризам (consious consumerism)6, и програми корпоративне друштвене
одговорности.
1.3. Разлике између комерцијалног и социјалног предузетништва
5
Ради се о ослобађању значајних износа приватног инвестиционог капитала како би се допунили јавни
ресурси и уложило у филантропске циљеве и решавање горућих глобалних проблема
6
Свесни потрошач је агент промена који разматра друштвени, еколошки и политички утицај своје куповине
или бојкота одређених производа и услуга
7
Сваки предузетник треба да има одређени скуп личних особина и вештина
којеће му осигурати опстанак у пословном свету. Шема 2. показује те пожељне
особине.
Шема 2. Особине успешних предузетника
8
односи на подухвате и интервенције усмерене на слојеве становништва које тржиште
посматра као недовољно атрактивне (недовољно платежно способне), смањујући јаз
између оних који имају приступ економским и социјалним услугама и оних који то
немају. Са једне стране, комерцијално предузетништво се фокусира на тржишне
прилике где се може остварити брза и висока добит, док социјално предузетништво
тражи ситуације у којима тржиште није дало добар одговор на уочене људске
проблеме. Такође, социјално предузетништво је више окупирано друштвеним утицајем
који ће остварити него профитом, али се овде не може направити згодна биполарна
црно-бела категоризација и једнозначно се додељивати епитети социјалног и
комерцијалног за различите бизнисе. Овде се пракса опире таквој једноставној
симболизацији и у конкретним компанијама из праксе се могу пронаћи елементи једног
и другог.
Социјални подузетници суочавају се с истим изазовима као и традиционални
предузетници: препознавање шанси, алокација средстава на инвестиције и стварање
новог бизниса и компаније. Разлика је у додатној сложености и димензији постизања
социјалних циљева. Важно је споменути и то да, иако популарна имагинација
социјалне предузетнике готово увек доживљава као појединце са филантропском
мотивацијом (јер је на тај начин визуализација олакшана), социјално предузетништво
се рађа и из динамике друштвених група, група грађана, мрежа, организација или чак и
шире заједнице (Portales, 2019:84).
9
Шематски се то може представити на следећи начин:
Шема 3. Врсте социјалних предузетника према врсти утицаја које могу постићи
10
узајамна друштва, задужбине и фондације постоје у различитим облицима кроз векове
(Banjac i Dojčinović, 2016). У Западној Европи се социјална предузећа појављују крајем
седамдесетих, када се овај регион суочио са проблемима нарастајуће неједнакости и
социјалне искључености (ibid.).
Само социјално предузетништво је релативно нови термин. Али, као што смо
видели, његова историја је знатно дужа. У прошлости се могу пронаћи примери
предузетника који су основали социјална предузећа како би елиминисали социјалне
проблеме или донели позитивне промене у друштву. Виноба Баве (Vinoba Bhave),
оснивач индијског Покрета поклона земље; Роберт Овен (Rober Owen), индустријалац,
друштвени реформатор, утопијски социјалиста7 и оснивач утопијских комуна; Флоренс
Најтинггејл (Florence Nightingale) оснивачица прве школе медицинских сестара и
креатор те савремене праксе могу бити укључени у ову категорију. Они су у XIX веку
основали такве организације и фондације које су радиле на принципима социјалног
предузетништва много пре него што је почело да се употребљава у менаџменту као
научној дисциплини.
Једно од најпознатијих социјални предузећа у Сједињеним Државама на
почетку XX века било је Goodvill Industries. Оно постоји од 1902. године и оснивач је
Edgar J. Helms, методистички свештеник. Он је покренуо организацију у Бостону како
би прикупио средства и предмете која су донирали богати и запослио сиромашније
градске становнике да поправе и продају те предмете. То је био начин да се
финансирају његови програми у заједници и обезбиједи обука за запослене у
заједницама у неповољном положају. Сличне, али и мање организације су постојале у
САД током раног и средњег XX века (Doeringer, 2011).
Међу првима који су издвојили простор за савремено социјално предузетништво
у другој половини XX века био је Бил Дрејтон (Bill Draiton), који је 1980. основао
непрофитно социјално предузеће Ashoka. Дрејтон је активиста за грађанска права и
познавалац рада Махатме Гандија (Mahatma Gandhi)8. Такав вредносни систем му је
помогао да открије иноваторе чије креативне идеје су ишле испред њиховог времена,
па самим тиме њихове заједнице нису биле у стању да разумеју њихове иновације.
7
Утопијски социјализам је термин који су сковали Kарл Маркс ( Karl Marx) и Фридрих Енгелс (Friedrich Engels)
у свом делу под називом Kомунистички манифест да би описали претходнике социјалистичког покрета -
међу које спада и Овен - и направили разлику између њиховог - утопијског и свог научног погледа на
социјализам.
8
Махатма Ганди (mahatma – велика душа) (2.10.1869. - 30.1.1948.), чије је право име било Mohandas
Karamchand Gandhi, био је индијски мислилац и политички лидер познат по томе што је водио покрет за
ослобођење Индије од британске колонијалне власти и промовисао ненасилне методе у остваривању
политичких циљева.
11
Дрејтон је промовисао те иноваторе и управо се тада први пут јавља појам „социјалног
предузетника“. Данас, његова компанија подржава више од 2.000 предузетничких
стипендиста у више од 60 земаља.
У последње две деценије дошло је до повећања броја и раста социјалних
компанија са троструким циљем – људи, планета и профит (Stankorb, 2012). Земља
која се посебно истиче по развоју социјалног предузетништва у последњој деценији је
Индија и због тога је неки зову “суперсила социјалног пословања” (A Social Enterprise
Superpower) (Think Blog u: Poon, 2011). Са друге стране, земља са сличном структуром
становништва, Kина, није забележила сличне резултате и тамо се социјално
предузетништво још увек налази у зачетку.
12
Шема 4. Димензије социјалног предузетништва
13
1.6. Проблеми тешко запошљивих друштвених група
9
То је облик владавине у којој држава штити и промовише економску и друштвену добробит грађана,
засновану на принципима једнаких могућности, праведне расподеле богатства и јавне одговорности за
грађане који не могу да дођу до минималних услова живота у складу са усвојеним цивилизацијским
нормама. Неолибералним реформама се држава благостања “истањила”: под изговором мотивисања на
рад су се та права постепено укидала.
14
1. имају потешкоћа у приступу финансијама,
2. имају потешкоћа у стицању предузетничких вештина и
3. имају потешкоћа у изградњи предузетничких мрежа.
Фирме којима управљају особе из угрожених група, такође, су често слабије: она
су мање, имају нижи ниво промета и ниже стопе преживљавања од оних где је
покретач главна популација (ibid.). Због тога се доносе политике инклузивног
предузетништва како би се пружиле фер шансе за тешко запошљиве људе. Оне
имају за циљ да депривилегованима пруже могућности за стварање одрживог бизниса,
без обзира на њихову припадност друштвеним групама или пореклу. Ово је важан
услов за постизање циља паметног, одрживог и инклузивног раста утврђеног у још увек
актуелној стратегији Европа 2020 (ЕU Comission, 2010). Та стратегија је препознала
важност борбе за отварање радних места за тешко запошљиве друштвене групације и
смањење друштвене и финансијске искључености.
15
СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ
16
OECD/European Union (2017), The Missing Entrepreneurs 2017: Policies for
Inclusive Entrepreneurship, Paris: OECD Publishing,
http://dx.doi.org/10.1787/9789264283602-en (последњи приступ: 20. 09. 2019).
Pearce, J. (2003), Social Enterprise in Any Town, London: Calouste Gulbenkian
Foundation.
Perić, R. M., i Dejanović, A. (2016), Budi sam svoj gazda: preduzetnički priručnik za
pokretanje sopstvenog biznisa, Beograd: Visoka škola modernog biznisa.
Poon, D. (2011), “The Emergence and Development of Social Enterprise Sectors”,
Social Impact Research Experience (SIRE), Vol. 8, http://repository.upenn.edu/sire/8
(последњи приступ: 17. 09. 2019).
Portales, L. (2019), Social Innovation and Social Entrepreneurship: Fundamentals,
Concepts, and Tools, Cham: Palgrave Macmillan.
Rey-Martí, A., Ribeiro-Soriano, D., & Sánchez-García, J. L. (2016), “Giving back to
society: Job creation through social entrepreneurship”, Journal of Business Research, Vol.
69, No. 6, 2067–2072.
Stankorb, S. (2012), “Where did Social Enterprises Come Form, Anyway?”, Good,
March, 10th, https://www.good.is/articles/where-did-social-enterprise-come-from-anyway
(последњи приступ: 017. 09. 2019).
Thomas, A. (2008), “How Rang De is using crowdsourcing to make micro loans
cheaper”, Economic Times, September, 27 th, https://economictimes.indiatimes.com/small-
biz/money/how-rang-de-is-using-crowdsourcing-to-make-micro-loans-
cheaper/articleshow/58509858.cms?from=mdr (последњи приступ: 13. 09. 2019).
“What is Social Business?” (2019), Yunus Youth, https://yunusandyouth.com/social-
business/ (poslednji pristup 15. 09. 2019).
17
2. ПРАВНИ АСПЕKТИ СОЦИЈАЛНОГ ПРЕДУЗЕТНИШТВА
аутор: Доц. др Нина В. Максимовић Секулић
18
Закона о социјаном предузетиштву буде стављена ван снаге, јер текст нацрта
препознаје и особе са инвалидитетом као кориснике социјалног предузетништва. Закон
прописује да део остварених прихода предузеће мора да инвестира у интеграцију
сопствених корисника у друштво и побољшање њиховог животног стандарда, услова
рада, радних вештина и задовољавање потреба особа са инвалидитетом. Закон не
прописује о ком се делу прихода ради, што значи да су за ово питање меродавне
одредбе оснивачког акта. Даље, Закон не прописује који се минимални део добити
мора инвестирати у остваривање основних циљева предузећа. Социјално предузеће
не може добијати субвенције и друге врсте подршке које закон прописује за предузећа
за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.
Социјално предузеће препознато је и у одредбама Закона о удружењима (“Sl.
glasnik RS", br. 51/2009, 99/2011 - dr. zakoni и 44/2018 - dr. zakon). Удружење се
дефинише као добровољна и невладина недобитна организација заснована на
слободи удруживања више физичких или правних лица, основана ради остваривања и
унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса, који нису
забрањени Уставом или законом (čl. 2.). Удружење може непосредно да обавља и
привредну или другу делатност којом се стиче добит, под следећим условима: 1) да је
делатност у вези са његовим статутарним циљевима; 2) да је делатност предвиђена
статутом; 3) да је делатност мањег обима, односно да се делатност обавља у обиму
потребном за остваривање циљева удружења. (чл.37.)
Даље, Закон о задругама (“Sl. glasnik RS", br. 112/2015) дефинише задруге као
правно лице, које представља посебан облик организовања физичких лица које
пословањем на задружним принципима остварује своје економске, социјалне,
културне и друге интересе (čl.2.). Задруге се оснивају као земљорадничке или
пољопривредне, стамбене, потрошачке, занатске, радничке, студентско-
омладинске, социјалне, здравствене, као и друге врсте задруга за обављање
производње, промета робе, вршења услуга и других делатности (čl.10.). Према
досадашњем истраживању највећи број ‘социјалних предузећа’ (оних који се
идентификују са овим концептом) у Србији послују као задруге. Од 1200
идентификованих социјалних предузећа, око 800 чине задруге.
Закон о порезу на добит правних лица (“Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002,
80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013,
68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017 i
95/2018) предвиђа ослобађање од пореза на добит предузећа за професионалну
рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, сразмерно учешћу тих лица
у укупном броју запослених (čl.46). Плаћања пореза на добит ослобађа се недобитна
организација за порески период у којем остварени вишак прихода над расходима није
19
већи од 400.000 динара, под условом да: 1) не расподељује остварени вишак својим
оснивачима, члановима, директорима, запосленима или са њима повезаним лицима;
2) годишњи износ личних примања која исплаћује запосленима, директорима и са
њима повезаним лицима није већи од двоструког износа просечне годишње зараде по
запосленом у Републици у години за коју се утврђује право на пореско ослобођење,
према подацима републичког органа надлежног за послове статистике; 3) не
расподељује имовину у корист својих оснивача, чланова, директора, запослених или
са њима повезаних лица; 4) да нема монополски или доминантан положај на
тржишту у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције (čl.44). Задруге су
обвезници пореза на добит настале обављањем привредне делатности под истим
условима као и привредна друштва. Давања правних лица у здравствене, образовне,
научне, хуманитарне, верске испортске намене, заштиту животне средине, као и
давања учињена установама, односно пружаоцима услуга социјалне заштите; 2)
хуманитарну помоћ, односно отклањање последица насталих у случају ванредне
ситуације, који су учињени Републици, аутономној покрајини, односно јединици
локалне самоуправе, признају се као расход у износу највише до 5% од укупног
прихода (čl.15).
20
социјални карактер предузећа, да има план развоја делатности, као и да у
пословном имену садржи ознаку социјално привредно друштво, односно социјални
предузетник и да пословна писма и друга документа обавезно садрже ознаку
социјално привредно друштво, односно социјални предузетник
Kоји су то послови које социјално предузеће може и треба да обавља наведено
је у најопштијем смислу: област социјалне и дечије заштите, борачко-инвалидске
заштите, заштите интерно расељених лица са подручја KиМ, заштите особа са
инвалидитетом, заштита избеглица и тражилаца азила; област заштите и унапређења
здравља, науке, информисања, образовања и васпитања, културе и уметности; област
очувања природе, заштите животне средине, заштите животиња, комунална и
делатност сакупљања секундарних сировина и рециклаже, као и коришћење
алтернативних извора енергије; област пољопривреде, угоститељства, туризма;
промоција, развоја и обнове старих заната и домаће радиности.
Услови за статус социјалног предузећа подразумевају да: у радном односу има
најмање три корисника;у односу на укупан број запослених има у радном односу
најмање 50% корисника; обавља делатност од општег интереса на националном,
регионалном или локалном нивоу; има одговарајући простор и одговарајућу техничку и
другу опрему за обављање делатности; оснивачки акт има одредбе социјалног
карактера, начин одлучивања скупштине и одредбу о ограничењу улагања дела
расположиве добити ради остваривања циљева социјалног предузетништва;има план
развоја делатности; у пословном имену садржи ознаку социјално привредно друштво
као и у државном промету.
Kао једна од специфичности социјалних предузећа је учешће запослених у
управљању и одлучивању о њиховом радноправном статусу. Тако је законом
предвиђено да запослени у социјалном предузећу имају право да буду информисани и
консултовани, односно да учествују у управљању и одлучивању о битним питањима у
вези са њиховим радноправним статусом.
Министарство задужено за запошљавање води електронску базу података о
социјалним предузећима, која садржи податке који се односе на социјално предузеће,
односно социјалног предузетника. Влада оснива Савет за подстицање развоја
социјалног предузетништва као саветодавно тело које даје мишљења у вези са
питањима подстицања социјалног предузетништва, пројектима развоја социјалног
предузетништва, умрежавања социјалних привредних друштава и социјалних
предузетника. Савет чине представници удружења, органа и организација од значаја
за област социјалног предузетништва, стручњаци из области запошљавања,
социјалног предузетништва и социјалне заштите, репрезентативних синдиката,
репрезентативних удружења послодаваца, јединица локалне самоуправе.
21
Нацрт предвиђа да социјална привредна друштва могу да аплицирају за
буџетска средства у циљу проширења својих капацитета, побољшања услова рада.
22
Нацрт предвиђа инклузивни модел управљања социјалних привредних
друштава од стране запослених и чланова. Овај модел јесте препоручен од стране
Европске комисије, али није у складу са пословном традицијом и културом у РС,
сматрају чланови невладиних организација.
На централном и локалном нивоу треба пронаћи одговарајуће институционално
решење за потребе подршке, координације, праћења и управљања социјалним
предузетништвом. На централном нивоу, при Радној групи за социјално укључивање
потребно је успоставити радну групу за социјално предузетништво коју би чинили
представници Министарства економије, Министарства рада, Министарства финансија,
Парламентарних одбора који се баве сиромаштвом, социјалним укључивањем и
запошљавањем и европским интеграцијама, Тима Потпредседника владе за социјално
укључивање и смањење сиромаштва, Сталне конференције градова и општина и ОЦД.
Ова радна група би требало да дефинише одговарајућа законска решења, успостави
система праћења развоја сектора, подстицање и подршку у комуникацији између
централних и локалних институција и социјалних предузећа, међународну сарадњу.
Радна група за социјално предузетништво треба да формулише Стратегију развоја
социјалног предузетништва у Републици Србији.
На локалном нивоу би требало основати регионалне центре за подршку
социјалном предузетништву. Њихова улога би била да пружају конкретну подршку
локалним самоуправама у препознавању улоге социјалних предузећа и планирању
њиховог ангажовања у јавном сектору, као и социјалним предузећима у јачању
капацитета и успостављању партнерства са јавним и приватним сектором.
23
Италија
24
физички или ментално ометена у развоју). Оне омогућавају трансформацију
традиционалног режима социјалних услуга, у којем корисници имају пасивну улогу, у
систем у којем ће корисници активно учестовати у креирању начина на које се ове
услуге пружају.
Социјалну задругу могу основати најмање три физичка или правна лица.
Јединице локалне самоуправе често се јављају као оснивачи социјалних задруга,
нарочито типа "А". Закон не прописује минимални износ оснивачког капитала за
оснивање социјалне задруге. Основно је правило да сви чланови социјалне задруге
имају једнако право гласа, независно од њиховог учешча у основном капиталу.
Социјална задруга мора издвојити најмање 30% остварене годишње добити у средства
обавезне резерве. Овим се правилом превасходно штите повериоци задруге, имајући у
виду да Закон не прописује минимални износ основног капитала. Социјална задруга
мора издвојити 3% остварене годишње добити у заједнички фонд којим управља
кровна организација социјалних задруга, а који служи за промовисање културе и развој
задругарства и оснивање других социјалих задруга.
Изменама Закона о социјалним задругама (2003) изједначене су социјалне
задруге са друштвом са ограниченом одговорношћу. Оне су створиле претпоставке за
већу одрживост социјалних задруга на растућем и све конкурентнијем тржишту
социјалних услуга. Међутим, оне су исто тако ослабиле принцип демократског
одлучивања у задрузи као једног од основних принципа задругарства. Даље, доводи се
у питање режим пореских и других повластица које уживају социјалне задруге као
непрофитна правна лица.
Статус социјалног предузећа може добити ОЦД (удружење или фондација) или
социјална задруга која аплицира за овај статус и која делује у области од јавног
интереса. Она се уписује се у Регистар организација од јавног интереса које води
Министарство финансија. Kонцепт организација које делују у јавном интересу
рефлексија је принципа субсидијарности у задовољавању социјалних потреба, који
омогућава овим организацијама да учествује у задовољавању социјалних потреба које
су превасходно одговорност државе.
Декретом се ближе прописују области у којем могу деловати социјална
предузећа: социјална заштита, здравство, образовање, професионална обука и
тренинг, заштита животне средине и екосистема, промоција и заштита културне
баштине, пружање услуга у области културе, социјални туризам, високо образовање.
Поред тога, правно лице се сматра социјалним предузећем ако делује и у другим
областима, уколико је њен основни статутарни циљ радна интеграција или обука за
припаднике посебно рањивих група, у ком случају најмање 30% запослених у
25
предузећу мора припадати овој категорији, сагласно релевантним прописима Европске
уније којим се прецизира шта се сматра посебно рањивим групама.
Социјално предузеће се уписује у Регистар привредних друштва и мора имати
префикс: ‘социјално предузеће’ у називу фирме. Правила о надзору и извештавању
слична су правилима које се примјењују на организације које делују у јавном интересу
– обавеза подношења финансијског извештаја који је верификован од стране спољног
ревизора. Међутим, за разлику од организација које делују у јавном интересу, Закон не
прописује јединствену садржину финансијског извештаја. Подноси се и извештај о раду
који треба да измери социјални ефекат активности социјалног предузећа.
Стицање статуса социјалног предузећа не доноси никакве посебне пореске
повластице, осим оних које су већ прописане за организације које делују у јавном
интерсу. Сходно томе, не постоје никакви убедљиви разлози или очигледна корист да
би се правно лице регистровало као социјално предузеће. Социјалне задруге посебно
немају иницијативу да се региструју као социјално предузеће, имајући у виду њихов
привилегирани статус у односу на друга социјална предузећа (могућност делимичне
распођеле добити и приступ финансијском тржишту).
Словенија
26
предузеће. Међутим, оно може основати социјално предузеће чији је циљ решавање
проблема вишка запослених радника у том друштву. Поред тога, ОЦД која има статус
радног центра или предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање
особа са инвалидитетом не може добити статус социјалног предузећа, уколико се над
њим спроводи стечајни поступак, или није платило доспеле доприносе за своје
раднике.
Социјално предузеће може у следећим областима: социјална заштита;
породична заштита; заштита особа са инвалидитетом; наука, образовање и васпитање;
заштита и промоција здравља; социјална инклузија; подстицање запошљавања;
укључивање на тржиште рада посебно угрожених група; производња органске хране;
заштита животиња, заштита животне средине; ‘социјални туризам’.
ОЦД (удружење, фондација или приватна установа) може аплицирати за статус
социјалног предузећа приликом самог оснивања, или након уписа у одговарајући
регистар недобитних правних особмепрофитних правних лица. Уколико ОЦД жели
аплицирати за статус социјалног предузећа приликом самог оснивања, суд или друго
регистарско тело надлежно за упис тог облика ОЦД у регистар недобитних правних
лица по службеној дужности проверава да ли су испуњени општи услови за упис у
регистар. Нејасно је у који се (конститутивни) регистар ова друштва уписују, пре него
што аплицирају за статус социјалног предузећа.
Општи надзор над радом социјалних предузећа врши Министарство рада. У
случају да не поштује услове прописане Законом, Министарство може покренути
поступак брисања предузећа из Регистра, у ком случају се из назива фирме ОЦД
брише префикс социјално предузеће. У случају губитка статуса, оно је дужно да врати
преостала средства која је добила из јавних фондова за подстицај својој делатности.
Социјално предузеће је обавезно да поднесе годишњи финансијски извештај. Уколико
предузеће остварује приходе и по другом основу, дужно је да ове приходе посебно
искаже у финансијском извештају; исто се односи и на средства из јавних фондова.
Закон прописује посебне рачуноводствене стандарде за социјална предузећа. На робу
купљену за обављање своје делатности социјално предузеће плаћа снижену стопу
ПДВ-а у износу од 8,5%.
27
Плуралитет правних форми у којем могу деловати социјална предузећа
институционално је ограничен обавезом демократског одлучивања (један члан –
један глас), као једним од кумулативних услова које социјално предузеће мора
да испуњава. Сходно томе, фондације, приватне установе и једночлано
предузеће не могу добити статус социјалног предузећа, с обзиром да се ради о
нечланским облицима организирања.
Нефлексибилни подстицајни инструменти за запошљавање посебно рањивих
група. Социјалним предузећима нису доступни подстицајни инструменти за
покретање нових (‘старт уп’) предузетничких подухвата који имају искључиво
комерцијални карактер;
Мала тржишна видљивост и препознатљивост социјалних предузећа и њихових
производа и услуга, као и вриједности за које се залажу, а која би мотивирала
јавност на куповину ових производа и услуга;
Недовољна заинтересованост општина за сарадњу са социјалним предузећима;
С обзиром да социјална предузећа имају приступ јавним фондовима под
привилегованим условима, Законом су ограничене области у којима ова
предузећа могу обављати социјално-предузетничке активности. Ово
ограничење се у пракси показало контраверзним. На једној страни од социјалног
предузећа се тражи да, након иницијалног периода рада подржаног средствима
из јавних фондова и субвенцијама, постане финансијски одрживо. На другој
страни, њихове предузетничке активности ограничене су на области које нису
атрактивне за трговачка друштва, што угрожава њихов опстанак на тржишту. На
пример, социјално предузеће се може бавити социјалним туризмом, али не и
класичним туризмом.
Велика Британија
Република Аустрија
28
социјална предузећа могу деловати као непрофитна друштва са ограниченом
одговорношћу и удружења.
Довољно је да привредном друштву Регистар дозволи да се може оснивати
ради остваривања социјалних циљева и оно ужива статус социјаног предузећа, те се
тиме смањују трансакциони трошкови за деловање социјалних предузећа. Осим тога,
ова друштва уживају исте пореске повластице као и ОЦД које делују у јавном интересу,
што није случај у Великој Британији.
Хрватска
29
Стратегија није идентификовала посебне правне препреке за развој социјалног
предузетништва, нити предвиђа додатне повластице. Она дефинише удружења
(удруге), задруге, установе и привредна друштва која се оснивају са циљем
запошљавања особа с инвалидитетом као основне носиоце социјалног предзетништва.
Закон о задругама (2014) посебно дефинише социјалне задруге као задруге
основане ради обављања делатности којима се пружа помоћ у задовољењу основних
животних потреба социјално угроженим, немоћним и другим физичким особама, које
оне саме или уз помоћ чланова обитељи не могу задовољити због неповољних
особних, економских, социјалних и других околности; или ради укључивања у радне и
економске процесе особа са умањеном радном способношћу и других физичких особа
које немају довољно средстава за подмирење основних животних потреба, а нису у
могућности остварити их својим радом или приходом од имовине или из других извора.
Закон следи италијански концепт социјалних задруга типа ‘А' и 'Б'. Међутим, за разлику
од италијанског концепта, закон не предвиђа никакве посебне повластице за овај тип
задруга. Посебан модел задругарства је бранитељска социјално-радна задруга која се
оснива ради остваривања психосоцијалног оснаживања и здравствене рехабилитације,
односно лакше и брже реинтеграције њених чланова у друштво и укључивања у радне
и економске процесе чланова с умањеном радном способношћу и незапослених особа.
Закон о професионалној рехабилитацији предвиђа пореске олакшице, новчане
подстицаје за запошљавање особа са инвалидитетом. ОЦД нису обвезници пореза на
добит, када је реч о приходима оствареним обављањем њихове основне статутарне
делатности. Од пореза на добит изузета су давања правних и физичких лица- пореских
обвезника за културне, научне, васпитно-образовне, здравствене, хуманитарне,
спортске, верске, еколошке и друге општекорисне сврхе, а која нису већа од 2%
прихода оствареног у претходној години.
Босна и Херцеговина
30
ОЦД не уживају пореске повластице на приходе које остваре непосредним обављањем
привредне делатности, чак и ако те приходе користе за своје статутарне,
општекорисне сврхе. Ово ограничење неповољно делује на финасијску одрживост
ОЦД, укључујући и оних које су активне у области социјалног предузетништва.
Прописивање неопорезивог номиналног износа вишка прихода над расходима од такве
делатности који не подлијеже опорезивању, могло би повољно ђеловати на развој
социјалног предузетништва, водећи рачуна да ове олакшице нису у колизији са
прописима који забрањују нелојалну утакмицу на тржишту.
31
Италијански Закон о социјалним предузећима који предвиђа успоставу система
надзора при Министарству рада у циљу подршке квалиту рада социјалних предузећа,
њихових производа и услуга. У том смислу, годишњи извештај о раду социјалних
предузећа (social mission report), поред редовне комуникације са корисницима услуга,
представаља извор информација у погледу избора мера које треба предузети у циљу
подизања квалитета услуга социјалних предузећа.
Израда стратешких докумената може бити значајан инструмент развоја јавних
политика у овој области. Словенија је прва земља у региону која је донела
Стратегију за развој социјалног предузетништва за период 2013-2016.
Стратегија има три основна циља: промоција социјалног предузетништва и његова
већа видљивост; даље унапређење подстицајног оквира за деловање социјалног
предузетништва; подстицање запошљавању посебно рањивих група. Стратегијом се
дефинишу мере за реализацију ових циљева и идентификују њихови носиоци: ресорна
министарства, јавни фондови, јавне установе и друге јавно-правне особе. Хрватска је,
такође, усвојила стратегију у овој области за период 2015-2020. О чему је већ било
речи.
Презентовани регулациони модели показују тешкоће са којима се законодавац
суочава у покушају нормирања социјалног предузетништва. Ове тешкоће превасходно
су последица чињенице да је социјално предузетништво комплексан концепт, који није
без контраверзи. Добар пример за ову констатацију је Италија, у којој могућност да
спољни инвеститори имају вишеструко право гласа у социјалним задругама угрожава
њихов демократски карактер и сужава разлику између социјалног предузећа и
трговачког друштва. Овим се доводи у питање режим пореских и других повластица
које ове задруге уживају, које могу резултирати у нелојалној утакмици на тржишту.
Аустрија је са друге стране пример државе, где посебан правни оквир за
социјално предузетништво није услов његовог успешног развоја, те да овај оквир може
бити препрека његовом развоју као што је случај у Словенији.
Искуства анализираних земаља, такође, показују да социјалном
предузетништву одговара плуралитет правних форми (задруге, удружења, приватне
установе, итд.). Непрофитним привредним друштвима треба признати статус
социјалних предузећа (Аустрија). Хрватска представља добар пример како признавање
социјалних задруга није нужно повезано са режимом посебних повластица за ове
задруге (Италија). Хрватски модел задругарства додатно погодује социјалном
предузетништву јер омогућава и другим облицима задруга да делују као социјално
предузеће.
Захтев да социјално предузеће буде демократски устројено (Словенија, Србија
по новом нацрту Закона) може представљати препреку за развој социјалног
32
предузетништва, с обзиром да овај захтев има пуно оправдање само код удружења и
задруга. Стога, нужна је одређена флексибилност у формулирању овог захтева.
Kонцепт социјалног предузетништва блиско је повезан са концептом
организација које делују у јавном интересу. У том смислу, изричито признање
социјалног предузетништва као једне од делатности од јавног интереса у пореским
прописма који уређују ову област погодно делује на финансијску одрживост социјалних
предузећа.
Европска унија у својим стратешким документима и иницијативама (Европа
2020: Европска стратегија за паметни, одрживи и инклузивни развој, Иницијатива за
социјалну економију, Програм за запошљавање и социјалне иновације 2014-2020)
препознаје социјално предузетништво као важан инструменат социјалне кохезије. Од
посебног значаја је Резолуција о социјалном предузетништву (2009) у којој се, између
осталог, констатује да је социјално предузетништво хетерогени концепт, који се
различито регулише у земљама-чланицама и за које се користе и други називи
(економија солидарности, трећи сектор, социјална економија, итд), али да, незвисно од
националних разлика, овај концепт има одређене заједничке црте, које укључују:
демократски начин организовања, радничка партиципација, социоекономски циљеви (а
не стицање добити), начело солидарности, волонтирања и друштвене одговорности.
У документу Европа до 2020: Европска стратегија за паметан, инклузивни и
одрживи раст се идентификују приоритети и циљеви ЕУ у наредних десет година, како
би се превазишле последице глобалне економске кризе и осигурало водеће место у
међународној подели рада, те се предлажу три узајамно комплементарна приоритета у
циљу даљег развоја социјално-тржишне економије: паметни развој (економија
заснована на знању и иновацијама); одрживи развој (промоција ефикасније,
компетативније и еколошки напредне економије); и инклузивни развој (висока стопа
запослености, у функцији територијалне и социјалне кохезије). Kада је реч о
инклузивном развоју, истиче се нужност преузимања мера којим ће се обезбедити
континуирано образовање и преквалификација радне снаге, повећати процентуално
учешће запослених жена, обезбедити јачање концепта социјалне одговорности
предузећа и смањити сиромаштво.
Европска комисија је и у оквиру Платформе за борбу против сиромаштва и
социјалне искључености покренула Иницијативу за социјално пословање која
дефинише социјално предузетништво и социјална предузећа као она која треба да
служе интересима локалних заједница (нпр. социјални, еколошки циљеви), а не
стицању профита. Наводи се да да ова предузећа запошљавају најрањивије групе и
тако доприносе социјалној кохезији, запошљавању и смањивању неједнакости.
33
Велику улогу у промовисању социјалног предузетништва на нивоу ЕУ има
Економско-социјални комитет. У „Мишљењу о социјалној економији и социјалном
предузетништву” (2011.), истиче да су социјална предузећа кључни елемент
европског социјалног модела, подржавају се напори Европске комисије за стварање
политичког оквира и акционог плана за промоцију социјалних предузећа, сугерише да
следећи циклус програмирања структуралних фондова ЕУ експлиците садржи подршку
оснивању и деловању социјалних предузећа, предлаже реформа правила о јавним
набавкама, како би се боље уважиле специфичности социјалних предузећа.
Сходно томе, за буџетско раздобље 2014-2020, у Европском социјалном фонду,
издвојено је 80 милијарди евра, у циљу помоћи државама – чланицама нарочито у
области социјалне инклузије, промоције једнакости и запошљавања младих. Ово
представља шансу и за новије чланице Европске уније за повлачење значајних
средстава у циљу промоције социјалног предузетништва у рјешавању приоритетних
социјалних питања. На другој страни, растућа улога социјалног предузетништва у
јавним политикама Европске уније и износ средстава које се издваја за ове намене
представља ризик за његову дугорочну одрживост, из разлога који је већ препознат у
Словенији - оснивање социјалних предузећа мотивисано је повлачењем европских и
других расположивих фондова, пре него искреном социјалном мисијом, што може
негативно утицати на њихову дугорочну одрживост.
34
СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ
“Europe 2020: A European Strategy for Smart, Sustainable and Inclusive Growth”
(2010), European Commission, http://ec.europa.eu (последњи приступ 21.09.2019).
“European Union Explained, Europe 2020: Europe Growth Strategy" (2012),
Brussels, June, http://ec.europa.eu (последњи приступ 25.09.2019).
Golubović D., (2015) Pravni i institucionalni aspekti socijalnog preduzetništva:
komparativni pregled i stanje u Bosni i Hercegovini, TACSO BiH Office.
IRIS, Social Enterpirse in Italy.
Jacques Defourny Marthe Nyssens, The EMES Approach of Social Enterprise in A
Comparative Perspective, WP No. 12.
Nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu RS
“Social Business Initiative. Creating a favourable climate for social enterprises, key
stakeholders in the social economy and innovation” (2011), http://eur-lex.europa.eu
(poslednji pristup 28. 08. 2019).
Socijalno preduzetništvo: modeli, komparativna praksa i pravni okvir socijalnog
preduzetništva u Srbiji, (2011), Grupa 484, Beograd.
Trbanc M., Polajner B., Experiences with social entrepreneurship in Slovenia so far.
Zakon o porezu na dobit pravnih lica (Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 -
dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr.
zakon, 142/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017 i 95/2018).
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl.
glasnik RS", br. 36/2009 i 32/2013).
Zakon o udruženjima (Sl. glasnik RS", br. 51/2009, 99/2011 - dr. zakoni i 44/2018 -
dr. zakon).
Zakon o zadrugama (Sl. glasnik RS", br. 112/2015).
.
35
3. ФОРМЕ И МОДЕЛИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СОЦИЈАЛНИХ ПРЕДУЗЕЋА
аутор: проф. др Младен Р. Перић
36
Различити сектори економије и друштва пружају различите оквире, праксе и
правне структуре за предузетничке иницијативе. Та окружења се морају имати у виду
када се почиње са предузетничким подухватом. Свакако је најзначајнији аспект тога
законска регулатива која прописује начине пословања и организовања. Из тога следи
да организационе форме, правне структуре и карактеристике сектора нису толико
одређене предузетничком иницијативом, колико је обрнуто. Због тога, предузетничке
иницијативе се могу сматрати елементом који утиче на све остале (видити Шему 5):
процес се спроводи из центра и, ако се развија како треба, рађа се организација која је
у великој мери прилагођена прописима и нормама успостављених структура (Gawell,
2014).
Можемо видети да се предузетничке иницијативе рађају и развијају у
различитим сферама. То су: привреда, јавни сектор, непрофитне организације и
удружења, кооперативе и окружење породице и пријатеља. Разграничења између
различитих сектори нису једнозначна, тако да ни линије разграничења не треба
схватати буквално. У сваком случају постоје и могућности, упркос институционалном
притиску, да предузетници комбинују логику из различитих сектора.
37
3.1. Спектар организација социјалног предузетништва
1. мотива пословања,
2. одговорности и
3. употребе оствареног прихода.
38
3.2. Модели социјалног предузетништва
10
Текст који следи заједно са припадајућим шемама се заснива на наведеном извору.
39
Теоријски пример модела подршке би могао бити произвођач и дистрибутер
јефтиних пумпи за наводњавање који продаје своје пумпе и саветодавне услуге
сеоским пољопривредницима са ниским примањима. Те пумпе омогућавају
пољопривредницима да драматично повећају продуктивност и профитабилност своје
земље. Приходи које остварује социјално предузеће користе се за покривање
оперативних трошкова, укључујући ту и високе трошкове маркетинга за руралне, мале
пољопривреднике, улагање у истраживање и развој нових производа и маркетиншке
кампање за едукацију.
Тржишно-посреднички модел – услуге се пружају циљној популацији или
“клијентима”, малим произвођачима (појединци, фирме или задруге), како би им се
помогло да приступе тржиштима. Услуге социјалног предузетништва додају вредност
производима које производе клијенти. Те услуге укључују: развој производа, помоћ у
производњи и маркетингу и кредитирање. Тржишни посредник или купује производе
које је направио клијент, или их преузима на консигнацију, а затим продаје производе
на тржишту уз надокнаду.
Извор: ibid.
40
Теоријски пример овог модела би могла да буде задруга за пласирање
занатских производа која ствара економске прилике за сеоске занатлије куповином
ручно рађених тепиха, корпи и скулптура, а затим их пласира у иностранство. Задруга
одмах купује производе по правичним ценама, а затим их продаје уз надокнаду за
покривање оперативних трошкова и пословног развоја. Зарађени приход користи се од
стране задруге за друштвене активности везане за пословни успех: помоћ занатлијама
у развоју производа и осигурању квалитета, те обезбеђивању кредита за обртни
капитал клијентима за куповину сировина и материјала за производњу квалитетних
производа.
Модел запошљавања – пружа могућности запошљавања и обуку на послу
циљној популацији или “клијентима”, односно особама са високим препрекама за
запошљавање, као што су особе са инвалидитетом, бескућници, ризичне младе особе
и бивше преступнике. Организација управља предузећем које запошљава своје
клијенте и продаје своје производе или услуге на отвореном тржишту. Та врста
пословања је заснована на прикладности послова које ствара за своје клијенте, у
погледу развоја вештина и прилагођености способностима и ограничењима клијената,
као и комерцијалне одрживости самог бизниса.
Извор: ibid.
41
Модел запошљавања је широко коришћен код организација које се баве
инвалидитетом и омладином, као и код организација за социјални рад које служе
женама са ниским примањима, опоравак овисника, бивших бескућника и тамо где се
пружа социјална помоћ за незапослене. Популарне врсте бизниса које користе овај
модел су предузећа за чишћење, туристичке агенције, кафићи, књижаре, трафике,
курирске службе, пекаре, обрада дрвета и механичке поправке.
Теоријски пример је социјално предузеће за производњу инвалидских колица
које воде клијенти, жртве незгода у рудницима. Они се суочавају са дискриминацијом и
маргинализацијом на отвореном тржишту. Kолица су посебно опремљена за
прилагођавање потребама и хендикепима клијената. Организација помаже клијентима
да науче вештине које се траже на тржишту као што су заваривање, изливање и
монтажа. Социјално предузеће продаје инвалидска колица болницама и медицинским
фирмама. Приходи се користе за реинвестирање у бизнис, за финансирање јавних
образовних кампања о рударству и покривање трошкова социјалних услуга за
физикалну терапију и саветовање за клијенте.
Модел провизија-за-услугу – комерцијализује своје социјалне услуге, а затим
их продаје директно циљној популацији или “клијентима”, појединцима, фирмама,
заједницама или било којој трец́ој страни која је спремна да плати.
Извор: ibid.
42
Модел провизија-за-услугу је један од најчешће коришћених модела социјалног
предузећа међу непрофитним организацијама. Организације које подразумевају
чланство, трговинска удружења, школе, музеји, болнице и клинике су типични примери
овог модела.
Теоријски пример би могао бити универзитет који наплаћује школарину за своје
образовне услуге, а надокнађује трошкове као што су плате професора и одржавање
зграда и земљишта. Међутим, накнаде од студената су недовољне за финансирање
изградње нових објеката или академских истраживања. Стога, универзитет допуњава
приход од школарина другим предузећем које функционише на принципу провизија за
услугу. На пример, комерцијални научни и инжењерски истраживачки и развојни
уговори су осигурани фармацеутским и технолошким компанијама.
Модел клијената са ниским примањима као циљног тржишта – је варијација
претходног модела (модела провизије-за-услугу), који препознаје циљну популацију
или „клијенте“ тржишта за продају робе или услуга. Нагласак овог модела је на
пружању приступа производима и услугама сиромашним и клијенатима са ниским
примањима; при чему цена, дистрибуција, карактеристике производа, итд.
представљају баријеру за то циљно тржиште. Примери производа и услуга могу да
обухватају: здравствену заштиту (вакцинацију, лекове на рецепт, операцију ока) и
здравствене и хигијенске производе (јодизоване соли, сапун, наочаре, помагала за
слух, хигијенски улошци), комуналне услуге (електрична енергија, биомаса и вода),
итд., које иначе плаћају.
Извор: ibid.
43
доходак по глави становника налази испод 1500 долара паритета куповне моћи11; и са
зарадама мањим од 5 $ дневно. Људи у овој групацији не могу да остваре економију
куповине на велико, а парадокслно је да они плаћају за око 30% више за производе и
услуге од потрошача са средњим приходима.
Социјални програм је уграђен у активност обезбеђујући приступ производима и
услугама које повећавају здравље клијената, образовање, квалитет живота и
могућности. Приходи се остварују продајом производа и користе се за покривање
оперативних трошкова и трошкова маркетинга и дистрибуције. Међутим, због ниских
прихода циљне популације у овом моделу, постизање финансијске одрживости може
бити изазов. Социјално предузеће се мора ослањати на развој креативних
дистрибутивних система, смањење трошкова производње и маркетинга, постизање
високе оперативне ефикасности, унакрсно субвенционисање, итд. Здравље,
образовање, технологија, јавни сектор често користе овај модел.
Теоријски пример би могао да буде непрофитна болница која пружа приступ
висококвалитетној здравственој заштити без обзира на могућност плаћања пацијената.
Болница је фокусирана на неколико специјализованих услуга које би пружиле значајне
користи клијентима; услуге могу бити стандардизоване ради веће ефикасности; са
њима се успешно може такмичити у квалитету на отвореном тржишту. Цене се
заснивају на способности плаћања, при чему клијенти који могу платити пуну цену
субвенционишу оне који не могу платити или могу платити само део пуне цијене. Да би
уклонила додатне баријере приступа за сиромашне клијенте, болница пружа услуге
превоза које доводе клијенте из сеоских подручја у болницу или чак оснива
привремене клинике у њима.
Kооперативни модел – пружа директну корист својој циљној популацији или
"клијентима", члановима задруге, кроз услуге чланства: тржишне информације,
техничку помоћ/услуге за проширење, моћ колективног преговарања, економије
обима12, приступа производима и услугама, приступ на страна тржишта за производе и
услуге произведене од стране чланова, итд. Чланство у задругама често се састоји од
малих произвођача у истом инудстријском сектору или заједнице са заједничким
потребама (нпр. приступ капиталу или здравственим услугама). Чланови задруге су
11
Паритет куповне моћи (Purchasing power parity - PPP) изједначава цену корпе идентичних производа и
услуга у две земље. ППП обезбеђује стандардно поређење реалних цена између земаља.
12
То је економски концепт који подразумева да неко предузеће има велике производне могућности и да уз
помоћ тога може да снизи трошкове производње по јединици производа. Фиксни трошкови једног
предузећа су из периода у период исти, па се увек тежи да се произведе што више, да би ови трошкови
(који се иначе калкулишу у цену производа или се третирају као расход периода, зависи од метода
калкулације) по јединици производа били сто нижи (тзв. дегресија фиксних трошкова). Предузеће које
успева да ове трошкове држи на ниском нивоу по јединици производа остварује економију обима.
44
примарни актери у задрузи, остварујући користи од прихода, запослења или услуга,
као и улагањем у задругу властитих ресурса као што су време, новац, производи, рад,
итд.
Извор: ibid.
13
Ротирајуће штедне и кредитне асоцијације (Rotating Savings and Credit Associations) из Латинске
Америке, Тонтини (Tontins) из Западне Африке и Задругас са Балкана су примери примене кооперативног
модела.
45
Шема 13. Модел тржишног повезивања
Извор: ibid.
46
Шема 14. Модел субвенционисања услуга
Извор: ibid.
47
Шема 15. Модел организационе подршке
Извор: ibid.
48
заједнице, било путем практичног рада и ангажовања, или прикупљања новца
за друге организације. Примери укључују извиђаче (Boy Scouts i Girl Scouts)14,
асоцијације локалних заједница које планирају будуц́ност својих насеља, и
организацију United Way15. Такве организације су стубови цивилног друштва.
2. Здравствене и тзв. wellness организације – су организације фокусиране на
побољшање здравља и ублажавање здравствених проблема. Примери укључују
службе за помоћ жртвама насиља, групе за подршку трансплантације органа, па
све до рекреативних удружења за промоцију физичких вежби и здраве исхране.
3. Организације за подршку породице, деце и омладине – ту спадају организације
чувене YWCA16 и YWCА17 организације, програми друштвених активности за
децу предшколског узраста у заједници и многе друге верске установе.
4. Женске и мањинске организације - у ову категорију се укључују групе као што су
Америчко удружење универзитетских жена (Амеricаn Association of University
Women), Женског форума Азије и Пацифика (Pacific and Asian Women’s Forum)
i l NAACP-a18.
5. Борба против сиромаштва, хуманитарна помоц́ и развој – организације у овој
области укључују удружења за помоћ породицама са ниским и умереним
14
То је највећа организација за извиђање и једна од највец́их омладинских организација у САД, са око 2,3
милиона младих учесника и око милион одраслих волонтера. Мисија извиђача је да “припреми младе
људе да доносе етичке и моралне одлуке током свог живота, учећи их вредностима Извиђачке заклетве и
Закона”. Млади се обучавају да буду одговорни грађани; да развијају карактер и самопоуздање кроз
учешће у широком спектру активности у природи; образовним програмима; и, у старијим годинама,
програме оријентисане ка каријери у партнерству са организацијама у заједници.
15
Са седиштем у Александрији, Вирџинија (САД), United Way је непрофитна организација која има око
1.200 локалних уреда широм САД. Главни циљ јој је да у коалицији добротворних организација удружи
напоре у прикупљању средстава и подршци филантропских пословних иницијатива. Унитед Wаy се
фокусира на препознавање и решавање хитних питања у заједници и на мјерљиве промене у заједницама
кроз партнерства са школама, владиним агенцијама, предузец́има, синдикатима, финансијским
институцијама, компанијама за развој заједница, добровољним и суседским удружењима, верским
заједницама и др. Главне области укључују образовање, доходак и здравље
16
Хришћанска асоцијација младих људи (Young Men's Christian Association) је светска организација са
седиштем у Женеви, Швајцарска, са више од 64 милиона корисника из 120 националних удружења.
Организација се бави организовањем пројеката и услуга усмерених на развој младих кроз широк спектар
омладинских активности, укључујући организовање спортских садржаја, одржавање предавања за широк
спектар знања и вештина, промоција хришћанства и хуманитарног рада и сл.
17
Светско удружење младих хришћанки (World Young Women's Christian Association) је покрет који ради
на правима жена и оснаживању и вођењу младих жена кроз родну равноправност у више од 120 земаља
18
Национална асоцијација за унапређење обојених људи (The National Association for the Advancement of
Colored People) је организација за грађанска права у САД, формирана 1909. године као удружење за борбу
против расне дискриминације.
49
приходима. Пример је Национални пројекат индијанског омладинског
лидерства (National Indian Youth Leadership Project)19 који покушава да ублажи
рурално сиромаштво и групе за заштиту историјских зграда, споменика и
насеља као што су као што су Pittsburgh History i Landmarks Foundation.
6. Организације за заштиту животне средине – те организације бране екосистем
од претњи на свим фронтовима. Примери су Еколошка коалиција пријатеља
реке Фокс (Friends of the Fox River Environmental Coalition), Асоцијација за
рециклирање из Чикага (Illinois Recycling Association), и Америчка фондација за
чисту воду (America’s Clean Water Foundation).
19
Основна делатност је организовање авантура на отвореном (планинарење, курс за руковање са
канапима, брдски бициклизам, вижња кануа, итд.)
50
СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ
51
4. ПРИПРЕМА ЗА ПОKРЕТАЊЕ СОЦИЈАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА
аутор: проф. др Младен Р. Перић
20
У трећу годину уђе 70% новооснованих фирми, у четврту 62%, у пету 56%. Дакле, након пет година
готово половина фирми пропадне.
52
Показатељи да имамо проблем са страхом од неуспеха су следећи (Perić i
Dejanović, 2016:13):
53
заједница (као што су државе и други облици друштвеног организовања). Само тако
појединци и организације могу одржати корак са техничко-технолошким прогресом и
захтевима турбулентног пословног окружења.
Иновациона клима ретко настаје спонтано. Знатно чешће је она резултат доброг
управљања у пословним организацијама. То значи да се она “узгаја”, односно да је
треба унапређивати оптималним миксом апликативних предузетничких и управљачких
метода и техника.
Према једном приступу (Foster, 2007), предузетник треба да прође кроз следеће
фазе да би стимулисао стварање нових идеја:
54
Поставља се питање како развијати и неговати пословну креативност.
Најједноставнији, али уједно и најефикаснији начин је практиковање техника за развој
креативности.
Постоје бројне методе и технике за развој нових пословних идеја. Све њих
можемо сврстати у четири велике групације (Perić i Dejanović, 2016b:9):
55
Начин на који раде ове технике ћемо најбоље сагледати на примеру примене
технике која се зове “Лажна лица” (False Faces). Објашњење следи у наставку.
1. Дефинисање проблема
2. Навођење претпоставки
3. Проблематизовање и довођење у питање основних претпоставки
4. Окретање претпоставки (дефинисање супротних претпоставки)
5. Бележење корисних обрнутих претпоставки
6. Навођење начина на који можемо реализовати обрнуте претпоставке.
56
У другој фази бисмо могли да наведемо конвенционалне претпоставке везане
за штедионице:
57
4.4. Пословни модел
21
На пример, у случају неке комуналне штедионице, њен ланац вредности почиње капиталом који
мобилише, било од стране донатора или инвеститора, и завршава се са клијентом који прима и врац́а
кредит. Она може своју позицију у ланцу вредности да дефинише као „малопродајног зајмодавца“,
односно, даје кредите индивидуалним клијентима
22
То може бити комбинација донација и корисничких накнада које покривају све или неке трошкове
пружања услуга. Непрофитна организација, такође, може остварити приходе из других извора, потпуно
неповезаних са својом мисијом, све док плаћа порез на те приходе.
23
Иако се ради о социјалном предузетништву, конкуренција је и ту постала све израженија. На пример,
микрокредити данас све више личе на стандардну банкарску услугу и због тога зајмодавци морају да се
надмећу квалитетом услуге, условима и ценом са конкуренцијом
58
4.5. Анализа конкуренције, окружења и ризика
59
макроекономске варијабле и сагледавањем њихових трендова и пројекција се може
видети каква је економска ситуација и шта се може очекивати у том погледу у ближој
будућности. Поред тога се у анализу могу укључити анализа економске политике
(монетарна политика централне банке и фискална политика владе), потрошачке
тражње, расположиви доходак и сл.
60
6. Финансијски ризик – постоји више различитих начина на које се предузеће
може суочити са финансијским ризиком. Неки могу бити интерни, а други
могу бити вођени екстерним факторима као што су промене тржишних
каматних стопа или девизних курсева. Неплаћање клијената ствара
финансијски ризик, али и лоше финансијско планирање и пројекције могу
увести фирму у проблеме. Сви ти ризици могу довести до губитка прихода и
негативног новчаног тока; што, ако неповољни трендови буду значајни,
може увести фирму у неликвидност, несолвентност и стечај.
1. централизовану,
2. децентрализовану или
3. матричну организацију.
61
Уколико желимо да легално послујемо на тржишту важно је да наш предузетнички
подухват добије одговарајућу правну форму или облик.
62
е) висини пореских обавеза које зависе од облика правног
организовањапредузећа.
24
Регистрована друштва се јављају у два облика: а) Kооперативно друштво (Co-operative Society) -
усмерено на пружање бенефита члановима самог друштва и б) Друштво за пружање бенефита заједници
(Community Benefit Society) - где је примарни фокус заједница и њени интереси.
25
Минимална вредност имовине коју оснивач улаже у задужбину је 30.000 евра
63
Након навођења свих правних форми, навешћемо још неке хибридне типове
бизниса који се јављају у социјалном предузетништву:
64
Извори почетног капитала могу бити (Dejanović i Perić, 2016а:19):
65
4.8. Фискални намети
1. порез на доходак,
2. доприноси за пензијско-инвалидско осигурање
3. доприноси за здравствено осигурање
4. осигурање у случају незапослености.
1. паушално и
2. кроз систем пореза на додату вредност (ПДВ).
66
4.9. Финансијски документи које треба припремити
Ови документи треба да буду припремљени веома пажљиво, јер су кључ успеха
социјалног предузећа и готово сви стејкхолдери ће их прегледати, а нарочито они од
којих се очекује да пруже финансирање.
67
СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ
68
5.ПРОЦЕС ПОKРЕТАЊА СОЦИЈАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА
аутор: проф. др Младен Р. Перић
Дакле, имате идеју за коју мислите да би могла да учини свет бољим местом.
Још боље, мислите да она може да вам донесе и новац. Kако можете претворити своју
идеју у прави посао?
Задатак овог поглавља ће бити да вам скрене пажњу на практичне аспекте
процеса покретања социјалног бизниса. Kао што смо више пута рекли, социјална
предузећа имају неке јединствене изазове у односу на типична комерцијална. На
пример, у социјалном предузећу не морате само да бринете о задовољењу потреба
купаца. Морате задовољити и своје друштвене амбиције - било да то значи служити
заједници, заштитити животну средину или решити неки друштвени проблем.
Чак и ако имате лично искуство са друштвеним питањем које се надате да ћете
решити, то вас не чини експертом. Морате у потпуности схватити природу вашег посла,
зато одвојите време да га добро истражите. Због тога крените од студије
изводљивости.
Укратко, студија даје пресек следећих области (How to carry out a feasibility study
for a Social Enterprise, 2015):
69
4. оно што је јединствена продајна позиција (unique selling point)26; која треба
да привуче купце
5. како ћете дистрибуирати робу или услугу;
6. против какве конкуренције се борите;
7. шта ћете наплатити својим купцима;
8. да ли има довољно купаца који ће платити вашу робу или услугу.
1. Резиме,
2. Опис производа/услуге,
3. Опис технологије,
4. Тржиште производа/услуга,
5. Маркетинг стратегија,
6. Организација/особље,
7. Распоред,
8. Финансијске пројекције и
9. Налази и препоруке (технологија, организација, маркетинг и финансије).
26
Kонцепт полази од тога да ако не можете да одредите шта чини ваше предузеће и производе и услуге
које нудите јединственим у свету хомогених конкурената, не можете успешно циљати продајне напоре.
Дакле, то је фактор који разликује производ од конкуренције, попут најниже цене, највишег квалитета или
првог производа те врсте. Успешна продајна позиција потрошачима обећава јасно артикулисану корист,
нуди им нешто што конкурентни производи не могу или не нуде и довољно је привлачан да привуче нове
купце.
70
5.2. Израда гантограма за оснивање социјалног бизниса
Дијаграм 1. Гантограм
71
5.3. Оснивање социјалног бизниса
72
Поступак се покреће подношењем:
73
као и прошло искуство плаћања (нарочито код зајмодавца) и прегледати
извештај кредитног бироа. Пошто је процена карактера у великој мери
субјективна, она је под утицајем општег утиска који дужник оставља на
зајмодавца. Због тога, важно је да се припремите пре састанка са
зајмодавцем, како бисте направили добар први утисак.
2. Kапацитет (Capacity) - Зајмодавац ће размотрити финансијску
способност социјалног предузећа да врати зајам на основу историје
пословања, текућег новчаног тока и имовине. Профитабилност и новчани
ток су од критичног интереса за зајмодавца који ће гледати има ли
предузеће новчани ток за краткорочне обавезе и солвентност за
дугорочно испуњавање дужничких обавеза.
3. Обезбеђење (Collateral) - То су средства и имовина која зајмодавац
користи као резерву за надокнаду средстава ако предузеће не испуне
услове зајма. Ликвидациона вредност ове имовине (износ готовине који
би средство реализовало ако би било продато) мора да буде довољна за
компензирање зајмодавца у случају неиспуњења обавеза. У неким
ситуацијама је обезбеђење средство (кућа, возило) које је и купљено
одобреним кредитом и онда банка има право да га прода да би намирила
сопствено потраживање.
4. Kапитал (Capital) - То су сопствена средства. Што је већи сопствени
капитал, то је мања потреба за туђим екстерним изворима. Kапитал има
улогу “јастучета” (cushion), односно средстава која служе да осигурају
континуитет пословања у случају губитака.
5. Услови (Conditions) - Услови зајма, попут његове каматне стопе и висине
главнице, утичу на жељу зајмодавца да финансира зајмопримца. Услови
се могу односити на то како дужник намерава да искористи новац. Уз то,
зајмодавци могу да размотре услове који су ван контроле зајмопримца,
као што су стање у економији, трендови у индустрији или услова у току
законодавне промене.
74
већу помоћ запослених радника јер бизнис није створио довољно вредности да би
могли да их радно ангажујете. Другим речима, почетак није лак, али уколико успемо
све добро да координирамо, финансијске и психолошке награде неће изостати.
С обзиром да је управљање компанијама сложено, у пракси се показало да је
корисно сачинити бизнис план како бисмо систематично структурирали наше послове и
обавезе. Иначе, бизнис план је плански документ где су представљене прошле,
садашње и будуће активности предузећа и њиме је мапиран најефикаснији начин како
да из прошлости (садашњости) стигнемо до будућности. Служи за пажљиво планирање
и тестирање пословне идеје, а крајњи резултат бизнис плана треба да буде оцена о
успешности и одрживости пројекта уз свестрано сагледавање технолошких,
организационих, маркетиншких и финансијских претпоставки. Уколико немамо
довољно сопствених средстава и принуђени смо да подухват финансирамо из туђих
извора (позајмљеним средствима), прво што ће банке тражити приликом одобравања
кредита је управо бизнис план.
1. маркетинг,
2. операције,
3. људски ресурси (људски потенцијали) i потенцијали (људски ресурси) и
4. финансије.
75
5.6. Маркетиншки изазови
Појам на који треба нарочито обратити пажњу је маркетинг микс. Њега чине 4П
(McCarthy, 1960):
1. производ (product);
76
2. цена (price);
3. дистрибуција (placement);
4. промоција (promotion).27
1. производ,
2. бренд,
3. мисија/друштвени циљ и
4. социјални бизнис.
27
Bernard H. Booms i Mary J. Bitner (1981) су показали да традиционални концепт маркетинг микса (4П)
није усклађен са потребама савременог пословања у којем доминирају услуге. Закључили су да је
потребно проширити концепцију „4П“ са три нова елемента: људи (people), процеси (process) и опипљиви
доказ (пхyсицал евиденце). Тако је настао проширени маркетинг микс за услуге који је назван „7П“
77
То се може представити следећим шематским приказом:
78
Шема 17. Токови управљања људским ресурсима
79
(3) тестирање; (4) дубински интервју; (5) испитивање референци; (6)
лекарски преглед и (7) понуда за закључење уговора о раду. У процесу
селекције потребно је критички проценити способности кандидата које
подразумевају знање, вештине, понашање, мотивацију и ставове.
3. Оријентација и социјализација особља: треба да помогне новим
радницима да разумеју циљеве организације, односно да се што пре
адаптирају на услове у организацији. Са друге стране, социјализација
особља треба да помогне новим радницима да разумеју циљеве
организације, односно да се што пре адаптирају на услове у
организацији.
4. Евалуација перформанси и потенцијала запослених: представља
праћење, односно вредновање запослених на основу постављених
стандарда. Ове активности су изузетно значајне, јер се тако поставља
основа за утврђивање награђивања или кажњавања у организацији.
Такође, мерење успеха на послу мотивише запослене (јача њихово
уверење да ће њихови резултати бити примећени и адекватно
вредновани).
5. Мотивација: се може посматрати као психолошка категорија, а
мотивисање као управљачки процес који подстиче и усмерава понашање
људи. Мотивисани људи улажу много више напра да обаве одређени
посао, односно постигну постављени циљ у односу на немотивисане
људе. Фактори који мотивишу су: натпросечна зарада, интересантан
посао, добри услови рада, широка аутономија (овлашћења), односно
указано поверење. У социјалним бизнисима значајан мотиватор је и
друштвена мисија и циљеви.
6. Тренинг и едукација: омогућавају оспособљавање и развој особља. На
почетку каријере запосленог треба припремити за рад у предузећу, а
касније развијати његове потенцијале. Знање се постижу, пре свега,
едукацијом, (образовањем), док се вештине стичу тренингом. Посебни
тренинзи и едукације се користе приликом преквалификација запослених
и увођења нових технологија у организацију.
7. Управљање процесом напуштања организације: обухвата активности
као што су пензионисање, давање отказа запосленима, добровољно
напуштање организације и сл.
80
5.8. Управљање операцијама
1. потребне сировине,
2. машине,
3. радну снагу
4. систем производње,
5. временски оквир производног процеса и
6. капацитет.
5.9. Финансије
81
знају колико ће наш бизнис вредети у будућности. Шира верзија финансијског плана
обично укључује:
82
СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ
Berry, G. (2017), “Feasibility Analysis for the New Venture Nonprofit Enterprise”, New
England Journal of Entrepreneurship, Vol. 20 No. 2, str. 52-70.
Booms, H., i Bitner, M. (1981), “Marketing Strategies and Organizational Structures
for Service Firms” u: Donnelly, H. J. i W. R. George, R. W. (redaktori), Marketing of Services,
Chicago: American Marketing Association, str. 47-51.
Bredin, K. i Söderlund, J. (2012.), HRM in Project Based Organizations - The HR
Quadriad Framework, New York: Palgrave Macmillan.
Handford, P. (2018), Guide to Financing for Social Enterprise, Small Business BC,
European Commission, https://www.fi-compass.eu/sites/default/files/publications/guide-to-
finance-social-enterprises.pdf (последњи приступ 29. 09. 2019.).
How to carry out a feasibility study for a Social Enterprise (2015), SEEAhead,
https://seeahead.co.uk/wp-content/uploads/2015/01/Carrying-out-a-feasibility-study-DGL.pdf
(последњи приступ: 31. 08. 2019).
Kotler, P. (2000), Marketing Management, New York: Prentice-Hall.
McCarthy, J. E. (1960), Basic Marketing: A Managerial Approach, Ilinois: Richard D.
Irwin.
Mudie, P. i Cottam, A. (2010), The Management and Marketing of Services, New
York: Taylor & Francis.
Odluka o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za
privredne registre („Sl. glasnik RS” br. 5/12).
Perić, R. M. i Dejanović, A. (2016), Budi sam svoj gazda: preduzetnički priručnik za
pokretanje sopstvenog biznisa, Beograd: Visoka škola modernog biznisa.
Pravilnik o sadržini registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za
registraciju („Sl. glasnik RS” br. 6/12).
Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS” br.
99/11).
Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS” br. 36/11 i 99/11).
Zakonom o udruživanju ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009, 99/2011 - dr. zakoni i 44/2018 -
dr. zakon).
Zakon o zadrugama ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015).
83
6. ЗНАЊА И ВЕШТИНЕ НЕОПХОДНЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ СОЦИЈАЛНИМ
ПРЕДУЗЕЋЕМ
аутор: доц. др Jелена M. Лукић
Визија Kомуникација
Иницијатива Страст
Мотивација Спремност ка сталном учењу
Одлучност Самоиницијатива
Иновативност Тимски дух
Харизма Спремност за прихватање ризика
84
Прилагодљивост Упорност
Ентузијазам Спремност за напоран рад
Организованост Истрајност
Kреативност Прихватање одговорности
Реални оптимизам Усмереност на решавање проблема
Енергичност Флексибилност
85
Да ли сте довољно одлучни и спремни да не одустајете када ствари постану
тешке?
Да ли је за Вас промена узбудљива?
Да ли имате пуну подршку својих колега/чланова породице?
Да ли можете да мотивишете друге?
Ви сте идеалан предузетник ако сте на сва питања одговорили са ДА. Међутим, нема
разлога за бригу уколико нисте одговорили са ДА на сва питања. Напротив, добро је
уколико сте препознали она поља у којима сте јачи и она поља у којима сте слабији. На
тај начин можете да унапредите своја знања и вештине у оним пољима у којима сте
слабији и да их на дуги рок претворите у своју предност.
86
„Тајна напредовања је у томе да почнете. Тајна у почињању је у томе да уситните
своје сложене, велике задатке у мале, изводљиве задатке, а затим почнете са
првим“. -Марк Твен, прослављени писац и хумориста
87
Табела 3. Типови социјалних предузетника
Tип Oпис
Имају специфична знања која примењују да реше свакодневне
Занатлије - проблеме на локалном нивоу помоћу ресурса које имају на
„од ничега располагању.
направе Добро познају локално окружење и услове пословања, уочавају
нешто“ друштвене потребе које нису решене, добро алоцирају
расположиве ресурсе.
Идентификују проблеме/потребе друштва које нису задовољене,
Kреатори -
уводе системске промене кроз оснивање социјалних предузећа
„граде нове
која добијају подршку владе, невладиних организација, разних
могућности“
удружења. Њихов обухват је шири од локалног нивоа
Инжењери - Доводе до драстичних промена у друштву кроз радикалне
„доводе до иновације и промене. Имају значајан утицај на цело друштво, а
драстичних због систематичног решавања проблема њихов утицај може имати
промена“ и глобални карактер.
Прилагођено према: Portales, L. (2019). Social Innovation and Social Entrepreneurship.
Fundamentals, Concepts, and Tools. London: Palgrave MacMillan.
88
и 15-ак минута дневно), односно време које ће провести у потпуном миру, без
прекидања и ометања, за опуштање и потпуну сконцентрисаност на наредне кораке.
У ометајуће факторе који одвлаче пажњу и одузимају време спада све оно што
социјалног предузетника прекида док је у послу. Најчешћи ометајући фактор је везан
за савремена средства комуникације – паметни мобилни телефон (позиви, поруке,
имејл) који континуирано шаље разне нотификације. Уколико социјални предузетници
навикну друге да су им стално на располагању путем мобилних телефона - позива и
мејлова, мале су шансе да ће моћи да се сконцентришу на своје кључне задатке и
активности. Исто тако, препорука је да социјални предузетник одвоји време које ће
бити намењено одговарању на пристигле имејлове, уместо да одмах одговара на њих у
току обављања других
Иако је стрес на радном месту само један од видова стреса којима социјални
предузетник може бити изложен, сматра се да је он један од најизраженијих, јер
предузетници проводе највећи део свог времена у раду. Стрес може да има позитиван
утицај само до нивоа до којег га предузетници доживљавају као мотивациони фактор
или до граница њихове психофизичке издржљивости. Након тог нивоа, стрес постаје
негативан (Britt i Jex, 2015).
Kада су социјални предузетници суочени са радним задацима и задужењима
која превазилазе њихова стечена знања, вештине и способности јављају се први
симптоми стреса који се одражавају на промену понашања: губитак смисла за хумор,
недостатак концентрације, фрустрираност, отежано доношење одлука, недостатак
мотивације, хроничан умор, незаинтересованост и суздржаност у односу са
сарадницима и партнерима. Следећи ниво стреса почиње да утиче на физичко стање и
односи се на: недостатак сна, смањење или појачање апетита, главобоље,
тахикардије, презнојавања, кашаљ. Уколико се стресогени фактори појачавају или
89
остају дужи временски период на истом нивоу, социјални предузетници могу оболети
од психолошких, кардиоваскуларних, дигестивних болести, поремећаја имуног система
и других болести (Claridge i Cooper, 2014). Правилно управљање стресом ће постати
кључан фактор за здрав и складан живот, али и за остваривање добрих пословних
резултата (Lukić i Lazarević, 2018). Из тог разлога је важно за сваког социјалног
предузетника да научи основне методе и технике за управљање стресом.
Kао идеалан начин за елиминисање и смањење стреса препоручује се физичка
активност – шетња, џогинг, вожња бицикла, јога, аеробик, пливање и друге
активности.
Од релаксационих техника издвајају се различити облици дубоког дисања и
медитације са циљем да се достигне ниво опште релаксације и да се сва енергија
усмери на опуштање мишића.
Афирмације у виду позитивних реченица и мисли, такође, представљају
користан алат за елиминисање стреса јер охрабрују и подстичу позитивне мисли,
доводе до јачања самопоуздања и сигурности.
Активно дружење и разговори са пријатељима, члановима породице и
терапеутом се, такође, сматрају погодним за елиминисање или смањење стреса.
Поред тога, препоручује се гледање хумористичних филмова, серија, читање
занимљивих књига и часописа, слушање музике и певање, смех, квалитетан сан.
Kод управљања стресом посебно је значајно вођење дневника, што
подразумева да предузетник бележи кључне стресне догађаје у свом животу и на
послу. На тај начин може лакше да сагледа изворе стреса и своје реакције на стрес.
Једна од препорука да се избегне стрес јесте самоконтрола и ограничавање
комуникације са другима када су присутни умор и раздражљивост (Maxwell, 2013).
1. Правило важности
Правило важности говори о важности тима у односу на појединца. Ништа значајно и
важно није постигнуто заслугом појединца, већ захваљујући већем броју људи. Тимски
рад је увек био неопходан за велике резултате.
90
2. Правило шире слике
Правило шире слике указује да је крајњи циљ знатно важнији од појединачних улога у
његовом постизању. Да би неки тим био успешан, сви чланови тима морају бити свесни
да је крајњи циљ важнији од појединачне улоге и славе. Другим речима, сваки члан
тима мора подредити своје личне циљеве добробити тима.
5. Правило покретача
Тимови не могу постати бољи сами од себе. Сваком тиму је потребан покретач ако
жели да остварује циљеве и буде бољи. Без покретача, чак ни тим са талентованим
члановима не може постати успешан тим. Успешни тимови имају играче који
једноставно могу учинити да се одређене ствари догоде. Ти „играчи“ имају одређене
карактеристике које их разликују од осталих играча у тиму. То су: интуиција,
комуникативност, страственост, надареност, креативност, проактивност, одговорност,
племенитост, утицај и сл.
91
ако жели да помогне свим члановима у њему, не може и не сме да игнорише лош став
(трулу јабуку).
92
поруке од једне особе до друге особе или места (Williams, 2010, стр. 272). Сам процес
комуникације подразумева размену чињеница, идеја и мишљења између људи.
Kомуникација почиње када пошиљалац креира поруку коју жели да пренесе
другој особи и када ту поруку пребаци у вербални (писани или усмени) или симболички
облик који прималац може да препозна и разуме. Пошиљалац, затим, преноси поруку
путем одређеног канала комуникације – телефонска комуникација, комуникација
лицем у лице, електронска комуникација, дописи, писма. Следећи корак јесте да
прималац поруке дешифрује поруку, односно да преведе вербални или симболички
облик поруке у поруку коју он разуме. Последњи корак у процесу комуникације јесте
када прималац поруке даје повратну информацију пошиљаоцу у погледу тога како је
разумео поруку.
Вербална комуникација се заснива на употреби речи и може бити усмена и
писана. Усмена комуникација је брза, пружа могућност да се све одмах разјасни и да
се избегну неспоразуми, док писана комуникација подразумева писање мејлова,
писама, дописа, извештаја и често може бити превише обимна, али оставља траг
комуницирања.
За разлику од вербалне, невербална комуникација је било који облик
комуникације у којој се не користе речи, већ одређени изрази лица и покрети тела. Ова
врста комуникације увек прати вербалну комуникацију и може да подржи или оповргне
вербалну поруку. У следећој табели су дати примери израза лица и покрета тела у
невербалној комуникацији..
93
Сви облици комуникације могу да се посматрају као:
94
Kључна правила успешне комуникације које сваки социјални предузетник треба да
савлада су:
95
6.6. Oснове пословног преговарања
96
интересима, али и о интересима супротне стране. У овој фази се прикупљају све битне
информације везане за предмет преговора.
Фаза размене информација. Преговарачи треба међусобно да размене
информације и јасно предоче који су им циљеви и интереси.
Фаза уговарања. Ова фаза се односи на уговарање и постизање договора око
свих битних ставки.
Фаза закључивања уговора. Након уговарања сви битних ставки и елемената
следи фаза закључивања уговора који постаје обавезујући за све стране које су га
потписале.
97
Почетак (отварање) састанка увек треба да буде у договорено време и
подразумева добродошлицу и уводну реч (успостављање контакта и добре атмосфере,
представљање начина рада, дефинисање правила, упознавање са дневним редом).
Током састанка треба охрабрити све учеснике да дају своје идеје, предлоге, сугестије,
коментаре.
Састанак треба да се заврши у предвиђено време, или раније, ако су све тачке
дневног реда завршене. Да би састанак био успешно завршен, потребно је:
98
Свим учесницима састанка треба дати задатак да прегледају извештај са
одржаног састанка и да пошаљу своје коментаре. Уколико након овог састанка следи
наредни састанак на исту тему, овај извештај постаје део следећег састанка.
99
СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ
100
View publication stats