nachwachsende-rohstoffe.

de
biogas.fnr.de

PRIRUČNIK O BIOGASU
Od proizvodnje do korišćenja

BIOENERGIE
BIOENERGIJA
IMPRESUM
Ova publikacija nastala je u okviru projekta „Priručnik o proizvodnji i korišćenju biogasa“.

Nosilac projekta: Stručna agencija za obnovljive resurse, registrovano udruženje (FNR)

Oznaka projekta (FKZ): 22005108

Podržano od strane Saveznog ministarstva za ishranu, poljoprivredu i zaštitu potrošača na osnovu odluke nemačkog
Saveznog parlamenta.

Realizator projekta: Nemački centar za istraživanje biomase, neprofitno d.o.o. (DBFZ)

Torgauer Straße 116, 04347 Leipzig, www.dbfz.de

Projektni partner: Kuratorijum za tehniku i građevinarstvo u oblasti poljoprivrede, registrovano udruženje (KTBL)
Bartningstraße 49, 64289 Darmstadt, www.ktbl.de

Institut Johan Hajnrih von Tinen (TI)

Institut za agrarnu tehnologiju i inženjerstvo biosistema
Bundesallee 50, 38116 Braunschweig, www.ti.bund.de/de/startseite/institute/at.html

Advokatska kancelarija Šnutenhaus & kolege

Reinhardtstraße 29 B, 10117 Berlin, www.schnutenhaus-kollegen.de

Ova publikacija aktualizovana je od strane projektnih partnera Nemačkog centra za istraživanje biomase (DBFZ),
Kuratorijuma za tehniku i građevinarstvo u oblasti poljoprivrede (KTBL) i advokatske kancelarije Šnutenhaus & kolege.

Izdavač: Stručna agencija za obnovljive resurse, registrovano udruženje (FNR)

OT Gülzow, Hofplatz 1, 18276 Gülzow-Prüzen
Tel.: +49 3843/6930-0, Faks: +49 3843/6930-102
info@fnr.de, www.fnr.de

Prevod publikaciije je urađen od strane GIZ.

FNR ne odgovara za tačnost i ispravnost prevoda.

Uredništvo
Stručna agencija za obnovljive resurse, registrovano udruženje (FNR), odeljenje za odnose sa javnošću

Slike
Naslovna strana: Firma MT-Energie GmbH, Stručna agencija za obnovljive resurse, registrovano udruženje
Ukoliko nije drugačije naznačeno uz fotografiju: Stručna agencija za obnovljive resurse, registrovano udruženje

Dizajn/realizacija
www.tangram.de, Rostok

Prevod
Snežana Gvozdenac

7. izdanje, 2016

Sva prava zadržana.

Nijedan deo ove publikacije bez pismene saglasnosti izdavača ni u kom obliku ne sme da se reprodukuje ili da se prerađuje,
distribuira ili arhivira primenom elektronskih sistema.
Za prezentaciju rezultata sa zaključcima, koncepte i stručne preporuke, kao i poštovanje autorskih prava odgovorni su
isključivo autori.
PRIRUČNIK O BIOGASU
Od proizvodnje do korišćenja

SADRŽAJ
Napomene uz srpsku verziju priručnika 7
1 Ciljevi priručnika 8
M. Kaltschmitt, F. Scholwin
1.1 Zadatak 8
1.2 Pristup rešenju 9
1.3 Sadržaj 9
1.4 Ciljne grupe 9
1.5 Ograđivanje od sadržaja 10
1.5.1 Tehnologija 10
1.5.2 Supstrati 10
1.5.3 Aktuelnost 10
1.5.4 Opseg podataka 10
2 Osnovi anaerobne fermentacije 11
J. Friehe, A. Schattauer, P. Weiland
2.1 Nastanak biogasa 11
2.2 Uslovi u okruženju 12
2.2.1 Kiseonik 12
2.2.2 Temperatura 12
2.2.3 pH vrednost 13
2.2.4 Snabdevanje hranljivim materijama 14
2.2.5 Inhibitori 14
2.3 Procesni parametri 15
2.3.1 Opterećenje organskom materijom i retenciono vreme 15
2.3.2 Produktivnost, prinos i stepen razgradnje 16
2.3.3 Mešanje 17
2.3.4 Potencijal za formiranje gasa i metanogena aktivnost 17
2.4 Spisak literature 19
3 Oprema za proizvodnju biogasa 21
V. Denysenko, El. Fischer, H. Gattermann, U. Jung, J. Postel, T. Reinelt,
A. Schattauer, S. Scheibe, F. Scholwin, W. Stinner, T. Weidele, P. Weiland
3.1 Karakteristike i razgraničenje različitih vrsta postupaka 21
3.1.1 Sadržaj suve materije u fermentacionom supstratu 22
3.1.2 Način punjenja 22
3.1.3 Broj procesnih faza i stepena 23
3.2 Procesna tehnika 23
3.2.1 Manipulisanje supstratom 24
3.2.2 Proizvodnja biogasa 39
3.2.3 Skladištenje fermentisanog supstrata 52
3.2.4 Skladištenje proizvedenog gasa 55
3.2.5 Mere za smanjenje emisija 57
3.3 Mala biogas postrojenja 60
3.3.1 Ciljevi i okvirni uslovi 60
3.3.2 Tehnologije u ponudi 62
3.4 Relevantni tehnički propisi i propisi o zaštiti na radu 65
3.5 Spisak literature 66
4 Opis odabranih supstrata 68
J. Friehe, A. Schattauer, P. Weiland
4.1 Supstrati iz poljoprivrede 68
4.1.1 Organsko đubrivo 68
4.1.2 Obnovljive sirovine 68
4.2 Supstrati iz prerađivačke agroindustrije 71
2 3
Sadržaj
4.2.1 Proizvodnja piva 71
4.2.2 Proizvodnja alkohola 71
4.2.3 Proizvodnja biodizela 72
4.2.4 Prerada krompira (proizvodnja skroba) 72
4.2.5 Proizvodnja šećera 72
4.2.6 Sporedni proizvodi prerade voća 73
4.3 Sirovine shodno prilogu 1 uz Uredbu o biomasi 73
4.4 Materijalne karakteristike i prinosi gasa sirovina shodno prilogu 1 uz Uredbu o biomasi 74
4.5 Zeleni i travnati otpad 74
4.6 Materijal od održavanja pejzaža 74
4.7 Spisak literature 74
4.8 Prilog 76
5 Rad biogas postrojenja 77
J. Friehe, J. Liebetrau, T. Reinelt, A. Schreiber, W. Stinner, P. Weiland
5.1 Parametri za kontrolu biološkog procesa 77
5.1.1 Proizvodna stopa biogasa 77
5.1.2 Sastav gasa 78
5.1.3 Temperatura 78
5.1.4 Količina ulaznog materijala i nivoi napunjenosti 79
5.1.5 Karakterizacija supstrata 79
5.1.6 Određivanje koncentracije organskih kiselina 80
5.1.7 pH vrednost 81
5.1.8 Koncentracija mikroelemenata 81
5.1.9 Azot, amonijum, amonijak 82
5.1.10 Plivajući slojevi 82
5.1.11 Formiranje pene 83
5.1.12 Ocena procesa 83
5.2 Kontrola i automatizacija rada postrojenja 84
5.2.1 Bus sistem 85
5.2.2 Projektovanje 86
5.2.3 Primene/vizuelizacija 86
5.2.4 Prikupljanje podataka 86
5.2.5 Regulacija procesa 86
5.3 Kontrola procesa u fazi puštanja u rad i redovnom režimu rada 87
5.3.1 Redovan režim rada 87
5.3.2 Faza puštanja u rad 88
5.4 Upravljanje smetnjama 92
5.4.1 Uzroci procesnih smetnji 92
5.4.2 Upravljanje procesnim smetnjama 93
5.4.3 Rešavanje tehničkih smetnji i problema 94
5.5 Pogonska bezbednost 95
5.5.1 Zaštita na radu i zaštita postrojenja 95
5.5.2 Zaštita životne sredine 97
5.6 Napomene o optimizaciji rada postrojenja 98
5.6.1 Tehnička optimizacija 99
5.6.2 Analiza efikasnosti celog postrojenja (iskorišćenost supstrata na bazi tokova energije) 99
5.6.3 Ekonomska optimizacija 99
5.6.4 Smanjenje uticaja na životnu sredinu 100
5.7 Spisak literature 104
6 Tretman i mogućnosti korišćenja gasa 106
Er. Fischer, H. Gattermann, J. Grope, F. Scholwin, T. Weidele, M. Weithäuser
6.1 Prečišćavanje i tretman gasa 106
6.1.1 Desumporizacija 106
6.1.2 Sušenje 110
6.1.3 Uklanjanje ugljen-dioksida 111
6.1.4 Uklanjanje kiseonika 113
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
6.1.5 Uklanjanje drugih gasova u tragovima 114
6.1.6 Tretman do nivoa kvaliteta prirodnog gasa 114
6.2 Korišćenje za kogeneraciju 114
6.2.1 Kogenerativna postrojenja sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem 114
6.2.2 Stirlingovi motori 120
6.2.3 Mikro gasne turbine 121
6.2.4 Gorive ćelije 122
6.2.5 Iskorišćenje otpadne toplote u kogenerativnim postrojenjima u režimu prioritetne proizvodnje električne energije 123
6.3 Upumpavanje gasa u mrežu 124
6.3.1 Upumpavanje u mrežu prirodnog gasa 124
6.3.2 Upumpavanje u mikro gasne mreže 125
6.4 Pogonsko gorivo za motorna vozila 125
6.5 Termičko korišćenje biogasa 126
6.6 Spisak literature 126
7 Pravni okvir za proizvodnju energije iz biogasa 128
U. Behrendt, I. Falke, J. Schnutenhaus
7.1 Finansiranje biogas postrojenja 128
7.2 Osiguranje biogas postrojenja 129
7.3 Dozvola za biogas postrojenja 129
7.3.1 Izdavanje dozvole prema BauGB 129
7.3.2 Izdavanje dozvole prema BImSchG 131
7.3.3 Zahtevi prema BImSchG 132
7.3.4 Uredba o havarijama 133
7.3.5 Propisi o zaštiti voda 133
7.3.6 Pogonska bezbednost 133
7.3.7 Zahtevi prema § 49 Zakona o energetici 133
7.4 Zakonski uslovi za korišćenje određenih supstrata 134
7.4.1 Korišćenje energetskih biljaka 134
7.4.2 Korišćenje tečnog stajnjaka i ostalih sporednih proizvoda životinjskog porekla 134
7.5 Fid-in tarifa za električnu energiju prema EEG 2012 134
7.5.1 Preduslovi za ostvarivanje fid-in tarife prema EEG 2012 135
7.5.2 Dnevnik sirovina 136
7.5.3 Ekološki izveštaj 137
7.5.4 Pojam postrojenja shodno EEG 2012 137
7.5.5 Posebni podsticaji za manja postrojenja na farmama 138
7.5.6 Pravo na posebnu tarifu za korišćenje određenog organskog otpada 138
7.5.7 Podsticanje tretmana biogasa putem bonusa za tretman gasa 138
7.5.8 Efekti EEG 2012 za postojeća postrojenja 138
7.6 Rešavanje konflikata i pružanje informacija od strane Kancelarije za kliring EEG 139
7.7 Povećanje snage („repowering“): proširenje biogas postrojenja 140
7.7.1 Izgradnja dodatnog biogas postrojenja na lokaciji postojećeg biogas postrojenja 140
7.7.2 Izgradnja dodatnog novog kogenerativnog postrojenja na lokaciji biogas postrojenja 140
7.7.3 Zamena postojećeg kogenerativnog postrojenja novim na lokaciji biogas postrojenja 141
7.7.4 Zamena postojećeg kogenerativnog postrojenja novim postrojenjem veće snage na lokaciji biogas postrojenja 141
7.7.5 Zamena postojećeg „satelitskog” kogenerativnog postrojenja novim postrojenjem na istoj lokaciji 142
7.7.6 Potrebna dozvola 142
7.8 Obaveza mrežnog operatera da izvrši priključenje na mrežu 143
7.9 Upravljanje isporukom električne energije u mrežu 143
7.10 Direktan plasman na tržište 143
7.10.1 Vrste direktnog plasmana na tržište 143
7.10.2 Tržišna premija 144
7.10.3 Premija za fleksibilnost 144
7.10.4 Povlastica za „zelenu struju“ 145
7.10.5 Učešće na tržištu regulacione energije 145
7.11 Korišćenje toplotne energije 145
7.12 Tretman biogasa i upumpavanje biometana u mrežu 146
7.12.1 Zakonski propisi o priključenju na gasnu mrežu 146
4 5
Sadržaj
7.12.2 Transport gasa i korišćenje biometana 146
7.13 Tipični ugovori 147
7.13.1 Ugovor o izgradnji postrojenja 147
7.13.2 Ugovor o upravljanju postrojenjem/održavanju 148
7.13.3 Ugovor o isporuci supstrata i preuzimanju ostatka fermentacije 148
7.13.4 Ugovor o isporuci biogasa 148
7.13.5 Ugovor o isporuci toplotne energije 149
7.13.6 Ugovor o ustupanju prava korišćenja sa vlasnicima zemljišta 149
7.13.7 Ugovor o pravu prolaza sa lokalnom samoupravom 150
7.14 Spisak literature 150
8 Ekonomski aspekti 152
H. Döhler, S. Hartmann, U. Keymer, A. Niebaum, M. Paterson, G. Reinhold, M. Stadelmann, B. Wirth
8.1 Prikaz model postrojenja – pretpostavke i karakteristike 152
8.1.1 Snaga postrojenja 153
8.1.2 Supstrati 153
8.1.3 Biološka i tehnička konfiguracija 155
8.1.4 Tehničke i procesno-tehničke karakteristike 156
8.1.5 Investicije za funkcionalne jedinice model postrojenja 158
8.2 Ekonomska isplativost model postrojenja 158
8.2.1 Prihodi 158
8.2.2 Rashodi 161
8.2.3 Obračun učinaka i troškova 162
8.3 Analiza osetljivosti 164
8.4 Ekonomska isplativost odabranih načina korišćenja toplotne energije 165
8.4.1 Korišćenje toplotne energije za sušenje 165
8.4.2 Korišćenje toplotne energije za grejanje staklenika 168
8.4.3 Isporuka toplotne energije u javnu mrežu lokalnog sistema grejanja 169
8.5 Kvalitativna ocena različitih načina korišćenja toplotne energije 170
8.6 Spisak literature 170
9 Organizacija rada 171
S. Hartmann, P. Jäger, A. Niebaum, M. Paterson, G. Reinhold, M. Schwab, R. Stephany
9.1 Restrukturiranje gazdinstva – perspektive i mogućnosti optimizacije 173
9.1.1 Izbor odgovarajuće lokacije postrojenja 173
9.1.2 Uticaj biogas postrojenja na plodored 173
9.1.3 Potrebne površine i potrebno radno vreme 174
9.1.4 Uticaj režima rada i iskorišćenosti kogenerativnog postrojenja 178
9.2 Poreski i pravni aspekti izgradnje i rada biogas postrojenja 178
9.2.1 Poreski tretman prihoda od biogas postrojenja 178
9.2.2 Izbor pravnog oblika i poreske posledice 180
9.3 Spisak literature 182
10 Kvalitet i korišćenje ostatka fermentacije 184
T. Amon, H. Döhler, S. Grebe, S. Klages, U. Roth, D. Wilken, S. Wulf
10.1 Karakteristike ostatka fermentacije 184
10.1.1 Karakteristike, hranljive materije i vredni sastojci 184
10.1.2 Štetne materije 184
10.1.3 Higijenske karakteristike 185
10.2 Skladištenje ostatka fermentacije 186
10.2.1 Emisije amonijaka 186
10.2.2 Klimatski relevantne emisije 187
10.3 Korišćenje ostatka fermentacije na poljoprivrednim površinama 189
10.3.1 Raspoloživost i hranljivo dejstvo azota 189
10.3.2 Mere za smanjenje gubitaka amonijaka nakon razastiranja ostatka fermentacije po poljoprivrednim površinama 190
10.3.3 Povoljni termini za razastiranje ostatka fermentacije 191
10.3.4 Hranljivo dejstvo i obnavljanje humusa na primeru jednog model postrojenja 193
10.3.5 Pravna klasifikacija ostatka fermentacije – zahtevi i ograničenja 195
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
10.4 Tretman ostatka fermentacije 197
10.4.1 Postupci tretmana 197
10.4.2 Korišćenje tretiranog ostatka fermentacije 200
10.4.3 Poređenje postupaka za tretman ostatka fermentacije 201
10.5 Spisak literature 201
11 Realizacija projekta 203
Er. Fischer, A. Niebaum, A. Schattauer, F. Scholwin
11.1 Ideja i nacrt projekta 203
11.2 Studija izvodljivosti 204
11.2.1 Raspoloživost supstrata 206
11.2.2 Izbor lokacije 206
11.2.3 Logistički tokovi materijala 207
11.2.4 Izbor tehnologije 208
11.2.5 Korišćenje gasa 208
11.2.6 Ocena i donošenje odluke 209
11.3 Priprema investicije putem informisanja javnosti 210
11.4 Koraci u planiranju 211
11.4.1 Priprema za dobijanje dozvole 211
11.4.2 Planiranje konstruktivnog rešenja 213
11.5 Planiranje izgradnje i izgradnja postrojenja 214
11.6 Prijem građevinskih radova 214
11.7 Puštanje postrojenja u rad 215
11.8 Potrebni ugovori 215
11.8.1 Ugovor o isporuci biomase 215
11.9 Spisak literature i referenci 216
12 Položaj i značaj biogasa kao obnovljivog izvora energije u Nemačkoj 217
J. Daniel-Gromke, M. Kaltschmitt, A. Scheuermann, F. Scholwin, B. Schumacher, R. Wilfert
12.1 Proizvodnja biogasa kao mogućnost dobijanja energije iz biomase 217
12.2 Ekološka klasifikacija i održivost proizvodnje i korišćenja biomase 218
12.3 Stanje u oblasti proizvodnje i korišćenja biogasa u Nemačkoj 219
12.3.1 Postojeći broj i snaga postrojenja 219
12.3.2 Korišćenje biogasa i trendovi 221
12.3.3 Korišćeni supstrati 222
12.4 Potencijali 223
12.4.1 Tehnički potencijali primarne energije 223
12.4.2 Tehnički potencijali finalne energije 224
12.5 Prognoza 224
12.6 Spisak literature 225
13 Primeri projekata 226
J. Friehe, W. Stinner, P. Trainer, P. Weiland
13.1 1. primer postrojenja: malo postrojenje na bazi tečnog stajnjaka (60 kWel) 227
13.2 2. primer postrojenja (do 200 kWel) 228
13.3 3. primer postrojenja (do 250 kWel; postupak orošavanja, posebno pogodno za slamastu biomasu) 229
13.4 4. primer postrojenja (do 500 kWel) 230
13.5 5. primer postrojenja (do 1.000 kWel) 231
13.6 6. primer postrojenja za suvu fermentaciju (boksni postupak) 232
Prilog 233
Glosar 233
Spisak slika 236
Spisak tabela 239
Spisak skraćenica 242
Adrese institucija 243
Spisak autora 244
6 7
NAPOMENE UZ SRPSKU VERZIJU PRIRUČNIKA
Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit
(GIZ) GmbH je globalni pružalac usluga u oblasti međunarodne
saradnje za održivi razvoj. GIZ ima više od 50 godina
iskustva u širokoj lepezi oblasti, uključujući ekonomski razvoj
i zapošljavanje, energetiku i životnu sredinu, kao i mir i
bezbednost.
GIZ kao savezna organizacija u ime Vlade Nemačke – posebno
Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) –
kao i u ime klijenata iz javnog i privatnog sektora iz više od 130
zemalja pruža podršku u postizanju ciljeva u međunarodnoj
saradnji. U oblasti obnovljivih izvora energije GIZ trenutno
realizuje preko 170 projekata u više od 50 zemalja.
Srpsko-nemački razvojni program “Razvoj održivog tržišta
bioenergije u Srbiji” zajedno sprovode GIZ (komponenta
tehničke podrške) i Nemačka razvojna banka KfW (finansijska
komponenta). Program je finansiran od strane nemačkog
Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ)
u okviru Nemačke klimatsko-tehnološke inicijative. Glavni cilj
projekta je uspostavljanje održivog tržišta bioenergije u Srbiji.
Korišćenjem biomase za dobijanje toplotne i električne energije
doprinosi se unapređenju održivog korišćenja obnovljivih
izvora energije, ruralnom i lokalnom ekonomskom razvoju, kao
i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji.
Zamena fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije doprinosi
ne samo zaštiti klime, već i poboljšanju kvaliteta vazduha.
Istovremeno se korišćenjem lokalno dostupnih obnovljivih izvora
energije unapređuje ekonomski razvoj i stvaraju mogućnosti za
zaposlenje u slabije razvijenim i ruralnim sredinama.
Uz podršku nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku
saradnju i razvoj (BMZ) i sprovedeno od strane:
Deutsche Gesellschaft für
Internationale Zusammenarbeit
Dag-Hammarskjöld-Weg 1–5
65760 Eschborn | Germany
T +49 6196 79-4102
F +49 6196 79-115
E energy@giz.de
I www.giz.de
1
CILJEVI PRIRUČNIKA
Proizvodnja i korišćenje biogasa doživeli su intenzivan razvoj
u toku proteklih godina. Pored povećanja postojećeg broja
biogas postrojenja na preko 7.600, pretežno izgrađenih,
odnosno aktivnih u okviru poljoprivrednih gazdinstava, došlo
je i do vidljivih promena i napretka primenjene tehnologije.
Uprkos tome, u Nemačkoj, koja je u međuvremenu stekla
bogato iskustvo u tehnici proizvodnje biogasa, i dalje postoji
veliko interesovanje za tu vrstu tehnologije uz istovremeno
postojeću veliku potrebu za sticanjem novih saznanja. Stoga je
cilj ovog priručnika da doprinese davanju iscrpnih i ka praksi
orijentisanih odgovora na tehnička, organizaciona, pravna i
ekonomska pitanja vezana za proizvodnju i korišćenje biogasa
u oblasti poljoprivrede.
Ovaj priručnik predstavlja prerađeni nastavak „Smernica
za proizvodnju i korišćenje biogasa“ koje se od 2004. god.
objavljuju od strane Stručne agencije za obnovljive resurse
(FNR). U okviru načelne revizije stručnih publikacija FNR iz
oblasti bioenergije došlo je do promene naziva ranijih smernica
u „Priručnik o biogasu – od proizvodnje do korišćenja“.
5. izdanje priručnika (2010) je u odnosu na 3. prerađeno,
odnosno 4. neizmenjeno izdanje (2006/2009) aktualizovano
u celini, dobilo je novu strukturu i delom se odlikuje većim
stepenom detaljnosti. U posebnoj meri su u obzir uzeti tehnički
napredak, zahtevi u pogledu bezbednosti i nova zakonska
regulativa uvedena Zakonom o obnovljivim izvorima energije iz
2009. godine (EEG 2009).
U ovoj verziji (2013) posebna pažnja posvećena je
aspektima zaštite životne sredine i zaštite od emisija, novim
zakonskim zahtevima iz Zakona o obnovljivim izvorima energije
iz 2012. god. (EEG 2012), kao i drugim izmenjenim relevantnim
zakonskim propisima. U poglavlju 8 su, polazeći od uslova i
zahteva iz novog EEG, razmatrani ekonomski pokazatelji model
postrojenja, a takođe je obuhvaćena i tema malih postrojenja
na bazi tečnog stajnjaka. Ovo prerađeno izdanje zaokruženo je
aktuelnim finansijskim podacima i ilustracijama.
Stručna agencija za obnovljive resurse (FNR) čitaocima
tako na raspolaganje stavlja koristan priručnik u kom odabrani
autori pružaju informacije o tehnologiji proizvodnje biogasa,
planiranju investicija kao i radu postrojenja.
8 9
Dodatne informacije i publikacije Stručne agencije za
obnovljive resurse na temu biogasa mogu da se pronađu pod
http://biogas.fnr.de.
1.1 Zadatak
Povećanje proizvodnje energije iz biogasa je u najvećoj meri
uslovljeno postavljenim administrativnim okvirom (pre svega
podsticajnim tarifama za električnu energiju proizvedenu iz
obnovljivih izvora energije utvrđenim u Zakonu o obnovljivim
izvorima energije). Usled konstantno velike potražnje, na tržištu
se etablirao impresivan broj proizvođača biogas postrojenja i
ponuđača komponenti. Nemačka je tako postala svetski lider u
oblasti planiranja i izgradnje biogas postrojenja. Uprkos bogatim
iskustvima stečenim u proteklom periodu, i dalje postoje četiri
značajna pitanja na koja bi ovaj priručnik o biogasu trebalo da
pruži odgovor.
Uprkos jasno vidljivoj tendenciji daljeg povećanja
proizvodnje biogasa, često još uvek nedostaje potrebno stručno
znanje kako u oblasti poljoprivrede, tako i na strani investitora
i budućih operatera postrojenja. Stoga je potreban transfer
znanja iz raznih oblasti, počevši od poljoprivrede pa sve do
energetske tehnologije sa svim povezanim pravnim, ekološkim,
administrativnim, organizacionim i logističkim aspektima, da bi
što je moguće veći broj projekata iz oblasti proizvodnje biogasa
bio uspešno realizovan.
Razvoj tržišta doveo je do gotovo nepreglednog mnoštva
različitih tehničkih izvedbi i individualnih rešenja. Ovaj priručnik
u tom smislu nezavisno od interesa proizvođača daje pouzdani
pregled tehnologija koje su danas raspoložive na tržištu i koje
mogu da opstanu u budućnosti.
Prilikom izbora supstrata se i dalje iz neznanja krše
elementarna pravila biotehnologije. Stoga upravo u fazi
nalaženja idejnog rešenja kao i u operativnoj fazi mora da
postoji dovoljno stručnog znanja da bi se izbeglo da postrojenja
i dalje rade na način koji je daleko od optimalnog.
Upravo u svetlu pravnog okvira koji se u nedavnoj prošlosti
znatno izmenio postoje velike neizvesnosti vezane za
pribavljanje dozvole za izgradnju i rad biogas postrojenja. U tom
pogledu je potrebno dati pregled neophodnih koraka prilikom
realizacije projekta razvoja biogas postrojenja, uzimajući u obzir
veoma neujednačenu praksu u raznim saveznim pokrajinama.
Proizvodnja biogasa iz obnovljivih izvora energije na idealan
način može da se kombinuje sa poboljšanim upravljanjem
tokovima materijala. Stoga je često svrsishodno investirati
u izgradnju biogas postrojenja. Da bi u tom smislu mogla da
se donese prava odluka, sopstvene ideje treba metodološki
ispravno uskladiti sa tehničkim i ekonomskim mogućnostima
proizvodnje biogasa. Iz tog razloga ovaj priručnik sa
informacijama koje sadrži treba da pruži doprinos iskorišćenju
energetskog i ekonomskog potencijala koji bez sumnje još uvek
postoji u ovoj branši.
1.2 Pristup rešenju
Ovaj priručnik treba da popuni postojeće informativne praznine
i da potencijalne operatere postrojenja i druge projektne
učesnike prati kroz sve faze planiranja projekta izgradnje biogas
postrojenja sve do njegove realizacije.
Priručnik bi čitaoca trebalo da MOTIVIŠE da razmotri
postojeće uslove u svom okruženju i da proveri da li i na koji
način u svom delokrugu može da pruži doprinos korišćenju
biogasa u energetske svrhe.
Cilj priručnika je takođe i da INFORMIŠE. Potencijalni
operateri i druga lica zainteresovana za energetsko korišćenje
biogasa zahvaljujući ovom priručniku moći će da dobiju
neophodne informacije iz jednog izvora.
Osim toga, priručnik treba da posluži kao odgovarajuće
pomoćno sredstvo za EVALUACIJU projektne ideje i da obezbedi
instrumente potrebne za kritičko preispitivanje perspektivnih
projektnih ideja u pogledu njihove ekonomske izvodljivosti.
Uz sve to priručnik dodatno treba da usmerava i pomogne
prilikom donošenja odluka za uspešnu REALIZACIJU projektnih
ideja u oblasti proizvodnje energije iz biogasa.
1.3 Sadržaj
Priručnik o biogasu čitaocu daje pregled kompleksne tematike
proizvodnje i korišćenja biogasa. On može da se koristi kao
putokaz i kontrolna lista za sve neophodne analize i korake
u pripremi, planiranju, izgradnji i upravljanju radom biogas
postrojenja. Pri tome se u obzir ne uzimaju samo tehničko-
planski, već i pravni, ekonomski i organizacioni aspekti. To se
ostvaruje u odgovarajućim poglavljima priručnika, čiji je sadržaj
prvo kratko predstavljen u narednom pregledu.
Polazeći od četiri prethodno predočena polazišta, priručnik
pruža podršku pre svega u pogledu sledeća četiri tematska
kompleksa:
• motivacija za angažovanje u ovoj oblasti,
• prenošenje osnovnih informacija,
• evaluacija projektne ideje i
• realizacija projekta.
Ciljevi priručnika
U poglavljima 2 do 6 i 10 razmatrana su osnovna pitanja
konfiguracije i rada biogas postrojenja i opisano je korišćenje
ulaznih supstrata i ostataka fermentacije.
1
Pravni, administrativni i ekonomski okvirni uslovi za
upravljanje biogas postrojenjima kao i analize ekonomske
isplativosti model postrojenja i organizacija rada opisani su u
poglavljima 7 do 9.
Sprovođenje ili realizacija projekta pojednostavljuje se u
poglavlju 11 pomoću preporuka za planiranje i kontrolnih
lista sastavljenih na osnovu informacija iz prethodnih poglavlja
i vezanih za izgradnju i upravljanje radom postrojenja, kao i
zaključivanje ugovora.
Poglavlje 12 treba da podstakne na razvijanje ideja i
pokretanje inicijativa. Osim toga, navedeni su i argumenti u
prilog proizvodnji i korišćenju biogasa koji bi trebalo da pomognu
u sprovođenju mera informisanja javnosti neophodnih za
realizaciju ideje energetskog iskorišćenja organskih supstrata
za proizvodnju biogasa.
Da bi se ilustrovali realizovani biogas projekti koji obuhvataju
različite koncepte proizvodnje i korišćenja biogasa u poglavlju
13 je prikazano nekoliko primera.
1.4 Ciljne grupe
Priručnik je načelno posvećen svim licima koja su zainteresovana
za proizvodnju i korišćenje biogasa i/ili su na bilo koji način
uključena u projekat razvoja biogas postrojenja. Stoga je
priručnik u prvoj liniji namenjen licima ili institucijama koje
sprovode i realizuju projekte izgradnje biogas postrojenja.
U ciljnu grupu lica koja žele da realizuju projekat izgradnje
biogas postrojenja u prvom redu spadaju poljoprivrednici,
odnosno poljoprivredna preduzeća kao i njihovi partneri. Oni,
kao proizvođači supstrata i energije, mogu biti zainteresovani
za proizvodnju i korišćenje biogasa u energetske svrhe. Osim
toga, u poljoprivrednim gazdinstvima ostaci fermentacije
predstavljaju đubrivo čija vrednost raste. Usled velikog
potencijala biomase koji postoji u oblasti poljoprivrede, ovaj
priručnik u središte razmatranja stavlja proizvodnju biogasa u
poljoprivrednom sektoru.
U ostale potencijalne proizvođače biogasa spadaju drugi
proizvođači ili korisnici organskog otpada, kao na primer
preduzeća u oblasti prehrambene industrije, preduzeća
za zbrinjavanje otpada ili lokalne samouprave. Privatni i
institucionalni investitori kao i komunlana preduzeća u oblasti
energetike koja investiraju u ovu tehnologiju takođe spadaju u
ciljnu grupu potencijalnih realizatora. Tako na primer postoje
investicione kompanije koja specijalno investiraju u projekte
izgradnje biogas postrojenja.
Drugu ciljnu grupu čine lica koja su na bilo koji način
uključena u projekte izgradnje biogas postrojenja, bilo kao
zaposleni u državnim institucijama, bankarski službenici,
zaposleni operatera distributivne mreže za električnu energiju
ili gas, poljoprivredni savetnici ili planeri, bilo kao proizvođači
postrojenja i komponenti. Osim toga su obuhvaćena i sva
lica koja su posredno ili neposredno uključena u realizaciju
projekata izgradnje biogas postrojenja. Priručnik u tom smislu

Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
treba da nadoknadi nedostatak informacija i da doprinese
boljem razumevanju uzajamnih interesa.
Slično važi i za regionalne i nadregionalne asocijacije i
organizacije koje su aktivne u oblasti obnovljivih izvora energije
i eventualno deluju savetodavno. Za njih priručnik predstavlja
značajan izvor informacija za pružanje savetodavnih usluga u
oblasti korišćenja biomase za proizvodnju biogasa.
Priručnik je takođe zamišljen kao motivacija i pomoć za
donosioce odluka koji se zahvaljujući svojoj funkciji nalaze u
situaciji da mogu da pokrenu i/ili podrže projekte izgradnje
biogas postrojenja. Potencijalnim davaocima podsticajnih
sredstava i energetskim agencijama priručnik može biti od
koristi u njihovoj funkciji multiplikatora.
1.5 Ograđivanje od sadržaja
U odnosu na ovaj priručnik je, kao što je u narednom delu
opisano, potrebno ograditi se kako u pogledu tehnologije i
razmatranih supstrata, tako i u pogledu opsega podataka i
aktuelnosti.
1.5.1 Tehnologija
Priručnik se fokusira isključivo na iskorišćavanje biomase
za proizvodnju i korišćenje biogasa. Pri tome težište leži
na postrojenjima u poljoprivrednom sektoru i u oblasti
iskorišćenja ostataka od prerade poljoprivrednih proizvoda.
Nisu obuhvaćena pre svega pitanja korišćenja, na primer,
komunalnog otpada i kanalizacionog mulja. Osim toga se
prevashodno razmatraju tehnologije za proizvodnju biogasa
koje su se na izvestan način dokazale na tržištu i koje su u
Nemačkoj višestruko komercijalno primenjene.
U pogledu korišćenja gasa težište je stavljeno na
kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije putem
kogeneracije. Pitanja tretmana biogasa do nivoa kvaliteta
prirodnog gasa i njegovog upumpavanja u mrežu razmatrana
su samo načelno, dok su detaljne analize i ocene prikazane u
drugim publikacijama Stručne agencije za obnovljive resurse,
tako da se na dotičnim mestima ukazuje na njih.
Tehnologije za korišćenje biogasa izvan okvira kogenerativnih
postrojenja na motorni pogon (npr. mikro gasna turbina, goriva
ćelija, lokalno snabdevanje pogonskim gorivom) razmatrane
su samo utoliko, koliko postoje naučno proverene informacije
koje ukazuju na ekonomski svrsishodnu mogućnost primene u
skorijoj budućnosti. Priručnik se tako fokusira na proizvodnju
biogasa primenom tržišno orjentisanih postupaka i sagorevanje
biogasa pomoću motora radi proizvodnje električne energije,
koristeći tržišno orijentisane tehnologije.
1.5.2 Supstrati
U priručniku se razmatraju supstrati koji se aktuelno u
značajnom obimu koriste u proizvodnji biogasa, nezavisno od
njihovog porekla (poljoprivreda, održavanje zelenih površina,
lokalne samouprave, industrija). Težište je, međutim, stavljeno
na poljoprivredne supstrate kao i na supstrate iz prehrambene
industrije. Pomoć pri izboru supstrata pružaju tarifne
kategorije sirovina shodno Uredbi o biomasi iz 2012. god.
(vidi i poglavlje 7).
10
1.5.3 Aktuelnost
Pripremne akivnosti i prikupljanje podataka za Priručnik o
proizvodnji i korišćenju biogasa sprovedeno je u 2008. i 2009.
godini. On iz tog razloga odslikava aktuelno stanje u Nemačkoj
sredinom 2009. godine. To se pri tome pre odnosi na stanje
tehnike nego na poslednja naučna saznanja.
Nove verzije poglavlja 3, 7 do 9 i 13 kao i aktualizovani
podaci i ilustracije bazirani su na istraživanjima sprovedenim u
2012. i 2013. godini. To se pre svega odnosi na pravne okvirne
uslove i obračune ekonomske isplativosti model postrojenja.
Stoga se, ukoliko eksplicitno nije drugačije naznačeno, svaka
konstatacija vezana za EEG odnosi na verziju koja je na snazi od
1. januara 2012. godine.
1.5.4 Opseg podataka
Takođe se treba ograditi i od opsega podataka. Ovaj priručnik
s jedne strane sadrži podatke i činjenice koje su neophodne za
razumevanje odgovarajućih informacija i postupaka, a s druge
strane i one neophodne za sprovođenje preliminarnih procena
i proračuna. Finansijski podaci izvan tog okvira iz razloga veće
transparentnosti i preglednosti nisu obuhvaćeni priručnikom.
Ovaj priručnik sadrži rezultate proistekle iz detaljnih
istraživanja i mnogobrojnih stručnih diskusija. Pri tome se ne
polaže pravo na apsolutnu obuhvatnost i tačnost podataka, ali
se cilj celovitog i u velikoj meri iscrpnog prikaza svih relevantnih
parcijalnih oblasti proizvodnje i korišćenja biogasa smatra
ispunjenim.
2
OSNOVI ANAEROBNE
FERMENTACIJE
2.1 Nastanak biogasa
Ulazna sirovina
Kao što već i samo ime govori, „bio“-gas nastaje u biološkom (proteini, ugljeni hidrati, masti)
procesu. Pri tome se bez prisustva kiseonika (odnosno
anaerobno) iz organske mase formira mešavina gasova,
takozvani biogas. Ovaj u prirodi veoma široko rasprostranjen
proces odvija se na primer u močvarama, na dnu mora i okeana,
Prosti organski elementi
u jamama za tečni stajnjak kao i u buragu preživara. Pri tome se (aminokiseline, masne kiseline, šećer)
organska masa pomoću niza mikroorganizama gotovo u celini
konvertuje u biogas. Uz to dodatno nastaje izvesna količina
Kiselinska faza
energije (toplota) i nove biomase.
Formirana mešavina gasova sastoji se pretežno od metana
(50–75 vol%) i ugljen-dioksida (25–50 vol%). Pored toga se
Niže masne kiseline Drugi proizvodi
u biogasu nalaze i male količine vodonika, vodonik-sulfida, (propionska kiselina, (mlečna kiselina,
amonijaka i drugih gasova u tragovima. Na sastav načelno utiču buterna kiselina) alkoholi, itd.)
korišćeni supstrati, postupak fermentacije i različite tehničke
izvedbe [2-1], [2-2], [2-3], [2-4]. Proces nastanka biogasa može
Sirćetna faza
da se podeli u nekoliko faza (vidi sliku 2.1). Pri tome je bitno
da su pojedinačne faze razgradnje optimalno međusobno
usklađene da bi se celokupan proces odvijao bez smetnji. Sirćetna kiselina H2 + CO2
U prvoj fazi, tzv. „hidrolizi“, se kompleksna jedinjenja
ulazne sirovine (npr. ugljeni hidrati, proteini, masti) razlažu na
jednostavnija organska jedinjenja (npr. aminokiseline, šećer,
Metanogena faza
masne kiseline). Hidrolitičke bakterije uključene u taj proces
u tu svrhu oslobađaju enzime koji organsku masu razlažu
biohemijskim putem.
Biogas
Nastali intermedijarni proizvodi se zatim u takozvanoj CH4 + CO2
„kiselinskoj fazi“ (acidogenezi) pomoću fermentativnih
(acidogenih) bakterija dalje razlažu na niže masne kiseline
(sirćetna, propionska i buterna kiselina) kao i ugljen-dioksid Slika 2.1: Šematski prikaz anaerobne razgradnje
i vodonik. Međutim, pored toga se formiraju i male količine
mlečne kiseline i alkohola. Na vrstu proizvoda nastalih u ovoj
fazi utiče koncentracija intermedijarno formiranog vodonika.
Ovi proizvodi se nakon toga u okviru acetogeneze, tj.
„sirćetne faze“, pomoću acetogenih bakterija konvertuju u
prekurzorne supstance biogasa (sirćetna kiselina, vodonik i
11
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
ugljen-dioksid). U tom kontekstu veliki značaj ima parcijalni
pritisak vodonika. Previsok sadržaj vodonika iz energetskih
razloga sprečava konverziju intermedijarnih proizvoda
acetogeneze. Kao posledica toga dolazi do akumulacije
organskih kiselina, npr. propionske, izobuterne, izovalerijanske
i kapronske kiseline, i inhibiranja nastanka metana. Acetogene
bakterije (koje formiraju vodonik) iz tog razloga moraju da
oforme tesnu životnu zajednicu sa metanogenim arhejama koje
prilikom nastanka metana zajedno sa ugljen-dioksidom troše
vodonik (interspecijski transfer vodonika) i tako za acetogene
bakterije obezbeđuju prihvatljive uslove u okruženju [2-5].
U narednoj „metanogenezi“, poslednjoj fazi nastanka
biogasa, se pre svega sirćetna kiselina kao i vodonik i ugljen-
dioksid pomoću strogo anaerobnih metanogenih arheja
konvertuju u metan. Hidrogenotrofni metanogeni metan
proizvode od vodonika i ugljen-dioksida, dok acetoklastični
metanogeni metan formiraju cepanjem kiselina. Pod uslovima
koji preovlađuju u poljoprivrednim biogas postrojenjima se
formiranje metana u slučaju većih opterećenja organskom
materijom pretežno odvija u reakciji sa vodonikom, a samo
u slučaju relativno malih opterećenja organskom materijom
razlaganjem sirćetne kiseline [2-7], [2-8]. Saznanje stečeno
iz procesa fermentacije kanalizacionog mulja da 70  %
metana potiče od razlaganja sirćetne kiseline, a samo 30 %
od konverzije vodonika [2-9], ne važi kod fermentora velikog
kapaciteta sa veoma kratkim retencionim vremenima tipičnim
za poljoprivredna biogas postrojenja. Ovde dominira reakcioni
put koji podrazumeva konverziju vodonika uz sintrofnu
oksidaciju acetata [2-7].
Načelno se četiri faze anaerobne razgradnje u
jednostepenom procesu odvijaju vremenski istovremeno.
Međutim, bakterije pojedinačnih faza razgradnje imaju različite
zahteve u pogledu svog životnog okruženja (npr. pH vrednost,
temperatura), stoga ovde u pogledu procesne tehnike mora
da se pronađe kompromis. Pošto metanogeni mikroorganizmi
usled male brzine rasta predstavljaju najslabiju kariku
biocenoze i najosetljivije reaguju na smetnje, uslovi u okruženju
moraju da se prilagode zahtevima metanogena. Pokušaj da se
hidroliza i kiselinska faza dvema odvojenim procesnim koracima
prostorno odvoje od metanogene faze (vođenje dvostepenog
procesa), u praksi doduše uspeva samo uslovno, pošto uprkos
niskoj pH vrednosti u fazi hidrolize (pH < 6,5) ipak delom dolazi
do formiranja metana. Stoga gas formiran u fazi hidrolize pored
ugljen-dioksida i vodonika sadrži i metan, zbog čega taj gas
mora da se iskoristi ili tretira da bi se izbegli negativni uticaji na
životnu sredinu i bezbednosni rizici [2-10].
U zavisnosti od konstrukcije i načina rada biogas postrojenja,
kao i sastava i koncentracije sveže mase korišćene kao supstrat,
kod višestepenih procesa u pojedinim fazama fermentacije
mogu da nastanu različiti uslovi u okruženju. A uslovi okruženja
opet utiču na sastav i aktivnost mikrobiološke biocenoze i stoga
imaju direktan uticaj na formirane metaboličke proizvode.
12
2.2 Uslovi u okruženju
Kod opisa uslova u okruženju treba praviti razliku između
mokre fermentacije i fermentacije čvrste materije (nazvana i
suva fermentacija), pošto pre svega u pogledu sadržaja vode,
sadržaja hranljivih materija i transporta materijala postoje
razlike između ova dva postupka. U narednom delu razmatrana
je samo mokra fermentacija, jer njena primena dominira u
praksi.
2.2.1 Kiseonik
Metanogene arheje spadaju u najstarija živa bića na zemlji
i nastale su pre oko tri do četiri milijarde godina, davno pre
nego što je nastala atmosfera kakvu poznajemo danas. Iz tog
razloga ti mikroorganizmi i danas zahtevaju životne uslove
bez prisustva kiseonika. Većina vrsta odumire već usled malih
količina kiseonika. Međutim, unos kiseonika u fermentor po
pravilu ne može da se izbegne u celini. Činjenica da metanogene
arheje ne bivaju odmah sprečene u svojoj aktivnosti ili čak
potpuno odumiru, uslovljena je okolnošću da žive u zajednici
sa bakterijama koje troše kiseonik iz prethodnih faza razgradnje
[2-1], [2-2]. Neke od njih su takozvane fakultativno anaerobne
bakterije. One mogu da prežive kako uz prisustvo kiseonika,
tako i skroz bez kiseonika. Sve dok unos kiseonika nije suviše
velik, one će ga potrošiti pre nego što ošteti metanogene arheje
koje nužno zavise od okruženja bez prisustva kiseonika. Stoga
i atmosferski kiseonik, koji se radi biološke desumporizacije
unosi u gasni prostor fermentora, nema negativan uticaj na
formiranje metana [2-6].
2.2.2 Temperatura
Načelno važi da se hemijske reakcije odvijaju utoliko brže što
je veća okolna temperatura. To, međutim, samo uslovno može
da se primeni na proces biološke razgradnje i konverzije.
Ovde treba uzeti u obzir da za različite mikroorganizme
uključene u metaboličke procese postoje različite optimalne
temperature [2-1]. Ukoliko se te optimalne temperature ne
dostignu, odnosno prekorače, to može da dovede do inhibicije
i u ekstremnom slučaju do nepopravljivog oštećenja uključenih
mikroorganizama.
Mikroorganizmi uključeni u razgradnju prema optimalnoj
temperaturi mogu da se podele u tri grupe. Ovde se pravi razlika
između psihrofilnih, mezofilnih i termofilnih mikroorganizama
[2-12]:
• Optimalna temperatura za psihrofilne mikroorganizme je
ispod 25 °C. Kod tih temperatura nije potrebno zagrevanje
supstrata, odnosno fermentora, ali su kapacitet razgradnje i
proizvodnje gasa veoma mali. Stoga po pravilu nije moguć
ekonomski isplativ rad biogas postrojenja.
• Najveći deo poznatih metanogena svoj optimalan rast
ostvaruje u mezofilnom temperaturnom opsegu između 37 i
42 °C. Postrojenja koja rade u mezofilnom režimu su u praksi
najrasprostranjenija, pošto se u tom temperaturnom opsegu
ostvaruju relativno visoki prinosi gasa kao i dobra stabilnost
procesa [2-6].
MOKRA FERMENTACIJA I SUVA FERMENTACIJA
Stroga podela na mokru i suvu fermentaciju sa biološkog
stanovišta može da dovede do zablude, pošto je
mikroorganizmima uključenim u proces fermentacije u
svakom slučaju za rast i preživljavanje potreban tečni
medijum.
I prilikom definisanja udela suve materije u svežoj
masi predviđenoj za fermentaciju uvek iznova dolazi do
nesporazuma, pošto se često koriste različiti supstrati sa
različitim udelima suve materije. Ovde operateru postrojenja
mora biti jasno da za podelu postupka nije merodavan
udeo suve materije pojedinačnih supstrata, već udeo suve
materije mešavine supstrata unete u fermentor.
Stoga se podela na mokru i suvu fermentaciju vrši
na osnovu udela suve materije u sadržaju fermentora.
Pri tome još jednom treba ukazati na činjenicu da je
mikroorganizmima u neposrednom okruženju u oba slučaja
potrebno dovoljno vode.
Precizna definicija granice između mokre i suve
fermentacije doduše ne postoji, ali se u praksi ustalilo
da se u slučaju korišćenja energetskih biljaka sa udelom
suve materije u fermentoru od oko 12 % govori o mokroj
fermentaciji, pošto sadržaj fermentora pri tolikom udelu
vode po pravilu još može da se pumpa. Ako udeo suve
materije u fermentoru naraste na vrednost preko 15–16 %,
materijal uglavnom više ne može da se pumpa i proces se
tada naziva suvom fermentacijom.
• Ukoliko higijenizacijom supstrata treba da se uklone klice
štetne po zdravlje ili ako se kao supstrati koriste nusproizvodi
ili otpadne materije koje poseduju visoku sopstvenu
temperaturu (npr. procesna voda), za fermentaciju su
pogodne termofilne kulture. Njihova optimalna temperatura
kreće se između 50 i 60 °C. Ovde se visokom procesnom
temperaturom ostvaruje veća brzina razgradnje kao i manja
viskoznost. Treba, međutim, uzeti u obzir da za zagrevanje
procesa fermentacije može biti potrebno i više energije.
Takođe je proces fermentacije u tom temperaturnom opsegu
osetljiviji na smetnje, neregularnosti u doturu supstrata ili
režimu rada fermentora, pošto je pod termofilnim uslovima
prisutan manji broj metanogenih mikroorganizama [2-6].
Praksa je u tom pogledu pokazala da su granice između
temperaturnih opsega prelazne i da u prvoj liniji brze
promene temperature dovode do oštećenja mikroorganizama,
dok u slučaju spore promene temperature metanogeni
mikroorganizmi mogu da se prilagode različitim temperaturnim
nivoima. Za stabilan tok procesa je stoga odlučujuća ne toliko
apsolutna temperatura, već mnogo više konstantan nivo
temperature.
Osnovi anaerobne fermentacije
U tom kontekstu treba navesti efekat samozagrevanja koji
je često uočljiv u praksi. Taj efekat nastupa u slučaju korišćenja
supstrata koji pretežno sadrže ugljene hidrate kombinovano
sa izostavljanjem tečnih ulaznih materija i dobro izolovanim 2
rezervoarima. Samozagrevanje je uslovljeno proizvodnjom
toplote od strane pojedinih grupa mikroorganizama prilikom
razgradnje ugljenih hidrata. Ono kao posledicu može da ima
da temperatura sa izvorno mezofilnog režima rada može da
naraste i do 43–48 °C. U slučaju sprovođenja intenzivnih
pratećih analiza i regulacije procesa na osnovu toga, promena
temperature može da se izvrši uz veoma malo smanjenje
proizvodnje gasa [2-11]. Međutim, ukoliko se ne izvrše
neophodne intervencije u procesu (npr. smanjenje količine
ulaznog materijala), mikroorganizmi ne mogu da se prilagode
promeni temperature i u najgorem slučaju dolazi do potpune
obustave proizvodnje gasa.
2.2.3 pH vrednost
Za pH vrednost važe slične uslovljenosti kao i za temperaturu.
Mikroorganizmi uključeni u različite faze razgradnje zahtevaju
različite pH vrednosti pri kojim mogu optimalno da rastu. Tako
se optimalna pH vrednost hidrolizujućih i acidogenih bakterija
kreće od 5,2 do 6,3 [2-6]. One, doduše, ne zavise nužno od
toga i supstrate još uvek mogu da razgrade i pri nešto većim pH
vrednostima. Time se jedino pomalo smanjuje njihova aktivnost.
Naspram toga je acetogenim bakterijama i metanogenim
arhejama obavezno potrebna pH vrednost u neutralnom
opsegu od 6,5 do 8 [2-8]. Ako se proces fermentacije odvija
samo u jednom fermentoru, pH vrednost shodno tome mora da
se održi na tom nivou.
Nezavisno od toga da li je proces jednostepen ili višestepen,
pH vrednost unutar sistema se automatski podešava alkalnim
i kiselim metaboličkim proizvodima koji se formiraju u toku
anaerobne razgradnje [2-1]. Međutim, koliko je ta ravnoteža
osetljiva, pokazuje sledeća lančana reakcija: ako se procesu
npr. u kratkom vremenu doda previše organske materije ili je
formiranje metana iz nekog drugog razloga inhibirano, dolazi
do akumuliranja kiselih metaboličkih proizvoda acidogeneze.
U normalnom slučaju se pH vrednost usled karbonatnog i
amonijačnog pufera zadržava na neutralnom nivou. Ako je
puferski kapacitet sistema iscrpljen, tj. ako je akumulirano
previše organskih kiselina, pH vrednost opada. Time se opet
povećava inhibirajuće dejstvo vodonik-sulfida i propionske
kiseline, tako da u najkraćem vremenu može da dođe do
prekida procesa u fermentoru. S druge strane pH vrednost
može da poraste, ako se razgradnjom organskih jedinjenja
azota oslobađa amonijak koji sa vodom gradi amonijum. U
pogledu kontrole procesa, međutim, treba imati u vidu da pH
vrednost zbog svoje inertnosti samo uslovno može da se koristi
za regulaciju postrojenja, ali bi zbog njenog velikog značaja
trebalo konstantno da se meri.
13
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
2.2.4 Snabdevanje hranljivim materijama
Mikroorganizmi uključeni u anaerobnu razgradnju poseduju
specifičnu potrebu za makro- i mikroelementima, kao i
vitaminima. Koncentracija i raspoloživost tih komponenti
utiču na brzinu rasta i aktivnost različitih populacija. Postoji
vrsti svojstvena minimalna i maksimalna koncentracija koju je
usled mnoštva različitih kultura i njihove delom jako izražene
sposobnosti prilagođavanja teško utvrditi. Da bi se iz korišćenih
supstrata generisalo što je moguće više metana, mora biti
osigurano optimalno snabdevanje mikroorganizama hranljivim
materijama. Koliko metana u krajnjoj liniji može da se generiše
iz korišćenih supstrata, određuje se pomoću njihovog sadržaja
proteina, masti i ugljenih hidrata. Ti faktori podjednako utiču na
specifičnu potrebu za hranljivim materijama [2-17].
Za stabilan tok procesa potreban je uravnotežen odnos
makro- i mikroelemenata. Azot posle ugljenika predstavlja
najpotrebniju hranljivu materiju. On je potreban za formiranje
enzima koji sprovode metabolizaciju. Zato je odnos C/N
korišćenih supstrata od značaja. Ako je taj odnos previsok
(mnogo C i malo N), postojeći ugljenik usled nedovoljne
metabolizacije ne može da se konvertuje u celini, tako da se
ne ostvaruje maksimalno moguć prinos metana. U suprotnom
slučaju, usled viška azota može da dođe do nastanka
prekomerne količine amonijaka (NH3), koji već u malim
koncentracijama inhibira rast bakterija i čak može i da dovede
do potpunog uništenja celokupne populacije mikroorganizama
[2-2]. Stoga za neometani tok procesa odnos C/N mora da se
kreće u rasponu od 10 do 30.
Pored ugljenika i azota, fosfor i sumpor takođe
predstavljaju značajne hranljive materije. Sumpor je sadržan
u aminokiselinama, dok su jedinjenja fosfora neophodna
za formiranje energenata ATP (adenozin-trifosfat) i NADP
(nikotinamid-adenin-dinukleotid fosfat). Da bi mikroorganizmi
bili u dovoljnoj meri snabdeveni hranljivim materijama, odnos
C:N:P:S u reaktoru trebalo bi da iznosi 600:15:5:3 [2-13].
Pored makroelemenata dovoljna je i raspoloživost pojedinih
mikroelemenata od životnog značaja za mikroorganizme.
Kod većine poljoprivrednih biogas postrojenja je potreba za
mikroelementima po pravilu pokrivena, pogotovo u slučaju
korišćenja životinjskih ekskremenata. Međutim, pre svega kod
monofermentacije energetskih biljaka veoma često dolazi do
nedostatka mikroelemenata. Metanogenim arhejama potrebni
su elementi kobalt (Co), nikl (Ni), molibden (Mo), selen (Se) i
delom volfram (W). Ni, Co i Mo u kofaktorima služe za esencijelne
reakcije u metaboličkim procesima [2-14], [2-15]. Osim toga i
magnezijum (Mg), gvožđe (Fe) i mangan (Mn) predstavljaju
mikroelemente koji su neophodni za transport elektrona i
funkcionisanje određenih enzima.
Stoga koncentracija mikroelemenata u reaktoru predstavlja
odlučujuću referentnu veličinu. Ako se u tom kontekstu
međusobno uporede različiti izvori iz literature, uočljive su
pre svega veoma velike oscilacije (delom do faktora 100)
koncentracija mikroelemenata koje se smatraju esencijalnim.
Rasponi koncentracija prikazani u tabeli 2.1 samo uslovno
mogu da se primene na poljoprivredna biogas postrojenja,
pošto su istraživanja citirana u navedenim izvorima delom
izvršena u oblasti tretmana otpadnih voda sa različitim početnim
14
Osnovi anaerobne fermentacije
Tab. 2.1: POVOLJNE KONCENTRACIJE MIKROELEMENATA IZ negativno na bakterije. To važi pre svega za materije kao što pH vrednosti i temperature fermentacije odgovara koncentraciji
RAZLIČITIH IZVORA LITERATURE su antibiotici, dezinfekciona sredstva ili rastvarači, herbicidi, amonijuma od 1,7–4 g/l. Iskustvo ukazuje da u slučaju ukupne
soli ili teški metali koji već u malim količinama mogu da koncentracije amonijačnog azota od 3.000–3.500 mg/l mora da
Mikro-
Raspon koncentracije [mg/l] inhibiraju proces razgradnje. Uneti antibiotici po pravilu potiču se računa sa inhibirajućim dejstvom azota na proces nastanka 2
element prema prema prema prema od dodavanja organskog đubriva ili životinjskih masti, pri čemu biogasa [2-17].
[2-17] [2-18] [2-15]a [2-16]b je inhibirajuće dejstvo pojedinih antibiotika veoma različito. Vodonik-sulfid (H2S) predstavlja još jedan proizvod procesa
Co 0,003–0,06 0,003–10 0,06 0,12 Ali i esencijalni mikroelementi u prevelikim koncentracijama fermentacije koji u nedisociranom, rastvorenom obliku kao
Ni 0,005–0,5 0,005–15 0,006 0,015 mogu biti toksični za mikroorganizme. Pošto mikroorganizmi ćelijski otrov već u koncentracijama od oko 50 mg/l može da
Se 0,08 0,08–0,2 0,008 0,018
do određene mere mogu da se prilagode takvim materijama, inhibira proces razgradnje. Sa opadajućom pH vrednošću raste
koncentracije od kojih je određena materija štetna teško mogu udeo slobodnog H2S, čime se povećava opasnost od inhibicije.
Mo 0,005–0,05 0,005–0,2 0,05 0,15
da se utvrde [2-2]. Takođe, kod nekih inhibitora dolazi do Jedna mogućnost smanjenja sadržaja H2S sastoji se u taloženju
Mn n. p. 0,005–50 0,005–50 n. p.
interakcije sa drugim materijama. Tako teški metali na proces pomoću jona gvožđa u obliku sulfida. H2S reaguje i sa drugim
Fe 1–10 0,1–10 1–10 n. p. fermentacije deluju štetno samo ako postoje u rastvorenom teškim metalima kada se uz formiranje jona sulfida (S2-) vezuje i
Apsolutna minimalna koncentracija kod biogas postrojenja
a obliku. Oni se, međutim, vezuju vodonik-sulfidom, koji takođe taloži [2-2]. Sumpor, doduše, kao što je već rečeno, predstavlja
Preporučena optimalna koncentracija
b
nastaje u procesu fermentacije, i talože kao teško rastvorljivi i značajnu hranljivu materiju koja radi formiranja enzima mora
sulfidi. Pošto prilikom metanske fermentacije praktično uvek biti raspoloživa u dovoljnoj koncentraciji, tako da preterano
situacijama i metodama istraživanja. Osim toga su rasponi nastaje H2S, po pravilu ne treba očekivati ometanje procesa taloženje u obliku sulfida s druge strane može da izazove
veoma veliki i gotovo da ne postoje podaci o pretpostavljenim usled prisustva teških metala [2-2]. To ne važi za jedinjenja inhibiciju metanogeneze.
procesnim uslovima (npr. opterećenje organskom materijom, bakra koja su usled svog antibakterijskog dejstva već u veoma Inhibirajuće dejstvo pojedinih materija shodno tome zavisi
retenciono vreme, itd.). Mikroelementi u reaktoru sa slobodnim maloj koncentraciji (40–50 mg/l) toksična i u poljoprivrednim od nekoliko faktora i jako je teško utvrditi fiksne granične
fosfatom, sulfidom i karbonatom mogu da formiraju teško gazdinstvima u ekonomski ciklus mogu da dospeju npr. usled vrednosti. Spisak nekih od inhibitora sadržan je u tabeli 2.2.
rastvorljiva jedinjenja i time više ne stoje na raspolaganju dezinfekcije papaka.
za mikroorganizme. Stoga na osnovu analize koncentracija U toku fermentacije formira se niz materija koje mogu
mikroelemenata u fermentacionom materijalu ne mogu da se da inhibiraju proces. Pri tome u tom kontekstu još jednom 2.3 Procesni parametri
dobiju pouzdane informacije o raspoloživosti mikroelemenata, treba ukazati na veliku sposobnost bakterija da se prilagode,
jer se utvrđuje isključivo ukupna koncentracija. Iz tog razloga pošto ne može da se pođe od opštevažećih apsolutnih 2.3.1 Opterećenje organskom materijom i
procesu treba dodavati veće količine mikroelemenata nego granica. Pre svega, anjonski slobodni amonijak (NH3) već retenciono vreme
što bi bilo potrebno za prostu kompenzaciju nedovoljne u malim koncentracijama deluje štetno na bakterije što se Prilikom izgradnje biogas postrojenja uglavnom u prvom planu
koncentracije. Prilikom utvrđivanja potrebnih količina uvek u odražava na koncentraciju amonijuma (NH4+) (amonijak pri stoje ekonomski aspekti. Tako se prilikom izbora veličine
obzir treba uzeti koncentracije mikroelemenata svih supstrata. tome reaguje sa vodom i formira amonijum i jedan OH-jon fermentora ne teži obavezno ka maksimalnom prinosu gasa,
Iz analize sadržaja mikroelemenata različitih stočnih hraniva i obrnuto). To znači da se uz povećanu bazičnu pH vrednost, odnosno potpunoj razgradnji organske materije sadržane u
poznato je da mogu da postoje značajne oscilacije. Usled toga dakle kod povećane koncentracije OH-jona, remeti ravnoteža supstratu. Ukoliko bismo želeli da ostvarimo potpunu razgradnju
je optimalno doziranje mikroelemenata u slučajevima kada ih i povećava koncentracija amonijaka. Tako na primer porast organskih sastojaka, između ostalog, bilo bi potrebno veoma
nema dovoljno izuzetno teško ostvariti. pH vrednosti sa 6,5 na 8,0 dovodi do porasta koncentracije dugo vreme zadržavanja supstrata u fermentoru, a samim tim
Uprkos tome, pre dodavanja mikroelemenata trebalo bi prvo slobodnog amonijaka na 30-struki iznos. I u slučaju porasta i odgovarajuće velike zapremine rezervoara, pošto se neke
da se utvrdi udeo mikroelemenata u sadržaju fermentora da bi temperature u fermentoru dolazi do pomeranja ravnoteže u materije razgrađuju tek nakon veoma dugih vremenskih perioda,
se izbeglo njihovo predoziranje. Ono može da dovede do toga pravcu inhibirajućeg amonijaka. Za sistem fermentacije koji ako se uopšte razgrade. Treba, dakle, težiti ka tome da se uz
da koncentracija teških metala u ostatku fermentacije pređe nije prilagođen visokim koncentracijama azota se granični prag prihvatljive troškove ostvari optimalan kapacitet razgradnje.
dopuštenu graničnu vrednost za korišćenje u poljoprivredi, tako da kreće u rasponu od 80–250 mg/l NH3 [2-2]. To u zavisnosti od
ostatak fermentacije ne može da se koristi kao organsko đubrivo.
2.2.5 Inhibitori Tab. 2.2: INHIBITORI PROCESA ANAEROBNE RAZGRADNJE I NJIHOVA ŠTETNA KONCENTRACIJA [2-13]
Ako je nastanak gasa, odnosno odvijanje procesa inhibirano,
za to mogu da postoje različiti razlozi. To s jedne strane Inhibitor Inhibirajuća koncentracija Napomena
mogu biti operativno-tehnički razlozi (uporedi poglavlje 5.4 Kiseonik > 0,1 mg/l Inhibicija obaveznih anaerobnih metanogenih arheja
Upravljanje smetnjama). S druge strane, inhibitori mogu
Vodonik-sulfid > 50 mg/l H2S Inhibirajuće dejstvo raste sa smanjenom pH vrednošću
da uspore dalje odvijanje procesa. To su materije koje pod
određenim okolnostima već u neznatnim količinama mogu da Isparljive masne > 2.000 mg/l HAc Inhibirajuće dejstvo raste sa smanjenom pH vrednošću, velika sposobnost
kiseline (pH = 7,0) prilagođavanja bakterija
umanje kapacitet razgradnje, odnosno da u slučaju toksične
koncentracije obustave proces razgradnje. Treba praviti razliku > 3.500 mg/l NH4+ Inhibirajuće dejstvo raste sa povećanom pH vrednošću i povećanom temperaturom,
Amonijačni azot
(pH = 7,0) velika sposobnost prilagođavanja bakterija
između inhibitora koji u fermentor dospevaju dodavanjem
supstrata i onih koji nastaju kao intermedijarni proizvodi Cu > 50 mg/l
Samo rastvoreni metali deluju inhibirajuće, uklanjanje otrovnih materija taloženjem
pojedinih faza razgradnje. Teški metali Zn > 150 mg/l
sulfida
Cr > 100 mg/l
Prilikom „hranjenja“ fermentora treba voditi računa o
tome da i prekomerno dodavanje supstrata može da inhibira Dezinfekciona
nema podataka Specifično inhibirajuće dejstvo zavisno od proizvoda
proces fermentacije, pošto načelno svaka komponenta nekog sredstva, antibiotici
supstrata u prevelikim koncentracijama može da se odrazi
15
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
U tom pogledu opterećenje organskom materijom (OOrgM)
predstavlja značajan procesni parametar. Ono pokazuje koliko
kilograma organske suve materije (oSM) u fermentor može
da se doda po m3 radne zapremine i jedinici vremena [2-1].
Opterećenje organskom materijom navodi se u kg oSM/(m3 · d).
m· ⋅ c
OOrgM = -------------------- [kg oSM m–3 d–1]
VR ⋅ 100
Jednačina 2.1: Opterećenje organskom materijom OOrgM
(m⋅ = dodata količina supstrata po jedinici vremena [kg/d];
c = koncentracija organske materije [% oSM];
VR = zapremina reaktora [m3])
Opterećenje organskom materijom može da se navede za
svaku fazu (gasno nepropusan, izolovan i zagrejan rezervoar),
za celokupan sistem (zbir radnih zapremina svih faza) kao i
sa ili bez uzimanja u obzir recirkulacije materijala (recirkulat).
Promenom referentnih veličina se za opterećenje organskom
materijom jednog postrojenja dobijaju delom veoma različiti
rezultati. Radi što boljeg poređenja opterećenja organskom
materijom različitih biogas postrojenja preporučuje se
utvrđivanje ovog parametra za celokupan sistem i bez uzimanja
u obzir recirkulacije materijala, dakle isključivo za svež supstrat.
Dodatni parametar za određivanje veličine rezervoara
predstavlja hidrauličko retenciono vreme (HRT; hydraulic
retention time). To je vremenski period u kojem dodati supstrat
teorijski u proseku ostaje u fermentoru do svog izlaska [2-1].
U svrhu obračuna zapremina reaktora (VR ) stavlja se u odnos
prema dnevno dodatoj količini supstrata (V⋅ ) [2-2]. Hidrauličko
retenciono vreme navodi se u danima.
V
HRT = -----·R [d]
V postiže mešanjem sadržaja fermentora [2-1]. U fermentoru čiji
Jednačina 2.2: Hidrauličko retenciono vreme
(VR = zapremina reaktora [m3]; V⋅= dnevno uneta zapremina supstrata
[m3/d])
Realno retenciono vreme odstupa od toga, pošto u zavisnosti
od mešanja, npr. usled nastanka tzv. „kratkospojnih“ strujanja,
pojedine komponente fermentor napuštaju različitom brzinom.
Između opterećenja organskom materijom i hidrauličkog
retencionog vremena postoji tesna povezanost (slika 2.2).
Ako pretpostavimo konstantno isti sastav supstrata, sa
povećanim opterećenjem organskom materijom se u fermentor
dodaje više ulaznog materijala čime se skraćuje retenciono
vreme. Da bi mogao da se održi proces fermentacije, hidrauličko
retenciono vreme treba odabrati tako da se usled konstantne
zamene sadržaja reaktora ne iznosi više mikroorganizama,
nego što za isto vreme može da nastane (tako npr. vreme
udvostručenja nekih metanogenih arheja iznosi 10 dana i duže)
[2-1]. Osim toga, treba uzeti u obzir da uz kratko retenciono
vreme mikroorganizmima ostaje malo vremena da razgrade
supstrat, pa se ostvaruje samo nedovoljan prinos gasa.
Dakle, podjednako je bitno da se retenciono vreme prilagodi
specifičnoj brzini razgradnje korišćenih supstrata. Ako je
poznata dnevno uneta količina, u kombinaciji sa sposobnošću
razgradnje i projektovanim retencionim vremenom može da se
izračuna potrebna zapremina reaktora.
16
Navedeni procesni parametri biogas postrojenja u prvoj
liniji služe za opis stanja opterećenja, npr. radi poređenja
različitih biogas postrojenja. Ovi parametri u pogledu sporog
kontinualnog povećanja za regulaciju procesa mogu biti od
pomoći jedino u fazi puštanja u rad. Pri tome se pažnja po
pravilu pre svega poklanja opterećenju organskom materijom.
Kod postrojenja sa velikim količinama tečnosti u ulaznom
materijalu i niskim sadržajima razgradive organske materije
(postrojenja bazirana na tečnom stajnjaku) retenciono vreme
ima veći značaj.
2.3.2 Produktivnost, prinos i stepen razgradnje
Za opis stepena efikasnosti jednog biogas postrojenja prilično
su pogodni parametri produktivnosti (P(CH )), prinosa (Pr(CH )) i
4 4
stepena razgradnje (hoSM) Ako se proizvodnja gasa stavi u odnos
prema zapremini fermentora, govori se o produktivnosti. Ona je
definisana kao koeficijent dnevne proizvodnje gasa i zapremine
reaktora i shodno tome pruža informacije o efikasnosti [2-19].
Produktivnost može da se odnosi kako na proizvodnju biogasa
(P(biogas)), tako i na proizvodnju metana (P(CH )) i iskazuje se u
4
Nm3/(m3 · d).
· η oSM = ----- - - ---- - -- - --
V  CH 4 
P CH 4  = ---------------- [Nm3 · m-3 · d-1]
VR
Jednačina 2.3: Produktivnost za metan
(V⋅CH4 = proizvodnja metana [Sm³/d]; VR = zapremina reaktora [m³])
OPTEREĆENJE ORGANSKOM MATERIJOM I
HIDRAULIČKO RETENCIONO VREME
Retenciono vreme (d)
140
120
100 150 kg oSM/m3
100 kg oSM/m3
80
50 kg oSM/m3
60
40
20
0
1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 5,0
Opterećenje organskom materijom (u kg oSM/[m3 · d])
Slika 2.2: Povezanost između opterećenja organskom materijom
i hidrauličkog retencionog vremena pri različitim koncentracijama
supstrata
Ako se proizvodnja gasa stavi u odnos prema ulaznom
materijalu, govori se o prinosu [2-8]. Prinos takođe može da se
odnosi na proizvodnju biogasa (Pr(biogas)) ili proizvodnju metana
(Pr(CH )). On je definisan kao koeficijent proizvedene količine
4
gasa i dodate organske materije i iskazuje se u Nm3/t oSM.
Prinosi označavaju efikasnost proizvodnje biogasa, odnosno
metana iz dodatih supstrata. Međutim, oni kao pojedinačni
parametri nemaju veliku iskaznu moć, pošto u obzir ne uzimaju
efektivno opterećenje fermentora. Iz tog razloga bi prinosi uvek
trebalo da se posmatraju zajedno sa opterećenjem organskom
materijom.
· Koliko će biogasa biti proizvedeno u jednom biogas postrojenju,
V ( CH 4 )
Pr( CH 4 ) = ---------------
- [Nm3 · t –1 · oSM]
m· oSM
Jednačina 2.4: Prinos metana
(V⋅CH4 = proizvodnja metana [Nm³/d]; m⋅oSM = uneta organska suva
materija [t/d])
Stepen razgradnje (hoSM) pruža informacije o efikasnosti
iskorišćenja dodatih supstrata. Stepen razgradnje može da se
utvrdi na osnovu organske suve materije (oSM) ili hemijske
potrošnje kiseonika (HPK). Utvrđivanje stepena razgradnje
oSM preporučuje se zbog analitike koja se pretežno sprovodi
u praksi [2-19].
oSMsup ⋅ mdo – oSMiz ⋅ miz
-- ⋅ 100 [%]
oSMsup ⋅ m do
Jednačina 2.5: Stepen razgradnje (hoSM) biomase
(oSMsup = udeo organske suve materije u dodatoj svežoj masi
[kg/t SvM]; mdo = dodata sveža masa [t];
oSMiz = udeo organske suve materije iz fermentora iznetog materijala
[kg/t SvM]; miz = količina ostatka fermentacije [t])
2.3.3 Mešanje
Da bi se ostvarila visoka proizvodnja biogasa potreban je
intenzivan kontakt između bakterija i supstrata koji se uglavnom
sadržaj nije dobro promešan posle izvesnog vremena može
da se uoči razjedinjavanje sadržaja uz istovremeno formiranje
slojeva, što je uslovljeno razlikama u gustini pojedinačnih
sastojaka korišćenih supstrata, kao i isplivavanjem na površinu
usled formiranja gasa. Pri tome se usled velike gustine najveći
deo ukupnih bakterija zadržava u donjem delu, dok se supstrat
koji treba da se razgradi često sakuplja u gornjem sloju. U
takvom slučaju kontaktna zona ograničena je na dodirnu
površinu ta dva sloja pa je razgradnja slaba. Osim toga se od
čvrstih materija koje isplivavaju na površinu formira plivajući
sloj koji otežava izdvajanje gasa [2-20].
Stoga je bitno da se mešanjem sadržaja fermentora poboljša
kontakt između mikroorganizama i supstrata. Uprkos tome,
trebalo bi izbegavati suviše intenzivno mešanje. Pre svega
bakterije koje formiraju sirćetnu kiselinu (aktivne u acetogenezi)
i arheje metanogeneze formiraju tesnu životnu zajednicu koja je
od velikog značaja za neometani proces nastanka biogasa. Ako
se ta životna zajednica naruši zbog jakih smicajnih sila nastalih
usled intenzivnog mešanja, može da dođe do negativnog
uticaja na anaerobnu razgradnju.
Treba, dakle, pronaći kompromis koji u dovoljnoj meri
zadovoljava oba uslova. U praksi se to uglavnom postiže
pomoću sporohodnih rotirajućih mešalica koje proizvode
samo slabe smicajne sile, a s druge strane i tako što se sadržaj
reaktora meša u intervalima (tj. samo u kratkim, prethodno
Osnovi anaerobne fermentacije
definisanim vremenskim periodima). Druga tehnička pitanja
vezana za mešanje obrađena su u poglavlju 3.2.2.3.
2.3.4 Potencijal za formiranje gasa i metanogena 2
aktivnost
2.3.4.1 Potencijalni prinos gasa
načelno zavisi od sastava korišćenih supstrata. U tu svrhu
bi po mogućnosti trebalo da se sprovede fermentacioni test
odgovarajuće mešavine supstrata [2-21]. Alternativno, prema
zbiru prinosa gasa supstrata sadržanih u ulaznom materijalu
može da se proceni ukupan prinos gasa, ukoliko za pojedinačne
supstrate na raspolaganju stoje tabelarni podaci o prinosu gasa
[2-22].
Za egzotične supstrate za koje nema raspoloživih podataka
dobijenih na osnovu fermentacionih testova, procena prinosa
gasa može da se izvrši preko koeficijenta svarljivosti, pošto
postoje paralele između procesa razgradnje u biogas postrojenju
i procesa varenja kod preživara [2-3]. Pokazatelji potrebni za to
u slučaju obnovljivih sirovina mogu da se pronađu u tabelama
hranljive vrednosti krmnog bilja Nemačkog poljoprivrednog
društva (DLG). Tamo mogu da se pronađu sadržaji pepela (SP),
sirovih vlakana (SV), masti (SirMa), proteina (SPr) bezazotnih
ekstraktivnih materija (baE) svedenih na suvu materiju (SM)
iz ANALIZE HRANIVA VENER-OVOM METODOM kao i njihovi
koeficijenti svarljivosti (KS). Udeli SV i baE zajedno čine sadržaj
ugljenih hidrata.
Pojedinačnim grupama materija mogu da se pripišu
specifični prinosi gasa i sadržaji metana koji proističu iz različitih
relativnih udela ugljenika (tabela 2.3) [2-6], [2-24].
Tab. 2.3: SPECIFIČAN PRINOS BIOGASA I SADRŽAJ
METANA ODGOVARAJUĆIH GRUPA MATERIJA [2-24]
Prinos Sadržaj
biogasa metana
[l/kg oSM] [vol.-%]
Svarljiv protein (SPr) 700 71
Svarljiva mast (SirMa) 1.250 68
Svarljivi ugljeni hidrati
790 50
(SV + baE)
oSM = organska suva materija
Iz ovih podataka može da se izračuna organska suva materija
i pomenuta masa pojedinačnih grupa svarljivih materija po kg
suvog materijala [2-23]:
Sadržaj oSM:
(1.000 – sirovi pepeo*)/10 [% SM]
Svarljiv protein:
(Sirovi protein · KSSPr)/1.000 [kg/kg SM]
Svarljiva mast:
(Sirova mast · KSSirMa)/1.000 [kg/kg SM]
Svarljivi ugljeni hidrati:
((Sirova vlakna · KSSV) + (baE · KSbaE))/1.000 [kg/kg SM]
* u g/kg
17
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Osnovi anaerobne fermentacije

Dalji obračun prikazan je na primeru travne silaže (ekstenzivni Povećanjem temperature raste i brzina procesa razgradnje.
pašnjak, 1. otkos sredinom cvetnog perioda) (tabela 2.4). To je, doduše, moguće samo u određenoj meri, pošto se nakon
prekoračenja maksimalne temperature oštećuju bakterije
Tab. 2.4: POKAZATELJI ZA TRAVNU SILAŽU i ostvaruje obrnuti efekat (vidi poglavlje 2.2.2). Međutim, 2
paralelno sa povećanjem proizvodnje gasa oslobađa se i više
ugljen-dioksida iz tečne faze, što opet smanjuje donju toplotnu
Sirova mast (SirMa)
Sirovi protein (SPr)

Sirova vlakna (SV)

Sirovi pepeo (SP)

moć mešavine gasova.

Sadržaj suve materije u fermentoru (sadržaj SM) na
KSSirMa [%]
[g/kg SM]

[g/kg SM]

[g/kg SM]

[g/kg SM]

[g/kg SM]
prinos gasa može da utiče na dva načina. S jedne strane je

KSbaE [%]
KSSPr [%]

KSSV [%]
SM [%]

pri visokim sadržajima SM otežan transport materijala, tako

baE
da mikroorganizmi supstrat mogu da razgrade samo u svom
35 102 112 62 37 69 296 75 453 73 neposrednom okruženju. Pri veoma visokim sadržajima suve
materije od ≥ 40 % fermentacija može čak da se obustavi
u celini, pošto tada više ne postoji dovoljno vode za rast
Iz toga proističe: mikroorganizama. S druge strane, usled visokih sadržaja suve
Sadržaj oSM: materije može da dođe do problema sa inhibitorima, pošto
(1.000 – 102)/10 = 89,8 % (SM) su oni usled niskog sadržaja vode prisutni u koncentrovanom
Svarljiv protein: obliku. Mehanički ili termički predtretman korišćenih supstrata
(112 · 62 %)/1.000 = 0,0694 kg/kg SM može da poveća prinos, pošto je supstrat na taj način dostupniji
Svarljiva mast: bakterijama [2-4].
(37 · 69 %)/1.000 = 0,0255 kg/kg SM
Svarljivi ugljeni hidrati:
BURAG I FERMENTOR
((296 · 75 %) + (453 · 73 %))/1.000 = 0,5527 kg/kg SM

Pomoću toga mogu da se izračunaju količine pojedinačnih grupa
materija po kg oSM. Ovi rezultati se množe sa vrednostima iz
tabele 2.3 i dobijaju se prinosi biogasa i metana prikazani u
tabeli 2.5.
Tab. 2.5: PRINOS BIOGASA I SADRŽAJ METANA TRAVNE
SILAŽE
Prinos
biogasa
[l/kg oSM]
Svarljiv protein (SPr)
Svarljiva mast (SirMa)
Svarljivi ugljeni hidrati
(SV + baE)
Zbir (po kg oSM)
Iz toga po kg sveže mase proističe 162,5 litara biogasa sa
sadržajem metana od oko 53 %. U tom kontekstu izričito treba
ukazati na to da su prinosi metana ostvareni u praksi uglavnom
znatno veći od izračunatih. Prema aktuelnim saznanjima, ne
postoji statistički dovoljno pouzdan metod pomoću kog bi
mogao precizno da se izračuna prinos gasa. Ovde prikazan
metod omogućava samo međusobno poređenje supstrata.
Međutim, i drugi faktori, kao što je vreme zadržavanja
supstrata u fermentoru, sadržaj suve materije, sadržaj masnih
kiselina kao i eventualno postojeći inhibitori utiču na prinos
biogasa. Tako se povećanjem retencionog vremena ostvaruje
bolji stepen razgradnje, pa samim tim i veća proizvodnja gasa.
Sa produženim retencionim vremenom oslobađa se sve više
i više metana, što povećava donju toplotnu moć mešavine
gasova.
Kao što je već na početku ovog poglavlja opisano, između
procesa u buragu preživara i procesa razgradnje u biogas
postrojenju doduše postoje paralele, ali ti procesi mogu
samo uslovno da se uporede, pošto kod oba „sistema“
može da dođe do različitih sinergijskih efekata koji utiču na
nastanak gasa. Stoga pomoću predstavljenog obračunskog
metoda prinos gasa, odnosno metana može samo da
se proceni i zato ne sme da se koristi za izračunavanje
Sadržaj procesnih ili ekonomskih parametara! Predstavljeni metod,
metana međutim, omogućava tendencijelnu procenu prinosa
[vol%]
biogasa i poređenje različitih supstrata.
48,6 34,5
31,9 21,7
2.3.4.2 Kvalitet gasa
436,6 218,3 Biogas predstavlja mešavinu gasova koja se pretežno sastoji
od metana (CH4) i ugljen-dioksida (CO2), kao i vodene pare i
517,1 274,5
izvesnih gasova u tragovima.
Od značaja je u prvoj liniji sadržaj metana, pošto on čini
gorivi udeo biogasa i time direktno utiče na njegovu donju
toplotnu moć. Ciljanom regulacijom procesa samo ograničeno
može da se utiče na sastav biogasa. On pretežno zavisi od
sastava ulaznog materijala. Osim toga, na sadržaj metana utiču
procesni parametri kao što su temperatura fermentacije, stanje
opterećenosti reaktora organskom materijom i hidrauličko
retenciono vreme kao i procesne smetnje i postupci biološke
desumporizacije.
Na ostvariv prinos metana pri tome načelno utiče sastav
korišćenog supstrata, dakle udeo masti, proteina i ugljenih
hidrata (vidi poglavlje 2.3.4.1). Pri tome se specifični prinosi
metana od upravo navedenih grupa materija smanjuju
navedenim redosledom. Svedeno na masu, sa mastima može
da se ostvari veći prinos metana nego sa ugljenim hidratima.
Slika 2.3: Šaržni eksperimenti u laboratoriji za ispitivanje biogasa [FNR/D. Riesel]
U pogledu kvaliteta mešavine gasova značajnu ulogu igra 2.4 Spisak literature
koncentracija gasa vodonik-sulfida u tragovima (H2S). Ona
s jedne strane ne bi trebalo da je prevelika, pošto vodonik- [2-1] Kaltschmitt, M.; Hartmann, H.: Energie aus Biomasse –
sulfid već u malim koncentracijama deluje inhibirajuće na Grundlagen, Techniken und Verfahren; Springer Verlag Berlin,
proces razgradnje. S druge strane, visoke koncentracije H2S u Heidelberg, New York, 2001
biogasu prilikom korišćenja dovode do korozionih oštećenja [2-2] Braun, R.: Biogas – Methangärung organischer Abfallstoffe;
na kogenerativnim postrojenjima i kotlovima [2-1]. Pregled Springer Verlag Wien, New York, 1982
prosečnog sastava biogasa daje tabela 2.6. [2-3] Kloss, R.: Planung von Biogasanlagen; Oldenbourg Verlag
München, Wien, 1986
Tab. 2.6: PROSEČAN SASTAV BIOGASA (PREMA [2-1]) [2-4] Schattner, S.; Gronauer, A.: Methangärung verschiedener
Substrate – Kenntnisstand und offene Fragen, Gülzower
Komponenta Koncentracija Fachgespräche, Band 15: Energetische Nutzung von Biogas:
Metan (CH4) 50–75 vol% Stand der Technik und Optimierungspotenzial, S. 28–38,
Weimar, 2000
Ugljen-dioksid (CO2) 25–45 vol%
[2-5] Wandrey, C.; Aivasidis, A.: Zur Reaktionskinetik der anaero-
Voda (H2O) 2–7 vol% (20–40 °C) ben Fermentation; Chemie-Ingenieur-Technik 55, Nr. 7,
Vodonik-sulfid (H2S) 20–20.000 ppm S. 516–524, Weinheim, 1983
Azot (N2) < 2 vol% [2-6] Weiland, P.: Grundlagen der Methangärung – Biologie und
Substrate; VDI-Berichte, Nr. 1620 „Biogas als regenerative
Kiseonik (O2) < 2 vol%
Energie – Stand und Perspektiven“; S. 19-32; VDI-Verlag
Vodonik (H2) < 1 vol% 2001
[2-7] Bauer, C.; Korthals, M.; Gronauer, A.; Lebuhn, M.: Methano-
gens in biogas production from renewable resources – a
novel molecular population analysis approach. Water Sci.
Tech. 2008, 58, No. 7, S. 1.433–1.439

18 19

Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
[2-8] Lebuhn, M.; Bauer, C.; Gronauer, A.: Probleme der Biogaspro-
duktion aus nachwachsenden Rohstoffen im Langzeitbetrieb
und molekularbiologische Analytik. VDLUFA-
Schriftenreihe 64, 2008, S. 118–125
[2-9] Kroiss, H.: Anaerobe Abwasserreinigung. Wiener Mitteilungen
Bd. 62; Technische Universität Wien, 1985
[2-10] Oechsner, H., Lemmer, A.: Was kann die Hydrolyse bei der Bio-
gasvergärung leisten?, VDI-Berichte 2057, 2009, S. 37–46
[2-11] Lindorfer, H.; Braun, R.; Kirchmeyr, R.: The self-heating of
anaerobic digesters using energy crops; Water Science and
Technology 53 (8), 2006
[2-12] Wellinger, A.; Baserga, U.; Edelmann, W.; Egger, K.; Seiler, B.:
Biogas-Handbuch, Grundlagen – Planung – Betrieb landwirt-
schaftlicher Anlagen, Verlag Wirz – Aarau, 1991
[2-13] Weiland, P.: Stand und Perspektiven der Biogasnutzung und
-erzeugung in Deutschland, Gülzower Fachgespräche, Band
15: Energetische Nutzung von Biogas: Stand der Technik und
Optimierungspotenzial, S. 8–27, Weimar, 2000
[2-14] Abdoun, E.; Weiland, P.: Optimierung der Monovergärung
von nachwachsenden Rohstoffen durch die Zugabe von
Spurenelementen; Bornimer Agrartechnische Berichte Nr. 68,
Potsdam, 2009
[2-15] Bischoff, M.: Erkenntnisse beim Einsatz von Zusatz- und Hilfs-
stoffen sowie Spurenelementen in Biogasanlagen; VDI Berich-
te Nr. 2057; „Biogas 2009 – Energieträger der Zukunft“; VDI
Verlag, Düsseldorf, 2009
[2-16] Bischoff, Manfred.: Persönliche Mitteilung, 2009
[2-17] Seyfried, C.F. et al.: Anaerobe Verfahren zur Behandlung
von Industrieabwässern. Korrespondenz Abwasser 37,
S. 1.247–1.251, 1990
[2-18] Preißler, D.: Die Bedeutung der Spurenelemente bei der
Ertragssteigerung und Prozessstabilisierung; Tagungsband
18. Jahrestagung des Fachverbandes Biogas, Hannover, 2009
[2-19] Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. V. (Hrsg.): Bio-
gas-Messprogramm II, Gülzow, 2009
[2-20] Maurer, M.; Winkler, J-P., Biogas – Theoretische Grundlagen,
Bau und Betrieb von Anlagen, Verlag C.F. Müller, Karlsruhe,
1980
[2-21] VDI-Richtlinie 4630: Vergärung organischer Stoffe. Sub­
stratcharakterisierung, Probenahme, Stoffdatenerhebung,
Gärversuche. VDI-Gesellschaft Energietechnik, 2006
[2-22] KTBL (Hrsg.): Faustzahlen Biogas. Kuratorium für Technik und
Bauwesen in der Landwirtschaft, 2009
[2-23] Biogasanlagen zur Vergärung nachwachsender Rohstoffe;
Tagungsband; Barnstorfer Biogastagung 2000; Ländliche
Erwachsenenbildung Niedersachsen (LEB)
[2-24] Baserga, U.: Landwirtschaftliche Co-Vergärungs-Biogasanlagen;
FAT- Berichte Nr. 512, 1998
20
3
OPREMA ZA PROIZVODNJU
BIOGASA
U pogledu opreme za proizvodnju biogasa postoji veoma često moguće u mnogo manjoj meri. Modularni sistem
široka ponuda koja je prikazana u ovom poglavlju. Mogućnosti gradnje prilikom dobijanja dozvole, izgradnje i puštanja u rad
kombinovanja komponenata i agregata su gotovo neograničene. postrojenja može da ima vremenske i finansijske prednosti.
Iz tog razloga se pojedinačni agregati razmatraju na konkretnim Nasuprot tome, za investitora postoji opcija da od
tehničkim primerima. Za konkretnu primenu bi, međutim, bilo ponuđača postrojenja koristi samo uslugu planiranja (ugovor
potrebno da se za svaki pojedinačan slučaj izvrši provera o inženjerskim uslugama). Investitor izvođenje pojedinih faza
pogodnosti specifičnih agregata i sistema, kao i prilagođavanje izgradnje zasebno dodeljuje specijalizovanim preduzećima.
njihovih kapaciteta od strane stručnjaka. Ovaj način postupanja dozvoljava najveće moguće učešće
U oblasti izgradnje biogas postrojenja široko je investitora, ali je svrsishodno jedino ako on već poseduje
rasprostranjeno dodeljivanje posla za izgradnju kompletnog stručno znanje iz ove oblasti. Nedostatak pri tome jeste što
postrojenja jednom ponuđaču – generalnom izvođaču investitor zadržava rizik povezan sa puštanjem u rad i proverom
radova (GI), što je za investitora povezano sa prednostima i performansi i što o pitanjima garancije mora da se pregovara
nedostacima. U slučaju angažovanja jednog ponuđača može zasebno sa svakim pojedinačnim preduzećem.
da se smatra povoljnim što su korišćeni tehnički uređaji po
pravilu međusobno kompatibilni i što se preuzima garancija
za pojedine agregate i ukupno postrojenje. Time je garancijom 3.1 Karakteristike i razgraničenje različitih
obuhvaćena i funkcionalnost procesa proizvodnje biogasa. vrsta postupaka
Predaja izgrađenog postrojenja se u slučaju angažovanja
generalnog izvođača radova po pravilu vrši tek nakon provere Proizvodnja biogasa odvija se uz primenu različitih vrsta
performansi i tehničkog prijema, dakle tek kada postrojenje postupaka. Tipični postupci prikazani su u tabeli 3.1.
dostigne nazivno opterećenje. To je veoma bitno zato što, kao
prvo, na taj način rizik puštanja postrojenja u rad prelazi na Tab. 3.1: KLASIFIKACIJA POSTUPAKA ZA PROIZVODNJU
proizvođača postrojenja, a kao drugo što kašnjenje u izvođenju BIOGASA PREMA RAZLIČITIM KRITERIJUMIMA
radova za budućeg operatera nije povezano sa finansijskim
rizikom, za slučaj da ne mogu da se poštuju odgovarajući rokovi Kriterijum Specifične karakteristike
za završetak i predaju postrojenja. Vremenske pogodnosti Sadržaj suve materije u • mokra fermentacija
postoje uglavnom u odnosu na izdavanje dozvola i rad supstratu • suva fermentacija
postrojenja. Osim toga, postoji smanjeni rizik od problema Način punjenja • diskontinualni
nekompatibilnosti različitih tehničkih komponenti, pošto • polukontinualni
generalni izvođači uglavnom koriste konfiguracije sa kojima • kontinualni
već imaju iskustva. Nedostatak predstavlja relativno mali uticaj Broj procesnih faza • jednofazan
koji investitor može da izvrši na detalje tehničke koncepcije, • dvofazan
pošto veoma veliki broj ponuđača kompletnih postrojenja nudi Procesna temperatura • psihrofilna
standardizovane module koji su u pogledu opremanja mnogo • mezofilna
manje fleksibilni. Usled toga je prilagođavanje postojećoj • termofilna
situaciji (npr. izbor supstrata ili integrisanje postojećih objekata)
21
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Oprema za proizvodnju biogasa

3.1.1 Sadržaj suve materije u fermentacionom
supstratu
Konzistencija supstrata zavisi od sadržaja suve materije. Na
tome je bazirana načelna podela tehnologije za proizvodnju
biogasa na postupke mokre fermentacije i postupke suve
fermentacije. Kod postupaka mokre fermentacije koriste se
supstrati koji mogu da se pumpaju. Kod suve fermentacije
koriste se čvrsti supstrati.
Između pojmova mokre fermentacije i fermentacije čvrste
materije (nazvana i „suva fermentacija“) ne postoji jasno
razgraničenje. Prema mišljenju Saveznog ministarstva životne
sredine je, bazirajući se na regulativi iz EEG 2004, „suva
fermentacija“ vezana za određene uslove. Tu spada sadržaj
suve materije u ulaznom materijalu od najmanje 30 masenih
udela i opterećenje organskom materijom od najmanje
3,5 kg oSM/(m3 · d) u fermentoru.
Kod postupaka mokre fermentacije u fermentacionoj
tečnosti mogu da se nađu sadržaji suve materije do 12 masenih
udela. Kao pravilo važi granična vrednost od 15 masenih udela
da bi medijum mogao da se pumpa, ali taj podatak treba
shvatiti kvalitativno i nije merodavan za sve ulazne materije.
Neki supstrati sa sitnodisperznim česticama i visokim udelom
rastvorenih materija i pri sadržajima suve materije do 20
masenih udela još mogu da se pumpaju, na primer dispergovani
ostaci hrane iz cisterne. Nasuprot tome, drugi supstrati već pri
masenim udelima od 10 do 12 poseduju čvrst oblik, kao na
primer kore od voća i povrća.
U poljoprivrednim biogas postrojenjima pretežno se
primenjuje mokra fermentacija u klasičnim cilindričnim
rezervoarima. Realizovana postrojenja za suvu fermentaciju
predjame, se supstrat više puta dnevno upumpava u fermentor.
Ista količina koja se u vidu svežeg supstrata dodaje u fermentor,
prelivanjem ili izuzimanjem dospeva u rezervoar za ostatak
fermentacije (vidi sliku 3.1).
Tako je kod ovog postupka fermentor uvek pun i prazni se
jedino prilikom izvođenja popravki. Ovaj postupak se odlikuje
ujednačenom proizvodnjom gasa i dobrom iskorišćenošću
fermentora. Postoji, međutim, opasnost od pojave tzv.
„kratkospojnih“ strujanja kroz fermentor, tj. treba računati
sa tim da će mali deo sveže unetog supstrata odmah biti
ponovo izuzet iz njega [3-2]. Osim toga, u slučaju otvorenog
rezervoara za ostatak fermentacije dolazi do emisije metana.
Prema izmenjenom EEG 2012 je, međutim, izgradnja otvorenih
rezervoara za ostatak fermentacije dozvoljena samo u slučaju
isključive fermentacije tečnog stajnjaka (u smislu § 2 Zakona o
đubrivima), tako da će ova varijanta ubuduće biti interesantna
samo za mali broj postrojenja (vidi tačku 3.2.5.2).
Predjama Fermentor Rezervoar za ostatak
fermentacije
Slika 3.1: Šema protočnog postupka
Kombinovani poluprotočni postupak
Kod biogas postrojenja koja rade prema kombinovanom
poluprotočnom postupku je rezervoar za ostatak fermentacije
takođe pokriven. Tako biogas koji tamo nastaje može da se
inokulaciju sledećeg punjenja. Da bi se ostvarilo brzo punjenje
i pražnjenje šaržnog fermentora, dodatno je potreban rezervoar
za zalihe i skladišni rezervoar. Kod šaržnog postupka se
stopa proizvodnje gasa menja u zavisnosti od vremena. Tako
proizvodnja gasa nakon punjenja započinje polako, da bi u
zavisnosti od supstrata nakon nekoliko dana dostigla vrhunac
i zatim kontinualno opadala. Stoga u pojedinačnom fermentoru
nije osigurana konstantna proizvodnja i kvalitet gasa, već oni
moraju da se kompenzuju vremenski odloženim punjenjem
nekoliko fermentora (postupak sa alternativnim rezervoarima).
Na taj način može tačno da se ispuni minimalno retenciono
vreme potrebno za odvijanje procesa [3-2]. U praksi šaržni
postupci sa pojedinačnim fermentorima nemaju značaja, dok
se postupak sa alternativnim rezervoarima primenjuje kod
postrojenja garažnog tipa (suva fermentacija).
3.1.3 Broj procesnih faza i stepena
Pod procesnom fazom podrazumeva se biološko okruženje –
faza hidrolize, odnosno metanizacije – sa dotičnim specifičnim
procesnim uslovima kao što su pH vrednost i temperatura.
U slučaju prerade u istom rezervoaru govori se o vođenju
jednofaznog procesa. Kod sprovođenja hidrolize i metanizacije
u odvojenim rezervoarima proces se odvija dvofazno. Stepen
označava procesni rezervoar nezavisno od biološke faze.
Prema tome je, na primer, koncepcija postrojenja koja se
često javlja u oblasti poljoprivrede i koja se sastoji od predjame,
Dopremanje i skladištenje
fermentora i postfermentora jednofazna, ali trostepena. Pri
tome otvorena predjama po sebi ne predstavlja zasebnu fazu.
Za razliku od toga se zatvoreni skladišni rezervoar smatra
zasebnom fazom (faza hidrolize). Fermentor i postfermentor se
zajedno tretiraju kao metanska faza.
Kod poljoprivrednih biogas postrojenja se najčešće
primenjuju jednofazni ili dvofazni postupci, pri čemu je težište 3
na jednofaznim postrojenjima [3-1].
3.2 Procesna tehnika
Poljoprivredno biogas postrojenje načelno nezavisno od režima
rada može da se podeli na četiri različita procesna koraka:
1. Manipulacija supstratom (dopremanje, skladištenje, priprema,
transport i unos),
2. Proizvodnja biogasa,
3. Skladištenje, tretman i korišćenje ostatka fermentacije kao
đubriva i
4. Skladištenje, tretman i korišćenje biogasa.
Pojedinačni koraci su detaljno prikazani na slici 3.3.
Ova četiri procesna koraka nisu nezavisna jedan od drugog.
Posebno između drugog i četvrtog koraka postoji tesna veza,
pošto četvrti korak u normalnom slučaju obezbeđuje procesnu
toplotu neophodnu u drugom koraku.

su, međutim, u toku proteklih pet godina – od 1. izmene EEG
2004 – dostigla tržišnu zrelost i koriste se pre svega u oblasti
fermentacije obnovljivih sirovina. Detaljno objašnjenje različitih
konstruktivnih izvedbi fermentora može da se pronađe pod
tačkom 3.2.2.1.
3.1.2 Način punjenja
Režim punjenja (hranjenja) fermentora u biogas postrojenju
u velikoj meri zavisi od raspoloživosti svežeg supstrata za
mikroorganizme i samim tim se odražava na proizvodnju
biogasa. Načelno se pravi razlika između kontinualnog,
polukontinualnog i diskontinualnog punjenja.
sakuplja i iskoristi. Skladište za ostatak fermentacije tako služi kao
„rezervoar”. U procesnoj liniji se uzvodno od ovog skladišnog dela
postrojenja nalazi protočni fermentor. I iz protočnog fermentora Priprema i predtretman (opciono)
može, na primer u slučaju da postoji potreba za velikom količinom Sortiranje, usitnjavanje, razređivanje, homogenizacija 1. Procesni korak
fermentisanog supstrata za đubrenje, da se izuzme supstrat. Slika
3.2 daje šematski prikaz postupka. Ovaj postupak dozvoljava
ujednačenu proizvodnju gasa. Retenciono vreme ne može Unos
Transport, doziranje
precizno da se utvrdi, pošto je u protočnom fermentoru moguća
pojava tzv. „kratkospojnih” strujanja [3-2]. Ova procesna varijanta
odgovara aktuelnom stanju tehnike. Investicioni troškovi nastali
pokrivanjem rezervoara za ostatak fermentacije mogu da se Proizvodnja biogasa 2. Procesni
Fermentacija u fermentoru
refinansiraju preko dodatnog prinosa gasa. korak
Ostatak

Biogas
fermentacije
3.1.2.1 Kontinualno i polukontinualno punjenje
Kod kontinualnog i polukontinualnog punjenja može da se Tretman i skladištenje biogasa
Skladištenje ostatka fermentacije i/ili
pravi razlika između protočnog postupka i kombinovanog postfermentacija, tretman ostatka fermentacije
Biogas Desumporizacija, sušenje
Uklanjanje CO2
poluprotočnog postupka. Šaržni postupak koji se delom Izdvajanje O2 i
još spominje u literaturi se ovde ne razmatra, pošto se on iz Predjama Fermentor Rezervoar za ostatak uklanjanje drugih
fermentacije gasova u tragovima
ekonomskih i procesno-tehničkih razloga u praksi gotovo Separacija na čvrstu i

Biogas
i ne primenjuje. Za razliku od kontinualnog punjenja, kod Slika 3.2: Šema kombinovanog poluprotočnog postupka tečnu fazu (opciono) Razastiranje
Biometan

polukontinualnog punjenja se najmanje jednom u toku radnog kao đubrivo ili

kompostiranje Korišćenje biogasa
dana fermentor puni novom šaržom nefermentisanog supstrata. 3.1.2.2 Diskontinualno punjenje bez separacije
Proizvodnja električne i Korišćenje biometana
Pogodnim se pokazalo punjenje u malim šaržama nekoliko puta Kod fermentacije u šaržnom postupku fermentor se u celini puni Razastiranje na čvrstu i
Tečno toplotne energije (kogeneracija, toplota,
kao đubrivo, tečnu fazu
dnevno. supstratom i hermetički zatvara. Supstrat u fermentoru ostaje đubrivo (kogeneracija) gorivo)
kompostiranje
do kraja odabranog retencionog vremena bez dopunjavanja ili
Protočni postupak izuzimanja supstrata. Fermentor se nakon isteka retencionog 3. procesni korak 4. procesni korak
U prošlosti je većina biogas postrojenja izgrađena prema vremena prazni i puni svežim supstratom, pri čemu mali deo
protočnom postupku. Iz skladišnog rezervoara, odnosno fermentisanog materijala može da ostane u fermentoru za Slika 3.3: Načelno odvijanje procesa proizvodnje biogasa; prema [3-3]

22 23
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Slika 3.4: Šema poljoprivrednog biogas postrojenja koje koristi kosupstrate [prema ATB]
Tretman i korišćenje biogasa obuhvaćeni korakom 4 zasebno
su obrađeni u poglavlju 6, dok se priprema i tretman ostatka
fermentacije obrađuju u poglavlju 10. Ovde se u narednom
delu razmatraju tehnologija i tehnički uređaji primenjeni u
koracima 1, 2 i 3. Izazovi koji postoje u pojedinačnim koracima i
mogućnosti smanjenja emisija prikazani su u poglavljima 3.2.5
i 5.6.4.
Koja će procesno-tehnička oprema biti izabrana za
postrojenje, u prvoj liniji zavisi od raspoloživih supstrata.
Količina supstrata određuje dimenzije svih agregata i zapremine
rezervoara. Od kvaliteta supstrata (sadržaj suve materije,
struktura, poreklo itd.) zavisi konfiguracija procesne tehnike. U
zavisnosti od sastava supstrata može biti neophodna separacija
nepoželjnih materija ili razređivanje supstrata dodavanjem
vode da bi se doveo u stanje u kome može da se pumpa. Ako
se koriste materije kojima je potrebna higijenizacija, mora da
se isplanira stepen higijenizacije. Supstrat nakon predtretmana
dospeva u fermentor gde se razlaže.
Kod mokre fermentacije se uglavnom koriste jedno- i
dvostepena postrojenja koja rade prema protočnom postupku.
Kod dvostepenih postupaka je nakon primarnog fermentora
priključen i postfermentor. Supstrat iz primarnog fermentora
dospeva u postfermentor u kom se konvertuju dodatne
teško razložive supstance. Ostatak fermentacije skladišti
se u rezervoarima i po pravilu kao tečno đubrivo iznosi na
poljoprivredne površine.
Biogas koji nastaje prilikom fermentacije se skladišti
i prečišćava. On se uglavnom koristi u kogenerativnim
postrojenjima za istovremenu proizvodnju električne i toplotne
energije. Na slici 3.4 su prikazane značajne komponente
postrojenja, konstruktivni elementi i agregati jednostepenog
poljoprivrednog biogas postrojenja u kom se koriste kosupstrati
koji zahtevaju higijenizaciju.
24
Procesni koraci su ovde sledeći: prvi procesni korak
(skladištenje, priprema, transport i unos supstrata) obuhvata
jamu za tečni stajnjak, odnosno predjamu (2), sabirni rezervoar
(3) i rezervoar za higijenizaciju (4). Drugi procesni korak
(proizvodnja biogasa) sprovodi se u fermentoru (5). Treći
procesni korak obuhvata rezervoar za ostatak fermentacije
(8) i razastiranje fermentisanog supstrata po poljoprivrednoj
površini (9). Četvrti procesni korak (skladištenje, prečišćavanje
i korišćenje biogasa) sprovodi se u rezervoaru za gas (6) i
kogenerativnom postrojenju (7). Ovi pojedinačni procesni
koraci će u narednom delu biti detaljnije razmatrani.
3.2.1 Manipulisanje supstratom
3.2.1.1 Dopremanje
Dopremanje značajnu ulogu igra samo u slučaju kada se koriste
kosupstrati koji se nabavljaju eksterno. Za potrebe obračuna i
vođenja evidencije je prilikom dopremanja neophodno izvršiti
makar vizuelnu ulaznu kontrolu supstrata, da bi se utvrdilo da
li ispunjava zahteve u pogledu kvaliteta. Velika postrojenja
za fermentaciju obnovljivih sirovina sve više primenjuju i
brze postupke za kontrolu suve materije, a delom i za analizu
stočnih hraniva da bi se osigurala usklađenost sa uslovima
dogovorenim u ugovorima o isporuci i plaćanje shodno
isporučenom kvalitetu.
Načelno treba utvrditi isporučenu težinu i dokumentovati sve
ulazne podatke. Posebnu pažnju treba posvetiti supstratima koji
su klasifikovani kao otpad. Ovde u zavisnosti od kategorizacije
otpada može da postoji obaveza vođenja evidencije ili može da
se zahteva od strane nadležnih organa. Iz tog razloga se kod
kritičnih supstrata uzimaju kontrauzorci. Dodatne informacije
o pravnim i administrativnim okvirnim uslovima mogu da se
pronađu u poglavlju 7.
Oprema za proizvodnju biogasa
Tab. 3.2: SKLADIŠTENJE SUPSTRATA PRE FERMENTACIJE
Dimenzioniranje • zavisi od: količine raspoloživog supstrata, kapaciteta fermentora, vremenskog perioda između isporuka koji treba
pokriti, raspoloživih obradivih površina i prinosa u slučaju kosupstrata, ugovora o isporuci u slučaju supstrata
nabavljanih eksterno, eventualnih smetnji u radu koje treba kompenzovati
Specifičnosti • treba sprečiti pojavu smrzavanja tehničkih uređaja za skladištenje, što može da se postigne postavljanjem
skladišnih rezervoara u halama, grejanjem rezervoara ili izvođenjem jama ispod nivoa zemljišta 3
• treba sprečiti procese razgradnje koji umanjuju prinos gasa
• treba izbegavati mešanje higijenski rizičnih sa higijenski bezbednim supstratima
• emisije neprijatnih mirisa građevinskim merama treba svesti na minimalnu meru
• treba sprečiti emisije materija u tlo i vode
Konstruktivne izvedbe • u poljoprivredi uobičajena skladišta za čvrste supstrate u vidu silo-rovova, silo-tornjeva, silo-kobasica i
silo-kamara, kao i otvorene i natkrivene skladišne površine (npr. skladišta za čvrsti stajnjak) i jame/bunkeri
• u poljoprivredi uobičajena skladišta za tečne supstrate u vidu rezervoara i jama
Troškovi • cena u zavisnosti od mnoštva gorenavedenih faktora mora da se utvrdi za svaki pojedinačan slučaj
3.2.1.2 Skladištenje
Skladišta supstrata u prvom redu služe za obezbeđivanje zaliha pozitivno da se utiče na tok procesa fermentacije, a samim tim
supstrata neophodnih za punjenje fermentora. Konstrukcija i na iskorišćenje energetskog potencijala korišćenih supstrata.
skladišta zavisi od korišćenih supstrata. Površina potrebna za
skladišta zavisi od očekivanih količina materijala i vremenskih Sortiranje i uklanjanje nepoželjnih materija
perioda za koje treba obezbediti zalihe. Ako se koriste Neophodnost sortiranja i uklanjanja nepoželjnih materija zavisi
kosupstrati koji se nabavljaju eksterno, ulogu igraju i ugovorni od porekla i sastava supstrata. Kamenje, koje čini najčešću
uslovi kao što su zagarantovane količine i učestalost isporuke. nepoželjnu materiju, uglavnom se odvaja u predjami sa čijeg
U slučaju korišćenja higijenski rizičnih supstrata, na primer dna mora da se ukloni s vremena na vreme. Takođe se koriste
industrijskog porekla, treba voditi računa o strogom razdvajanju i separatori teških materija koji su ispred transportnog uređaja
prijemne stanice od poljoprivrednog gazdinstva. Ne sme biti direktno integrisani u cev za dovod supstrata. Druge nepoželjne
omogućeno mešanje higijenski rizičnog i higijenski bezbednog materije se ručno uklanjaju prilikom isporuke supstrata
supstrata pre prolaska kroz uređaj za higijenizaciju. ili punjenja uređaja za doziranje. Potencijalno visok udeo
Neprijatni mirisi koji nastaju pri korišćenju takvih supstrata nepoželjnih materija može da postoji kod organskog otpada.
(pre svega kod organskog otpada) trebalo bi, ne samo iz razloga U slučaju da se koristi kao kosupstrat, po mogućnosti treba
ispunjavanja propisa o emisijama, da se svedu na najmanju voditi računa o tome da su nepoželjne materije uklonjene iz
moguću meru korišćenjem zatvorenih skladišta. To može da materijala. Kompleksno sortiranje pomoću linija za mehaničku
se realizuje izvođenjem skladišta u zatvorenom prostoru, pripremu ili jedinica za sortiranje nalik onima kod postrojenja
na primer u halama, u kojima se pored skladištenja vrši i za tretman organskog otpada, prevazilazilo bi u većini slučajeva
prijem i priprema supstrata. Tu je moguće ciljano usisavanje i mogućnosti poljoprivrednog gazdinstva. Garažni fermentori
odvođenje otpadnog vazduha preko uređaja za prečišćavanje su, za razliku od toga, gotovo neosetljivi na grube nepoželjne
(na primer preko vodenog filtera i/ili biofiltera). Te hale su kod materije, pošto se transport supstrata pretežno vrši pomoću
postrojenja za fermentaciju otpada često opremljene sistemom utovarivača točkaša i grabilica, pa je kontakt sa komponentama
baziranim na potpritisku, tako da pored odvoda vazduha osetljivim na nepoželjne materije, kao na primer pumpama,
u velikoj meri može da se spreči emisija neprijatnih mirisa. armaturama i transportnim puževima, isključen.
Pored potencijalnog smanjenja neprijatnih mirisa, hale imaju i
dodatne prednosti, pošto se tako štite tehnički uređaji i poslovi
opsluživanja i kontrole mogu da se sprovode nezavisno od
vremenskih prilika, a osim toga u zatvorenom prostoru mogu
da se ispune i propisi o zaštiti od buke. Međutim, mora biti
obezbeđena zaštita zaposlenih od opasnih gasova, pre svega
vodonik-sulfida (H2S). To je moguće putem tehničkih uređaja
(dovoljna stopa protoka vazduha, detektori) i/ili adekvatnim
upravljanjem (na primer ciljanim odvodom gasova iz cisterni i
skladišnih rezervoara pre ulaska zaposlenih). Tabela 3.2 daje
pregled mogućnosti skladištenja supstrata.
3.2.1.3 Priprema
Način i obim pripreme supstrata s jedne strane utiče na načelnu
upotrebljivost supstrata u pogledu sadržaja nepoželjnih materija
i tako ima direktan uticaj na raspoloživost tehničke opreme
postrojenja. Osim toga, adekvatnim postupkom pripreme može Slika 3.5: Silosno postrojenje [FNR/D. Riesel]
25
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Oprema za proizvodnju biogasa

Usitnjavanje Tab. 3.4: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI SPOLJNIH AGREGATA ZA USITNJAVANJE

Usitnjavanjem supstrata se površine supstrata pripremaju
za biološku razgradnju i samim tim za proizvodnju metana. Karakteristike • mlinovi: manji do srednji protoci materijala (npr. 1,5 t/h pri snazi od 30 kW)
Načelno može da se pođe od toga da sa povećanim stepenom • šrederi: primenljivi i za velike protoke materijala
usitnjavanja raste i brzina biološke razgradnje, ali ne nužno i
Primena • uobičajene silaže, mešavina zrna i klipa kukuruza, žitarice, kukuruz u zrnu (najčešće je dovoljan samo mlin)
prinos gasa. Na proizvodnju metana između ostalog utiču
retenciono vreme i stepen usitnjavanja. Stoga velika pažnja
• krompir, repa, zeleni otpad (mlin, šreder)
3
mora da se posveti korišćenju adekvatnih tehničkih uređaja. Prednosti ++ laka pristupačnost agregata u slučaju havarije
++ mogu da se pripreme i skladište zalihe usitnjenog supstrata
Uređaj za usitnjavanje čvrstih supstrata može da se instalira
++ punjenje može da se automatizuje i kombinuje sa skladišnim jedinicama
eksterno pre unosa u predjamu, cevovod ili fermentor. Za to Slika 3.6: Skladišni rezervoar sa dezintegratorom [Konrad Pumpe GmbH] ++ može da se podesi stepen usitnjavanja
na raspolaganju stoje na primer šrederi, mlinovi, drobilice kao
i vratila i puževi sa uređajima za kidanje i sečivima (vidi sliku Nedostaci -- u slučaju zagušenja i sl. agregat mora da se prazni ručno
-- relativno tolerantni na prisustvo nepoželjnih materija, ali je tada moguće intenzivnije habanje
3.7). Vratila sa lopaticama i puževi sa integrisanim sečivima Razređivanje, homogenizacija
se često koriste u kombinovanim jedinicama za skladištenje Razređivanje supstrata je neophodno da bi se u mokroj Specifičnosti • mogu da se instaliraju skladišni rezervoari različite veličine
i doziranje (vidi sliku 3.6). Usled njihove široke primene su fermentaciji povećanjem sadržaja vode dobili supstrati koji • visinu skladišnog rezervoara treba prilagoditi raspoloživom mašinskom parku
karakteristike agregata za usitnjavanje kod direktnog doziranja mogu da se pumpaju i tako transportuju u fermentor. To se po
Konstruktivne izvedbe • npr. mlin čekićar, mlin sa valjcima, šreder (načelno su moguće i mobilne izvedbe)
čvrstih materija pomoću kombinovanih jedinica za skladištenje pravilu sprovodi u predjami ili drugim rezervoarima neposredno
i doziranje (u tabeli 3.3) i karakteristike mlinova i šredera (u pre unosa supstrata u proces fermentacije. Kao tečnost za Održavanje • može da se dogovori sa proizvođačem na bazi ugovora, a potrebno je u zavisnosti od korišćenih supstrata
tabeli 3.4) objedinjene. razređivanje se u zavisnosti od raspoloživosti koristi tečni • radi premošćivanja intervala održavanja može da se pripremi zaliha usitnjenog materijala
Za razliku od usitnjavanja čvrstih materija pre unosa u stajnjak, (isceđeni) tečni ostaci fermentacije, procesna voda
predjamu, cevovod ili fermentor, tečnosti koje sadrže čvrste ili u izuzetnom slučaju i sveža voda. Korišćenje tečnog ostatka
materije i vlakna mogu da se usitnjavaju direktno u predjami, fermentacije može da smanji potrošnju sveže vode i ima tu
u drugim rezervoarima za mešanje ili cevovodu. To može biti prednost što supstrat već pre nego što dospe u fermentor
potrebno kod supstrata i mešavina supstrata čiji sastav može biva inokulisan bakterijama potrebnim za proces fermentacije.
biti opasan za funkcionisanje uređaja za punjenje (po pravilu Stoga je ovaj način postupanja posebno pogodan nakon faze
pumpe). Usitnjavanje može da se vrši između ostalog i pomoću higijenizacije ili u postupku sa klipnim strujanjem. Korišćenje
odvojenih mešalica sa integrisanim uređajem za usitnjavanje u sveže vode bi usled visokih troškova po mogućnosti trebalo
jami koja je u procesnoj liniji priključena uzvodno od fermentora. da se izbegava. U slučaju da za razređivanje treba da se koristi
Često, međutim, može da se vidi direktna sprega između voda iz procesa prečišćavanja, treba voditi računa o tome da
usitnjavanja i transporta u cevovodu ili čak i objedinjavanje dezinfekciona sredstva mogu da ometu proces fermentacije,
u jednom agregatu. Pogon agregata se načelno obezbeđuje pošto takva sredstva i na zajednicu mikroorganizama u
pomoću elektromotora, a delom je moguće i priključivanje na fermentoru utiču negativno. Potencijalno povećane emisije u
pogonsko vratilo traktora. Mogućnosti usitnjavanja su prikazane slučaju gasnopropusno izvedenih komponenti za razređivanje
i objašnjene na slikama 3.8 i 3.9 kao i u tabelama 3.5 do 3.7. takođe se odražavaju negativno (vidi poglavlja 3.2.5 i 5.6.4).
Slika 3.7: Mlin čekićar (levo) i seckalica sa poprečnim protokom (desno) za usitnjavanje čvrstih supstrata [Huning Maschinenbau GmbH (levo) i
univerzitet Hohenhajm (desno)]
Tab. 3.3: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI AGREGATA ZA USITNJAVANJE U KOMBINOVANIM JEDINICAMA ZA
SKLADIŠTENJE I DOZIRANJE
Tab. 3.5: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI MEŠALICA ZA USITNJAVANJE U PREDJAMI
Karakteristike • može da se usitni do 50 m3 dnevno uz primenu pojedinačnih agregata uobičajenih na tržištu
(zalihe supstrata mogu biti znatno veće) Karakteristike • angažovana snaga: u uobičajenom redu veličine u oblasti tehnike mešanja, sa dodatkom snage od 6 kW kod
Primena • uobičajene silaže, mešavina zrna i klipa kukuruza, čvrsti stajnjak iz stočarstva (i od peradi), stari hleb, povrće mešalica sa 5–15 kW
• za dugovlaknaste materije su pogodniji nazubljeni valjci ili pužne mešalice sa sečivima
Primena • čvrsti stajnjak, ostaci hrane, zeleni otpad, slama
Prednosti ++ veliki protoci materijala
++ jednostavno hranjenje pomoću utovarivača točkaša ili grabilice Prednosti ++ direktno dodavanje čvrstih materija u predjamu
++ velika skladišna zapremina za automatsko upravljanje usitnjavanjem i punjenjem ++ nisu potrebni dodatni agregati
++ primena robustne tehnike
Nedostaci -- povećanje sadržaja suve materije u fermentoru moguće je samo do granice do koje supstrati mogu i dalje da se
Nedostaci -- moguće formiranje svodova iznad alata za usitnjavanje što u velikoj meri zavisi od oblika i dimenzija skladišnog pumpaju
rezervoara i samog supstrata -- opasnost od formiranja plivajućeg sloja i sedimentnog sloja u zavisnosti od supstrata
-- isključivo ručno izuzimanje materijala u slučaju havarije
Specifičnosti • u slučaju direktnog unosa čvrste materije u fermentor, npr. preko jedinica za doziranje, mešalice sa integrisanim
Specifičnosti • vratila sa lopaticama smanjuju opasnost od formiranja svodova iznad alata za usitnjavanje
usitnjavanjem mogu da se koriste i u samom fermentoru
Konstruktivne izvedbe • mikser prikolica sa vertikalnim pužnim mešalicama opremljenim noževima za usitnjavanje
• skladišni rezervoari sa puževima za izuzimanje materijala delom opremljeni noževima za usitnjavanje i transport Konstruktivne izvedbe • po pravilu kao lopatice za mešanje sa sečivima, odnosno uz montažu dodatnih sečiva na vratilo mešalice
• skladišni rezervoari sa vratilima sa lopaticama koje kidaju materijal radi usitnjavanja i transportovanja
Održavanje • u zavisnosti od tipa mešalice održavanje može da se obavlja bez prekida procesa izvan predjame ili fermentora
• skladišni rezervoari sa pužnim glodalima/glodalicom za usitnjavanje i doziranje
Održavanje • uređaji prema podacima proizvođača ne zahtevaju preterano održavanje, nude se i ugovori o održavanju
• održavanje bi trebalo da je moguće u toku pauza između punjenja

26 27
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Oprema za proizvodnju biogasa

Tab. 3.6: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI AGREGATA ZA USITNJAVANJE U TRANSPORTNOM CEVOVODU Tab. 3.7: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI AGREGATA ZA USITNJAVANJE KOJI SA TRANSPORTNIM UREĐAJIMA
ČINE JEDINSTVENU CELINU
Karakteristike • seckalica sa perforiranim diskovima sa propusnim kapacitetom do 750 m3/h, snaga motora između 1,1 i 15 kW
• u cevi postavljena seckalica sa dva vratila na bazi rotirajuće klipne pumpe: kapacitet usitnjavanja do 350 m3/h Karakteristike • mogući su protoci do 720 m3/h
• karakteristike agregata u velikoj meri zavise od sadržaja suve materije, kapacitet transportovanja jako opada sa • transportna visina do maks. 25 m
porastom sadržaja suve materije • angažovana snaga: 1,7–22 kW
Primena • seckalica sa perforiranim diskovima je pogodna za vlaknaste supstrate Primena • supstrati sa dugovlaknastim komponentama koji mogu da se pumpaju 3
• u cevi postavljena seckalica sa dva vratila je pogodna i za supstrate sa većim sadržajima čvrste materije
koji mogu da se pumpaju Prednosti ++ laka pristupačnost agregata u slučaju havarije
++ kod pojave zagušenja, agregati mogu lako da se otvore i odguše
Prednosti ++ laka pristupačnost agregata u slučaju havarije ++ nisu potrebni dodatni transportni uređaji
++ kod pojave zagušenja, agregati mogu lako da se otvore i odguše
++ separacija nepoželjnih materija putem integrisanog rezervoara za separaciju Nedostaci -- povećanje sadržaja suve materije u fermentoru moguće je samo do granice do koje supstrati još mogu da se pumpaju
(kod seckalice sa perforiranim diskovima) -- može da se usitni samo mali deo proteklog materijala, višestrukim propumpavanjem može da se poveća udeo
iseckanog materijala
Nedostaci -- povećanje sadržaja suve materije u fermentoru moguće je samo do granice do koje supstrati još mogu
da se pumpaju Specifičnosti • treba da postoji mogućnost da se agregati pomoću ventila odvoje od cevovoda za supstrat
-- moguće povećano habanje kod supstrata koji sadrže nepoželjne materije • za slučaj havarije može biti svrsishodno predvideti obilazni vod (bajpas) koji se reguliše pomoću ventila
(u cevi postavljena seckalica sa dva vratila) • ostvariva veličina čestica zavisi od izbora tehnike sečenja ili kidanja

Specifičnosti • treba da postoji mogućnost da se agregati pomoću ventila odvoje od cevovoda za supstrat Konstruktivne izvedbe • centrifugalne pumpe, radno kolo sa oštricama u vidu pumpe postavljene na suvom ili potapajuće pumpe
• za slučaj havarije može biti svrsishodno predvideti obilazni vod (bajpas) koji se reguliše pomoću ventila Održavanje • slobodnostojeće pumpe mogu da se održavaju brzo i bez dužih zastoja u radu, dok potapajuće pumpe mogu lako
• ostvariva veličina čestica zavisi od izbora tehnike sečenja ili kidanja da se izvade iz supstrata
Konstruktivne izvedbe • seckalica sa perforiranim diskovima: rotirajući noževi ispred sita za sečenje • postojanje otvora za održavanje u velikoj meri skraćuje vreme prekida rada
• u cevi postavljena seckalica sa dva vratila: vratila opremljena alatima za sečenje ili kidanje
Održavanje • slobodnostojeći agregati mogu da se održavaju brzo i bez dužih zastoja u radu
• lako pristupačni otvori za čišćenje u velikoj meri ubrzavaju izvođenje radova Higijenizacija
Da bi se ispunili zakonski propisani kriterijumi za neke grupe
materija koje su sa stanovišta zaštite od epidemija i fitohigijene
kritične, eventualno može biti neophodno da se u biogas
postrojenje integriše termički predtretman. Predtretman se
vrši zagrevanjem materija na temperaturu od 70 °C u trajanju
od najmanje jednog sata. Još jedna metoda za uništavanje
klica jeste sterilizacija pod pritiskom. Tada se supstrat koji
se steriliše 20 minuta tretira na temperaturi od 133 °C i
pritisku od 3 bara. Međutim, ovaj postupak se u poređenju
sa higijenizacijom na 70 °C primenjuje mnogo ređe. Pošto
veličina rezervoara korišćenih za higijenizaciju i angažovana
energija zavise od količine protoka, higijenizacija se po
pravilu sprovodi pre unošenja higijenski rizičnih kosupstrata
u fermentor. Tako je moguća higijenizacija samo rizičnih
Slika 3.9: Potapajuća pumpa sa sečivima na rotoru kao primer materija i usled toga ekonomičnije dimenzionisanje stepena
jedinice koja objedinjuje agregat za usitnjavanje i agregat za higijenizacije (higijenizacija delimičnog protoka). Moguća
transport [Xylem Water Solutions Deutschland GmbH]
je i higijenizacija celokupnog protoka svih ulaznih materija,
odnosno fermentisanog materijala. Prednost higijenizacije koja
Slika 3.8: Usitnjavanje supstrata u transportnom vodu, uređaj za usitnjavanje sa perforiranim diskom [Hugo Vogelsang Maschinenbau GmbH] se u procesnoj liniji sprovodi pre fermentora leži u izvesnoj
termičkoj dezintegraciji supstrata koji tako u zavisnosti od
svojih karakteristika postaje lakše razgradiv.
Pumpe koje se koriste za razređivanje prikazane su u odeljku o Higijenizacija može da se sprovodi u metalnim rezervoarima
transportu i unosu supstrata. koji mogu hermetički da se zatvore i zagrevaju. Često se
Homogenost unetih supstrata je od velikog značaja za koriste rezervoari koji se inače primenjuju u oblasti prehrane
stabilnost procesa fermentacije. U slučaju velikih oscilacija životinja. Higijenizacija se nadzire i dokumentuje pomoću
opterećenja i sastava supstrata mikroorganizmi moraju da se uređaja za merenje nivoa napunjenosti, temperature i pritiska.
prilagode promenljivim uslovima, što je najčešće povezano sa Temperatura supstrata je nakon higijenizacije veća od procesne
smanjenjem prinosa gasa. Homogenizacija supstrata koji mogu temperature koja preovladava u fermentoru. Higijenizovani
da se pumpaju uglavnom se sprovodi u predjami sa mešalicama. suspstrat je tako pogodan za predzagrevanje drugih supstrata i
Ona, međutim, može da se vrši i u frementoru kada se različiti direktnim dodavanjem u fermentor može da se koristi za njegovo
supstrati direktno upumpavaju i/ili u fermentor unose doturom zagrevanje. Ako toplota higijenizovanog suspstrata ne može
čvrste materije. Tehnička rešenja mešalica predstavljena su u da se iskoristi, potrebno je rashlađivanje na nivo temperature
odeljku o mešalicama. Mešanje u predjami otprilike odgovara u fermentoru. Na slici 3.10 prikazan je primer jednog uređaja
sistemima fermentora sa potpunim mešanjem (vidi poglavlje Slika 3.10: Kontejner za higijenizaciju [PlanET Biogastechnik GmbH] za higijenizaciju, dok su specifične karakteristike rezervoara za
3.2.2.1, odeljak o postupku sa potpunim mešanjem). higijenizaciju predstavljene u tabeli 3.8.

28 29
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Oprema za proizvodnju biogasa

Tab. 3.8: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI REZERVOARA ZA HIGIJENIZACIJU < 100 °C pri normalnom pritisku ili > 100 °C pod pritiskom,
gorenavedena hidroliza, dodavanje enzima, elektrokinetička
Karakteristike • zapremina: specifična za svako postrojenje, rezervoari za higijenizaciju sa zapreminom od npr. 50 m3 dezintegracija pomoću polja visokog napona ili primena
• grejanje: ugrađeno u rezervoar ili rezervoar sa dvostrukim zidom ultrazvučne dezintegracije. U branši se o korisnosti tih
• trajanje: prilikom određivanja dimenzija uz jedan sat higijenizacije (na 70 °C) dodatno u obzir treba uzeti proces
postupaka vodi diskusija. S jedne strane efekat pojedinih
punjenja, zagrevanja i pražnjenja
postupaka u velikoj meri zavisi od supstrata i njegovog
Primena • kod uobičajenih rezervoara za higijenizaciju supstrat mora biti u obliku koji dozvoljava pumpanje i stoga prethodnog tretmana, a s druge strane svi postupci zahtevaju 3
eventualno zahteva predtretman pre higijenizacije
dodatno angažovanje toplotne i/ili električne energije, što se
Specifičnosti • obavezno treba predvideti uređaj za registrovanje toka procesa higijenizacije direktno odražava na efikasnost u odnosu na potencijalno veće
• vreli higijenizovani supstrat ne bi trebalo da se direktno doda u fermentor, pošto biološki proces ne podnosi prihode postrojenja. Efektivna korist od stepena dezintegracije
visoke temperature (kod fermentacije sa parcijalnim protokom može biti moguće direktno dodavanje)
bi pre eventualnog integrisanja u proces trebalo da se potkrepi
• treba sprečiti mešanje higijenski rizičnih sa higijenski bezbednim supstratima
• u zavisnosti od supstrata treba računati sa taloženjem peska i teških materija na primer eksperimentima i dodatnim analizama tretiranog
supstrata, kao i ekonomskom analizom povećanih finansijskih
Konstruktivne izvedbe • rezervoari od nerđajućeg čelika sa jednostrukim zidom i unutrašnjim grejanjem, ili rezervoari od nerđajućeg čelika
sa dvostrukim zidom, sa grejanjem preko zida ili protivstrujnih razmenjivača toplote rashoda i prihoda.
• izvedeni gasno nepropusno i priključeni na vod za recirkulaciju gasa ili izvedeni gasno propusno sa odvodom
potisnog vazduha iz rezervoara, eventualno preko uređaja za prečišćavanje otpadnog vazduha 3.2.1.4 Transport i unos Slika 3.12: Pumpe u biogas postrojenju [WELTEC BIOPOWER GmbH]
Održavanje • u rezervoaru treba predvideti najmanje jedan otvor za ulazak radnika Sa aspekta biološkog procesa je za stabilan proces fermentacije
• pri izvođenju radova u zatvorenim rezervoarima treba poštovati bezbednosne propise idealan kontinualni protok supstrata kroz biogas postrojenje.
• (u obzir treba uzeti i bezbednost pri rukovanju sa gasom) Pošto je on u praksi teško ostvariv, dodavanje supstrata u rada biogas postrojenja. Stoga mora biti omogućeno da se
• održavanje je potrebno u zavisnosti od instaliranih tehničkih uređaja (senzori temperature, mešalice, pumpe), fermentor se redovno sprovodi polukontinualno. Dodavanje pumpe, radi izvođenja radova na održavanju, preko zapornih
dok sam rezervoar ne bi trebalo da zahteva održavanje supstrata vrši se u nekoliko šarži raspoređenih u toku dana. Iz ventila odvoje od transportne mreže. Koriste se gotovo isključivo
toga proističe da svi agregati potrebni za transport supstrata ne centrifugalne ili potisne pumpe koje se primenjuju i u oblasti
rade kontinualno, što je veoma bitno za njihovu konfiguraciju. manipulisanja tečnim stajnjakom.
Prethodna aerobna digestija je mešalica, uređaj za zagrevanje i izolacija. Oni mogu da se Sistemska tehnika potrebna za transport i unos u velikoj Izbor odgovarajućih pumpi u pogledu snage i transportnih
Kod fermentacije čvstih materija u garažnom postupku postoji pune kontinualno, ali i šaržno. Treba voditi računa da gas koji meri zavisi od svojstava supstrata. Treba praviti razliku između karakteristika u velikoj meri zavisi od korišćenih supstrata i
mogućnost ciljanog provetravanja supstrata pre faktičkog nastaje u procesu hidrolize velikim delom sadrži i vodonik. To tehničkih uređaja za supstrate koji mogu da se pumpaju i njihovog stepena pripreme, odnosno sadržaja suve materije.
procesa fermentacije (vidi 3.2.2.1 o konstruktivnim izvedbama kod aerobnog postupka i ispuštanja gasova nastalih u procesu tehničkih uređaja za čvrste supstrate. Radi zaštite pumpi direktno ispred njih mogu da se ugrade
fermentora). Procesi kompostiranja pokrenuti usled dovoda hidrolize u atmosferu može da prouzrokuje energetske gubitke Prilikom unosa supstrata treba voditi računa o njihovoj uređaji za sečenje i usitnjavanje, kao i separatori nepoželjnih
vazduha odvijaju se uz paralelno zagrevanje supstrata na u odnosu na proizvedenu količinu biogasa i dodatne emisije. temperaturi. Velike razlike između temperature materijala i materija ili mogu da se koriste pumpe čiji transportni elementi
oko 40 do 50 °C. Prednost prethodne digestije koja traje Osim toga, to predstavlja bezbednosno-tehnički problem, pošto temperature u fermentoru (na primer kod unosa nakon faze poseduju uređaje za usitnjavanje.
dva do četiri dana jeste pokretanje ćelijske dezintegracije i mešavina vodonika sa vazduhom može da formira eksplozivnu higijenizacije ili zimi) u velikoj meri utiču na biološki proces,
samozagrevanje materijala, čime između ostalog u fermentoru atmosferu. što može da dovede do smanjenja prinosa gasa. Kao tehnička Centrifugalne pumpe
mogu da se uštede dodatni grejni elementi. Nedostatak, rešenja se ovde povremeno koriste razmenjivači toplote i Centrifugalne pumpe su široko rasprostranjenje u oblasti
međutim, predstavljaju značajne emisije i konverzija organske Dezintegracija zagrevane predjame. manipulisanja tečnim stajnjakom. One su pre svega pogodne
materije koja tada više ne stoji na raspolaganju za proizvodnju Dezintegracija predstavlja razaranje strukture ćelijskog zida radi za retke supstrate. U unutrašnjosti centrifugalnih pumpi okreće
biogasa. oslobađanja celokupnog ćelijskog materijala. Time može da se Transport supstrata koji mogu da se pumpaju se radno kolo u fiksiranom kućištu. Transportovani medijum se
postigne bolja raspoloživost supstrata za mikroorganizme, što Za transport supstrata koji mogu da se pumpaju unutar biogas ubrzava pomoću radnog kola, zbog čega dolazi do povećanja
Hidroliza treba da dovede do povećanih stopa razgradnje. Primenjuju postrojenja koriste se pretežno pumpe sa elektromotornim brzine u ispusnom crevu centrifugalne pumpe, čime se
Kod vođenja jednofaznog procesa uz visoko opterećenje se termički, hemijski, biohemijski i fizički/mehanički postupci pogonom. Njima može da se upravlja pomoću vremenskih ostvaruje određena transportna visina, odnosno potisni pritisak.
organskom materijom postoji opasnost da dođe do narušavanja ćelijske dezintegracije. Mogući postupci su zagrevanje na prekidača ili procesora, čime celokupan proces može da se Radno kolo u zavisnosti od potrebe može da poseduje različite
ravnoteže biološkog procesa u fermentoru, tj. da se kiselinska automatizuje u celini ili delimično. U mnogobrojnim slučajevima veličine i oblike. Poseban oblik predstavlja pumpa sa rotorom
faza u toku primarne i sekundarne fermentacije odvija brže se celokupan transport supstrata unutar biogas postrojenja za seckanje (vidi sliku 3.9), čije radno kolo poseduje ojačana
od razgradnje kiseline u toku metanogene faze [3-19]. Osim realizuje preko jedne ili dve pumpe centralno pozicionirane sečiva za usitnjavanje supstrata. Karakteristike i radni parametri
toga, u slučaju visokog opterećenja organskom materijom i u pumpnoj ili komandnoj stanici. Postavljanje potrebnih prikazani su u tabeli 3.9.
kratkih retencionih vremena opada iskorišćenost supstrata, cevovoda se u tom slučaju vrši na način da svi operativni koraci
a u najgorem slučaju preti zakiseljavanje i prekid biološkog (npr. punjenje, kompletno pražnjenje rezervoara, slučajevi Potisne pumpe
procesa u fermentoru. Da bi se to izbeglo, uzvodno od faktičkog havarije itd.) mogu da se regulišu pomoću lako pristupačnih ili Za transport gustih supstrata sa visokim sadržajem suve
fermentora u procesnoj liniji mogu da se predvide zasebni automatskih ventila. Primer za instalaciju pumpi i cevovoda u materije koriste se potisne pumpe. Kod potisnih pumpi količina
rezervoari za odvijanje procesa hidrolize i zakiseljavanja, biogas postrojenju prikazan je na slici 3.12. transportovanog medijuma može da se određuje preko broja
odnosno pomoću specijalnih ugradnih elemenata u fermentoru Trebalo bi voditi računa o tome da su pumpe lako pristupačne obrtaja. Tako se ostvaruje bolja regulacija pumpi u kombinaciji
(npr. dvofazni fermentor) može da se stvori odvojeni prostor. i da oko njih postoji dovoljno radnog prostora. Uprkos sa preciznijim doziranjem supstrata. One su samousisavajuće
Hidroliza može da se odvija pod aerobnim i anaerobnim preduzetim bezbednosnim merama i dobroj pripremi supstrata, i otpornije na pritisak od centrifugalnih pumpi, što znači da
uslovima i teče pri pH vrednostima između 4,5 i 7. Po pravilu može da se desi da dođe do zagušenja pumpi koja moraju brzo transportna količina mnogo manje zavisi od transportne visine.
su dovoljne temperature od 25 do 35 °C, mada mogu da se da se otklone. Osim toga treba voditi računa o tome da pokretni Potisne pumpe su relativno osetljive na nepoželjne materije i
povećaju i na 55 do 65 °C da bi se povećala brzina konverzije. delovi pumpi predstavljaju habajuće elemente koji su u biogas stoga je svrsishodno da se pumpe sa uređajima za usitnjavanje
Kao rezervoar mogu da se koriste različiti skladišni rezervoari postrojenjima izloženi visokom opterećenju i s vremena na i separatorima nepoželjnih materija zaštite od krupnih i
(vertikalni, horizontalni) sa odgovarajućom opremom, kao što Slika 3.11: Hidrotermalna dezintegracija sa bio-ekstruderom vreme moraju da se zamene bez potrebe za obustavljanjem vlaknastih komponenti.
[Lehmann Maschinenbau GmbH]

30 31
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Oprema za proizvodnju biogasa

Tab. 3.9: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI CENTRIFUGALNIH PUMPI [3-1]

Karakteristike • potisni pritisak: do 20 bari (u praksi uglavnom niži potisni pritisak)

• protok od 2 m3/min do 30 m3/min
• angažovana snaga: npr. 3 kW pri 2 m3/min, 15 kW pri 6 m3/min, jako zavisno od samog supstrata
• po pravilu za supstrate sa sadržajem suve materije < 8 %

Primena • retki supstrati, sa niskim sadržajem suve materije, dozvoljen je ograničen sadržaj slame 3
Prednosti ++ jednostavna, kompaktna i robustna konstrukcija
++ veliki protoci
++ fleksibilna primena (takođe i u vidu potapajuće pumpe)

Nedostaci -- nisu samousisavajuće, moraju biti postavljene ispod nivoa supstrata koji treba da se usisa, npr. u šahtu
-- nisu pogodne za doziranje supstrata

Specifičnosti • kapacitet protoka u velikoj meri zavisi od potisnog pritiska, odnosno transportne visine Slika 3.13: Pumpa sa ekscentričnim puževima [Knoll Maschinenbau GmbH/LEWA GmbH]

Konstruktivne izvedbe • kao potapajuća pumpa ili pumpa postavljena na suvom; može da se isporuči i kao pumpa za usitnjavanje
materijala; kao potapajuća pumpa sa pogonom ispod ili iznad površine supstrata

Održavanje • otežano kod potapajućih pumpi, ali relativno lako pristupačno preko otvora za vađenje
• pri izvođenju radova u fermentoru moraju da se poštuju bezbednosni propisi
• prekidi rada su nešto malo duži nego kod drugih tipova pumpi

Tab. 3.10: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI PUMPI SA EKSCENTRIČNIM PUŽEVIMA

Karakteristike • potisni pritisak: do 48 bara

• protok od 0,055 m3/min do 8 m3/min
• angažovana snaga: npr. 7,5 kW pri 0,5 m3/min; 55 kW pri 4 m3/min; u velikoj meri zavisno od samog supstrata Slika 3.14: Rotirajuća klipna pumpa (levo), princip rada rotirajuće klipne pumpe (desno) [Börger GmbH (levo), Hugo Vogelsang Maschinenbau GmbH]
Primena • gusti supstrati koji mogu da se pumpaju sa manjim sadržajima nepoželjnih materija i dugovlaknastim
komponentama
Tab. 3.11: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI ROTIRAJUĆIH KLIPNIH PUMPI
Prednosti ++ samousisavajuće pumpe
++ jednostavna, robustna konstrukcija
++ pogodne su za doziranje supstrata Karakteristike • potisni pritisak: do 12 bara
++ smer obrtanja može da se promeni • kod protoka od 0,1 m3/min do oko 16 m3/min
• angažovana snaga: oko 2 do 55 kW
Nedostaci -- manji protoci nego kod centrifugalnih pumpi Primena • gusti supstrati koji mogu da se pumpaju
-- osetljivost u odnosu na rad na suvo
-- osetljive na nepoželjne materije (kamenje, dugovlaknaste materije, metalni delovi) Prednosti ++ jednostavna, robustna konstrukcija
++ samousisavajuće, do 10 m vodenog stuba
Specifičnosti • velika zavisnost protoka od viskoziteta, stabilan rad pri promenljivom pritisku ++ pogodne su za doziranje supstrata
• može da se integriše zaštita u odnosu na rad na suvo ++ transport supstrata sa većim sadržajem nepoželjnih i vlaknastih materija nego kod pumpe sa ekscentričnim
• veoma često primenjene u oblasti prečišćavanja otpadnih voda puževima
• u najvećem broju slučajeva stator može da se podesi u zavisnosti od protoka, vrste supstrata i habanja ++ neosetljive u odnosu na rad na suvo
• kod specijalnih konstrukcija je moguća promena smera pumpanja ++ potreban mali prostor
++ lake za održavanje
Konstruktivne izvedbe • kao pumpe postavljene na suvom ++ serijski izvedena mogućnost promene smera pumpanja
Održavanje • imaju veoma dug vek trajanja Specifičnosti • visoki brojevi obrtaja do 1.300 u min. pogodni su za optimizaciju snage
• zbog svoje konstrukcije pogodne za održavanje; usled primene sistema za brzu zamenu puževa, • podesiva polukućišta optimiziraju stepen korisnosti i vek trajanja usled smanjenja slobodnog hoda
potrebni su samo kraći prekidi rada
Konstruktivne izvedbe • kao pumpe postavljene na suvom
Održavanje • zbog svoje konstrukcije pogodne za održavanje, potrebni su samo kraći prekidi rada

U primeni su pretežno rotirajuće klipne pumpe i pumpe sa
ekscentričnim puževima. Pumpe sa ekscentričnim puževima
poseduju rotor spiralnog oblika koji se kreće u statoru
od elastičnog materijala. Usled okretanja rotora stvara se
pomerajuća komora iz koje se transportuje supstrat. Primer
pumpe prikazan je na slici 3.13. Karakteristike i radni parametri
mogu da se pronađu u tabeli 3.10.
Rotirajuće klipne pumpe poseduju dva kontra-rotirajuća
dvo- do šestokrilna klipa u ovalnom kućištu. Oba klipa se u
suprotnom pravcu pomoću valjkastog ležaja okreću sporim
aksijalnim i radijalnim hodom, pri čemu ne dodiruju kućište
niti se dodiruju međusobno i izvedeni su tako da je u svakom
položaju usisni deo komore odvojen od potisnog dela. Za
transport medijuma se praznine koje nastaju u usisnom delu
komore pune transportovanim medijumom i prenose u potisni
deo. Princip funkcionisanja rotirajućih klipnih pumpi prikazan
je na slici 3.14. Karakteristike i radni parametri mogu da se
pronađu u tabeli 3.11.
Transport čvrstih supstrata
Čvrsti supstrati u mokroj fermentaciji moraju da se transportuju
do unosa materijala, odnosno do razređivanja. Većina puteva
prelazi se običnim utovarivačem. Tek za automatsko punjenje
koriste se podovi sa grebačima, viseće potisne poluge i
transportni puževi. Podovi sa grebačima i viseće pokretne
poluge su u stanju da gotovo sve čvrste supstrate transportuju
horizontalno ili pod blagim usponom. Oni, međutim, ne mogu
da se koriste za doziranje. Oni omogućavaju primenu veoma
velikih skladišnih rezervoara. Transportni puževi čvrste supstrate
mogu da transportuju u gotovo svim pravcima. Preduslov ovde
jedino predstavlja uklanjanje velikog kamenja i usitnjavanje
supstrata, tako da puž može da ga zahvati i da može da stane u
zavoje puža. Automatski sistemi za punjenje za čvrste supstrate
u biogas postrojenju često zajedno sa agregatima za unos
predstavljaju jedinstvenu jedinicu.

32 33
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Oprema za proizvodnju biogasa

Slika 3.15: Predjama, odnosno prihvatna jama, prilikom punjenja
[FNR/M. Paterson (levo); Hugo Vogelsang Maschinenbau GmbH (desno)]
U poznatim postrojenjima za suvu fermentaciju prema
garažnom principu se čvrsti supstrati transportuju isključivo
pomoću utovarivača točkaša ili direktno pune pomoću prikolica
sa potiskujućim dnom ili slično.
Unos supstrata koji mogu da se pumpaju
Supstrati koji mogu da se pumpaju se po pravilu unose preko
zaptivenih predjama od betona izvedenih u podu, u kojima se
raspoloživ tečni stajnjak privremeno skladišti i homogenizuje.
Predjame bi trebalo da su izvedene na način da u njima
može da se skladišti najmanje jedna do dve dnevne količine.
Često se koriste sabirne jame za tečni stajnjak koje već
postoje u poljoprivrednom gazdinstvu. U slučaju da biogas
postrojenje ne raspolaže odvojenim prostorom za direktno
dodavanje kosupstrata, i čvrsti supstrati se mešaju, usitnjavaju
i homogenizuju u predjami i, ako je potrebno, razređuju radi
dobijanja mešavina koje mogu da se pumpaju (vidi odeljak
Indirektno punjenje preko predjame). Karakteristike predjama
navedene su u tabeli 3.12, dok je primer prikazan na slici 3.15.
Tečni (ko)supstrati mogu i direktno preko normiranog Punjenje se, na primer, vrši pomoću utovarivača točkaša predjame/skladišnog rezervoara ili supstrat iz fermentora ili
priključka da se upumpavaju u fermentor ili bilo koji skladišni ili drugih mobilnih uređaja, kao i pomoću automatizovanih skladišta za ostatak fermentacije. Takvi sistemi primenjuju se
rezervoar. Skladišne rezervoare u tom slučaju tehnički treba sistema za punjenje čvrstih materija. Dovod mešavine čvrste i kod srednjih do velikih biogas postrojenja, pošto modularna
prilagoditi karakteristikama supstrata. Tehnički zahtevi između materije i tečnosti u fermentor se tada vrši odgovarajućim konstrukcija garantuje izvestan stepen fleksibilnosti i sigurnosti
ostalog mogu da postoje u pogledu hemijski otpornih materijala pumpama. Karakteristike predjama navedene su u tabeli 3.12, od otkazivanja [3-17].
rezervoara, mogućnosti zagrevanja, uređaja za mešanje i dok je primer prikazan na slici 3.15. Najznačajnije karakteristike sistema indirektnog unosa
pokrivača kojima se smanjuju neprijatni mirisi ili koji su gasno prikazane su u tabeli 3.13. 3
nepropusni. Indirektan unos u fluidni tok
Čvrsti supstrati, kao na primer organski otpad, silaža i stajnjak, Direktan unos pomoću potisnih klipova
Unos čvrstih supstrata alternativno uz punjenje preko predjame u fluidni tok mogu Kod unosa pomoću klipova supstrati se pomoću hidrauličnih
Unos čvrste materije u fermentor može da se vrši direktno ili da se unesu i pomoću adekvatnih dozirnih uređaja kao što su cilindara kroz otvor u zidu fermentora blizu dna unose
indirektno. Kod indirektnog unosa se čvrsti supstrati preko pumpe sa ulaznim levkom i uređajem za usitnjavanje (vidi sliku direktno u fermentor. Oni se usled unosa blizu dna natapaju
predjame ili cevovoda za transport supstrata dovode do 3.18). Unos može da se vrši ili upumpavanjem u cevovod za tečnim stajnjakom i tako se smanjuje opasnost od formiranja
fermentora (vidi sliku 3.16). U slučaju direktnog unosa čvrste supstrat ili direktnim protokom preko transportnog uređaja, plivajućeg sloja. Ovaj sistem je opremljen kontrarotirajućim
materije, moguće je čvrste supstrate bez razređivanja u predjami dok paralelno sa unosom može da se vrši i grubo usitnjavanje valjcima za mešanje, koji supstrate transportuju u cilindar koji
ili cevovodu za fluide direktno uneti u fermentor (vidi sliku supstrata. U zavisnosti od sadržaja suve materije i količine unetih se nalazi ispod njih i istovremeno usitnjavaju dugovlaknaste
3.17). Kofermenti tako mogu da se pune nezavisno od tečnog supstrata može da se podesi transportni kapacitet uređaja materije [3-1]. Sistem unosa je uglavnom povezan sa skladišnim
stajnjaka i u redovnim intervalima [3-8]. Osim toga moguće je za punjenje. Kao tečnost može da se koristi tečni stajnjak iz rezervoarom, odnosno instaliran ispod njega. Tehnologija
povećanje sadržaja suvog supstrata u fermentoru, a samim tim
i povećanje stepena proizvodnje biogasa.
Indirektan unos preko predjame
U slučaju da biogas postrojenje ne raspolaže odvojenim
prostorom za direktno dodavanje kosupstrata, i čvrsti supstrati
se mešaju, usitnjavaju i homogenizuju u predjami i, ako je
potrebno, razređuju radi dobijanja mešavina koje mogu da se
pumpaju. Iz tog razloga su predjame opremljene mešalicama,
po potrebi u kombinaciji sa alatima za kidanje i sečivima za
usitnjavanje supstrata. Ako se prerađuju supstrati koji sadrže
nepoželjne materije, predjama služi i za odvajanje kamenja
i sedimenata koji mogu da se sakupe i izuzmu, na primer Slika 3.16: Indirektan unos čvrste materije (šematski prikaz) [3-1]
pomoću podova sa grebačima i transportnih puževa [3-3]. Ovaj
način punjenja, međutim, sa stanovišta smanjenja emisija nije
preporučljiv. U slučaju da se predjama radi izbegavanja emisija
neprijatnog mirisa pokriva, pokrivač bi trebalo da je izveden na
način da je i dalje moguće otvaranje i samim tim jednostavno
izuzimanje nataloženog sedimenta.

Tab. 3.12: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI PREDJAMA

Karakteristike • izrada od vodonepropusnog betona, najčešće od armiranog betona Slika 3.17: Direktan unos čvrste materije (šematski prikaz) [3-1]
• zapremina treba da je adekvatna za prihvat jedne do dve dnevne količine supstrata
Primena • supstrati koji mogu da se pumpaju i mešaju
• u slučaju primene uređaja za usitnjavanje i čvrsti supstrati
Specifičnosti • moguća dobra homogenizacija i mešanje supstrata
• moguće formiranje sedimentnih slojeva od kamenja
• treba omogućiti uklanjanje sedimentnih slojeva preko pumpnog šahta, sabirne jame ili pomoću agregata za
vađenje i čišćenje
• zbog emisija neprijatnih mirisa preporučuje se pokrivanje predjame
• unos čvrstih materija može da dovede do zagušenja, plivajućih i sedimentnih slojeva
Konstruktivne izvedbe • jame i rezervoari koji su cilindrični ili pravougaoni, čija je gornja ivica u ravni sa nivoom zemlje ili izdignuta iznad
zemlje čiji je uređaj za punjenje još uvek pristupačan za utovarivač točkaš
• prednost treba dati jamama koje su postavljene na višem nivou od fermentora, jer zbog hidrauličnog nagiba nisu
potrebni transportni uređaji
• mešanje može da se ostvari pomoću iste tehnologije kao i u fermentorima
Održavanje • u slučaju da nije predviđen drugačiji vid uklanjanja sedimentnih slojeva, oni moraju da se uklone ručno
• inače gotovo da nije potrebno održavanje; održavanje tehničkih agregata opisano je u dotičnim poglavljima Slika 3.18: Pumpe sa ulaznim levkom sa uređajem za usitnjavanje sa integrisanom rotirajućom klipnom pumpom (levo) i pumpom sa ekscentričnim
puževima (desno) [Hugo Vogelsang Maschinenbau GmbH (levo), Netzsch Pumpen & Systeme GmbH (desno)]

34 35
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Oprema za proizvodnju biogasa

Tab. 3.13: KARAKTERISTIKE PUMPI SA ULAZNIM LEVKOM SA UREĐAJEM ZA USITNJAVANJE Tab. 3.14: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI KLIPNIH UREĐAJA ZA UNOS MATERIJALA
ZA UNOS ČVRSTE MATERIJE U FLUIDNI TOK
Karakteristike • kao materijal se najčešće koristi nerđajući čelik, klip je smešten u zatvorenom kućištu
Karakteristike • potisni pritisak: do 48 bara • unos u fermentor: horizontalno, dodavanje je moguće i na nivou poda fermentora
• protok suspenzije: 0,5–1,1 m3/min (zavisno od tipa pumpe i transportovane suspenzije) • potrebni su ručni i automatski ventil, za slučaj da se nivo napunjenosti fermentora nalazi iznad gornje ivice
• protok čvrste materije: oko 4–12 t/h (dovod pomoću dva paralelno postavljena puža koja vrše i usitnjavanje) skladišnog rezervoara
Primena • pogodno za prethodno usitnjene supstrate pretežno bez sadržaja nepoželjnih materija Primena • svi uobičajeni čvrsti kosupstrati, zavisno od vrste primenjenih puževa mogu da se koriste i dugovlaknasti 3
materijali sa sadržajem kamenja
Prednosti ++ visoka usisna i potisna moć
++ robustna konstrukcija, delom isporučiva sa zaštitom od habanja Prednosti ++ u velikoj meri bez neprijatnih mirisa
++ pogodne za doziranje ++ može da se dozira jako dobro
++ moguće usitnjavanje pomoću alata za kidanje postavljenog na transportne puževe ++ može da se automatizuje
Nedostaci -- delom osetljive na nepoželjne materije (kamenje, dugovlaknaste materije, metalni delovi) Nedostaci -- opasnost od formiranja sedimentnih slojeva u fermentoru usled zgrudvavanja utisnutog supstrata, čime nije
optimalno raspoloživ za mikroorganizme u fermentoru
Specifičnosti • moguće usitnjavanje, mešanje i razređivanje u jednom koraku -- moguć samo horizontalni transport supstrata
• moguće dodavanje čvrstih materija na bilo koji način (putem utovarivača točkaša, transportnih uređaja, ulaznih -- iz skladišnog rezervoara može da se puni uvek samo jedan fermentor
jedinica)
• dovod tečne faze pomoću zasebne pumpe Specifičnosti • uređaj za dodavanje mora biti izveden tako da ne propušta tečnost
• visinu i količinu punjenja treba uskladiti sa u postrojenju postojećim uređajima za punjenje
Konstruktivne izvedbe • kao agregat postavljen na suvom • nudi se mogućnost usitnjavanja utisnutog materijala uz pomoć krstastog sečiva, što se usled opasnosti od
• dovod supstrata u fluidni tok/do jedinice za pumpanje pomoću pužnog transportera sa jednim ili dva vratila, zgrudvavanja čini svrsishodnim
puževi su delimično nazubljeni radi usitnjavanja supstrata • potreban prostor direktno pored fermentora
• pumpe kojima se daje prednost: rotirajuće klipne pumpe i pumpe sa ekscentričnim puževima, delom integrisanim • moguće je težinsko doziranje pomoću klipa ako se na ulaznoj jedinici instalira uređaj za merenje težine
u pumpe sa ulaznim levkom za usitnjavanje
Konstruktivne izvedbe • hidraulični cilindar sa puževima za dodavanje na hidraulični ili električni pogon
Održavanje • pumpe su zahvaljujući svojoj konstrukciji pogodne za održavanje tj. potrebni su samo kraći prekidi rada • fleksibilni uz mogućnost kombinovanja sa različitim ulaznim sistemima (npr. ulazni levak, kontejner sa
potiskujućim dnom, mikser prikolica)
Održavanje • uređaji usled postojanja pokretnih delova moraju redovno da se održavaju
• održavanje klipnog uređaja je povezano sa delimično dužim prekidima procesa i eventualno je potrebno i
pražnjenje fermentora

Tab. 3.15: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI PUŽEVA ZA UNOS MATERIJALA

Karakteristike • materijal je najčešće nerđajući čelik, puž je smešten u zatvoreno kućište

Slika 3.19: Unos čvrste biomase [PlanET Biogastechnik GmbH]
potisnih klipova, između ostalog zbog svoje podložnosti
kvarovima, u međuvremenu više nije u ponudi i usled toga
se primenjuje samo još u starijim biogas postrojenjima.
Karakteristike i radni parametri potisnih klipova prikazani su u
tabeli 3.14.
Direktan unos pomoću puževa
U slučaju da se za dotur supstrata koriste transportni puževi,
supstrat se pomoću puža sa zaptivačem potiskuje ispod nivoa
tečnosti koja se nalazi u fermentoru. Tako je osigurano da preko
hoda puža ne može da se izdvaja gas. Merač nivoa napunjenosti
u fermentoru, koji je za to potreban, mora redovno da se
kontroliše. U najjednostavnijem slučaju se kod ove metode
uređaj za doziranje nalazi na fermentoru, tako da je za unos
potreban samo vertikalni puž. Visina fermentora inače mora
da se savlada pomoću pužnog mehanizma za podizanje. Za
punjenje puža mogu da se koriste bilo koji skladišni rezervoari
koji delom poseduju uređaje za usitnjavanje [3-8]. Karakteristike
sistema za unos sa transportnim puževima prikazane su u tabeli
3.15, dok su primeri dati na slici 3.20.
Direktan unos pomoću potiskujućeg dna
Kod većih postrojenja se često kao dopuna uz različite sisteme
unosa koriste konstrukcije sa potiskujućim dnom. One služe za
bolju organizaciju radnog vremena i mogu da se pune direktno
pomoću nagibnih vozila ili utovarivača točkaša ili sličnih mašina.
U zavisnosti od dimenzija mogu da se skladište zalihe supstrata
za jedan ili nekoliko dana. Na taj način u toku određenog
vremenskog perioda različiti korišćeni agregati za dotur (pre
svega pužni transporteri, pumpe za mešanje, transportne trake)
mogu da se pune automatski.
• unos materijala u fermentor: horizontalno, vertikalno ili koso odozgo
• dodavanje se vrši neposredno ispod gornjeg nivoa tečnosti
• potrebni su ručni i automatski ventil, ako se nivo napunjenosti fermentora nalazi iznad gornje ivice skladišnog
rezervoara
Primena • svi uobičajeni čvrsti kosupstrati sa kamenjem koje je manje od zavoja puža
• transport seckanih i dugovlaknastih supstrata može biti problematičan
Prednosti ++ smer transporta nije bitan
++ moguća automatizacija
++ iz jednog skladišnog rezervoara može da se puni nekoliko fermentora (npr. pomoću puža za dizanje sa kasnijom
podelom materijala na 2 puža sa zaptivačem)
Nedostaci -- habanje u kućištu puževa i habanje samih puževa
-- osetljivost u odnosu na prisustvo većeg kamenja i drugih nepoželjnih materija (zavisno od veličine zavoja puža)
Specifičnosti • moguć transport razređenih supstrata
• treba sprečiti oslobađanje gasa kroz puž
• moguće je težinsko doziranje pomoću klipa ako se na ulaznoj jedinici instalira uređaj za merenje težine
• potreban prostor direktno pored fermentora
• visinu i količinu punjenja treba uskladiti sa u postrojenju postojećim uređajima za punjenje
Konstruktivne izvedbe • puž sa zaptivačem iz skladišnog rezervoara u fermentor vodi vertikalno, horizontalno ili dijagonalno
• sistem puževa za dizanje radi savladavanja visine fermentora (vertikalni transport)
• fleksibilni uz mogućnost kombinovanja sa različitim ulaznim sistemima (npr. ulazni levak, kontejner sa
potiskujućim dnom, mikser prikolica)
Održavanje • uređaji zbog pokretnih delova moraju redovno da se održavaju
• zagušenja ili zaglavljene nepoželjne materije moraju da se uklone ručno
• održavanje pužnog transportera koji realizuje transport materijala u fermentor delom je povezano sa dužim
prekidima procesa

36 37
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Slika 3.20: Unos čvrste biomase pomoću transportnih puževa [Konrad Pumpe GmbH]
Slika 3.21: Cevovodi i armature u pumpnoj stanici, zaporni ventil [PlanET Biogastechnik GmbH (levo), FNR/M. Paterson (desno)]
Pasiranje biomase
Kofermenti (na primer repa) se prerađuju pomoću agregata
za usitnjavanje uobičajenih u preradi repe, tako da prelaze
u stanje u kom mogu da se pumpaju. Sadržaj suve materije
koji preostaje iznosi do 18 %. Razređeni supstrati skladište
se u odgovarajućim rezervoarima i uz zaobilaženje predjame
direktno upumpavaju u fermentor pomoću agregata opisanih
u odeljku o transportu i unosu. Primenom ovog postupka u
slučaju korišćenja tečnog stajnjaka ne može da se ostvari
povećanje sadržaja suve materije u fermentoru [3-8].
Ulivni kanali
Ulivni kanali predstavljaju veoma robustno i tehnički jednostavno
rešenje za unos supstrata, oni mogu lako da se pune pomoću
utovarivača točkaša i takođe omogućavaju veoma brzo dodavanje
većih količina supstrata. Ova tehnika još može da se pronađe
kod starijih malih postrojenja, veoma je povoljna i načelno
ne zahteva održavanje. Međutim, usled direktne integracije
u fermentor mogu da se jave veliki problemi sa neprijatnim
mirisima i oslobađanje metana iz fermentora, zbog čega ova
tehnika danas kod izgradnje novih postrojenja više ne igra
ulogu [3-17].
38
Unos čvrstih supstrata u suvoj fermentaciji
(garažni postupak)
Zbog jednostavne mogućnost ulaska vozila u boksne fermentore,
kod postojećih postrojenja nije predviđena automatizacija
punjenja. I punjenje i pražnjenje se vrši pomoću transportnih
mašina uobičajenih u oblasti poljoprivrede, a najčešće
utovarivačima točkašima.
Armature i cevovodi
Armature i cevovodi koji se koriste moraju biti otporni na
medije i koroziju. Armature poput spojnica, zapornih ventila,
povratnih ventila, otvora za čišćenje i manometara moraju biti
montirane tako da su lako dostupne, da njima može dobro da
se rukuje i da su zaštićene od mraza. „Bezbednosna pravila
za biogas postrojenja“ Savezne asocijacije poljoprivrednih
strukovnih udruženja sadrže informacije o zahtevima u odnosu
na cevovode i armature i mogu biti od pomoći za ispunjavanje
odgovarajućih zakonskih i tehničkih propisa u pogledu
karakteristika materijala, bezbednosnih mera i ispitivanja
hermetičnosti za bezbedan rad biogas postrojenja [3-18].
Oprema za proizvodnju biogasa
Tab. 3.16: KARAKTERISTIKE ARMATURA I CEVOVODA ZA TEČNOSTI
Karakteristike • materijal cevi: PVC, HDPE, čelik ili nerđajući čelik, zavisno od opterećenja od strane medija i klase pritiska
• spojevi su izvedeni sa prirubnicama, zavareni ili lepljeni
• potisni cevovodi bi trebalo da imaju prečnik od 150 mm, a vodovi koji nisu pod pritiskom (prelivni i povratni
cevovodi) zavisno od supstrata prečnik od 200–300 mm
• svi materijali moraju biti hemijski postojani u odnosu na supstrat i u stanju da podnesu maksimalan pritisak
pumpe (potisni cevovod)
3
Specifičnosti • ventili sa klinasto obrađenim pločicama zaptivaju jako dobro, ali su osetljivi na prisustvo nepoželjnih materija
• nožasti ventili presecaju vlaknaste materije
• da bi spojevi cevi mogli brzo da se rastave, trebalo bi koristiti priključke sa loptastim naglavkom
• kod svih armatura i cevovoda treba voditi računa da ne dođe do smrzavanja, a kod toplog supstrata bi trebalo
postaviti toplotnu izolaciju
• cevi treba uvek postavljati sa padom od 1–2 % da bi se omogućilo pražnjenje
• odgovarajućim postavljanjem cevovoda treba sprečiti povratni tok supstrata iz fermentora u predjamu
• prilikom postavljanja cevi u zemlju treba voditi računa da tlo pre postavljanja bude dobro sabijeno
• ispred odbojnih ventila treba postaviti zasun za slučaj da odbojni ventil usled nepoželjnih materija više ne zatvara
kako treba
• cevovodi od sivog liva nisu pogodni, jer su skloniji formiranju taloga od npr. plastičnih cevi sa ravnim zidovima
Tab. 3.17: KARAKTERISTIKE ARMATURA I CEVOVODA ZA GAS
Karakteristike • materijal cevi: HDPE, PVC, čelik ili nerđajući čelik (nikako cevi od bakra ili drugih obojenih metala!)
• spojevi su izvedeni sa prirubnicama, zavareni, lepljeni ili sa navojem
Specifičnosti • kod svih armatura i cevovoda treba voditi računa da ne dođe do smrzavanja
• cevi uvek treba postavljati sa padom da bi se sprečilo nepoželjno skupljanje kondenzata (opasnost od začepljenja)
• mora da postoji mogućnost ispuštanja kondenzata iz svih cevovoda za gas, odvodnjavanje preko šahta za kondenzat
• sve armature moraju biti lako pristupačne, lake za održavanje i mora da postoji mogućnost opsluživanja sa
bezbednog mesta
• prilikom postavljanja cevi u zemlju treba voditi računa da tlo pre postavljanja bude dobro sabijeno, da se
postavljanje vrši bez naprezanja cevi i da se eventualno predvide kompenzatori ili U-lukovi
Slika 3.22: Radne platforme između rezervoara sa cevovodima i uređajima za podešavanje pritiska (levo); gasni kompresor (desno)
[MT-Energie GmbH (levo), Gastechnik Himmel GmbH (desno)]
Izuzetno značajnim faktorom pokazala se mogućnost 3.2.2 Proizvodnja biogasa
ispuštanja kondenzata iz gasovoda na svim mestima, odnosno 3.2.2.1 Konstruktivne izvedbe fermentora
da vodovi moraju da se izgrade sa tolikim padom da i mala Konstruktivne izvedbe fermentora su tesno povezane sa
ulegnuća ipak ne dovode do nepredviđenog zadržavanja u postupkom fermentacije. Za fermentaciju supstrata mogu da se
vodovima. Usled niskih pritisaka u sistemu već veoma male primene postupci sa potpunim mešanjem, postupci sa klipnim
količine kondenzata mogu da dovedu do potpunog zagušenja strujanjem i specijalni postupci.
vodova. Najznačajniji parametri vodova za fluide i gas prikazani
su u tabelama 3.16 i 3.17. Ilustraciju pružaju slike 3.21 i 3.22..
39
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Oprema za proizvodnju biogasa

Tab. 3.18: KARAKTERISTIKE FERMENTORA ZA BIOGAS SA POTPUNIM MEŠANJEM; PREMA [3-1] I [3-3] Tab. 3.19: KARAKTERISTIKE FERMENTORA ZA BIOGAS SA KLIPNIM STRUJANJEM; PREMA [3-1] I [3-3]

Karakteristike • moguća veličina konstrukcije do preko 6.000 m3, mada sa porastom veličine mešanje i kontrola procesa postaju Karakteristike • veličina konstrukcije: kod horizontalnih fermentora do 800 m3, kod vertikalnih fermentora do oko 2.500 m3
tehnički složeniji • materijal: pretežno čelik ili nerđajući čelik, ali i armirani beton
• po pravilu se grade od betona ili od čelika
Primena • mokra fermentacija: pogodni za supstrate koji mogu da se pumpaju sa visokim sadržajem suve materije
Primena • načelno sve vrste supstrata, mada se prednost daje supstratima koji mogu da se pumpaju sa malim i srednjim • suva fermentacija: tehnički uređaji za mešanje i transport moraju da se prilagode supstratu
sadržajem suve materije • predviđeni za polukontinualno, odnosno kontinualno punjenje 3
• tehnički uređaji za mešanje i transport moraju da se prilagode supstratu
Prednosti ++ kod malih postrojenja kompaktna, troškovno povoljna konstrukcija
• recirkulacija supstrata kod čiste fermentacije obnovljivih sirovina
++ razdvajanje faza fermentacije u klipnom strujanju
• pogodni za kontinualno, polukontinualno i diskontinualno punjenje
++ konstruktivno uslovljeno sprečavanje formiranja plivajućih i sedimentnih slojeva
Prednosti ++ konstrukcija je kod zapremina reaktora iznad 300 m3 troškovno povoljna ++ ispunjavanje retencionog vremena usled pretežnog sprečavanja „kratkospojnih“ strujanja
++ moguć promenljiv režim rada u protočnom ili poluprotočnom postupku ++ kratka retenciona vremena
++ održavanje tehničkih agregata je u zavisnosti od izvedbe uglavnom moguće bez pražnjenja fermentora ++ može efikasno da se zagreje, mali gubici toplote usled kompaktne konstrukcije
++ mokra fermentacija: moguća je primena snažnih, funkcionalno bezbednih i energetski efikasnih mešalica
Nedostaci -- moguća i verovatna pojava „kratkospojnih“ strujanja, usled čega nije moguće pouzdano navesti retenciono vreme
-- moguće formiranje plivajućih i sedimentnih slojeva Nedostaci -- potreban prostor kod rezervoara
-- nedostaje inokulacija sveže mase ili mora da se ostvari recirkulacijom ostatka fermentacije
Specifičnosti • kod nekih supstrata je preporučljivo uklanjanje sedimenta (npr. čvrsti stajnjak peradi zbog taloženja krečnjaka),
-- proizvodnja je ekonomski isplativa samo u malim veličinama
pomoću dna sa grebačima i puža za iznošenje
-- održavanje mešalice zahteva kompletno pražnjenje fermentora
Konstruktivne izvedbe • vertikalni cilindrični rezervoari, postavljeni nadzemno ili tako da im je gornji rub ravan sa nivoom tla
Specifičnosti • kao reaktor sa klipnim strujanjem sa cilindričnim ili pravougaonim poprečnim presekom
• uređaji za mešanje moraju da poseduju veliki kapacitet; u slučaju fermentacije čistog tečnog stajnjaka može da se
• mogu da se proizvedu kao horizontalni i vertikalni, pri čemu se uglavnom koriste horizontalni
primeni i pneumatsko mešanje upumpavanjem biogasa
• kod vertikalne izvedbe se klipno strujanje uglavnom ostvaruje pomoću vertikalno, retko pomoću horizontalno
• mogućnosti mešanja: potapajuće mešalice u slobodnom prostoru reaktora, aksijalna mešalica na centralno
ugrađenih elemenata
postavljenoj, vertikalnoj vodećoj cevi, hidrauličko mešanje sa eksternim pumpama, pneumatsko mešanje na bazi
• mogu da rade sa i bez uređaja za mešanje
uduvavanja gasa kroz mlaznice po određenoj površini na dnu reaktora
Konstruktivne izvedbe • treba predvideti otvore za sve priključne agregate i cevovode
Održavanje • otvor za ulazak radnika olakšava pristup reaktoru
• radi bezbednosti mora da se instalira ventil za ograničenje pritiska
Održavanje • treba predvideti najmanje jedan otvor za ulazak radnika da bi u slučaju havarije reaktor bio pristupačan
• prilikom izvođenja radova u fermentoru moraju da se poštuju bezbednosni propisi

Načelno postoje horizontalni i vertikalni fermentori sa klipnim

Slika 3.23: Fermentor sa potpunim mešanjem sa mešalicom sa dugačkim vratilom i drugim ugradnim elementima [Anlagen- und Apparatebau Lüthe GmbH]
Postupci sa potpunim mešanjem
U oblasti poljoprivredne proizvodnje biogasa koriste se pretežno
reaktori sa potpunim mešanjem cilindričnog, vertikalnog oblika.
Oni su 2009. godine činili oko 90 % svih postojećih postrojenja.
Fermentori se sastoje od jednog rezervoara sa betonskim dnom
i zidovima od čelika ili armiranog betona. Rezervoar može biti
u celini ili delimično ukopan u zemlju ili može da se ceo izgradi
nadzemno.
Na rezervoar se nadograđuje gasno nepropusni pokrivač
koji u zavisnosti od zahteva i konstrukcije može da se izvede
na razne načine. U primeni su najčešće membranski krovovi
i betonski krovovi. Potpuno mešanje realizuje se pomoću
mešalica koje se nalaze u reaktoru, odnosno na reaktoru.
Specifične karakteristike prikazane su u tabeli 3.18, dok slika
3.23 prikazuje poprečni presek. Različiti oblici mešalica su
detaljnije razmatrani u odeljku 3.2.2.3.
Postupak sa klipnim strujanjem
Biogas postrojenja sa klipnim strujanjem – kod mokre
fermentacije poznata i kao postrojenja sa protočnim
rezervoarom – koriste efekat potiskivanja dodatog svežeg
supstrata da bi se izazvalo klipno strujanje kroz fermentor
cilindričnog ili pravougaonog poprečnog preseka. Mešanje,
koje se u odnosu na pravac strujanja odvija poprečno, uglavnom
se ostvaruje pomoću vratila sa lopaticama ili specijalno
konstruisane cevi za usmeravanje strujanja. Karakteristike
takvih postrojenja prikazane su u tabeli 3.19.
strujanjem. U poljoprivredi se gotovo isključivo koriste horizontalni
fermentori. Vertikalni fermentori u kojima se primenjuje postupak
klipnog strujanja trenutno se koriste samo u pojedinačnim
slučajevima i nisu predmet ovog razmatranja. Šematska
konstrukcija je na osnovu primera za mokru fermentaciju i suvu
fermentaciju prikazana na slikama 3.24 do 3.26.
Fermentori koji su uglavnom izvedeni kao horizontalni
čelični rezervoari se prefabrikuju i zatim isporučuju. Međutim,
neophodni transport fermentora do mesta korišćenja moguć je
samo do određene veličine rezervoara. Oni mogu da se koriste
kao glavni fermentor za manja postrojenja ili kao predfermentor
za veća postrojenja sa glavnim fermentorima sa potpunim Slika 3.24: Reaktor sa klipnim strujanjem (mokra fermentacija) [3-4]
mešanjem (cilindrični rezervoari). Horizontalni fermentori mogu
da rade i paralelno da bi se ostvario veći protok.
Mogućnost neželjenog iznosa nefermentisanog supstrata
iz fermentora je kod principa klipnog strujanja smanjena, a
retenciono vreme za celokupan materijal može da se osigura sa
većom sigurnošću [3-3].
Šaržni postupak
Šaržni postupci koncipirani su kao mobilna kontejnerska
postrojenja ili stacionarni boksni fermentori. Ovi postupci su
u toku proteklih godina dostigli komercijalni nivo i etablirali
se na tržištu. Boksni fermentori od armiranog betona se pre Slika 3.25: Reaktor sa klipnim strujanjem (suva fermentacija)
svega koriste u oblasti fermentacije rasutih supstrata kao što je [STRABAG Umweltanlagen GmbH]
kukuruzna i travna silaža.
Kod šaržnog postupka se fermentori pune biomasom,
hermetički zatvaraju i ponovo otvaraju tek nakon izuzimanja
gasa. Punjenje i pražnjenje se po pravilu vrši pomoću
utovarivača točkaša.

40 41
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Oprema za proizvodnju biogasa

Vertikalni presek

1 Punjenje
2 Merenje pritiska
3
4
5
Pneumatski gasni ventil
Odvodni gasovod
Cevovod za tečni stajnjak
3
6 Statički nivo
7 Spušteni nivo

H1 H1
8 Ograničenje plivajućeg sloja
9 Kratak kanal za mešanje
10 Dugačak kanal za mešanje
11 Kontrolni poklopac na središnjem krovu
� � 12 Izuzimanje mulja sa dna
13 Grejanje fermentora
14 Izolacija rezervoara
15 Otvor za ulazak radnika
16 Merenje temperature
17 Mlaznice za mešanje na dnu rezervoara
18 Smer kretanja fermentacione mase u glavnoj
Slika 3.26: Fermentor sa klipnim strujanjem; primeri iz prakse, cilindrični (levo) i pravougaoni (desno), [Novatech GmbH (levo), FNR/D. Riesel (desno)] t fermentacionoj komori

t i@ 19
20
Orošeni plivajući sloj
Neorošena mesta

H2 t i H2
21 Strujanje supstrata u glavnoj fermentacionoj
komori uvek odozgo nadole
22 Strujanje u postfermentacionoj komori uvek preko
� � kratkih mlaznica za mešanje
23 Strujanje od postfermentacione komore do glavne
fermentacione komore uvek preko dugih povratnih
kanala

Horizontalni presek H1-H1 Horizontalni presek H2-H2

Razbijanje plivajućeg sloja Rasturanje i izuzimanje sloja mulja sa dna

Slika 3.27: Primeri za boksne fermentore, kaskada fermentora [BEKON Energy Technologies GmbH & Co. KG]

Da bi se fermentaciona masa u dovoljnoj meri snabdela
anaerobnim bakterijama i da bi se smanjile količine nastalih
kiselina, meša se sa najmanje 40 % fermentisanog supstrata u
odnosu 40 % prema 60 % (sveže mase prema inokulacionom
materijalu). Supstrat se u toku celokupnog retencionog
vremena u trajanju od 3 do 6 nedelja dodatno preko mlaznica
montiranih na krovu zaprskava perkolatom (perkolat = višak
tečnosti koja se cedi iz supstrata i koja recirkuliše). Perkolat se
cedi kroz supstrat, na dnu se sakuplja preko odvodnog kanala
i upumpava u skladišni rezervoar [3-20]. Biogas se sakuplja u
sabirnim cevovodima priključenim na fermentor i odvodi do
mesta energetskog korišćenja.
Svrsishodnim su se pokazale kaskade fermentora sa 2 do
8 – uglavnom 4 – jedinice. Tako se ostvaruje polukontinualna
proizvodnja gasa.
Kod primene šaržnih postupaka u obzir treba pre svega
uzeti zahteve u pogledu režima rada uz niske emisije (uporedi
U domenu specijalnih postupaka mokre fermentacije
su u istočnoj Nemačkoj rasprostranjeni postupci kod kojih
se mešanje supstrata ostvaruje po dvokomornom principu
(Pfefferkorn princip). Pri tome se hidrauličko mešanje supstrata
ostvaruje automatskim porastom pritiska, koji rezultira iz
proizvodnje gasa, i ispuštanjem pritiska u trenutku dostizanja
zadatog natpritiska. Tako nije potrebno korišćenje električne
energije za mešanje. Zato su, doduše, troškovi za izgradnju
fermentora veći. U oblasti poljoprivrede već je izgrađeno Slika 3.28: Skica načelnog funkcionisanja fermentora po Pfefferkorn principu [AgroNet Dresden GmbH]
preko 50 postrojenja koja su bazirana na ovoj tehnologiji, sa
zapreminama fermentora između 400 i 6.000 m3, pretežno
za fermentaciju tečnog stajnjaka sa malim udelom obnovljivih AgroNet GmbH Dresden
sirovina i za fermentaciju kanalizacionog mulja. Konstrukcija Pforzheimer Straße 17
01189 Dresden Prinzipskizze
dvokomornog fermentora prikazana je na slici 3.28.
U oblasti suve fermentacije razvili su se različiti specijalni Datum: stehender Doppelzylinder nach
oblici šaržnog postupka. Uprkos razlikama je svim postupcima patentierten Pfefferkorn System
VPS ("Verdängersystem
zajednička zatvorena prostorija za rasute supstrate. Name: Pfefferkorn")

poglavlje 3.2.5). Primeri su prikazani na slici 3.27.
Specijalni postupci
Pored gorenavedenih, veoma rasprostranjenih postupaka
mokre i suve fermentacije, postoje i drugi postupci, koji ne
mogu jasno da se klasifikuju u gorenavedene kategorije. Došlo
je do razvoja niza novih rešenja čiji budući značaj trenutno još
ne može da se proceni.
Iz tehnike siliranja se kao veoma prosto rešenje razvila
fermentacija u crevastoj foliji. Pri tome se gasno nepropusna
crevasta folija dužine do 100 m na betonskoj ploči koja može
da se zagreva preko uređaja za punjenje puni fermentacionim
materijalom. Biogas se sakuplja preko integrisanog cevovoda i
odvodi do kogenerativnog postrojenja.
Slika 3.29: Primeri specijalnih konstruktivnih izvedbi kod suve fermentacije; sekvencijalni šaržni reaktor (levo), boksni fermenor sa mešanjem (sredina),
metanogena faza kod postupka kombinovane suve i mokre fermentacije i eksterni rezervoar gasa (desno) [ATB (levo), Mineralit GmbH (sredina), GICON
Firmengruppe (desno)]

42 43
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Postupkom sekvencijalnog šaržnog reaktora naziva se
sistem sa punjenjem preko gornje strane. Ovlaživanje supstrata
ograničeno je na periodičnu perkolaciju, sve dok fermentacioni
materijal ne bude potopljen tečnošću.
Novinu predstavlja dvofazni postupak sa boksnim
fermentorima sa potpunim mešanjem. Materijal se homogenizuje
pomoću pužnih vratila ugrađenih u fermentore, dok pužni
transporteri obezbeđuju transport do sledeće faze. Šaržni
fermentori izvedeni su bez ulaznih otvora. Rasuti fermentacioni
materijal se umesto toga potpuno hermetički odvojeno unosi i
izuzima preko pužnih transportera.
Kod dvofaznog postupka kombinovane suve i mokre
fermentacije se u boksnoj komori odvija hidroliza i ispiranje
fermentacionog materijala. Tečnost iz hidrolize i ispiranja
odlazi u rezervoar, iz kog se dalje odvodi u metanogenu fazu.
Kod ovog postupka postoji mogućnost da se metanogena faza
pokrene i obustavi u roku od nekoliko sati i stoga je pogodan za
proizvodnju regulacione energije. Neki od primera specijalnih
konstruktivnih izvedbi prikazani su na slici 3.29.
3.2.2.2 Konstrukcija fermentora
Fermentori se načelno sastoje od faktičkog rezervoara za
fermentaciju, koji je toplotno izolovan, grejnog sistema,
agregata za mešanje i sistema za izuzimanje sedimenata i
fermentisanog supstrata.
Konstrukcija rezervoara
Fermentori se konstruišu ili od čelika, nerđajućeg čelika ili
armiranog betona.
Armirani beton usled zasićenja vodom postaje dovoljno
gasno nepropusan, pri čemu je voda koja je za to potrebna
sadržana u supstratu i biogasu. Fermentori se na licu mesta
izlivaju od betona ili sastavljaju od prefabrikovanih elemenata.
Kod betonskih rezervoara postoji mogućnost, ako to dozvoljavaju
karakteristike tla, da se u celini ili delimično ukopaju u zemlju.
Krov rezervoara može biti izveden od betona, kod ukopanih
rezervoara i prohodan za vozila, pri čemu se biogas skladišti u
eksternom rezervoaru za gas. Ako fermentor istovremeno treba
da posluži i kao rezervoar za gas, koriste se gasno nepropusni
membranski krovovi. Od određene veličine rezervoara je u
slučaju betonskih krovova potrebno predvideti srednji potporni
stub. Tu kod nestručne izvedbe postoji opasnost od formiranja
pukotina na krovu. U prošlosti je neretko dolazilo do formiranja
pukotina, nezaptivenosti i korozije betona, što je u ekstremnom
slučaju dovodilo do rušenja fermentora.
Takve probleme treba izbeći dovoljnim kvalitetom betona
i profesionalnim planiranjem fermentora. Savezna asocijacija
nemačke industrije cementa objavila je brošuru o cementu LB
14 „Beton za rezervoare u biogas postrojenjima“ [3-13]. Tu su
definisane preporuke u pogledu zahteva kvaliteta betona za
fermentore od armiranog betona. Najnazačajniji parametri za
beton koji se koristi u izgradnji biogas postrojenja navedeni su
u tabeli 3.20. Dodatne informacije mogu da se dobiju iz brošura
o cementu korišćenom u oblasti poljoprivrede LB 3 [3-10] i LB
13 [3-11]. Primer fermentora od armiranog betona u izgradnji
prikazan je na slici 3.30.
44
Oprema za proizvodnju biogasa
Tab. 3.20: KARAKTERISTIKE I PARAMETRI ZA BETON ZA REZERVOARE U BIOGAS POSTROJENJIMA; [3-10], [3-11], [3-13]
Karakteristike • za fermentore u zoni koja dolazi u kontakt sa tečnošću C25/30; u zoni koja dolazi u kontakt sa gasom C35/45
odnosno C30/37 (LP) kod konstruktivnih elemenata koji su izloženi mrazu, za predjame i skladišta za tečni
stajnjak = C 25
• ako se preduzmu odgovarajuće mere za zaštitu betona, moguća je primena betona sa manjom čvrstoćom
• vodocementni faktor = 0,5, za predjame i skladišta za tečni stajnjak = 0,6
• proračunsko ograničenje širine pukotina = 0,15 mm
3
• zaštitni sloj betona do armature, najmanja unutrašnja mera 4 cm
Primena • za sve tipove fermentora (horizontalni i vertikalni) kao i jame
Prednosti ++ temelj i fermentor mogu biti izvedeni kao jedan jedinstveni konstruktivni element
++ delimično moguća montaža prefabrikovanih elemenata
Nedostaci -- može da se proizvodi samo u periodima bez mraza
-- vreme izgradnje duže nego kod čeličnih fermentora
-- veoma je teško napraviti eventualno potrebne otvore nakon izgradnje
Slika 3.30: Izgradnja betonskog fermentora [Wolf System GmbH]
Specifičnosti • kod podnog grejanja moraju se uzeti u obzir naponi koji su posledica zagrevanja
• mora biti osigurana gasna nepropusnost
• prilikom izrade armature moraju da se uzmu u obzir naponi koji mogu da potiču od delom velikih temperaturnih
Rezervoari od čelika i nerđajućeg čelika postavljaju se razlika unutar konstrukcije da bi se izbegla oštećenja
na betonski temelj sa kojim se povezuju. Koriste se motane • pogotovo betonske površine koje nisu u stalnom kontaktu sa supstratom (gasna komora) zaštitnim slojevima
limene trake i zavarene ili navojima spojene čelične ploče. (npr. epoksidnim smolama) moraju da se zaštite od korozije izazvane kiselinama
• nadležni organi često zahtevaju sistem za detekciju curenja
Navojni spojevi se nakon toga zaptivaju. Čelični fermentori se
• trebalo bi da je obezbeđena otpornost na sulfate (primena HS-cementa)
uvek postavljaju nadzemno. Po pravilu se krovna konstrukcija • statiku rezervoara treba planirati veoma pažljivo i u odnosu na specifične okolnosti lokacije kako bi se sprečila
koristi kao rezervoar za gas i izvodi sa gasno nepropusnom pojava pukotina i oštećenja
membranom. Parametri i karakteristike čeličnih fermentora
navedeni su u tabeli 3.21. Primeri su prikazani na slici 3.31.
Tab. 3.21: KARAKTERISTIKE I PARAMETRI ČELIKA ZA REZERVOARE U BIOGAS POSTROJENJIMA
3.2.2.3 Mešanje i uređaji za mešanje
Dobro mešanje sadržaja fermentora mora biti osigurano iz Karakteristike • pocinkovani/emajlirani konstruktivni čelik St 37 ili nerđajući čelik V2A, u gasnom prostoru podložnom koroziji V4A
nekoliko razloga: Primena • za sve horizontalne i vertikalne fermentore i jame
• inokulacija svežeg supstrata putem kontakta sa biološki
Prednosti ++ moguća prefabrikacija i kratko vreme gradnje
aktivnom tečnošću u fermentoru, ++ fleksibilnost kod izrade otvora
• ravnomerna distribucija toplote i hranljivih materija unutar
Nedostaci -- potreban temelj može da se izradi samo u periodima kada nema pojave mraza
fermentora, -- za agregate za mešanje je najčešće potrebna dodatna noseća konstrukcija
• izbegavanje i razbijanje sedimentnih i plivajućih slojeva,
Specifičnosti • pogotovo površine materijala koje nisu u stalnom kontaktu sa supstratom (gasni prostor) treba izraditi uz primenu
• dobro izdvajanje biogasa iz fermentaciong supstrata.
kvalitetnih materijala ili sa zaštitnim slojevima radi zaštite od korozije
Do minimalnog mešanja fermentacionog supstrata dolazi • mora biti obezbeđena gasna nepropusnost pre svega priključaka na temelj i krov
unosom svežeg supstrata, strujanjem usled termičke konvekcije • nadležni organi često zahtevaju sistem za detekciju curenja
i podizanjem gasnih mehura. Međutim, to pasivno mešanje • na rezervoarima od konstruktivnog čelika obavezno treba sprečiti oštećenja zaštitnih slojeva
nije dovoljno, zbog čega proces mešanja mora aktivno da se
potpomogne.
Mešanje može da se sprovodi putem mehaničkih uređaja
u fermentoru, kao na primer mešalicama, hidraulički pomoću
pumpi koje se nalaze izvan fermentora ili pneumatski putem
uduvavanja biogasa u fermentor.
Poslednje dve navedene mogućnosti ne igraju veliku ulogu.
U Nemačkoj se u oko 85 do 90 % postrojenja koriste mehanički
uređaji, odnosno mešalice [3-1].
Mehaničko mešanje
Mehaničko mešanje fermentacionog supstrata sprovodi se
primenom mešalica. Razlikuju se mešalice bazirane na smicanju
i rotirajuće mešalice. Njihova primena u velikoj meri zavisi od
viskoznosti i sadržaja čvrste materije mešanog medijuma.
Neretko se koriste kombinacije oba sistema. Oni se međusobno
dopunjuju da bi tako mogao da se ostvari bolji efekat mešanja.
Slika 3.31: Fermentor od nerđajućeg čelika u izgradnji [WELTEC BIOPOWER GmbH]
45
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Oprema za proizvodnju biogasa

Mešalice rade kontinualno ili intermitirano. U praksi se pokreću se elektromotorima sa i bez prenosnika. Pošto su Drugu mogućnost smicajućeg mehaničkog mešanja
pokazalo da intervali mešanja empirijski moraju da se prilagode kompletno uronjene u supstrat, njihova kućišta se oblažu tako sadržaja fermentora nude aksijalne mešalice. One se često
specifičnim karakteristikama svakog biogas postrojenja, kao da su otporna na pritisak vode i koroziju, pa se tako hlade koriste u danskim biogas postrojenjima i rade kontinualno.
na primer svojstvima supstrata, veličini fermentora, tendenciji okolnim medijumom [3-1]. Parametri za potapajuće propelerne One se nalaze na vratilu koje je često centrično montirano
ka formiranju plivajućeg sloja itd. Neposredno po puštanju mešalice navedeni su u tabeli 3.22, dok su primeri prikazani na na krovu fermentora. Brzina pogonskog motora koji se nalazi
postrojenja u rad se sigurnosti radi meša duže i češće. Stečena slici 3.32. izvan fermentora se pomoću prenosnika smanjuje na nekoliko
iskustva se zatim koriste za optimiranje dužine i učestalosti Alternativno se kod smicajućih mešalica sa dugačkim obrtaja u minuti. One bi trebalo da u unutrašnjosti fermentora 3
intervala, kao i podešavanje mešalica. Ovde mogu da se vratilima motor nalazi na kraju rotacionog vratila, koje se proizvode konstantno strujanje, koje u središnjem delu teče
primene različiti tipovi mešalica. ukoso ugrađuje u fermentor. Motor se nalazi izvan fermentora, u pravcu nadole, a uz zidove u pravcu nagore. Karakteristike i
U vertikalnim kotlastim fermentorima sa potpunim pri čemu se ulaz vratila izvodi kroz krov fermentora ili, kod radni parametri aksijalnih mešalica dati su u tabeli 3.24, dok je
mešanjem često se koriste potapajuće mešalice. Razlikuju membranskih krovova, u gornjem delu zida i gasno nepropusno. primer prikazan na slici 3.34.
se brzohodne potapajuće mešalice sa dvo- ili trokrilnim Slika 3.32: Potapajuća mešalica sa gasno nepropusnim ulaznim Vratila dodatno mogu biti instalirana na dnu fermentora i Lopataste mešalice su spororotirajuće mešalice sa
propelerom i sporohodne potapajuće mešalice sa jednom vodom (levo), potapajuća mešalica sa velikom lopaticom (desno) opremljena sa jednim ili nekoliko propelera sa malim krilima dugačkim vratilom. Mešanje nije usmereno na smicanje, već
[Lothar Becker Agrartechnik GmbH (levo), KSB AG (desno)]
velikom dvokrilnom lopaticom. Ove smicajuće mešalice ili alatima za mešanje sa velikim krilima. Tabela 3.23 sadrži na kružno pomeranje supstrata i treba da dovede do dobre
parametre mešalica sa dugačkim vratilima, dok slika 3.33 promešanosti supstrata bogatih suvom materijom. Ove
prikazuje primere. mešalice se koriste kako u vertikalnim kotlastim fermentorima
Tab. 3.22: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI POTAPAJUĆIH PROPELERNIH MEŠALICA; [3-2], [3-16], [3-17] sa potpunim mešanjem, tako i u horizontalnim fermentorima sa
takozvanim klipnim strujanjem.
Karakteristike opšte:
• dužina rada zavisna od supstrata, to mora da se utvrdi u fazi puštanja u rad
• u velike fermentore može da se ugradi nekoliko mešalica
Tab. 3.23: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI MEŠALICA SA DUGAČKIM VRATILOM
propeler:
• brzohodan uz intermitirani rad (500 do 1.500 obrtaja/min)
• raspon snage: do 35 kW Karakteristike propeler:
velika lopatica: • srednje- do brzohodan (100–300 obrtaja/min)
• sporohodna uz intermitirani rad (50 do 120 obrtaja/min) • raspoloživ raspon snage: do 30 kW
• raspon snage: do 20 kW velika lopatica:
• sporohodna (10–50 obrtaja/min)
Primena • svi supstrati korišćeni u mokroj fermentaciji, u vertikalnim fermentorima
• raspoloživ raspon snage: 2–30 kW
• nisu pogodne za ekstremno velike viskozitete
opšte:
Prednosti propeler: • dužina rada i broj obrtaja zavisno od supstrata, mora da se utvrdi u fazi puštanja u rad
++ proizvodi turbulentno strujanje, čime se postiže jako dobro mešanje u fermentoru i razbijanje plivajućih i • materijal: otporan na koroziju, čelik sa zaštitnim slojem, nerđajući čelik
sedimentnih slojeva
++ zbog veoma dobre pokretljivosti moguće je postići ciljano mešanje svih zona fermentora Primena • svi supstrati korišćeni u mokroj fermentaciji, samo u vertikalnim fermentorima
velika lopatica:
++ moguće ostvariti veoma dobro mešanje u fermentoru, Prednosti ++ može da se ostvari veoma dobro mešanje u fermentoru
++ proizvodi manje turbulentno strujanje, ali veću potisnu snagu po angažovanom kWel u poređenju sa brzohodnim ++ gotovo da nema pokretnih delova u fermentoru
potapajućim mešalicama ++ može da se ostvari veoma dobro mešanje u fermentoru
++ u slučaju kontinualnog rada, može da se spreči taloženje i isplivavanje na površinu
Nedostaci opšti:
-- usled vođica u fermentoru postoji veliki broj pokretnih delova Nedostaci -- usled stacionarnog postavljanja moguće nepotpuno mešanje
-- održavanje zahteva otvaranje fermentora, ali uglavnom nije potrebno pražnjenje (ako su opremljene vitlom) -- usled toga su moguće zone u kojima dolazi do formiranja sedimentnih i plivajućih slojeva
-- zbog intermitiranog mešanja moguće taloženje i isplivavanje na površinu -- u slučaju intermitiranog mešanja moguće taloženje i isplivavanje na površinu
propeler: -- kod eksterno postavljenih motora može da dođe do problema usled bučnosti motora ili prenosnika
-- kod supstrata bogatih suvom materijom moguće formiranje kaverni (mešalica radi praznim hodom) -- vratila i ležajevi koji se nalaze u fermentoru podložni su kvarovima, u slučaju problema je eventualno potrebno
velika krila: delimično ili potpuno pražnjenje fermentora
-- orijentacija mešalice mora da se odredi pre puštanja u rad
Specifičnosti • provođenje vratila mešalice kroz zid fermentora mora biti izvedeno gasno nepropusno
Specifičnosti • provođenje cevnih vođica kroz krov fermentora mora biti izvedeno gasno nepropusno
• intermitiranim uključivanjem se upravlja npr. preko vremenskih prekidača ili drugim uređajima za upravljanje
• intermitirianim uključivanjem se upravlja npr. preko vremenskih prekidača ili drugim uređajima za upravljanje procesom
procesom
• kućišta motora moraju biti u potpunosti nepropusna za tečnost, delom se nudi automatsko detektovanje curenja u
• moguće blago pokretanje i regulacija broja obrtaja uz primenu frekventnih regulatora
kućištu motora
• hlađenje motora mora biti obezbeđeno i pri visokim temperaturama u fermentoru Konstruktivne izvedbe • eksterno postavljeni elektromotori bez/sa prenosnikom, interno postavljeno vratilo mešalice sa jednim ili
• moguće blago pokretanje i regulacija broja obrtaja uz primenu frekventnih regulatora nekoliko propelera, odnosno dva krila (eventualno sa alatima za usitnjavanje (vidi poglavlje Usitnjavanje))
Konstruktivne izvedbe propeler: • kraj vratila je eventualno fiksiran za pod ili je vratilo izvedeno kao plivajuće ili zakretno
• elektromotori koji mogu da se potapaju, bez ili sa prenosnikom, opremljeni propelerom, • moguć PTO priključak
• mogući prečnici propelera do oko 2,0 m
• materijal: otporan na koroziju, nerđajući čelik ili liveno gvožđe sa zaštitnim slojem Održavanje • održavanje motora je zbog montaže izvan fermentora moguće jednostavno i bez prekidanja procesa
velika lopatica: • popravka propelera i vratila je otežana, jer moraju da se izvade iz fermentora ili fermentor mora da se isprazni
• elektromotori koji mogu da se potapaju, bez ili sa prenosnikom, opremljeni sa dva krila • na fermentoru moraju biti predviđeni otvori za održavanje
• prečnik lopatice: od 1,4 do 2,5 m • pri izvođenju radova u fermentoru moraju da se poštuju bezbednosni propisi
• materijal: otporan na koroziju, nerđajući čelik ili liveno gvožđe sa zaštitnim slojem, krila od plastike ili epoksidne
smole armirane staklenim vlaknima
Održavanje • delom otežano, jer motor mora da se izvadi iz fermentora
• na fermentoru moraju biti predviđeni otvori za održavanje i vađenje motora
• pri izvođenju radova u fermentoru moraju da se poštuju bezbednosni propisi

46 47
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Oprema za proizvodnju biogasa

Tab. 3.25: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI LOPATASTIH MEŠALICA U VERTIKALNIM I HORIZONTALNIM FERMENTORIMA

Karakteristike • sporohodne mešalice sa intermitiranim radom

• potrebna pogonska snaga: u velikoj meri zavisi od mesta primene i supstrata, kod suve fermentacije, usled
velikog otpora koji pruža supstrat, potrebna znatno veća snaga
• dužina rada i broj obrtaja zavisno od supstrata mora da se utvrdi u fazi puštanja u rad
• materijal: otporan na koroziju, uglavnom čelik sa zaštitnim slojem, ali je moguć i nerđajući čelik
3
Primena • svi supstrati korišćeni u mokroj fermentaciji (posebno za supstrate bogate suvom materijom)
Prednosti ++ može da se ostvari dobro mešanje u fermentoru
++ pogon je postavljen izvan fermentora, pa je pogodan za održavanje, moguć i PTO-priključak
++ sprečava se taloženje i isplivavanje na površinu

Slika 3.33: Mešalice sa dugačkim vratilom [WELTEC BIOPOWER (levo), Armatec FTS GmbH & Co. KG (desno)] Nedostaci -- za održavanje lopatica fermentor mora da se isprazni
-- kod havarije pri suvoj fermentaciji potrebno je manuelno pražnjenje celog fermentora (eventualno je moguće
„podizanje“ sadržaja (putem pomoćne mešalice) i ispumpavanje)
-- usled stacionarnog postavljanja moguće nepotpuno mešanje, potrebno strujanje u fermentoru mora da se
Tab. 3.24: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI AKSIJALNIH MEŠALICA ZA BIOGAS POSTROJENJA obezbedi pomoćnim agregatima (kod horizontalnih fermentora najčešće uz primenu pužnih transportera sa
zaptivačem, kod vertikalnih fermentora pomoću smicajnih mešalica)
Karakteristike • sporohodne mešalice sa kontinualnim radom Specifičnosti • provođenje vratila mešalice kroz zid fermentora mora biti izvedeno gasno nepropusno
• raspoloživ raspon snage: do 25 kW • regulacija broja obrtaja moguća uz primenu frekventnih regulatora
• dužina rada i broj obrtaja zavisno od supstrata, mora da se utvrdi u fazi puštanja u rad
• materijal: otporan na koroziju, uglavnom nerđajući čelik Konstruktivne izvedbe • eksterno postavljeni elektromotori sa prenosnikom, interno postavljeno vratilo mešalice sa nekoliko lopatica,
• potrebna pogonska snaga: npr. 5,5 kW pri 3.000 m3, najčešće i iznad toga delom je moguća montaža cevi razmenjivača toplote na vratilu, odnosno u sastavu lopatica (kod horizontalnih
fermentora)
Primena • svi supstrati korišćeni u mokroj fermentaciji, samo u vertikalnim većim fermentorima Održavanje • održavanje motora je zbog montaže izvan fermentora moguće jednostavno i bez prekidanja procesa
Prednosti ++ može da se ostvari veoma dobro mešanje u fermentoru • popravka lopatica i vratila je otežana, jer fermentor mora da se isprazni
++ gotovo da nema pokretnih delova u fermentoru • na fermentoru moraju biti predviđeni otvori za održavanje
++ pogon je postavljen izvan fermentora, pa je pogodan za održavanje • pri izvođenju radova u fermentoru moraju da se poštuju bezbednosni propisi
++ tanki plivajući slojevi mogu da se usisavaju nadole
++ u velikoj meri se sprečava kontinualno taloženje i isplivavanje na površinu

Nedostaci -- usled stacionarnog postavljanja moguće nepotpuno mešanje

-- time su moguće zone u kojima dolazi do formiranja sedimentnih i plivajućih slojeva, čemu su posebno skloni
rubni delovi
-- ležište vratila je izloženo visokim opterećenjima, zbog čega je eventualno potrebno intenzivno održavanje

Specifičnosti • provođenje vratila mešalice kroz zid fermentora mora biti izvedeno gasno nepropusno
• regulacija broja obrtaja moguća uz primenu frekventnih regulatora

Konstruktivne izvedbe • eksterno postavljeni elektromotori sa prenosnikom, interno postavljeno vratilo mešalice sa jednim ili nekoliko
propelera, odnosno krila, izvedene kao stojeće ili viseće mešalice
• propeleri mogu biti montirani zajedno sa cevi koja potpomaže usmeravanje strujanja
• moguće je i ekscentrično postavljanje mešalice

Održavanje • održavanje motora je zbog montaže izvan fermentora moguće jednostavno i bez prekidanja procesa
• popravka propelera i vratila je otežana, jer moraju da se izvade iz fermentora ili fermentor mora da se isprazni
• na fermentoru moraju biti predviđeni otvori za održavanje
• pri izvođenju radova u fermentoru moraju da se poštuju bezbednosni propisi

Slika 3.34: Aksijalna mešalica [EKATO Process Technologies GmbH] Slika 3.35: Lopatasta mešalica [PlanET Biogastechnik GmbH]

U horizontalnim fermentorima je vratilo mešalice usled Pneumatsko mešanje

konstrukcije postavljeno horizontalno, pri čemu se mešanje
odvija pomoću na njemu pričvršćenih lopatica. Horizontalno
klipno strujanje osigurano je dodavanjem materijala u fermentor.
U vratilima i u lopaticama mešalica su često integrisane grejne
spirale (vidi sliku 3.24), pomoću kojih se fermentacioni supstrat
zagreva. Mešalica se više puta na dan uključuje na kratak
vremenski period sa malim brojem obrtaja.
U vertikalnim kotlastim fermentorima sa potpunim
mešanjem se horizontalno postavljeno vratilo mešalice nalazi
u čeličnoj konstrukciji. Položaj vratila ne može da se menja.
Mešanje sadržaja fermentora vrši se pomoću korespondirajuće
smicajuće mešalice. Primer je prikazan na slici 3.35.
Karakteristike i radni parametri prikazani su u tabeli 3.25.
Pneumatsko mešanje fermentacionog supstrata se doduše nudi
od strane nekih proizvođača, ali kod poljoprivrednih biogas
postrojenja igra podređenu ulogu.
Kod pneumatskog mešanja se preko poda fermentora
uduvava biogas. Tako usled gasnih mehura koji se podižu
dolazi do vertikalnog kretanja i mešanja supstrata.
Ovi sistemi imaju tu prednost što se mehanički delovi (pumpe
i kompresori) potrebni za mešanje nalaze izvan fermentora i
tako podležu manjem habanju. Ove tehnike nisu pogodne za
razbijanje plivajućih slojeva, zbog čega mogu da se koriste
samo za retke supstrate sa slabom sklonošću ka formiranju
plivajućeg sloja. Karakteristike sistema za pneumatsko mešanje
navedene su u tabeli 3.26.
Hidrauličko mešanje
Kod hidrauličkog mešanja se supstrat u fermentor utiskuje
pomoću pumpi i mlaznica koje se pomeraju horizontalno ili
dodatno i vertikalno. Usisavanje i upumpavanje fermentacionog
supstrata mora da se vrši tako da je sadržaj fermentora po
mogućnosti kompletno promešan.
I sistemi hidrauličkog mešanja imaju tu prednost što se
mehanički delovi potrebni za mešanje nalaze izvan fermentora
i tako podležu manjem habanju i mogu lako da se održavaju.
I hidrauličko mešanje je samo uslovno pogodno za razbijanje
plivajućih slojeva, zbog čega može da se koristi samo za retke
supstrate sa slabom sklonošću ka formiranju plivajućeg sloja. Za
ocenu pumpne tehnike dodatno treba obratiti pažnju na podatke
u poglavlju 3.2.1.4. Tabela 3.27 daje pregled karakteristika i
radnih parametara sistema za hidrauličko mešanje.
Izuzimanje fermentisanog materijala
Fermentori sa potpunim mešanjem u normalnom slučaju
poseduju preliv, koji radi po principu sifona, da bi se sprečilo
ispuštanje gasa. Fermentisani supstrat može da se izuzme i
pomoću pumpi. Preporučuje se da se materijal pre izuzimanja
iz skladišta za ostatak fermentacije promeša. Usled toga se za
potrebe finalnog načina korišćenja, na primer u poljoprivredi,
ostvaruje konstantna konsistencija i kvalitet organskog
đubriva. Za te potrebe su se dobrim pokazale mešalice sa PTO
priključkom, koje radi poboljšanja ekonomske isplativosti ne

48 49
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Oprema za proizvodnju biogasa

Tab. 3.26: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI SISTEMA ZA PNEUMATSKO MEŠANJE U FERMENTORU Tab. 3.28: TEHNIČKI UREĐAJI ZA UKLANJANJE SEDIMENTA IZ FERMENTORA

Karakteristike • potrebna snaga: npr. kompresor od 15 kW za fermentor zapremine 1.400 m3, polukontinualni režim rada Karakteristike • karakteristike agregata za uklanjanje sedimenta odgovaraju onim navedenim za pojedinačne agregate koji su
• raspoloživi raspon snage: od 0,5 kW su svi rasponi pogodni za biogas postrojenja opisani u tekstu
Primena • čistači dna samo u vertikalnim fermentorima sa zaobljenim i ravnim dnom
Primena • veoma retki supstrati, sa slabom sklonošću ka formiranju plivajućih slojeva
• pužni transporteri za izuzimanje u horizontalnim i vertikalnim fermentorima
Prednosti ++ može da se ostvari dobro mešanje u fermentoru • konusno dno kod vertikalnih fermentora 3
++ gasni kompresor je postavljen izvan fermentora, što je pogodno sa aspekta održavanja Specifičnosti • specifičnosti agregata za uklanjanje sedimenta odgovaraju onim navedenim za pojedinačne agregate koji su
++ sprečava se formiranje sedimentnih slojeva opisani u tekstu
• pužni transporteri za izuzimanje moraju biti ili vodonepropusno provedeni kroz zid fermentora ili gasno
Nedostaci -- radi održavanja uređaja za uduvavanje biogasa fermentor mora da se isprazni
nepropusno iznad zida fermentora
Specifičnosti • tehnika komprimovanja mora biti pogodna za sastav biogasa • izuzimanje može da prouzrokuje jake neprijatne mirise
• kod primene pužnih transportera za izuzimanje, u fermentor mora biti integrisan pumpni šaht
Konstruktivne izvedbe • ravnomerna raspodela mlaznica po celom dnu fermentora ili upumpavanje biogasa u vertikalnu vodeću cev po
Konstruktivne izvedbe • čistač dna sa eksterno postavljenim pogonom za vađenje sedimentnog sloja
principu mamut-pumpe
• pužni transporteri za izuzimanje na dnu fermentora
• koristi se i kombinacija sa hidrauličkim ili mehaničkim mešanjem
• konusno dno fermentora sa pumpom za izuzimanje i uređajem za podizanje sedimentnog sloja ili uređajem za
Održavanje • održavanje gasnog kompresora je zbog montaže izvan fermentora moguće jednostavno i bez prekidanja procesa ispiranje
• popravka elementa za upumpavanje biogasa je otežana, jer fermentor mora da se isprazni Održavanje • održavanje je kod fiksno instalisanih sistema povezano sa ispuštanjem sadržaja fermentora, stoga prednost
• pri izvođenju radova u fermentoru moraju da se poštuju bezbednosni propisi imaju eksterno postavljeni pogonski uređaji ili agregati koji mogu da se demontiraju
• pri izvođenju radova u fermentoru moraju da se poštuju bezbednosni propisi

Tab. 3.27: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI SISTEMA ZA HIDRAULIČKO MEŠANJE U FERMENTORU

Odvajač pene i sprečavanje nastanka pene
Karakteristike • primena pumpi sa velikim protokom U zavisnosti od korišćenog supstrata, odnosno korišćenog
• podaci o snazi: odgovaraju uobičajenim snagama pumpi, kao u poglavlju 3.2.1.4 sastava supstrata, kod mokre fermentacije može da dođe do
• materijal: kao kod pumpi formiranja pene u fermentoru. Ta pena može da zaguši gasovod
Primena • svi supstrati koji mogu lako da se pumpaju korišćeni u mokroj fermentaciji za izuzimanje biogasa, zbog čega bi gasovod u fermentoru
trebalo da se postavi što je moguće više. Dodatni odvajači pene
Prednosti ++ uz primenu podesivih, potapajućih centrifugalnih pumpi ili cevi za usmeravanje strujanja, može da se ostvari
dobro mešanje sadržaja fermentora; time je takođe moguće i razbijanje plivajućih i sedimentnih slojeva treba da spreče unos pene u cevovod za supstrat koji vodi do
postfermentora ili skladišnih laguna. To je šematski prikazano
Nedostaci -- kod eksterno postavljenih pumpi bez ciljanog usmeravanja strujanja moguće je formiranje plivajućih i na slici 3.36.
sedimentnih slojeva
Osim toga, u gasnom prostoru fermentora može da se
-- sa eksterno postavljenim pumpama bez ciljanog usmeravanja strujanja ne mogu da se razbiju plivajući i
sedimentni slojevi instalira senzor pene, koji u slučaju formiranja previše pene
pokreće alarm. U slučaju preteranog formiranja pene postoji
Specifičnosti • za specifičnosti agregata vidi poglavlje 3.2.1.4 mogućnost ubrizgavanja supstanci koje inhibiraju nastanak
Konstruktivne izvedbe • potapajuća centrifugalna pumpa ili na suvom postavljena centrifugalna pumpa, pumpa sa ekscentričnim pene u fermentoru, ali za to mora da postoji odgovarajući
puževima ili rotirajuća klipna pumpa, vidi poglavlje 3.2.1.4 uređaj u fermentoru. On može biti izveden u vidu prskalice.
• kod eksterno postavljenih pumpi mesta ulaza u fermentor mogu biti opremljena pokretnim cevima za Treba, međutim, imati u vidu da su sitne rupice u cevima
usmeravanje ili mlaznicama; moguće je prebacivanje sa jednog na drugo ulivno mesto
prskalice u gasnoj atmosferi podložne koroziji. To može da
Održavanje • važe isti, za agregate specifični podaci o održavanju kao u poglavlju 3.2.1.4 se spreči redovnim uključivanjem, i bez formiranja pene. Kao
inhibitor može, na primer, da se koristi ulje, i to pretežno biljno
ulje. U krajnjem slučaju već pomaže i voda koja se raspršuje nad
moraju biti trajno opremljene motorom. Umesto toga se za tečnom fazom.
izvlačenje ostatka fermentacije priključuje, na primer, motor
traktora da bi mešanje moglo da se sprovede u određeno Ulazna gasna cev Uklanjanje sedimenta iz fermentora
vreme. Dotur Supstrata Sedimenti, odnosno sedimentni slojevi, se u mokroj fermentaciji
Kod horizontalnih fermentora se fermentisani materijal formiraju usled taloženja teških materija kao što je na primer
putem klipnog strujanja nastalog usled supstrata unetog u pesak. Predjame se radi odvajanja teških materija opremaju
fermentor izuzima preko preliva ili odvodne cevi postavljene separatorima, mada pesak, na primer kod ekskremenata Slika 3.37: Pužni separator [FAN SEPARATOR GmbH]
ispod nivoa supstrata. peradi, može biti čvrsto vezan za organsku materiju, tako da
u predjamama uglavnom može da se ukloni samo kamenje i
3.2.2.4 Drugi sporedni uređaji druge grube teške materije. Veliki deo peska oslobađa se tek u se uklone samo lopatama ili bagerima. Uklanjanje sedimentnih
Mnogobrojna biogas postrojenja poseduju delove koji nisu toku procesa biološke razgradnje u fermentoru. slojeva moguće je preko čistača poda ili ispusta u podu.
nužno potrebni za rad, ali u pojedinačnom slučaju – uglavnom Određeni supstrati, kao na primer tečni stajnjak svinja ili Međutim, u slučaju formiranja čvrstih sedimentnih slojeva,
u zavisnosti od supstrata – mogu biti od koristi. U narednom ekskrementi peradi, mogu da pospešuju formiranje takvih nije u svim slučajevima zagarantovana funkcionalnost sistema
delu prikazane su mere protiv formiranja pene i sedimentnog slojeva. Sedimentni slojevi u toku vremena mogu postati veoma za uklanjanje sedimenta, zbog čega može biti potrebno da
sloja. Osim toga je opisan procesni korak razdvajanja čvrste i veliki, čime se smanjuje iskoristiva zapremina fermentora. Bilo se fermentor otvori da bi se sedimentni slojevi uklonili ručno
tečne faze, koji sledi nakon procesa formiranja biogasa. Slika 3.36: Uređaji za neometani odvod gasa; ulazna gasna cev sa je slučajeva da se fermentori do pola napune peska. Sedimentni ili mašinskim putem. Moguće tehnike uklanjanja sedimenta
otvorom nagore (levo dotur supstrata) [DBFZ] slojevi, osim toga, mogu jako da se stvrdnu, tako da mogu da prikazane su u tabeli 3.28. Kod veoma visokih fermentora

50 51
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Tab. 3.29: TEHNOLOGIJA PUŽNIH SEPARATORA
Primena • za supstrate koji mogu da se pumpaju i transportuju pomoću pužnih transportera
• za supstrate sa sadržajem suve materije od 10 % do oko 20 % (proizvod može da sadrži do preko 30 % suve
materije u čvrstoj fazi)
Specifičnosti • dodatne opcije, kao što su npr. oscilatori, izdvajanje vode mogu da učine efikasnijim
• moguć je potpuno automatizovan rad
Konstruktivne izvedbe • slobodnostojeći agregat
• kod postrojenja sa vrlo kratkim retencionim vremenom moguće je instaliranje ispred biogas postrojenja;
time su moguće uštede pri projektovanju mešalica i sprečavanje havarija uzrokovanih čvrstim materijama,
moguća je pojava plivajućih i sedimentnih slojeva
• instaliranje posle fermentacije radi recirkulacije vode za razređivanje i uštede mešalica u skladištu za ostatak
fermentacije
Održavanje • dobro pristupačan agregat, održavanje je moguće bez prekidanja procesa
sa preko 10 m visine statički pritisak može biti dovoljan za
uklanjanje peska, kreča i mulja.
Razdvajanje čvrste i tečne faze
Sa povećanjem udela čvrstih supstrata u proizvodnji biogasa
veću pažnju treba posvetiti poreklu tečnosti za razređivanje
i kapacitetu skladišta za ostatak fermentacije. Skladište je
često planirano za postojeći tečni stajnjak, ali više ne može
da primi dodatne supstrate nakon fermentacije. Za taj slučaj,
razdvajanje tečne i čvrste faze može biti ekonomski i tehnološki
svrsishodno. Isceđena voda može da se koristi za razređivanje
ili kao tečno đubrivo, a čvrsta frakcija može da se skladišti na
malom prostoru ili da se kompostira.
Za razdvajanje tečne i čvrste faze mogu da se koriste trakaste
filter prese, centrifuge ili navojni, odnosno pužni separatori.
Zbog prevashodne primene pužnih separatora se njihove
karakteristike navode u tabeli 3.29. Poprečni presek i primer
primene separatora prikazani su na slici 3.37.
3.2.2.5 Grejanje i toplotna izolacija
Toplotna izolacija fermentora
Da bi se smanjili gubici toplote, fermentori moraju dodatno
biti opremljeni toplotnim izolacionim materijalom. Za toplotnu
izolaciju mogu da se koriste komercijalni materijali, koji bi
u zavisnosti od oblasti primene (blizina tla itd.) trebalo da
poseduju različite karakteristike (vidi tabelu 3.30). Pregled
parametara može da se pronađe u tabeli 3.31 koja sadrži
primere izolacionih materijala. Izolacioni materijal se radi
zaštite od uticaja vremenskih prilika oblaže trapeznim limom ili
drvetom.
Grejanje fermentora
Da bi se osigurao optimalan proces fermentacije, u fermentoru
mora da vlada ujednačena temperatura. Pri tome nije
merodavno poštovanje zadate temperature tačno u deseti deo
temperaturnog stepena, već da su oscilacije temperature što
je moguće manje. To se odnosi kako na vremenske oscilacije
temperature, tako i na raspodelu temperature u raznim
delovima fermentora [3-3]. Velike oscilacije i prekoračenje,
odnosno pad ispod određenih temperaturnih vrednosti, mogu
da dovedu do inhibiranja procesa fermentacije ili u najgorem
slučaju do obustave procesa. Uzroci za oscilacije temperature
mogu biti različiti:
52
• dodavanje svežeg supstrata,
• formiranje temperaturnih slojeva ili temperaturnih zona
usled nedovoljne toplotne izolacije, neefikasnog ili pogrešno
dimenzionisanog grejanja, nedovoljnog mešanja,
• položaj grejnih uređaja,
• ekstremne spoljne temperature u toku leta i zime, kao i
• otkazivanje agregata.
Radi obezbeđivanja potrebnih procesnih temperatura i
kompenzacije gubitaka toplote, supstrat mora da se zagreva, što
može da se ostvari preko eksternih ili u fermentor integrisanih
razmenjivača toplote, odnosno grejnih uređaja.
Grejni uređaji koji su integrisani u fermentor zagrevaju
u njemu sadržani fermentacioni supstrat. Tabela 3.32 daje
pregled primenjenih tehnologija, dok slika 3.38 prikazuje
primere.
Eksterni razmenjivači toplote fermentacioni supstrat
zagrevaju pre unosa u fermentor, čime on u fermentor dospeva
već prethodno zagrejan. Tako mogu da se izbegnu oscilacije
temperature prilikom unosa supstrata. Kod primene eksternih
razmenjivača toplote mora da se ostvari ili kontinualno mešanje
supstrata putem razmenjivača toplote ili mora da se obezbedi
dodatno interno grejanje u fermentoru, da bi se u njemu održala
konstantna temperatura. Karakteristike eksternih razmenjivača
toplote prikazani su u tabeli 3.33.
3.2.3 Skladištenje fermentisanog supstrata
3.2.3.1 Tečni ostatak fermentacije
Skladištenje načelno može da se vrši u lagunama i u
cilindričnim ili pravougaonim rezervoarima (nadzemni i
podzemni rezervoari). Po pravilu se koriste vertikalni okrugli
rezervoari od betona i nerđajućeg/emajliranog čelika. Oni
u pogledu konstrukcije mogu da se uporede sa vertikalnim
kotlastim fermentorima sa potpunim mešanjem (vidi poglavlje
3.2.2.1 o konstruktivnim izvedbama fermentora). Mogu
biti opremljeni mešalicom da bi se ostatak fermentacije
pre izuzimanja homogenizovao. Mogu da se koriste fiksno
instalirane mešalice (na primer potapajuća mešalica) ili bočna
sa zglavkastim vratilom ili traktorska mešalica sa pogonom
preko PTO priključka. Osim toga bi rezervoari trebalo da imaju
pokrivač (gasno nepropusni ili gasno propusni). Obe varijante
imaju tu prednost da dovode do smanjenja emisija neprijatnih
mirisa, kao i do smanjenja gubitaka hranljivih materija u
toku skladištenja. Gasno nepropusni pokrivači, na primer
Oprema za proizvodnju biogasa
Tab. 3.30: KARAKTERISTIKE IZOLACIONIH MATERIJALA [3-12], [3-13]
Karakteristike • materijal u fermentoru ili ispod površine zemlje: materijali sa zatvorenim porama kao što je poliuretanska tvrda
pena i penasto staklo, koji sprečavaju prodiranje vlage
• materijal iznad površine zemlje: mineralna vuna, ploče sa mineralnim vlaknima, ploče od tvrde pene, ekstrudira-
na pena, stirodur, plastični penasti materijali, polistirol
• debljina materijala: koristi se 5–10 cm, ali je ispod 6 cm izolaciono dejstvo slabo; u praksi primenjene vrednosti
više su bazirane na iskustvu nego na proračunima; u literaturi se navode debljine izolacije i do 20 cm
3
• koeficijenti prolaza toplote kreću se u rasponu od 0,03–0,05 W/(m2 · K)
• izolacioni materijal u zoni dna fermentora mora biti u stanju da nosi teret potpuno napunjenog fermentora
Konstruktivne izvedbe • toplotna izolacija može da se postavi na unutrašnju ili na spoljnu stranu, pri čemu načelno nijednoj od ovih
varijanti ne može da se da prednost
Specifičnosti • svi izolacioni materijali moraju biti otporni na glodare
Tab. 3.31: KARAKTERISTIKE IZOLACIONIH MATERIJALA – PRIMERI
Koeficijent provodljivosti
Izolacioni materijal Tip primene
toplote [W/m · K]
Mineralna vlakna (oko 20–40 kg/m3) 0,030–0,040 WV, WL, W, WD
Izolacione ploče od perlita (150–210 kg/m ) 3
0,045–0,055 W, WD, WS
Polistirol pena EPS (15 kg/m < sirova gustina)
3
0,030–0,040 W
Polistirol pena EPS (20 kg/m < sirova gustina)
3
0,020–0,040 W, WD
Polistirol ekstrudirana pena XPS (25 kg/m < sirova gustina)
3
0,030–0,040 WD, W
Poliuretan tvrda pena PUR (30 kg/m < sirova gustina)
3
0,020–0,035 WD, W, WS
Penasto staklo 0,040–0,060 W, WD, WDS, WDH
Tipovi primene: WV sa opterećenjem na kidanje i smicanje; WL, W bez opterećenja pritiskom; WD sa opterećenjem pritiskom; WS izolacioni materijali za specijalne
slučajeve primene; WDH povećana opteretivost kod podova koji raspoređuju pritisak; WDS povećana opteretivost u specijalnim oblastima primene
Tab. 3.32: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI INTEGRISANIH SISTEMA GREJANJA; [3-1], [3-12]
Karakteristike • materijal: kod postavljanja u prostoru za fermentaciju ili u vidu agregata za mešanje koriste se cevi od nerđajućeg
čelika, PVC ili PEOC (plastične cevi usled slabe toplotne provodljivosti moraju biti postavljene blizu jedna drugoj),
kod postavljanja u beton koriste se uobičajene cevi za podno grejanje
Primena • zidno grejanje: svi tipovi betonskih fermentora
• podno grejanje: svi vertikalni fermentori
• u unutrašnjosti postavljeno grejanje: svi tipovi fermentora, ali češće kod vertikalnih
• grejni uređaji povezani sa agregatima za mešanje: svi tipovi fermentora, ali češće kod vertikalnih
Prednosti ++ grejni uređaji postavljeni u fermentor i povezani sa mešalicama poseduju dobru toplotnu provodljivost
++ kod podnog i zidnog grejanja ne dolazi do pojave naslaga
++ grejni uređaji integrisani u agregate za mešanje mogu da zagreju znatno veće količine materijala
Nedostaci -- efikasnost podnog grejanja može u velikoj meri biti smanjena formiranjem sedimentnih slojeva
-- grejni uređaji ugrađeni u unutrašnjosti fermentora mogu da dovedu do formiranja naslaga, pa bi stoga trebalo da
se postave sa određenim odstojanjem od zida
Specifičnosti • mora postojati mogućnost odzračivanja grejnih cevi, zbog čega se strujanje u njima izvodi od dole prema gore
• vodovi za grejanje postavljeni u beton izazivaju termičke napone
• zavisno od veličine fermentora postavljaju se dva ili više grejnih kola
• grejni uređaji ne smeju da ometaju druge agregate (npr. uređaje za čišćenje)
• za termofilni režim rada nisu pogodni grejni uređaji postavljeni u zid ili u pod
Konstruktivne izvedbe • podno grejanje
• grejni uređaji ugrađeni u zidove (kod čeličnih fermentora moguća i ugradnja na spoljnu stranu zida)
• grejni uređaji postavljeni ispred zida
• grejni uređaji integrisani u agregate za mešanje ili kombinovani sa njima
Održavanje • grejne uređaje radi obezbeđenja prenosa toplote treba redovno čistiti
• grejni uređaji za grejanje koji su integrisani u fermentor ili u građevinsku konstrukciju su jako teško pristupačni ili
uopšte nisu pristupačni
• pri izvođenju radova u fermentoru moraju da se poštuju bezbednosni propisi
53
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Oprema za proizvodnju biogasa

3.2.4 Skladištenje proizvedenog gasa

Biogas nastaje u promenljivim količinama i delom sa pikovima
proizvodnje. Iz tog razloga i zbog pretežno konstantne
potrošnje mora privremeno da se skladišti u za to pogodnim
rezervoarima. Rezervoari za gas moraju biti gasno nepropusni,
otporni na pritisak, medijum, UV-zračenje, temperaturu i
vremenske prilike. Pre puštanja u rad treba ispitati hermetičnost
rezervoara za gas. Rezervoari za gas iz bezbednosnih razloga
moraju da se opreme sigurnosnim ventilima za natpritisak
i potpritisak, da bi se sprečila nedozvoljeno visoka promena
Slika 3.38: Grejne cevi od nerđajućeg čelika postavljene u fermentoru (unutrašnje) (levo); ugradnja grejnih kablova u zid fermentora (sredina, desno)
[WELTEC BIOPOWER GmbH (levo); PlanET Biogastechnik GmbH (sredina, desno)]
Tab. 3.34: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI MEMBRANSKIH GASNIH HAUBA, PODACI DELOM IZ [3-3]
unutrašnjeg pritiska u rezervoaru. Kontrola ventila za
natpritisak u pogledu učestalosti aktiviranja dobija sve više na
značaju, da bi se smanjila visina pogonski uslovljenih emisija
preko tog sigurnosnog uređaja (vidi poglavlje 5.6.4). Drugi
bezbednosni zahtevi i propisi za rezervoare za gas sadržani su
između ostalog u „Bezbednosnim pravilima za poljoprivredna 3
biogas postrojenja“ [3-18]. Rezervoari treba da su izvedeni
na način da može da se skladišti oko jedna četvrtina dnevno
proizvedenog biogasa, dok se često preporučuje zapremina

membranski krovovi (vidi poglavlje 3.2.4.1 o integrisanim
rezervoarima), osim toga omogućavaju iskorišćenje preostalog
gasnog potencijala i ostatka fermentacije, kao i izbegavanje
klimatski relevantnih emisija (vidi poglavlje 3.2.5) i mogu
da se koriste kao dodatni rezervoar za gas. Obaveza gasno
nepropusnog pokrivanja skladišta za ostatak fermentacije je sa
EEG 2012 i zakonski implementirana. Sva skladišta za ostatak
fermentacije koja su izgrađena od 2012. godine prema tome
moraju biti tehnički gasno nepropusno pokrivena (vidi poglavlje
7). To je već i prema EEG 2009 bio standard za sva postrojenja
odobrena shodno Saveznom zakonu o zaštiti od emisija.
Lagune su uglavnom pravougana, u zemlju ukopana i
plastičnom folijom obložena skladišta. Najveći deo tih laguna
je odozgo otvoren, samo malobrojne lagune su pokrivene
folijom radi smanjenja emisija.
Veličina skladišta za ostatak fermentacije u velikoj meri
zavisi od optimalnog trenutka razastiranja ostatka fermentacije
po površinama koje treba đubriti. U tom kontekstu ukazuje
se na Uredbu o đubrenju i poglavlje 10 o korišćenju ostatka
fermentacije kao đubriva. Skladišta za ostatak fermentacije
su po pravilu dimenzionisana, tako da poseduju skladišni
kapacitet od najmanje 180 dana.
3.2.3.2 Čvrsti ostaci fermentacije
Čvrsti ostaci fermentacije nastaju prilikom fermentacije
čvrste materije i kao izdvojena komponenta proizvoda mokre
fermentacije. Oni se, u zavisnosti od namene, skladište na
mestima sa čvrstim tlom, na otvorenom ili u halama, kao i
u otvorenim, delom mobilnim, rezervoarima i kontejnerima.
Skladištenje se uglavnom vrši u naslaganim gomilama na
nepropusnim podlogama od betona ili asfalta i slično je
skladištenju čvrstog stajnjaka. Delom se kao skladišna površina
koriste i prazni silo-rovovi. Prokapna tečnost, isceđena voda ili
uneta atmosferska voda mora da se sakuplja i vrati u biogas
postrojenje. Unos atmosferskih voda može da se umanji
dodatnim ceradama ili nastrešnicama.
Kontejneri od čelika koriste se pretežno u slučaju izdvajanja
čvrste frakcije iz tečnog ostatka fermentacije ceđenjem. Oni se,
na primer, postavljaju ispod separatora (vidi sliku 3.37) i menjaju
nakon što su se skroz napunili. I ovde bi unos atmosferskih voda
trebalo da se spreči pokrivanjem kontejnera pomoću cerade.
Razdvajanje čvrste i tečne faze i skladištenje čvrste frakcije
alternativno može da se sprovodi i u hali. U slučaju postavljanja
u hali, po potrebi otpadni vazduh može da se sakuplja i da se
radi izbegavanja emisija amonijaka i neprijatnih mirisa sprovodi
kroz uređaj za prečišćavanje (npr. vodeni i/ili biofilter).
Tab. 3.35: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI EKSTERNIH REZERVOARA ZA BIOGAS, PODACI DELOM IZ [3-3]
Karakteristike • isporučuju se sa kapacitetom skladištenja gasa do 4.000 m3
• natpritisak: 5–100 mbara
• propustljivost membrane: treba računati sa gubicima biogasa od 1–5 ‰ dnevno
• materijali: butil-kaučuk, polietilenske i polipropilenske mešavine, EPDM kaučuk
Primena • za sva biogas postrojenja sa vertikalnim fermentorom i postfermentorom sa što je moguće većim prečnikom
Prednosti ++ nije potrebna dodatna zgrada
++ nije potreban dodatni prostor
Nedostaci -- aktuelna koncentracija metana u gasnom prostoru zbog jakog mešanja gasova u slučaju velikog gasnog prostora
ne može da se izmeri i stoga nije moguće utvrđivanje aktivnosti mikroorganizama
-- bez dodatnog krova postoji samo slaba toplotna izolacija prema gasnom prostoru
-- bez dodatnog krova velika osetljivost na vetar
Specifičnosti • toplotna izolacija moguća pomoću dvostruke membrane sa uduvavanjem vazduha (krov sa dvostrukom membranom)
• nije moguća montaža mešalica na gornjem delu fermentora
Konstruktivne izvedbe • membrana kao krov iznad fermentora
• membrana ispod krova sa dvostrukom membranom
• membrana ispod čvrstog krova na fermentoru sa povećanom visinom
• slobodnoležeći i fiksirani membranski jastuk
• membranski jastuk smešten u posebnoj zgradi ili rezervoaru
• membranski jastuk na međutavanici, iznad fermentora
• membranska vreća koja visi u nekom objektu (npr. nekorišćeni ambar),
• membranski rezervoar ispod krova sa dvostrukom membranom
Održavanje • u najvećoj meri bez potrebe za održavanjem

Tab. 3.33: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI SPOLJNIH RAZMENJIVAČA TOPLOTE; [3-3], [3-12] Karakteristike • isporučuju se sa kapacitetom skladištenja gasa do 2.000 m3 (preko toga kao specijalne izvedbe na zahtev kupca)
• natpritisak: 0,5–30 mbara
Karakteristike • materijal: po pravilu nerđajući čelik • propustljivost membrane: treba računati sa gubicima biogasa od 1–5 ‰ dnevno
• protoci se orijentišu prema kapacitetu postrojenja i temperaturi procesa • materijali: PVC (nema dug vek trajanja), butil-kaučuk, polietilenske i polipropilenske mešavine
• prečnici cevi odgovaraju uobičajenim vodovima za supstrat u biogas postrojenjima Primena • za sva biogas postrojenja
Primena • svi tipovi fermentora, češća primena kod fermentora sa klipnim strujanjem Prednosti ++ u gasnom prostoru fermentora može da se izmeri koncentracija metana u aktuelno nastalom biogasu (tamo usled
Prednosti ++ može da se ostvari veoma dobar prenos toplote male količine gasa ne dolazi do jakog mešanja), što odražava aktivnost mikroorganizama
++ dodata sveža masa ne dovodi do temperaturnog šoka u fermentoru Nedostaci -- eventualno je potreban dodatni prostor
++ grejni uređaj tretira celokupnu zapreminu materijala -- eventualno je potrebna dodatna zgrada
++ spoljni razmenjivači toplote mogu lako da se čiste i održavaju
Specifičnosti • postavljanjem tegova može da se poveća pritisak radi snabdevanja kogenerativnog postrojenja
++ dobra mogućnost regulisanja temperature
• u slučaju smeštaja u zgradi treba voditi računa da ventilacija u objektu bude veoma dobra da bi se sprečio
Nedostaci -- eventualno treba predvideti dodatno grejanje fermentora nastanak eksplozivnih mešavina
-- spoljni razmenjivač toplote predstavlja dodatni agregat koji je povezan sa dodatnim troškovima • snaga motora kogenerativnog postrojenja može da se prilagodi nivou napunjenosti rezervoara
Specifičnosti • mora postojati mogućnost odzračivanja razmenjivača toplote, zbog čega se strujanje u njima izvodi odozdo prema gore Konstruktivne izvedbe • slobodnoležeći i fiksirani membranski jastuk
• dobro pogodni za termofilni režim • membranski jastuk smešten u posebnoj zgradi ili rezervoaru
Konstruktivne izvedbe • razmenjivač toplote sa spiralnom cevi ili sa dvostrukim cevima • membranski jastuk na međutavanici, iznad fermentora
• membranska vreća koja visi u nekom objektu (npr. nekorišćeni ambar),
Održavanje • veoma dobra pristupačnost radi održavanja i čišćenja • membranski rezervoar ispod krova sa dvostrukom membranom
Održavanje • u najvećoj meri bez potrebe za održavanjem

54 55
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Oprema za proizvodnju biogasa

Tab. 3.36: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI GASNIH BAKLJI

Karakteristike • mogući su protoci do 3.000 m3/h

Primena
Specifičnosti
Konstruktivne izvedbe
Slika 3.39: Potkonstrukcija krova sa dvostrukom membranom (levo) [PlanET Biogastechnik GmbH]; biogas postrojenje sa krovovima sa dvostrukom Održavanje
membranom [MT-Energie GmbH]
• temperatura sagorevanja 800–1.200 °C
• materijal: čelik ili nerđajući čelik
• za sva biogas postrojenja
• moguće sa otvorenim plamenom ili prikrivenim sagorevanjem
3
• uz izolovanu komoru za sagorevanje moguće i zadovoljavanje zahteva prema TU vazduh, pri čemu to za gasne
baklje nije propisano kao obavezujuće
• raspoložive sa prirodnom ventilacijom ili ventilatorom
• treba voditi računa o bezbednosnim pravilima, pre svega u odnosu na odstojanje do najbližeg objekta
• potrebno je povećanje pritiska biogasa ispred mlaznice gorionika
• pojedinačni uređaj na sopstvenom malom betonskom temelju sa ručnim upravljanjem ili uz mogućnost automatizacije
• u najvećoj meri bez potrebe za održavanjem

3.2.4.2 Eksterni rezervoari

Vazduh za oslanjanje Eksterni rezervoari niskog pritiska mogu biti izvedeni u obliku
membrane
membranskih jastuka. Membranski jastuci se radi zaštite
od vremenskih prilika smeštaju u odgovarajuće objekte ili
opremaju drugom membranom (slika 3.40). Vizuelni prikaz
Unutrašnja membrana eksternog rezervoara za gas daje slika 3.4.1. Specifikacija
Biogas Biogas eksternih rezervoara za gas navedena je u tabeli 3.35.

Rezervoar u vidu membranskog jastuka
Slika 3.40: Eksterni membranski rezervoar [ATB]
za jednodnevnu do dvodnevnu proizvodnju. Može da se pravi
razlika između rezervoara niskog, srednjeg i visokog pritiska.
Najrasprostranjeniji su rezervoari niskog pritiska sa
opsegom natpritiska od 0,5 do 30 mbara. Rezervoari niskog
pritiska sastoje se od membrane koja mora da ispuni
bezbednosne zahteve. Membranski rezervoari izvedeni su u
obliku gasnih hauba iznad fermentora (integrisani rezervoari) ili
kao eksterni rezervoari za gas. Detaljna objašnjenja slede pod
tačkama 3.2.4.1 i 3.2.4.2.
Kod rezervoara srednjeg i visokog pritiska se biogas
pri radnom pritisku između 5 i 250 bara skladišti u čeličnim
rezervoarima i flašama pod pritiskom [3-1]. Oni su operativno
veoma zahtevni i skupi. Kod rezervoara sa pritiskom do 10 bara
treba računati sa potrošnjom energije do 0,22 kWh/m3, a kod
rezervoara sa pritiskom od 200–300 bara sa oko 0,31 kWh/m3
[3-3]. Stoga oni kod poljoprivrednih biogas postrojenja praktično
ne nalaze primenu.
3.2.4.1 Integrisani rezervoari
Ako se kao rezervoar za gas koristi sam fermentor, odnosno
postfermentor ili skladište za ostatak fermentacije, primenjuju
se takozvane membranske gasne haube. Membrana se
gasno nepropusno postavlja na gornjem rubu fermentora. U
fermentor se ugrađuje noseća konstrukcija, na koju membrana
može da nalegne kada je rezervoar za gas prazan. Membrana
se širi u zavisnosti od nivoa napunjenosti rezervoara za gas.
Karakteristike mogu da se pronađu u tabeli 3.34, dok su primeri
prikazani na slici 3.39.
Rezervoar sa dvostrukom membranom
Široko rasprostranjeni su i krovovi sa dvostrukom
membranom, kod kojih se kao zaštita od vremenskih prilika
preko faktičke membrane rezervoara postavlja druga
membrana. U međuprostor između dve membrane se preko
ventilatora uduvava vazduh. Gornja membrana je tako uvek
čvrsto zategnuta, dok donja membrana može da se prilagodi
količini skladištenog biogasa. Pritisak gasa se kod ovog sistema
održava na pretežno stabilnom nivou.
Slika 3.41: Primer slobodnostojećeg rezervoara sa dvostrukom
membranom [FNR/P. Schüsseler]
3.2.4.3 Gasna baklja
Za slučaj da rezervoari za gas više ne mogu da prime biogas i/
ili da gas usled radova na održavanju ili usled ekstremno lošeg
kvaliteta ne može da se iskoristi, neiskoristivi deo mora bezbedno
da se ukloni. Zahtevi za dobijanje dozvole za rad postrojenja su
i u ovom pogledu, u zavisnosti od savezne pokrajine, različiti,
pri čemu je počevši od protoka gasa od 20 m3/h propisana
obaveza da pored kogenerativnog postrojenja mora da postoji
i alternativni vid korišćenja. U skladu sa tehničkim zahtevima
iz EEG 2012 (§ 6 st. 4 tačka 2) sva biogas postrojenja od 2014.
godine moraju biti opremljena dodatnim uređajima za potrošnju
gasa. To može biti stacionarna gasna baklja, gasni gorionik ili
rezervno kogenerativno postrojenje. Karakteristike gasnih baklji
koje se koriste u biogas postrojenjima navedene su u tabeli
3.36, dok je primer prikazan na slici 3.42; stanje tehnike za
bezbedan rad gasnih baklji opisano je u poglavlju 3.2.5.
3.2.5 Mere za smanjenje emisija
3.2.5.1 Priprema supstrata i sistemi punjenja
Pre svega u slučaju kada su komponente postrojenja izvedene
otvoreno, odnosno gasno propusno, kao i kod otvorenog
manipulisanja organskim đubrivima i recirkulacije ostataka
fermentacije izvan gasno nepropusno zatvorenih sektora
postrojenja, načelno može da dođe do povećane opasnosti
od emisija koje dodatno mogu da se povećaju nepovoljnim
režimom rada.
Otvorene faze hidrolize, predjame i rezervoari za
razređivanje
Otvoreno izvedene faze hidrolize u pogledu zaštite od emisija
treba sagledati kritički. Gas dobijen hidrolizom pored glavne
komponente ugljen-dioksida (CO2), po pravilu sadrži i značajne
količine vodonika (H2) i metana (CH4), kao i tragove amonijaka
(NH3) i vodonik-sulfida (H2S). Sa aspekta klimatske zaštite
Slika 3.42: Gasna baklja biogas postrojenja [FNR/D. Riesel]
problematične su pre svega emisije metana. One se pretežno
javljaju kod režima rada u opsegu neutralne pH vrednosti, što
znači u slučaju korišćenja puferskih supstrata kao na primer
organskog đubriva ili recirkulata iz ostatka fermentacije. Tada
može da se javi povećana opasnost od eksplozije (CH4, H2)
i gušenja (CO2, H2S). Pre svega susedni objekti kao i pumpne
stanice moraju da poseduju dovoljnu prinudnu ventilaciju
i eventualno budu opremljeni alarmnim uređajima. To važi
pre svega ako su sa rezervoarom za hidrolizu povezani gasno
nepropusnim armaturama. Kod samih rezervoara za hidrolizu
je rizik od opasnih koncentracija navedenih gasova posebno
velik u slučaju pretežno zatvorenih, ali ne i gasno nepropusnih
izvedbi ili kod diskontinualnog rada mešalica. To može da
dovede do iznenadnog oslobađanja gasova. Ekonomski gubici
nastaju respiracijom (CO2 i toplota), kao i gubitkom gorivih
gasova (CH4, H2). Emisije neprijatnih mirisa mogu biti izazvane
različitim organskim materijama, pre svega masnim kiselinama,
a osim toga i već navedenim gasovima u tragovima H2S i NH3
[3-22]. Trenutno nije moguće proceniti pod kojim uslovima (na
primer vreme zadržavanja u hidrolizi, unos vazduha ili pufersko
dejstvo recirkulata, odnosno tečnog stajnjaka) potencijalne
prednosti nadmašuju gorenavedene nedostatke. Treba navesti
dezintegraciju supstrata zahtevanu od strane proizvođača, kao
i sa takvim konfiguracijama postrojenja moguće poboljšanje
stabilnog režima rada u metanogenoj fazi (usled održavanja

56 57
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
ravnomerne temperature i pH vrednosti ulaznog materijala, kao
i ravnomernog punjenja razređenog supstrata bez sadržanih
vazdušnih mehura). Međutim, značaj postrojenja koja poseduju
fazu hidrolize je po svoj prilici mali. Tako je u okviru anketiranja
operatera postrojenja, koje je 2013. godine sprovedeno od
strane Nemačkog centra za istraživanje biomase (DBFZ) za
referentnu 2012. godinu, samo u slučaju 14 postrojenja (oko
1,4 % analiziranih upitnika) navedeno postojanje faze hidrolize.
U predjamama i rezervoarima za razređivanje se uglavnom
tečno organsko đubrivo, odnosno recirkulat, meša sa čvrstom
materijom i homogenizuje. U toku potrebnog mešanja, pre
svega u slučaju korišćenja recirkulata, obično se oslobađaju
povećane količine metana [3-24]. Radi vizuelne kontrole
nepoželjnih materija (pre svega kod postrojenja za otpad)
može biti svrsishodno da se kao sistem za punjenje koriste
predjame i rezervoari za razređivanje. Međutim, po mogućnosti
bi tada razređivanje trebalo da se vrši bez recirkulata, jer
dolazi kako do izdvajanja metana oslobođenog mešanjem,
tako i do mikrobiološkog formiranja novog metana i njegovog
oslobađanja.
Punjenje čvrste materije
Kod punjenja čvrste materije u zavisnosti od supstrata može
da dođe do emisije neprijatnih mirisa iz otvorenih skladišnih
rezervoara. Da bi se to sprečilo, u slučaju korišćenja supstrata
sa intenzivnim mirisima (na primer ekskrementi peradi),
pogodni su sistemi za pokrivanje koji omogućavanju otvaranje
u toku punjenja. Bitno je da postoji čvrsta podloga koja može
lako da se čisti, dobra pristupačnost i priključak za vodu.
Tako je nakon potrebnog redovnog pražnjenja rezervoara
omogućeno lako čišćenje mrtvih uglova. Čvrste materije se
uglavnom unose preko transportnih puževa koji se okreću u
cevi potopljenoj u fermentacionu tečnost. U slučaju suviše
niskih nivoa napunjenosti, preko sistema za unos supstrata
može neprimetno da se oslobađa biogas. Stoga uvek treba
voditi računa o dovoljnom nivou napunjenosti u fermentoru.
Upravo punjenje čvrste materije i skladištenje supstrata
spadaju u sektore biogas postrojenja koji proizvode najveću
buku. Prilikom prostornog raspoređivanja bi stoga trebalo
voditi računa o položaju u odnosu na susede, objekte i pejzažne
elemente koji mogu da apsorbuju buku, kao i o pravcu vetra.
Kod većih postrojenja u blizini stambenih zona preporučuje se
procena uticaja buke od strane veštaka, što je često i preduslov
za dobijanje dozvole.
3.2.5.2 Fermentor i rezervoar za gas
Kontinualni postupak
Fermentori i postfermentori, kao i integrisana, odnosno
eksterna skladišta gasa, iz procesnih i bezbednosnih razloga
moraju biti konstruisani gasno nepropusno. Relevantne emisije
u ovim segmentima mogu da se očekuju samo u slučaju
konstruktivnih, odnosno proizvodnih grešaka, oštećenja usled
starosti ili vremenskih prilika, smetnji u radu ili neodgovarajućeg
održavanja i kontrole (vidi poglavlje 5.6.4). Samo membrane
rezervoara za gas poseduju slabu propustljivost gasa,
koja prema zahtevima Tehničke informativne brošure 4
poljoprivrednih strukovnih udruženja mora da iznosi manje
od 1.000 cm3/(m2⋅d⋅bar). One se u praksi kreću u rasponu
58
od 250–2.000 cm3/(m2⋅d⋅bar) [3-21], [3-23], u zavisnosti
od vrste membrane (npr. EPDM- ili tekstilna membrana),
temperature gasa, diferencijalnog pritiska, kao i debljine i širenja
membrane. Iz toga rezultira gubitak metana od oko 0,1–0,5 %
(vidi tabelu 3.34) u odnosu na dnevnu skladišnu zapreminu.
Hermetičnost bi trebalo da se kontroliše redovno, za šta može
da se koristi radni list Nemačkog stručnog i naučnog udruženja
za gas i vodu 469 A4. Izvori emisija vezani za rad fermentora
(difuzna curenja, sigurnosni ventili za regulisanje natpritiska i
potpritiska) razmatrani su pod tačkom 5.6.4.5.
Šaržni režim rada
U poređenju sa kontinualnim postupcima fermentacije i
postupcima sa potpunim mešanjem, kod šaržnog postupka
dolazi do većih emisija. To je pre svega uslovljeno načinom
rada takvog postrojenja. Pre otvaranja fermentora, iz razloga
zaštite od eksplozije, sadržaj metana mora da se podesi na
maksimalno 20 % ispod granice eksplozivnosti (oko 0,9 %vol).
To se uglavnom ostvaruje provetravanjem, jer se pri tome, za
razliku od tehnički znatno kompleksnijeg ispiranja otpadnim
gasovima iz kogenerativnog postrojenja, u jednom koraku
ostvaruje atmosfera koja sprečava opasnost od gušenja
prilikom otvaranja fermentora. Osim toga se nakon unosa nove
šarže supstrata zbog pokrenute fermentacije prvo oslobađaju
velike količine niskokaloričnog gasa, koje, ukoliko se ne
tretiraju, dovode do značajnih klimatski relevantnih emisija.
Ove količine gasa sa aspekta niskih emisija treba integrisati
u gasni sistem. Adekvatnim sistemom upravljanja gasovima
ove niskokalorične gasove treba sprovesti do odgovarajućeg
uređaja za sagorevanje (po pravilu u kogenerativnom
postrojenju). Dodatni problem sastoji se u tome što formirani
metan ne može da se izdvoji u dovoljnoj meri na svim mestima
i u nekim delovima se u naslaganom supstratu akumulira u
vidu gnezda. To nakon izuzimanja dovodi do emisija metana.
Stoga bi trebalo nastojati da se ostvari dobra promešanost sa
strukturnim materijalom. Eventualno i provetravanje može da
doprinese rastresanju fermentacionog materijala.
3.2.5.3 Skladištenje ostatka fermentacije
Skladištenje ostatka fermentacije kod kontinualnog
postupka
Prilikom skladištenja ostatka fermentacije emisije uglavnom
nastaju u slučaju konačnih skladišta koja su otvorena, odnosno
nisu gasno nepropusno pokrivena (vidi poglavlje 10.2). Emisije
metana koje se osobađaju iz skladišta u proseku mogu da iznose
do 3,5 % proizvedenog metana [3-24]. Osim toga, fermentacija
supstrata bogatih azotom (na primer, suvi ekskrementi peradi)
može da dovede do visoke emisije amonijaka. U smernicama
Asocijacije nemačkih inženjera VDI 3475 list 4 se u zavisnosti
od odabrane procesne tehnike kao i korišćenog supstrata
preporučuju određena minimalna retenciona vremena. Ukoliko
ne mogu da se ostvare ova retenciona vremena, prednost treba
dati gasno nepropusnom pokrivanju. Postrojenjima baziranim
na čistom tečnom stajnjaku načelno nije potrebno gasno
nepropusno pokrivanje skladišta za ostatak fermentacije,
pošto stepen fermentacije preuzima funkciju smanjenja
emisija u poređenju sa konvencionalnim skladištenjem tečnog
stajnjaka. To se prema EEG 2012 takođe praktikuje i za mala
postrojenja na bazi tečnog stajnjaka. Biogas postrojenja u
kojima se koriste obnovljive sirovine, odnosno mešavine sa
obnovljivih sirovinama, trebalo bi načelno da poseduju gasno
nepropusno zatvoreno skladište. Nova postrojenja prema EEG
2012 moraju da se pridržavaju retencionog vremena od 150
dana u gasno nepropusnom sistemu. Za stara postrojenja
preporučuje se minimalno vreme zadržavanja u fermentoru
od preko 110 dana ili tehnički moraju biti zagarantovane
maksimalne emisije preostalog gasa od 1  % (utvrđeno
pomoću šaržnih eksperimenata pri retencionom vremenu od
60 dana i temperaturi od 20 °C) da ne bi bilo potrebno gasno
nepropusno skladištenje, inače treba predvideti 150 dana u
gasno nepropusnom sistemu [3-30]. Za razliku od toga, za
gasno nepropusno pokrivena skladišta za ostatak fermentacije
po pravilu nisu dokazane emisije, sa izuzetkom difuzije gasa
kroz membrane, kao i difuznih curenja. Prema aktuelnom
stanju tehnike, kod novih postrojenja shodno EEG 2012
skladišta za ostatak fermentacije moraju biti konstruisana
gasno nepropusno uz integraciju u gasnu rampu, ako se ne
fermentuje isključivo tečni stajnjak.
Skladištenje ostatka fermentacije kod šaržnog postupka
Problematičnim se pokazuje pre svega otvoreno skladištenje
fermentisanog supstrata nakon zamene šarži. Emisije
preostalog gasa mogu biti visoke, delom su u toku skladištenja
(oko nekoliko dana) utvrđene emisije do 11 % prosečne
proizvodnje metana jednog postrojenja [3-24]. Shodno tome,
kod šaržnog postupka pravilno manipulisanje ostatkom
fermentacije predstavlja značajan faktor za smanjenje
emisija. Načelno bi trebalo težiti što je moguće bržoj
aerobizaciji ostataka fermentacije da bi se sprečila emisija
metana. Naknadno kompostiranje ostatka fermentacije je, s
obzirom na moguće gubitke NH3 prilikom njegove konverzije,
problematično. Mogu da se jave i emisije azot-suboksida.
Međutim, još ne postoji adekvatno tehničko rešenje za ovaj
slučaj primene i ove razmere. Za naknadno kompostiranje je
PRIMENA SEPARACIJE OSTATKA FERMENTACIJE
Veličina postrojenja
> 1.000 kWel
501 do 1.000 kWel
151 do 500 kWel
71 do 150 kWel
≤ 70 kWel
0 20
Slika 3.43: Primena separacije ostatka fermentacije u zavisnosti od veličine postrojenja [DBFZ]
Oprema za proizvodnju biogasa
bitno poštovanje dobre stručne prakse. Sa aspekata klimatske
zaštite se za sada najbolja opcija sastoji u direktnom, što je
moguće bržem i stručnijem, razastiranju ostataka fermentacije
po poljoprivrednim površinama u kombinaciji sa direktnim
zaoravanjem.
3.2.5.4 Tretman ostatka fermentacije 3
Separacija
Separacijom i odvojenim razastiranjem čvrstih i tečnih ostataka
fermentacije po poljoprivrednim površinama emisije NH3 nastale
prilikom distribuiranja mogu da se prepolove [3-24]. Međutim,
i prilikom separacije i u narednim koracima takođe mogu da
nastanu emisije. Kod postrojenja koja koriste obnovljive sirovine
se sadržaji ukupnog N u čvrstoj materiji iz procesa separacije
u proseku kreću oko 6,5 kg N/t, od čega se oko 40 % javlja u
vidu amonijačnog azota (NH4-N) [3-27]. Usled toga prilikom
separacije dolazi do emisija NH3, a prilikom skladištenja, odnosno
naknadnog kompostiranja odvojenog ostatka fermentacije,
pre svega do emisija metana i eventualno i emisija NH3 i azot-
suboksida. Najbolji način smanjenja emisija amonijaka prilikom
separacije predstavlja njeno sprovođenje u zatvorenom prostoru
i tretman otpadnog vazduha postupkom kiselog pranja. Tada
amonijak na raspolaganju stoji u obliku tečnog azotnog đubriva.
Takva konfiguracija je ekonomski isplativa samo kod postrojenja
za otpad sa prijemnom halom ili kod postrojenja sa sušenjem
ostatka fermentacije (uz istovremeni tretman otpadnog vazduha
nastalog prilikom sušenja zajedno sa ostalim otpadnim vazduhom
predviđenim za tretman). Separacija bi radi izbegavanja emisija
amonijaka koje tom prilikom nastaju u najmanju ruku trebalo da
se izvodi u sektoru koji je zaštićen od sunca i od vetra. To važi
i za dalje skladištenje ostatka fermentacije. Osim toga, emisije
amonijaka prilikom skladištenja mogu da se izbegnu niskim
sadržajima amonijuma u čvrstom ostatku fermentacije. Ako je
u gazdinstvu inače predviđeno đubrenje azotom, taj azot može
i da se doda u čvrsti ostatak fermentacije da bi se istovremeno
smanjili gubici amonijaka.
n = 94
40 60
Broj postrojenja (n)
59
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Emisije azot-suboksida, makar u izvesnoj meri, mogu da
se smanje time što će se ostatak fermentacije skladištiti samo
kratko i vrlo brzo iskoristiti za đubrenje. Takođe i odnos C/N
može da se poveća dodavanjem materija bogatih C, kao što
je zeleni otpad, drvna sečka ili slama. I putem visokog stepena
separacije se, usled povećanih stopa izdvajanja tečnosti,
načelno uklanja i više amonijuma i tako povećava odnos C/N u
preostalom suvljem ostatku fermentacije.
U slučaju predviđenog dužeg skladištenja, dobrom
ventilacijom (npr. putem dodavanja strukturnog materijala, kao
na primer zelenog otpada) sprovedenom nakon nastupanja
nitrifikacije može da se smanji denitrifikacija koja nastupa
posle toga i prilikom koje uglavnom nastaju veće količine
azot-suboksida. To ukupno može da dovede do smanjenja
emisija azot-suboksida, mada to još nije ispitano. Poboljšana
ventilacija naslaganih slojeva kod potrebnog skladištenja u
svakom slučaju dovodi do nižih emisija metana.
Sušenje ostatka fermentacije
Kod primene sušenja ostatka fermentacije (vidi 10.4.1.3)
procesno uslovljeno nastaju visoke emisije prašine, neprijatnih
mirisa i NH3 i stoga ova postrojenja sa stanovišta zaštite
od emisija po pravilu ne mogu da rade bez odgovarajućeg
prečišćavanja otpadnog vazduha. Pri tome najznačajniji
element predstavlja primena postupka kiselog pranja radi
smanjenja sadržaja amonijaka. Ono u idealnom slučaju pomoću
filtera za prašinu i biofiltera može da se proširi u 3-stepeni
sistem za prečišćavanje otpadnog vazduha. Kod sistema
sušenja baziranih na solarnoj energiji su, na primer, utvrđene
emisije od 25,9 gNH /kgSM za netretirani ostatak fermentacije i
3
7,75 gNH /kgSM za ostatak fermentacije nakon separacije [3-26].
3
3.2.5.5 Zahtevi u odnosu na gasnu baklju
Proizvođači za nisko- do srednjetemperaturne baklje uglavnom
navode efikasnost sagorevanja od 99 do 99,9 %. Sagorevanje
biogasa prema smernicama VDI 3475 list 4 u toku godine ne
bi trebalo da prelazi 50 h/a [3-30]. Količine koje se tretiraju na
taj način su, dakle, relativno male. Stoga ne postoje dodatni
zakonski uslovi u pogledu dozvoljenih emisija iz gasnih baklji.
Gasne baklje koje se obično koriste u zavisnosti od ponuđača
zahtevaju sadržaj metana u rasponu 25–70 %, tako da je u
situacijama koje odstupaju od normalnog režima rada, kao na
primer otkazivanje kogenerativnog postrojenja ili sagorevanje
viška gasa, omogućen bezbedan rad.
Da bi se osigurala konstantna operativna spremnost, gasne
baklje moraju redovno da se održavaju i kontrolišu, uključujući
prateće dokumentovanje u dnevniku rada [3-30]. Shodno [3-29]
treba ispuniti opšte tehničke zahteve u skladu sa preporukama
iz Pravilnika 127 strukovnih udruženja i ekspertske grupe za
biogas, koje načelno sadrže sledeće tačke:
• regulator plamena,
• automatski pogon,
• automatsko zatvaranje sigurnosnog ventila prilikom
pokretanja regulatora plamena,
• praćenje usisnog pritiska kod instalacije sa kompresorom
da u prostoru rezervoara za gas ne bi došlo do nastanka
potpritiska,
60
• skrivač plamena, odnosno sigurnosna obloga,
• instalirani zaustavljač plamena i
• dovoljna otpornost konstrukcija i cevovoda na eksplozije
(PN 6) [3-29].
Ispunjavanjem navedenih zahteva je osiguran bezbedan rad
baklje i samim tim pouzdano sagorevanje biogasa u slučaju
smetnji. U slučaju primene visokotemperaturnih baklji, usled
veoma visokih temperatura sagorevanja dolazi do jako niskih
emisija. § 66 EEG 2012 je za sva nova i postojeća postrojenja od
01.01.2014. godine uvedena obaveza postojanja sekundarnog
uređaja za potrošnju gasa. U normalnom slučaju se u tu svrhu
koristi gasna baklja, mada ta obaveza može da se ispuni i
sekundarnim kogenerativnim postrojenjem ili gasnim kotlom.
3.3 Mala biogas postrojenja
3.3.1 Ciljevi i okvirni uslovi
Sa izmenama Zakona o obnovljivim izvorima energije (EEG) iz
2012. godine uvedena je posebna podsticajna tarifa za mala
biogas postrojenja sa instalisanom električnom snagom do
75 kW koja pretežno koriste tečni stajnjak. Cilj posebno visoke
tarife za mala postrojenja za decentralizovanu fermentaciju
organskog đubriva jeste pojačano iskorišćavanje ovog
potencijala, od kog se do sada u Nemačkoj za proizvodnju
biogasa koristi svega jedna četvrtina. Time u krajnjoj liniji treba
da se ostvari i smanjenje klimatski relevantnih emisija metana
koje inače nastaju prilikom skladištenja tečnog stajnjaka.
3.3.1.1 Strukturni okvirni uslovi
Transport organskih đubriva, pre svega tečnog stajnjaka, usled
visokog sadržaja vode, kao i pretežno niskog specifičnog
prinosa gasa i iz toga rezultirajuće niske energetske gustine,
nije posebno isplativ. Stoga su za iskorišćenje tih potencijala
potrebna troškovno povoljna postrojenja u rasponu malih snaga
kojima se lako upravlja. U slučaju fermentacije čistog tečnog
stajnjaka, 100 uslovnih grla (UG) odgovara snazi od otprilike
15 kW proizvedenih iz biogasa (u zavisnosti od kategorije
životinja, prehrane, produktivnosti, ispaše, prostirke itd.). Veliki
broj perspektivnih gazdinstava u jeku strukturnih promena
svoj stočni fond povećava na 150–300 UG. Ako ove količine
tečnog stajnjaka zajedno sa ostacima stočnih hraniva želimo
da iskoristimo na ekonomski isplativ način, biogas postrojenja
moraju da imaju niske investicione troškove i da rade stabilno
uz male rashode.
3.3.1.2 Tehnički okvirni uslovi
Tečnim stajnjakom hidraulički može dosta lako da se manipuliše.
Stoga u slučaju visokih udela tečnog stajnjaka relativno
jednostavno mogu da se integrišu i hidraulički zahtevniji supstrati
poput trave ili čvrstog stajnjaka. Uređaji za mešanje bi pri tome
trebalo da su pogodni za odabranu mešavinu supstrata. Prilikom
izbora tehnike treba voditi računa o tome da u zavisnosti od
sistema gajenja i vrste životinja, prostirke i dugovlaknastih
komponenti (na primer slama ili ostaci stočnih hraniva) može
da dođe do zagušenja, sedimentnih ili plivajući slojeva, ako
fermentor poseduje tesne, nepristupačne ugradne elemente.
Slika 3.44: Mala poljoprivredna postrojenja za fermentaciju tečnog stajnjaka [agriKomp GmbH]
I sa stanovišta kinetike procesa tečni stajnjak predstavlja
jednostavan supstrat. On poseduje dobra puferska svojstva
i u pogledu brzine hidrolize dozvoljava dobru harmonizaciju
različitih metaboličkih faza procesa. Sredstva za čišćenje i
dezinfekciju, pre svega i sredstva za pranje papaka koja se
koriste u štalama i koja treba da se fermentišu zajedno sa
tečnim stajnjakom, moraju doduše da se ispitaju u pogledu
pogodnosti za proces.
Aspekti kao što je postojeći kapacitet za držanje životinja,
odnosno raspoložive količine tečnog stajnjaka, prilikom
planiranja moraju podjednako da se uzmu u obzir, kao i niži
prinos električne energije u slučaju korišćenja obnovljivih
sirovina (dozvoljeno do 20 % baziranih na masi). Ovaj niži
prinos uslovljen je pre svega smanjenim električnim stepenima
korisnosti manjih kogenerativnih postrojenja koja ostvaruju
maksimalno 35 %, dok veliki agregati mogu da ostvare do
44 %. Proizvodnja električne energije iz energetskih biljaka
je stoga u poređenju sa korišćenjem istih supstrata u većim
postrojenjima za 20 % niža. Da li ovo može da se kompenzuje
boljim iskorišćenjem toplotne energije, treba proveriti za
svaki pojedinačan projekat sa planiranim korišćenjem
energetskih biljaka. To ne važi za supstrate čiji transport nije
posebno isplativ, kao što je na primer tečni stajnjak, jer tek
sa decentralizovanim malim postrojenjima njihovo korišćenje
postaje moguće.
U slučaju fermentacije čistog tečnog stajnjaka, kritičnu tačku
eventualno može da predstavlja i toplotni bilans postrojenja u
toku zime. On bi stoga obavezno trebalo da se izračuna. Pri tome
treba proveriti da li je toplotna energija i u slučaju dužih hladnih
perioda dovoljna za snabdevanje postrojenja i pokrivanje
eksterne potrošnje. Eksterna potrošnja toplotne energije u
ovom sektoru uglavnom direktno zamenjuje skupo gorivo
za grejanje štala ili stambenih objekata, pa je stoga bitna za
ekonomsku isplativost i ekološki bilans postrojenja. Eventualno
je potrebna izolacija krova fermentora (kod kotlastih reaktora sa
potpunim mešanjem potreban je uglavnom izolovani betonski
krov umesto krova sa dvostrukom membranom). Takođe u obzir
treba uzeti opterećenje organskom materijom i retenciono
vreme, koji zbog potrebe za smanjenjem troškova eventualno
mogu biti kritični kod malih postrojenja, pre svega kod
kontejnerskih postrojenja ili drugih koncepata prefabrikovanih
postrojenja. U slučaju povoljnih uslova (idealna je istovremena
Oprema za proizvodnju biogasa
3
izgradnja biogas postrojenja i skladišta za tečni stajnjak), veliko
skladište za tečni stajnjak, koje je potrebno zbog ograničenih
perioda iznošenja na poljoprivredne površine, može dobro da se
kombinuje sa dugim retencionim vremenima u postfermentoru
biogas postrojenja.
3.3.1.3 Zakonski okvirni uslovi
U EEG 2012 su pod određenim uslovima predviđeni posebni
podsticaji za mala postrojenja na bazi tečnog stajnjaka
do instalisane električne snage od 75 kW (§ 27b). Tarifa
zagarantovana na period od 20 godina (dodatno uz godinu
puštanja u rad) je u slučaju da su postrojenja puštena u rad
2012. godine iznosila 25,0 evrocenti po kilovat času Ova
tarifna kategorija podleže smanjenju od 2,0 % (§ 20, st. 2, tačka
5). To znači da će nova postrojenja koja će narednih godina biti
puštena u rad dobijati sledeće tarife (vidi poglavlje 7.3 i 7.5):
• 2013: 24,50 ct/kWh
• 2014: 24,01 ct/kWh
• 2015: 23,53 ct/kWh
Uslovi za dobijanje ove posebne tarife su, da
• se za proizvodnju biogasa u dotičnoj kalendarskoj godini
prosečno koristi udeo tečnog stajnjaka u smislu tačaka
9 (stajnjak konja) i 11 do 15 (čvrsti stajnjak goveda, tečni
stajnjak goveda, čvrsti stajnjak ovaca, čvrsti stajnjak koza,
čvrsti stajnjak svinja, tečni stajnjak svinja) priloga 3 uz Uredbu
o biomasi od najmanje 80 masenih udela;
• instalisana snaga na lokaciji postrojenja za proizvodnju
biogasa ukupno iznosi maksimalno 75 kilovata i
• da se proizvodnja električne energije vrši na lokaciji
postrojenja za proizvodnju biogasa, tj. nije moguće
„satelitsko“ kogenerativno postrojenje.
Osim toga, prema § 27 stav 5 postoji obaveza vođenja evidencije
o korišćenoj biomasi u vidu dnevnika korišćenih supstrata. Ako
se osim tečnog stajnjaka u smislu § 2, rečenica 1, tačka 4 Zakona
o đubrivima („Tečni stajnjak: organsko đubrivo od životinjskih
ekskremenata, uključujući male količine prostirke ili ostataka
stočnih hraniva ili uz dodatak vode, čiji sadržaj suve materije ne
prelazi 15 odsto“) koriste i drugi supstrati, osim toga mora da
se ispuni vreme zadržavanja u gasno nepropusnom sistemu od
najmanje 150 dana. Tada skladište za ostatak fermentacije po
pravilu mora da se pokrije gasno nepropusno.
61
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Slika 3.45: Postrojenje za fermentaciju tečnog stajnjaka, dotur tečnog stajnjaka iz predjame preko pumpe [DBFZ]
3.3.2 Tehnologije u ponudi
Ovaj segment se od strane ponuđača ocenjuje veoma različito.
Mnogi proizvođači kategoriji malih postrojenja na bazi tečnog
stajnjaka uopšte ne pridaju ili pridaju mali značaj. Drugi
proizvođači vide dobre preduslove za uspešno servisiranje ovog
segmenta. U prilog tome da malim postrojenjima na bazi tečnog
stajnjaka treba posvetiti veću pažnju ide postojanje izvoznih
tržišta, što se i eksplicitno ističe od strane raznih proizvođača.
Širom sveta postoji veliki broj stočnih farmi odgovarajuće
veličine. Pošto u drugim zemljama često ne postoje posebne
tarife za energetske biljke, troškovno efikasna i operativno
bezbedna postrojenja u rasponu malih snaga mogu imati
poseban značaj za rastući izvoz tehnologije za proizvodnju
biogasa iz Nemačke.
Na tržištu postoji širok raspon različitih tehničkih rešenja.
Ona se kreću od koncepata skrojenih po meri konkretne lokacije
uz pretežno korišćenje postojećih objekata (npr. skladišta i
pumpe za tečni stajnjak, objekat za montažu kogenerativnog
postrojenja ili integrisanje izgradnje biogas postrojenja u
koncept novoizgrađene štale) do raznih specijalnih koncepata
čiji su glavni elementi u celini prefabrikovani. Delom je izvršena
optimizacija već postojećih koncepata specijalno za ovu
kategoriju postrojenja i oni su pre svega sa aspekta troškova
pojednostavljeni.
Kod ovih ponuda posebnu pažnju treba posvetiti dodirnim
tačkama, odnosno radovima koji mogu da se izvedu u
sopstvenoj režiji. Uz angažovanje neutralnog savetnika (na
primer poljoprivrednih komora) preporučuje se provera ponuda
u pogledu ukupnih investicija, uključujući potrebne građevinske
radove uz analizu ekonomske isplativosti. Takođe treba proveriti
i tehničku pogodnost ponuđenog rešenja uzimajući u obzir
konkretno raspoložive supstrate. U tu svrhu bi po mogućnosti
trebalo posetiti referentna postrojenja. Kod tehničke ocene
ponuda između ostalog u obzir treba uzeti aspekte kao što
su retenciono vreme, opterećenje organskom materijom i
fleksibilnost u pogledu supstrata. Propisani udeo od najmanje
80 % organskog đubriva životinjskog porekla (vidi poglavlje 3.3.1)
se kod malih postrojenja pretežno sastoji od tečnog stajnjaka,
pošto stočne farme odgovarajuće veličine uglavnom rade na bazi
tečnog stajnjaka. Sa time je povezana velika prednost što pored
visokog udela tečnog stajnjaka relativno jednostavno mogu da se
fermentuju i hidraulički zahtevni supstrati, kao što je stajnjak sa
visokim sadržajem slame ili travna silaža.
62
3.3.2.1 Postrojenja sa kotlastim fermentorima sa
potpunim mešanjem
Kotlasti fermentori sa potpunim mešanjem su u kategoriji
postrojenja snage 75 kW posebno široko rasprostranjeni.
Uglavnom se radi o pojednostavljenim izvedbama koncepata
postrojenja koji se obično nude od strane dotičnih proizvođača
i planera postrojenja. Pri tome se koliko je god moguće
koriste postojeći elementi. Kao predjama se često koristi
kanal za sakupljanje tečnog stajnjaka postojeće štale, pa se
u koncept integriše i pumpa koja tamo obično postoji. Ako
je moguće, koriste se i postojeća skladišta za tečni stajnjak
kao skladišta za ostatak fermentacije. Pri tome treba voditi
računa o zahtevima u odnosu na vreme zadržavanja u gasno
nepropusnom sistemu (3.3.1).
Kod ovih koncepata postrojenja razlike pre svega postoje
u pogledu dodavanja supstrata, pokrivanja rezervoara (ovde
postoji tesna veza sa skladištenjem gasa) i u oblasti uređaja
za mešanje. U praksi se javljaju sve moguće kombinacije, tako
da primeri prikazani na slikama 3.45 do 3.49 ne ilustruju sve.
Na slikama su radi pojednostavljenja izostavljeni različiti načini
dodavanja supstrata.
Dodavanje supstrata
Dodavanje supstrata se kod postrojenja na bazi čistog tečnog
stajnjaka uglavnom vrši pomoću pumpe; ukoliko se dodaju
samo mali sadržaji čvrste materije, njihovo dodavanje se često
vrši preko predjame. Veće količine čvrste materije kao što su
ostaci stočnih hraniva, stajnjak i obnovljive sirovine uglavnom
se dodaju u kombinaciji skladišnog rezervoara i pužnog
transportera ili pumpama sa levkom i integrisanim uređajem za
usitnjavanje.
Delom se kao kosupstrat koristi zrno žitarica koje se
skladišti u silosu za žitarice i koje može da se dodaje potpuno
automatizovano. Uređaji za mešanje kod kombinacije supstrata
tečni stajnjak + zrno žitarica mogu da se koncipiraju dosta
jednostavno. Međutim, korišćenje žitarica zbog niskog prinosa
zrna žitarica po jedinici površine, i to još u kombinaciji sa niskim
električnim stepenima korisnosti malih postrojenja, treba
posmatrati kritički u pogledu efikasnog korišćenja biomase i
površina.
Oprema za proizvodnju biogasa
Pokrivanje rezervoara
I u segmentu malih postrojenja se većina rezervoara pokriva
gasno nepropusno pomoću membrana (krovovi sa dvostrukom
membranom ili jednoslojni membranski rezervoari za gas).
Međutim, u kategoriji snage 75 kW je u poređenju sa većim
postrojenjima udeo dvoslojnih krovova (uglavnom krovovi sa
dvostrukom membranom) manji. Zato je udeo jednoslojnih 3
rezervoara za gas i čvrstih betonskih krovova znatno veći.
Primena jednoslojnih krovova rezervoara za gas služi pre svega
smanjenju troškova, mada postoji i tehnički razlog: kod manjih
rezervoara je manje izražen efekat naduvavanja u slučaju
vetra i kada rezervoar za gas nije pun, tako da teško može da Slika 3.46: Fermentor sa aksijalnom mešalicom na betonskom krovu
dođe do oštećenja. Betonski krovovi u pogledu konstrukcije i [DBFZ]
troškova mogu lakše da se instaliraju na manjim rezervoarima
nego na velikim. Kod ovih poslednjih su pored odgovarajućeg
središnjeg potpornog stuba eventualno potrebni i dodatni
statički elementi. Betonski krovovi delom služe i za instaliranje
aksijalnih mešalica. Time se pre svega poboljšava mogućnost
toplotne izolacije rezervoara. Postrojenja za isključivu
fermentaciju tečnog stajnjaka često fermentisani tečni stajnjak
skladište na otvorenom, uglavnom u već postojećim lagunama.
Ako ni na fermentoru ni na skladištu za ostatak fermentacije
nije instaliran dovoljan rezervoar za gas, mora da se radi sa
eksternim rezervoarem. To ne važi samo za kotlaste fermentore
sa potpunim mešanjem, već u velikoj meri i za ostale tipove
fermentora.
Kod otvorenog skladištenja fermentisanog tečnog stajnjaka
u obzir treba uzeti i povećane emisije amonijaka. Smanjenje Slika 3.47: Prstenasti sistem sa fermentorom u unutrašnjem delu i
je moguće pokrivanjem, na primer plivajućim poligonom skladištem za ostatak fermentacije u spoljnom delu [DBFZ]
od plastike, a u izvesnoj meri i zaštitom od sunca i od vetra
(drveće). U slučaju korišćenja postojećih skladišta tečnog Uređaji za mešanje
stajnjaka, gasno nepropusno pokrivanje zbog nepostojanja Kao i kod većih postrojenja, i kod malih se koriste različite vrste
tehničke pogodnosti ili zbog nedostatka zaštite od gubitaka mešalica. Pored potapajućih mešalica koriste se bočno ukoso
(na primer, odsustva drenaže za detekciju curenja), koje ili horizontalno instalirane mešalice sa vratilima i eksterno
se zavisno od nadležnog organa postavlja kao uslov za montiranim motorom. Kod betonskih krovova se osim toga
izdavanje dozvole, često nije svrsishodno. Kod izgradnje novih koriste na sredini ili bočno instalirane aksijalne mešalice (vidi
rezervoara dodatni troškovi za gasno nepropusno pokrivanje sliku 3.46). Dužina vratila, veličina krila za mešanje i brzina
stoje u razumnoj srazmeri sa smanjenim emisijama, većim obrtaja variraju kao i kod većih postrojenja (vidi poglavlje
prinosima usled iskorišćenja preostalog gasnog potencijala i 3.2.2). I ovde naravno postoji povezanost između brzine
boljom iskorišćenošću kogenerativnog postrojenja usled veće obrtaja i veličine krila, odnosno lopatica. Što su krila, odnosno
zapremine rezervoara za gas. Novoizgrađeni rezervoari bi stoga lopatice, veće, to sporije moraju da se okreću. Mešalice sa
u svakom slučaju trebalo da su konstruisani gasno nepropusno. kratkim krilima sa visokim brzinama obrtaja obično rade
intermitirano, dok mešalice sa dugim krilima rade kontinualno.
Slika 3.48: Horizontalni fermentor sa kogenerativnim postrojenjem i dodatnim tehničkim uređajima u kontejneru [DBFZ]
63
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Specifičnosti
U kategoriji malih postrojenja se kod kotlastih fermentora sa
potpunim mešanjem nude dve specifičnosti:
• komplet po principu „uradi sam“ od drvenih letvi koji se
isporučuje prefabrikovan i koji se montira u sopstvenoj režiji
uz pomoć montera proizvođača postrojenja, kao i
• tip postrojenja sa 2 betonska prstena, kod kog se u
unutrašnjem prstenu nalazi fermentor, a u spoljnom prstenu
skladište za ostatak fermentacije (slika 3.47).
U segmentu malih postrojenja nude se i postrojenja sa
prethodnom hidrolizom. Ako se ta hidroliza ne izvodi u
gasno nepropusnom sistemu, dolazi do povećanih emisija
(vidi poglavlje 3.2.5 i 5.6.4). Takvu konstrukciju bi stoga
trebalo izbegavati. Osim toga, treba uzeti u obzir da tečni
stajnjak predstavlja supstrat sa dobrim puferskim svojstvima
sa neutralnim do blago kiselim pH vrednostima. Stoga kod
visokih udela tečnog stajnjaka, kakvi postoje u kategoriji malih
postrojenja, teško mogu da se ostvare niske pH vrednosti koje je
u normalnom slučaju poželjno ostvariti odvojenom hidrolizom.
3.3.2.2 Horizontalni fermentori
Horizontalni fermentori sa horizontalno postavljenom
lopatastom mešalicom se u kategoriji malih postrojenja
nude – kao što je uobičajeno i kod velikih postrojenja – kako kao
slobodonostojeći fermentori, tako i kao integrisani u 40-stopni
kontejner (slika 3.48). Delom je pri tome kompletna sistemska
tehnika smeštena u jedan kontejner, dakle odgovarajuće
mali fermentor, kogenerativno postrojenje i ostala sistemska
tehnika. Skladištenje gasa se opciono vrši u gasno nepropusno
pokrivenom skladištu za ostatak fermentacije ili u eksternom
rezervoaru za gas. Vreme zadržavanja u jednom takvom
fermentoru trebalo bi kritički preispitati.
3.3.2.3 Kompaktna postrojenja (toranj ili kontejner)
Od strane nekoliko proizvođača nude se kompaktna
postrojenja čiji ključni element uvek čine jedan ili dva tornja
različite konstrukcije (slika 3.49. i 3.50). Sve varijante se nude
za postupke sa visokim opterećenjem. Mešanje supstrata se
Slika 3.49: Kompaktni fermentor (vertikalni) sa hidrauličkim mešanjem [DBFZ]
64
uvek vrši hidraulički pomoću pumpe. Procesni elementi kao što
je integrisana zona za hidrolizu, povećanje površine, selektivno
retenciono vreme i recirkulacija biomase u ovim postrojenjima
treba da obezbede visoku gustinu snage. U zavisnosti od
supstrata (na primer ostaci stočnih hraniva, prostirka ili trava kao
kosupstrat) i lokacijskih uslova (na primer potrebna izgradnja
novog skladišta za tečni stajnjak) treba detaljno ispitati tehničku
pogodnost kao i prednosti dotične tehnologije, po mogućnosti
uz konsultovanje neutralnog savetnika i nekoliko referenci.
Horizontalni fermentori sa lopatastim mešalicama koji
se prefabrikovani isporučuju u kontejneru već su obrađeni u
prethodnom tekstu, pa se stoga ovde ne razmatraju ponovo.
Tip fermentora koji je ugrađen u 40-stopni kontejner
karakteriše vertikalno klipno strujanje u obliku omče. Na taj
način može da se osigura dobro klipno strujanje. I ovde u
zavisnosti od supstrata treba proveriti tretiranje sedimentnih
i plivajućih slojeva, odnosno pristup vertikalnim protočnim
kanalima.
3.3.2.4 Drugi koncepti malih postrojenja
Postupak sa kanalom za dodavanje čvrstih supstrata i tehnikom
orošavanja kod visokih udela tečnog stajnjaka omogućava
selektivna retenciona vremena za udeo čvrste materije i dobru
kontrolu većih udela čvrstih supstrata, ako se udeo organskog
đubriva velikim delom sastoji od čvrstog stajnjaka. Pri tome
se retki supstrati izuzimaju iz donjeg dela fermentora i nakon
toga pomoću frekventno regulisane pumpe koriste za polivanje
površine fermentora.
Kao postupak kod kog su u fermentor ugrađeni uređaji
otporni na habanje i koji je posebno pogodan za visoke udele
tečnog stajnjaka se i u segmentu malih postrojenja nudi
Pfefferkorn princip. Pri tome se zatvaranjem ventila u jednoj od
komora koje postoje unutar dvoprstenastog sistema stvara veći
gasni pritisak. Tako nastaje razlika u nivou supstrata. Gasni ventil
se u trenutku dostizanja određene razlike u pritisku automatski
otvara i dolazi do izjednačenja pritiska. Supstrat iz komore sa
većim nivoom preko ventila za mešanje struji u drugu komoru i
tamo se meša bez angažovanja eksterne energije.
Slika 3.50: Malo postrojenje sa kompaktnim fermentorom (vertikalnim)
[4Biogas]
Jedan od ponuđača radi sigurne kontrole potencijalnih
plivajućih slojeva u spoljnu komoru dodatno ugrađuje jednu do
dve lopataste mešalice manjih dimenzija.
Za fermentaciju čvrstog stajnjaka koji može da se koristi u
ovoj kategoriji postrojenja načelno bi bili pogodni i razni boksni,
odnosno kontejnerski fermentori sa perkolacijom. Međutim,
sporno je da li ti postupci pod ekonomski isplativim uslovima
mogu da osiguraju tada potrebno retenciono vreme u gasno
nepropusnom sistemu od 150 dana. Stoga je ovde izostavljen
odgovarajući prikaz.
3.4 Relevantni tehnički propisi i propisi o
zaštiti na radu
Pored zakonskih propisa o bezbednosti postrojenja i
bezbednosti na radu, kao i o zaštiti životne sredine, postoji
niz regulativa koje se bave tehničkim zahtevima za biogas
postrojenja. U narednom delu je primera radi navedeno
nekoliko značajnih:
Načelna pravila stručnjaka za bezbednost:
Ekspertska grupa za biogas – načelna pravila za bezbednost
biogas postrojenja
Pravilnici strukovnih udruženja:
Tehnička informativna brošura strukovnih udruženja 4
Bezbednosna pravila za biogas postrojenja
Pravilnik strukovnih udruženja 104 Pravila u oblasti zaštite od
eksplozije
Pravilnik strukovnih udruženja 117 Rad u rezervoarima, silosima
i skučenim prostorima
Pravilnik strukovnih udruženja 127 Rad na i u deponijama
DIN-Norme:
DIN 11622-2 Silosi za supstrate i rezervoari za tečni stajnjak
DIN 1045 Noseće konstrukcije od betona, armiranog betona i
prednapregnutog betona
DIN EN 14015 Dimenzionisanje i izrada fiksiranih nadzemnih
vertikalnih, cilindričnih, varenih čeličnih rezervoara sa ravnim
dnom za skladištenje tečnosti pri atmosferskoj temperaturi i
većim temperaturama
Oprema za proizvodnju biogasa
DIN 18800 Čelične konstrukcije
DIN 4102 Požarne karakteristike konstruktivnih materijala i
komponenti
DIN 0100 deo 705 Izgradnja niskonaponskih postrojenja
DIN EN 13463 Neelektrični uređaji za primenu u eksplozivno
ugroženim prostorima
3
Radni listovi Nemačkog stručnog i naučnog udruženja za
gas i vodu (DVGW):
G 262 Korišćenje gasova iz obnovljivih izvora u javnom
snabdevanju gasom
VP 265 ff Postrojenja za tretman i upumpavanje biogasa u
mreže prirodnog gasa
G 415 Priručnik za planiranje, izgradnju i rad cevovoda za biogas
G 462 deo 1 i 2 Izgradnja gasovoda do radnog pritiska od 4
bara (odnosno 4–16 bara)
G 469 Postupci ispitivanja pritiska za cevovode i postrojenja za
snabdevanje gasom
G 600 Tehnička pravila za gasne instalacije DVGW-TRGI 2008
G 1030 Zahtevi u pogledu kvalifikacije i organizacije operatera
postrojenja za proizvodnju, transport, tretman, kondicioniranje
ili upumpavanje biogasa u mrežu
Smernice Asocijacije za elektrotehniku, elektroniku
i informacionu tehniku (VDE) i Asocijacije nemačkih
inženjera (VDI):
VDE 0165 deo 1/ EN 60 079-14 Električna sredstva za rad
u prostorima ugroženim eksplozivnom atmosferom – deo
14: električni uređaji u prostorima ugroženim eksplozivnom
atmosferom (sa izuzetkom rudarstva)
VDE 0170/0171 Električna sredstava za rad u prostorima
ugroženim eksplozivnom atmosferom
VDE 0185-305-1 Zaštita od groma
Smernice VDI 3475 list 4 Smanjenje emisija – Biogas
postrojenja u oblasti poljoprivrede – fermentacija energetskih
biljaka i organskog đubriva
Smernice VDI 4631 Kriterijumi kvaliteta za biogas postrojenja
Smernice VDI/VDE 2180 list 1–6 Obezbeđenje uređaja za
procesnu tehniku instrumentima za kontrolu procesa
Državne regulative:
Tehnička pravila za pogonsku bezbednost (TRBS) 1111 Procena
rizika i bezbednosno-tehnička procena
TRBS 1201 deo 1 i 2 Kontrola radnih materijala i uređaja koji
zahtevaju nadzor
TRBS 1203 Osposobljena lica
TRBS 2152 deo 1–4 Opasna eksplozivna atmosfera
TRBS 2153 Izbegavanje rizika od paljenja usled elektrostatičkog
naelektrisanja
Tehnička pravila za organske materije (TRBA) 214 Postrojenja
za tretman otpada uključujući postrojenja za sortiranje otpada
za biogas, postrojenja u kojima se koristi otpad
TRBA 230 Zaštitne mere kod radova sa organskim radnim
materijalima u poljoprivredi i šumarstvu i sličnim delatnostima
TRBA 500 Opšte mere higijenizacije: minimalni zahtevi
Tehnička pravila za opasne materije (TRGS) 554 Izduvni gasovi
dizel motora
65
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
U poglavlju 5.5 o pogonskoj bezbednosti date su opširne
informacije o dodatnim bezbednosno-tehničkim zahtevima
za rad biogas postrojenja. Tamo se u posebnom razmatraju
bezbednosna pravila u pogledu postojeće opasnosti od
trovanja i gušenja, kao i opasnosti od požara i ekspolozije.
3.5 Spisak literature und Umwelt gGmbH Leipzig, Bundesforschungsanstalt für
[3-1] Schulz, H.; Eder, B.: Biogas-Praxis: Grundlagen, Planung, An-
lagenbau, Beispiel, 2. überarbeitete Auflage, Ökobuch Verlag,
Staufen bei Freiburg, 1996, 2001, 2006
[3-2] Weiland, P.; Rieger, Ch.: Wissenschaftliches Messprogramm
zur Bewertung von Biogasanlagen im Landwirtschaftlichen
Bereich; (FNR-FKZ: 00NR179); 3. Zwischenbericht; Institut für
Technologie und Systemtechnik/Bundesforschungsanstalt für
Landwirtschaft (FAL); Braunschweig; 2001
[3-3] Jäkel, K.: Managementunterlage „Landwirtschaftliche Biogas­
erzeugung und -verwertung“, Sächsische Landesanstalt für
Landwirtschaft, 1998 / 2002
[3-4] Neubarth, J.; Kaltschmitt, M.: Regenerative Energien in
Österreich – Systemtechnik, Potenziale, Wirtschaftlichkeit,
Umweltaspekte; Wien, 2000
[3-5] Hoffmann, M.: Trockenfermentation in der Landwirtschaft –
Entwicklung und Stand, Biogas – Energieträger der Zukunft,
VDI-Berichte 1751, Tagung Leipzig 11 und 12. März 2003
[3-6] Aschmann, V.; Mitterleitner, H.: Trockenvergären: Es geht auch
ohne Gülle, Biogas Strom aus Gülle und Biomasse, top agrar
Fachbuch, Landwirtschaftsverlag GmbH, Münster-Hiltrup,
2002
Slika 3.51: Poljoprivredno gazdinstvo sa malim postrojenjem na bazi tečnog stajnjaka [agriKomp GmbH]
66
[3-7] Beratungsempfehlungen Biogas, Verband der Landwirt-
schaftskammern e. V., VLK-Beratungsempfehlungen 2002
[3-8] Block, K.: Feststoffe direkt in den Fermenter, Landwirtschaft­
liches Wochenblatt, S. 33–35, 27/2002
[3-9] Wilfert, R.; Schattauer, A.: Biogasgewinnung und -nutzung
– Eine technische, ökologische und ökonomische Analyse;
DBU Projekt 15071; Zwischenbericht; Institut für Energetik
Landwirtschaft (FAL); Braunschweig, Dezember 2002
[3-10] Zement-Merkblatt Landwirtschaft LB 3: Beton für landwirt-
schaftliche Bauvorhaben, Bauberatung Zement
[3-11] Zement-Merkblatt Landwirtschaft LB 13: Dichte Behälter für
die Landwirtschaft, Bauberatung Zement
[3-12] Gers-Grapperhaus, C.: Die richtige Technik für ihre Biogasan-
lage, Biogas Strom aus Gülle und Biomasse, top agrar Fach-
buch, Landwirtschaftsverlag GmbH, Münster-Hiltrup, 2002
[3-13] Zement-Merkblatt Landwirtschaft LB 14: Beton für Behälter in
Biogasanlagen, Bauberatung Zement
[3-14] Kretzschmar, F.; Markert, H. (2002): Qualitätssicherung bei
Stahlbeton-Fermentern; in: Biogasjournal Nr. 1/2002
[3-15] Kaltschmitt, M.; Hartmann, H.; Hofbauer, H.: Energie aus
Biomasse – Grundlagen, Techniken und Verfahren; Springer
Verlag Berlin, Heidelberg, New York, 2. neu bearbeitete und
erweiterte Auflage 2009
[3-16] Gesprächsnotiz Dr. Balssen (ITT Flygt Water Wastewater Treat-
ment); September 2009
[3-17] Postel, J.; Jung, U.; Fischer, E.; Scholwin, F.; Stand der Technik
beim Bau und Betrieb von Biogasanlagen – Bestandsaufnah-
me 2008, Umweltbundesamt (Hrsg.); online verfügbar unter
www.umweltbundesamt.de/uba-info-medien/
mysql_medien.php?anfrage=Kennummer&Suchwort=3873
Oprema za proizvodnju biogasa
[3-18] Bundesverband der landwirtschaftlichen Berufsgenossen- [3-30] VDI, Kommission Reinhaltung der Luft 2010: VDI 3475 Blatt
schaften (Hrgb.); Technische Information 4 – Sicherheitsregeln 4 – Emissionsminderung, Biogasanlagen in der Landwirtschaft,
für Biogasanlagen; Kassel; 10/2008; online verfügbar unter Vergärung von Energiepflanzen und Wirtschaftsdünger.
www.svlfg.de/30-praevention/prv051-fachinformationen/ VDI/DIN-Handbuch Reinhaltung der Luft. Düsseldorf:
prv0501-allgemein/08_biogasanlagen/info0095.pdf Beuth-Verlag GmbH, 2010. Band 3: Emissionsminderung II.
[3-19] Oechsner H.; Lemmer A.: Was kann die Hydrolyse bei der [3-31] [11] Möller, K. und Stinner, W. 2009: Effects of different
Biogasvergärung leisten?; VDI-Gesellschaft Energietechnik: manuring systems with and without biogasdigestion on soil 3
BIOGAS 2009. Energieträger der Zukunft.; VDI-Berichte, Band mineral nitrogen content and on gaseousnitrogen losses
2057; VDI-Verlag, Düsseldorf, 2009 (ammonia, nitrous oxides). In: Europ. J. Agronomy 30. Seite
[3-20] Bayerisches Landesamt für Umwelt (Hrsg.): Biogashand- 1-16. doi:10.1016/j.eja.2008.06.003.
buch Bayern – Materialienband, Kapitel 1.5., Stand 2007,
Augsburg.
[3-21] Büeler, E. 2011: CH4-Emissionen bei EPDM-Gasspeichern
und deren wirtschaftlichen und ökologischen Folgen. Schluss-
bericht. Hrsg.: BFE – Bundesamt für Energie. Bern, Schweiz.
[Online] Zugriff am: 13.09.2012 www.bfe.admin.ch/php/
includes/container/enet/flex_enet_an zeige.php?lang=de&
publication=10578&height=400&width=60
[3-22] Effenberger, M., Kissel, R., Marin-Pérez, C., Beck, J., Friedrich,
F. 2010: Empfehlungen zu Verfahren der Hydrolyse in der
Praxis. Hrsg.: Biogas Forum Bayern.[Online] Zugriff am,
08.11.2012, www.biogas-forum-bayern.de/publikationen/
Empfehlungen_zu_Verfahren_der_Hydrolyse_in_der_Praxis.
pdf
[3-23] Johann, J., Konrad, A. 2010: Biogasspeichermembranen:
Wie gasdurchlässig sind Foliendächer? Hrsg.: DLG e. V.
Testzentrum Technik und Betriebsmittel. [Online] Zugriff am:
13.09.2012 www.dlg.org/aktuell_landwirtschaft.html?detail/
dlg.org/1/1/3076
[3-24] Liebetrau, J., Daniel-Gromke, J. Oehmichen, K., Weiland, P.,
Friehe, J., Clemens, J., Haferman, C. 2011: Emissionsanalyse
und Quantifizierung von Stoffflüssen durch Biogasanlagen im
Hinblick auf die ökologische Bewertung der landwirtschaftli-
chen Biogasgewinnung und Inventarisierung der deutschen
Landwirtschaft. Endbericht. Hrsg.: FNR. Gülzow.
[3-25] Stinner, W. (2011): Auswirkungen der Biogaserzeugung in
einem ökologischen Marktfruchtbetrieb auf Ertragsbildung
und Umweltparameter; Diss. Univ. Gießen; ISBN: 978-3-
89574-761-8
[3-26] Maurer, C., Müller, J. 2012: Ammonia (NH3) emissions during
drying of untreated and dewatered biogas digestate in a
hybrid waste-heat/solar dryer. Engineering in Life Sciences.
12 [3]: 321 -326. DOI: 10.1002/elsc.201100113
[3-27] Möller, K., Schulz, R., Müller, T., Deupmann, H., Vogel, A.
2009: Mit Gärresten richtig düngen – Aktuelle Informationen
für Berater. Hrsg.: Universität Hohenheim – Institut für
Pflanzenernährung. [Online] Zugriff am: 06.11.2012 https://
plantnutrition.uni-hohenheim.de/fileadmin/einrichtungen/
plantnutrition/Duengung_mit_Bodenchemie/Leitfaden-Bera-
ter09092009.pdf
[3-28] Postel, J., Liebetrau, J., Clemens, J., Hafermann, C., Weiland,
P., Friehe, J: Emissionsreduzierung von Biogasanlagen durch
Anwendung des Standes der Technik, Internationale Bio- und
Deponiegas Fachtagung „Synergien nutzen und voneinander
lernen IV”4. / 5. V. 2010
[3-29] Vaßen, P. 2012: Informationen zu Erfordernis und Betrieb von
Gasfackeln.
67
4
Opis odabranih supstrata

OPIS ODABRANIH SUPSTRATA Tab. 4.1: SADRŽAJI HRANLJIVIH MATERIJA ORGANSKIH ĐUBRIVA (PREMA [4-1], IZMENJENO)

SM oSM N NH4 P2O5 K2O

Substrat
[%] [% SM] [% SM]
Tečni stajnjak goveda Δ 6–11 75–82 2,6–6,7 1–4 0,5–3,3 5,5–10
Ø 10 80 3,5 n. p. 1,7 6,3
Tečni stajnjak svinja Δ 4–7 75–86 6–18 3–17 2–10 3–7,5
Ø 6 80 3,6 n. p. 2,5 2,4 4
Čvrsti stajnjak goveda Δ 20–25 68–76 1,1–3,4 0,22–2 1–1,5 2–5
Ø 25 80 4,0 n. p. 3,2 8,8
Stajnjak peradi Ø 40 75 18,4 n. p. 14,3 13,5
Δ: Raspon merenih vrednosti; Ø: Srednja vrednost

U ovom poglavlju se detaljnije razmatraju odabrani supstrati.
U obzir se uzima kako poreklo supstrata, tako i njihove
najznačajnije karakteristike kao što su suva materija (SM),
organska suva materija (oSM), hranljive materije (N, P, K) ili
postojeće organske štetne materije. Osim toga se pružaju
informacije o očekivanim prinosima gasa i kvalitetu gasa, kao i
o načinu manipulisanja supstratima.
Pošto nije moguće opisati ukupan raspon potencijalno
raspoloživih supstrata, ni ovo poglavlje nije sveobuhvatno. Osim
toga, ovde prikazani supstrati podležu godišnjim promenama
kvaliteta, zbog čega podaci o materijalnim karakteristikama i
o prinosima gasa prikazani u ovom poglavlju ne predstavljaju
apsolutne vrednosti. Štaviše, uvek se navodi kako raspon, tako i
srednja vrednost dotičnih parametara.
Podaci o prinosima biogasa, odnosno metana, navedeni su
uvek u normiranim kubnim metrima (Nm3). Pošto zapremina
gasa zavisi od temperature i vazdušnog pritiska (zakon idealnog
gasnog stanja), normiranje zapremine omogućava poređenje
različitih uslova rada. Normirana količina gasa odnosi se
na temperaturu od 0 °C i vazdušni pritisak od 1.013 mbara.
Osim toga, na taj način za udeo metana u biogasu može da
se odredi egzaktna donja toplotna moć koja za metan iznosi
9,97 kWh/Nm3. Na osnovu donje toplotne moći opet može
da se izvede zaključak o proizvodnji energije, što može biti
potrebno za različite interne komparativne obračune.
4.1 Supstrati iz poljoprivrede
4.1.1 Organsko đubrivo
Ako se pođe od statistika o stanju stočarstva u Nemačkoj,
upravo u oblasti govedarstva i svinjarstva postoji ogroman
potencijal koji u biogas postrojenjima može da se iskoristi u
energetske svrhe. Posebno usled porasta veličine stočnih farmi
i povećanih ekoloških zahteva u odnosu na dalje korišćenje
ekskremenata moraju da se pronađu alternativni načini
iskorišćenja i tretmana nastalog tečnog, odnosno čvrstog,
stajnjaka. I sa stanovišta zaštite klime je neophodno energetsko
iskorišćenje organskih đubriva da bi se ostvarilo značajno
smanjenje emisija koje nastaju prilikom skladištenja. Podaci o
najznačajnijim materijalnim karakteristikama organskih đubriva
prikazani su u tabeli 4.1.
Prinos biogasa iz tečnog stajnjaka goveda se sa 20–30 Nm3
nalazi nešto malo ispod onog iz tečnog stajnjaka svinja (vidi
tabelu 4.2). Osim toga, gas proizveden iz tečnog stajnjaka
goveda u poređenju sa onim proizvedenim iz tečnog stajnjaka
svinja ima niži prosečan sadržaj metana, pa samim tim i
manji prinos metana. To je uslovljeno različitim sastavom
ovih organskih đubriva. Tečni stajnjak goveda sadrži pretežno
ugljene hidrate, a tečni stajnjak svinja pretežno proteine koji
daju veći sadržaj metana [4-3]. Prinos biogasa je u prvoj liniji
baziran na sadržaju organske suve materije. Ako, kao što je to
u praksi često slučaj, dolazi do razređivanja tečnog organskog
đubriva (na primer prilikom čišćenja štala ili muzilišta), podaci
o faktičkim materijalnim karakteristikama i o prinosima biogasa
mogu u značajnoj meri da odstupaju od vrednosti prikazanih u
tabeli 4.2.
Korišćenje tečnog stajnjaka goveda i svinja u biogas
postrojenjima je usled njihove mogućnosti pumpanja i
jednostavnog skladištenja u rezervoarima za tečni stajnjak
moguće bez problema. Oni, osim toga, zbog relativno niskog
sadržaja suve materije mogu lako da se kombinuju sa drugim
supstratima (kosupstrati). Unos čvrstog stajnjaka, za razliku od
toga, zahteva znatno veći tehnički napor. Usled guste konsistencije
čvrstim stajnjakom ne može da se manipuliše svakom na tržištu
raspoloživom tehnologijom za unos čvrstih materija.
4.1.2 Obnovljive sirovine
Obnovljivim sirovinama u kontekstu proizvodnje električne
energije iz biogasa od prve izmene Zakona o obnovljivim
izvorima energije (EEG) iz 2004. godine pripada poseban značaj.
U većini od tada novoizgrađenih biogas postrojenja koriste se
obnovljive sirovine. U narednom poglavlju su detaljnije opisane
najčešće korišćene obnovljive sirovine i navedeni podaci o
njihovim materijalnim karakteristikama i prinosima biogasa.
Tab. 4.2: PRINOS BIOGASA I METANA ORGANSKIH Prilikom žetve se celokupna biljka kukuruza usitnjava
ĐUBRIVA (PREMA [4-2], IZMENJENO) seckalicama i skladišti u silo-rovovima. Pri tome sadržaj suve
materije ne bi trebalo da iznosi manje od 28 % SM i ne više od
Prinos 36 % SM. Ako je sadržaj SM manji od 28 %, treba računati sa
Prinos Prinos metana iz pojavom značajnih procednih voda, što je povezano sa znatnim
biogasa metana organske
energetskim gubitkom. Ako je sadržaj SM veći od 36 %, silaža
Supstrat suve
materije sadrži veliki udeo lignina i samim tim manju razgradivost. Osim
toga, silaža više ne može optimalno da se komprimuje, što opet
[Nm3/t [Nm3/t [Nm3/t
supstrata] supstrata] oSM] negativno utiče na kvalitet siliranja i samim tim na skladišnu
stabilnost. Nakon skladištenja u silosu se usitnjeni delovi biljke
Tečni stajnjak
Δ 20–30 11–19 110–275 komprimuju (na primer utovarivačima točkašima, traktorima)
goveda
i pomoću folije hermetički prekrivaju. Nakon faze siliranja u
Ø 25 14 210
trajanju od oko 12 nedelja silaža može da se koristi u biogas
Tečni stajnjak
Δ 20–35 12–21 180–360 postrojenju. Podaci o materijalnim karakteristikama i prosečni
svinja
prinosi biogasa prikazani su na kraju ovog poglavlja.
Ø 28 17 250
Pored korišćenja cele biljke u vidu kukuruzne silaže, u praksi
Čvrsti stajnjak
Δ 60–120 33–36 130–330 izvestan značaj poseduje i korišćenje isključivo klipa. Usled
goveda
drugačijih postupaka i vremena žetve, silaža od kukuruznog
Ø 80 44 250
klipa i lista komušine (SKLK), mešavina zrna i klipa (MZK) i
Stajnjak peradi Δ 130–270 70–140 200–360 kukuruz u zrnu predstavljaju uobičajene varijante. SKLK i MZK se
Ø 140 90 280 po pravilu siliraju posle žetve. Kukuruz u zrnu može da se ili silira
Δ: Raspon merenih vrednosti; Ø: Srednja vrednost vlažan, usitni i silira ili da se suši. Energetska gustina navedenih
supstrata je za razliku od kukuruzne silaže znatno veća, ali su,
usled toga što ostatak biljke ostaje na polju energetski prinosi
Prilikom donošenja odluke o proizvodnji obnovljivih po jedinici površine niži. Zbog velikog porasta proizvodnje
sirovina u prvom planu ne treba da stoji isključivo najveći kukuruza u toku proteklih godina, EEG 2012 primenu kukuruza
prinos pojedinačne kulture, već po mogućnosti integrisano i zrna žitarica u biogas postrojenjima ograničava na 60 %
razmatranje celokupnog plodoreda. Uzimanjem u obzir, na masenog udela.
primer, aspekta ekonomičnog upravljanja radnim vremenom
i kriterijuma održivosti alternativnih oblika gazdovanja, može 4.1.2.2 Silaža celih biljaka žitarica (SCB)
da se izvrši sveukupna optimizacija proizvodnje obnovljivih Za proizvodnju silaže celih biljaka žitarica pogodne su gotovo
sirovina. sve vrste žitarica kao i njihove mešavine, ukoliko do sazrevanja
dolazi istovremeno. U zavisnosti od lokacijskih uslova, prednost
4.1.2.1 Kukuruz treba dati proizvodnji one vrste žitarica za koju se iz iskustva
Kukuruz je supstrat koji se najčešće koristi u poljoprivrednim zna da može da ostvari najveći prinos suve materije. Na većini
biogas postrojenjima [4-4]. On je usled visokih energetskih lokacija se to postiže sa raži ili tritikaleom [4-5]. Žetveni postupak
prinosa po hektaru i dobrih fermentacionih svojstava posebno je identičan kao i kod kukuruza, tako da se i kod žitarica za SCB
pogodan za korišćenje u biogas postrojenjima. Žetveni prinosi ceo zasad zajedno sa stabiljkom usitnjava i silira. Žetva bi, u
u velikoj meri zavise od lokacijskih uslova i uslova u okruženju zavisnosti od sistema korišćenja, trebalo da se obavi u trenutku
i mogu da se kreću od 35 t sveže mase (SvM) na peskovitim najvećih prinosa suve materije (monokulturni sistem). To je kod
do preko 65 t SvM/ha na visokoprinosnim lokacijama. Prinos u većine vrsta žitarica na kraju mlečne zrelosti/početku voštane
proseku iznosi oko 45 t SvM/ha. Kukuruz je relativno nezahtevna zrelosti [4-7]. Kod SCB žitarica u zavisnosti od lokacije i godine
kultura i stoga je pogodan gotovo za svaku lokaciju. mogu da se ostvare prinosi suve materije od 7,5 do približno

68 69
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
15 t SM/ha, što uz 35 % SM odgovara prinosu SvM od 22 do 4.1.2.4 Zrna žitarica Tab. 4.3: MATERIJALNE KARAKTERISTIKE ODABRANIH
43 t sveže mase/ha [4-6]. Zrna žitarica su kao dopuna uz postojeće supstrate posebno OBNOVLJIVIH SIROVINA (PREMA [4-1], IZMENJENO)
Proizvodnja silaže od zelene raži predstavlja u praksi široko pogodna za korišćenje u biogas postrojenjima. Usled visokih
rasprostranjeni postupak. Pri tome se raž, znatno ranije nego prinosa biogasa koje daju i brze razgradivosti, posebno su SM oSM N P2O5
kod SCB, silira u dvofaznom žetvenom postupku. To znači da pogodna za precizno upravljanje proizvodnjom biogasa. Pri tome Supstrat
[%] [% SM] [% SM]
se prvo kosi i nakon toga 1 do 2 dana ostavlja da vene, zatim vrsta žitarice nije bitna. Da bi se osigurala brza dezintegracija,
Kukuruzna
usitnjava i silira. Nakon zelene raži se neposredno posle žetve bitno je da se zrna žitarica pre doziranja usitne (na primer Δ 28–35 85–98 2,3–3,3 1,5–1,9
silaža
po pravilu seje naredna kultura namenjena za proizvodnju drobljenje, gnječenje). Treba voditi računa o ograničenjima
Ø 33 95 2,8 1,8
energije (dvopoljni plodored). Ovaj postupak usled visoke primene shodno EEG 2012 (vidi poglavlje 4.1.2.1).
SCB
potrošnje vode nije pogodan za svaku lokaciju. Osim toga u Δ 30–35 92–98 4,0 3,25
žitarica
slučaju suviše niskih sadržaja SM žetvene mase može da dođe 4.1.2.5 Repa
Repa (stočna ili šećerna repa) je usled svog visokog masenog Ø 33 95 4,4 2,8
do problema prilikom siliranja (na primer pojava procedne
vode, prohodnost silosa za vozila). Podaci o materijalnim prirasta veoma pogodna kao obnovljiva sirovina. Posebno Travna
Δ 25–50 70–95 3,5–6,9 1,8–3,7 6,9–19,8
silaža
karakteristikama SCB žitarica kao i njeni prinosi gasa navedeni šećerna repa u nekim regionima tradicionalno poseduje veliki
su na kraju ovog poglavlja. značaj. Usled mera koje se sprovode radi regulisanja tržišta, Ø 35 90 4,0 2,2
potrebno je da se količina repe predviđene za proizvodnju Zrna
Ø 87 97 12,5 7,2
4.1.2.3 Travna silaža šećera smanjuje sve više. Pošto je postupak proizvodnje šećerne žitarica
Proizvodnja i žetva trave, odnosno korišćenje travne silaže, kao repe već uveliko poznat i sa sobom donosi izvesne agronomske Šećerna
Ø 23 90 1,8 0,8
i kod kukuruza može dobro da se mehanizuje. Žetva travne prednosti, težište se sve više premešta na korišćenje za repa
silaže sprovodi se u dvofaznom postupku, pri čemu sakupljanje proizvodnju biogasa. Stočna
Ø 16 90 n. p. n. p.
uvenule trave može da se vrši pomoću samoutovarne prikolice Proizvodnja repe je povezana za posebnim zahtevima u repa
sa noževima za seckanje ili seckalicom. U slučaju travne silaže odnosu na zemljište i klimu. Da bi mogli da se ostvare visoki Δ: Raspon merenih vrednosti; Ø: Srednja vrednost
za korišćenje u biogas postrojenju, usled boljeg kapaciteta prinosi, potrebna je pretežno blaga klima i duboka humusna
usitnjavanja prednost treba dati varijanti sa seckalicom. zemljišta. Mogućnost navodnjavanja polja na lakim zemljištima Tab. 4.4: PRINOSI BIOGASA ODABRANIH OBNOVLJIVIH
Travna silaža može da se proizvodi od jednogodišnjeg ili u velikoj meri može da doprinese obezbeđivanju prinosa. SIROVINA (PREMA [4-2],[4-6],[4-9],[4-10] IZMENJENO)
višegodišnjeg zasada trave sa oranica ili sa trajnih pašnjaka. Prinosi zavise od lokacijskih preduslova i uslova u okruženju i
Prinosi variraju značajno u zavisnosti od lokacije, uslova kod šećerne repe se u proseku kreću oko 50–60 t SM/ha. Kod
u okruženju i intenziteta korišćenja pašnjaka. U zavisnosti prinosa stočne repe dodatno postoje i razlike između sorti, tako Prinos Prinos
biogasa metana
od vremenskih prilika i klimatskih uslova, pri intenzivnom da se prinos kod masovne stočne repe kreće oko 90 t SM/ha, a
Supstrat
korišćenju moguća su tri do pet otkosa godišnje. U tom kod sadržajne stočne repe oko 60–70 t SM/ha [4-8]. I u pogledu
kontekstu u obzir treba uzeti visoke troškove mehanizacije i s prinosa lisne mase postoje razlike između sorti. Tako odnos
[Nm3/t [Nm3/t
druge strane moguću visoku opterećenost azotom, što može mase korena prema lisnoj masi kod šećerne repe iznosi 1:0,8 supstrata] supstrata]
da dovede do problema prilikom fermentacije. Travna silaža, a kod sadržinskih sorti 1:0,5. Masene sorte repe usled svog
Kukuruzna silaža Δ 170–230 89–120
međutim, može da se dobije i sa ekstenzivno korišćenih površina visokog masenog prirasta poseduju odnos koren-list od „samo”
zaštićenih prirodnih područja, pri čemu se ovde usled visokih 1:0,3-0,4 [4-8]. Podaci o materijalnim karakteristikama i o Ø 200 106
sadržaja lignina ostvaruju niski prinosi gasa. U literaturi se prinosima gasa šećerne repe navedeni su u tabelama 4.3 i 4.4. SCB žitarica Δ 170–220 90–120
usled mnoštva različitih mogućnosti proizvodnje travne silaže u U slučaju korišćenja šećerne repe za proizvodnju biogasa Ø 190 105
pogledu materijalnih karakteristika i prinosa biogasa nailazi na načelno se javljaju dva problema. S jedne strane, repu treba Zrna žitarica Ø 620 320
raspone daleko iznad vrednosti prikazanih u tabelama 4.3 i 4.4. očistiti od ostataka zemlje, koja se prilikom unosa u fermentor Travna silaža Δ 170–200 93–109
U ovom kontekstu treba ukazati na to da bi prilikom taloži na dnu i smanjuje prostor za fermentaciju. Za to su u Ø 180 98
proizvodnje travne silaže za biogas postrojenja u prvom planu međuvremenu u praksi uvedeni prvi mašinski postupci za mokro
Šećerna repa Δ 120–140 65–76
trebalo da stoji svarljivost, odnosno razgradivost. Stoga treba ili suvo čišćenje. S druge strane je skladištenje usled niskih
Ø 130 72
voditi računa da sadržaji suve materije po mogućnosti ne sadržaja suve materije repe problematično. U tom kontekstu
prelaze 35 % SM. Kod previsokih sadržaja SM raste udeo lignina se u praksi sprovodi siliranje kašaste repe u silo-tornju ili jami Stočna repa Δ 75–100 40–54
i vlakana, čime dolazi do znatnog opadanja stepena razgradnje obloženoj folijom (laguna), odnosno cele ili usitnjene repe Ø 90 50
i samim tim i prinosa metana u odnosu na organsku suvu u crevastoj foliji (silo-kobasica) i silo-rovu. U praksi mogu da Δ: Raspon merenih vrednosti; Ø: Srednja vrednost
materiju. Ta travna silaža doduše može da se unese u proces, se nađu i mešane silaže sa silažnim kukuruzom, SKLK, MZK ili
ali usled visokih sadržaja suve materije i delimično dugih slamom [4-20]. Skladištenje repe u toku zime i postupci njenog
vlakana može da prouzrokuje procesno-tehničke probleme (na korišćenja su još uvek u probnoj fazi. 4.2 Supstrati iz prerađivačke agroindustrije
primer brzo formiranje plivajućeg sloja, obmotavanje oko krila
mešalice). U ovom poglavlju prikazani su odabrani supstrati iz prerađivačke
agroindustrije. Pri tome se isključivo radi o materijama,
odnosno sporednim proizvodima, koji nastaju prilikom
prerade biljaka, odnosno sastavnih delova biljaka. Opisane
materije predstavljaju egzemplarni izbor iz priloga 1 uz Uredbu
o biomasi iz 2012. godine. Pri tome se radi o sirovinama za
čije korišćenje se ne plaća podsticajna tarifa shodno EEG
2012. One su usled svojih materijalnih karakteristika i u
70
Opis odabranih supstrata
slučaju postojanja adekvatnih lokacijskih preduslova posebno
pogodne za korišćenje u proizvodnji biogasa. Pri tome treba
uzeti u obzir da ove materije poseduju karakteristike otpada,
K2O odnosno da su navedene u prilogu 1 uz Uredbu o organskom
otpadu (vidi poglavlje 7.3.3.1). Usled toga biogas postrojenje
mora da poseduje odgovarajuću dozvolu i da ispuni zahteve iz
4,2–7,8 Uredbe o organskom otpadu (BioAbfV) u pogledu prethodnog
tretmana i daljeg korišćenja ostatka fermentacije (vidi poglavlje
4,3
7.7.2.3). Prilikom razmatranja tabelarnog prikaza načelno treba 4
n. p. imati u vidu da opisane karakteristike supstrata u praksi jako
variraju i da mogu da odstupaju od tamo prikazanih raspona.
6,9
To je načelno uslovljeno postupcima proizvodnje glavnih
proizvoda (na primer različiti proizvodni procesi, podešenost
uređaja, potreban kvalitet proizvoda, prethodni tretman, itd.)
8,9 kao i promenljivim kvalitetom sirovina. I sadržaji teških metala
mogu jako da variraju [4-11].
5,7
4.2.1 Proizvodnja piva
2,2
Prilikom proizvodnje piva nastaju različiti sporedni proizvodi,
od kojih pivski trop sa 75 % čini najveći deo. Po hektolitru piva
n. p.
nastaje oko 19,2 kg pivskog tropa, 2,4 kg kvasca i kvasnog
taloga, 1,8 kg vrućeg taloga, 0,6 kg hladnog taloga, 0,5 kg
dijatomejske zemlje i 0,1 kg sladne prašine [4-12].
U ovom poglavlju se detaljnije razmatra samo pivski trop,
pošto on količinski predstavlja najveću frakciju. Uprkos tome su
i ostale frakcije, sa izuzetkom dijatomejske zemlje, podjednako
Prinos pogodne za korišćenje u biogas postrojenjima. Doduše,
metana iz trenutno može da se iskoristi samo jedan deo raspoloživih
organske
količina, pošto se nastali sporedni proizvodi koriste i u drugim
suve
materije oblastima, na primer u prehrambenoj industriji (pivski kvasac)
ili kao stočna hrana (pivski trop, sladna prašina). Podaci o
[Nm3/t
oSM] materijalnim karakteristikama i prinosi gasa navedeni su u
poglavlju 4.4.
234–364
Skladištenje i manipulisanje su relativno jednostavni. Kod
340 skladištenja na otvorenom prostoru, međutim, relativno brzo
290–350 dolazi do značajnih energetskih gubitaka i pojave buđi, zbog
329 čega bi u takvom slučaju trebalo vršiti siliranje.
380
300–338 4.2.2 Proizvodnja alkohola
310 Komina nastaje kao sporedni proizvod u proizvodnji alkohola
od žitarica, repe, krompira ili voća. Prilikom proizvodnje
340–372
alkohola po litru alkohola nastaje otprilike 12-struka količina
350
komine, koja se trenutno nakon sušenja pretežno koristi kao
332–364 stočna hrana ili đubrivo [4-12]. Korišćenje sveže komine je
350 usled niskih sadržaja suve materije i stoga niske isplativosti
transporta u većini slučajeva samo uslovno moguće. U tom
kontekstu ukazuje se na mogućnosti koje proističu iz korišćenja
biogasa u vezi sa proizvodnjom alkohola. Fermentacijom
komine proizvodi se biogas. On opet može da se koristi u
kogenerativnom postrojenju da bi se obezbedila energija
potrebna za proizvodnju alkohola u vidu električne i toplotne
energije. Time se omogućava kaskadno korišćenje obnovljivih
sirovina, što predstavlja održivu i u pogledu resursa efikasnu
alternativu u odnosu na do sada primenjene postupke za dalje
iskorišćenje komine.
Podaci o materijalnim karakteristikama dati su u tabeli 4.6, a
o prinosima gasa u tabeli 4.7 i u poglavlju 4.4.
71
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Opis odabranih supstrata

4.2.3 Proizvodnja biodizela Tab. 4.5: IZBOR STANDARDNIH PRINOSA METANA ČISTO decembra), ako treba da se obezbedi celogodišnja raspoloživost 4.3 Sirovine shodno prilogu 1 uz Uredbu
Sporedni proizvodi iz proizvodnje biodizela su pogača uljane BILJNIH SPOREDNIH PROIZVODA SHODNO PRILOGU 1 peletiranih rezanaca i melase. o biomasi
repice i sirovi glicerin. Obe materije su usled svog prinosa UREDBE O BIOMASI IZ 2012. GOD.
gasa, koji se može smatrati visokim (tabela 4.6), pogodne 4.2.6 Sporedni proizvodi prerade voća U narednom delu prikazani su materijali za čije korišćenje se
kao kosupstrati za poljoprivredna biogas postrojenja. Visina Standardni Prilikom prerade grožđa i voća u vino i voćne sokove nastaje ne odobravaju podsticajne tarife za posebne sirovine (shodno
prinosa gasa kod pogače uljane repice u velikoj meri zavisi od energetski komina kao sporedni proizvod. Ona se zbog relativno visokog Uredbi o biomasi iz 2012. godine, prilog 1) i zakonski utvrđeni
prinos Uredba o
preostalog sadržaja ulja, koji opet zavisi od podešenosti uljanih Čist biljni sporedni proizvod sadržaja šećera pretežno koristi kao sirovina za proizvodnju standardni prinosi metana (vidi poglavlje 7.3.3.2), vidi tabelu
biomasi, Prilog 1
presa i sadržaja ulja u sirovini. Iz tog razloga u praksi i te kako (uz § 2a stav 2) alkohola. Komina se, međutim, koristi i kao stočna hrana ili 4.5.
postoje razlike u prinosu gasa različitih pogača uljane repice. [Nm3 CH4/t SM] sirovina za proizvodnju pektina. Po hektolitru vina, odnosno Načelno kao problematično treba istaći da zakonska 4
Prilikom proizvodnje jedne tone biodizela nastaje oko 2,2 t Pivski trop (svež ili ceđen) 61 voćnog soka, nastaje oko 25 kg komine i po hektolitru voćnog osnova sadrži samo veoma grube podatke o materijalnim
pogače uljane repice i 200 kg glicerina [4-13]. Korišćenje ovih nektara oko 10 kg komine [4-12]. Podaci o najznačajnijim karakteristikama sporednih proizvoda. Pošto materijalne
Ostaci od čišćenja povrća 26
sporednih proizvoda iz proizvodnje biodizela, međutim, nije materijalnim karakteristikama navedeni su u tabelama 4.6 i karakteristike sporednih proizvoda koje utiču na prinos gasa
moguće bez problema i to bi trebalo da se prethodno detaljno Povrće (škart) 40 4.7. (pre svega sadržaj suve materije i preostalog ulja) veoma variraju
ispita. Razlog za to leži u činjenici da se prilikom fermentacije Žitarice (ostatak od čišćenja zrna) 254 Usled prethodnog proizvodnog procesa ne treba očekivati u praksi (vidi poglavlje 4.2), moguća su značajna odstupanja
pogače uljane repice formiraju visoki sadržaji vodonik-sulfida Komina od žitarica iz proizvodnje alkohola 18 prisustvo stranih ili nepoželjnih materija, a takođe nije potrebna faktički ostvarivih prinosa gasa u odnosu na zakonski utvrđene.
(H2S) u biogasu [4-14]. To je uslovljeno visokim sadržajem Prašina od čišćenja žitarica 172 ni higijenizacija. U slučaju dužeg skladištenja potrebno je Usled toga nužno dolazi do previsokih, odnosno preniskih,
proteina i sumpora u pogači uljane repice. Kod sirovog glicerina Glicerin 421 siliranje supstrata. vrednosti prinosa biogasa ostvarenog iz dozvoljenih čisto
je problematično što on delom sadrži preko 20 težinskih Lekovito i začinsko bilje (škart) 58 biljnih sporednih proizvoda.
procenata metanola, koji u visokim koncentracijama deluje
Krompir (škart) 92
inhibirajuće na metanogene bakterije [4-15]. Iz tog razloga bi
Krompir (pasirani, srednji sadržaj skroba; nije ili
glicerin u proces trebalo da se unese samo u niskim dozama. 66 Tab. 4.6: MATERIJALNE KARAKTERISTIKE ODABRANIH Tab. 4.7: PRINOSI BIOGASA ODABRANIH SUPSTRATA
više nije pogodan za ljudsku ishranu)
Istraživanja kofermentacije sirovog glicerina sa obnovljivim ČISTO BILJNIH SPOREDNIH PROIZVODA IZ AGROINDUSTRIJE (PREMA [4-1], [4-2], [4-12], [4-15]
Sok krompira iz proizvodnje skroba 11
sirovinama i organskim đubrivima pokazala su da dodatak (PREMA [4-1], [4-2], [4-12], [4-17]) IZMENJENO)
glicerina u masenom udelu od maksimalno 6 % prouzrokuje Procesna voda od krompira iz proizvodnje skroba 3
značajno kofermentaciono dejstvo [4-15]. To znači da je Pulpa krompira iz proizvodnje skroba 61 SM oSM N P2O5 K2O Prinos
Kora krompira 66 Supstrat metana iz
mešanjem supstrata proizvedeno znatno više metana nego što bi [%] [% SM] [% SM] Prinos Prinos
biogasa metana organske
proporcionalno moglo da se očekuje od pojedinačnih supstrata. Komina od krompira iz proizvodnje alkohola 17
Pivski trop Δ 20–25 70–80 4–5 1,5 n. p. Supstrat suve
Ista istraživanja su takođe pokazala da počevši od količine od Melasa iz proizvodnje šećera od šećerne repe 166 materije
8 % dodatog glicerina više ne postoji pozitivno kofermentaciono Ø 22,5 75 4,5 1,5 n. p.
Voćna komina i komina grožđa (sveža, netretirana) 49 [Nm3/t [Nm3/t [Nm3/t
dejstvo, odnosno da čak može i da dođe do inhibiranja nastanka Komina od
Sačma uljane repice 274 Δ 6–8 83–88 6–10 3,6–6 n. p. supstrata] supstrata] oSM]
metana. U celini, može da se zaključi da su sporedni proizvodi iz žitarica
Pogača uljane repice 317 Ø 6 94 8 4,8 n. p. Pivski trop Δ 105–130 62–112 295–443
proizvodnje biodizela pogodni kao kosupstrati, ali da se njihovo
korišćenje preporučuje samo u malim udelima. Rezano cveće (škart) 55 Komina od Ø 118 70 313
Δ 6–7 85–95 5–13 0,9 n. p.
Pogača šećerne repe iz proizvodnje šećera 64 krompira Komina od žitarica Δ 30–50 18–35 258–420
4.2.4 Prerada krompira (proizvodnja skroba) Rezanci šećerne repe 64 Ø 6 85 9 0,73 n. p. Ø 39 22 385
Kod proizvodnje skroba od krompira, pored organski opterećenih Voćna komina Δ 2–3 oko 95 n. p. 0,73 n. p. Komina od krompira Δ 26–42 12–24 240–420
otpadnih voda kao sporedni proizvod nastaje i takozvana pulpa Ø 2,5 95 n. p. 0,73 n. p. Ø 34 18 362
krompira. Ona se pretežno sastoji od kore, ćelijskih zidova i 4.2.5 Proizvodnja šećera Sirovi glicerin [4-1] 100 90 n. p. n. p. n. p. Voćna komina Δ 10–20 6–12 180–390
nedezintegrisanih ćelija skroba koje preostaju nakon dobijanja Prilikom prerade šećerne repe za proizvodnju kristal šećera
[4-15] 47 70 n. p. n. p. n. p. Ø 15 9 285
skroba. Po toni prerađenog krompira nastaje oko 240 kg pulpe, nastaju različiti sporedni proizvodi, koji se pretežno koriste
Pogača uljane Sirovi glicerin Δ 240–260 140–155 170–200
kao i 760 litara soka krompira i 400–600 litara takozvane kao stočna hrana. To su s jedne strane takozvani sveži rezanci 92 87 n. p. n. p. n. p.
repice Ø 250 147 185
procesne vode [4-16]. šećerne repe, koji nastaju nakon usitnjavanja repe i ekstrakcije
Pulpa Pogača uljane repice Ø 660 317 396
Trenutno jedan deo pulpe farmeri koriste kao stočnu hranu, šećera, i s druge strane melasa, koja preostaje nakon izdvajanja Ø oko 13 90 0,5–1 0,1–0,2 1,8
krompira
a najveći deo soka krompira iznosi se na obradive površine kristala šećera iz zgusnutog šećernog sirupa. Jedan deo Pulpa krompira Δ 70–90 44–50 358–413
Rezanci
kao đubrivo. Pošto, međutim, stočna hrana čini samo mali rezanaca se meša sa melasom i suši i tako prerađuje u sušene Δ 22–26 95 n. p. n. p. n. p. Ø 80 47 336
šećerne repe
deo raspoložive količine, a rasturanje soka po poljoprivrednim repine rezance i takođe koristi kao stočna hrana [4-17, 4-18]. Rezanci šećerne repe Δ 60–75 44–54 181–254
Ø 24 95 n. p. n. p. n. p.
površinama može da dovede do preteranog đubrenja površina Melasa se pored primene kao stočna hrana koristi i kao Ø 68 49 218
Melasa Δ 80–90 85–90 1,5 0,3 n. p.
i zaslanjivanja podzemnih voda, srednjeročno su potrebni sirovina u fabrikama kvasca i destilerijama. Time se, doduše,
Ø 85 87,5 1,5 0,3 n. p. Melasa Δ 290–340 210–247 261–355
alternativni oblici korišćenja. raspoloživa količina dosta ograničava, ali repini rezanci i melasa
Komina jabuke Δ 25–45 85–90 1,1 1,4 n. p. Ø 315 229 308
Jednu mogućnost predstavlja korišćenje u biogas usled preostalog sadržaja šećera predstavljaju dobro pogodan
postrojenjima, pošto se kod ovih sporednih proizvoda radi kosupstrat za proizvodnju biogasa (vidi prilog 4.8, tabelu 4.9). Ø 35 87,5 1,1 1,4 n. p. Komina jabuke Δ 145–150 98–101 446–459
o dobro razgradivim supstratima. Materijalne karakteristike Posebni zahtevi u pogledu skladištenja i korišćenja trenutno Komina grožđa Δ 40–50 80–90 1,5–3 3,7–7,8 n. p. Ø 148 100 453
prikazane su u tabelama 4.6. i 4.7. ne postoje. Peletirani rezanci se radi duže trajnosti siliraju, što Ø 45 85 2,3 5,8 n. p. Komina grožđa Δ 250–270 169–182 432–466
Posebni zahtevi u pogledu higijenskih mera ili skladištenja ne može da se sprovodi ili u vidu pojedinačnog supstrata u silo- Ø 260 176 448
Δ: Raspon merenih vrednosti; Ø: Srednja vrednost
postoje, ali bi trebalo voditi računa o tome da sok krompira kobasici ili u vidu mešavine supstrata, na primer sa kukuruznom
Δ: Raspon merenih vrednosti; Ø: Srednja vrednost
i procesna voda u slučaju skladištenja u rezervoarima za silažom. Melasa se skladišti u odgovarajućim rezervoarima. To
postupak fermentacije moraju ponovo da se zagreju, za šta je je potrebno i s obzirom na sezonski uslovljenu raspoloživost
potrebna dodatna energija. šećerne repe, odnosno sporednih proizvoda (od septembra do

72 73
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Tab. 4.8: MATERIJALNE KARAKTERISTIKE ZELENOG OTPADA ([4-12], [4-19])
SM oSM N P2O5
Supstrat
[%] [% SM] [% SM]
Zeleni otpad 12 87 2,5
4.4 Materijalne karakteristike i prinosi gasa
sirovina shodno prilogu 1 uz Uredbu o
biomasi
U tabelama 4.6 i 4.7 navedene su materijalne karakteristike
i prinosi gasa odabranih supstrata iz poglavlja 4.2. Ako su
raspoloživi, navode se kako rasponi, tako i srednja vrednost
različitih parametara. Usled delom širokog raspona vrednosti,
kako kod materijalnih karakteristika, tako i kod prinosa gasa,
postaje jasno da „kvalitet supstrata“ u praksi veoma varira i da
zavisi od mnogobrojnih faktora u procesu proizvodnje. Ovde
navedeni podaci treba da posluže kao orijentacija uz napomenu
da u praksi ostvarljivi rezultati mogu da budu u značajnoj meri
lošiji ili bolji.
4.5 Zeleni i travnati otpad
U okviru održavanja parkova i zelenih pojaseva duž
saobraćajnica u lokalnim samoupravama nastaju velike količine
zelenog i travnatog otpada. Međutim, pošto je nastanak tog
materijala sezonski uslovljen, on mora da se silira da bi u toku
cele godine mogao da se koristi kao supstrat za proizvodnju
biogasa. To je, doduše, usled decentralizovanog nastanka samo
uslovno svrsishodno, ako želimo da izbegnemo previsoke
transportne troškove. Ako materijal nastaje samo u malim
količinama i u razna vremena, može da se dodaje i u svežem
stanju. To dodavanje bi, međutim, trebalo da se izvrši dosta
pažljivo, pošto bakterije tek moraju da se prilagode novom
kvalitetu supstrata i u slučaju suviše velikih količina nisu
isključene smetnje u procesu. Nekoliko značajnih materijalnih
karakteristika, kao i prinos biogasa i sadržaj metana, prikazani
su u tabeli 4.8. Po pravilu se zeleni i travnati otpad ne koristi u
proizvodnji biogasa, već pretežno za kompostiranje.
Manipulacija je, osim navedenih logističkih problema, u
pogledu siliranja jednostavna. Eventualno, materijal pre unosa
u biogas postrojenje mora da se očisti od nepoželjnih materija
kao što su grane ili kamenje. Zeleni otpad iz privatnih i javnih
bašti i parkova se kao sirovina za proizvodnju biogasa takođe
klasifikuje u prilog 1 uz Uredbu o biomasi.
74
Opis odabranih supstrata
[4-9] Hassan, E.: Untersuchungen zur Vergärung von Futterrübensi- [4-16] Umweltbericht; Emsland-Stärke; Download vom 16.09.2002;
lage; BLE-Projekt Az. 99UM031; Abschlußbericht; Bundesfor- www.emsland-staerke.de/d/umwelt.htm
Prinos metana schungsanstalt für Landwirtschaft (FAL), Braunschweig; 2001 [4-17] Schnitzel und Melasse – Daten, Fakten, Vorschriften; Verein
Prinos biogasa Prinos metana iz organske suve [4-10] Schattauer, A.: Untersuchungen zur Biomethanisierung von der Zuckerindustrie; Landwirtschaftsverlag Münster-Hiltrup,
materije
Zuckerrüben; Masterarbeit angefertigt im Institut für Tech- 1996
[Nm3/t [Nm3/t [Nm3/t
nologie und Biosystemtechnik; Bundesforschungsanstalt für [4-18] Konzept zur Qualität und Produktsicherheit für Futtermittel
supstrata] supstrata] oSM]
Landwirtschaft (FAL); Braunschweig; 2002 aus der Zuckerrübenverarbeitung; Broschüre; 2. Aufl.; Verein
4 175 105 369 [4-11] Bischoff, M.: Erkenntnisse beim Einsatz von Zusatz- und Hilfs- der Zuckerindustrie; 2003
stoffen sowie Spurenelementen in Biogasanlagen; VDI Berich- [4-19] KTBL Arbeitspapier 249 – Kofermentation; Kuratorium 4
te, Nr. 2057; „Biogas 2009 – Energieträger der Zukunft“; VDI für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft – KTBL;
4.6 Materijal od održavanja pejzaža Verlag, Düsseldorf 2009, S.111–123 Darmstadt 1998
[4-12] Wilfert, R.; Schattauer, A.: Biogasgewinnung und -nutzung [4-20] KWS Saat AG: In der Rübe liegt die Kraft – auf dem Feld und
Materijalom od održavanja pejzaža (uključujući travu) smatra – Eine technische, ökonomische und ökologische Analyse; im Fermenter; Einbeck, 2012
se svaki materijal koji nastaje prilikom sprovođenja mera koje DBU-Projekt, 1. Zwischenbericht; Institut für Energetik und [4-21] Verordnung über die Erzeugung von Strom aus Biomasse
pretežno služe ciljevima zaštite prirode i održavanja pejzaža Umwelt GmbH, Leipzig; Bundesforschungsanstalt für Land- (Biomasseverordnung) vom 21.6.2001 (BGBl. I S. 1234),
u smislu Saveznog zakona o zaštiti prirode i materijal koji wirtschaft (FAL), Braunschweig; 2002 die zuletzt durch Artikel 5, Absatz 10 des Gesetzes vom
nije ciljano proizveden. Tu ne spadaju kulture proizvedene [4-13] Anonymus: Die Herstellung von Biodiesel; innovas news; 24.2.2012 (BGBl. I S. 212) geändert worden ist
u komercijalne svrhe, zeleni otpad, kao ni travnati otpad sa Anwendungsbeispiel Biogas 3/98; München, 1998
pojaseva duž saobraćajnica ili rubnih pojaseva industrijskih i [4-14] Wesolowski, S.; Ferchau, E.; Trimis, D.: Untersuchung und Be-
privrednih zona, kao ni zelenih površina oko aerodroma. Travom wertung organischer Stoffe aus landwirtschaftlichen Betrieben
od održavanja pejzaža smatra se samo materijal sa površina zur Erzeugung von Biogas in Co- und Monofermentationspro-
na kojima se vrši otkos maksimalno dva puta godišnje [4-21]. zessen; Schriftenreihe des Landesamtes für Umwelt, Landwirt-
Usled činjenice da održavanje površina zaštićenih prirodnih schaft und Geologie Heft 18/2009; Dresden, 2009
područja uglavnom može da se vrši samo jednom godišnje, [4-15] Amon, T.; Kryvoruchko, V.; Amon, B.; Schreiner, M.: Untersu-
taj materijal pretežno poseduje visoke sadržaje suve materije chungen zur Wirkung von Rohglycerin aus der Biodieseler-
i lignina. To je opet povezano sa umanjenim prinosom gasa i zeugung als leistungssteigerndes Zusatzmittel zur Biogaser-
malom pogodnošću za siliranje. Osim toga, korišćenje opisanih zeugung aus Silomais, Körnermais, Rapspresskuchen und
materijala zahteva primenu određenih tehnologija, odnosno Schweinegülle; Universität für Bodenkultur Wien, Department
postupaka za preradu, koji su trenutno ili troškovno veoma für Nachhaltige Agrarsysteme; Wien, 2004
intenzivni ili još uvek ne odgovaraju aktuelnom stanju tehnike.
Materijal od održavanja pejzaža se prema EEG 2012
klasifikuje u II kategoriju sirovina i za njega se do veličine
postrojenja od 5 MWel isplaćuje tarifa od 8 evrocenti/kWhel .
4.7 Spisak literature
[4-1] Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft
(KTBL): Faustzahlen Biogas; Darmstadt, 2007
[4-2] Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft
(KTBL): Faustzahlen Biogas; 2. Aufl., Darmstadt, 2009
[4-3] Weiland, P.: Grundlagen der Methangärung – Biologie und
Substrate; VDI-Berichte, Nr. 1620 „Biogas als regenerative
Energie – Stand und Perspektiven“; S. 19–32; VDI-Verlag 2001
[4-4] Weiland, P. et al.: Bundesweite Evaluierung neuartiger Biomas-
se-Biogasanlagen; 16. Symposium Bioenergie- Festbrennstoffe,
Biokraftstoffe, Biogas; Bad Staffelstein 2007, S.236–241
[4-5] Weiland, P.: Stand und Perspektiven der Biogasnutzung und
-erzeugung in Deutschland; Gülzower Fachgespräche, Band
15: Energetische Nutzung von Biogas: „Stand der Technik und
Optimierungspotenzial“; S. 8–27; Weimar 2000
[4-6] Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. V.: Standortangepass-
te Anbausysteme für Energiepflanzen; Gülzow, 2008
[4-7] Karpenstein-Machan, M.: Energiepflanzenbau für Biogasanla-
genbetreiber, DLG Verlag; Frankfurt/M., 2005
[4-8] Dörfler, H. (Hrsg.): Der praktische Landwirt; 4. Aufl.; BLV Verl.-
Ges., München; 1990
Slika 4.1: Mešavina energetskih biljaka [LWK Niedersachsen/Carsten Rieckmann]
75
 5
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja

4.8 Prilog

Tab. 4.9: PREGLED KARAKTERISTIKA SUPSTRATA

RAD BIOGAS POSTROJENJA
Prinos metana
SM oSM Na P2O5 K2O5 Prinos biogasa Prinos metana iz organske
Supstrat suve materije
[Nm3/t [Nm3/t [Nm3/t
[%] [% SM] [% SM]
supstrata] supstrata] oSM]
Organska đubriva
Tečni stajnjak
10 80 3,5 1,7 6,3 25 14 210
goveda
Tečni stajnjak
6 80 3,6 2,5 2,4 28 17 250
svinja
Čvrsti stajnjak
25 80 5,6 3,2 8,8 80 44 250
goveda
Stajnjak peradi 40 75 18,4 14,3 13,5 140 90 280
Ekskrementi
28 75 n. p. n. p. n. p. 63 35 165
konja bez slame Ekonomska isplativost dobro isplaniranog biogas postrojenja
Obnovljive sirovine zavisi od raspoloživosti i iskorišćenosti celokupnog procesa. Pri V dS
------ = Q ul ⋅ Sdo – Q iz ⋅ S + V ⋅ rs = 0
dt
Kukuruzna silaža 33 95 2,8 1,8 4,3 200 106 340
tome značajne faktore predstavljaju funkcionalnost i operativna
bezbednost korišćene tehničke opreme, kao i konstantno visok Jednačina 5.1: Stacionarno pogonsko stanje
SCB žitarica 33 95 4,4 2,8 6,9 190 105 329 (Q: zapreminski protok (l · d –1) (ulazni materijal, izlazni materijal),
stepen razgradnje u okviru biološkog procesa.
Silaža od zelene V: reakcioni volumen (l), rs: stopa reakcije g · (d · l)–1,
25 90 150 79 324 Pošto rad tehničkih uređaja podleže neizbežnim smetnjama,
raži Sdo: koncentracija supstrata dovod (g · l –1),
moraju da postoje odgovarajući instrumenti za detekciju tih S: koncentracija supstrata odvod (g · l –1))
Zrno žitarica 87 97 12,5 7,2 5,7 620 329 389 smetnji, identifikaciju i otklanjanje grešaka. Kontrola procesa se
Travna silaža 35 90 4,0 2,2 8,9 180 98 310 pri tome uvek odvija u interakciji sa osobljem, pri čemu stepen Stoga su veličine poput opterećenja organskom materijom,
Šećerna repa 23 90 1,8 0,8 2,2 130 72 350 automatizacije može biti veoma različit. Prednosti automatizacije retencionog vremena, ostvarivog stepena razgradnje i
kontrolnih i regulacionih algoritama leže u permanentnoj proizvodne stope gasa određene dimenzijama postrojenja i
Stočna repa 16 90 n. p. n. p. n. p. 90 50 350
raspoloživosti i postizanju izvesne nezavisnosti od stručnog korišćenim supstratom. Operater postrojenja mora da obezbedi
Suncokretova osoblja. Daljinski prenos podataka osim toga omogućava što je moguće konstantniji nivo tih vrednosti. Stacionarno stanje,
25 90 n. p. n. p. n. p. 120 68 298
silaža
nadzor nad procesom a da prisustvo osoblja u postrojenju nije međutim, praktično ne može da se ostvari, pošto je pojava
Sudanska trava 27 91 n. p. n. p. n. p. 128 70 286 neophodno. Generisanje dodatnih troškova jeste nedostatak smetnji neizbežna (na primer, promene karakteristika supstrata,
Krmni sirak 22 91 n. p. n. p. n. p. 108 58 291 sveobuhvatne automatizacije. Pošto ove prednosti i nedostaci u smetnje poput otkazivanja pumpi, unosa dezinfekcionih
Zelena ražb 25 88 n. p. n. p. n. p. 130 70 319 zavisnosti od konfiguracije postrojenja poseduju različit značaj, sredstava itd.). Te smetnje dovode do odstupanja od zadatog
ne može da se pođe od standardizovane merno-tehničke stanja koja moraju da se detektuju da bi mogli da se utvrde i
Supstrati iz prerađivačke industrije
opreme za biogas postrojenja. Korišćeni instrumenti moraju da otklone uzroci tih smetnji.
Pivski trop 23 75 4,5 1,5 0,3 118 70 313 se prilagode specifičnim uslovima. To odstupanje od stacionarnog stanja može da se detektuje
Komina od žitarica 6 94 8,0 4,8 0,6 39 22 385 U narednom delu su prvo razmatrane merne veličine koje direktno putem bilansiranja tokova materijala. U praktičnoj
Komina od mogu da posluže za praćenje biološkog procesa. primeni, međutim, precizno merenje materijalnog sastava ulaza
6 85 9,0 0,7 4,0 34 18 362
krompira Objašnjenja se odnose na postrojenja za mokru fermentaciju. i izlaza, i u mnogim slučajevima i merenje faktički unete količine
Voćna komina 2,5 95 n. p. 0,7 n. p. 15 9 285 Uz to se ukazuje na odstupajuće specifičnosti kod boksnih supstrata i proizvedene količine gasa, predstavlja problem, tako
fermentora. da precizan maseni bilans ne može da se ostvari uz prihvatljive
Sirovi glicerin c
n. p. n. p. n. p. n. p. n. p. 250 147 185
troškove. Iz tog razloga se u mnogim postrojenjima radi pomoću
Pogača uljane
92 87 52,4 24,8 16,4 660 317 396 prilagođenih parcijalnih rešenja koja nisu uvek dovoljna da bi
repice
5.1 Parametri za kontrolu biološkog procesa se osigurao stabilan proces.
Pulpa krompira 13 90 0,8 0,2 6,6 80 47 336 U narednom delu su predstavljene za to raspoložive i
Peletirani repini Kontrola i regulisanje biološkog procesa predstavljaju izazov. najrasprostranjenije merene veličine za analizu biološkog procesa.
24 95 n. p. n. p. n. p. 68 49 218
rezanci Cilj procesa anaerobne razgradnje u poljoprivredi u normalnom
Peletirani repini slučaju jeste ostvarivanje konstantne stope proizvodnje 5.1.1 Proizvodna stopa biogasa
85 88 1,5 0,3 n. p. 315 229 308
rezanci metana. Najčešće primenjenu vrstu postupka predstavlja (polu) Nastali biogas kao metabolički proizvod i ciljna vrednost jeste
Komina jabuke 35 88 1,1 1,4 1,9 148 100 453 kontinualni kotlasti reaktor sa potpunim mešanjem (engl. značajna veličina koju treba meriti. Proizvodna stopa biogasa
Komina grožđa 45 85 2,3 5,8 n. p. 260 176 448 CSTR: Continuous Stirred Tank Reactor). Ovde se konstantna predstavlja proizvedenu količinu gasa po jedinici vremena (npr.
Zeleni i travnati otpad proizvodnja metana postiže kada se ustali stacionarno pogonsko d–1) i uz poznatu količinu punjenja i sastav susptrata služi kao
stanje. U stacionarnom stanju su promene procesnih veličina osnov za obračun specifične proizvodnje biogasa (svedene na
Zeleni otpad 12 87,5 2,5 4,0 n. p. 175 105 369
ravne nuli i ostvaruju se procesno-specifične maksimalne stope supstrat i svedene na zapreminu). Merenje proizvodne stope
Sadržaj N u ostatku fermentacije ne uzimajući u obzir skladišne gubitke
a konverzije [5-26]. biogasa je za bilansiranje metaboličkih procesa i za ocenu
uvelo
b
produktivnosti metanogene populacije neophodno.
Rezultati u praksi variraju u velikoj meri, zavisno od postupka proizvodnje biodizela
c

76 77
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Prilikom instalacije uređaja za merenje protoka gasa treba
voditi računa o poziciji senzora. U slučaju da je potrebno
nadgledanje stanja procesa u pojedinim fermentorima, njihova
proizvodna stopa gasa mora da se evidenitra pojedinačno.
Kod membranskih krovova za obračun proizvodne stope gasa
u obzir treba uzeti skladišnu zapreminu, što se može uraditi
merenjem nivoa napunjenosti (na primer merna traka sa
viskom), unutrašnjeg pritiska i temperature u gasnom prostoru.
Senzori u gasnom prostoru moraju da ispunjavaju zahteve
u pogledu zaštite od eksplozije i trebalo bi da su otporni na
koroziju i visoku vlažnost. Pošto membranski krovovi služe
i za skladištenje biogasa, merenje proizvodne stope gasa i
raspoložive skladišne zapremine je od velikog značaja i za
regulisanje snage kogenerativnog postrojenja.
Kod merenja protoka gasa u cevovodima treba voditi računa
o tome da su osigurane od strane proizvođača zadate ulivne
sekcije radi formiranja laminarnih strujanja. Merni uređaji sa
pokretnim elementima u struji biogasa podložni su smetnjama
usled nečistoća koja postoje u biogasu. U oblasti proizvodnje
biogasa koriste se uređaji bazirani na termičkom i fluidistor
principu merenja kao i vrtložni merači protoka.
5.1.2 Sastav gasa
Sastav biogasa može da posluži za ocenu različitih činjeničnih
stanja. U narednom delu su kratko razmatrane pojedinačne
komponente i njihov značaj za proces.
5.1.2.1 Metan
Udeo metana u biogasu služi za ocenu stanja metanogene
biocenoze. Na osnovu proizvodne stope biogasa može da se
izračuna proizvodna stopa metana – ako se ovaj parametar
uprkos konstantnom punjenju vidno smanjuje, treba poći
od toga da je došlo do inhibiranja metanogenih arheja. Za
ocenu produktivnosti metana treba predvideti merna mesta u
pojedinačnim fermentorima. Koncentracije metana se u biogas
tehnologiji mere pomoću infracrvenih senzora ili senzora
toplotne provodljivosti.
Za kogenerativno postrojenje je bitno da sadržaj metana
ne padne ispod 40–45 %, pošto tada motori više ne mogu da
iskoriste biogas.
5.1.2.2 Ugljen-dioksid
Ugljen-dioksid nastaje u fazi hidrolize/kiselinskoj fazi, kao
i u metanogenoj fazi. On se rastvara u vodi i tako formira
hidrogenkarbonatni pufer. U slučaju da odnos metana i ugljen-
dioksida u biogasu opada a da sastav supstrata nije promenjen,
uzrok može biti u pojačanom formiranju kiseline u odnosu na
metan. Tada se narušava ravnoteža masenih tokova u procesu
razgradnje. Uzrok može biti oscilacija ulazne količine supstrata
ili inhibiranje metanogene populacije.
Ugljen-dioksid se, kao i metan, meri pomoću infracrvenih
senzora ili senzora toplotne provodljivosti.
78
5.1.2.3 Kiseonik
Kiseonik bi u biogasu trebalo da je dokazivo prisutan samo
ako se dodaje radi biološke desumporizacije. Tada merenje
kiseonika može da posluži za regulisanje sadržaja kiseonika
potrebnog za desumporizaciju. Kiseonik može da se meri
pomoću elektrohemijskih i paramagnetskih senzora.
5.1.2.4 Vodonik-sulfid
Proizvođači kogenerativnih postrojenja navode granične
vrednosti za koncentraciju vodonik-sulfida, pošto proizvodi
nastali njegovom oksidacijom poseduju jaka korozivna svojstva.
Merenje stoga u prvoj liniji služi za zaštitu kogenerativnog
postrojenja.
Do uticaja na metanogene arheje od strane visokih
koncentracija vodonik-sulfida dolazi tek kod koncentracija
u procentima (oko 20.000 ppm), što se kod poljoprivrednih
biogas postrojenja retko dešava. Vodonik-sulfid se meri pomoću
elektrohemijskih senzora.
5.1.2.5 Vodonik
Vodonik predstavlja značajan intermedijarni proizvod u procesu
formiranja metana koji se pretežno oslobađa u kiselinskoj
i sirćetnoj fazi, pre nego što se konvertuje u metan. Bilo je
pokušaja da se koncentracija vodonika u biogasu iskoristi za
detekciju smetnji u procesu. Pri tome je pre svega bitno da,
teorijski, formiranje sirćetne kiseline iz višelančanih masnih
kiselina i iskorišćenje vodonika za formiranje metana zajedno
mogu da se odvijaju samo u uzanom opsegu koncentracija.
Adekvatnost ovog parametra je diskutabilna, pošto ne može
uvek jasno da se dokaže veza između koncentracije vodonika
u biogasu i smetnje. Koncentracija vodonika u biogasu može
da se meri pomoću elektrohemijskih senzora. U kojoj meri
parcijalni pritisak vodonika u fermentacionom supstratu
predstavlja parametar koji je pogodan za regulisanje procesa,
do sada nije mnogo ispitano.
Većina proizvođača uređaja za analizu gasa u oblasti
proizvodnje biogasa nudi modularne uređaje, pri čemu
korisnik može da bira vrstu senzora i broj mernih mesta. Kod
elektrohemijskih senzora treba voditi računa o tome da se isti
„troše“ i da poseduju jači otklon od, na primer, infracrvenih
senzora. Treba voditi računa o redovnoj kalibraciji senzora.
5.1.3 Temperatura
Načelno se brzina reakcije povećava sa povećanjem
temperature. Biološki procesi, međutim, u pogledu temperature
zahtevaju optimalne vrednosti, pošto organske strukture (na
primer proteini) pri rastućim temperaturama mogu da postanu
nestabilne i da izgube svoju funkcionalnost. Kod tehničke
primene anaerobnih procesa načelno mogu da se razlikuju dva
temperaturna režima:
• mezofilni režim sa oko 37 do 43 °C,
• termofilni režim sa oko 50 do 60 °C.
Pošto kod anaerobne fermentacije gotovo da ne nastaje
toplota (izuzev kod nekih postrojenja za obnovljive sirovine),
supstrat mora da se zagreje na temperaturu fermentacije. Pri
tome je bitno da se održava konstantna temperatura. Pre svega
termofilni proces reaguje osetljivo na oscilacije temperature.
U nekim slučajevima je u postrojenjima u kojima se koristi
kukuruzna silaža dolazilo do zagrevanja usled kojeg je bilo
potrebno hlađenje.
Senzori koji se koriste za merenje temperature trebalo bi
da se instaliraju na različitim visinama, jer tako može da se
detektuje formiranje slojeva i nedovoljno mešanje. Osim toga,
treba voditi računa o tome da senzori nisu instalirani u mrtvim
uglovima ili suviše blizu uređaja za regulisanje temperature. Za
merenje temperature pogodni su otpornički senzori (na primer
Pt 1.000 ili Pt 100) ili termoelementi.
5.1.4 Količina ulaznog materijala i nivoi
napunjenosti
Za bilansiranje procesa razgradnje apsolutno je neophodno
precizno merenje dodate količine supstrata. Pošto se pored
unosa tečnih supstrata u fermentor dodaju i čvrste materije,
primenjuju se različiti sistemi merenja.
Za čvrste materije je najbolje merenje na vagi, što se vrši
pomoću kolskih vaga ili uređaja za merenje težine na sistemima
za unos u fermentor. Pri tome ovi poslednji mogu preciznije i
jednostavnije da se integrišu u automatizovane sisteme za
regulisanje procesa. Za uređaje za merenje težine koriste se
senzori pritiska koji zahtevaju „lebdeće” rezervoare. Stoga treba
izbegavati nečistoće u predelu tih senzora, kao i dopunjavanje
skladišnih rezervoara u toku punjenja fermentora.
Za tečne supstrate mogu da se koriste uređaji za merenje
protoka na cevovodima ili, u slučaju postojanja predjama,
dodata količina može da se meri i pomoću uređaja za merenje
nivoa napunjenosti.
Nivoi napunjenosti (i za fermentore) mogu da se utvrde
pomoću senzora pritiska (hidrostatički pritisak u fermentoru)
ili putem merenja udaljenosti do površine pomoću ultrazvuka
ili radara. Prilikom izbora senzora trebalo bi voditi računa o
otpornosti na koroziju i otpornosti na prljanje, pogotovo što
je održavanje u fermentoru veoma složeno. Prilikom izbora
i raspoređivanja senzora treba voditi računa o tome da usled
posebnih pogonskih stanja kao što su sedimenti na dnu
fermentora (na primer pesak), formiranje pene, taloženje
sumpora u gasnom prostoru, itd. ne dođe do ometanja merenja.
Osim toga treba preduzeti mere zaštite od eksplozije.
Za merenje protoka dobrim su se pokazali uređaji koji rade
bez pokretnih elemenata u merenom medijumu. Pretežno
se koriste induktivni i kapacitivni senzori, a delimično se
primenjuju i ultrazvučni i senzori toplotne provodljivosti. U
zavisnosti od postupka treba voditi računa da ulivna sekcija
ispred senzora bude dovoljna za formiranje laminarnih strujanja
u cevi. Merenje protoka ima tu prednost što u slučaju da
povoljnim postavljanjem ventila kroz jedan cevovod može da
se sprovede nekoliko linija punjenja, one mogu da se kontrolišu
pomoću jednog mernog uređaja.
5.1.5 Karakterizacija supstrata
Pored količine dodatog supstrata, za maseni bilans moraju biti
poznati i koncentracija i sastav supstrata.
Za koncentraciju se koriste zbirni parametri kao što je sadržaj
suve materije (SM) i sadržaj organske suve materije (oSM).
Za tečne supstrate može da se koristi i hemijska potrošnja
Rad biogas postrojenja
kiseonika (HPK), a osim toga se povremeno primenjuje i ukupan
organski ugljenik (UOU). Od praktičnog značaja su samo prva
dva navedena.
Prvi korak kod utvrđivanja razgradivih udela u supstratu
predstavlja određivanje sadržaja vode ili sadržaja suve materije.
Za to se uzorak u laboratoriji na 105 °C suši do konstantne
težine. U međuvremenu postoje i novorazvijeni senzori na bazi
mikrotalasa i blizinske infracrvene svetlosti, pomoću kojih to
može da se utvrdi onlajn u toku procesa.
Indikatori za ocenu razgradivosti mogu da se dobiju
utvrđivanjem udela organskih komponenti u suvoj materiji.
Organska suva materija predstavlja zbirni parametar koji se 5
utvrđuje žarenjem osušenog uzorka na 550 °C. Maseni gubitak,
nazvan i gubitak žarenjem, čini organsku suvu materiju. Ta
vrednost predstavlja zbirni parametar koji, međutim, ne pruža
informacije o razgradivosti ili očekivanoj proizvodnji biogasa
ispitane materije. U literaturi postoje referentne vrednosti
pomoću kojih, u slučaju poznavanja supstrata i sadržaja oSM,
može da se proceni očekivana proizvodnja gasa. Prilikom
sušenja uzorka izdvajaju se isparljive materije (na primer,
isparljive kiseline u pari) koje tada više nisu sadržane u rezultatu
analize. Tako pre svega kod acidifikovanih supstrata (na primer
silaža) može da dođe do značajnih grešaka prilikom procene
gasnog potencijala. Stoga je Vajsbah razvio korektivni postupak
kojim se u obzir uzimaju i isparljive materije. Taj postupak je,
međutim, znatno kompleksniji [5-18].
Prilikom žarenja uzorka se na kraju dobija žareni ostatak
koji predstavlja udeo inertnih komponenata u supstratu. Kod
supstrata koji sadrže velike količine peska pomoću žarenog
ostatka može da se proceni udeo peska, a u kombinaciji sa
prosejavanjem dodatno i granulometrijski sastav peska [5-19].
Sadržaj peska je zbog svojih abrazivnih svojstava i taloženja u
fermentoru kod nekih supstrata (na primer ekskrementi peradi)
od značaja.
Dodatno preciziranje karakteristika supstrata može da se
ostvari klasifikacijom komponenti supstrata prema Venderu
(sirova vlakna, sirovi proteini, sirove masti i bezazotne
ekstraktivne materije, koje u kombinaciji sa koeficijentom
svarljivosti opisuju pogodnost organskih materija za korišćenje
kao stočna hraniva, vidi i 2.3.4.1) ili klasifikacijom prema
Van Soestu (hemiceluloza, celuloza i lignin). Te komponente
određuju vrstu formiranih intermedijarnih proizvoda. Stoga
u slučaju iznenadne promene supstrata može da dođe do
akumulisanja intermedijarnih proizvoda koji ne mogu da se
razgrade, jer odgovarajuća populacija bakterija ne postoji ili
joj je stopa rasta niska. Uz pomoć analitike stočnih hraniva
može detaljnije da se odredi i očekivani prinos gasa nego na
osnovu sadržaja organske suve materije. Ta analitika je stoga i
pogodnija za ocenu kvaliteta supstrata.
Određivanje koncentracije supstrata predstavlja veličinu
koja je apsolutno potrebna za pouzdano bilansiranje mase,
dok dodatno određivanje sastava može da se koristi i za ocenu
kvaliteta supstrata.
79
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Rad biogas postrojenja

5.1.6 Određivanje koncentracije organskih Tab. 5.1: GRANIČNE VREDNOSTI MAKSIMALNO sprovodi. Ovaj način utvrđivanja je usled neophodne destilacije 5.1.8 Koncentracija mikroelemenata
kiselina DOZVOLJENE KONCENTRACIJE KISELINA isparljvih kiselina u pari složeniji, ali i precizniji od utvrđivanja Mikroelementima se nazivaju minerali koji se javljaju u veoma
Organske kiseline predstavljaju intermedijarni proizvod koji vrednosti FOS. malim koncentracijama. U postrojenjima u kojima se koriste
nastaje prilikom formiranja biogasa. Kiseline u zavisnosti od pH Granična vrednost Utvrđivanje spektra kiselina pomoću gasne hromatografije isključivo obnovljive sirovine (i kod komine) dolazi do smetnji u
vrednosti disociraju u vodenom rastvoru. Dotični udeli mogu da koncentracije (alternativno je moguća i tečna hromatografija) podrazumeva procesu koje mogu da se otklone dodavanjem mikroelemenata.
Autor Postupak, napomena
ekvivalenata sirćetne
se izračunaju na sledeći način: složenu mernu tehniku i iskustvo sa supstratom. Kao rezultat Te smetnje se manifestuju u vidu smanjene proizvodnje gasa
kiseline (mg · l–1)
pK – pH se ne dobija samo zbir kiselina, već tako mogu da se utvrde i i povećanih vrednosti kiselina. Kod postrojenja koja rade na
10 S [5-20] 200 kotlovski reaktor sa koncentracije pojedinačnih frakcija nižih masnih kiselina. Ovaj bazi tečnog stajnjaka te pojave nisu uočljive. Do sada nije bilo
f = ---------------------------------- nedisocirane kiseline potpunim mešanjem sa
pK S – pH postupak je najprecizniji od svih navedenih metoda. moguće identifikovati tačne mehanizme i limitirajuće materije,
1 + 10 termofilnim režimom rada
U toku proteklih godina se vrednost FOS etablirala kao ali su koncentracije mikroelemenata u obnovljivim sirovinama
sa prethodnim reaktorom
Jednačina 5.2: Obračun faktora disocijacije prema [5-20] za hidrolizu parametar koji može lako da se utvrdi [5-24]. Vrednost FOS znatno ispod onih utvrđenih u organskim đubrivima [5-26].
(f: faktor disocijacije, pKS: negativni dekadni logaritam kiselinske
[5-20] 300 kotlovski reaktor sa
koristi se uglavnom u kombinaciji sa vrednošću TAC (FOS/TAC). Neki ponuđači nude prilagođene mešavine mikroelemenata 5
konstante, pH: pH vrednost)
(adaptirana biocenoza) potpunim mešanjem sa Vrednost FOS/TAC utvrđuje se titracijom. Poreklo skraćenice za optimizaciju procesa. Postoje naznake da dodavanje jona
i nedisocirana kiselina termofilnim režimom rada TAC nije sasvim jasno, jer se u literaturi koriste različiti nazivi od gvožđa u vidu hlorida gvožđa ili hidroksida gvožđa, koji se često
U stacionarnom stanju je brzina formiranja kiselina i konverzije sa prethodnim reaktorom kojih zapravo nijedan nije jezički adekvatan i tačan. Vrednost koristi za desumporizaciju, već može da ima stabilizirajuće
ista, tako da je koncentracija u fermentoru konstantna. za hidrolizu TAC stoji za „potrošnju A“ 0,1 N sumporne kiseline pri titraciji dejstvo. To se objašnjava time što sulfid formira teško
U slučaju da dođe do pojačanog formiranja kiselina ili/i [5-21] 30–60 kotlovski reaktor sa uzorka do pH 5. Potrošena količina kiseline preračunava se u rastvorljive metalne sulfide, čime se ograničava raspoloživost
inhibiranja razgradnje, dolazi do akumulisanja formiranih nedisocirana kiselina potpunim mešanjem sa odgovarajuću koncentraciju karbonata (mg CaCO3/l). Ako se mikroelemenata. Ako se sulfid prvenstveno vezuje gvožđem,
kiselina i koncentracija raste. Pošto porast bakterija shodno termofilnim režimom rada zatim titrira dalje do pH 4,4, iz „potrošnje kiseline B“ može da raste raspoloživost drugih metala. U narednoj tabeli prikazane
i kontinualnim punjenjem
zakonima opisanim od strane Monoa zavisi od koncentracije se izvuče zaključak o koncentraciji organskih kiselina. Korišćene su referentne vrednosti pojedinih elemenata.
(CSTR)
supstrata, povećanje koncentracije kiselina za sobom povlači formule za obračun koncentracije kiseline su empirijske prirode: U [5-28] podnet je zahtev za patentiranje postupka koji daje
povećanu brzinu rasta, čime se proces u izvesnim granicama [5-2] 80 nema podataka referentne vrednosti i opisuje način dodavanja.
(povećanje inhibirajućeg
stabilizuje sam. Međutim, ako brzina formiranja kiselina trajno Količina uzorka: 20 ml (centrifugirano) Kod dodavanja mikroelemenata treba voditi računa o
dejstva počevši od 20)
prevazilazi kapacitet mikroorganizama koji razgrađuju kiseline, nedisocirana kiselina TAC: potrošnja A × 250 [mg/l CaCO3] tome da se ovde radi o teškim metalima, koji u visokim
koncentracija nastavlja da raste. Ako se tada ne interveniše, FOS: ((potrošnja B x 1,66) – 0,15) × 500 [mg/l HAc] koncentracijama mogu da deluju inhibirajuće i koji se smatraju
[5-22] 100–300 digestija kanalizacionog
kiseline se akumuliraju do tačke kada je puferni kapacitet ukupna kiselina mulja, normalno stanje štetnim materijama. Dodavanje u svakom slučaju mora da se
fermentacionog supstrata iskorišćen i pH vrednost opada. procesa Često se odnos FOS/TAC koristi za ocenu procesa. Pri tome vrši po principu onoliko koliko je potrebno, što je manje moguće.
Razgradnja kiselina je kod povećanih koncentracija disociranog treba voditi računa da rezultati analize različitih procesa
[5-22] 1.000–1.500 digestija kanalizacionog
udela kiselina inhibirana, pri čemu se to dejstvo u slučaju ukupna kiselina mulja, normalno u toku usled empirijske prirode formula ne mogu međusobno da se Tab. 5.2: REFERENTNE VREDNOSTI MIKROELEMENATA
opadajuće pH vrednosti intenzivira. faze puštanja u rad upoređuju. Vrednost FOS/TAC iskustveno ne bi trebalo da iznosi
Teško je utvrditi graničnu vrednost za maksimalno više od 0,8. I ovde postoje izuzeci i važi, kao kod kiselina, da Referentne
[5-22] 1.500–2.000 digestija kanalizacionog Referentne vrednosti [5-28]
dozvoljenu koncentraciju kiselina u stacionarnom stanju, pošto na osnovu promene ove vrednosti mogu da se uoče problemi. vrednosti
ukupna kiselina mulja, opasnost od
Element [5-27]
postojeća koncentracija zavisi od faktora kao što su retenciono prekida procesa, prekinuti Prilikom ocene rezultata trebalo bi uzeti u obzir po kom je
vreme, korišćeni supstrat i prisustvo materija sa inhibirajućim punjenje ili dodati bazu postupku izvršen obračun. Koncentracija
mg/kgSM
mg/l
dejstvom. [5-22] 4.000 digestija kanalizacionog
U tabeli pored su, radi orijentacije, navedene neke vrednosti ukupna kiselina mulja, jedva moguća 5.1.7 pH vrednost 0,4–10
Kobalt 0,06
kratkoročna sanacija (optimalno 1,8)
iz literature. Biološki procesi u velikoj meri zavise od pH vrednosti. Optimalan
Za analizu procesa je pre svega bitno da koncentracija opseg pH vrednosti za formiranje metana kreće se u uskom 0,05–16
[5-23] < 1.000 stabilna fermentacija Molibden 0,05
(optimalno 4)
kiselina ostaje konstantna. Ako koncentracija kiselina raste, ukupna kiselina rasponu između 7 i 7,5, pri čemu je formiranje gasa još moguće
treba biti pažljiv. Za analizu procesa pod dinamičnim uslovima, i ispod i iznad ovog raspona. Kod jednostepenih postupaka 4–30
Nikl 0,006
(optimalno 16)
tj. kod promene koncentracija supstrata, potrebni su modeli se po pravilu automatski uspostavlja optimalna pH vrednost,
0,05–4
procesa. U nekim publikacijama ukazuje se na odnos sirćetne kiseline pošto grupe bakterija formiraju sistem koji se reguliše sam. Kod Selen 0,008
(optimalno 0,5)
Pored zbirnog parametra kiselina, takođe i koncentracija i propionske kiseline kao parametra za analizu procesa, ali u dvostepenog procesa je pH vrednost u fazi hidrolize znatno niža,
0,1–30
pojedinačnih kiselina može da pruži dodatne informacije. Ako taj tom pogledu do sada nije dokazano postojanje opštevažećeg u normalnom slučaju između 5 i 6,5, pošto acidogene bakterije Volfram
(optimalno 0,6)
spektar pokazuje da višelančane kiseline ostvaruju veći porast obrasca. tada ostvaruju svoj optimum. PH vrednost se u metanogenoj
30–400
u odnosu na sirćetnu kiselinu, došlo je do inhibiranja konverzije Postoje razni postupci za utvrđivanje koncentracije organskih fazi zahvaljujući puferskom kapacitetu medijuma i aktivnosti Cink
(optimalno 200)
tih kiselina u sirćetnu kiselinu. Konverzija višelančanih kiselina kiselina (za sada za te analize mora da se uzme uzorak koji se razgradnje ponovo podiže na nivo neutralnog.
100–1.500
u sirćetnu kiselinu predstavlja endogeni proces koji se odvija analizira u laboratoriji): PH vrednost kontroliše ravnotežu disocijacije značajnih Mangan 0,005–50
(optimalno 300)
samo pri niskim koncentracijama vodonika, a osim toga je • kao zbirni parametar (na primer destilacija vodenom parom metaboličkih proizvoda, kao što su amonijak, organske
10–80
i stopa rasta mikroorganizama niska. Ovaj parcijalni proces prema DIN 38414-19), kiseline i vodonik-sulfid. Puferski kapacitet medijuma Bakar
(optimalno 40)
usled ovih nepovoljnih uslova može da se pretvori u usko • kao spektar (na primer gasna hromatografija) ili (uglavnom hidrogenkarbonat i amonijum) u normalnom slučaju
750–5.000
grlo celokupnog procesa. Povećane koncentracije propionske • na bazi empirijski utvrđenih parametara izračunatih iz obezbeđuje stabilnu pH vrednost. Ako uprkos tome dođe Gvožđe 1–10 [5-29]
(optimalno 2.400)
kiseline se shodno tome sporo razgrađuju. rezultata titracije (FOS – isparljive organske kiseline). do značajnih promena i pH vrednost više nije u optimalnom
Utvrđivanje zbirnog parametra prema DIN 38414-19 se zbog rasponu, to je uglavnom znak ozbiljnih smetnji i trebalo bi
sve veće rasprostranjenosti vrednosti FOS gotovo uopšte više ne odmah intervenisati.

80 81
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
5.1.9 Azot, amonijum, amonijak
Prilikom razgradnje organskih materija koje sadrže azot, on se
konvertuje u amonijak (NH3). Amonijak disocira u vodi i dolazi
do formiranja amonijuma.
Azot je potreban za razvoj ćelija i stoga predstavlja životno
potrebnu hranljivu materiju.
S druge strane je dokazano da visoke koncentracije
amonijaka/amonijuma u supstratu deluju inhibirajuće na
formiranje metana. O tačnim mehanizmima koji dovode do
inhibiranja još ne postoji jedinstveno mišljenje, ali su bakterije
očigledno u stanju da se prilagode povećanim koncentracijama.
Stoga je teško pružiti jasne informacije o graničnim vrednostima,
pošto su reakcije na povećane koncentracije amonijaka/
amonijuma procesno specifične.
Mnoge stvari ukazuju na to da inhibirajuće dejstvo polazi od
nedisociranog udela, dakle od amonijaka, jer postoji zavisnost
inhibirajućeg dejstva od postojeće koncentracije, temperature
i pH vrednosti. Iz toga proističe posledica potvrđena u praksi
da postrojenja u termofilnom režimu na visoke koncentracije
amonijuma reaguju osetljivije od postrojenja u mezofilnom
režimu. Ta međuzavisnost prikazana je u sledećoj jednačini.
· predstavljalo strategiju za kontrolu inhibirajućeg dejstva.
Jednačina 5.3: Obračun koncentarcije amonijaka prema [5-30]
(cNH3 koncentracija amonijaka (g · l –1), cNH koncentracija amonijuma
(g · l –1), T temperatura (°C))
Slika 5.1 prikazuje ravnotežu disocijacije i inhibiciju prema
[5-2]. Apsolutne vrednosti inhibicije sigurno ne mogu da se
preslikaju na sve procese (vidi dole), ali može da se prenese
načelni tok inhibirajućeg dejstva.
Tabela 5.3 daje pregled različitih publikacja na temu
inhibirajućeg dejstva amonijaka/amonijuma. Pri tome je jasno
vidljivo da postoji značajno odstupanje među vrednostima, što
dodatno potvrđuje da nisu moguće opštevažeće konstatacije
na temu inhibirajućeg dejstva amonijuma/amonijaka.
U [5-21] se u kontekstu povećanih koncentracija amonijuma
govori o istovremeno povećanim koncentracijama kiselina,
pri čemu je ta povezanost uočljiva i u praksi. Povećane
koncentracije kiseline upućuju na stopu porasta populacija
koje troše kiseline koje se kreću blizu maksimuma. Uprkos
tim nepovoljnim uslovima moguć je stabilan rad, ali treba
biti posebno pažljiv u slučaju oscilacija opterećenja, pošto
proces više ne može da ih amortizuje povećanjem metaboličke
aktivnosti. Proizvodnja gasa tada eventualno neko vreme
ostaje konstantna, ali se kiseline gomilaju u fermentacionom
supstratu. Visoke koncentracije amonijuma deluju kao pufer
i stoga povećane koncentracije organskih kiselina ne dovode
nužno do promene pH vrednosti.
Mikroorganizmi, pod uslovom da imaju dugo vreme za
prilagođavanje (do jedne godine) mogu da se adaptiraju na
visoke koncentracije amonijaka. Istraživanja sa reaktorima sa
nepokretnim slojem katalizatora pokazala su da oni mogu bolje
da se prilagode većim koncentracijama od kotlovskih reaktora
sa potpunim mešanjem. To vodi do zaključka da prilikom
82
Rad biogas postrojenja
Tab. 5.3: PODACI IZ LITERATURE O INHIBIRAJUĆIM INHIBIRAJUĆE DEJSTVO AMONIJAKA NA FORMIRANJE METANA IZ SIRĆETNE KISELINE
KONCENTRACIJAMA AMONIJAKA
Autor Koncentracija Koncentracija Ravnoteža disocijacije NH3/NH4-N Inhibirajuće dejstvo NH₃ na formiranja metana
[5-33] > 3.000 mg · l  NH4
–1
Inhibirajuće dejstvo iz sirćetne kiseline
[5-32] > 150 mg · l –1 NH3 Inhibirajuće dejstvo Nedisoc. NH3 NH4-N (u %) Inhibirajuće dejstvo (u %)
[5-31] 500 mg · kg –1 NH3 Stabilan rad, povećane
1.200 mg · l –1 NH3 koncentracije kiselina, 100
10,0 90,0
inhibirajuće dejstvo T = 38 °C
[5-30] < 200 mg · l –1 NH3 Stabilan rad 75
1,0 99,0
[5-21] Stepen
razgradnje
50 5
% 0,1 99,9
25 T = 30 °C
106 mg · l –1 NH3 71 Stabilan rad u svim
155 mg · l –1 NH3 62 slučajevima, ali smanjen 0,01 99,9 0
207 mg · l –1 NH3 61 kapacitet razgradnje i 6 7 8 20 40 60 80 100
257 mg · l –1 NH3 56 povećana koncentracija
pH-vrednost mg/l NH3-N
kiselina
[5-34] > 700 mg · l –1 NH3 Inhibirajuće dejstvo
Slika 5.1: Inhibirajuće dejstvo NH3 na formiranje metana iz sirćetne kiseline (prema [5-2])
adaptacije ulogu igra starost bakterija – time bi dugo vreme
zadržavanja u kotlovskim reaktorima sa potpunim mešanjem
5.1.11 Formiranje pene koji mere direktno u toku procesa, nasuprot tome, poseduju
Do sada ne postoje jasna saznanja o tome gde se nalaze Formiranje pene predstavlja posledicu smanjene površinske veću učestalost merenja, a merene vrednosti stoje odmah na
granice u pogledu koncentracije amonijaka, opterećenja napetosti koja je izazvana materijama aktivnim na površini. raspolaganju. Troškovi po merenoj vrednosti su znatno niži,
organskom materijom i retencionog vremena. Prilagođavanje Tačan uzrok formiranja pene u procesu proizvodnje biogasa a podaci mogu lako da se integrišu u sistem automatizacije
zahteva vreme i povezano je sa promenljivim kapacitetom nije poznat. Ona se javlja u slučaju neoptimalnih uslova (na procesa.
razgradnje. Usled toga je proces prilagođavanja povezan sa primer, pokvarena silaža, manifestacija preopterećenosti u Nažalost, merene veličine potrebne za bilansiranje mase
ekonomskim rizikom. kombinaciji sa visokom koncentracijom amonijuma). Moguće trenutno ne mogu da se utvrde pomoću onlajn senzora, stoga
Amonijak/amonijum može da se meri pomoću jon- je da uzrok predstavlja akumulisanje intermedijarnih proizvoda su neizbežne dodatne laboratorijske analize. Neophodne
osetljivih sondi, testova u kivetama ili na uobičajeni način aktivnih na površini ili grupa bakterija u procesu u kombinaciji veličine i njihova raspoloživost navedene su u tabeli 5.4.
destilovanjem i titracijom (DIN 38406, E5). Primena sondi u sa intenzivnim formiranjem gasa. Permanentna kontrola svih navedenih veličina je suviše
praksi nije rasprostranjena, mnogo češće se utvrđivanje nakon Pena može da predstavlja ozbiljan problem, ako dođe do kompleksna i u nekim postrojenjima nije ni potrebna. Treba
uzorkovanja vrši u laboratoriji. Pošto je granična koncentracija zagušenja gasovoda i ako pritisak u fermentoru penu, na primer, pronaći za postrojenje specifična parcijalna rešenja koja
procesno-specifična, sama koncentracija amonijaka ne govori istiskuje iz sigurnosnog ventila za natpritisak. Kao kratkoročno ispunjavaju zahteve. Kriterijumi za regulaciju i za to potrebnu
mnogo o stanju procesa. Paralelno sa utvrđivanjem sadržaja rešenje pomažu antipenušavci, dok bi dugoročno trebalo da se mernu tehniku su:
amonijuma trebalo bi uvek utvrditi i pH vrednost, da bi mogao identifikuje i otkloni uzrok. • dozvoljeno odstupanje procesa,
da se proceni sadržaj amonijaka. On u slučaju pojave smetnji Sa merno-tehničkog aspekta formiranje pene može da se • željeni stepen automatizacije i
može da pomogne u identifikovanju uzroka. detektuje kombinovanjem različitih uređaja za merenje nivoa • karakteristike procesa.
napunjenosti. Tako senzor pritiska neće reagovati na penu, dok Rano otkrivanje kritičnih stanja procesa (akumulacija kiselina
5.1.10 Plivajući slojevi ultrazvučni senzori penu detektuju kao promenu na površini. uz sledstveno inhibiranje i smanjenje proizvodnje gasa)
Formiranje plivajućih slojeva kod postrojenja koja koriste Razlika između ova dva sistema daje visinu pene. predstavlja minimalan zahtev u pogledu svake kontrole procesa
vlaknasti supstrat može da predstavlja problem. Plivajući slojevi da bi moglo da se spreči ozbiljno smanjenje kapaciteta. Osim
se formiraju tako što vlaknasti materijal isplivava na površinu 5.1.12 Ocena procesa toga bi kontrola trebalo da je dovoljno precizna da omogući
gde ućebavanjem formira čvrstu strukturu. Ako se ovaj sloj Ocena procesa vrši se analizom i tumačenjem utvrđenih regulisanje proizvodnje gasa – mora biti osigurana iskorišćenost
ne razbije odgovarajućim mešalicama, može da naraste do merenih vrednosti. Pri tome, kao što je već utvrđeno, kogenerativnog postrojenja.
debljine od nekoliko metara i tada mora da se ukloni ručno. bilansiranje masenih protoka predstavlja najpouzdaniji metod Stepen automatizacije sigurno zavisi od veličine postrojenja.
Doduše, izvesna stabilnost površinske strukture je, u za ocenu procesa. To u praksi, usled povezanih troškova, nije Što je postrojenje veće, to su parcijalni procesi nepregledniji
postrojenjima kod kojih se desumporizacija odvija dodavanjem izvodljivo na ekonomski isplativ način. U praksi, osim toga, i automatizacija postaje neizbežna. Sa povećanom
vazduha u gasnom prostoru, i te kako poželjna. Ovde ta prilikom prikupljanja merenih vrednosti postoje izvesne automatizacijom ostvaruje se i izvesna nezavisnost od stručnog
površina služi za umnožavanje bakterija pomoću kojih se vrši specifičnosti, stoga se ovde kratko razmatraju razlike između osoblja, može da se realizuje daljinska kontrola i mogu da se
desumporizacija. laboratorijske analize i senzora koji su onlajn instalirani u smanje ljudske greške.
Tretman plivajućeg sloja u tom slučaju predstavlja problem procesu. Sve analize koje se sprovode na uzorcima supstrata u U odnosu na karakteristike procesa treba istaći da, pogotovo
optimizacije koji se u većini slučajeva od strane operatera laboratoriji pretpostavljaju reprezentativno uzorkovanje, nakon kod postrojenja koja rade uz visoko opterećenje organskom
postrojenja rešava vizuelnom kontrolom kroz okno. Za sada čega uzorak mora da se transportuje u laboratoriju. Takve materijom i/ili kratka retenciona vremena, kod kojih se materije
ne postoji merna tehnika koja detektuje formiranje plivajućih analize su složene, prouzrokuju visoke troškove i rezultati su na sa inhibirajućim dejstvom javljaju u visokim koncentracijama
slojeva. raspolaganju sa određenim vremenskim kašnjenjem. Senzori ili se koriste promenljive mešavine supstrata, postoji povećani
83
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Tab. 5.4: MERENE VELIČINE I NJIHOVA RASPOLOŽIVOST
Merene veličine za
Raspoloživo onlajn
bilansiranje mase
Sastav ulaznog materijala Utvrđivanje sadržaja suve materije
je u razvoju, svi drugi parametri
laboratorijskom analizom
Intermedijarni proizvodi
Potrebna laboratorijska analiza
(organske kiseline)
Količina izlaznog materijala Raspoloživo onlajn
Sastav ostatka fermentacije Utvrđivanje sadržaja suve materije
je u razvoju, svi drugi parametri
laboratorijskom analizom
Količina formiranog gasa Raspoloživo onlajn
Sastav biogasa Raspoloživo onlajn
rizik od preopterećenosti procesa. To bi trebalo uzeti u obzir
kroz povećanu kontrolu procesa.
U poglavlju 5.3 razmatrane su aktivnosti koje bi trebalo
preduzeti u svrhu kontrole procesa.
5.2 Kontrola i automatizacija rada
postrojenja
Za kontrolu odvijanja procesa i rada postrojenja na raspolaganju
stoje različite mogućnosti. Spektar rešenja uobičajeno
primenjenih u praksi kreće se u rasponu od dnevnika rada,
pa sve do potpuno automatizovanih sistema za prikupljanje
podataka i regulaciju (slika 5.2). Prilikom donošenja odluke
o tome koji će se stepen automatizacije realizovati, treba
uzeti u obzir kolika raspoloživost kontrole procesa treba da se
postigne, u kojoj meri postrojenje treba da radi nezavisno od
intervenisanja stručnog osoblja i koje karakteristike procesa
nužno zahtevaju primenu automatizacije.
Sa rastućim stepenom automatizacije takođe raste i
raspoloživost kontrole procesa, a samim tim i postrojenja.
Tako je kod visokoautomatizovanih sistema i u toku vikenda
i praznika zagarantovano prikupljanje podataka i stabilan rad
postrojenja. Takođe, sa povećanim stepenom automatizacije
rad postrojenja postaje i nezavisniji od stalnog prisustva
osoblja. U odnosu na karakteristike procesa treba istaći da sa
porastom veličine postrojenja raste i broj procesnih parametara
koje treba pratiti. Počevši od određene veličine postrojenja,
automatizacija procesa postaje neizbežna. Kod postrojenja sa
velikim opterećenjem organskom materijom i postrojenja sa
tendencijom ka pojavi nedostataka (na primer mikroelemenata)
ili materija sa inhibirajućim dejstvom postoji povećani rizik od
pojave ozbiljnih smetnji. Ovde automatizovano prikupljanje
podataka i regulisanje procesa nude mogućnost da se te
smetnje pravovremeno uoče i otklone.
Veoma jednostavna rešenja kao što je dokumentovanje
podataka u dnevniku rada i ručno ili vremenski upravljano
regulisanje parcijalnih procesa još uvek se često primenjuju kod
malih postrojenja baziranih na tečnom stajnjaku. Međutim, ako
se podaci naknadno ne prevedu u elektronsku formu, analiza
84
Rad biogas postrojenja
podataka i kontinualno dokumentovanje često nisu mogući.
Usled toga je otežana optimizacija procesa.
U zavisnosti od zahteva konkretnog slučaja primene, na
raspolaganju stoje različita rešenja po pitanju automatizacije.
Pod pojmom automatizacije objedinjeni su procesi upravljanja,
regulacije i vizuelizacije. Preduslov za postizanje automatizacije
jeste praćenje procesa, tj. stalno prikupljanje i memorisanje
raspoloživih procesnih podataka.
Za kontrolu procesa u biogas postrojenjima se u većini
slučajeva koriste programabilni upravljački sistemi sa
sposobnošću memorisanja (skraćeno SPS-sistemi). Ovi uređaji
preuzimaju veliki broj zadataka automatizacije. Kod biogas 5
postrojenja su to svi postojeći zadaci upravljanja, koji s jedne
strane moraju da prate čisto tehničke aktivnosti kao što su
vreme rada pumpe, intervali punjenja, intervali mešanja itd., a s
druge strane i odvijanje bioloških procesa. Iz navedenog razloga
mora biti obezbeđeno prikupljanje svih potrebnih merenih
veličina (na primer stanja rada motora, angažovane snage,
brojeva obrtaja, ali takođe i procesnih parametara kao što su
pH vrednost, temperatura, proizvodna stopa gasa, sastav gasa
itd.), kao i odgovarajuće aktiviranje pogonskih elemenata kao
što su ventili, motori mešalica i pumpi. Za prikupljanje merenih
veličina se vrednosti utvrđene na senzoru pomoću pretvarača
konvertuju u standardne signale koji mogu da se obrađuju od
strane SPS-sistema.
Realizacija aktiviranja pogonskih elemenata postiže se
pomoću releja, pri čemu uključivanje može da se realizuje
jednostavno preko vremenskog upravljača ili kao reakcija na
prikupljene merene veličine. Takođe može da se realizuje i
kombinacija ovih mogućnosti upravljanja. Sa regulaciono-
tehničkog aspekta se kod svih tipova SPS-sistema primenjuju
standardni PID- (proporcionalno-integralno-diferencijalni)
regulatori i delom jednostavni fazi logički regulatori. Međutim,
na bazi manuelnog programiranja moguće je realizovati i druge
algoritme upravljanja.
SPS-sistem sastoji se od centralne procesorske jedinice
(CPU: Central Processing Unit) koja kao centralnu komponentu
sadrži mikroprocesor. Ovi procesori se u zavisnosti od kategorije
SPS-sistema razlikuju po svojim performansama. Razlike se
ogledaju u različitoj brzini obrade podataka i redundantnosti
funkcija. Opseg se kreće od relativno malih CPJ koje su samim
tim troškovno povoljnije, pa sve do visokoraspoloživih sistema Slika 5.2: Šema sistema za kontrolu rada postrojenja
sa moćnim procesorima i odgovarajućom redundancijom.
Prilikom izbora SPS-sistema važnu ulogu igra potreba za
radom u realnom vremenu. Realno vreme pri tome znači da specijalni moduli za merne instrumente kojima se upravlja Kao i kod SPS sistema na raspolaganju stoje bus sistemi sa
sistem za automatizaciju mora da reaguje u okviru, od strane preko RS 232 priključaka. raznovrsnom strukturom. Koja bus komunikacija je pogodna
procesa, definisanog vremenskog intervala. Ako je to slučaj, Za ostvarivanje komunikacije nude se različiti komunikacioni za primenu, ponovo zavisi od procesa i njegovih zahteva za
sistem za automatizaciju je sposoban za rad u realnom procesori koji omogućuju bus komunikaciju. upravljanjem u realnom vremenu kao i karakteristika okruženja
vremenu. Pošto proces proizvodnje biogasa ne postavlja visoke (na primer, eksplozivno ugroženi prostor). Jedno provereno
zahteve u pogledu upravljanja u realnom vremenu, u biogas 5.2.1 Bus sistem standardno rešenje koje se primenjuje u mnogim postrojenjima
postrojenjma se prednost daje uglavnom SPS-sistemima u U toku poslednjih godina sve je više došlo do decentralizacije jeste PROFIBUS-DP. Ono omogućava premošćivanje razdaljina
nižem do srednjem rasponu cena. tehnike za automatizaciju, što je razvoj koji je omogućen na bazi od nekoliko kilometara. Veliki broj uređaja podržava ovu bus
Svi proizvođači pored CPJ nude veliki broj modula koji mogu moćne komunikacione tehnologije. Danas se decentralizovano komunikaciju, pri čemu se sve češće koriste i unapređene
da se priključe na CPJ. U ove module spadaju analogni i digitalni upravljanje postrojenjima ne može zamisliti bez bus sistema, verzije PROFINET i ETHERNET.
moduli za prihvatanje signala od senzora i mernih sondi i za koji služe za komunikaciju između pojedinih učesnika u sistemu.
izdavanje signala za različite pogonske elemente i analogne Pomoću bus sistema moguće je međusobno umrežavanje svih
indikatore. Za oblast proizvodnje biogasa mogu biti interesantni komponenti postrojenja.
85
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
5.2.2 Projektovanje
Dalju komponentu SPS sistema predstavlja program na kome
je bazirana realizovana kontrola procesa. Ovaj program
se razvija u toku takozvanog projektovanja uz specijalno
razvojno okruženje i softver za projektovanje, nakon čega se
implementira na SPS sistemu. U zavisnosti od zadataka koji se
postavljaju pred SPS sistem, ovaj aplikativni program obuhvata
raspon od jednostavnih zadataka upravljanja, pa sve do
komplikovanih mehanizama regulacije. Kako bi se omogućilo
i ručno intervenisanje, može da se projektuje automatsko i
manuelno upravljanje.
U slučaju da u postrojenju nastupe stanja koja nisu predviđena
od strane programa za upravljanje, mora da postoji mogućnost
ručnog upravljanja postrojenjem. To mogu biti ekstremna stanja
procesa ili havarije kao što je otkazivanje pumpi ili slično. Za
slučaj velikih havarija, odnosno nezgoda, mora biti predviđeno
automatsko isključivanje postrojenja. Pri tome celo postrojenje,
odnosno pogođeni deo postrojenja, usled reagovanja određenih
senzora ili pokretanja tastera za prinudno isključenje prelazi u
bezbedno pogonsko stanje. Takođe moraju da se preduzmu i
bezbednosne mere za slučaj da na samom sistemu upravljanja
dođe do prekida napajanja. Za takav slučaj proizvođači uređaja
za upravljanje nude nezavisne jedinice za napajanje (NJN) kako
bi se omogućilo dalje napajanje upravljačkog sistema strujom.
Na taj način upravljački sistem u preostalom vremenu može da
izvrši kontrolisano isključenje postrojenja. Ovim je obezbeđeno
da postrojenje ne dospe u nedefinisano stanje.
5.2.3 Primene/vizuelizacija
Dodatni sastavni element modernih sistema za automatizaciju
predstavljaju personalni računari i panel-varijante sa
odgovarajućom vizuelizacijom. Oni se međusobno povezuju
pomoću bus sistema i zajedno čine tehničko rešenje za
automatizaciju. Vizuelizacije se koriste gotovo u svim
postrojenjima i predstavljaju stanje tehnike. Često mogu da se
vide paneli koji se nude u različitim izvedbama i primenjuju se
za prikazivanje nekog manjeg parcijalnog sektora postrojenja.
Primena panela je, na primer, zamisliva kod decentralizovane
vizuelizacije pumpe za transport supstrata. Pri tome se u režimu
automatskog rada na licu mesta prikazuju svi važni podaci
(na primer, broj obrtaja motora, temperatura motora, količina
protoka, smetnje u radu itd.). Nakon prebacivanja na manuelno
upravljanje pumpom može da se upravlja ručno. Panel-
tehnologija je i dalje u razvoju, tako da u međuvremenu pomoću
panela mogu da se reše kompleksni zadaci vizuelizacije, sve do
nivoa zadataka upravljanja.
„Klasično“ rešenje vizuelizacije predstavlja vizuelizacija na
bazi personalnih računara. Ona se kreće od prikaza pojedinih
parcijalnih procesa, pa sve do kompleksnih komandnih pultova.
Pod komandnim pultom se podrazumeva uređaj u koji se slivaju
sve informacije, dok se procesom, odnosno postrojenjem,
upravlja na bazi ljudskih odluka.
Kako bi pomoću aplikacija sa personalnih računara moglo
da se pristupi podacima iz SPS sistema, uveden je standard koji
reguliše komunikaciju između windows aplikacije i SPS sistema.
OPC server predstavlja standardizovanu komunikacionu
platformu pomoću koje može da se realizuje komunikacija
nezavisno od proizvođača uređaja. Time postoji mogućnost
86
formiranja fleksibilne mreže između različitih sistema upravljanja
i regulacije kao i drugih aplikacija, a da pojedinim učesnicima
nisu potrebne tačnije informacije o interfejsima svojih partnera,
kao što aplikacija i ne zahteva informacije o komunikacionoj
mreži sistema za upravljanje. Time su omogućene aplikacije
nezavisne od proizvođača uređaja, kao na primer prikupljanje
podataka ili specijalno prilagođena vizuelizacija.
5.2.4 Prikupljanje podataka
Radi bezbednog prikupljanja podataka u oblasti velikih
tehničkih postrojenja primenjuju se baze podataka. Proizvođači
SPS sistema nude sopstvena rešenja za prikupljanje podataka,
mada ovde prednost treba dati rešenjima koja su nezavisna
od proizvođača, pošto su ona fleksibilnija u pogledu pristupa
podacima.
Iz mase prikupljenih podataka mogu da se odaberu oni
koji treba da se memorišu. Time se omogućuje analiza rada
postrojenja u toku dužeg vremenskog perioda. Takođe mogu da
se memorišu i određeni događaji, kao na primer prijave smetnji.
Na ovom mestu se neće davati detaljan opis praćenja i
regulacije čisto tehničkih procesa kao što su nivoi napunjenosti,
radni intervali pumpi itd. Usklađivanje i kontrola tih procesa
predstavljaju stanje tehnike i u normalnom slučaju ne
predstavljaju nikakav problem.
5.2.5 Regulacija procesa
Pomoću regulacije procesa treba da se obezbedi ostvarenje cilja
procesa. Regulator na bazi analize merenih podataka utvrđuje
odstupanje u odnosu na zadato stanje i inicira potrebne mere
za vraćanje u zadato stanje.
Za razliku od upravljanja, u slučaju regulacije se u postupak
kontrole uključuje i reakcija procesa. Isključivo upravljački
uređaji nisu pogodni za proces anaerobne razgradnje, pošto
u slučaju nepredviđenih smetnji kontrolni mehanizam ne
registruje promene u procesu, tako da ne može da reaguje na
adekvatan način. Svaka vrsta procesne kontrole – čak i kada se
to vrši od strane operatera – pretpostavlja sprovođenje merenja
koja omogućavaju dovoljno precizan opis stanja procesa, jer
u suprotnom slučaju ne mogu blagovremeno da se otkriju
smetnje u procesu i u slučaju pojave smetnji može da dođe do
ozbiljnog smanjenja kapaciteta postrojenja.
U praksi se kod biogas postrojenja regulacija procesa u
odnosu na biološki proces u većini slučajeva vrši od strane
operatera postrojenja. Operater raspoložive merene vrednosti
upoređuje sa svojim iskustvenim vrednostima i zahtevanim
kapacitetom kako bi došao do procene stanja procesa.
Efikasnost ove metode u velikoj meri zavisi od raspoloživosti
podataka i nivoa znanja osoblja.
Ukoliko treba da se ostvari automatizovano praćenje i
regulacija procesa, zahtevi u odnosu na prikupljanje merenih
vrednosti i njihove analize su veći, jer operater postrojenja ne
stoji na raspolaganju kao donosilac odluke i stoga za regulaciju
mogu da se koriste samo u elektronskoj formi raspoložive
informacije o procesu.
Automatska regulacija u oblasti bioloških procesa kod
velikih tehničkih postrojenja ne predstavlja stanje tehnike.
Ona će se, međutim, sa povećanom industrijalizacijom rada
postrojenja i uz težnju ka povećanju efikasnosti ubuduće
Tab. 5.5: METODE REGULACIJE
Metoda regulacije Primena
PID- (proporcionalno- Kada je raspoloživ mali broj podataka, kada ne postoji
integralno-diferencijalni) nikakav model i kada nema mnogo informacija o
regulator ponašanju regulacione linije
Fizički, procesno Potrebno poznavanje tokova internih procesa
orijentisani modeli
Neuronske mreže Kada nije raspoloživ model za simulaciju, nije potrebno
razumevanje procesa, potrebne velike količine podataka
Fazi logički regulator Potrebne male količine podataka, potrebno ekspertsko
znanje, kada nije raspoloživ model za simulaciju
sve više primenjivati. U daljem tekstu predstavljene su neke
mogućnosti bez previše detalja. U vezi sa tim ukazuje se na
odgovarajuću stručnu literaturu.
5.2.5.1 Standardni postupci regulacije
Za regulaciju procesa anaerobne razgradnje su se do sada već
pokazali pogodnim različiti postupci. Pri regulaciji procesa je
problematičan nelinearan karakter procesa i kompleksnost
hemijskih reakcija koje se odvijaju.
PID regulator
Proporcionalno-integralno-diferencijalni regulator (PID)
predstavlja najrasprostranjeniji algoritam kod industrijskih
primena zatvorenih sistema upravljanja. Pri tome se kombinuju
tri mehanizma regulacije. Proporcionalni član predstavlja
faktor koji određuje amplitudu promene upravljačke veličine.
Upravljačka veličina se menja proporcionalno odstupanju
procesa od željenog stanja. Pri tome primenjeni faktor jeste
faktor proporcionalnosti. Ovaj regulator može da se proširi
za jedan integralni sastavni element. Ovaj sastavni element
postaje neophodan, kada kod neke trajne promene u sistemu
dođe do odstupanja, a ono ne može da se kompenzuje pomoću
faktora proporcionalnosti. Ovaj problem se rešava pomoću
člana proporcionalnog integralu odstupanja. Diferencijalni
član je proporcionalan porastu odstupanja i omogućava brzu
reakciju u slučaju velikih odstupanja.
Jednačina 5.4: PID regulator (u izlaz regulatora, u0 bazni izlaz
regulatora, e odstupanje procesa, kp faktor proporcionalnosti,
ki faktor integralnog člana, kd faktor diferencijalnog člana)
PID regulator odlikuje linearno, nedinamično ponašanje. Ne
mogu da se prikažu međuzavisnosti između različitih merenih
veličina.
PID regulator predstavlja široko rasprostranjeni tip
regulatora, koji i u biogas postrojenjima može da se koristi za
veliki broj primena. Tako može da se primeni za podešavanje
potrebnog sadržaja kiseonika u biogasu radi desumporizacije
ili za regulisanje temperature u fermentoru. Pod određenim
preduslovima ovaj prosti algoritam može da se primeni i za
regulaciju procesa formiranja biogasa [5-35], [5-37].
Rad biogas postrojenja
Napomene
Dobri rezultati, ograničeno na jednostavne strategije ulaza
i izlaza i linearno ponašanje
Potrebno tačno određivanje parametara što zahteva
merene podatke, pogodno za nelinearno ponašanje
Veoma dobri rezultati, ali oprez u pogledu načina učenja,
procesor ostaje crna kutija („black box“)
Primenljivo kod nelinearnosti u procesu i višestrukih
scenarija ulaza i izlaza, može da se integriše ekspertsko 5
znanje, jednostavno rukovanje
Regulacija načelno može da se realizuje sa svim navedenim
postupcima, što je dokazano na laboratorijskim modelima.
Međutim, tipovi regulacije koji su razvijeni na bazi fizičkih,
procesno orijentisanih modela, sistema baziranih na znanju
ili neuronskih mreža se za sada malo primenjuju u praktičnom
radu postrojenja.
5.2.5.2 Napredni koncepti
Mnogi proizvođači postrojenja nude servisne pakete koji
obuhvataju savetodavne usluge u toku rada postrojenja i analize
koje za cilj imaju optimizaciju biološkog procesa. Ovi servisi se
nude i od strane nezavisnih firmi u vidu savetodavnih usluga
i trenutne pomoći. Kao dodatna mogućnost nudi se i direktna
procesna analiza na bazi dinamike procesa („komunikacija sa
procesom“). Ovde se na osnovu dinamičke reakcije procesa
na unetu „smetnju“ ocenjuje sposobnost procesa da održi
kapacitet.
Na internetu postoje i različiti forumi na kojim operateri
razmenjuju svoja iskustva o određenim problemima. Dodatno
se od strane nekih organizacija nude obuke za operatere i
osoblje postrojenja.
5.3 Kontrola procesa u fazi puštanja u rad i
redovnom režimu rada
5.3.1 Redovan režim rada
U narednom delu je kratko opisano koji bi procesni parametri
trebalo da se utvrde za analizu biološkog procesa, pri čemu
se pravi razlika između dva tipa scenarija postrojenja, pošto
potrebne aktivnosti zavise od vrste potrojenja i načina rada. Kod
prikupljanja podataka u prvom koraku nije bitno da li se ono vrši
onlajn ili manuelno. Bitno je da se podaci obrade na način koji
omogućava odgovarajuću analizu.
Scenario 1: normalno postrojenje, bazirano na tečnom
stajnjaku, nisko opterećenje organskom materijom (manje
od 2 kg oSM/m3 · d), bez inhibirajućih materija, koncentracije
kiselina u normalnom režimu rada manje od 2 g/l.
Scenario 2: postrojenja sa visokim opterećenjem organskom
materijom, promenljiv sastav i kvalitet supstrata, eventualno
inhibirajuće materije (na primer amonijum veći od 3 g/l),
koncentracije kiselina u normalnom režimu rada veće od 2 g/l
kao i u slučaju promene režima punjenja.
87
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Rad biogas postrojenja

Postrojenja sa smetnjama, tj. sa promenljivim procesnim
parametrima, trebalo bi da se uzorkuju sa učestalošću merenja
minimum jednakoj onoj navedenoj u scenariju 2. Dinamična
stanja procesa su uvek povezana sa rizikom da proces više nije
u stanju da se stabilizuje sam. Stoga bi i promene režima rada,
promene supstrata, povećanje količine ulaznog materijala i
slično uvek trebalo da su praćene znatno većom učestalošću
merenja.
Ako se zna da je proces usled režima rada izložen materijama
koje potencijalno deluju inhibirajuće (na primer amonijak),
preporučuje se dodatno praćenje tih materija. Na taj način
može brže da se identifikuje uzrok smetnje.
Ako bilansiranje procesa ukazuje na smanjenje kapaciteta
razgradnje, naredni korak predstavlja analiza uzroka. Uzroci
smetnji i njihovo otklanjanje obrađeni su u poglavlju 5.4.1.
Podaci bi trebalo da se prikupljaju ili obrađuju elektronski,
pošto na taj način bolje mogu da se uoče dugoročni trendovi
i međuzavisnosti.
Ocena procesa je kod većine postrojenja bazirana na
iskustvu operatera postrojenja. Preciznija i objektivnija ocena
može da se izvrši od strane posmatrača procesa. Posmatrači
procesa podatke analiziraju na osnovu matematičkih modela
procesa. Pre svega kod dinamičnih promena procesa, kao što je
prelazak na drugi supstrat ili promene količine punjenja, ocena
toka procesa nije moguća bez modela. Isto važi za prognoze u
vezi sa ponašanjem procesa radi određivanja budućih količina
punjenja.
Polazeći od ocene procesa, samo je uz pomoć regulacije
bazirane na modelima moguće dati prognoze o razvoju procesa.
Ako se merene vrednosti ne integrišu u model, pogodne su
eventualno samo za statički prikaz aktuelnog stanja i ne mogu
da se iskoriste za dinamičnu regulaciju.
Za rad postrojenja načelno važi da se režim punjenja, ako
ga uopšte treba menjati, menja samo na način koji omogućava
praćenje efekata. To znači da bi trebalo menjati isključivo jedan
parametar dok svi ostali ostaju konstantni. U suprotnom efekti
više ne mogu da se pripišu uzrocima i nije moguća optimizacija
procesa.
Za normalan režim rada trebalo bi izbegavati
monofermentacije i prednost dati raznovrsnom, ali u toku
vremena po mogućnosti konstantnom sastavu supstrata. Radi
optimizacije preporučuje se promena udela u mešavini tako
da može da se ostvari optimalan odnos između opterećenja
organskom materijom i retencionog vremena.
Biološki proces je najefikasniji pod konstantnim uslovima.
Stoga veoma precizno podešavanje konstantnih količina
punjenja i sastava supstrata predstavlja značajan korak u
optimizaciji procesa.
5.3.2 Faza puštanja u rad
Faze puštanja u rad se razlikuju od normalnog režima rada po
tome što još nije dostignuto stacionarno stanje. Procesi koji se
odvijaju odlikuju se stalnom promenom procesnih parametara.
Prilikom puštanja u rad, fermentori moraju da se napune Tab. 5.6: PROGRAM MERENJA ZA BIOGAS POSTROJENJA ZA PRAĆENJE BIOLOŠKOG PROCESA (NORMALAN REŽIM RADA)
u što je moguće kraćem vremenu dok svi ulivi i izlivi ne budu
zaptiveni tečnošću (zatvaranje pomoću tečnosti). U toku Veličine za ocenu procesa Jedinica Scenario postrojenja 1 Scenario postrojenja 2
puštanja u rad posebno treba voditi računa o tome da bi u Količina ulaznog materijala m 3
dnevno dnevno
gasnom prostoru fermentora mogle da se formiraju eksplozivne
Sastav ulaznog materijala kg SM/m ; kg oSM/m
3 3
mesečno nedeljno
mešavine gasa. Stoga punjenje mora da se izvrši brzo. Ako za
Temperatura °C dnevno dnevno
puštanje u rad na raspolaganju ne stoji dovoljno inokulacionog
materijala, on bi trebalo da se razredi vodom da bi gasni prostor Intermedijarni proizvodi g/l mesečno nedeljno
(organske kiseline)
bio što je moguće manji. Mešalice u toku faze puštanja u rad
moraju biti potopljene da bi se sprečila pojava varnica. Količina izlaznog materijala m3 dnevno dnevno
Nakon punjenja se sadržaj rezervoara ravnomerno zagreva, Sastav ostatka fermentacije kg SM/m ; kg oSM/m
3 3
mesečno nedeljno
nakon čega može da počne dodavanje supstrata. Količina formiranog gasa m3 dnevno dnevno
5
Prilikom prvobitnog puštanja u rad trajanje ove faze može
Sastav biogasa vol.-% metan, ugljen-dioksid,
da se skrati dodavanjem dovoljne količine bakterija koje dnevno dnevno
vodonik-sulfid, opciono kiseonik
učestvuju u procesu razgradnje kao inokulacionog materijala.
pH vrednost –lg H30+ mesečno nedeljno
Što je količina dodatog inokulacionog materijala veća, to je
Dodatna merenja
kraća faza puštanja u rad. Stoga je idealno ako se fermentor
koji se pušta u rad kompletno napuni ostatkom fermentacije Koncentracija amonijuma, ukupan azot g/l
mesečno nedeljno
iz drugog postrojenja. Zavisno od raspoloživosti može da se g/kg
koristi i mešavina ostatka fermentacije različitih postrojenja, Mikroelementi g/l po potrebi po potrebi
tečnog stajnjaka i vode. Prilikom dodavanja vode treba voditi Specifična proizvodnja gasa l/kg oSM mesečno nedeljno
računa o tome da prvobitni puferski kapacitet sistema opada Opterećenje organskom materijom kg oSM/m3 · d mesečno nedeljno
sa povećanim stepenom razređenosti. Kao posledica toga, u
Retenciono vreme d mesečno nedeljno
slučaju prebrzog povećanja opterećenja lako može da dođe do
nestabilnosti procesa, čime se znatno povećava opasnost od Specifična proizvodna stopa gasa m3/m3 · d mesečno nedeljno
prekida procesa u fermentoru.
Primena tečnog stajnjaka se načelno odražava pozitivno uz konstatno punjenje u toku izvesnog vremenskog perioda Kod postrojenja koja isključivo rade na bazi obnovljivih
na fazu puštanja u rad. Razlog za to leži u po pravilu visokom opadne proizvodnja gasa uz dodatno povećanu vrednost sirovina i koja se u rad puštaju sa tečnim stajnjakom, nedostaci
sadržaju mikroelemenata kao i u velikom broju različitih FOS/TAC, već postoji smetnja u procesu. U tom slučaju ne bi mikroelemenata javljaju se tek nakon otprilike 6-12 meseci.
populacija bakterija. Pre svega tečni stajnjak goveda sadrži trebalo dalje povećavati opterećenje i eventualno, u zavisnosti Stoga posebno kod tih postrojenja i nakon uspešnog puštanja
dovoljno metanogenih arheja, tako da se proces vrlo brzo od razvoja vrednosti FOS/TAC, čak i smanjiti količinu ulaznog u rad treba pažljivo pratiti proces.
stabilizuje sam. Tečni stajnjak svinja, za razliku od toga, nije materijala. Zato u toku prve godine rada u svakom slučaju treba
toliko bogat metanogenim mikroorganizmima, ali načelno Zaključno može da se istakne da se sledeći aspekti jasno realizovati povećani stepen praćenja procesa.
može da se koristi. pozitivno odražavaju na fazu puštanja u rad:
Nakon zagrevanja trebalo bi sačekati da se uspostavi • korišćenje svežeg tečnog stajnjaka goveda, odnosno aktivnog
stabilna pH vrednost u neutralnom rasponu, sadržaj metana u inokulacionog mulja iz biogas postrojenja koja funkcionišu REŽIM PUNJENJA PRILIKOM PUŠTANJA U RAD
formiranom biogasu iznad 50 % i koncentracija kratkolančanih dobro,
masnih kiselina ispod 2.000 mg/l. Tada može da se počne sa • usklađeni program učestalih merenja bioloških parametara
Puno opterećenje (u %)
punjenjem. Punjenje bi trebalo da se poveća sukcesivno, korak (vidi tabelu 5.6),
Stacionarno stanje*
po korak, dok se ne dostigne puno opterećenje. Nakon svakog • kontinuitet u pogledu unosa i kvaliteta supstrata,
povećanja trebalo bi sačekati da se procesni parametri – • neometani rad postrojenja. 100
proizvodna stopa gasa, sadržaj metana, vrednost FOS/TAC ili Kada se dostigne potpuno opterećenje, još uvek nije ostvareno
koncentracija kiselina i pH vrednost – stabilizuju, nakon čega stacionarno stanje. To stanje se ostvaruje tek nakon vremenskog 80
može da usledi sledeće povećanje opterećenja organskom perioda koji odgovara otprilike trostrukom retencionom
materijom. Vrednost FOS/TAC ima ograničenu iskaznu moć, ali vremenu. 60
je za fazu puštanja u rad pogodna kao kontrolni parametar za Posebne mere su potrebne kod očekivano visokih
ocenu stabilnosti procesa, pošto može da se utvrdi relativno koncentracija amonijaka. Procesu su tada eventualno potrebne 40
jednostavno, troškovno povoljno uz visoku učestalost merenja. duge faze prilagođavanja koje mogu da traju nekoliko meseci,
Za dobijanje pouzdanih informacija o stabilnosti procesa pa i do godinu dana. To igra veliku ulogu sve do planiranja 20
trebalo bi dodatno povremeno da se ispita spektar kiselina da finansiranja. Ovde je u svakom slučaju preporučljivo korišćenje
bi se identifikovala vrsta prisutnih kiselina. ostatka fermentacije iz nekog drugog postrojenja koje već 0
U normalnom slučaju nakon povećanja opterećenja sledi koristi slične supstrate. Treba težiti ka tome da se željena Vreme
kratkoročni porast vrednosti FOS/TAC. Eventualno će proizvodnja konačna koncentracija amonijuma ostvari što je moguće pre, da * dostiže se nakon otprilike trostrukog retencionog vremena

Da bi proces u tom stanju mogao bezbedno da se dovede do
punog opterećenja, potrebna su učestalija merenja nego u
normalnom režimu rada, pošto je proces nestabilan i mnogo
brže može da dođe do prekida.
gasa čak i pomalo opasti. U zavisnosti od povećanja, ova pojava
može biti više ili manje izražena. Pri konstantnom punjenju bi
vrednost FOS/TAC trebalo ponovo da se stabilizuje i proizvodnja
gasa da se ustali na nivou koji je adekvatan ulaznom materijalu.
Tek tada bi trebalo nastaviti sa povećanjem opterećenja. Ako
bi bakterije mogle odmah da se prilagode na konačno stanje,
jer je inače za svako povećanje potrebno novo prilagođavanje. Slika 5.3: Režim punjenja prilikom puštanja u rad
Konačna koncentracija brzo može da se dostigne tako što će se
od samog početka dodavati ona mešavina supstrata koja treba
da se koristi i u konačnom stanju.

88 89
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Rad biogas postrojenja

Kod postrojenja za suvu fermentaciju prema garažnom
postupku koja rade na bazi energetskih biljaka ili materijala od
održavanja pejzaža, za puštanje u rad se preporučuje korišćenje
fermentisanog materijala iz postojećih postrojenja. Tečni
stajnjak nije pogodan za pokretanje procesa suve fermentacije,
pošto on usled suspendovanih materija u mlaznicama za
perkolat boksnih fermentora može da dovede do zagušenja.
Umesto toga bi proces trebalo da se pokrene sa čistom vodom
kao perkolacionom tečnošću i punim boksnim fermentorima za
koje je poželjno da su napunjeni fermentisanim materijalom.
U narednom delu se kao primer opisuje faza puštanja u rad
jednog biogas postrojenja sa tri fermentora od po 4.000 m3
radne zapremine. Objašnjene su različite strategije pokretanja
procesa do dostizanja redovnog režima rada postrojenja.
Fermentor 1 Mešavina ostatka fermentacije iz dva postrojenja
(po 20 %), tečni stajnjak goveda (10 %), voda
(50 %), sadržaj suve materije od oko 1,5 % SM,
punjenje i zagrevanje trajalo je oko 25 dana
Fermentor 2 Mešavina ostataka fermentacije iz 3 razna
postrojenja (oko 44 %), tečni stajnjak goveda
(6 %), ostatak fermentacije iz fermentora 1 (50 %)
Fermentor 3 Kompletno napunjen ostacima fermentacije iz
fermentora 1 i 2
Fermentor 1: Nakon dostizanja radne temperature od 37 °C
otpočelo je prvo doziranje čvrste materije. Kao supstrat
korišćena je isključivo kukuruzna silaža.
Kod strategije puštanja u rad odabrane u ovom primeru
prvo je izvršeno sukcesivno dodavanje relativno velikih količina
supstrata, sa vremenima čekanja između doziranja koja su
zavisila od visine proizvodnje gasa. Od početka su odabrana
relativno visoka opterećenja organskom materijom i vreme Punjenje fermentora 2 odvijalo se paralelno sa puštanjem u Faza puštanja u rad fermentora 3 je grafički prikazana na
između dotura supstrata se sve više smanjivalo. Prednost ove rad prvog fermentora. slici 5.6. Ovde je bilo moguće da se opterećenje organskom
strategije puštanja u rad leži u tome što puno opterećenje Faza puštanja u rad fermentora 2 prikazana je na slici materijom u roku od 30 dana poveća na 2,1 kg oSM/(m3 · d),
po pravilu može da se dostigne brže nego kod kontinualnog 5.5. Opterećenje organskom materijom je do 50. radnog uz konstantne vrednosti FOS/TAC. Prvo punjenje ostatkom
povećanja u malim koracima. Pri tome je kao parametar za dana povećano na oko 2,1 kg oSM/(m3 · d) uz tendencijelno fermentacije dozvoljava brzo povećanje na puno opterećenje.
odlučivanje o daljem povećanju opterećenja s jedne strane povećanje vrednosti FOS/TAC. Uprkos povećanju vrednosti Povećane vrednosti FOS/TAC su postojale već u ostatku
poslužio razvoj koeficijenta FOS/TAC uz istovremeno praćenje FOS/TAC, fermentor je mogao brzo i kontrolisano da dostigne fermentacije.
razvoja koncentracija masnih kiselina, kao i proizvodnje gasa puno opterećenje.
u fermentoru.
Opterećenje organskom materijom i vrednost FOS/TAC u
toku puštanja u rad fermentora 1 je grafički prikazano na slici
5.4. Jasno je vidljivo da je impulsno povećanje opterećenja
OPTEREĆENJE ORGANSKOM MATERIJOM I VREDNOST FOS/TAC FERMENTORA 2 U FAZI PUŠTANJA U RAD
5
dovelo do značajnih procesnih smetnji. Već nakon prvih
relativno niskih povećanja opterećenja uočljivo je udvostručenje Opterećenje organskom materijom (u kg oSM/[m3 • d]) FOS/TAC
vrednosti FOS/TAC. Uzrok ovih jakih oscilacija leži u veoma
visokom sadržaju vode u sistemu i sa time povezanim niskim 3,0
1,00
puferskim kapacitetom. Ovo poslednje dovodi do toga da pH
vrednost veoma brzo reaguje na svako dodavanje supstrata. U 2,5
normalnom slučaju pH vrednost predstavlja ekstremno inertan
2,0 0,75
parametar kod kog u praktičnom radu gotovo da ne mogu da se
uoče promene. Usled nastalih nestabilnosti se od 32. radnog
1,5
dana sa te strategije puštanja u rad prešlo na kontinualno 0,50
dodavanje supstrata. Sporim, ali konstantnim povećanjem 1,0
količine ulaznog materijala bilo je moguće da se do 110.
0,25
radnog dana opterećenje organskom materijom poveća na 0,5
prosečno 2,6 kg oSM/(m3 · d). Strategija pokretanja procesa
impulsnim povećanjem opterećenja pod pravim uslovima, 0 0
kao što su visoka aktivnost inokulacionog mulja i intenzivna 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 Dan
kontrola procesa, može da dovede do bržeg dostizanja punog
Opterećenje organskom materijom FOS/TAC
opterećenja. Ova strategija se u prikazanom primeru, uslovljeno
niskim puferskim kapacitetom usled visokog sadržaja vode,
pokazala nepogodnom. Slika 5.5: Tok faze puštanja u rad fermentora 2

OPTEREĆENJE ORGANSKOM MATERIJOM I VREDNOST FOS/TAC FERMENTORA 1 U FAZI PUŠTANJA U RAD OPTEREĆENJE ORGANSKOM MATERIJOM I VREDNOST FOS/TAC FERMENTORA 3 U FAZI PUŠTANJA U RAD

Opterećenje organskom materijom (u kg oSM/[m3 • d]) FOS/TAC Opterećenje organskom materijom (u kg oSM/[m3 • d]) FOS/TAC

3,0 3,0
1,00 1,00
2,5 2,5

2,0 0,75 2,0 0,75

1,5 1,5
0,50 0,50

1,0 1,0
0,25 0,25
0,5 0,5

0 0 0 0
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 85 Dan 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 Dan

Opterećenje organskom materijom FOS/TAC Opterećenje organskom materijom FOS/TAC

Slika 5.4: Tok faze puštanja u rad fermentora 1 Slika 5.6: Tok faze puštanja u rad fermentora 3

90 91
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Različita prva punjenja jasno se odražavaju na stabilnost 5.4 Upravljanje smetnjama
procesa i brzinu dostizanja punog opterećenja. Jasno je vidljivo
da što je udeo ostatka fermentacije veći i što su mikroorganizmi 5.4.1 Uzroci procesnih smetnji
bolje prilagođeni karakteristikama supstrata, to brže i stabilnije O procesnim smetnjama govorimo kada je anaerobna razgradnja
može da se pokrene proces u fermentoru. u biogas postrojenju pod negativnim uticajem, zbog čega se
U narednom delu je još prikazan tipičan tok inhibicije odvija suboptimalno. Usled toga se korišćeni supstrati razgrađuju
procesa usled nedostatka mikroelemenata. Postrojenje je samo u nedovoljnoj meri. Procesne smetnje se stoga, nezavisno
nakon uspešnog puštanja u rad između 60. i 120. dana od svog obima, uvek odražavaju negativno na ekonomsku
radilo stabilno. Sa sve dužim radom je, međutim, dolazilo do isplativost biogas postrojenja. Iz tog razloga procesne smetnje
ispiranja inokulacionog materijala (ostaci fermentacije i tečni moraju da se detektuju i otklone što je brže moguće.
stajnjak) i uspostavljanja koncentracija adekvatnih supstratu Procesne smetnje se javljaju u slučaju da uslovi u okruženju
(kukuruzna silaža). U ovom slučaju supstrat ne sadrži dovoljno bakterija, odnosno pojedinih grupa bakterija, nisu optimalni. U
mikroelemenata, što dovodi do nedostatka koji se manifestuje zavisnosti od toga koliko je taj uticaj izražen, odnosno u kom su
u inhibiranju nastanka metana. Kao posledica te inhibicije, se vremenskom periodu uslovi u okruženju negativno promenili,
formirane kiseline više ne mogu da se razgrade i nakon oko 120 procesna smetnja dolazi brže ili sporije do izražaja. U većini
radnih dana se vrednosti FOS/TAC povećavaju pri stabilnom slučajeva se procesne smetnje nagoveštavaju kontinualnim
radu, a kasnije i uprkos smanjenom opterećenju organskom porastom koncentracija masnih kiselina. Do toga dolazi
materijom (vidi sliku 5.7). Uzroci i moguće protivmere opširnije nezavisno od uzroka, što je uslovljeno time što acidogene i
su prikazane u poglavlju 5.4.2. Ako se u ovoj fazi ne interveniše, metanogene bakterije na promene uslova u okruženju reaguju
nužno dolazi do prekida procesa u fermentoru. Treba još jednom osetljivije od drugih grupa bakterija. Procesna smetnja se bez
ukazati na to da specifičnost ove procesne smetnje predstavlja intervenisanja tipično odvija na sledeći način:
činjenica što se ona u zavisnosti od inokulacionog materijala i • povećanje koncentracija masnih kiselina:
režima rada javlja tek nakon nekoliko meseci rada. prvo sirćetna i propionska kiselina, uz konstantno opterećenje
procesa i i-buterna kiselina i i-valerinska kiselina,
• kontinualni porast odnosa FOS/TAC (paralelno sa porastom
masnih kiselina),
• smanjenje sadržaja metana,
• smanjenje prinosa gasa pri konstantnom punjenju,
• opadanje pH vrednosti, zakiseljavanje procesa i
• potpuni prekid proizvodnje gasa.
OPTEREĆENJE ORGANSKOM MATERIJOM I VREDNOST FOS/TAC FERMENTORA
1 U SLUČAJU NEDOSTATKA MIKROELEMENATA
Opterećenje organskom materijom (u kg oSM/[m3 • d]) FOS/TAC
3,0
1,00
2,5
2,0 0,75
1,5
0,50
1,0
0,25
0,5
0 0
0 25 50 75 100 125 150 175 200 Dan
Opterećenje organskom materijom FOS/TAC
Slika 5.7: Tok faze puštanja u rad fermentora 1 u slučaju nedostatka mikroelemenata
92
U narednom delu opisani su mogući uzroci procesnih smetnji, kao
što je pojava nedostataka (mikroelementi), oscilacije temperature,
inhibirajuće materije (amonijak, dezinfekciona sredstva, vodonik-
sulfid), greške prilikom punjenja i preopterećenje procesa. Za
uspešan rad postrojenja je veoma bitno da se procesne smetnje
otkriju u što je moguće ranijoj fazi (uporedi poglavlje 5.1). Samo
tako mogu da se blagovremeno identifikuju i otklone uzroci i da
se smanji ekonomska šteta.
Problematika nedostatka mikroelemenata i inhibirajućeg
dejstva amonijaka opisana je u poglavljima 5.1.8 i 5.1.9.
U praktičnom radu biogas postrojenja mogu da postoje
mnogobrojni uzroci za opadanje procesne temperature.
Grejanje fermentora upravo pri umerenim temperaturama u
Nemačkoj poseduje centralni značaj i u slučaju otkazivanja
temperatura fermentacije veoma brzo može da opadne za
nekoliko stepeni. Pri tome ne mora nužno da je u kvaru samo
grejanje, kao što pokazuje naredni scenario.
Usled otkazivanja kogenerativnog postrojenja nakon
izvesnog vremena nedostaje potrebna otpadna toplota za
zagrevanje fermentora. Pad temperature deluje inhibirajuće
na aktivnost metanogenih bakterija, pošto one mogu da
prežive samo u malom temperaturnom rasponu [5-1]. Bakterije
hidrolize i acidogeneze su u tom pogledu manje specijalizovane
i mogu najpre da prežive i u slučaju pada temperature. Usled
toga, međutim, dolazi do akumulacije kiselina u fermentoru,
pre svega ako se dotur supstrata blagovremeno ne smanji ili
ne prekine.
U tom slučaju uz već postojeći pad temperature dolazi i
do pada pH vrednosti uz zakiseljavanje celokupnog sadržaja
fermentora.
Ali i dodavanje većih količina prethodno nezagrejanog
supstrata ili nedovoljno zagrevanje fermentora, na primer usled
otkazivanja senzora temperature, za posledicu može da ima pad
temperature u fermentoru. Za stabilan proces nije odlučujuća
apsolutna temperatura, već konstantan nivo temperature. Ako
u roku od kratkog vremena dođe do promene temperature
(naviše ili naniže), najčešće mora da se računa sa ometanjem
razgradnje. Usled toga je redovna kontrola temperature
fermentacije od velikog značaja za uspešan rad postrojenja.
Kao što je već objašnjeno u poglavlju 5.1.3, prilikom
korišćenja određenih supstrata može da dođe do povećanja
procesne temperature. Pri tome temperatura „prelazi“ sa
mezofilnog na termofilni režim, a da ne mora dodatno da se
troši energija za grejanje. U slučaju nestručnog vođenja procesa
prilikom prelaska sa mezofilnog na termofilni temperaturni
režim u najgorem slučaju može da dođe do potpunog
obustavljanja procesa.
Uslovi rada biogas postrojenja moraju da se održavaju što
je moguće konstantnijim. To podjednako važi kako za uslove
u okruženju u reaktoru, tako i za karakteristike i doziranje
supstrata. Greške prilikom dodavanja supstrata postoje, ako:
• se u toku dugog vremenskog perioda dozira previše supstrata,
• se supstrat dodaje suviše neredovno,
• dolazi do brze promene supstrata različitog sastava ili
• se nakon „zastoja u punjenju“ (na primer usled tehničkih
smetnji) dodaje previše supstrata.
Prevashodno u fazi puštanja u rad i kod promene supstrata u
toku redovnog režima rada najčešće greške nastaju prilikom
Rad biogas postrojenja
dodavanja supstrata. Iz tog razloga proces u tim fazama mora
posebno intenzivno da se prati. Osim toga se preporučuje
intenziviranje prateće procesne analitike. Kod nekih supstrata
se i od šarže do šarže javljaju značajne oscilacije u odnosu na
sastav, koje zatim dovode do neželjenih oscilacija opterećenja
organskom materijom.
5.4.2 Upravljanje procesnim smetnjama
Kao što je već rečeno, procesna smetnja može trajno da se
otkloni samo ako je identifikovan i otklonjen uzrok. Postoje,
međutim, neke upravljačko-tehničke mere pomoću kojih može
da se ostvari (kratkoročno) rasterećenje situacije. U narednom 5
delu su s jedne strane navedene načelne mere stabilizacije
procesa i opisani njihovi efekti. Uspeh tih mera načelno zavisi
od stepena procesne smetnje, tj. u kojoj meri je već izvršen
negativan uticaj na mikroorganizme. Osim toga, proces u toku
sprovođenja mera kao i u toku naredne faze oporavka mora
detaljno da se prati. Tako može da se uoči uspeh/neuspeh i da
se eventualno pokrenu dodatne mere. Nakon toga su prikazane
mogućnosti za otklanjanje procesnih smetnji analogno
uzrocima opisanim u prethodnom poglavlju.
5.4.2.1 Mere stabilizacije procesa
Smanjenje količine ulaznog materijala
Smanjenjem količine ulaznog materijala (uz inače isti sastav
supstrata) smanjuje se opterećenje organskom materijom. To
dovodi do efektivnog rasterećenja procesa. U zavisnosti od
stepena smanjenja dotura supstrata u narednom periodu dolazi
do osetnog porasta sadržaja metana u biogasu. To je znak za
razgradnju do tada akumuliranih masnih kiselina, pri čemu se
sirćetna kiselina razgrađuje veoma brzo, a propionska kiselina
veoma sporo. U slučaju previsokih koncentracija propionske
kiseline moguće je da se ona više neće razgrađivati. Tada
moraju da se sprovedu druge mere za rasterećenje procesa.
Ako proizvodnja gasa nakon smanjenja količine ulaznog
materijala ostane konstantna, to ukazuje na činjenicu da je
fermentor prepunjen. Količine ulaznog materijala bi tek nakon
kontrole koncentracija masnih kiselina i osetnog smanjenja
proizvodnje gasa trebalo da se ponovo blago povećaju.
Povraćaj materijala/recirkulacija
Recirkulacija znači povraćaj materijala iz u procesnoj liniji
nizvodno priključenog rezervoara (postfermentor, skladište za
ostatak fermentacije) u fermentor. Usled prepumpavanja se,
ukoliko je to procesno-tehnički izvodljivo, načelno ostvaruju
dva pozitivna efekta. S jedne strane dolazi do razređivanja, tj.
u zavisnosti od trajanja recirkulacije smanjuje se „koncentracija
štetnih materija“ u fermentoru. Osim toga se u fermentor dodaju
„izgladnele“ bakterije, koje opet efektivno mogu da učestvuju u
razgradnji.
Ovaj postupak se preporučuje pre svega za višestepena
postrojenja. Kod jednostepenih postrojenja bi ovaj način
postupanja trebalo da se primeni samo kod gasno nepropusnih
rezervoara za ostatak fermentacije. Prilikom recirkulacije
materijala treba voditi računa o temperaturi recirkulata i
eventualno dodatnim zagrevanjem obezbediti konstantan nivo
temperature u fermentoru.
93
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Promena sastava ulaznog materijala
Promena sastava ulaznog materijala na više načina može
da stabilizuje proces. S jedne strane promena mešavine
zamenom/izostavljanjem energetski bogatih komponenti (na
primer zrno žitarica) može da smanji opterećenje organskom
materijom i time da dovede do rasterećenja. S druge strane
dopunom sastava ulaznog materijala tečnim ili čvrstim
organskim đubrivima (na primer tečni stajnjak goveda), ako
se ona inače ne koriste, može da se izazove izrazit pozitivan
efekat usled dodatka mikroelemenata i drugih grupa bakterija.
Podjednako pozitivan efekat može da ima dodavanje
fermentacionog supstrata iz drugog biogas postrojenja. U
pogledu monofermentacije obnovljivih sirovina treba istaći da
se dodavanje dodatne komponente supstrata u normalnom
slučaju odražava pozitivno na stabilnost procesa.
5.4.2.2 Nedostatak mikroelemenata
Nedostatak mikroelemenata po pravilu može da se kompenzuje
dodavanjem organskih đubriva (tečni stajnjak goveda, tečni
stajnjak svinja, čvrsti stajnjak goveda, čvrsti stajnjak svinja). Ako
operateru postrojenja ovi supstrati ne stoje na raspolaganju u
dovoljnoj meri ili iz različitih razloga ne mogu da se koriste, na
tržištu postoje razni ponuđači mikroelemenata u vidu aditiva.
Pri tome se po pravilu radi o kompleksnim mešavinama. Pošto
se, međutim, kod mikroelemenata radi o teškim metalima
koji u slučaju prekomernog doziranja s jedne strane mogu da
deluju inhibirajuće na proces [5-16], a s druge strane da se
akumuliraju na poljoprivrednim površinama, njihove količine
moraju da ostanu što je moguće manje [5-17]. Po mogućnosti
treba dodavati samo one mikroelemente koji zaista nedostaju.
Ovde analiza mikroelemenata u fermentacionom materijalu i
ulaznim materijama može da pruži korisne informacije. Pri tome
se, doduše, radi o kompleksnoj i troškovno intenzivnoj analitici.
Da bi dodavanje mikroelemenata bilo što efikasnije, pre
doziranja u proces mogu da se dodaju soli gvožđa radi hemijske
desumporizacije (uporedi poglavlje 2.2.4). Tako veliki deo
oslobođenog vodonik-sulfida može da se istaloži i dolazi do
poboljšanja biološke raspoloživosti mikroelemenata. Načelno
bi trebalo pratiti i pridržavati se preporuka proizvođača.
5.4.2.3 Mere u slučaju inhibiranja temperature
U slučaju da dođe do inhibiranja temperature koje je uslovljeno
samozagrevanjem procesa, postoje dve mogućnosti. Ili će se
proces hladiti ili će se izvršiti promena procesne temperature.
Hlađenje je delom tehnički moguće preko postojećeg grejnog
sistema, ali je često teško ostvarivo. Dodavanjem hladne
vode takođe može da se ostvari efekat hlađenja, mada to
takođe mora da se sprovede veoma pažljivo. Ako se teži
promeni procesne temperature sa mezofilnog na termofilni
režim, potrebno je da se biološki proces u prelaznom periodu
ciljano prati. Mikroorganizmi moraju tek da se prilagode
višem temperaturnom nivou, odnosno da se formiraju novi. U
tom periodu je proces izuzetno nestabilan i ni u kom slučaju
prekomernim dodavanjem supstrata ne sme da se izazove
njegov prekid.
94
Rad biogas postrojenja
5.4.2.4 Mere u slučaju inhibirajućeg dejstva amonijaka se sprečilo duže ometanje rada, bitno je da operater postrojenja Poslodavac, odnosno operater biogas postrojenja, je
Mere za smanjenje inhibirajućeg dejstva amonijaka zahtevaju stalno na zalihama ima odabrane rezervne/habajuće delove. dužan da utvrdi, proceni i, ukoliko je to potrebno, preduzme
načelne intervencije tokom rada postrojenja. Po pravilu se Tako može da se smanji vreme potrebno za popravke i odgovarajuće mere protiv opasnosti koje su povezane sa biogas
inhibirajuće dejstvo amonijaka javlja u slučaju korišćenja prekid u radu. Osim toga bi operateru postrojenja u hitnim postrojenjem. „Bezbednosna pravila za biogas postrojenja“
ulaznih materijala bogatih proteinima. Ako dokazano postoji slučajevima po mogućnosti uvek trebalo da na raspolaganju Savezne asocijacije poljoprivrednih strukovnih udruženja [5-6]
inhibirajuće dejstvo amonijaka, mora ili da se smanji temperatura stoji pouzdani servisni tim. On se uglavnom nudi direktno od u tom kontekstu sadrže sažeti prikaz značajnih bezbednosno-
ili da se promeni sastav ulaznog materijala. Promena sastava strane proizvođača postrojenja ili eksternih stručnih radionica. relevantnih aspekata za biogas postrojenja. Ovde se razmatraju
ulaznog materijala trebalo bi da za posledicu ima smanjenje Da bi se smanjio rizik od tehničkih smetnji, operater postrojenja i konkretizuju bezbednosni propisi u smislu Uputstva za
količine azota. Tako koncentracija inhibirajućeg amonijaka u mora da obezbedi redovne kontrole, kao i pridržavanje intervala implementaciju uz §  1 Pravilnika o sprečavanju nezgoda
fermentoru može trajno da se smanji. Ako je zakiseljavanje već održavanja. „Radni pogoni, građevinski objekti i uređaji“ (VSG 2.1) [5-9]
daleko odmaklo, preporučuje se zamena ostatka fermentacije poljoprivrednih strukovnih udruženja. Dodatno se ukazuje na
iz postfermentora da bi se kratkoročno smanjila koncentracija regulative koje treba uzeti u obzir. 5
kiselina. 5.5 Pogonska bezbednost Cilj ovog poglavlja jeste pružanje pregleda i razvijanje
Obe mere trebalo bi da se sprovedu polako, uz intenzivno osećaja za potencijalne opasnosti koje postoje u toku rada
praćenje procesa. Smanjenje pH vrednosti radi redukcije 5.5.1 Zaštita na radu i zaštita postrojenja biogas postrojenja. Kao osnov za procenu opasnosti i sa njima
sadržaja nedisociranog amonijaka je dugoročno izuzetno teško Biogas predstavlja mešavinu gasa i sastoji se od metana povezanih bezbednosno-tehničkih aspekata rada postrojenja
sprovesti i stoga se ne preporučuje. (50–75 vol%), ugljen-dioksida (20–50 vol%), vodonik-sulfida uvek treba koristiti dotične važeće verzije navedenih propisa
(0,01–0,4 vol%), kao i drugih gasova u tragovima [5-1], [5-6]. [5-6], [5-8], [5-9], [5-10].
5.4.2.5 Mere u slučaju inhibirajućeg dejstva Tabela 5.7 sadrži poređenje karakteristika biogasa sa drugim
vodonik-sulfida gasovima. U tabeli 5.8 prikazane su karakteristike pojedinih 5.5.1.1 Opasnost od eksplozije i požara
Inhibirajuće dejstvo vodonik-sulfida se kod poljoprivrednih komponenti biogasa. Kao što je u prethodnom odeljku već rečeno, biogas u dodiru
biogas postrojenja javlja izuzetno retko. Inhibirajuće dejstvo Biogas u određenim koncentracijama u dodiru sa sa vazduhom pod određenim uslovima može da formira
vodonik-sulfida je uvek uslovljeno supstratom, odnosno atmosferskim kiseonikom može da formira eksplozivnu eksplozivnu mešavinu gasa. Granice eksplozivnosti biogasa i
bazirano na visokim sadržajima sumpora u ulaznom materijalu. atmosferu, zbog čega prilikom izgradnje i rada biogas njegovih pojedinih komponenti prikazane su u tabelama 5.7
S jedne strane se kod poljoprivrednih biogas postrojenja postrojenja moraju da se ispune posebni bezbednosni propisi i 5.8. Prilikom ocene potencijalnih opasnosti ili instaliranja
pretežno koriste ulazni materijali sa relativno niskim sadržajima u oblasti zaštite postrojenja. Osim toga, postoje opasnosti, na detektora gasa treba uzeti u obzir da granice eksplozivnosti
sumpora, a s druge strane sadržaji H2S u gasu u svakom primer od gušenja ili trovanja, kao i mehaničke prirode (na mogu da se promene u zavisnosti od stanja biogasa (sadržaj
slučaju moraju da se smanje zbog njihovog negativnog uticaja primer opasnost od nagnječenja putem pogonskih elemenata). metana/ugljen-dioksida, temperatura, pristisak, vlažnost)
na mogućnost korišćenja gasa. Radi otklanjanja ihibirajućeg Pored bezbednosnog aspekta treba uzeti u obzir da oslobođeni [5-39]. Treba imati u vidu da iznad tih granica doduše ne postoji
dejstva vodonik-sulfida mogu da se preduzmu sledeće mere: gas takođe izaziva neprijatan miris i predstavlja klimatski opasnost od eksplozije, ali da uprkos tome usled otvorene
• dodavanje soli gvožđa radi taloženja sulfida, relevantnu emisiju (uporedi poglavlje 3.2.5 i 5.6.4). vatre, varničenja električnih uređaja ili udara groma može da
• smanjenje udela ulaznih materijala koji sadrže sumpor, dođe do požara.
odnosno
• razređivanje vodom.
Povećanjem pH vrednosti pomoću puferskih materija
kratkoročno može da se smanji toksičnost H2S, ali ne bi trebalo Tab. 5.7: KARAKTERISTIKE GASOVA [5-6]
da se sprovodi trajno.
Biogas Prirodni gas Propan Metan Ugljenik
5.4.3 Rešavanje tehničkih smetnji i problema Donja toplotna moć kWh/m 3
6 10 26 10 3
Zbog velikih razlika u konstruktivnim izvedbama i tehničkoj Gustina kg/m3 1,2 0,7 2,01 0,72 0,09
opremi poljoprivrednih biogas postrojenja, na ovom mestu ne
Gustina u poređenju sa vazduhom 0,9 0,54 1,51 0,55 0,07
mogu da se daju uopštene preporuke za otklanjanje tehničkih
Temperatura paljenja °C 700 650 470 600 585
smetnji. Ukazuje se, međutim, na uputstvo za rad biogas
postrojenja koje po pravilu sadrži preporuke za postupanje i Granica eksplozivnosti vol% 6–22 4,4–15 1,7–10,9 4,4–16,5 4–77
mere za otklanjanje smetnji na pojedinačnim komponentama
postrojenja.
U slučaju pojave tehničkih smetnji i problema, od odlučujućeg Tab. 5.8: KARAKTERISTIKE KOMPONENTI BIOGASA [5-6], [5-7], [5-8]
je značaja da se oni blagovremeno detektuju i otklone. Za to je
apsolutno neophodan automatizovani sistem upozoravanja. U CH4 CO2 H2S CO H
okviru sistema upravljanja procesom se evidentira i kontroliše Gustina kg/m 3
0,72 1,98 1,54 1,25 0,09
operativni status glavnih komponenti postrojenja. Ako dođe Gustina u poređenju sa vazduhom 0,55 1,53 1,19 0,97 0,07
do tehničke smetnje, u sistemu se pojavljuje upozoravajuće
Temperatura paljenja °C 600 – 270 605 585
obaveštenje koje opet putem telefonskog poziva ili SMS
Granica eksplozivnosti vol% 4,4–16,5 – 4,3–45,5 10,9–75,6 4–77
poruke može da se prosledi operateru postrojenja/zaposlenom
osoblju. Usled toga može brzo da se reaguje na smetnje. Da bi GVI (vrednost MDK) ppm n. p. 5.000 10 30 n. p.
95
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Stoga u toku rada biogas postrojenja, posebno u
neposrednoj blizini fermentora i rezervoara za gas, treba
računati sa formiranjem eksplozivnih mešavina gasa i vazduha,
kao i sa povećanom opasnošću od požara. U zavisnosti od
verovatnoće nastanka eksplozivne atmosfere se na osnovu
„Pravila strukovnih udruženja 104 – Pravila za zaštitu
od eksplozije“, odnosno „Tehničkih pravila za pogonsku
bezbednost 2152 – Opasna eksplozivna atmosfera“, različiti
delovi postrojenja dele na takozvane „eksplozivno ugrožene
prostore“ (eks-zone) [5-10] u kojima moraju da se preduzmu
posebne mere obeležavanja, preventivne i bezbednosne mere.
Zona 0
U oblasti zone 0 eksplozivna atmosfera postoji konstantno, u
toku dužih vremenskih perioda ili pretežno [5-6], [5-10]. Takve
oblasti, međutim, u normalnom slučaju ne postoje kod biogas
postrojenja, pa ni fermentor/i ne spadaju u zonu 0.
Zona 1
Zona 1 opisuje oblasti u kojima u toku normalnog režima rada
povremeno može da nastane eksplozivna atmosfera. To su
oblasti u neposrednoj blizini ulaznih otvora rezervoara za gas
ili u prostoru za provod gasa fermentora, kao i u blizini izduvnih
uređaja, sigurnosnih ventila za natpritisak ili gasnih baklji [5-6].
Oko ovih oblasti u okruženju od 1 m (kod slobodne ventilacije)
moraju da se sprovedu bezbednosne mere za zonu 1, tj. u toj
oblasti mogu da se koriste samo sredstva za rad i od eksplozije
zaštićeni uređaji koji poseduju odgovarajuću dozvolu za zonu 0 i
1. U zatvorenim prostorijama načelno treba izbegavati pogonski
uslovljeno oslobađanje biogasa. Ukoliko je ono ipak moguće,
zona 1 se proširuje na celokupnu oblast [5-6].
Zona 2
U ovim oblastima u normalnom slučaju ne može da se računa
sa nastankom eksplozivnih mešavina gasa i vazduha. Ako se to
ipak dogodi, može se poći od toga da je to samo retko kada
slučaj i da ne traje dugo (na primer kod izvođenja radova na
servisiranju ili u slučaju smetnji) [5-10].
To se na primer odnosi na ulazne otvore kao i unutrašnjost
fermentora i kod rezervoara za gas na neposrednu okolinu
ulaznih i izlaznih ventilacionih otvora. U dotičnim oblastima u
okruženju od 1 do 3 m moraju da se sprovedu mere za zonu 2
[5-10].
U eksplozivno ugroženim prostorima (zone 0–2) moraju da
se preduzmu mere shodno BGR 104, odeljak E2 za izbegavanje
izvora paljenja [5-10]. Izvori paljenja mogu, na primer, biti tople
površine (turboutovarivač), otvoreni plamen, ali i mehanički i
električno izazvane varnice. U takvim oblastima dodatno moraju
da se postave odgovarajuća upozorenja i znakovi.
5.5.1.2 Opasnost od trovanja i gušenja
Poznato je da je oslobađanje biogasa prirodni proces i stoga
nije ograničeno isključivo na biogas postrojenja. Pre svega je
na stočnim farmama u prošlosti stalno dolazilo do nesreća sa
smrtnim ishodom vezanim za biogene gasove (na primer, jame
za tečni stajnjak, silosi za stočna hraniva itd.).
96
U slučaju da je biogas prisutan u dovoljno visokim
koncentracijama, prilikom udisanja može da dođe do pojave
trovanja ili gušenja, sve do smrti. Pre svega sadržaj vodonik-
sulfida (H2S) u nedesumporizovanom biogasu već u malim
koncentracijama deluje veoma toksično (vidi tabelu 5.9).
Osim toga, pre svega u zatvorenim ili spuštenim prostorijama
može da dođe do gušenja usled potiskivanja kiseonika biogasom.
Biogas je doduše sa relativnom gustinom (G) od oko 1,2 kg po m3
lakši od vazduha, ali ima tendenciju raslojavanja. Pri tome se teži
ugljen-dioksid (G = 1,98 kg/m3) akumulira u predelu poda, dok
se lakši metan (G = 0,72 kg/m3) podiže nagore.
Iz tih razloga u zatvorenim prostorima, na primer rezervoarima
za gas smeštenim u zatvorene objekte, uvek treba obezbediti
odgovarajuću ventilaciju. Osim toga, kod izvođenja radova u
potencijalno opasnim prostorima (fermentor, remontni kanali,
skladište gasa itd.) neophodna je lična zaštitna oprema (na
primer detektori gasa, respiratorna zaštita itd.).
5.5.1.3 Remont i održavanje
Prilikom izvođenja otvora za održavanje mešalica, pumpi i
uređaja za ispiranje treba voditi računa da oni načelno moraju da
se izvode nadzemno [5-6]. Ako to nije moguće, treba predvideti
instaliranu prinudnu ventilaciju da bi se sprečila opasnost od
gušenja i trovanja u slučaju eventualnog oslobađanja gasa.
5.5.1.4 Rukovanje hemikalijama
U biogas postrojenjima koriste se različite hemikalije. One
se najčešće primenjuju u obliku soli gvožđa za hemijsku
desumporizaciju, kao aditivi za stabilizaciju pH vrednosti,
kao kompleksne mešavine mikroelemenata ili enzima za
optimizaciju procesa. Navedeni aditivi raspoloživi su kako u
tečnom, tako i u čvrstom obliku (prah). Pošto ti proizvodi po
pravilu poseduju toksična ili nagrizajuća svojstva, pre korišćenja
se treba upoznati sa proizvodnim informacijama i obavezno
se pridržavati uputstava proizvođača u pogledu doziranja i
primene (na primer, zaštitna maska za prašinu, rukavice otporne
na kiselinu itd.). Primenu hemikalija načelno treba svesti na
najmanju potrebnu meru.
5.5.1.5 Ostale potencijalne opasnosti od nezgoda
Pored do sada opisanih izvora opasnosti postoje i drugi izvori
nezgoda, na primer opasnost od pada sa merdevina ili pada
u ventilacione otvore (dozatori čvrstih materija, ulivni levci,
remontni kanali itd.). Ovde treba osigurati da je potencijalno
upadanje onemogućeno pokrivačem (poklopci, rešetke),
odnosno dovoljnom visinom gradnje (> 1,8 m) [5-6]. Osim
toga i pokretni delovi postrojenja (vratila mešalica, puževi itd.)
predstavljaju dodatne izvore opasnosti koji moraju jasno da se
obeleže odgovarajućim znakovima.
U prostoru kogenerativnih postrojenja usled nestručnog
rukovanja ili kvarova može da dođe do smrtnih strujnih udara,
pošto se ovde proizvodi električna energija sa naponima od
nekoliko stotina volti i strujom jačine trocifrenih vrednosti
ampera. Ta opasnost postoji i kod mešalica, pumpi, transportnih
uređaja itd., pošto se ovde takođe radi sa velikim električnim
snagama.
Tab. 5.9: TOKSIČNO DEJSTVO VODONIK-SULFIDA [5-7]
Koncentracija
Dejstvo
(u vazduhu)
0,03–0,15 ppm Prag percepcije (miris trulih jaja)
15–75 ppm Iritacija očiju i respiratornih puteva,
mučnina, povraćanje, glavobolja, gubitak
svesti
150–300 ppm Paraliza čula mirisa
(0,015–0,03 %)
> 375 ppm (0,038 %) Smrt trovanjem (nakon nekoliko sati)
> 750 ppm (0,075 %) Gubitak svesti i smrt usled respiratornog
zastoja u roku od 30–60 min.
od 1.000 ppm (0,1 %) Brza smrt usled respiratorne paralize u
roku od nekoliko minuta
Osim toga, zbog sistema grejanja, odnosno hlađenja
(hladnjak motora, grejanje fermentora, razmenjivači toplote
itd.), u biogas postrojenju u slučaju smetnji postoji opasnost od
opekotina. To se odnosi i na delove kogenerativnog postrojenja,
odnosno eventualno postojećih sistema za vanredne slučajeve
(na primer gasna baklja).
Da bi se sprečile nezgode takve prirode, na odgovarajućim
delovima postrojenja moraju biti postavljena dobro vidljiva
upozorenja i osoblje mora biti obavešteno na odgovarajući
način.
5.5.2 Zaštita životne sredine
5.5.2.1 Zahtevi u pogledu higijenizacije
Cilj higijenizacije jeste uništavanje potencijalnih uzročnika
bolesti i postojećih klica u supstratu, kako bi on sa
epidemiološkog i fitosanitarnog aspekta postao bezbedan. To
je potrebno u slučaju kada se pored poljoprivrednih sirovina i
ostataka koristi organski otpad iz drugih privrednih grana.
U tom kontekstu kao relevantan pravni osnov treba navesti
Uredbu EZ br. 1069/2009 kao i Uredbu o organskom otpadu
[5-13]. Uredba EZ sadrži zdravstvena pravila za tretman
sporednih proizvoda životinjskog porekla koji nisu namenjeni
za ishranu ljudi [5-11]. U biogas postrojenjima po dobijanju
zvanične dozvole može da se koristi materijal kategorije 2
nakon parne sterilizacije (usitnjavanje na < 55 mm, 133 °C pri
pritisku od 3 bara tokom najmanje 20 minuta [5-12]), tečni
stajnjak, sadržaj digestivnog trakta bez prethodnog tretmana
kao i materijal kategorije 3 (na primer klanični otpad) nakon
higijenizacije (zagrevanje na minimalno 70 °C u trajanju od
najmanje 1 sata). Navedena uredba se kod poljoprivrednih
biogas postrojenja gotovo uopšte ne primenjuje. Ako se kao
sporedni proizvodi životinjskog porekla koriste isključivo
kuhinjski otpad i ostaci hrane, navedena uredba se ne
primenjuje. Ako se koriste materije koje podležu propisima iz
Uredbe o organskom otpadu, potrebna je higijenizacija. Pri
tome treba obezbediti minimalnu temperaturu od 55 °C kao i
hidrauličko retenciono vreme u reaktoru od najmanje 20 dana.
Rad biogas postrojenja
5.5.2.2 Zaštita vazduha
Prilikom rada biogas postrojenja treba voditi računa o izvesnim
zahtevima u pogledu zaštite vazduha. Pri tome se pre svega
radi o zahtevima u odnosu na emisije neprijatnih mirisa, štetnih
materija i prašine [5-12] (uporedi poglavlje 3.2.5 i 5.6.4).
Nadređeni pravni osnov predstavljaju Savezni zakon o zaštiti
od emisija (BImSchG) i pravilnici o njegovom sprovođenju,
kao i Tehničko uputstvo o zaštiti vazduha (TU vazduh). Cilj
zakona jeste zaštita životne sredine od štetnih uticaja, kao i
sprečavanje njihovog nastanka. Taj pravni propis primenjuje se
u okviru postupka izdavanja dozvole između ostalog za biogas
postrojenja sa ukupnom toplotnom snagom ložišta od 1 MW ili 5
više ili za postrojenja za tretman organskog otpada (uporedi
poglavlje 7.3).
5.5.2.3 Zaštita voda
Prilikom rada biogas postrojenja trebalo bi po mogućnosti
da se izbegnu štetni uticaji na životnu sredinu. To u odnosu
na zaštitu voda znači sasvim uopšteno da biogas postrojenje
konstruktivno treba koncipirati tako da ne dolazi do zagađenja
kako površinskih tako ni podzemnih voda. Pravne regulative
mogu da se razlikuju u zavisnosti od pokrajine, pošto specijalni
zahtevi u pogledu zaštite voda između ostalog zavise od
prirodnih lokacijskih uslova (na primer područje sa zaštićenim
vodnim telima) i podležu individualnoj proveri od strane
nadležnih organa.
Materije koje se pretežno koriste u biogas postrojenjima,
kao što su tečni stajnjak, osoka i procedna voda iz silaže, u
pogledu rizika od zagađenja voda klasifikuju se u kategoriju 1
(slab rizik od zagađenja voda), pri čemu se obnovljive sirovine
klasifikuju na isti način [5-14]. Usled toga u toku celokupnog
procesnog lanca treba izbegavati zagađenje podzemnih i
površinskih voda putem navedenih materija. To za praksu znači
da sve skladišne površine, skladišni rezervoari i fermentori, kao i
cevovodi i pumpne linije moraju biti izvedene vodonepropusno
i na dozvoljeni način. Posebnu pažnju treba posvetiti prostoru
za skladištenje silaže, pošto ovde pri nepovoljnim žetvenim
uslovima i visokim pritiscima pri komprimovanju mogu da
nastanu značajne količine procedne vode. Postoji obaveza
odvojenog sakupljanja i korišćenja nastalih fermentacionih
i procednih tečnosti. Pošto one po pravilu sadrže značajne
količine organske materije, preporučuje se njihovo dodavanje
u fermentor (uporedi poglavlje 5.6.4.1).
Da se pre svega nakon obilnih padavina u proces ne bi
dodavale nepotrebno velike količine nekontaminirane vode,
svrsishodno je razdvajanje kontaminirane i nekontaminirane
vode. To može da se ostvari odvojenim sistemima odvodnjavanja
kojima se preko dva cevovodna sistema i ručnim prebacivanjem
nekontaminirana voda ispušta u recipijent, a kontaminirana
voda i procedne vode odvode u biogas postrojenje [5-15].
97
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Osim toga, posebnu pažnju treba posvetiti dodirnim tačkama
pojedinih procesnih faza. Tu pre svega spada prijem supstrata
(čvrste materije i tečnosti), kao i utovar ostatka fermentacije u
transportna vozila/ vozila za razastiranje po poljoprivrednim
površinama. Treba izbegavati nepoželjno iznošenje materijala
(na primer prelivene, odnosno preostale količine), odnosno
treba obezbediti sakupljanje kontaminirane vode iz tih prostora.
Osim toga, mesta na kojima se postavljaju kogenerativna
postrojenja, kao i skladišta svežeg, otpadnog i eventualnog
startnog goriva moraju da ispune važeće propise. Mora da
postoji mogućnost detekcije i otklanjanja curenja, na primer
transmisionog i motornog ulja [5-14].
5.5.2.4 Zaštita od buke
Izvori buke u biogasnim postrojenjima se pretežno odnose na
saobraćajnu buku. Učestalost i intenzitet buke u odlučujućoj
meri zavise od koncepta postrojenja kao i korišćenih ulaznih
materijala. Kod većine poljoprivrednih biogas postrojenja
saobraćajna buka povezana sa doturom supstrata (sistem za
transport i skladištenje/doziranje) nastaje gotovo svakodnevno
u trajanju 1–2 sata. Prilikom žetve, odnosno skladištenja
supstrata, kao i odvoženja ostataka fermentacije treba očekivati
povećani saobraćaj, pa i povećanu buku.
Druge bučne mašine, na primer povezane sa korišćenjem
gasa u kogenerativnom postrojenju, su po pravilu postavljene
u zatvorenim, zvučno izolovanim prostorima. Pravni osnov za
emisije buke predstavlja Tehničko uputstvo za zaštitu od buke
(TU buka) u važećoj verziji.
5.6 Napomene o optimizaciji rada
postrojenja
Cilj optimizacije sastoji se u tome, da se stvarno stanje procesa
u pogledu određene karakteristike ciljanom varijacijom
uticajnih faktora promeni tako da se ostvari definisano zadato
stanje (optimum).
Načelno rad biogas postrojenja može da se optimizuje
u odnosu na tehničke i ekonomske aspekte, kao i uticaj na
životnu sredinu (slika 5.8). Pri tome ovi aspekti ne mogu da
se optimizuju nezavisno jedni od drugih, već su međusobno
zavisni. Osim toga, prilikom rešavanja problema optimizacije
treba poći od toga da neće postojati samo jedno rešenje, već je
verovatno da će postojati niz različitih rešenja.
Tada različita moguća rešenja na bazi određenih kriterijuma
vrednovanja mogu međusobno da se uporede. Kao kriterijumi
vrednovanja mogu da se primene, na primer, troškovi, prinos
gasa ili smanjenje uticaja na životnu sredinu. Zatim kriterijume
vrednovanja treba ponderisati shodno nadređenim ciljevima
da bi se omogućila konačna evaluacija i donošenje odluke o
konkretnoj meri koja će se primeniti.
U praksi bi svaki odgovorni operater postrojenja trebalo da
teži ka ukupnom optimumu koji pod datim (i za postrojenje
specifičnim) okvirnim uslovima može da se ostvari. Ako se
okvirni uslovi promene, treba proveriti da li mogu da se zadrže
dosadašnje ciljne veličine ili moraju da se prilagode.
98
Tehnika
»» Raspoloživost
»» Tok procesa
Optimizacija
»» Kontrola procesa »» Iskorišćenost
»» Efikasnost
Zaštita životne Ekonomija
sredine
»» Emisije GESB »» Investicioni troškovi
»» Emisije neprijatnih mirisa »» Operativni troškovi
»» Emisije buke »» Prihodi
Slika 5.8: Mogućnosti optimizacije
Optimizacija pretpostavlja da je definisano stvarno i zadato
stanje. Definisanje stvarnog stanja vrši se putem prikupljanja
odgovarajućih podataka o radu postrojenja. Ako, na primer, u
postrojenju treba da se smanji potrošnja energije, treba ispitati
koje komponente doprinose potrošnji energije i koje se količine
energije troše. Zadato stanje tada može da se definiše na osnovu
planskih podataka, uporedivih pokazatelja snage, primenjenih
tehnologija, publikacija o stanju tehnike, informacija drugih
operatera (na primer forumi, ekspertski razgovori itd.) ili nalaza
veštaka.
Nakon definisanja stvarnog i zadatog stanja sledi definisanje
konkretnih ciljnih vrednosti, sprovođenje mera za dostizanje
tih ciljnih vrednosti i nakon toga evaluacija mera u odnosu na
ostvarenje ciljnih vrednosti i moguće uticaje na druge sektore.
Pre svega u oblasti prikupljanja i dokumentovanja relevantnih
procesnih podataka kod mnogih postrojenja postoje deficiti,
tako da često nije moguća stručna analiza stvarne situacije.
Iz toga takođe proističe da su samo u ograničenom obimu
raspoloživi podaci za generisanje komparativnih vrednosti.
Obimno prikupljanje procesno relevantnih podataka realizovano
je u okviru Saveznih programa monitoringa [5-38], a osim toga
Kuratorijum za tehniku i građevinu u oblasti poljoprivrede
(KTBL) objavljuje radne parametre za biogas postrojenja.
U smernicama Asocijacije nemačkih inženjera 4631
„Kriterijumi kvaliteta za biogas postrojenja“ navedeni su
značajni parametri za evaluaciju procesa. Tu na raspolaganju
stoje i obimne kontrolne liste koje su korisne za prikupljanje
podataka.
U narednom delu navedeni su samo odabrani parametri
koji mogu da se koriste za evaluaciju i naknadnu optimizaciju
biogas postrojenja.
Za rad postrojenja načelno važi da treba obezbediti što je
moguće konstantnije uslove rada. Samo tako uopšte može da
se definiše svrsishodno stvarno stanje. Ako u postrojenju dođe
do promene koncepcije, procesne ciljeve treba prilagoditi na
odgovarajući način.
5.6.1 Tehnička optimizacija
Optimizacija tehničkih procesa u biogas postrojenju usmerena
je na veću raspoloživost tehnologije, tj. na smanjenje vremena
prekida rada i neometano vođenje procesa.
Taj cilj, naravno, indirektno utiče i na ekonomske aspekte
rada postrojenja, pošto postrojenje planirani kapacitet može
da dostigne samo uz visoku iskorišćenost, dok sa druge strane
složena tehnologija prouzrokuje i visoke troškove, pa bi u
okviru ekonomske optimizacije trebalo izvršiti analizu troškova
i koristi.
Za ocenu raspoloživosti ukupnog postrojenja je u načelu
pogodno utvrđivanje i dokumentovanje radnih sati kao i
sati punog opterećenja. Ako se istovremeno dokumentuju
i vremena prekida rada i povezani uzroci smetnji kao i radno
vreme i finansijski izdaci potrebni za njihovo otklanjanje, mogu
da se identifikuju slabe tačke procesa.
Raspoloživost tehničkih uređaja sasvim uopšteno može da
se poveća sledećim merama:
• pridržavanje intervala održavanja,
• prediktivno održavanje,
• instaliranje merne tehnike za detektovanje smetnji,
• održavanje zaliha bitnih rezervnih delova,
• brzo dostupan servis od strane proizvođača ili regionalnih
radionica,
• redundantne izvedbe za kritične komponente i
• primena tehnologije i radnih materijala otpornih na habanje.
Funkcionalnost tehnike predstavlja preduslov za stabilan proces
razgradnje. Ako prilikom punjenja ili mešanja dođe do prekida, to
se direktno odražava na biološki proces. U pogledu optimizacije
biološkog procesa ukazujemo na poglavlje 2 i njegove
odgovarajuće odeljke.
5.6.2 Analiza efikasnosti celog postrojenja
(iskorišćenost supstrata na bazi tokova
energije)
Kada je ostvarena visoka iskorišćenost tehnologije, eventualno
može da se poveća efikasnost tako što će se ispitati i
potencijalno smanjiti potrošnja energije u postrojenju i
eventualni gubici energije. Ovde se preporučuje sprovođenje
ukupne analize postrojenja da bi se identifikovali značajni
tokovi energije i utvrdile slabe tačke. Pri tome u obzir treba uzeti
sledeće parcijalne sektore:
• snabdevanje supstratom (količina, kvalitet supstrata, kvalitet
siliranja, unos supstrata),
• gubici silaže (kvalitet siliranja, pomak, veličina reznih
površina, procedna voda),
• biološki proces (intervali punjenja, ostvareni stepen
razgradnje, specifična količina biogasa i sastav, stabilnost
rada postrojenja, sastav supstrata, koncentracije kiselina),
• korišćenje gasa (stepen korisnosti kogenerativnog postrojenja
(električni i termički), gubitak metana, podešavanja motora,
intervali održavanja),
• ostatak fermentacije (preostali gasni potencijal ostatka
fermentacije, korišćenje ostatka fermentacije),
• gubici metana (na primer difuzne emisije usled curenja ili
preko sigurnosnih ventila za natpritisak/potpritisak),
• radno angažovanje za upravljanje postrojenjem i otklanjanje
smetnji, vremenski periodi prekida rada,
Rad biogas postrojenja
• sopstvena potrošnja energije:
–– redovno evidentiranje stanja brojila (potrošnja energije,
vreme rada uređaja),
–– jasno razgraničenje potrošača električne energije (na primer
mešalice, sistem punjenja, kogenerativno postrojenje, ...),
–– sistemi za mešanje, vremena rada mešalica i intenzitet
mešanja treba prilagoditi postojećim uslovima,
–– ne treba pumpati nepotrebne količine,
–– treba primenjivati efikasne tehnike za pripremu i punjenje
supstrata koje troše malo energije.
• koncept korišćenja toplotne energije.
Načelno kod biogas postrojenja treba uzeti u obzir da se „sistem 5
biogas postrojenja“ sastoji od velikog broja pojedinačnih
komponenti, koje moraju biti uzajamno usklađene. Stoga već u
fazi planiranja treba voditi računa o tome da ovaj lanac mora da
funkcioniše kao celina – nabavka funkcionalnih pojedinačnih
komponenti ne vodi nužno do funkcionalnog biogas postrojenja.
U praksi je često vidljivo da unutar procesnog lanca
postoji usko grlo koje ograničava kapacitet, pa samim tim i
ekonomsku isplativost time uslovljenih elemenata postrojenja.
Veoma često, na primer, kapacitet proizvodnje gasa ne
dostiže kapacitet kogenerativnog postrojenja, iako bi, recimo,
promenom mešavine supstrata ili boljom iskorišćenošću druge
fermentacione faze mogao da se ostvari potreban kapacitet
proizvodnje gasa.
Stoga su pored bilansiranja tokova energije i bilansi tokova
materijala pogodni za otkrivanje deficita u radu postrojenja.
5.6.3 Ekonomska optimizacija
Ekonomska optimizacija usmerena je na smanjenje troškova i
povećanje prihoda. Poput tehničke optimizacije, i ekonomska
optimizacija može da se primeni na sve parcijalne procese.
I ovde važi da u prvom koraku moraju da se identifikuju
merodavni uzročnici troškova da bi zatim ti troškovi mogli da se
smanje na odgovarajući način.
Kao osnov za prvu optimizaciju ukupnog kapaciteta
postrojenja mogu da posluže specifične veličine kao što su
troškovi proizvodnje električne energije (na primer u €/kWh)
ili specifični investicioni troškovi (u €/kWel). Za te veličine
postoje komparativna istraživanja (na primer Savezni program
monitoringa, [5-38]), tako da je moguća klasifikacija ukupne
ekonomske isplativosti postrojenja. Za potrebe detaljne
evaluacije može da se izvrši analiza i poređenje sledećih
ekonomskih podataka:
• operativni troškovi:
–– troškovi radne snage
–– troškovi remonta
–– troškovi popravki
–– troškovi energije
–– troškovi održavanja
• investicioni troškovi (amortizacija), otplata kredita, kamate,
• troškovi supstrata (povezani sa kvalitetom i količinama
supstrata),
• prihodi od proizvedene električne i toplotne energije ili sirovog
gasa,
• prihodi od supstrata,
• prihodi od ostatka fermentacije/đubriva.
99
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
5.6.4 Smanjenje uticaja na životnu sredinu
Smanjenje uticaja na životnu sredinu usmereno je na redukciju
emisija štetnih materija u vazduh, vodu i tlo. Sa ekološkog i
klimatsko-političkog stanovišta je težište sve više usmereno na
emisiju štetnih materija u vazduh.
5.6.4.1 Skladištenje supstrata
U prostoru u kom se vrši skladištenje i punjenje supstrata,
uključujući pripadajuće učvršćene kolske površine koje se u toku
rada prljaju, mogu da nastanu emisije u vidu buke, neprijatnih
mirisa i zagađenja voda (pre svega usled procedne vode iz silaže
i kontaminirane atmosferske vode). Njihovom smanjenju mogu
da doprinesu različite planske, građevinske i organizacione
mere. Sa aspekta planiranja oblasti sa visokim emisijama
neprijatnih mirisa i buke u prvoj liniji treba projektovati uzimajući
u obzir glavni pravac kretanja vetra i objekte (na primer zgrade,
pejzažni elementi, zasadi) koji sprečavaju širenje neprijatnih
mirisa i buke, kao i tako što će biti okrenuti od osetljivih prostora.
Izborom konstruktivnih elemenata (na primer motora) koji nisu
bučni i eventualno njihovim pozicioniranjem u kućišta može da
se ostvari dodatno smanjenje buke. Aspekti kao što je smeštanje
u zatvoreni prostor i pokrivanje takođe važe i za emisije
neprijatnih mirisa. I u oblasti organizacije rada na odgovarajući
način u obzir treba uzeti razne vrste emisija i vremenske periode
njihovog nastanka.
Mnoge mere za smanjenje emisija neprijatnih mirisa u oblasti
manipulisanja supstratima istovremeno dovode do smanjenja
gubitaka, pre svega respiracijom. Tu treba navesti pre svega:
• izbegavanje privremenog skladištenja rasute silaže,
• voditi računa o po mogućnosti malim i kompaktnim reznim
površinama,
• po mogućnosti prednost dati izuzimanju silaže pomoću
reznih uređaja ili glodala umesto izuzimanja samo pomoću
grabilica ili čak običnih viljušaka, odnosno lopata utovarivača
točkaša (inače prilikom izuzimanja dolazi do rastresanja
nasute silaže čime se pokreću procesi razgradnje),
• korišćenje rasutih ostataka silaže bez odlaganja i čišćenje
skladišnih površina takođe sprečava emisije neprijatnih
mirisa i širenje plesni i buđi na ostatak nasute silaže.
Skladište silaže sa stručno izvedenim nagibom, uključujući
spojeve, mora biti izvedeno otporno na kiseline i hermetički
zaptiveno, da bi nastala procedna voda bezbedno mogla da
otiče u za to predviđeni kolektor (vidi Savezni zakon o upravljanju
vodama, Uredba o postrojenjima u kojima se koristi osoka, tečni
stajnjak i silaža i nacrt Uredbe o manipulisanju materijama
opasnim za vode). Taj kolektor pri nastanku procedne vode mora
redovno da se prazni. Treba osigurati da usled atmosferske vode
koja se uliva ne može da dođe do nekontrolisanog prelivanja i
time do izlivanja kontaminirane vode. Stručnim siliranjem može
da se spreči ili smanji nastanak procedne vode. Načelno važi: što
je nasipna visina silaže veća i što je niži sadržaj suve materije u
silaži, to je veća očekivana količina procedne vode. Sadržaj suve
materije, dakle, mora biti tim veći što je veća predviđena nasipna
visina da bi se izbegao nastanak procedne vode. U donjem delu
bi pri tome trebalo da se predvide suvlje partije, jer tako može
da se upije tečnost koja se cedi nadole. Osim toga se suvlji i
samim tim kabastiji materijal u tom delu bolje komprimuje, što
100
doprinosi smanjenju gubitaka respiracijom. U slučaju niskih
sadržaja suve materije žetvene mase, eventualno na početku
siliranja može da se predvidi dovoljan sloj seckane slame kao
podloga i, ukoliko to ne dovodi do smetnji u procesnom lancu,
dodatno kao međusloj.
Atmosferska voda na zaprljanim delovima površine silosa
i kolskim površinama sadrži čestice silaže, organske kiseline
i druge kontaminacije. Ona troši kiseonik i ima eutrofirajuće
dejstvo, pa treba sprečiti njeno izlivanje u reke i jezera i osigurati
stručni tretman (na primer, razastiranjem po poljima). Količina
atmosferske vode koja zahteva tretman i sa time povezani
troškovi skladištenja, razastiranja po poljima i eventualnog
tretmana mogu da se smanje odvojenim odvodom. Za to, na
primer, na raspolaganju stoje odvojeni kanalizacioni sistemi
kod kojih se usled mogućnosti prespajanja ulaznih vodova
atmosferska voda sliva ili u cevovod za otpadnu vodu kojoj je
potreban tretman ili u cevovod za neškodljivu atmosfersku vodu.
Pri tome se dovod vode do različitih ulaznih vodova realizuje
pomoću ciljane profilacije nagiba, alternativno za parcijalne
sektore i postavljanjem prepreka u vidu džakova sa peskom. To
sa aspekta organizacije zahteva da se celokupna površina uvek
odmah očisti od kontaminacija, jer se na taj način, kao što je
gore već prikazano, istovremeno sprečavaju emisije neprijatnih
mirisa i kvarenje silaže.
Radi sprečavanja emisija opasnih za vode u slučaju smetnji,
dobro je predvideti objekte za zadržavanje fermentacionog
supstrata (na primer, zemljanu branu od vezanog materijala).
To je pre svega potrebno ako u okolini postrojenja postoje reke
i jezera ili jarkovi koji se slivaju u njih.
5.6.4.2 Korišćenje gasa u kogenerativnom postrojenju
Dozvoljene emisije gasa iz kogenerativnog postrojenja određene
su zahtevima iz Tehničkog uputstva za zaštitu vazduha. Pri
tome u obzir treba uzeti štetne gasove kao što su azotni oksidi,
sumporni oksidi, ugljen-monoksid (NOx, SOx, CO) i formaldehid.
Za gubitak metana ne postoji obavezujuća granična vrednost
emisija. Adekvatno podešavanje motora, kao i redovno i
stručno održavanje kogenerativnog postrojenja, u velikoj meri
mogu da poboljšaju kako habanje, tako i vrednosti emisija (pre
svega NOx, SOx i CO). U međuvremenu na raspolaganju stoje i
standardizovani uređaji za automatsko smanjenje NOx u toku
rada kogenerativnog postrojenja. Sa aspekta smanjenja emisija
pre svega treba izbegavati rad kogenerativnog postrojenja pod
delimičnim opterećenjem od ispod 80 % punog opterećenja,
jer pod tim delimičnim opterećenjem naglo mogu da porastu
emisije metana i formaldehida, a takođe se ostvaruju i niži
stepeni korisnosti. Načelno, klimatski štetan gubitak metana u
celini može da se spreči samo naknadnim tretmanom otpadnog
gasa pomoću termičke oksidacije. Emisije formaldehida mogu
gotovo u celini da se uklone komercijalnim oksidacionim
katalizatorima [5-40].
5.6.4.3 Tretman gasa putem odvajanja CO2
Maksimalni gubitak metana od 0,2 % (sveden na proizvedenu
količinu metana) koji nastaje prilikom prerade biogasa u
biometan i koji je u međuvremenu propisan aktuelnom Uredbom
o pristupu gasnoj mreži (važi od 01.05.2012.) bez problema
može da se ostvari primenom aktuelnog stanja tehnike, tj. u
normalnom slučaju primenom tehnologije za tretman sa niskim
gubitkom (na primer aminsko pranje) ili pomoću naknadnog
sagorevanja. To treba uzeti u obzir već prilikom planiranja.
5.6.4.4 Sistemi punjenja
Sprečavanju klimatski relevantnih emisija, kao i emisija
neprijatnih mirisa koje rezultiraju iz unosa supstrata u fermentor,
mogu da doprinesu zatvoreni skladišni rezervoari za supstrat i
transportni sistemi. Za razređivanje supstrata može da se koristi
u procesnoj liniji nizvodno od skladišnih rezervoara za tečnosti
i čvrste materije priključeni rezervoar za razređivanje frakcija
supstrata koji je dodatno priključen na gasni sistem. Na taj način
može da se pripremi mešavina supstrata prilagođena procesu
fermentacije koja pomoću pumpi može da se transportuje u
fermentor. Umesto zatvorenog rezervoara za mešanje često
se koriste i pumpe sa ulivnim levkom ili sa ulivnim levkom
sa integrisanim uređajem za usitnjavanje. One u kombinaciji
sa još jednom pumpom, eventualno nakon prethodnog
usitnjavanja, frakciju čvrste materije upumpavaju u fluidni tok.
Faze hidrolize bi sa stanovišta smanjenja emisija i bezbednosti
postrojenja trebalo da se realizuju samo u gasno nepropusnim
rezervoarima (uporedi poglavlje 3.2.5). Preporučuje se da se
gas dobijen hidrolizom takođe upumpava u gasni sistem biogas
postrojenja. To, na primer, može da se ostvari upumpavanjem
gasa u fermentacionu mešavinu ili direktnim dovodom u
rezervoar za biogas. Direktan dovod gasa dobijenog hidrolizom
u usisnu cev kogenerativnog postrojenja treba izbegavati,
pošto tako može da dođe do oštećenja motora. Takođe nije
preporučljivo propuštanje gasa kroz biofilter, pošto pri tome
nije osigurana dovoljna pogonska bezbednost. Osim toga se
tako gubi iskoristiva energija (CH4 i H2) sadržana u gasu od
hidrolize [5-42].
5.6.4.5 Fermentacija
Difuzne emisije usled curenja, prema istraživanjima prakse,
kvantitativno zauzimaju dosta podređeno mesto. Uprkos tome,
u slučaju nestručnog upravljanja, odnosno neadekvatnih mera
kontrole i održavanja, može da dođe do visokih emisija usled
curenja. Mere za smanjenje emisija su stoga u prvoj liniji
bazirane na redovnim kontrolama kod kojih se ciljano detektuju
curenja. Za ove potrebe shodno stanju tehnike na raspolaganju
stoji nekoliko mogućnosti. Pomoću jednostavnih, od eksplozija
zaštićenih senzora metana koji emituju akustične signale,
odnosno prikazuju koncentracije, mogu redovno da se kontrolišu
tipična mesta curenja, na primer cevne vođice za užad, vizirna
stakla ili spojevi membranskih krovova. Te vizuelne kontrole
može samostalno da izvrši operater postrojenja. Otežanost
sprovođenja u velikoj meri zavisi od pristupačnosti kontrolnih
mesta. Fermentori koji, na primer u predelu krova, ne poseduju
prohodne konstrukcije, pomoću komercijalnih senzora teško
mogu da se kontrolišu u predelu spojeva krovne membrane.
Sa merno-tehničkog aspekta najsigurnija detekcija može da
se obezbedi pomoću kamera koje gas detektuju infracrvenim
zracima i omogućuju vizuelni prikaz curenja. Zbog troškova i ne
sasvim jednostavnog korišćenja ove tehnologije, njena primena
u biogas postrojenjima sprovodi se uobičajeno od strane stručnih
Rad biogas postrojenja
firmi. Istraživanje na temu detekcije curenja gasa pomoću takvih
postupaka merenja sa vizuelnim prikazom, koje je sprovedeno
po nalogu Ministarstva za životnu sredinu i poljoprivredu
pokrajine Saksonije, pokazalo je efikasnost te tehnologije. U 8
od 10 ispitanih postrojenja detektovana su ukupno 22 mesta
curenja [5-45]. Najefikasnije rešenje za svrsishodnu kontrolu
postrojenja za proizvodnju gasa predstavlja kombinacija obe
kontrolne mere. Pošto difuzne emisije iz postrojenja zavisno
od pogonskih i uslova u okruženju eventualno nastaju samo
povremeno, najsvrsishodnija je, na primer, periodična kontrola
postrojenja uz primenu postupaka merenja koji omogućavaju
vizuelni prikaz u dvogodišnjim intervalima u kombinaciji sa 5
redovnom kontrolom od strane operatera postrojenja pomoću
konvencionalnih senzora na tipičnim mestima u nedeljnim
ili mesečnim intervalima. Kontrole na adekvatan način treba
dokumentovati u dnevniku rada. Slika 5.9 sadrži vizuelizaciju
oslobađanja metana u predelu krova i na nadzornom oknu
fermentora za biogas.
Na bazi ponovljenih ispitivanja hermetičnosti je u slučaju
otkrivenog curenja potrebno oceniti, odnosno razmotriti odnos
između ugrožavanja bezbednosti, emisija, troškova održavanja
i potencijalne ekonomske štete usled gubitka gasa. U tu svrhu,
na primer, može da se koristi evaluaciona matrica po uzoru na
radnu grupu za „Obezbeđenje kvaliteta putem merenja emisija
metana u biogas postrojenjima“, u kojoj se u obzir uzima
koncentracija, pristupačnost mesta curenja, mogući uzroci
paljenja, kao i potencijalne štete i emisije [5-41]. Na toj osnovi
može da se proceni u kojim intervalima operater ili proizvođač
mora da interveniše sprovođenjem stručnih popravki, odnosno
održavanja. Tipične slabe tačke kao što su cevne vođice za užad
mešalica redovnim podmazivanjem mogu da rade uz niske
emisije i nezavisno od kontrolnih merenja.
Načelno, postoji međuzavisnost između bezbednosti
postrojenja i emisija nastalih u toku rada postrojenja. U
postrojenju u kom su sprovedene efikasne mere primarne
zaštite od eksplozije po pravilu postoji i manja opasnost od
emisija. Stoga prilikom planiranja novih postrojenja, ali i radi
poboljšanja rada postojećih postrojenja, treba konsekventno
poštovati tehnička pravila (na primer VDI 3475 list 4, TRBS
2152).
5.6.4.6 Skladištenje ostatka fermentacije
Sa aspekta smanjenja emisija najefikasniju meru predstavlja
gasno nepropusno pokrivanje skladišta za ostatak fermentacije.
Ovaj zahtev kod izgradnje novih postrojenja bez problema
može da se uzme u obzir prilikom planiranja. Takođe i kod
postojećih postrojenja emisije mogu da se smanje naknadnim
gasno nepropusnim pokrivanjem. Međutim, sveobuhvatna
implementacija ove varijante predstavlja izvestan problem. Tako
je relativno teško naknadno pokriti pre svega stara skladišta za
ostatak fermentacije, odnosno tečni stajnjak, ili lagune, jer na
primer
• statika objekta nije pogodna za pokrivanje,
• skladište za ostatak fermentacije je suviše udaljeno da bi se
integrisalo u gasnu rampu, ili
• može da dođe do smanjenja bezbednih udaljenosti
propisanih sa aspekta zaštite od eksplozije.
101
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Slika 5.9: Otkrivanje curenja metana na fermentorima pomoću mernih postupaka koji, koristeći infracrvene zrake, omogućavaju vizuelni prikaz
(gas koji curi se na monitoru kamere prikazuje kao tamni pramen dima). Curenja tako mogu da se otkriju u realnom vremenu i da se arhiviraju u vidu
video zapisa ili digitalne slike. [Systemtechnik Weser-Ems])
Prilikom naknadnog opremanja postojećih rezervoara za tečni
stajnjak prema informacijama iz branše problem može da
predstavlja i dobijanje dozvole. Veliki broj postojećih skladišta
za tečni stajnjak ne ispunjava današnje zahteve za dobijanje
dozvole koji se u pogledu zaštite podzemnih voda postavljaju
pored skladišta za ostatak fermentacije (§ 19 g st. 2 i 3 Saveznog
zakona o upravljanju vodama kao i Uredba o postrojenjima u
kojima se koristi osoka, tečni stajnjak i silaža), jer, na primer, ne
raspolažu sistemom za detekciju curenja. Stoga postoje organi
nadležni za odobravanje koji prihvataju da sa naknadnim
gasno nepropusnim pokrivanjem odgovarajućih rezervoara
nije povezan povećani rizik od emisija u podzemne vode, ali da
ta mera smanjuje gasovite emisije iz rezervoara i stoga izdaju
dozvolu za ovu građevinsku meru. Drugi organi smatraju da
naknadno gasno nepropusno pokrivanje rezervoara za tečni
stajnjak predstavlja toliko značajnu prenamenu, da celokupan
rezervoar nakon toga mora da odgovara današnjem stanju
tehnike (uporedi poglavlje 7.4).
Ukoliko nije moguće gasno nepropusno pokrivanje ili
je moguće samo uz nesrazmerno visoke troškove i radni
angažman, smanjenje emisija kod postojećih postrojenja
može da se ostvari i putem efikasnije, odnosno optimizovane
fermentacije. U tom kontekstu između ostalog treba uzeti u
obzir, odnosno eventualno povećati, retenciono vreme da
bi se ostvarila po mogućnosti potpuna razgradnja supstrata
putem bioloških procesa u fermentoru. Alternativno, efikasnijoj
fermentaciji mogu da doprinesu i veće temperature fermentacije
(termofilni režim rada) ili postupci dezintegracije supstrata.
Koji će se postupci, odnosno promene u radu primeniti, u
pojedinačnom slučaju treba odlučiti na osnovu konfiguracije
postrojenja uzimajući u obzir ekonomsku isplativost. Kao
102
referentna vrednost za maksimalno dozvoljene emisije iz
otvorenog skladišta za ostatak fermentacije mogu da se koriste
preporuke Asocijacije nemačkih inženjera list 4, koje predviđaju
maksimalno 1,5 % difuznih emisija preostalog metana svedeno
na količinu biogasa nastalu po satu u biogas postrojenju. Kod
novih postrojenja prema EEG 2012 mora biti osigurano vreme
zadržavanja u gasno nepropusnom sistemu od najmanje 150
dana, ukoliko se ne radi o fermentaciji čistog tečnog stanjaka
(Zakon o obnovljivim izvorima energije – EEG § 6 (4)).
5.6.4.7 Tretman ostatka fermentacije
U pogledu separacije ostatka fermentacije treba voditi računa
o po mogućnosti kratkom, otvorenom skladištenju izdvojenih
čvrstih materija da bi se sprečile emisije azota (pre svega NH3).
Ako su neizbežni duži periodi skladištenja, čvrste komponente
trebalo bi da se pokrivaju ceradama, odnosno folijama, koje
umanjuju emisije [5-43]. U tom pogledu se ukazuje na poglavlje
3.2.5.
Sušare za ostatak fermentacije sa aspekta smanjenja
emisija uvek treba da su postavljene u zatvorenom prostoru i
da poseduju odgovarajući odvod otpadnog vazduha radi daljeg
tretmana. Radi izbegavanja emisija azota u vidu NH3 i N2O
kao i neprijatnih mirisa treba predvideti odvođenje otpadnog
vazduha u kombinaciji sa kiselim pranjem i eventualno
dodatnim biofilterom. Emisije prašine mogu da se smanje
odgovarajućim filterom za prašinu.
5.6.4.8 Proizvodnja i skladištenje gasa
Difuzne emisije nastale usled nepovoljnog načina rada mogu
da se jave i u postrojenjima koja u velikoj meri odgovaraju
stanju tehnike. Problem predstavlja neravnomerna proizvodnja
ili oslobađanje gasa koje povremeno prekoračuje uglavnom
kontinualnu potrošnju gasa od strane primarnog uređaja za
iskorišćenje (uglavnom kogenerativno postrojenje). Takve
oscilacije u proizvodnji ili oslobađanju gasa uslovljene su
pre svega neravnomernim punjenjem, unosom većih količina
supstrata u dužim vremenskim intervalima i intermitiranim
radom mešalica. U tom kontekstu konstantnoj proizvodnji
gasa pogoduju manje doze supstrata u kombinaciji sa kratkim
intervalima punjenja. Takođe treba voditi računa i o nivou
napunjenosti rezervoara za gas. U slučaju da je on većim
delom napunjen i da dođe do dodatnog nastanka gasa usled
mešanja (oslobađanje gasa koji je prethodno bio vezan u
viskoznom fermentacionom supstratu) ili uticaja sunca na krov
rezervoara (zagrevanje gasa i kratkoročno širenje), dolazi do
pokretanja sekundarnog uređaja za potrošnju gasa (po pravilu
gasna baklja), odnosno sigurnosnog ventila za natpritisak i
potpritisak. To u svakom slučaju znači gubitak energije i samim
tim slabije sprečavanje emisija CO2. Ukoliko se biogas ispušta
preko sigurnosnog ventila za natpritisak, uz to dolaze i klimatski
relevantne emisije metana (faktor 25 naspram CO2) kao i emisije
intenzivnog mirisa, pre svega NH3, H2S i raznih masnih kiselina.
U slučaju karakterističnih odstupanja od redovnog
režima rada (na primer usled prekida rada kogenerativnog
postrojenja), kod kojih zapremina postojećeg rezervoara za
gas nije dovoljna za prihvatanje više proizvedenog biogasa,
značajan faktor sprečavanja emisija gasova sa efektom
staklene bašte predstavlja postojanje sekundarnih uređaja za
korišćenje gasa. Nezavisno od toga da li se za to koristi gasna
baklja, gasni kotao ili slično, taj agregat bi, u zavisnosti od
pritiska rezervoara za gas, odnosno radnog pritiska, trebalo
da se pokrene automatski. Pri tome treba odrediti nivo pritiska
koji je manji od pritiska reagovanja sigurnosnog ventila za
natpritisak/potpritisak. U svakom slučaju mora da postoji
dovoljan raspon pritiska između normalnog radnog pritiska
primarnog uređaja za potrošnju gasa (uglavnom kogenerativno
postrojenje ili prerada), sekundarnog uređaja za potrošnju
gasa (uglavnom baklja) i pritiska reagovanja sigurnosnog
ventila za natpritisak/potpritisak. Delom usled malih statičnih
granica i potrebnog pada pritiska kod postrojenja sa nekoliko
povezanih rezervoara, to zahteva pažljivo planiranje. Radi
sprečavanja nepoželjnih emisija iz tih ventila, u toku rada u
obzir treba uzeti različite aspekte. Bitno je da se u toku rada
planiraju redovni intervali kontrola i održavanja da bi se sprečilo
nekontrolisano odslobađanje biogasa, na primer usled suviše
niskih nivoa zaptivne tečnosti. U toku hladnih perioda treba
sprečiti zamrzavanje zaptivne tečnosti dodavanjem antifriza
ili električnim grejanjem zaštićenim od eksplozije. Količina
emisija iz sigurnosnog ventila za natpritisak u velikoj meri zavisi
od režima rada. U postrojenju koje konstantno radi na granici
kapaciteta i pri tome uvek sa visokim nivoom napunjenosti
rezervoara za gas, postoji veća verovatnoća da će se usled
takvog režima rada pokrenuti sigurnosni ventil za natpritisak/
potpritisak, nego u biogas postrojenju sa harmonizovanim
upravljanjem gasom.
Opremanjem, odnosno naknadnim dodavanjem senzora
za merenje učestalosti pokretanja sigurnosih ventila za
natpritisak/potpritisak zaštićenih od eksplozije operater
Rad biogas postrojenja
može da dobije informacije o načinu reagovanja sigurnosnog
ventila pod određenim uslovima rada. To omogućava procenu
ekonomske i ekološke štete proistekle iz toga, kao i učestalosti
nastanka eksplozivne atmosfere. Iz toga mogu da se izvuku
zaključci o potencijalnim protivmerama. Dokumentovanjem
učestalosti reagovanja i korespondirajućih režima rada može
takođe da se prati u kojoj meri sigurnosni ventili za natpritisak/
potpritisak nepoželjno reaguju u toku normalnog režima rada
i time ne ispunjavaju svoju funkciju sigurnosnog uređaja za
izbegavanje opasnih stanja natpritiska/ potpritiska.
5.6.4.9 Novi zahtevi usled fleksibilizacije i direktnog 5
plasmana na tržište
Direktan plasman na tržište i fleksibilizacija prema § 33 EEG 2012
postavljaju nove zahteve u pogledu upravljanja rezervoarom za
gas u smislu zaštite od emisija i eksplozije. Neophodni kriterijumi
energetske privrede koji se polako uvode u branšu proizvodnje
biogasa sa svim tamo utvrđenim instrumentima zahtevaju
isporuku gasa u skladu sa potražnjom električne energije. Iz
toga proističe veća potreba za skladištenjem gasa. Međutim,
kapaciteti raspoloživih rezervoara za gas su ograničeni, pri čemu
je i mogućnost naknadnog povećanja kapaciteta rezervoara za
gas iz ekonomskih, tehničkih i bezbednosno-tehničkih (Uredba
o havarijama – 12. BImSchV) razloga ograničena. Zato treba
poći od toga da postrojenja koja rade u skladu sa § 33 EEG
2012 češće rade u domenu pune iskorišćenosti rezervoara
za gas. Gore navedena preporuka, da treba raditi uz nivoe
napunjenosti u rasponu od 30–50 % maksimalnog kapaciteta
rezervoara za gas, da bi se osigurao dovoljan pufer za slučaj
povećanja zapremine gasa usled vremenskih prilika ili oscilacija
u proizvodnji, odnosno oslobađanju gasa, uz takav režim rada,
gotovo da ne može da se ispuni.
Stoga je pri promenljivoj proizvodnji ili oslobađanju gasa,
kao i odgovarajućim vremenskim prilikama, za rad uz niske
emisije potrebna primena adekvatnih koncepata za regulaciju
rezervoara za gas i dotura i mešanja supstrata, kao i primarnog,
odnosno sekundarnog uređaja za potrošnju gasa. Ako ne
može da se osigura konstantan ili prediktivno ka potrebama
orijentisan režim punjenja, prošireni kapacitet rezervoara za
gas može da amortizuje oscilacije u proizvodnji gasa. Tada
se opet preporučuju nivoi napunjenosti u rasponu od 30-
50 % maksimalnog kapaciteta rezervoara za gas. Načelno bi,
alternativno uz prošireni kapacitet rezervoara za gas, promenljivi
prinos gasa mogao da se kompenzuje i putem regulacije
motora bazirane na nivou napunjenosti koji bi u tu svrhu morao
da se meri. Međutim, ova regulacija ima značajne nedostatke.
Ona zahteva režim rada pod delimičnim opterećenjem ili pogon
sa nekoliko motora, kod kojeg mašine mogu da se priključe,
odnosno isključe, u zavisnosti od razvoja proizvodnje gasa
[5-44]. Ovde treba obratiti pažnju na aspekte rada motora pod
delimičnim opterećenjem prikazane pod tačkom „Korišćenje
gasa u kogenerativnom postrojenju“. Pogon sa nekoliko motora
zahteva veće investicije i usled češćeg uključivanja i isključivanja
dovodi do većeg habanja agregata. Osim toga bi se takav režim
rada kosio sa povećanim zahtevima da biogas tehnologija mora
da omogući planiranje proizvodnje energije.
103
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
5.7 Spisak literature
[5-1] Kloss, R.: Planung von Biogasanlagen, Oldenbourg Verlag
München, Wien, 1986
[5-2] Kroiss, H.: Anaerobe Abwasserreinigung, Wiener Mitteilungen
Bd. 62, Technische Universität Wien, 1985
[5-3] Weiland, P.: Grundlagen der Methangärung – Biologie und
Substrate, VDI-Berichte, Nr. 1620 „Biogas als regenerative
Energie – Stand und Perspektiven“, S. 19–32, VDI-Verlag
2001
[5-4] Resch, C.; Wörl, A.; Braun, R.; Kirchmayr, R.: Die Wege der
Spurenelemente in 100 % NAWARO Biogasanlagen, 16. Sym-
posium Bioenergie-Festbrennstoffe, Flüssigkraftstoffe, Biogas,
Kloster Banz, Bad Staffelstein, 2007
[5-5] Kaltschmitt, M.; Hartmann, H.: Energie aus Biomasse –
Grundlagen, Techniken und Verfahren, Springer Verlag Berlin,
Heidelberg, New York, 2001
[5-6] Technische Information 4, Sicherheitsregeln für Biogasanla-
gen, Bundesverband der landw. Berufsgenossenschaften e. V.,
Kassel, 2008
[5-7] Falbe, J. et al. (Hrsg): Römpp Chemie Lexikon, Georg Thieme
Verlag, 9. Auflage: Stuttgart, 1992
[5-8] Arbeitsplatzgrenzwerte (TRGS 900), Bundesanstalt für
Arbeitsschutz und Arbeitsmedizin, Download vom 30.06.09;
www.baua.de/nn_5846/de/Themen-von-A-Z/
Gefahrstoffe/TRGS/TRGS-900__content.html?__nnn=true
[5-9] Arbeitsstätten, bauliche Anlagen und Einrichtungen (VSG 2.1),
Bundesverband der landwirtschaftlichen Berufsgenossen-
schaften, Download vom 30.06.09,
www.lsv.de/lsv_all_neu/uv/3_vorschriften/vsg21.pdf
[5-10] BGR 104 – Explosionsschutz-Regeln, Sammlung technischer
Regeln für das Vermeiden der Gefahren durch explosions-
fähige Atmosphäre mit Beispielsammlung zur Einteilung
explosionsgefährdeter Bereiche in Zonen, Carl Heymanns
Verlag, Köln, 2009
[5-11] Verordnung (EG) Nr. 1069 des Europäischen Parlaments und
des Rates, Brüssel 2009
[5-12] Görsch, U.; Helm, M.: Biogasanlagen-Planung, Errichtung und
Betrieb von landwirtschaftlichen und industriellen Biogasanla-
gen, Eugen Ulmer Verlag, 2. Auflage, Stuttgart 2007
[5-13] Verordnung über Verwertung von Bioabfällen auf landwirt-
schaftlich, forstwirtschaftlich und gärtnerisch genutzten
Böden (Bioabfallverordnung – BioAbfV), 1998
[5-14] „Errichtung und Betrieb von Biogasanlagen-Anforderungen
für den Gewässerschutz“, Anlagenbezogener Gewässerschutz
Band 14; Niedersächsisches Umweltministerium, Hannover,
2007
[5-15] Verhülsdonk, C.; Geringhausen, H.: Cleveres Drainage-System
für Fahrsilos, top agrar Nr. 6/2009
[5-16] Seyfried, C. F. et al.: Anaerobe Verfahren zur Behandlung
von Industrieabwässern. Korrespondenz Abwasser 37,
S. 1.247–1.251, 1990
[5-17] Bischoff, M.: Erkenntnisse beim Einsatz von Zusatz- und
Hilfsstoffen sowie Spurenelementen in Biogasanlagen, VDI
Berichte, Nr. 2057, „Biogas 2009- Energieträger der Zukunft“;
VDI Verlag, Düsseldorf 2009, S.111–123
104
[5-18] Weißbach, F.; Strubelt, C.: Die Korrektur des Trockensub­
stanzgehaltes von Maissilagen als Substrat für Biogasanlagen.
Landtechnik 63 (2008), H. 2. S. 82-83
[5-19] Kranert, M.: Untersuchungen zu Mineralgehalten in Bioabfäl-
len und Gärrückständen in Müll und Abfall Ausgabe 11/2002
S. 612-617
[5-20] Tippe, H. (1999): Prozessoptimierung und Entwicklung
von Regelungsstrategien für die zweistufige thermophile
Methanisierung ligno-zellulosehaltiger Feststoffsuspensionen,
Dissertation an der TU Berlin, Fachbereich 15, Lebensmittel-
wissenschaften und Biotechnologie
[5-21] Kroeker, E. J.; Schulte, D. D. (1979): Anaerobic treatment
process stability in Journal water pollution control Federation
Washington D.C., 51 p. 719-728
[5-22] Bischofberger, W.; Böhnke, B.; Seyfried, C. F.; Dichtl, N.; Rosen-
winkel, K.H. (2005): Anaerobtechnik, Springer-Verlag Berlin
Heidelberg New York
[5-23] Braun, R. (1984): Biogas-Methangärung organischer Abfall-
stoffe, 1. Aufl. Springer-Verlag, Wien, New York
[5-24] Buchauer; K.: A comparison of two simple titration procedures
to determine volatile fatty acids in influents to waste-water
and sludge treatment processes; Water SA Vol. 24 No 1;
Januar 1998
[5-25] Rieger, C. und Weiland, P. (2006): Prozessstörungen frühzeitig
erkennen, in Biogas Journal 4/06, S. 18-20
[5-26] Braha, A. (1988): Bioverfahren in der Abwassertechnik: Erstel-
lung reaktionskinetischer Modelle mittels Labor-Bioreaktoren
und Scaling-up in der biologischen Abwasserreinigung. Udo
Pfriemer Buchverlag in der Bauverlag GmbH, Berlin und
Wiesbaden
[5-27] Sahm, H.: Biologie der Methanbildung, Chemie-Ingenieur
Technik 53, Nr. 11 (1981)
[5-28] Europäische Patentanmeldung Patentblatt 2008/49, Anmel-
denummer 08004314.4. Oechsner, Hans et al. 2008
[5-29] Mudrack und Kunst: Biologie der Abwasserreinigung. Spek­
trum Verlag 2003
[5-30] Dornak, C.; (2000): Möglichkeiten der Optimierung bestehen-
der Biogasanlagen am Beispiel Plauen/Zobes. In Anaerobe
biologischen Abfallbehandlung, Tagungsband der Fachtagung
21-22.2.2000, Beiträge zur Abfallwirtschaft Band 12,
Schriften­reihe des Institutes für Abfallwirtschaft und Altlasten
der TU Dresden
[5-31] Resch, C.; Kirchmayer, R.; Grasmug, M.; Smeets, W.; Braun, R.
(2005): Optimised anaerobic treatment of houshold sorted
biodegradable waste and slaugtherhous waste under high
organic load and nitrogen concentration in half technical
scale. In conference proceedings of 4 th International sympo-
sium of anaerobic digestion of solid waste 31.8.05-2.9.05,
Kopenhagen
[5-32] Mc Carty, P. L.; McKinney (1961): Salt toxiticy in anaerobic di-
gestion Journal water pollution control Federation Washington
D.C. 33, 399
[5-33] Mc Carty, P. L. (1964): Anaerobic waste treatment Funda-
mentals-Part 3, Toxic material and their controls, Pub. Works
Nov., 91
Rad biogas postrojenja
[5-34] Angelidaki, I.; Ahring, B.K. (1994): Anaerobic thermophilic
digestion of manure at different ammonia loads: effect of tem-
perature, Wat Res 28, 727–731
[5-35] Liebetrau, J.: Regelungsverfahren für die anaerobe Behand-
lung von organischen Abfällen, Rhombos Verlag, 2008
[5-36] Holubar, P.; Zani, L.; Hager, M.; Fröschl, W.; Radak, Z.; Braun,
R. (2003): Start up and recovery of a biogas reactor using
a hierarchical network based control tool, J. Chem. Technol.
Biotechnol., 78, 847–854
[5-37] Heinzle, E.; Dunn, I. J.; Ryhiner, G. B. (1993): Modelling and
control for Anaerobic Wastewater treatment, Advances in
Biochemical Engineering Biotechnology, Vol 48, Springer 5
Verlag, 1993
[5-38] Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. V. (Hrsg.): Bio-
gas-Messprogramm II, Gülzow, 2009
[5-39] Schröder, V. (2011): Forschungsergebnisse der BAM zu den
Explosionsgrenzen von Biogas, Kolloquium Stand der Sicher-
heitstechnik bei Biogasanlagen, LFULG Sachsen, Dresden,
[Online] Zugriff am 25.11.2011, Link: www.umwelt.sachsen.
de/umwelt/download/Schroede.pdf
[5-40] Aschmann, V.; Effenberger, M.; Ebertsch, G. (2009): Voraus-
setzungen für einen emissionsarmen Betrieb biogasbetriebe-
ner BHKW, Hrsg.: Biogas Forum Bayern, (Online) Zugriff am:
27.07.2012, www.biogas-forum-bayern.de/publikationen/
Voraussetzungen_fur_einen_emissionsarmen _Betrieb_bio-
gasbetriebener_BHKW_06122011.pdf
[5-41] Clemens, J.; Kohne, S.; Neitzel, S.; Schreier, W. (2011): Verluste
durch Methanemissionen an Biogasanlagen – Qualitiätssi-
cherung bei der Erkennung: Gasmengen, Konzentrationen,
Bewertung, (Online) Zugriff am: 22.03.2012 www.syswe.de/
fileadmin/user_upload/10_Downloads/ Richtlinien_Biogasu-
eberpruefung.pdf
[5-42] Effenberger, M., Kissel, R., Marin-Pérez, C., Beck, J., Friedrich, F.
(2010): Empfehlungen zu Verfahren der Hydrolyse in der
Praxis. Hrsg.: Biogas Forum Bayern, (Online) Zugriff am:
08.11.2012, www.biogas-forum-bayern.de/publikationen/
Empfehlungen_zu_Verfahren_der_Hydrolyse_in_der_Praxis.
pdf
[5-43] Möller, K.; Schulz, R.; Müller, T.; Deupmann, H.; Vogel, A.
(2009): Mit Gärresten richtig düngen – Aktuelle Informatio-
nen für Berater. Hrsg.: Universität Hohenheim – Institut für
Pflanzenernährung, (Online) Zugriff am: 06.11.2012 https://
plantnutrition.uni-hohenheim.de/fileadmin/einrichtungen/
plantnutrition/Duengung_mit_Bodenchemie/Leitfaden-Bera-
ter09092009.pdf
[5-44] Postel, J.; Liebetrau, J.; Clemens, J.; Hafermann, C.; Weiland, P.;
Friehe, J: Emissionsreduzierung von Biogasanlagen durch
Anwendung des Standes der Technik, Internationale Bio- und
Deponiegas-Fachtagung „Synergien nutzen und voneinander
lernen IV”, 4. / 5. V. 2010
[5-45] Schreier, W. (2011): Untersuchung ausgewählter Biogasanla-
gen hinsichtlich Gasleckagen an den Fermentern, Nachgärern,
abgedeckten Gärrestlagern und Rohrleitungen. Hrsg.: Säch-
sisches Landesministerium für Umwelt und Landwirtschaft,
Dresden
105
6
Tretman i mogućnosti korišćenja gasa

TRETMAN I MOGUĆNOSTI Tab. 6.1: PREGLED POSTUPAKA DESUMPORIZACIJE [6-31]

KORIŠĆENJA GASA
Potrebna energija Sredstva za rad Ispunjava
Dodavanje Ćistoća u
Postupak zahteve Problemi
vazduha ppmv
el. term. Potrošnja Zbrinjavanje DVGW? a

Biol. desumporiza- Neprecizno upravljanje

++ o ++ ++ Da 50–2.000 Ne
cija u fermentoru procesom
Eksterna biol. Neprecizno upravljanje
– o + + Da 50–100 Ne
desumporizacija procesom
Veoma kompleksan
Vodeni skruberi – o – + Ne 50–100 Ne
proces
Taloženje sulfida o o –– o Ne 50–500 Ne Inertni postupak
Interna hem. Veoma opadajuće
desumporizacija
o o –– –– Da 1–100 Ne
dejstvo prečišćavanja 6
Velike količine za
Aktivni ugalj o o –– – Da < 5 Da
zbrinjavanje
a
shodno smernicama DVGW G 260
++ posebno pogodno, + pogodno, o neutralno, – nepogodno, –– posebno nepogodno

Tab. 6.2: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI BIOLOŠKE DESUMPORIZACIJE U FERMENTORU

Osnovni parametri • Dodavanje vazduha u razmeri 3–6 vol% oslobođene količine biogasa

Trenutno se biogas u Nemačkoj koristi za decentralizovanu
proizvodnju električne energije iz sirovog gasa na mestu
njegovog nastanka. Pri tome se pretežno primenjuju motori
sa unutrašnjim sagorevanjem, koji pokreću generator za
proizvodnju električne energije. Osim toga postoji mogućnost
da se biogas koristi u mikro gasnim turbinama, gorivim ćelijama
i Stirlingovim motorima. I ove tehnike u prvoj liniji služe za
proizvodnju električne energije iz dobijenog biogasa, ali su do
sada retko realizovane. Još jedna dodatna mogućnost korišćenja
postoji u vidu isključivo termičkog korišćenja u za to pogodnim
gorionicima, odnosno kotlovima.
Pored toga se u toku proteklih godina sve više etablirala
opcija tretmana biogasa sa nadovezujućim upumpavanjem
u mrežu prirodnog gasa. Krajem 2012. godine postojalo je
već 113 postrojenja, koja prerađeni biometan upumpavaju
u mrežu prirodnog gasa [6-9]. U toku narednih godina će se
realizovati i mnogobrojni drugi projekti. Ovde treba spomenuti
ambiciozne ciljeve savezne vlade, koji predviđaju da se do
2020. godine biogasom godišnje zameni šest milijardi kubnih
metara prirodnog gasa. Alternativno, uz upumpavanje u mrežu,
moguće je i direktno korišćenje biometana za proizvodnju
goriva, što je, međutim, u Nemačkoj do sada realizovano samo
u malom obimu.
Direktno korišćenje dobijenog sirovog gasa, usled postojećih
i za biogas specifičnih sastojaka, kao na primer vodonik-sulfida,
po pravilu nije moguće. Biogas se iz tog razloga podvrgava
različitim fazama prečišćavanja, koje se na početku ovog
poglavlja, kao preduslov za mogućnosti korišćenja, razmatraju
u različitim kombinacijama.
6.1 Prečišćavanje i tretman gasa
Sirovi biogas je zasićen vodenom parom i pored metana (CH4) i
ugljen-dioksida (CO2) između ostalog sadrži i ne male količine
vodonik-sulfida (H2S).
Vodonik-sulfid je toksičan i poseduje neprijatan miris koji
podseća na trula jaja. U dodiru sa vodenom parom sadržanom
u biogasu vodonik-sulfid formira sumpornu kiselinu. Kiseline
oštećuju motore koji se koriste za dalju preradu biogasa kao
i uzvodno i nizvodno priključene elemente (gasovod, odvod
otpadnih gasova itd.). Sumporne komponente takođe dovode
do smanjenog kapaciteta nadovezujućih faza prečišćavanja
(uklanjanje CO2).
Iz tih razloga se kod poljoprivrednih biogas postrojenja
u normalnom slučaju sprovodi desumporizacija i sušenje
dobijenog biogasa. U zavisnosti od primesa sadržanih u
biogasu ili tehnologije primenjene prilikom korišćenja biogasa
(na primer za zamenu prirodnog gasa), može doduše biti
neophodno sprovođenje obuhvatnijeg tretmana biogasa.
Proizvođači kogenerativnih postrojenja postavljaju minimalne
zahteve u pogledu karakteristika korišćenih gorivih gasova.
To važi i za korišćenje biogasa. Karakteristike gorivih gasova
trebalo bi da ispunjavaju postavljene zahteve, da bi se izbegli
česti radovi na održavanju ili oštećenja motora.
6.1.1 Desumporizacija
Prilikom desumporizacije primenjuju se različiti postupci.
Možemo razlikovati biološke, hemijske i fizičke postupke
desumporizacije, odnosno po načinu primene, grubu i finu
desumporizaciju. Primenjeni postupak, odnosno kombinacija
postupaka, određuje se prema nadovezujućem načinu
korišćenja. Komparativni pregled razmatranih postupaka
sadržan je u tabeli 6.1.
Primena • svi fermentori sa dovoljnim gasnim prostorom iznad fermentora
• nadovezujuće upumpavanje u mrežu prirodnog gasa nije svrsishodno
Prednosti ++ veoma povoljno
++ nije potrebna upotreba hemikalija
++ tehnički uređaji ne zahtevaju preterano održavanje i nisu podložni smetnjama
++ sumpor se ponovo dodaje u ostatak fermentacije i tako može da se koristi kao đubrivo
Nedostaci -- ne orijentiše se prema realno oslobođenoj količini vodonik-sulfida
-- nije moguća ciljana optimizacija razgradnje vodonik-sulfida
-- moguće ometanje procesa i oksidacija metana usled unosa kiseonika
-- promene temperature u gasnom prostoru zavisno od doba dana i sezone mogu nepovoljno da se odraze na
efikasnost desumporizacije
-- ne može da se reaguje na oscilacije oslobođene količine gasa
-- korozija u fermentoru i opasnost od formiranja eksplozivnih mešavina gasa
-- nepogodno za tretman do nivoa kvaliteta prirodnog gasa
-- smanjenje donje/gornje toplotne moći
Specifičnosti • trebalo bi da postoje ili da se dodatno stvore površine za rast sumpornih bakterija, pošto postojeća površina
uglavnom nije dovoljna za desumporizaciju
• moguće optimiranje regulacije unosa kiseonika u reaktor i kontinualno merenje vodonik-sulfida
Izvedbe • mini-kompresor ili pumpa za akvarijum sa nadovezujućim regulacionim ventilom i indikatorom protoka za ručno
upravljanje protokom gasa
Održavanje • jedva potrebno
Pored sastava gasa, značajnu ulogu igra pre svega stopa 6.1.1.1 Biološka desumporizacija u fermentoru
protoka biogasa kroz uređaj za desumporizaciju. Ona u Biološka desumporizacija se često sprovodi u fermentoru,
zavisnosti od vođenja procesa može da oscilira u znatnoj meri. pri čemu su zamislivi i nadovezujući postupci. Bakterija
Posebno visoke privremene stope oslobađanja biogasa i sa Sulfobacter oxydans u prisustvu kiseonika pretvara vodonik-
tim povezane visoke stope protoka mogu da se uoče nakon sulfid u elementarni sumpor, koji se nakon toga preko ostatka
punjenja fermentora svežim supstratom i u toku rada mešalice. fermentacije izbacuje iz reaktora. Za to su potrebne hranljive
Mogu da se jave kratkoročne stope protoka od 50 % iznad materije, koje su u dovoljnoj meri sadržane u fermentoru. Te
srednje vrednosti. Da bi se osigurala pouzdana desumporizacija, bakterije su svuda prisutne, zbog čega ne moraju da se dodaju
obično se koristi predimenzionirani uređaj za desumporizaciju, zasebno. Potreban kiseonik obezbeđuje se putem uduvavanja
odnosno kombinuju se različiti postupci. vazduha, na primer pomoću mini-kompresora (na primer pumpa
za akvarijum) i tako unosi u fermentor. Kvalitet ostvaren na taj
način uglavnom je dovoljan za sagorevanje desumporizovanog

106 107
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Tretman i mogućnosti korišćenja gasa

gasa u kogenerativnim postrojenjima. Samo u slučaju većih

oscilacija koncentracija u sirovom gasu može da dođe do naglih
porasta koncentracije sumpora, što može da ima negativne
posledice na kogenerativna postrojenja. Ovaj postupak nasuprot
tome nije pogodan za tretman do nivoa kvaliteta prirodnog
gasa, pošto povećane koncentracije azota i kiseonika teško
mogu da se uklone, čime se pogoršavaju karakteristike gorenja
gasa. Karakteristike biološke desumporizacije u fermentoru
sadržane su u tabeli 6.2, dok je primer prikazan na slici 6.1.

6.1.1.2 Biološka desumporizacija u eksternim

reaktorima – postupak sa prokapnim biofilterom
Da bi se izbegli gorenavedeni nedostaci, biološka desumporizacija
može da se sprovodi i izvan fermentora, takozvanom metodom
prokapnog biofiltera. Neke firme za to nude zasebne rezervoare sa
kolonama za biološku desumporizaciju. Tako postoji mogućnost
preciznijeg uspostavljanja okvirnih uslova neophodnih za
desumporizaciju, kao što je na primer dovod vazduha, odnosno
kiseonika. Da bi se povećalo dejstvo fermentisanog supstrata
kao đubriva, izdvojeni sumpor u skladištu za ostatak fermentacije
može ponovo da se doda fermentisanom supstratu.
Postupak sa prokapnim biofilterom, kod kog se vodonik-
sulfid apsorbuje pomoću medijuma za pranje (regeneracija
rastvora dodavanjem atmosferskog kiseonika), može da ostvari
stope razgradnje do 99 %, što može da dovede do koncentracija
preostalog sumpora u gasu do ispod 50 ppm [6-23]. Usled
dodavanja velike količine vazduha od oko 6 %, ovaj postupak
nije pogodan za tretman biometana [6-5].
Slika 6.1: Regulisanje dovoda vazduha [FNR/M. Paterson]
6.1.1.3 Biohemijsko pranje gasa – vodeni skruber
Za razliku od postupka sa prokapnim biofilterom i interne
desumporizacije, vodeni skruber predstavlja jedini biološki
postupak koji je primenjiv za tretman do nivoa kvaliteta
prirodnog gasa. Ovaj dvostepeni postupak sastoji se od jedne
apsorpcione kolone (apsorpcija H2S pomoću razređenog
natrijum-hidroksida), jednog bioreaktora (regeneracija rastvora
za pranje pomoću atmosferskog kiseonika) i jednog separatora
sumpora (odvajanje elementarnog sumpora) i usled odvojene
regeneracije sprečava unos vazduha u biogas. Ovako, doduše,
mogu da se eliminišu veoma visoke količine sumpora (do
30.000 mg/m3), ali je ova tehnologija uz slične rezultate kao kod
postupka sa prokapnim filterom, usled veoma visokih zahteva u
pogledu potrebnih uređaja, pogodna samo za postrojenja sa
visokim protocima gasa, odnosno velikim opterećenjima H2S.
Karakteristike su navedene u tabeli 6.4.
Slika 6.2: Eksterna biološka desumporizacija, levo reaktor sa prokapnim biofilterom, desno biološki reaktor [S & H GmbH & Co. Umweltengineering KG]
6.1.1.4 Taloženje sulfida
Ovaj vid hemijske desumporizacije odvija se u fermentoru.
On, kao i postupci biološke desumporizacije, služi za grubu
desumporizaciju (mogu da se ostvare vrednosti H2S između
100 i 150 ppm [6-34]). Sumpor se dodavanjem jedinjenja
gvožđa navedenih u tabeli 6.5 u fermentor hemijski vezuje u
fermentacionom supstratu, čime može da se spreči oslobađanje
u vidu vodonik-sulfida. Ovaj postupak je usled karakteristika
navedenih u tabeli 6.5 u prvoj liniji pogodan za manja biogas
6
postrojenja, odnosno za postrojenja sa niskim opterećenjem
H2S (< 500 ppm) [6-34].
6.1.1.5 Adsorpcija na aktivnom uglju
Adsorpcija na aktivnom uglju koja se koristi kao postupak za
finu desumporizaciju bazirana je na katalitičkoj oksidaciji
vodonik-sulfida na površini korišćenog aktivnog uglja. Radi
poboljšane brzine reagovanja i povećanja opteretivosti moguća
je impregnacija, odnosno modifikacija, aktivnog uglja. Kao

Tab. 6.4: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI EKSTERNOG BIOHEMIJSKOG PRANJA

Tab. 6.3: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI EKSTERNIH UREĐAJA ZA BIOLOŠKU DESUMPORIZACIJU
Osnovni parametri • moguće natrijum-hidroksidom ili feri-hidroksidom
Osnovni parametri • moguća efikasnost prečišćavanja preko 99 % (na primer sa 6.000 ppm na < 50 ppm) • raspoloživi sistemi za protoke gasa između 10 i 1.200 Nm3/h
• tehnologija raspoloživa za sve dimenzije biogas postrojenja • u zavisnosti od uzajamne usklađenosti količine sirovog gasa i veličine postrojenja mogući veoma visoki stepeni
prečišćavanja iznad 95 %
Primena • svi sistemi za proizvodnju biogasa
• gruba desumporizacija Primena • svi sistemi za proizvodnju biogasa
• kolona sa prokapnim biofilterom nije pogodna za upumpavanje u mrežu • gruba desumporizacija
Prednosti ++ moguće dimenzionisanje na realno oslobođenu količinu vodonik-sulfida Prednosti ++ moguće dimenzionisanje na realno oslobođenu količinu vodonik-sulfida
++ moguća ciljana automatizovana optimizacija razgradnje vodonik-sulfida regulisanjem hranljivih materija, dovoda ++ moguća ciljana automatizovana optimizacija uklanjanja vodonik-sulfida regulisanjem hidroksida i temperature
vazduha i temperature ++ ne dolazi do ugrožavanja procesa usled unosa kiseonika
++ ne dolazi do ugrožavanja procesa usled unosa kiseonika u fermentor (pošto se unos kiseonika odvija izvan ++ sprečavanje jake korozije na konstruktivnim elementima u gasnom prostoru fermentora (u poređenju sa internom
fermentora) biološkom desumporizacijom)
++ nije potrebna upotreba hemikalija Nedostaci -- dodatni agregat povezan sa troškovima (natrijum-hidroksid, sveža voda)
++ dobro nadogradiva tehnologija -- potrebne su hemikalije
++ kratkoročne oscilacije količine gasa se pri dovoljnom dimenzionisanju ne odražavaju negativno na kvalitet gasa -- potreban dodatni unos sveže vode radi razređivanja hidroksida (ne kod feri-hidroksida)
Nedostaci -- dodatni agregat povezan sa troškovima (optimalna temperatura uređaja sa prokapnim biofilterom 28–32 °C) -- potrebno dodatno održavanje
-- potrebno dodatno održavanje (obezbeđivanje hranljivih materija) Specifičnosti • potrebno zbrinjavanje potrošenog hidroksida u postrojenjima za prečišćavanje, ali sa hemijskog stanovišta
-- uređaji sa prokapnim biofilterom sa previsokim unosom vazduha u biogas neproblematično (samo kod natrijum-hidroksida)
Specifičnosti • eksterni uređaji za desumporizaciju • uređaj za eksternu desumporizaciju
Izvedbe • u vidu kolona, kotlova ili kontejnera od plastike ili čelika, slobodnostojeći, napunjeni medijumom, delom sa Izvedbe • kao kolone ili rezervoari od plastike, slobodnostojeći, napunjeni medijumom, sa recirkulacijom hidroksida
recirkulacijom emulzije mikroorganizama (postupak sa prokapnim biofilterom) Održavanje • hemikalije moraju da se dopune u većim vremenskim razmacima
Održavanje • emulzije mikroorganizama delom moraju da se dopune u većim vremenskim razmacima ili medijumi moraju • feri-hidroksid višestruko može da se regeneriše atmosferskim vazduhom, pri čemu oslobađanje jake toplote može
dugoročno da se zamene da dovede do paljenja

108 109
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Tretman i mogućnosti korišćenja gasa

materijal za impregnaciju u obzir dolazi kalijum-jodid i kalijum- 6.1.2 Sušenje 6.1.2.1 Kondenzaciono sušenje
karbonat. Pri tome prisustvo vodene pare i kiseonika predstavlja Da bi se agregati u kojima se koristi gas zaštitili od habanja i
preduslov za dovoljnu desumporizaciju. Impregnirani aktivni uništenja, odnosno da bi se ispunili zahtevi nadovezujućih faza
ugalj stoga nije pogodan za korišćenje bezkiseoničnih gasova. prečišćavanja, iz biogasa mora da se ukloni vodena para. Količina
Pošto su u poslednje vreme na tržištu prisutne razne vrste vode, odnosno vodene pare, koju biogas može da apsorbuje zavisi
modifikovanog aktivnog uglja (kalijum-permanganat), on od temperature gasa. Relativna vlažnost biogasa u fermentoru
može da se koristi i za bezkiseonične gasove. Time se takođe iznosi 100 %, što znači da je biogas zasićen vodenom parom.
poboljšava i efikasnost desumporizacije, pošto ne dolazi do Kao postupci za sušenje biogasa u obzir dolaze kondenzaciono
zatvaranja mikropora [6-34]. sušenje, adsorpciono sušenje (silikonski gel, aktivni ugalj), kao
i apsorpciono sušenje (skruberi sa etilen-glikolom). U narednom
delu sledi kratak prikaz ovih postupaka.
Tab. 6.5: KARAKTERISTIKE INTERNE HEMIJSKE DESUMPORIZACIJE; PREMA [6-12]
Osnovni parametri • kao hemijske supstance za separaciju mogu da se koriste soli gvožđa (gvožđe-III-hlorid, gvožđe-II-hlorid,
gvožđe-(II)-sulfat) u čvrstom ili tečnom obliku, pogodan je i limonit
• referentna vrednost prema [6-19]: dodavanje 33 g Fe po m3 supstrata
Primena • svi sistemi mokre fermentacije
• gruba desumporizacija
Prednosti ++ veoma dobri stepeni separacije
++ nije potreban dodatni agregat za desumporizaciju
++ ne zahteva dodatno održavanje
++ moguće doziranje u odnosu na količinu ulaznog supstrata
++ bez ugrožavanja procesa usled unosa kiseonika
++ sprečavanje jake korozije na konstruktivnim delovima u gasnom prostoru fermentora (u poređenju sa internom
biološkom desumporizacijom)
++ oscilacije stope oslobađanja gasa ne dovode do smanjenja kvaliteta biogasa
++ postupak sa nadovezujućom finom desumporizacijom pogodan za upumpavanje biogasa u gasnu mrežu
Nedostaci -- teško dimenzionisanje u odnosu na sadržaj sumpora u ulaznim supstratima (uglavnom potrebno predimenzioniranje)
-- povećanje tekućih troškova usled kontinualne potrošnje hemikalija
-- povećani investicionih troškovi usled obuhvatnih sigurnosnih uređaja
Specifičnosti • delom se hemijska desumporizacija u fermentoru primenjuje, ako biološka desumporizacija u gasnom prostoru
fermentora nije dovoljna
• usled formiranog feri-sulfida koncentracija gvožđa u zemljištu nakon nanošenja može jako da poraste
Izvedbe • manuelno ili automatizovano doziranje pomoću malih transportnih uređaja
• unos kao rastvor ili u obliku peleta ili zrna
Održavanje • održavanje nije potrebno uopšte ili samo u malom obimu
Tab. 6.6: KARAKTERISTIKE DESUMPORIZACIJE POMOĆU AKTIVNOG UGLJA
Osnovni parametri • korišćenje impregniranog (kalijum-jodid, kalijum-karbonat), odnosno modifikovanog (kalijum-permanganat)
aktivnog uglja
Primena • svi sistemi za proizvodnju biogasa
• za finu desumporizaciju uz opterećenja od 150 do 300 ppm
Prednosti ++ veoma dobar stepen separacije (moguće je < 4 ppm [6-24])
++ skromni investicioni troškovi
++ bez ugrožavanja procesa usled unosa kiseonika kod modifikovanog aktivnog uglja
++ sprečavanje jake korozije na konstruktivnim delovima u gasnom prostoru fermentora (u poređenju sa internom
biološkom desumporizacijom)
++ postupak pogodan za upumpavanje biogasa u gasnu mrežu
Nedostaci -- nije pogodno za biogas bez sadržaja kiseonika i vodene pare (izuzetak: impregnirani aktivni ugalj)
-- visoki operativni troškovi usled kompleksne regeneracije (para sa temperaturama preko 450 °C [6-4])
-- zbrinjavanje aktivnog uglja
-- nije moguće korišćenje uklonjenog sumpora
Specifičnosti • desumporizacija aktivnim ugljem vrši se kada su poželjni posebno desumporizovani gasovi
Izvedbe • kao kolone od plastike ili nerđajućeg čelika, slobodnostojeće, punjenje aktivnim ugljem
Održavanje • potrebna redovna zamena aktivnog uglja
Način funkcionisanja ovog postupka baziran je na uklanjanju
kondenzata putem hlađenja biogasa do ispod tačke rošenja.
Hlađenje biogasa se često sprovodi u gasovodu. Usled
odgovarajućeg nagiba izvedenog prilikom postavljanja
gasovoda, kondenzat se sakuplja u odvajaču kondenzata
ugrađenom na najnižoj tački gasovoda. Ako se gasovod
postavlja podzemno, efekat hlađenja je veći. Međutim,
preduslov za hlađenje biogasa u gasovodu jeste da on poseduje
dužinu koja je dovoljna za hlađenje. Preko kondenzata se
pored vodene pare iz biogasa uklanja i jedan deo drugih
nepoželjnih komponenti kao što su vodorastvorljivi gasovi i
aerosoli. Odvajači kondenzata moraju redovno da se prazne,
zbog čega moraju biti lako pristupačni. Zamrzavanje odvajača
kondenzata obavezno mora da se spreči načinom ugradnje
koji osigurava zaštitu od mraza. Dodatno hlađenje ostvaruje se
prenosom hladnoće preko hladne vode. Prema [6-34] pomoću
ove metode mogu da se ostvare tačke rošenja od 3–5 °C, čime
sadržaj vodene pare može da se smanji na 0,15 vol% (početni
sadržaj 3,1 vol%, 30 °C, ambijentalni pritisak). Ovi efekti mogu
dodatno da se poboljšaju prethodnim komprimovanjem.
Ovaj postupak se u slučaju nadovezujućeg sagorevanja gasa
smatra stanjem tehnike. On, međutim, samo uslovno ispunjava
zahteve za upumpavanje gasa u mrežu prirodnog gasa, pošto
ne mogu da se ispune zahtevi iz radnih listova G260 i G262
Nemačkog stručnog i naučnog udruženja za gas i vodu (DVGW).
Tu mogu da pomognu nadovezujući postupci prečišćavanja
adsorpcijom (adsorpcija sa promenljivim pritiskom, postupci
desumporizacije adsorpcijom) [6-34]. Kondenzaciono sušenje
je pogodno za sve zapreminske protoke.
6.1.2.2 Adsorpciono sušenje
Znatno bolji rezultati sušenja mogu da se ostvare postupkom
adsorpcije, koji je baziran na primeni zeolita, silikonskih gelova
ili aluminijum oksida. Pri tome su moguće tačke rošenja do
–90 °C [6-21]. Adsorberi sa mirujućim slojem rade uzajamno
pri ambijentalnom pritisku i pritisku od 6-10 bara i pogodni su
za male do srednje zapreminske protoke [6-34]. Regeneracija
adsorbenta može da se vrši ili toplotom ili hladnoćom. Detaljnije
informacije o merama regeneracije mogu da se pronađu u [6-21]
ili [6-34]. Ovaj postupak je usled ostvarenih rezultata pogodan
za sve opcije korišćenja.
6.1.2.3 Apsorpciono sušenje
Iz oblasti tretmana prirodnog gasa potiče primena takozvanih
skrubera sa etilen-glikolom, što predstavlja apsorpcioni i samim
tim fizički postupak, kojim se biogas u apsorpcionoj koloni
meša sa etilen-glikolom, odnosno trietilen-glikolom. Pri tome
iz sirovog gasa mogu da se uklone kako vodena para, tako i
veće količine vodonik-sulfida. Regeneracija se kod skrubera
sa etilen-glikolom vrši zagrevanjem medijuma za pranje na
200 °C, čime dolazi do isparavanja nepoželjnih materija [6-36].
Ovaj postupak je sa ekonomskih aspekata pogodan za veće
zapreminske protoke (500 m3/h) [6-5], čime kao nadovezujući
način korišćenja u prvoj liniji u obzir dolazi upumpavanje
biogasa u mrežu prirodnog gasa.
6.1.3 Uklanjanje ugljen-dioksida
Faza tretmana koja podrazumeva uklanjanje ugljen-dioksida je u
prvoj liniji potrebna ako će uslediti upumpavanje proizvedenog
gasa u mrežu prirodnog gasa. Povećanjem sadržaja metana
moguće je prilagođavanje karakteristika gorenja vrednostima
zahtevanim u radnom listu udruženja DVGW. U Nemačkoj je od
2006. godine u rad pušteno preko 100 postrojenja koja tretirani
biogas upumpavaju u mrežu prirodnog gasa. Kao postupci za
tretman biogasa se, kako u Nemačkoj tako i u drugim evropskim
zemljama, pretežno koristi pranje pod visokim pritiskom,
uređaji za adsorpciju sa promenljivim pritiskom i hemijsko
pranje. Za izbor postupka merodavne su karakteristike gasa,
ostvarivi kvalitet proizvedenog gasa, gubici metana i u krajnjoj
liniji i troškovi tretmana, koji mogu da se razlikuju u zavisnosti
od lokalnih okolnosti. U tabeli 6.7 navedene su najznačajnije
6
karakteristike postupaka za tretman biogasa, koji su pobliže
razmatrani u narednim odeljcima.
6.1.3.1 Adsorpcija sa promenljivim pritiskom (PSA)
Primena aktivnog uglja, molekulskih sita (zeolita) i ugljeničnih
molekulskih sita za fizičko izdvajanje gasa naziva se tehnikom
adsorpcije sa promenljivim pritiskom (PSA: Pressure Swing
Adsorption). Ovaj postupak se smatra stanjem tehnike i
višestruko se primenjuje. Pre svega u Nemačkoj su do sada
realizovani mnogobrojni projekti uz primenu ove tehnologije. U
zavisnosti od trajanja četiri ciklusa, tj. adsorpcije (tj. adsorpcija
vodene pare i CO2 uz pritisak od oko 6 do 10 bari), desorpcije
(smanjenje pritiska), evakuacije (tj. dodatna desorpcija
ispiranjem sirovim ili proizvedenim gasom) i povećanja
pritiska, kod postrojenja za tretman biogasa paralelno se
priključuju četiri do šest adsorbera. Pri ovakvoj konfiguraciji
postrojenja ostvaruje se efikasnost uklanjanja CH4 od oko
97 vol%. Uvođenjem dodatnih ciklusa ispiranja sa sirovim
i/ili proizvedenim gasom, kao i delimičnom recirkulacijom
otpadnog gasa u kompresor, prinos metana može dodatno
da se poveća na teret troškova. Životni vek adsorbenata je
uz stručnu primenu gotovo neograničen, ali je za to potreban
desumporizovani i osušeni sirovi gas. Voda, vodonik-sulfid i
eventualne druge minorne komponente bi se inače adsorbovale
na ugljeničnim molekulskim sitima i trajno ugrozile, odnosno u
celini onemogućile efikasnost separacije putem PSA-postupka.
Ukupna potrošnja energije je u poređenju sa drugim postupcima
dosta niska, pri čemu se potrošnja električne energije usled
konstantne promene pritiska mora oceniti kao relativno visoka.
Dodatnu prednost predstavlja činjenica da je ovaj postupak
predviđen za manje kapacitete. Nedostatak PSA postupka
trenutno leži u relativno visokim gubicima metana u struji
otpadnog vazduha (oko 1–5 %). On usled intenzivnog dejstva
metana, kao gasa sa efektom staklene bašte, mora naknadno
da se oksidira (vidi poglavlje 5.6.4.3).
6.1.3.2 Pranje pod visokim pritiskom
Pranje pod visokim pritiskom je najčešće realizovani postupak
tretmana biogasa u Evropi (oko 50 % svih postrojenja). On je
baziran na različitoj rastvorljivosti CH4 i CO2 u vodi. Prethodno
prečišćeni biogas (tj. nakon uklanjanja eventualno iz fermentora
iznetih vodenih kapljica, odnosno aerosola, preko šljunkovitog
sloja) se u prvom koraku komprimuje na oko 3 bara i u

110 111
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Tretman i mogućnosti korišćenja gasa

Tab. 6.7: POREĐENJE POSTUPAKA ZA OBOGAĆIVANJE METANA [6-5], [6-34]

Princip delovanja/ Ostvarljiv

Postupak
Adsorpcija promenljivim
pritiskom
Pranje pod visokim pritiskom
Aminsko pranje
Pranje genosorbom
Postupak membranske
separacije
Kriogeni postupci
karakteristike
Alternirajuća fizička adsorpcija
i desorpcija promenom pritiska
Fizička apsorpcija sa vodom
kao rastvaračem; regeneracija
smanjenjem pritiska
Hemijska apsorpcija pomoću
lužina za pranje (amini),
regeneracija preko vodene pare
Analogno pranju pod visokim
pritiskom sa genosorbom
(odnosno seleksolom) kao
sredstvom za rastvaranje
Kod poroznih membrana
separacija gasa pomoću pada
pritiska, inače brzina difuzije
gasova
Utečnjavanje gasa rektifikacijom,
niskotemperaturna separacija
Ostalo
sadržaj CH4
> 97 % Mnoštvo realizovanih projekata, potrebna prethodna
desumporizacija i sušenje, mala mogućnost regulisanja,
visoka potrošnja električne energije, nije potrebna toplotna
energija, veliki gubitak metana, bez procesnih hemikalija
> 98 % Mnoštvo realizovanih projekata, ne zahteva prethodnu
desumporizaciju i sušenje, fleksibilno prilagođavanje
zapreminskom protoku gasa, visoka potrošnja električne
energije, nije potrebna toplotna energija, veliki gubitak
metana, bez procesnih hemikalija
> 99 % Mnoštvo realizovanih projekata, za male zapreminske
protoke, niska potrošnja električne energije (postupak
bez pritiska), veoma visoka potrošnja toplotne energije,
6
minimalni gubitak metana, visoka potrošnja sredstva za
pranje
> 96 % Nekoliko realizovanih projekata, ekonomski preporučljivo
za velika postrojenja, zahteva prethodnu desumporizaciju i
sušenje, fleksibilno prilagođavanje zapreminskom protoku
gasa, veoma visoka potrošnja električne energije, mala
potrošnja toplotne energije, veliki gubitak metana
> 96 % Malobrojni realizovani projekti, potrebna prethodna
desumporizacija i sušenje, visoka potrošnja električne
energije, nije potrebna toplotna energija, veliki gubitak
metana, bez procesnih hemikalija
> 98 % Faza pilot-postrojenja, potrebna prethodna desumporizacija
i sušenje, veoma visoka potrošnja električne energije, veoma
mali gubitak metana, bez procesnih hemikalija

nadovezujućem kompresoru dodatno na oko 9 bara, pre nego
što protivstrujno prođe kroz apsorpcionu kolonu (reaktor sa
prokapnim filterom) kroz koju protiče H2O [6-5]. U koloni se
vodonik-sulfid, ugljen-dioksid, amonijak i eventualno u sirovom
gasu sadržana prašina i mikroorganizmi rastvaraju u vodi. Te
materije se nakon nadovezujućeg rasterećenja vode uklanjaju
iz sistema. Kod ovog postupka nije potrebna prethodno
sprovedena desumporizacija, odnosno sušenje. Dodatna
prednost ovog postupka jeste visoka fleksibilnost. U zavisnosti
od sadržaja CO2 u sirovom gasu, moguće je regulisanje
pritiska i temperature, ali i propusne moći postrojenja (može
da se podesi na 40 do 100 % planiranog kapaciteta) [6-5].
Pored toga kao prednosti treba navesti kontinualni i potpuno
automatizovani rad, lako održavanje, mogućnost prerade gasa
zasićenog vlagom (moguće usled nadovezujućeg sušenja), u
praksi proverena pouzdanost, koapsorpcija H2S i NH3 i voda
kao apsorbent (neograničeno raspoloživ, bezopasan, troškovno
povoljan) [6-5]. Nedostaci postupka leže u visokoj potrošnji
električne energije i relativno visokom gubitku metana (oko
1 %) koji za sobom povlači naknadnu oksidaciju.
6.1.3.3 Hemijsko pranje (aminsko pranje)
Aminsko pranje predstavlja hemijski postupak apsorpcije kod
kog biogas bez pritiska dolazi u kontakt sa tečnošću za pranje,
pri čemu ugljen-dioksid prelazi u radni medijum. Kao radni
medijum za uklanjanje CO2 često se primenjuju monoetanolamin
(MEA) (u postupcima sa niskim pritiskom i kada treba da se
ispere samo CO2) ili dietanolamin (DEA) (u postupcima sa
visokim pritiskom bez regeneracije). Za uklanjanje CO2 i H2S
služi metildietanolamin (MDEA) ili trietanolamin (TEA) [6-5].
Radi rekuperacije radnog medijuma se na fazu apsorpcije
nadovezuje faza desorpcije, odnosno regeneracije, pri čemu
se uglavnom koristi vodena para. Iz toga proističe visoka
potrošnja toplotne energije, što predstavlja najveći nedostatak
ovog postupka. Stoga najveći potencijal za optimizaciju ove
tehnologije leži u razvijanju dobrih koncepata grejanja. Ovde
osim toga kao nedostatak treba istaći kontinualnu potrošnju
rastvora usled nepotpune regeneracije. Naspram toga aminsko
pranje poseduje tu prednost što može da se ostvari veoma visok
kvalitet proizvedenog gasa (> 99 %) i uz veoma mali gubitak
metana (< 0,1 %). Dok se ovaj postupak u prošlosti, u Nemačkoj
i Evropi, primenjivao samo sporadično, pre svega u Nemačkoj
dolazi do povećanja broja postrojenja za tretman biogasa u
kojima se koristi aminsko pranje. Aminsko pranje se pretežno
primenjuje za manje zapreminske protoke i na lokacijama sa
povoljnim izvorima toplotne energije.
6.1.3.4 Fizičko pranje (selexol, genosorb)
Genosorb postupak, koji predstavlja dalji razvoj selexol
postupka, funkcioniše slično kao i pranje pod visokim
pritiskom. Ovde se umesto vode u kontakt sa biogasom
dovodi rastvor za pranje (genosorb) na 7 bara, pri čemu pored
ugljen-dioksida i vodonik-sulfida može da se ukloni i voda.
Time pranje genosorbom predstavlja jedini postupak koji u
jednom procesnom koraku može da ukloni sve tri nepoželjne
materije. Iz ekonomskih razloga bi, međutim, trebalo koristiti
Slika 6.3: Postrojenje za tretman biogasa (pranje pod visokim pritiskom) u Darmštatu [Fraunhofer IWES/M. Beil]
desumporizovani i osušeni biogas. Regeneracija rastvora za
pranje vrši se pri 50 °C postepenim smanjivanjem pritiska i
završnog ispiranja ambijentalnim vazduhom. Toplotna energija
koja je pri tome potrebna prema [6-34] može da se obezbedi
korišćenjem otpadne toplote nastale usled komprimovanja
gasa. Proizvođač navodi 1 do 2  % gubitka metana koji
naknadno mora da se tretira pomoću faze termičke oksidacije.
Ovaj postupak sa energetskog stanovišta zahteva nešto veću
potrošnju energije nego pranje pod visokim pritiskom, odnosno
adsorpcija sa promenljivim pritiskom [6-34].
6.1.3.5 Membranski postupak
Membranska tehnika u oblasti tretmana biogasa predstavlja
relativno novi postupak, koji se još uvek nalazi u fazi
razvoja. Postupci membranske separacije se već primenjuju
sporadično (Austrija, Kisleg-Ramhaus). Procesno-tehnički se
kod membranskih postupaka odvajanje metana od drugih
komponenata gasa ostvaruje usled različitih brzina difuzije
molekula gasa različite veličine.
Pošto su molekuli CO2 manji od molekula metana i osim toga
se bolje rastvaraju u polimerima, mnogo brže mogu da prođu
kroz mikropore membrane. Stoga se metan sakuplja na strani
membrane sa visokim pritiskom, dok vodena para, amonijak,
vodonik-sulfid i veći deo CO2 prolaze kroz molekulsko sito.
Pošto se gas, bogat metanom, izdvaja na strani visokog pritiska,
on za potrebe upumpavanja u mrežu prirodnog gasa ne mora
posebno da se komprimuje. [6-42] Čistoća gasa pri tome može
da se podesi pomoću vrste membrane, površine membrane,
brzine protoka i broja faza separacije.
6.1.3.6 Kriogena separacija
Kriogeni tretman gasa (tj. uklanjanje CH4 i CO2 na niskim
temperaturama) obuhvata s jedne strane rektifikaciju
(utečnjavanje gasa), prilikom koje nastaje tečni CO2, i s druge
strane niskotemperaturnu separaciju koja prouzrokuje
zamrzavanje CO2 [6-5]. Oba postupka su tehnički veoma
složena i zahtevaju prethodnu desumporizaciju i sušenje gasa.
Oni nisu dokazani u praksi pre svega u odnosu na primenu u
oblasti tretmana biogasa. Problematičnim se pri tome pre svega
pokazuje visoka potrošnja energije. Međutim, ostvarivi kvalitet
gasa (> 99 %) i nizak gubitak metana (< 0,1 %) govore u prilog
daljem razvoju ovog postupka.
6.1.4 Uklanjanje kiseonika
Uklanjanje kiseonika iz sirovog biogasa može biti od značaja pre
upumpavanja biometana u mrežu prirodnog gasa. Ovde pored
regulativa DVGW u obzir treba uzeti i međunarodne sporazume.
Kao postupci za tretman gasa ističu se katalitičko uklanjanje
u katalizatoru sa paladijumom i platinom i hemisorpcija na
bakarnim kontaktima. Bliže informacije mogu da se pronađu u
[6-34].

112 113
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
6.1.5 Uklanjanje drugih gasova u tragovima
U gasove u tragovima sadržane u biogasu spadaju između
ostalog amonijak, siloksani i BTX (benzen, toluen, ksilen).
U poljoprivrednim biogas postrojenjima, međutim, ne treba
računati sa povećanom pojavom ovih materija. Količine se
po pravilu kreću ispod onih zahtevanih u regulativi DVGW
[6-34], pri čemu mogu da se utvrde samo u malom broju
slučajeva. Uz to dolazi da se u prethodno opisanim postupcima
prečišćavanja, tj. sumporizaciji, sušenju i obogaćivanju metana,
takođe uklanjaju i ove materije.
6.1.6 Tretman do nivoa kvaliteta prirodnog gasa
U slučaju upumpavanja biogasa u mrežu prirodnog gasa, nakon
prolaska kroz pojedinačne faze prečišćavanja potrebno je
finalno prilagođavanje tretiranog biogasa zahtevanom kvalitetu
prirodnog gasa. On je doduše uslovljen karakteristikama
postojećeg prirodnog gasa, ali je za proizvođača biogasa bitno
samo ispunjavanje zahteva iz radnih listova G 260 i G 262
udruženja DVGW. Za precizno prilagođavanje je naspram toga
odgovoran operater mreže, čime on snosi i tekuće operativne
troškove (za dodatne informacije vidi poglavlje 7.12). Pri tome
treba voditi računa o sledećim tačkama:
6.1.6.1 Odorizacija
Pošto mora da postoji mogućnost da se bezmirisni biometan
detektuje i u slučaju curenja, potrebno je permanentno
dodavanje mirisnih materija. Uglavnom se koriste organska
jedinjenja koja sadrže sumpor, kao što su merkaptan ili
tetrahidrotiofen (THT). U toku poslednjih godina je, međutim,
iz ekoloških i tehničkih razloga uočljiva tendencija prelaska
na odorante bez sumpora. Dodavanje može da se vrši
ubrizgavanjem ili preko obilaznog dovoda – bajpasa. Tačni
podaci o tehnologiji za kontrolu odorizacije mogu da se
pronađu u radnom listu G 280-1 udruženja DVGW.
6.1.6.2 Prilagođavanje gornje toplotne moći
Upumpani biometan mora da poseduje iste karakteristike
gorenja kao i postojeći prirodni gas. Merilo za to predstavljaju
gornja toplotna moć, relativna gustina i Wobbe indeks. Ove
vrednosti moraju da se kreću u okviru dozvoljenog raspona,
pri čemu relativna gustina i Wobbe indeks privremeno mogu
i da se prekorače. Tačni podaci o tome sadržani su u radnim
listovima G 260 i G 685 udruženja DVGW. Podešavanje ovih
parametara može da se izvrši dodavanjem vazduha (kod
previsoke gornje toplotne moći biogasa), odnosno tečnog gasa
(kod suviše niske gornje toplotne moći u biogasu), a najčešće
dodavanjem mešavine propana i butana. Dodavanje tečnog
gasa je s jedne strane ograničeno opasnošću od njegovog
ponovnog utečnjavanja u prostorima pod visokim pritiskom
priključenim na mrežu (rezervoar, pumpne stanice za KPG), a s
druge strane zahtevima iz radnog lista G 486 udruženja DVGW.
Usled ograničenja matematičkih postupaka primenjenih za
preračunavanje količina, maksimalne količine propana i butana
koje mogu da se dodaju ograničene su na 5, odnosno 1,5
molskih procenata.
114
6.1.6.3 Prilagođavanje pritiska
Za upumpavanje biometana u različite nivoe mreže potreban
je pritisak nešto malo veći od pritiska u mreži. Kao nivoi
upumpavanja u obzir dolaze mreže niskog pritiska (< 0,1 bar),
srednjeg pritiska (0,1 do 1 bar) i mreže visokog pritiska (veći od
1 bar). Od 16 bara govori se o mrežama maksimalnog pritiska
[6-5]. Za komprimovanje gasa koriste se često vijčani i klipni
kompresori. Treba voditi računa da se kod nekih postupaka
(PSA, pranje pod visokim pritiskom) tretirani biogas već izdvaja
sa radnim pritiskom od 5 do 10 bara, zbog čega, u zavisnosti
od pritiska u mreži, može da ne bude potrebna dodatna
kompresorska stanica.
6.2 Korišćenje za kogeneraciju Slika 6.4: Šematski prikaz kogenerativnog postrojenja [ASUE]
Pod kogeneracijom se podrazumeva istovremena proizvodnja
električne i toplotne energije. U zavisnosti od okolnosti mogu
da se razlikuju kogenerativna postrojenja u režimu prioritetne
proizvodnje električne energije ili u režimu prioritetne
proizvodnje toplotne energije. Usled veće efikasnosti trebalo
bi odabrati režim prioritetne proizvodnje toplotne energije. U
tu svrhu se gotovo isključivo koriste kogenerativna postrojenja
(KOGP) sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem u kombinaciji
sa generatorom. Ti motori rade sa konstantnim brojem obrtaja,
da bi direktno povezani generator mogao da proizvodi električnu
energiju koja je kompatibilna sa mrežnom frekvencijom. Za
pogon generatora, odnosno proizvodnju električne energije,
alternativno i perspektivno, pored uobičajenih motora sa
inicijalnim paljenjem i gasnih Otto motora, mogu da se koriste i
mikro gasne turbine, Stirlingovi motori ili gorive ćelije.
6.2.1 Kogenerativna postrojenja sa motorima sa
unutrašnjim sagorevanjem
Kogenerativni modul se pored motora sa unutrašnjim
sagorevanjem i sa njim usklađenog generatora sastoji od
razmenjivača toplote za rekuperaciju toplotne energije iz
otpadnog gasa, ciklusa rashladne vode i ulja za podmazivanje,
hidrauličnih uređaja za distribuciju toplote i električnih
regulacionih i kontrolnih uređaja za distribuciju električne
energije i upravljanje kogenerativnim postrojenjem. Kao motori
koriste se gasni Otto motori i motori sa inicijalnim paljenjem.
Ovi poslednji su u prošlosti češće korišćeni, dok su nova
postrojenja u 2 od 3 slučaja opremljena gasnim Otto motorima.
Oni rade prema Otto principu bez dodatnog startnog goriva, dok
je razlika samo u kompresiji. Šematski prikaz kogenerativnog
postrojenja na biogas prikazan je na slikama 6.4 i 6.5.
6.2.1.1 Gasni Otto motori
Gasni Otto motori su motori specijalno razvijeni za pogon na
gas koji rade prema Otto principu. Ovi motori radi smanjenja
emisija azotnih oksida rade kao motori sa osiromašenom
smesom goriva i visokim koeficijentom viška vazduha. Kod rada
sa osiromašenom smesom goriva u motoru može da se sagori
manje goriva, što dovodi do smanjenja kapaciteta motora. To
se kompenzuje punjenjem motora pomoću turbopunjača koji
Tretman i mogućnosti korišćenja gasa
koristi izduvne gasove. Gasni Otto motori zahtevaju minimalan
sadržaj metana u biogasu od oko 45 %. Oni se kod nižih
sadržaja metana isključuju.
Ako nije raspoloživ biogas, gasni Otto motori mogu da rade
i na druge vrste gasa, na primer prirodni gas [6-11]. To, recimo,
može biti korisno za puštanje u rad biogas postrojenja, da bi se
preko otpadne toplote motora obezbedila potrebna procesna
toplota. Za to pored gasne rampe za biogas dodatno mora da
se instalira i rampa za zamenski gas.
Najznačajniji parametri gasnih Otto motora koji su relevantni
za korišćenje biogasa navedeni su u tabeli 6.8.
6.2.1.2 Motori sa inicijalnim paljenjem
Motori sa inicijalnim paljenjem rade po prinicipu dizel-motora
i nisu uvek specijalno razvijeni za pogon na gas, zbog čega
6
podležu modifikacijama. Biogas se preko mešača gasa meša
sa vazduhom potrebnim za sagorevanje i pali pomoću startnog
goriva, koje se preko mlaznice dodaje u komoru za sagorevanje.
Motor je uglavnom podešen tako, da udeo startnog goriva čini
oko 2–5 % ukupno angažovane energije. Zbog relativno male
količine ubrizganog startnog goriva, usled nedostatka hlađenja
mlaznica postoji opasnost od koksiranja [6-11] i samim tim od
bržeg habanja. I motori sa inicijalnim paljenjem rade sa visokim
koeficijentom viška vazduha. Regulisanje opterećenja vrši se
preko regulacije dodate količine startnog goriva ili količine gasa.
U slučaju otkazivanja isporuke biogasa, motori sa inicijalnim
paljenjem mogu da rade i na čisto startno gorivo ili dizel.
Prelazak na zamenska goriva moguć je bez problema i može
biti potreban prilikom puštanja u rad biogas postrojenja radi
obezbeđivanja procesne toplote.
Kao startno gorivo prema EEG u obzir dolaze samo još startna
goriva iz obnovljivih izvora, kao što je repičin metil-ester ili
druga priznata biomasa. Prilikom korišćenja se, međutim, treba
pridržavati zahteva kvaliteta proizvođača motora. Pokazatelji i
Slika 6.5: Kogenerativno postrojenje na biogas, kompletan radni parametri za korišćenje motora sa inicijalnim paljenjem
modul u kompaktnom načinu gradnje sa gasnom bakljom sadržani su u tabeli 6.9.
[BMF HAASE Energietechnik GmbH]
Tab. 6.8: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI GASNIH OTTO MOTORA
Osnovni parametri • električna snaga do > 1 MW, retko ispod 100 kW
• električni stepeni korisnosti 34–42 % (uz nominalne električne snage > 300 kW)
• Radni vek oko 60.000 sati u pogonu
• primenjiv za udeo metana veći od 45 %
Primena • načelno sva biogas postrojenja, ekonomski isplativo pre svega u velikim postrojenjima
Prednosti ++ specijalno konstruisan za korišćenje gasa
++ uglavnom se ispunjavaju granične vrednosti emisija (ali je moguće prekoračenje graničnih vrednosti kod
formaldehida)
++ mala potreba za održavanjem
++ ukupan stepen korisnosti veći nego kod motora sa inicijalnim paljenjem
Nedostaci -- malo povećani investicioni troškovi u odnosu na motore sa inicijalnim paljenjem
-- veći troškovi usled proizvodnje u manjim serijama
-- niži električni stepen korisnosti u poređenju sa motorima sa inicijalnim paljenjem u donjem rasponu snage
Specifičnosti • da bi se izbeglo pregrejavanje uz nisku potrošnju toplotne energije treba predvideti rezervni hladnjak
• moguće i preporučljivo regulisanje snage u zavisnosti od kvaliteta gasa
Izvedbe • kao slobodnostojeći agregat u objektu ili u kompaktnoj izvedbi u kontejneru
Održavanje • vidi poglavlje održavanje
115
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Tretman i mogućnosti korišćenja gasa

Tab. 6.9: KARAKTERISTIKE I RADNI PARAMETRI MOTORA SA INICIJALNIM PALJENJEM STEPEN KORISNOSTI KOGENERATIVNIH POSTROJENJA NA BIOGAS

Osnovni parametri • udeo startnog goriva za sagorevanje 2–5 %

• električna snaga do oko 340 kW
• radni vek oko 35.000 sati u pogonu
• električni stepeni korisnosti 30–44 % (stepeni korisnosti oko 30 % samo kod malih postrojenja)
Primena • načelno sva biogas postrojenja, primena je isplatljivija u manjim postrojenjima
Prednosti ++ povoljna primena standardnih motora
++ povećani električni stepen korisnosti u poređenju sa gasnim Otto motorima u donjem rasponu snage
Nedostaci -- koksovanje na mlaznicama dovodi do povećanih tereta otpadnih gasova (NOX) i češće potrebe za održavanjem
-- ne postoji motor razvijen specifično za biogas
-- ukupan stepen korisnosti niži nego kod gasnih Otto motora
-- mora da se koristi dodatno (startno) gorivo
-- emisije štetnih materija često prelaze granične vrednosti predviđene u TU vazduh
-- kratak radni vek 6
Specifičnosti • da bi se izbeglo pregrejavanje uz nisku potrošnju toplotne energije treba predvideti rezervni hladnjak
• moguće i preporučljivo regulisanje snage u zavisnosti od kvaliteta gasa
Izvedbe • kao slobodnostojeći agregat u objektu ili u kompaktnoj izvedbi u kontejneru
Održavanje • vidi poglavlje održavanje

Slika 6.6: Električni stepen korisnosti kogenerativnih postrojenja na biogas [6-40]

6.2.1.3 Smanjenje štetnih materija i prečišćavanje
otpadnog gasa
Stacionarna postrojenja sa motorom sa unutrašnjim
sagorevanjem zakonodavac klasifikuje kao postrojenja za
koja je potrebna dozvola prema Saveznom zakonu o zaštiti
od emisija (BImSchG), ako toplotna snaga ložišta iznosi 1 MW
ili više. Tehničko uputstvo za očuvanje čistoće vazduha (TU
vazduh) za ovaj slučaj određuje granične vrednosti koje moraju
da se ispune. Ako je toplotna snaga ložišta ispod 1 MW, radi se
o postrojenju za koje nije potrebna dozvola prema BImSchG.
U tom slučaju vrednosti propisane u TU vazduh treba koristiti
kao izvor informacija prilikom kontrole da li operater ispunjava
svoje obaveze. Postoji, dakle, obaveza da se negativni uticaji na
životnu sredinu, koji su prema stanju tehnike neizbežni, svedu
na minimalnu moguću meru, što se od strane organa nadležnih
za izdavanje dozvola, međutim, tumači na razne načine [6-32].
Kod vrednosti navedenih u TU vazduh pravi se razlika između
motora sa inicijalnim paljenjem i gasnih Otto motora. U tabeli
6.10 su navedene zahtevane granične vrednosti iz TU vazduh
od 30. jula 2002. godine.
Tab. 6.10: GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA IZ TU VAZDUH OD 24.07.2002. ZA POSTROJENJA SA MOTOROM SA UNUTRAŠNJIM
SAGOREVANJEM PREMA TAČKI 1.4 (UKLJUČ. 1.1 I 1.2) 4. BIMSCHV [6-15]
Štetna materija Jedinica
Ugljen-monoksid mg/m
Azotni oksid mg/m
Sumpor-dioksid i sumpor-trioksid naveden kao
mg/m3
sumpor-dioksid
Ukupna prašina mg/m3
Organske materije: formaldehid mg/m3
Ova granična vrednost važi i za gasne motore sa osiromašenom smesom goriva i druge četvorotaktne Otto motore koji rade na biogas.
a
Obezbeđivanje dobro prečišćenog gorivog gasa može da
doprinese smanjenju sadržaja štetnih materija u otpadnom
gasu. Sumpor-dioksid nastaje na primer prilikom sagorevanja
vodonik-sulfida (H2S) sadržanog u biogasu. Ako su koncentracije ugljen-monoksida (CO). Osim toga se u otpadnom gasu, usled korisnosti predstavlja proizvod stepena korisnosti motora
nepoželjnih materija u tragovima u biogasu niske, niska je i startnog goriva korišćenog za paljenje motora, nalaze i čestice i stepena korisnosti generatora i dobija se množenjem ova
koncentracija njihovih proizvoda sagorevanja u otpadnom gasu. čađi [6-32], [6-7], [6-25]. Prema najnovijim saznanjima, često dva stepena korisnosti. Pregled ostvarivih stepena korisnosti
Motori radi smanjenja emisija azotnog oksida rade sa postoje problemi prilikom ispunjavanja vrednosti za emisije prikazan je na slici 6.6.
osiromašenom smesom goriva. Pomoću tog režima rada formaldehida [6-14]. Za ispunjavanje vrednosti emisija iz TU Električni stepeni korisnosti kogenerativnih postrojenja sa
moguće je snižavanje temperature sagorevanja i usled toga vazduh, odnosno EEG 2009 (40 mg/m3), na raspolaganju stoje pogonom na motor sa inicijalnim paljenjem kreću se između 30
smanjenje nastanka azotnih oksida. sistemi naknadne oksidacije, odnosno filteri sa aktivnim ugljem, i 43 % i u donjem rasponu snage su, uz istu električnu snagu,
Katalizatori se kod kogenerativnih postrojenja na biogas čija se primena, međutim, do sada još nije ustalila (vidi 5.6.4.2 veći od onih kogenerativnih postrojenja sa pogonom na gasni
uglavnom ne primenjuju. U biogasu sadržane primese, kao Korišćenje gasa u kogenerativnim postrojenjima). Otto motor. Stepeni korisnosti kogenerativnih postrojenja sa
na primer vodonik-sulfid, dovode do deaktiviranja i uništenja pogonom na gasni Otto motor kreću se između 34 i 40 %. Sa
katalizatora. 6.2.1.4 Generatori povećanjem električne snage rastu električni stepeni korisnosti,
Gasni Otto motori koji rade sa osiromašenom smesom Kod generatora korišćenih u kogenerativnim postrojenjima radi kako kod motora sa inicijalnim paljenjem, tako i kod gasnih
goriva uglavnom bez problema ispunjavaju granične vrednosti se o asinhronim i sinhronim generatorima. Primena asinhronih Otto motora. Pošto se stepeni korisnosti od strane proizvođača
zahtevane u TU vazduh. Motori sa inicijalnim paljenjem po generatora je zbog visoke potrošnje reaktivne električne kogenerativnih postrojenja utvrđuju u uslovima probnog rada
pravilu postižu lošije vrednosti otpadnog gasa od gasnih Otto energije svrsishodna samo kod agregata sa snagom ispod (kontinualni rad sa prirodnim gasom), vrednosti ostvarene u
motora. Granične vrednosti utvrđene u TU vazduh eventualno 100 kWel [6-26]. Kod biogas postrojenja se stoga uglavnom praktičnoj primeni u biogas postrojenju uglavnom jesu niže od
mogu da prekorače pre svega emisije azotnog oksida (NOx) i koriste sinhroni generatori. onih navedenih od strane proivođača. Pre svega treba uzeti u
obzir da u praksi u retkim slučajevima može kontinualno da se
6.2.1.5 Električni stepeni korisnosti i snaga radi sa punim opterećenjem i da su stepeni korisnosti u režimu
Stepen korisnosti kogenerativnog postrojenja predstavlja delimičnog opterećenja manji nego kod režima rada sa punim
meru koliko se efikasno koristi uložena energija. Ukupan opterećenjem. Ta uzajamna povezanost je specifična za svaki
stepen korisnosti sastoji se od električnog i termičkog stepena agregat i može da se izvede iz tehničke dokumentacije.
Gasni Otto motori Motori sa inicijalnim paljenjem korisnosti i u normalnom slučaju se kreće između 80 i 90 %. Na električni stepen korisnosti, kapacitet i emisije štetnih
Toplotna snaga ložišta Shodno tome, u optimalnom slučaju 90 % ukupne toplotne gasova kogenerativnog postrojenja može da utiče mnoštvo
< 3 MW ≥ 3 MW < 3 MW ≥ 3 MW snage ložišta može da se iskoristi energetski. faktora. Pre svega komponente motora kao što su na primer
Toplotna snaga ložišta izračunava se na sledeći način: svećice, motorno ulje, ventili i klipovi, ali i filteri za vazduh, gas ili
3
1.000 650 2.000 650 · ulje podležu habanju usled starosti. Ove komponente podložne
3
500 500 a
1.000 500 a Q F =  v· B  Hi  habanju bi radi produžetka životnog veka kogenerativnog
Jednačina 6-1: QF = toplotna snaga [kW]; vB = zapreminski protok postrojenja trebalo menjati u redovnim intervalima. Po
350 350 350 350
biogasa [m³/h]; Hi = donja toplotna moć biogasa [kWh/m³] pravilu se remontni ciklusi određuju od strane proizvođača
20 20 20 20 kogenerativnog postrojenja. Osim toga i podešavanja
60 20 60 60 Načelno za gasne Otto motore i motore sa inicijalnim paljenjem kogenerativnog postrojenja, kao na primer vrednost lambda
može da se pođe od toga da električni i termički stepen korisnosti koeficijenta, trenutak paljenja i zazor ventila, mogu merodavno

iznosi po 50 % ukupnog stepena korisnosti. Električni stepen da utiču na električni stepen korisnosti i snagu, ali i na visinu

116 117
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
emisija štetnih gasova. Za sprovođenje remonta i podešavanja
zadužen je operater postrojenja u sopstvenoj režiji ili na bazi
postojećih ugovora o održavanju sklopljenih sa servisnim
timom proizvođača kogenerativnog postrojenja ili preduzećem
angažovanim od strane operatera. Uopšteno, može da se
konstatuje da podešavanjem kogenerativnog postrojenja u
rasponu graničnih vrednosti TU vazduh može značajno da
se utiče na kvalitet sagorevanja, električnu snagu i električni
stepen korisnosti [6-25].
6.2.1.6 Izdvajanje toplotne energije
Radi iskorišćenja toplote nastale prilikom proizvodnje električne
energije neophodno je predvideti prenos toplotne energije
preko razmenjivača toplote. U kogenerativnom postrojenju
sa pogonom na motor sa unutrašnjim sagorevanjem toplota
nastaje na različitim temperaturnim nivoima. Najveća količina
toplotne energije može da se izdvoji preko sistema rashladne
vode motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Zahvaljujući svojoj
temperaturi, ona može da se koristi za grejanje ili u proizvodnom
procesu. Na slici 6.7 prikazan je razdelnik za grejanje. Za
izdvajanje toplote iz ciklusa rashladne vode koriste se uglavnom
pločasti razmenjivači toplote [6-12]. Izdvojena toplota se nakon
toga preko razdelnika raspoređuje na pojedine grejne cikluse.
Temperatura otpadnih gasova iznosi oko 460 do 550 °C.
Za izdvajanje toplote iz otpadnog gasa koriste se rekuperatori
toplote otpadnih gasova od nerđajućeg čelika, koji su uglavnom
izvedeni kao razmenjivači sa cevnim snopom [6-12]. Tipično
korišćeni prenosnici toplote su para različitih nivoa pritiska,
topla voda i termičko ulje.
Potrošnja toplotne energije u sopstvenom gazdinstvu
relativno brzo može da se pokrije otpadnom toplotom iz
kogenerativnog postrojenja. Ona je po pravilu samo zimi
visoka, dok leti najveći deo toplote mora da se odvodi preko
pomoćnog uređaja za rashlađivanje, ako ne postoji eksterna
potrošnja toplotne energije. Pored toplotne energije potrebne
za zagrevanje fermentora, koja čini oko 20 do 40 % ukupno
nastale količine toplote, mogu dodatno da se zagrevaju na
primer radne ili stambene prostorije. Kogenerativna postrojenja
su u celini kompatibilna sa uobičajenom grejnom tehnikom
i stoga se lako mogu priključiti na grejni ciklus. Za slučaj
Slika 6.7: Razdelnik za grejanje [FNR/M. Paterson]
118
otkazivanja kogenerativnog postrojenja kao pomoćni uređaj
trebalo bi da se zadrži kotao, koji često već postoji.
Pored drugih internih potrošača toplote (na primer grejanje
štale, hlađenje mleka) eksternom potrošnjom toplotne energije
izvan sopstvenog gazdinstva može da se ostvari ekonomska
dobit. S obzirom na rastuće troškove obnovljivih sirovina
korišćenih kao supstrat, tek prodaja toplotne energije može
da omogući ekonomsku isplativost postrojenja. Za korišćenje
toplotne energije su već izmenama EEG iz 2004. i 2009. godine
predviđene posebne povlastice (bonus za kogeneraciju). Sa
propisima EEG 2012 uvedena je takozvana obaveza korišćenja
toplote. Prema tome sva biogas postrojenja koja se puštaju u
rad nakon 1.1.2012. godine i koja žele da ostvare tarifu prema
EEG, počevši od 3. godine rada moraju da iskoriste najmanje
60 % nastale toplotne energije (25 % toplotne energije može
paušalno da se prizna za zagrevanje fermentora) (vidi poglavlje
7).
U slučaju da postoje povoljne mogućnosti za prodaju
toplotne energije, može biti svrsishodno da se u postrojenju
ostvari ušteda toplote pomoću bolje toplotne izolacije
fermentora ili efikasnijeg unosa toplote u fermentor. Međutim,
u slučaju prodaje toplotne energije treba voditi računa o delom
potrebnom kontinuitetu u isporuci toplotne energije, koja
često mora da premosti intervale održavanja i periode prekida
rada. Potencijalni potrošači toplotne energije mogu biti okolni
privredni subjekti (rasadnici, ribnjaci, sušare za drvo i drugi)
i javne ustanove ili stambeni objekti. Poseban potencijal za
korišćenje toplote imaju procesi oplemenjivanja i sušenja sa
visokom potrošnjom toplotne energije. Dodatnu alternativu
predstavlja trigeneracija (vidi poglavlje 6.2.5.2).
6.2.1.7 Gasna rampa
Da bi gasni motori mogli efikasno da koriste biogas, moraju
biti ispunjeni određeni zahtevi u pogledu fizičkih karakteristika
gasa. To su pre svega pritisak pod kojim biogas ulazi u gasni
motor (uglavnom 100 bara) i definisani zapreminski protok.
Ako ti parametri nisu u skladu sa zahtevima, na primer ako
se u fermentoru ne oslobađa dovoljno gasa, motori rade sa
delimičnim opterećenjem ili se isključuju. Da bi ti zahtevi bili
konstantno ispunjeni i da bi se ispunili bezbednosni propisi,
vrši se instaliranje gasne rampe direktno ispred kogenerativnog
postrojenja.
Gasna rampa bi zajedno sa celokupnim gasovodom trebalo
da je usklađena sa smernicama Nemačkog stručnog i naučnog
udruženja za gas i vodu (DVGW). Svi gasovodi moraju da se
obeleže ili žutom bojom ili žutim strelicama. Rampa mora da
poseduje dva samostalno zatvarajuća ventila (magnentni
ventili), jedan zaporni ventil izvan mesta postavljanja,
zaustavljač plamena i prekidač koji reaguje u slučaju potpritiska.
Svrishodno je da se u gasnu rampu integriše gasno brojilo
za utvrđivanje količine gasa i fini filter za uklanjanje čestica iz
biogasa. Ukoliko je potrebno, u rampu se ugrađuje i kompresor.
Na slici 6.8 prikazan je primer gasne rampe.
Za gasovodne instalacije je od posebnog značaja da se
integrišu uređaji za ispuštanje kondenzata, jer već male količine
kondenzata usled niskih pritisaka gasa mogu da dovedu do
zagušenja gasovoda.
Slika 6.8: Kogenerativno postrojenje sa gasnom rampom
[FNR/M. Paterson]
6.2.1.8 Rad, održavanje i mesto postavljanja
Korišćenje biogasa u kogenerativnim postrojenjima zahteva
određene okvirne uslove, koji moraju da se ispune i uzmu
u obzir. Ovde pored rada postrojenja treba voditi računa i o
utvrđenim intervalima održavanja i zahtevima u pogledu mesta
postavljanja kogenerativnog postrojenja.
Rad
Kogenerativna postrojenja usled različitih regulacionih,
kontrolnih i upravljačkih mehanizama u normalnom slučaju rade
potpuno automatizovano. Da bi bila omogućena ocena rada
kogenerativnog postrojenja, u dnevniku rada, radi utvrđivanja
trendova, treba dokumentovati sledeće podatke:
• ostvareni broj radnih sati,
• broj paljenja,
• temperatura rashladne vode motora,
• potisna i povratna temperatura vode za grejanje,
• pritisak rashladne vode,
• pritisak ulja,
• temperatura otpadnog gasa,
• protivpritisak otpadnog gasa,
• potrošnja goriva,
• proizvedena snaga (termička i električna).
Podaci po pravilu mogu da se utvrde i dokumentuju preko
upravljačkog sistema kogenerativnog postrojenja. Često
može da se realizuje i povezivanje upravljačkog sistema
kogenerativnog postrojenja sa regulacionim kolima biogas
postrojenja, kao i razmena podataka sa centralnim kontrolnim
sistemom, odnosno daljinski prenos podataka putem interneta,
koji omogućava i daljinsku dijagnozu od strane proizvođača.
Međutim, pored elektronskog praćenja treba sprovoditi obilazak
i vizuelnu kontrolu postrojenja. Kod kogenerativnih postrojenja
sa motorom sa inicijalnim paljenjem bi pored potrošene količine
gasa trebalo da se meri i potrošnja startnog goriva.
Da bi mogao da se utvrdi termički stepen korisnosti
kogenerativnog postrojenja, trebalo bi da se pored proizvedene
količine električne energije preko kalorimetra meri i proizvedena
količina toplotne energije. Na taj način je, osim toga, moguće
pružanje relativno tačnih informacija o potrebnoj procesnoj
toploti ili o količini toplotne energije koja je potrebna drugim
Tretman i mogućnosti korišćenja gasa
potrošačima priključenim na grejni ciklus kogenerativnog
postrojenja (eventualno štale itd.)
Da bi motori u dovoljnoj meri bili snabdeveni gasom,
mora da se osigura određeni pritisak protoka pre ulaska u
gasnu rampu. U slučaju skladištenja gasa bez pritiska, u tu
svrhu pomoću odgovarajućih kompresora za gas treba izvršiti
povećanje pritiska gasa.
Veliku ulogu u bezbednom radu motora igra ulje za
podmazivanje. Pomoću ulja za podmazivanje neutrališu se
kiseline koje nastaju u motoru. Ulje za podmazivanje bi usled
starenja, zaprljanja i nitriranja, odnosno smanjenja moći
neutralizacije, u zavisnosti od vrste motora, ulja i broja radnih
sati, trebalo da se menja u redovnim razmacima. Pored
redovnih intervala zamene ulja, pre svake zamene trebalo bi
da se uzme uzorak ulja. Taj uzorak zatim može da se ispita u
6
specijalizovanoj laboratoriji. Na osnovu laboratorijskih rezultata
mogu da se dobiju informacije o dužini neophodnih intervala
zamene ulja, kao i o habanju motora [6-11]. Često se ovi
zadaci obavljaju eksterno na bazi ugovora o održavanju. Da bi
se intervali u kojima je potrebno izvršiti zamenu ulja produžili,
korišćena količina ulja često se povećava primenom proširenih
korita za ulje koja se nude od strane mnogih proizvođača.
Održavanje
Rad kogenerativnog postrojenja na biogas zahteva ispunjavanje
zadatih intervala održavanja. Tu spada i preventivno
održavanje kao na primer zamena ulja i zamena habajućih
delova. Neadekvatan remont i održavanje mogu da dovedu
do oštećenja kogenerativnog postrojenja i usled toga da
prouzrokuju značajne troškove [6-11], [6-22].
Svaki proizvođač kogenerativnih postrojenja na raspolaganje
stavlja plan inspekcija i održavanja. Na osnovu tih planova može
da se vidi koji radovi na održavanju i remontu modula moraju
da se izvrše u kojim vremenskim intervalima. Vremenski razmak
između različitih mera održavanja zavisi od faktora kao što je
tip motora itd. Putem obuke koja se nudi od strane proizvođača
kogenerativnih postrojenja, postoji mogućnost da se neki od
radova izvedu u sopstvenoj režiji [6-11].
Pored planova održavanja nude se i ugovori o servisiranju.
Pre kupovine kogenerativnog postrojenja trebalo bi razjasniti
detalje ugovora o servisiranju, pri čemu posebno treba voditi
računa o sledećim tačkama:
• koje radove sprovodi operater,
• koji oblik ugovora o servisiranju će se sklopiti,
• ko isporučuje materijal za rad,
• koji je rok trajanja ugovora,
• da li ugovor uključuje i veliki remont,
• kako će se tretirati pojava vanrednih problema.
Koje će usluge biti obuhvaćene ugovorom o servisiranju,
između ostalog zavisi i od toga koje radove operater može da
izvrši u sopstvenoj režiji. Radna grupa za pogonske mašine
Udruženja za mašinstvo i sistemski inženjering (VDMA)
izradila je specifikaciju i tipski ugovor o remontu i održavanju.
Bazirajući se na toj specifikaciji, nastale su smernice VDI
4680 „Kogenerativna postrojenja – načelna pitanja ugovora o
servisiranju“. Tu mogu da se dobiju odgovarajuće informacije o
sadržaju i strukturi tih ugovora [6-2]. Shodno VDMA mogu da se
definišu različiti oblici ugovora o servisiranju.
119
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Slika 6.9: Kogenerativno postrojenje postavljeno u građevinskom objektu i kontejnerska izvedba kogenerativnog postrojenja [FNR/D. Riesel]
Ugovor o inspekciji obuhvata sve mere utvrđivanja i ocene
stvarnog stanja kontrolisanog postrojenja. Naknada može da
se utvrdi u vidu paušalnog iznosa ili se određuje prema obimu
posla, pri čemu treba definisati da li će se inspekcije sprovoditi
jednokratno ili redovno.
Ugovor o remontu obuhvata sprovođenje neophodnih
mera za održavanje zadatog stanja. Predviđene radove treba
taksativno navesti u jednoj listi koja čini sastavni deo ugovora.
Radovi mogu da se izvode periodično ili u zavisnosti od stanja
postrojenja. Ugovorne strane mogu da dogovore plaćanje prema
obimu posla ili paušalno. U zavisnosti od ugovornog sporazuma,
predviđene usluge mogu da obuhvataju i otklanjanje smetnji
koje operater ne može da otkloni sam.
Ugovor o popravci obuhvata sve neophodne mere za
ponovno uspostavljanje zadatog stanja. Radovi koje je potrebno
izvršiti proističu iz okolnosti pojedinačnog slučaja. Naknada se
uglavnom utvrđuje prema obimu posla [6-1].
Ugovor o održavanju, nazvan i ugovor o kompletnom
remontu, obuhvata mere neophodne za održavanje sigurnog
režima rada (remont i popravke, montaža rezervnih delova i
pogonski materijali osim goriva). Usled dužine trajanja ugovora
(po pravilu 10 godina), on takođe obuhvata i takozvani generalni
remont. Ovaj ugovor je u velikoj meri adekvatan garanciji.
Naknada se uglavnom utvrđuje u vidu paušalnog iznosa [6-1].
Radni vek motora sa inicijalnim paljenjem prosečno iznosi
35.000 sati u pogonu [6-27] [6-28], što uz 8.000 sati u
pogonu u toku godine ukupno čini oko 4½ godine. Nakon toga
je potreban generalni remont motora, pri čemu se uglavnom
menja ceo motor, pošto se generalni remont usled niskih
cena motora ne isplati. Kod gasnih Otto motora može da se
pođe od prosečnog radnog veka od 60.000 sati u pogonu,
odnosno oko 7½ godina. Nakon toga se sprovodi generalni
remont motora. Tada se menjaju gotovo svi delovi osim bloka
motora i kolenastog vratila. Nakon generalnog remonta može
da se očekuje ista dužina radnog veka [6-2]. Radni vek, između
ostalog, u velikoj meri zavisi od održavanja i nege motora, zbog
čega može veoma da varira.
120
Mesto postavljanja
Kogenerativna postrojenja trebalo bi da se postavljaju samo u
za to pogodnim objektima. Radi smanjenja emisije buke trebalo
bi da objekti poseduju zvučnu izolaciju, a sami kogenerativni
moduli da se opreme kućištem kao akustičnom zaštitom. Pored
dovoljno mesta za sprovođenje radova na remontu, treba
voditi računa o dovoljnoj ventilaciji da bi motori imali dovoljno
vazduha. Za to može biti potrebno korišćenje odgovarajućih
ventilatora za dovod i odvod vazduha. Drugi detaljni zahtevi u
pogledu mesta postavljanja kogenerativnih postrojenja mogu
da se pronađu u Bezbednosnim pravilima za poljoprivredna
biogas postrojenja.
Za postavljanje na otvorenom prostoru nude se kogenerativni
moduli koji su instalirani u zvučno izolovane kontejnere. U tim
kontejnerima su u normalnom slučaju već od strane proizvođača
kogenerativnog postrojenja ispunjeni zahtevi u odnosu na
mesto postavljanja. Dodatnu prednost kontejnerske izvedbe
predstavlja to što se postrojenja kompletno montiraju kod
proizvođača i nakon toga testiraju. Tako vreme od postavljanja
do puštanja u rad može da se smanji na jedan do dva dana.
Primeri za postavljanje kogenerativnih postrojenja prikazani su
na slici 6.9.
6.2.2 Stirlingovi motori
Stirlingov motor spada u toplotne ili ekspanzione motore. Ovde
se klip, za razliku od motora sa unutrašnjim sagorevanjem,
ne pomera usled ekspanzije gasova nastalih unutrašnjim
sagorevanjem, već širenjem (ekspanzijom) zatvorenog gasa
koji se širi usled dovoda energije, odnosno toplote iz eksternog
izvora. Usled ovog odvajanja izvora energije, odnosno
toplote, od faktičke proizvodnje snage u Stirlingovom motoru,
neophodna toplota može da se obezbedi iz različitih izvora
energije, kao na primer gasnog gorionika koji radi na biogas.
Načelni princip funkcionisanja Stirlingovog motora baziran
je na efektu da gas prilikom promene temperature menja
zapreminu. Ako se ovaj radni gas neprekidno pomera iz
prostora sa konstantno visokom temperaturom u prostor sa
konstantno niskom temperaturom i nazad, moguć je kontinualni
rad motora. Na taj način radni gas ostaje u zatvorenom ciklusu.
Princip rada prikazan je na slici 6.10. Stirlingovi motori usled
kontinualnog sagorevanja imaju niske emisije štetnih materija
Tretman i mogućnosti korišćenja gasa
i buke, kao i niske zahteve u pogledu održavanja. Oni su usled
niskog opterećenja konstruktivnih elemenata i zatvorenog
gasnog ciklusa povezani sa niskim troškovima održavanja.
Električni stepeni korisnosti su, u poređenju sa konvencionalnim
gasnim Otto motorima, niži i kreću se između 24 i 28 %. Snaga
Stirlingovih motora se prvenstveno kreće u rasponu ispod
100 kWel [6-33].
Zbog spoljnog sagorevanja postavljaju se samo niski zahtevi
u pogledu kvaliteta biogasa, zbog čega mogu da se koriste i
gasovi sa niskim sadržajima metana [6-13]. Nepostojanje
potrebe za prethodnim prečišćavanjem biogasa moglo
bi da predstavlja najveću prednost Stirlingovog motora u
odnosu na konvencionalne motore na biogas sa unutrašnjim
sagorevanjem. Kao nedostatak treba navesti inertnost prilikom
promene opterećenja, što kod stacionarnih postrojenja, kao što
Slika 6.10: Princip rada Stirlingovog motora iz [6-13] prema [6-20]
6
su kogenerativna postrojenja, međutim, nije toliko značajno
kao na primer kod motornih vozila.
Stirlingovi motori koji rade na prirodni gas na tržištu su
raspoloživi u kategoriji veoma malih snaga. Međutim, da
bi bili konkurentni u oblasti korišćenja biogasa, potreban
je dalji tehnički razvoj. Stirlingov motor, kao i motori sa
inicijalnim paljenjem ili gasni Otto motori, može da se koristi
u kogenerativnom postrojenju, ali u Nemačkoj trenutno postoji
samo nekoliko pilot-projekata.
6.2.3 Mikro gasne turbine
Mikro gasnim turbinama ili mikroturbinama nazivaju se male
brzohodne gasne turbine sa niskim temperaturama i pritiscima
u komori za sagorevanje u donjem rasponu električne snage
do 200 kWel. Trenutno postoje razni proizvođači mikro gasnih
turbina u SAD i Evropi. Mikro gasne turbine radi poboljšanja
stepena korisnosti, za razliku od „normalnih“ gasnih turbina,
poseduju rekuperator u kom se vazduh za sagorevanje Slika 6.11: Konstrukcija mikro gasne turbine
prethodno zagreva. Konstrukcija mikro gasne turbine prikazana [E-quad Power Systems GmbH]
je na slici 6.11.
U gasnim turbinama usisava se atmosferski vazduh i gasovoda, ventila i gorionika, tako da povećanje pritiska iznosi
sabija pomoću kompresora. Vazduh dospeva u komoru za do 6 bara iznad atmosferskog pritiska. U tu svrhu se na mikro
sagorevanje u kojoj se uz dodavanje biogasa odvija sagorevanje. gasnu turbinu ispred dotura goriva priključuje kompresor.
Povećanje temperature, do kog dolazi tom prilikom, dovodi do Nepoželjne primese u biogasu (pre svega voda i siloksani)
zapreminskog širenja. Vreli gasovi dospevaju u turbinu gde mogu da oštete mikro gasnu turbinu, zbog čega mora da
dolazi do njihove relaksacije. Pri tome se oslobađa znatno više se sprovodi sušenje, odnosno filtriranje gasa (kod sadržaja
snage nego što je potrebno za rad kompresora. Pomoću snage siloksana preko 10 mg/m3 CH4). Pri tome mikro gasna turbina
koja nije potrebna za pogon kompresora pokreće se generator u poređenju sa gasnim motorima poseduje veću toleranciju
za proizvodnju električne energije. u odnosu na sadržaj sumpora. Mikro gasne turbine mogu da
Uz broj obrataja od oko 96.000  o/min. proizvodi se prerade biogas sa sadržajima metana od 35 do 100 % [6-7],
visokofrekventna naizmenična struja, koja se pomoću uređaja [6-8].
energetske elektronike tretira tako da može da se isporuči Usled kontinualnog sagorevanja sa viškom vazduha i
u elektromrežu. U slučaju da mikro gasne turbine treba da niskim pritiscima u komori za sagorevanje, mikro gasne turbine
se koriste za biogas, potrebno je da se, u odnosu na rad na proizvode znatno niže emisije otpadnih gasova od motora. To
prirodni gas, između ostalog izvrše modifikacije na komori za omogućava nove načine iskorišćenja otpadnih gasova, kao na
sagorevanje i mlaznicama za gorivo [6-8]. Emisije buke mikro primer direktno sušenje stočne hrane ili đubrenje biljaka sa CO2
gasnih turbina kreću se u rasponu visokih frekvencija i mogu u stakleničkoj proizvodnji. Otpadna toplota je raspoloživa na
dobro da se izoluju. relativno visokoj temperaturi i prenosi se samo preko otpadnih
Pošto biogas mora da se utisne u komoru za sagorevanje gasova. Na taj način nastala toplota može da se iskoristi
mikro gasne turbine, u kojoj može da se javi natpritisak od troškovno povoljnije i tehnički jednostavnije nego kod motora
nekoliko bara, potrebno je povećanje pritiska gasa. Pored sa unutrašnjim sagorevanjem [6-8], [6-38], [6-36].
pritiska u komori za sagorevanje u obzir treba uzeti i gubitke Intervali održavanja su, makar kod mikro gasnih turbina koje
pritiska uslovljene strujanjem i masenim protokom preko rade na prirodni gas, znatno duži nego kod motora. Od strane
121
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
proizvođača se kao interval održavanja navodi 8.000 sati uz
životni vek od oko 80.000 sati. Nakon oko 40.000 sati treba
predvideti generalni remont sa zamenom komponenti sistema
za vreli gas.
Nedostatak mikro gasnih turbina predstavlja električni
stepen korisnosti koji je sa oko 30 % relativno nizak. Ova, u
poređenju sa konvencionalnim biogas-motorima, relativno
niska vrednost se, međutim, kompenzuje dobrim ponašanjem
pri delimičnom opterećenju (50–100  %) i konstantnim
stepenima korisnosti između intervala održavanja. Investicioni
troškovi su u poređenju sa konceptima korišćenja biogasa
baziranim na motorima iste snage za 15 do 20 % veći [6-38].
Očekuje se, međutim, smanjenje troškova kada mikro gasne
turbine budu više zastupljene na tržištu. Trenutno se sprovode
ogledi sa mikro gasnim turbinama na biogas, mada one još
uvek nisu relevantne u praksi.
6.2.4 Gorive ćelije
Način delovanja gorive ćelije načelno se razlikuje od
konvencionalnih načina proizvodnje energije iz biogasa.
Konverzija hemijske energije u električnu energiju se ovde
odvija direktno. Goriva ćelija garantuje visoke električne
stepene korisnosti do 50 % pri radu gotovo bez emisija. I u
režimu rada sa delimičnim opterećenjem mogu da se ostvare
dobri stepeni korisnosti.
Princip funkcionisanja gorive ćelije može da se uporedi
sa obrnutim procesom elektrolize vode. Kod elektrolize se uz
dodavanje električne energije molekul vode cepa na vodonik
(H2) i kiseonik (O2). U gorivoj ćeliji naspram toga uz dodavanje
električne energije i toplote H2 i O2 formiraju vodu (H2O). Njoj su
shodno tome za elektro-hemijsku reakciju kao „gorivo“ potrebni
vodonik i kiseonik [6-16]. Konstrukcija gorive ćelije je pri tome
načelno uvek ista. Ćelija se sastoji od dve gasoprovodne
ploče (anoda i katoda) koje su razdvojene elektrolitom. Kao
elektroliti u raznim tipovima gorivih ćelija mogu da se koriste
razni materijali. Primer načina funkcionisanja prikazan je na slici
6.12.
Biogas načelno mora da se tretira pre korišćenja u gorivim
ćelijama. Pre svega mora da se ukloni sumpor putem postupaka
prikazanih u poglavlju 6.1.1. Metan se pomoću reformiranja
biogasa konvertuje u vodonik, pri čemu za razne tipove gorivih
ćelija moraju da se sprovedu različiti stepeni koji su detaljno
prikazani u [6-30]. Tipovi gorivih ćelija navedeni su prema vrsti
korišćenih elektrolita i mogu da se podele na niskotemperaturne
(AFC, PEMFC, PAFC, DMFC) i visokotemperaturne gorive ćelije
(MCFC, SOFC). Koja je ćelija najpogodnija za korišćenje, zavisi
od načina iskorišćenja toplote i raspoloživih kategorija snage.
Polimerno elektrolitska membranska (PEM) goriva ćelija
predstavlja obećavajuću opciju za primenu u malim biogas
postrojenjima. Usled svoje radne temperature (80 °C), toplotna
energija može direktno da se isporuči u postojeću toplovodnu
mrežu. Usled vrste korišćenog elektrolita može da se očekuje
dug životni vek PEM, mada je veoma osetljiva na nečistoće
u gorivom gasu. Trenutno se pre svega uklanjanje ugljen-
monoksida koji nastaje prilikom reformiranja još smatra
kritičnim.
122
Slika 6.12: Princip funkcionisanja gorive ćelije [TI]
Najrazvijenija je fosforno oksidna goriva ćelija (PAFC –
Phosphoric Acid Fuel Cell). Ona se uz primenu prirodnog
gasa koristi najčešće u svetu i trenutno predstavlja jedinu
komercijalno raspoloživu gorivu ćeliju, koja je u okviru testiranja
u praksi ostvarila do 80.000 sati u pogonu [6-30]. Trenutno
za korišćenje biogasa na raspolaganju stoje PAFC ćelije koje
pokrivaju raspon snage od 100–200 kWel. Moguće je ostvariti
stepene korisnosti do 40 %. PAFC je manje osetljiva na ugljen-
dioksid i ugljen-monoksid.
Rastopljeno karbonatna goriva ćelija (MCFC – Molten
Carbonate Fuel Cell) radi sa rastopljenim karbonatom kao
elektrolitom i nije osetljiva na ugljen-monoksid i tolerantna
je na ugljen-dioksid do zapreminskog udela od 40 %. Usled
svoje radne temperature (600–700 °C), reformiranje može da
se odvija unutar ćelije. Njena otpadna toplota može na primer
dalje da se iskoristi u priključenim turbinama. MCFC-postrojenja
mogu da ostvare električne stepene korisnosti do 50 % u
rasponu snage od 40–300 kWel i trenutno se nalaze u fazi
uvođenja na tržište [6-30].
Još jednu visokotemperaturnu gorivu ćeliju predstavlja
čvrsto oksidna (SOFC – Solid Oxide Fuel Cell). Ona radi pri
temperaturama između 600 i 1.000 °C. Postiže visoke električne
stepene korisnosti (do 50 %) i ovde reformiranje metana u
vodonik može da se odvija unutar ćelije. Ona pokazuje nisku
osetljivost na sumpor što predstavlja prednost prilikom korišćenja
biogasa. Primena biogasa se ovde, međutim, nalazi još u fazi
istraživanja, odnosno pilot-projekata. Zamisliva je primena u
oblasti najmanjih postrojenja za mikromreže biogasa.
Trenutno proizvođači prednost daju PEMFC gorivoj ćeliji, pri
čemu ona u rasponu malih snaga konkuriše SOFC (veći stepeni
korisnosti, ali i veći troškovi SOFC) [6-30]. Međutim, do sada je
PAFC dominantna na tržištu.
Trenutno su za sve tipove gorivih ćelija investicioni troškovi
još veoma visoki i daleko iznad kogenerativnih postrojenja sa
motornim pogonom. Prema [6-30] cena PEMFC iznosi između
4.000 i 6.000 €/kW. Ovde bi ciljna vrednost bila između 1.000
i 1.500 €/kW. U raznim pilot-projektima se ispituje u kojoj meri
investicioni troškovi mogu da se smanje i da li mogu da se
delom otklone postojeći tehnički problemi, koji se javljaju pre
svega prilikom korišćenja biogasa.
Tretman i mogućnosti korišćenja gasa
6.2.5 Iskorišćenje otpadne toplote u curenja i da su postavljene na dovoljnoj dubini (1 m) da bi
kogenerativnim postrojenjima u režimu izdržale saobraćajno opterećenje i niske temperature. Osim
prioritetne proizvodnje električne energije toga bi trebalo voditi računa o sledećim tačkama:
Referentnu veličinu za regulaciju rada kogenerativnih • blagovremeno planiranje i izrada koncepta,
postrojenja u oblasti prirodnog gasa/biometana u većini • visok nivo minimalne potrošnje toplote,
slučajeva predstavlja potrošnja toplotne energije. To znači • dovoljan broj priključenih stambenih jedinica (min. 40),
da električna energija može da se isporučuje neograničeno, • po mogućnosti velika gustina priključenih stambenih jedinica.
dok kogenerativno postrojenje radi u zavisnosti od potrebne Za priključene potrošače toplotne energije postoji prednost u
toplotne energije. Pri tome kogenerativna postrojenja u režimu vidu nezavisnosti od velikih energetskih tržišta, a povezano sa
prioritetne proizvodnje toplotne energije u većini slučajeva treba tim velika sigurnost snabdevanja i na kraju i smanjenje troškova
da pokriju osnovno toplotno opterećenje snabdevanog objekta energije. Do sada je ovaj oblik prodaje toplotne energije
(70–80 % godišnje potrošnje), dok se vršno opterećenje pokriva realizovan u mnogim bioenergetskim selima (na primer Jinde,
dodatnim kotlovima. Za razliku od toga o kogenerativnom Frajamt ili Volpertshauzen). Dužine vodova kreću se između 4
postrojenju u režimu prioritetne proizvodnje električne energije
govorimo kada se kriva opterećenja kogenerativnog postrojenja
i 8 km. Ekonomska isplativost mreža lokalnog sistema grejanja
pobliže je razmatrana u poglavlju 8.4.3.
6
definiše iz potrošnje električne energije. To može biti slučaj
ako se električna energija ne isporučuje u elektromrežu ili 6.2.5.2 Proizvodnja rashladne energije
ako postoji relativno konstantna potrošnja električne energije. Još jednu mogućnost korišćenja toplote nastale u procesu
Za to su predviđena velika postrojenja, odnosno industrijske sagorevanja biogasa predstavlja konverzija toplotne u rashladnu
lokacije sa dovoljnim odvodnicima toplote. Da bi se ostvario energiju. To se dešava takozvanim postupkom sorpcije, koji
veliki broj radnih sati, trebalo bi da postoji akumulator toplote može da se podeli na postupak adsorpcije i postupak apsorpcije
i da se isključivo pokriva osnovno opterećenje. Postrojenja su rashladne energije. Ovde će iz razloga veće relevantnosti biti
često opremljena sistemom za upravljanje opterećenjem. To opisan postupak apsorpcije, odnosno apsorpciona rashladna
znači da je kogenerativno postrojenje u stanju da u slučaju mašina, kakva je načelno poznata iz starih frižidera. Princip
potrebe pređe sa jedne na drugu opciju korišćenja, što može postupka prikazan je na slici 6.13. Primer realizacije u biogas
biti prednost na primer u stambenim naseljima ili bolnicama. postrojenju može da se vidi na slici 6.14.
Praktično se kod biogas postrojenja sa decentralizovanom
proizvodnjom električne energije u većini slučajeva radi o
kogenerativnom postrojenju u režimu prioritetne proizvodnje
električne energije, kod kog se proizvedena količina električne
energije orijentiše prema maksimalnoj količini koja može da
se isporuči u mrežu. Ona je ograničena samo raspoloživom
količinom gasa, odnosno veličinom kogenerativnog postrojenja.
Pregled ekonomske isplativosti mogućih koncepata korišćenja
toplote dat je u poglavlju 8.4.
Kao treći, ka budućnosti orijentisani, ali ovde ne bliže
razmatrani režim rada, u obzir još dolazi režim prioritetne
isporuke energije u distributivnu mrežu. Pri tome se za
nekoliko postrojenja sa centralnog mesta unapred definiše
nivo kapaciteta (virtuelna elektrana). Načelni izbor između ova
dva režima rada se u prvoj liniji vrši na osnovu ekonomskih Slika 6.13: Šema funkcionisanja apsorpcione rashladne mašine
aspekata.
6.2.5.1 Snabdevanje toplotnom energijom/distribucija
toplote (mreže lokalnog sistema grejanja)
Odlučujući faktor za ekonomski isplativ rad biogas postrojenja
sa nadovezujućom proizvodnjom električne energije na licu
mesta predstavlja prodaja toplote nastale prilikom proizvodnje
električne energije. Pre svega u ruralnim predelima nameće se
mogućnost prodaje te toplotne energije okolnim stanovnicima.
Za prodaju na širem području bi u tim slučajevima moglo da
se razmotri instaliranje mreža lokalnog sistema grejanja. Ta
mreža se sastoji od snopa dveju predizolovanih čeličnih ili
plastičnih cevi koje vodu transportuju na 90 °C (potisni vod)
i 70 °C (povratni vod). Prenos toplote iz biogas postrojenja u
mrežu vrši se preko razmenjivača toplote, dok su pojedinačni
objekti opremljeni podstanicama i kalorimetrima. Cevi sistema Slika 6.14: Primer apsorpcione rashladne mašine
lokalnog grejanja trebalo bi da raspoložu sistemom za detekciju [EAW Energieanlagenbau GmbH]
123
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Za proizvodnju rashladne energije koriste se dva radna
medijuma, od kojih je jedan rashladna tečnost, a drugi
apsorpciona tečnost. Apsorpciona tečnost apsorbuje rashladnu,
nakon čega se ponovo razdvajaju. Kao radni medijumi mogu da
se koriste voda (rashladna tečnost) i litijum-bromid (apsorpciona
tečnost) za temperature do 6/12 °C ili amonijak (rashladna
tečnost) i voda (apsorpciona tečnost) za temperature do –60 °C.
Apsorpcioni i rashladni fluid razdvajaju se u generatoru. U
tu svrhu rastvor mora da se zagreje, za šta se koristi toplota
iz kogenerativnog postrojenja. Rashladni fluid usled svoje
niže tačke ključanja isparava prvo i dospeva u kondenzator.
Rastvor koji je sada osiromašen rashladnom tečnošću dospeva
u apsorber. U kondenzatoru se rashladno sredstvo hladi i time
postaje tečno. Nakon toga u ekspanzionom ventilu ekspandira
na željenu temperaturu i pritisak. Rashladno sredstvo nakon
toga u isparivaču isparava uz apsorpciju toplote. Tu se odvija
faktičko hlađenje strujnog kruga rashladne vode na koji su
priključeni potrošači. Para rashladne tečnosti koja pri tome
nastaje odlazi u apsorber. U apsorberu apsorpciona tečnost
apsorbuje rashladnu tečnost, čime je ciklus zaokružen [6-12],
[6-37].
Jedini mehanički pokretljiv deo predstavlja pumpa za
rastvor, čime je smanjeno habanje i stoga i potrebno održavanje
tih uređaja. Druga prednost apsorpcionih rashladnih uređaja
sastoji se u njihovoj niskoj potrošnji električne energije u
poređenju sa kompresorskim rashladnim uređajima, koji
doduše mogu i da proizvedu niže temperature. Ovaj postupak
se danas koristi u mnogim oblastima poljoprivrede, kao što su
hlađenje mleka ili klimatizovanje štala.
6.2.5.3 Koncepti naknadne proizvodnje električne
energije
Sa tehnikom organskog Rankinovog ciklusa (ORC) na
raspolaganju stoji tehnologija, koja je u stanju da deo viška
otpadne toplote iz kogenerativnog postrojenja, i sa niskim
temperaturama, konvertuje u električnu energiju. Princip
funkcionisanja ove tehnologije oslanja se na parni proces
(vidi [6-13]), samo što se ovde kao radni medijum ne koristi
voda, već materije sa nižim temperaturama ključanja, odnosno
kondenzacije. Proces potiče iz proizvodnje električne energije
iz geotermalnih izvora i tamo se već godinama uspešno
primenjuje. Kao radni medijum se trenutno testiraju ekološki
prihvatljive materije (silikonsko ulje), čime sa tržišta treba da
se potisnu do sada korišćene lako zapaljive (na primer toluen,
pentan, propan), odnosno ekološki štetne (hlorofluorougljenik)
materije [6-13]. ORC proces je doduše do sada već često
realizovan u kombinaciji sa termoelektranama na drvo, ali se
ova tehnologija u kombinaciji sa motornim sagorevanjem
biogasa nalazi još u početnoj fazi.
Pomoću ORC procesa u kogenerativnom postrojenju snage
1 MWel prema proceni može dodatno da se proizvede električna
energija reda veličine 70–100 kWel (7–10 %) [6-27].
Do sada je prema [6-18] razvijen prototip ORC sa
projektovanom snagom od oko 100 kWel uz efikasnost od
18,3 %. U međuvremenu postoji nekoliko biogas postrojenja
sa nadovezujućom tehnologijom za ORC koja su otpočela sa
radom.
124
Alternativno, uz ORC tehniku postoje pokušaji da se direktno
na turbinu baziranu na korišćenju otpadnog gasa priključi
dodatni generator i time generiše dodatna električna energija
i poveća stepen korisnosti motora.
6.3 Upumpavanje gasa u mrežu
6.3.1 Upumpavanje u mrežu prirodnog gasa
U Nemačkoj se upumpavanje biometana vrši u dobro
razvijenu mrežu prirodnog gasa. Kako u zapadnoj, tako i u
istočnoj Nemačkoj postoje veliki sistemi prirodnog gasa koji
omogućavaju teritorijalno pokriveno snabdevanje stanovništva,
ali i preuzimanje biometana. Ukupna dužina mreže iznosi oko
510.000 km [6-43]. Snabdevanje prirodnim gasom je najvećim
delom bazirano na uvozu iz drugih evropskih zemalja (85 %).
Pri tome vodeću ulogu igraju pre svega Rusija (41 %), Norveška
(26 %) i Holandija (26 %) [6-43]. U Nemačkoj se zbog različitih
dobavljača razvilo pet različitih mreža prirodnog gasa, koje
se razlikuju po kvalitetu transportovanog gasa (mreže za gas
visoke kalorijske vrednosti – „high“ gas i mreže za gas niske
kalorijske vrednosti – „low“ gas).
Tretirani biogas može da se upumpa u različite tipove
mreža sa različitim nivoima pritiska. Tako se pravi razlika
između mreža niskog pritiska (do 100  mbara), srednjeg
pritiska (100 mbari do 1 bar) i visokog pritiska (1 do 120 bara).
Često se razlikuju i četiri nivoa snabdevanja, tj. međunarodna
daljinska transportna mreža, nadregionalna transportna
mreža, regionalna transportna mreža i regionalna distributivna
mreža [6-5]. Radi optimizacije troškova snabdevanja, postupak
tretmana sa svojim izlaznim pritiskom trebalo bi da se prilagodi
postojećem pritisku u mreži, da bi se troškovi naknadnog
komprimovanja sveli na minimum. Za upumpavanje tretiranog
biogasa potrebno je povećanje pritiska iznad pritiska koji
postoji u prenosnom vodu na tački isporuke u mrežu. Svaka
tačka isporuke stoga mora da poseduje sopstvenu stanicu za
regulisanje i merenje pritiska radi praćenja njegovog nivoa.
Za upumpavanje biogasa u mrežu je u toku proteklih
godina stvoren niz zakonskih olakšica. Pored izmene Zakona
o obnovljivim izvorima energije (01.01.2012.) je pomoću
Uredbe o pristupu gasnoj mreži i Uredbe o naknadi za pristup
gasnoj mreži, koje su izmenjene 2012. i 2010. godine, bilo
moguće da se ekonomski i tehnički sporna pitanja reše u korist
upumpavanja biogasa u mrežu. Između ostalog je utvrđeno da
investicioni troškovi priključka na mrežu, tj. pre svega uređaja
za regulisanje i merenje pritiska gasa, kompresora i spojnog
voda do javne mreže prirodnog gasa, u slučaju da udaljenost
biogas postrojenja do javne mreže prirodnog gasa iznosi do
deset kilometara, u visini od 75 % idu na teret operatera mreže,
a u visini od 25 % na teret isporučioca biogasa. Osim toga je
udeo u troškovima priključka na mrežu za isporučioca u slučaju
udaljenosti do jednog kilometra ograničen na 250.000 €.
Nadalje tekuće operativne troškove snosi operater mreže.
Najznačajnija novina sastojala se u tome što se proizvođaču
biometana odobrava prioritetni priključak na mrežu i transport
gasa [6-10]. U mrežnim područjima (distributivna mreža),
odnosno u periodima sa slabim protokom („blaga letnja noć“),
može da se desi da količina koja treba da se utisne u mrežu
premašuje kapacitet prihvatanja, usled čega operater mreže
višak gasa mora da komprimuje i utisne u nadređenu mrežu.
Upumpavanje u mreže visokog pritiska do sada ne odgovara
stanju tehnike. Međutim, na tržištu su raspoloživi kompresori
različitih izvedbi za različite zapreminske protoke. Tačnije
informacije o pravnim okvirnim uslovima mogu da se pronađu
u poglavlju 7.
Zahtevi kvaliteta u pogledu biogasa koji se upumpava u
mrežu prirodnog gasa takođe su regulisani i dokumentovani
u merodavnim regulativama udruženja DVGW. Pri tome radni
list G262 daje upustva u vezi sa karakteristikama gasa iz
obnovljivih izvora, G260 reguliše kvalitet gasa, a G685 obračun
biometana utisnutog u mrežu. Isporučilac je dužan da biometan
tretira do nivoa kvaliteta zahtevanog u tim regulativama, dok
fino prilagođavanje (prilagođavanje gornje toplotne moći,
odorizacija, prilagođavanje pritiska) vrši operater mreže. Ono bi
trebalo da se izvrši što je moguće preciznije, da bi se sprečile
takozvane zone mešovitog i promenljivog kvaliteta gasa.
U slučaju nameravanog upumpavanja biogasa u mrežu
prirodnog gasa, načelno se u pogledu konfiguracije biogas
postrojenja, osim izostanka kogenerativnog postrojenja,
ništa ne menja. Usled izostanka kogenerativnog postrojenja
moraju da se pronađu alternative za obezbeđivanje električne
i toplotne energije za potrebe procesa. Električna energija za
proces može da se obezbedi iz mreže, a zagrevanje fermentora
i eventualno potrebna procesna toplota za tehnologije
tretmana gasa (na primer aminsko pranje) bi na primer mogla
da se obezbedi pomoću grejnog kotla. Druga mogućnost bi se
sastojala u paralelnom radu kogenerativnog postrojenja koje je
konfigurisano tako da može da obezbedi energiju neophodnu
za proces. Preostali biogas bi mogao da se upumpa u mrežu
prirodnog gasa.
6.3.2 Upumpavanje u mikro gasne mreže
Mikro gasna mreža predstavlja spoj između biogas postrojenja
i jednog, odnosno nekoliko, postrojenja za korišćenje gasa
(„satelitska“ kogenerativna postrojenja) u vidu cevovoda. Ona
u obzir dolazi kada biogas ne može u celini da se iskoristi na
licu mesta, ali u prihvatljivoj blizini postoje potrošači toplotne
energije. Ovaj postupak principijelno liči na upumpavanje
biometana u mrežu prirodnog gasa. Razlika pri tome postoji
samo u manjoj potrebi za prečišćavanjem. Pošto ne mora da
se menja energetski sadržaj gasa, potrebno je samo sušenje
gasa i desumporizacija pomoću postupaka opisanih pod 6.1.1 i
6.1.2. Dodatnu prednost predstavlja bolje iskorišćenje toplotne
energije i sa tim povezano povećanje ukupnog stepena
korisnosti.
Načelno se primenjuju dve varijante postupka: s jedne
strane isključivi rad na biogas, a s druge strane permanentno
(uspostavljanje zahtevanog kvaliteta gasa), odnosno
povremeno (vršna potrošnja) mešanje sa prirodnim gasom.
Kao preferirane oblasti primene u obzir dolaze zatvoreni
krugovi potrošača, javne ustanove, industrijski procesi i velika
poljoprivredna gazdinstva.
Subvencionisanje mikro gasnih mreža prema EEG za sada
nije moguće, pošto finansijski teret ovde pretežno proističe iz
investicionih troškova. Operativni troškovi su, za razliku od toga,
dosta niski. Podsticanje investicije je, međutim, moguće preko
Tretman i mogućnosti korišćenja gasa
programa tržišnih podsticaja kojim se odobravaju subvencije u
visini od 30 % troškova cevovoda za sirovi biogas koji su duži
od 300 m [6-6].
Mikro gasne mreže su do sada u Nemačkoj višestruko
realizovane, pri tome dobar primer predstavljaju mreže biogasa
u Braunšvajgu, odnosno centru za poljoprivredu Ajhhof. Pošto
se i na mikro gasne mreže primenjuju propisi o tarifiranju iz
EEG, ovaj vid korišćenja biogasa predstavlja efikasnu opciju za
upumpavanje biogasa u mrežu.
6.4 Pogonsko gorivo za motorna vozila
U Švedskoj i Švajcarskoj se biogas već godinama koristi kao
pogonsko gorivo za autobuse, kamione, ali i u privatnom
6
sektoru. I u Nemačkoj je realizovano nekoliko projekata koji,
međutim, još nisu doveli do široke implementacije. Pored
nekih pumpnih stanica koje prodaju čisti biometan (na primer
Jameln), se krajem 2012. godine već na 288 pumpnih stanica
za prirodni gas nudio biometan u različitim mešavinama [6-3].
U slučaju da biogas treba da se koristi kao pogonsko gorivo za
vozila, on mora da se tretira do nivoa kvaliteta koji je prihvatljiv
za primenu u motorima trenutno uobičajenim u vozilima. Pored
materija koje deluju korozivno na motor, kao na primer vodonik-
sulfid, iz biogasa mora da se ukloni i ugljen-dioksid (CO2), kao
i vodena para. Pošto se kod ponuđenih vozila uglavnom radi
o vozilima na prirodni gas, preporučuje se tretman biogasa do
nivoa kvaliteta prirodnog gasa (vidi poglavlja 6.3.1).
Vozila sa pogonom na gas načelno su raspoloživa na
svetskom tržištu i nude se pretežno od strane renomiranih
proizvođača motornih vozila. Izbor se, međutim, pri tome
odnosi na modele sa monovalentnim ili bivalentnim pogonom.
Monovalentna vozila imaju pogon samo na gas, ali poseduju
mali pomoćni rezervoar za benzin. Kod bivalentnog pogona
motor po izboru može da radi na gas ili na benzin. Usled
velikih zapremina, sa nekomprimovanim biogasom ne mogu
da se pređu velike relacije. Iz tog razloga se biogas skladišti u
zadnjem delu vozila, odnosno na podu vozila, u rezervoarima
pod pritiskom od oko 200 bara.
Slika 6.15: Pumpna stanica sa ponudom biogasa [FNR/D. Riesel]
125
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Biometan korišćen kao motorno gorivo može da se prizna u
propisanu kvotu biogoriva, odnosno, za sada je, ako se ne prizna
u propisanu kvotu biogoriva, alternativno do 2015. godine
oslobođen od poreza. Troškovi tretmana biogasa su istog reda
veličine kao i troškovi uređaja za upumpavanje u mrežu. Uz
to dolaze povećani rashodi za komprimovanje biometana na
potreban nivo pritiska.
6.5 Termičko korišćenje biogasa
Sagorevanje tretiranog biogasa radi proizvodnje toplotne
energije moguće je bez problema. Gorionici koji se za to koriste
su uglavnom univerzalni gasni uređaji koji mogu da se podese
za razna goriva. U slučaju biogasa koji nije tretiran do nivoa
kvaliteta prirodnog gasa, uređaj mora da se prilagodi za rad na
biogas. Kod uređaja koji sadrže delove od obojenog metala ili
legura čelika, zbog vodonik-sulfida sadržanog u biogasu treba
računati sa korozijom, zbog čega ti metali moraju da se zamene,
odnosno biogas mora da se prečisti.
Razlikuju se atmosferski gorionici i ventilatorski gorionici.
Atmosferski uređaji se vazduhom za sagorevanje snabdevaju
samousisavanjem iz atmosfere. Potreban pretpritisak gasa iznosi
oko 8 mbara i često može da se obezbedi iz biogas postrojenja.
Kod ventilatorskih gorionika se vazduh za sagorevanje
obezbeđuje preko ventilatora. Potreban pretpritisak gorionika
iznosi uglavnom 15 mbara. Radi obezbeđivanja potrebnog
pretpritiska gasa, eventualno može biti neophodno korišćenje
gasnih kompresora [6-12].
Korišćenje biogasa za proizvodnju toplotne energije
dobilo je na značaju izmenom EEG. Zakon vlasnike objekata
izgrađenih posle 01.01.2009. godine obavezuje da za
proizvodnju toplotne energije moraju da koriste obnovljive
izvore. Ovaj zakon se, međutim, pored toga što se ograničava
na novoizgrađene objekte (sa izuzetkom pokrajine Baden-
Virtemberg) u pogledu korišćenja biogasa ograničava na
toplotnu energiju iz kogenerativnih postrojenja.
126
6.6 Spisak literature
[6-1] Arbeitsgemeinschaft für sparsamen und umweltfreundlichen
Energieverbrauch e. V. (ASUE), Energiereferat der Stadt Frank-
furt Referat 79A.2, BHKW-Kenndaten 2001
[6-2] Arbeitsgemeinschaft für sparsamen und umweltfreundlichen
Energieverbrauch e. V. (ASUE), Energiereferat der Stadt Frank-
furt Referat 79A.2, BHKW-Kenndaten 2005
[6-3] Biomethan auf der Überholspur, www.dena.de/
presse-­medien/pressemitteilungen/biomethan-auf-der-­
ueberholspur.html, zuletzt besucht 28.3.2013
[6-4] Brauckmann, J.: Planung der Gasaufbereitung eines mobilen
Brennstoffzellenstandes. Diplomarbeit, Fraunhofer UMSICHT
[6-5]
und FH Münster, 2002
Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. V. (Hrsg.): Einspei-
sung von Biogas in das Erdgasnetz, Leipzig, 2006
[6-6] Daniel, J.; Scholwin, F.; Vogt, R.: Optimierungen für einen
nachhaltigen Ausbau der Biogaserzeugung und -nutzung in
Deutschland, Materialband: D – Biogasnutzung, 2008
[6-7] Dielmann, K. P.; Krautkremer, B.: Biogasnutzung mit Mikrogas-
turbinen in Laboruntersuchungen und Feldtests, Stand der
Technik und Entwicklungschancen, Elftes Symposium Energie
aus Biomasse Biogas, Pflanzenöl, Festbrennstoffe, Ostbayri-
sches Technologie-Transfer-Institut e. V. (OTTI) Regensburg,
Tagungsband, 11/2002
[6-8] Dielmann K. P.: Mikrogasturbinen Technik und Anwendung,
BWK Das Energie-Fachmagazin, 06/2001, Springer VDI
Verlag, 2001
[6-9] Dena biogaspartner, Mitteilung März 2013
[6-10] Gasnetzzugangsverordnung vom 3. September 2010 (BGBl.
I S. 1261), zuletzt geändert durch Artikel 4 der Verordnung
vom 30. April 2012 (BGBl. I S. 1002)
[6-11] Heinze, U.; Rockmann, G.; Sichting, J.: Energetische Verwer-
tung von Biogasen, Bauen für die Landwirtschaft, Heft Nr. 3,
2000
[6-12] Jäkel, K.: Managementunterlage „Landwirtschaftliche Biogas­
erzeugung und -verwertung“, Sächsische Landesanstalt für
Landwirtschaft, 1998/2002
[6-13] Kaltschmitt, M.; Hartmann, H.: Energie aus Biomasse Grundla-
gen, Techniken und Verfahren, Springer-Verlag, 2009
[6-14] Neumann, T.; Hofmann, U.: Studie zu Maßnahmen zur Minde-
rung von Formaldehydemissionen an mit Biogas betriebenen
BHKW, erschienen in der Schriftenreihe des Landesamtes für
Umwelt, Landwirtschaft und Geologie, Heft 8/2009, Dresden
[6-15] Novellierung der TA-Luft beschlossen, Biogas Journal Nr.
1/2002, Fachverband Biogas e. V., 2002
[6-16] Mikro-KWK Motoren, Turbinen und Brennstoffzellen, ASUE
Arbeitsgemeinschaft für sparsamen und umweltfreundlichen
Energieverbrauch e. V., Verlag Rationeller Erdgaseinsatz
[6-17] Mitterleitner, Hans: persönliche Mitteilung 2004
[6-18] ORC-Anlage nutzt Abwärme aus Biogasanlagen,
www.energynet.de/2008/04/23/orc-anlage-nutzt-­abwarme-
aus-biogasanlagen/, zuletzt besucht: 05.08.2009
[6-19] Polster, A.; Brummack, J.; Mollekopf, N.: Abschlussbericht
2006 – Verbesserung von Entschwefelungsverfahren in
landwirtschaftlichen Biogasanlagen, TU Dresden
Tretman i mogućnosti korišćenja gasa
[6-20] Raggam, A.: Ökologie-Energie, Skriptum zur Vorlesung, Institut [6-39] Willenbrink, B.: Einsatz von Micro-Gasturbinen zur Biogasnut-
für Wärmetechnik, Technische Universität Graz, 1997 zung, Firmenschrift PRO2
[6-21] Ramesohl, S.; Hofmann, F.; Urban, W.; Burmeister, F.: Analyse [6-40] ASUE (2011): BHKW Kenndaten
und Bewertung der Nutzungsmöglichkeiten von Biomasse, [6-41] Aschmann V.; Kissel R.; Gronauer, A.: Umweltverträglichkeit
Studie im Auftrag von BGW und DVGW, 2006 biogasbetriebener BHKW in der Praxis, Landtechnik 2/2008,
[6-22] Rank, P.: Wartung und Service an biogasbetriebenen Block- S. 77-79
heizkraftwerken, Biogas Journal Nr. 2/2002, Fachverband [6-42] Baumgarten, G.; Ungerank, M.; Schnitzer, Chr.; Kobus, A.:
Biogas e. V., 2002 Hochleistungspolymere erzeugen Biomethan, Artikel in
[6-23] Richter, G.; Grabbert, G.; Shurrab, M.: Biogaserzeugung im elements – der Forschungsnewsletter von Evonik, Nr. 36,
Kleinen, Gwf-Gas Erdgas (1999), Nr. 8, S.528–535 Essen, 2011
[6-24] Swedish Gas Center: Report SGC 118 – Adding gas from [6-43] Bundesnetzagentur für Elektrizität, Gas, Telekommunikation,
biomass to the gas grid, Malmö, 2001, verfügbar unter: Post und Eisenbahnen, Referat 603 und Bundeskartellamt,
www.sgc.se/dokument/sgc118.pdf Arbeitsgruppe Energie-Monitoring, Monitoringbericht 2012,
[6-25] Schlattmann, M.; Effenberger, M.; Gronauer, A.: Abgasemis-
sionen biogasbetriebener Blockheizkraftwerke, Landtechnik,
Bonn, 2013
6
Landwirtschaftsverlag GmbH, Münster, 06/2002
[6-26] schmittenertec GmbH, www.schmitt-enertec.de/deutsch/
bhkw/bhkw_technik.htm, Zugriff 31.07.09
[6-27] Schneider, M.: Abwärmenutzung bei KWK – innovative Kon-
zepte in der Verbindung mit Gasmotoren, Kooperationsforum
Kraft-Wärme-Kopplung – Innovative Konzepte für neue
Anwendungen, Nürnberg, 28. September 2006
[6-28] Schnell, H-J.: Schulungen für Planer- und Servicepersonal,
Biogas Journal Nr. 2/2002, Fachverband Biogas e. V.,
[6-29] Schönbucher, A.: Thermische Verfahrenstechnik: Grundlagen
und Berechnungsmethoden für Ausrüstungen und Prozesse,
Springer-Verlag, Heidelberg, 2002
[6-30] Scholz, V.; Schmersahl, R.; Ellner J.: Effiziente Aufbereitung von
Biogas zur Verstromung in PEM-Brennstoffzellen, 2008
[6-31] Solarenergieförderverein Bayern e. V.: Biogasaufbereitungs-
systeme zur Einspeisung in das Erdgasnetz – Ein Praxisver-
gleich, München, 2008
[6-32] Termath, S.: Zündstrahlmotoren zur Energieerzeugung Emissi-
onen beim Betrieb mit Biogas, Elftes Symposium Energie aus
Biomasse Biogas, Pflanzeöl, Festbrennstoffe, Ostbayrisches
Technologie-Transfer-Institut e. V. (OTTI), Regensburg, Ta-
gungsband, 11/2002
[6-33] Thomas, B.: Stirlingmotoren zur direkten Verwertung von
Biobrennstoffen in dezentralen KWK-Anlagen, Vortrag Staats-
kolloquium BWPLUS, Forschungszentrum Karlsruhe, 7. März
2007
[6-34] Urban, W.; Girod, K.; Lohmann, H.: Technologien und Kosten
der Biogasaufbereitung und Einspeisung in das Erdgasnetz,
Ergebnisse der Markterhebung 2007–2008
[6-35] Weiland, P.: Neue Trends machen Biogas noch interessanter,
Biogas Strom aus Gülle und Biomasse, top agrar Fachbuch,
Landwirtschaftsverlag GmbH, Münster-Hiltrup, 2002
[6-36] Weiland, P.: Notwendigkeit der Biogasaufbereitung, Ansprü-
che einzelner Nutzungsrouten und Stand der Technik, Vortrag
im Rahmen des FNR-Workshops „Aufbereitung von Biogas“
vom 17./18.06.2003 in Braunschweig
[6-37] Wie funktioniert eine Absorptionskältemaschine,
www.bhkw-info.de/kwkk/funktion.html
Zugriff 05.08.2009
[6-38] Willenbrink, B.: Einsatz von Micro-Gasturbinen zur Biogas­
nutzung, Erneuerbare Energien in der Land(wirt)schaft
2002/2003 – Band 5, 1. Auflage Dezember 2002, Verlag für
land(wirt)schaftliche Publikationen, Zeven
127
7
PRAVNI OKVIR ZA
PROIZVODNJU ENERGIJE
IZ BIOGASA
Biogas u velikoj meri doprinosi održivoj proizvodnji električne i
toplotne energije kao i motornih goriva. U Nemačkoj je krajem
2012. godine radilo oko 7.600 postrojenja za proizvodnju
biogasa. Taj razvoj je pretežno uslovljen podsticanjem
proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u
okviru Zakona o obnovljivim izvorima energije (EEG), kao i
povlasticama baziranim na propisima o izgradnji shodno
Građevinskom zakoniku (BauGB). Pravni okvir dozvoljava dalju
ekspanziju proizvodnje električne i toplotne energije iz biogasa.
Međutim, ekonomski uslovi se menjaju, i to pre svega usled
konstantnog porasta cene supstrata. Takođe opada i politička
podrška i prihvaćenost u društvu. Diskusija o budućoj izmeni
EEG vezanoj za dalju podršku biogas postrojenjima značajno
doprinosi velikoj nesigurnosti i suzdržanosti prilikom donošenja
investicionih odluka od strane operatera biogas postrojenja.
U ovom poglavlju su – uglavnom sa stanovišta postojećih i
potencijalnih operatera biogas postrojenja – prikazani pravni
okvirni uslovi za proizvodnju električne i toplotne energije u
biogas postrojenjima sa stanjem od aprila 2013. godine.
7.1 Finansiranje biogas postrojenja
U Nemačkoj je finansiranje biogas postrojenja, s obzirom
da se radi o investicionim sumama od po pravilu nekoliko
stotina hiljada evra do nekoliko miliona evra po postrojenju,
u poređenju sa prethodnim godinama (2004-2011) postalo
teže. Za to postoji nekoliko merodavnih razloga:
• smanjenje podsticajne fid-in tarife (feed-in tariff) za električnu
energiju iz obnovljivih izvora na osnovu EEG 2012,
• pooštreni zahtevi u odnosu na rad postrojenja shodno EEG
2012,
• razvojne tendencije konstantnog porasta cene supstrata, tj.
konstantnog porasta operativnih troškova,
• promenjena procena rizika od strane finansirajućih banaka
prilikom finansiranja postrojenja za proizvodnju biogasa,
nakon što su prvi projekti biogas postrojenja dospeli u
krizu, dok drugi finansirani projekti nisu ostvarili, niti će u
perspektivi ostvariti, prognoziranu ekonomsku isplativost,
kao i
128
• povećani zahtevi finansirajućih banaka za pružanje
obezbeđenja.
Praktičan savet: operateri biogas postrojenja trebalo bi
da blagovremeno uspostave kontakt sa specijalizovanim
bankama i da pri tome očekuju sve restriktivnije odobravanje
kredita.
Finansiranje biogas postrojenja zahteva da banke jako dobro
poznaju branšu i uslove na tržištu supstrata, procesne opreme i
proizvođača postrojenja. Neke banke su se već od pre nekoliko
godina specijalizovale na finansiranje biogas projekata i u toj
oblasti posluju nadregionalno. Te banke su uglavnom formirale
iskusne interdisciplinarne timove za savetovanje primaoca
kredita, praćenje i analizu tržišta, kao i donošenje odluke o
kreditnoj strukturi i odobravanju kredita.
Banke po pravilu odobravanje kredita za biogas postrojenje
vezuju za opšte zahteve u odnosu na finansiranje projekta:
• hipotekarno obezbeđenje,
• privremeni prenos imovine radi obezbeđenja kredita,
• jemstva i izjave o preuzimanju obaveze u slučaju
insolventnosti.
Osim toga, banke prilikom finansiranja biogas postrojenja
postavljaju sledeće dodatne uslove:
• ugovorno pravo finansirajuće banke da preuzme ugovore
koji se tiču biogas postrojenja (na primer ugovori o isporuci
supstrata, ugovor o upravljanju postrojenjem itd.) i
• dokaz o dugoročnoj ugovorno obezbeđenoj isporuci supstrata,
što u krajnjoj liniji doprinosi iskorišćenosti i ekonomskoj
isplativosti biogas postrojenja (visok procentualni udeo
dugoročno obezbeđene isporuke supstrata u trajanju od, na
primer, najmanje pet ili deset godina; visok udeo korišćenja
sopstvenog supstrata iz kruga suvlasnika postrojenja u
slučaju poljoprivrednih biogas postrojenja).
Praktičan savet: operater, odnosno nosilac projekta
izgradnje biogas postrojenja, trebalo bi da svoju banku
uključi još u ranoj fazi planiranja i da njene zahteve i
kriterijume u pogledu finansiranja projekta uzme u obzir već
prilikom izrade i sklapanja značajnih ugovora.
Nosioci projekta/operateri postrojenja pri tome takođe moraju
da uzmu u obzir da u Nemačkoj banke kod finansiranja biogas
postrojenja prilikom određivanja visine kamatne stope za
kredit uračunavaju i dodatak za kreditni rizik, odnosno odbijaju
finansiranje neobezbeđenih projekata. Neobezbeđenim
se smatraju oni projekti kod kojih isporuka supstrata nije
obezbeđena dugoročno i/ili po unapred utvrdivim cenama.
Praktičan savet: nosioci projekata/operateri postrojenja
trebalo bi da blagovremeno kontaktiraju dve ili tri
specijalizovane banke koje poznaju branšu i imaju iskustva.
Ukoliko je to uz prihvatljive troškove moguće, trebalo bi
paralelno voditi pregovore sa dve ili tri banke.
U slučaju finansiranja putem kredita treba proveriti da li,
u kojoj meri i pod kojim uslovima može da se ostvari pravo na
državne podsticaje (na primer, povlašćeni krediti KfW-a).
Kod finansiranja biogas postrojenja treba voditi računa
da banke po pravilu ne finansiraju već započete projekte i
da za takve projekte u svakom slučaju ne mogu da se dobiju
podsticaji iz državnih programa podrške.
7.2 Osiguranje biogas postrojenja
Još jedan značajan aspekat u pravnom, finansijskom i
ekonomskom pogledu predstavlja zaštita od potencijalnih
šteta nastalih u toku izgradnje i rada biogas postrojenja putem
sklapanja ugovora o osiguranju.
U odnosu na fazu izgradnje treba proveriti da li investitor
i/ili operater postrojenja, generalni izvođač ili proizvođač
postrojenja mora da zaključi ugovore o osiguranju tipične za
izgradnju tehničkih postrojenja.
Za operativnu fazu postrojenja trebalo bi obavezno sklopiti
sledeće dve vrste ugovora o osiguranju:
• osiguranje od loma mašina (nadoknađuje materijalnu štetu u
slučaju neispravnih komponenti postrojenja), kao i
• osiguranje od prekida rada postrojenja (nadoknađuje
imovinsku štetu).
Specijalizovana osiguravajuća društva nude međusobno
usklađene koncepte osiguranja sa sveobuhvatnom zaštitom –
sve do osiguranja od svih rizika u jednoj objedinjenoj polisi
osiguranja. U slučaju da se ne koristi ova poslednja opcija,
odnosno ako ona nije obuhvaćena kompletnim paketom
osiguranja, preporučuje se i osiguranje od odgovornosti za
Praktičan savet: preporučuje se blagovremeno kontaktiranje
adekvatno specijalizovanog i sa branšom upoznatog
osiguravajućeg društva, odnosno nezavisnog agenta
osiguranja, da bi se definisala i dogovorila optimalna i
obuhvatna zaštita za izgradnju i rad biogas postrojenja.
Pravni okvir za proizvodnju energije iz biogasa
zagađenje životne sredine. Time se pokrivaju potencijalne
ekološke štete (između ostalog zagađenje voda) prouzrokovane
od strane biogas postrojenja. U branši je uobičajeno da se
ugovori o osiguranju od štete na stvarima i osiguranju imovine
sklope odvojeno kod istog osiguravajućeg društva.
Od 2012. godine je za neke operatere biogas postrojenja
postalo teže da uopšte dobiju, odnosno da za prihvatljive
premije dobiju adekvatno osiguranje. Bilo je više slučajeva kada
su osiguravajuća društva operaterima postrojenja otkazala
postojeće ugovore o osiguranju. Neka postojeća postrojenja
određenih proizvođača koja su starija od dve godine teško
mogu da se osiguraju. Vodeća osiguravajuća društva sve više
zahtevaju da se proizvođači postrojenja sertifikuju kod njih.
Neki sertifikovani proizvođači postrojenja operaterima nude i
kompletno osiguranje u trajanju od nekoliko godina.
Može se očekivati da će premije osiguranja, kako kod
osiguranja od štete na stvarima, tako i kod osiguranja imovine, 7
ubuduće usled sve češćih slučajeva štete biti u konstantnom
porastu.
7.3 Dozvola za biogas postrojenja
Za izgradnju i rad biogas postrojenja potrebna je dozvola. Pri
tome u obzir dolaze dva različita postupka izdavanja:
• građevinska dozvola prema BauGB [7-1] i odgovarajućem
važećem pokrajinskom zakonu o izgradnji,
• dozvola prema Saveznom zakonu o zaštiti od emisija
(BImSchG) [7-2].
Koji od ova dva postupka izdavanja dozvole će se primeniti na
operatera postrojenja, zavisi od kapaciteta i snage planiranog
postrojenja i supstrata čije je korišćenje planirano u postrojenju.
Biogas postrojenja moraju da ispune kako zahteve iz propisa
o izgradnji, tako i kriterijume iz propisa o zaštiti od emisija. I
postrojenje kojem je dozvola izdata „samo“ prema propisima
o izgradnji, ne sme da prouzrokuje štetan uticaj na životnu
sredinu, zabranjen prema propisima o zaštiti od emisija.
Administrativna praksa organa nadležnih za izdavanje
dozvole za biogas postrojenja delom se u velikoj meri razlikuje
između saveznih pokrajina, a donekle čak i od okruga do okruga
unutar jedne savezne pokrajine.
Praktičan savet: preporučuje se blagovremeno kontaktiranje
organa nadležnih za izdavanje dozvole i usklađivanje
konfiguracije postrojenja i zahteva za izdavanje dozvole. To
doduše može da dovede do vremenskog odlaganja u ranoj
fazi planiranja, ali često mogu da se izbegnu kasniji konflikti
i kašnjenja.
7.3.1 Izdavanje dozvole prema BauGB
Svako biogas postrojenje predstavlja „građevinski objekat“ i stoga
je potrebna makar građevinska dozvola prema Građevinskom
zakoniku u vezi sa važećim pokrajinskim zakonom o izgradnji.
Organ nadležan za izdavanje dozvole proverava da li
postrojenje sme da se izgradi na predviđenoj lokaciji. To se
određuje prema BauGB.
129
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
S druge strane, nadležni organ u postupku izdavanja
građevinske dozvole proverava konstrukciju i način izgradnje
konkretnog objekta (prema odredbama odgovarajućeg
pokrajinskog zakona o izgradnji).
Propisi o planiranju i izgradnji prema BauGB
Prilikom provere da li je izgradnja objekta dozvoljena prema
propisima o planiranju i izgradnji, treba praviti razliku između
biogas postrojenja koja se grade u zoni za koju postoji plan
detaljne regulacije i onih koja se grade u rubnoj zoni koja nije
obuhvaćena planom.
Biogas postrojenja u zoni plana detaljne regulacije
Ukoliko se lokacija planiranog biogas postrojenja nalazi u
području za koje postoji plan detaljne regulacije, za izdavanje
dozvole za biogas postrojenje merodavne su odredbe tog
plana. Planirana izgradnja može da se odobri ako ispunjava
kriterijume plana detaljne regulacije i ako je obezbeđeno
komunalno opremanje i uređenje, vidi § 30 stav 1 BauGB.
Kod mnogih projekata izgradnje biogas postrojenja
opština donosi takozvani projektno orijentisani plan detaljne
regulacije. On se odnosi samo na taj konkretan projekat, pa
samim tim na izgradnju biogas postrojenja. U tu svrhu se
prvo sklapa ugovor između opštine i (budućeg) operatera
postrojenja. Pri tome redovno dolazi do usklađivanja interesa
opštine i operatera postrojenja. Projektno orijentisani plan
detaljne regulacije često sadrži tačne odredbe vezane za
detaljni koncept postrojenja. Međutim, operater postrojenja
nema pravo da zahteva donošenje jednog takvog projektno
orijentisanog plana detaljne regulacije.
Povlastice za biogas postrojenja u rubnim zonama
Često se lokacija planiranog biogas postrojenja nalazi u
rubnoj zoni, po pravilu u neposrednoj blizini poljoprivrednog
gazdinstva operatera postrojenja. Tada se o izdavanju dozvole
za izgradnju postrojenja odlučuje prema § 35 BauGB.
U rubnoj zoni načelno ne sme da se gradi. BauGB, međutim,
upravo u toj zoni dozvoljava izgradnju nekih objekata. U te
povlašćene objekte spadaju i biogas postrojenja koja se grade
na mestu poljoprivrednog gazdinstva. Shodno § 35 stav 1 tačka
6 BauGB moraju biti ispunjeni sledeći preduslovi:
• Biogas postrojenje organizaciono mora da pripada
poljoprivrednom gazdinstvu. Vlasnik poljoprivrednog
gazdinstva istovremeno mora da je vlasnik biogas postrojenja
ili da makar poseduje merodavan uticaj u privrednom društvu
koje upravlja postrojenjem. On, dakle, mora da poseduje
najmanje većinu vlasničkih udela u društvu.
Praktičan savet: organ nadležan za izdavanje dozvole
izgradnju biogas postrojenja u rubnoj zoni može da uslovi
dodatnim zahtevima, prema kojima vlasnik poljoprivrednog
gazdinstva mora trajno da poseduje većinsko vlasništvo nad
privrednim društvom koje upravlja biogas postrojenjem. Da
li su takvi dodatni zahtevi zaista potrebni, nadležni organ u
pojedinačnom slučaju može da proveri na osnovu odredbi
ugovora o osnivanju društva. Tako ugovor o osnivanju
društva za upravljanje postrojenjem može da posluži kao
dokaz ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole.
130
• Biomasa korišćena u biogas postrojenju „pretežno“, dakle sa
preko 50 %, mora da potiče iz poljoprivrednog gazdinstva u
čijem se krugu nalazi ili gazdinstava iz neposredne okoline.
Ovim ograničenjem treba da se spreči značajno povećanje
saobraćaja usled transporta sirovina.
• Za svako gazdinstvo može da se odobri samo jedno biogas
postrojenje.
U okviru izmene propisa o izgradnji u proleće 2013. godine
dodatno su pojednostavljeni preduslovi za izdavanje
građevinskih dozvola za biogas postrojenja u rubnim zonama.
Do sada su biogas postrojenja u rubnim zonama mogla da se
odobre samo ako je proizvodni kapacitet iznosio maksimalno
2,3 miliona Nm3/a sirovog biogasa i toplotna snaga ložišta
maksimalno 2,0 MW.
Gornja granica od 2,0 MW toplotne snage ložišta ukida se
sa stupanjem na snagu nove regulative u jesen 2013. godine.
U izmenjenom Građevinskom zakoniku [7-3] važi samo uslov
maksimalnog proizvodnog kapaciteta od 2,3 miliona Nm3/a.
Na taj način i biogas postrojenja u rubnim zonama mogu da
iskoriste mogućnosti fleksibilnog plasmana električne energije
na tržište.
Ukoliko navedeni zahtevi nisu ispunjeni, organ nadležan
za izdavanje dozvole biogas postrojenje može da odobri kao
objekat ostale namene shodno § 35 stav 2 BauGB. Prema
ovom propisu građevinski objekti u rubnoj zoni mogu da se
odobre samo ako ne ugrožavaju opšte javne interese i ako je
obezbeđeno komunalno opremanje i uređenje.
Propisi prema važećem pokrajinskom zakonu o izgradnji
Dodatno, pored toga da li je izgradnja dopuštena prema
BauGB, nadležni organ proverava i da li je biogas postrojenje u
skladu sa pokrajinskim zakonom o izgradnji. Pri tome se radi o
integrisanju u postojeće izgrađene strukture i karakteristikama
samog postrojenja.
Ti zahtevi su regulisani odgovarajućim pokrajinskim
zakonima o izgradnji i stoga se razlikuju od pokrajine
do pokrajine. Međutim, osnovna struktura pojedinačnih
pokrajinskih zakona o izgradnji je slična. Tako su, na primer,
regulisani udaljenost do susednih parcela, mere protivpožarne
zaštite ili tehnička opremljenost objekta.
Građevinska inspekcija u okviru postupka izdavanja dozvole
pre svega proverava pogonsku bezbednost potencijalno
opasnih postrojenja sa ložištima, rezervoarima za gas,
cevovodima ili sličnim uređajima za manipulisanje gorivim
gasovima ili drugim opasnim materijama.
Pravna zaštita suseda
Susedi u neposrednoj blizini lokacije biogas postrojenja imaju
pravo da, u slučaju da nisu ispunjeni propisi iz BauGB, Pravilnika
o korišćenju građevinskih objekata i zakona o izgradnji dotične
savezne pokrajine, ulože prigovor ili podnesu tužbu protiv
izgradnje. U slučaju prigovora suseda ili podnošenja tužbe
protiv već izdate građevinske dozvole, operater postrojenja po
pravilu ne mora odmah da zaustavi dalju realizaciju projekta.
Naime, pravna sredstva koja su od strane suseda uložena
protiv građevinske dozvole shodno § 212a BauGB ne poseduju
odložno dejstvo.
7.3.2 Izdavanje dozvole prema BImSchG
Postupak izdavanja dozvole prema BImSchG je kompleksniji
i po pravilu vremenski, organizaciono i finansijski složeniji od
postupka izdavanja dozvole prema BauGB.
Za postrojenja je dozvola prema BImSchG uvek potrebna u
onim slučajevima kada vrše štetne uticaje na životnu sredinu ili
na drugi način mogu da prouzrokuju značajno uznemiravanje i
negativno utiču na javnost ili susede.
Za razliku od dozvole prema BauGB, dozvola prema BImSchG
poseduje takozvano kumulativno dejstvo. To znači da je većina
zvaničnih provera i odluka vezanih za odobravanje planirane
izgradnje postrojenja obuhvaćena postupkom koji se sprovodi
prema BImSchG (izuzetak: provera ispunjenosti propisa o zaštiti
voda). Po tome se dozvola izdata prema BImSchG razlikuje od
dozvole izdate prema BauGB.
Međutim, dozvola prema BImSchG izdaje se samo ako su
ispunjeni i zahtevi iz BauGB, odovarajućeg pokrajinskog zakona
o izgradnji, kao i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu
(UVPG) [7-4].
Praktičan savet: postupak izdavanja dozvole prema
BImSchG, koji je bez sumnje kompleksniji, i te kako ima
svoje prednosti. U okviru tog postupka se, naime, različite
provere sprovode od strane samo jednog nadležnog organa
i pravna sigurnost može da se uspostavi već u ranoj fazi
planiranja.
Biogas postrojenja koja zahtevaju dozvolu prema BimSchG
4. Savezna uredba o zaštiti od emisija (4. BImSchV) koja je
izmenjena 1. juna 2012. godine [7-5] u prilogu sadrži konačan
spisak postrojenja za koja je potrebna dozvola prema BImSchG.
Shodno tački 1.15 priloga uz 4. BImSchV ova dozvola je
potrebna za postrojenja za proizvodnju biogasa, čiji minimalni
proizvodni kapacitet iznosi 1,2 miliona kubnih metara sirovog
biogasa godišnje.
Prilog uz 4. BImSchV sadrži različita činjenična stanja za
koja takođe mora da se izda dozvola. Tako obaveza pribavljanja
dozvole prema BImSchG u zavisnosti od snage postoji i u
slučaju da toplotna snaga ložišta kogenerativnog postrojenja
na biogas ili sa gasnom turbinom iznosi najmanje 1 MW.
Pored toga je dozvola prema BImSchG potrebna za biogas
postrojenja koja se grade u okviru stočne farme za koju je
takođe potrebna dozvola prema istoj regulativi. Osim toga i u
slučaju skladištenja opasnog i bezopasnog otpada (vidi tačku
8.12 a), odnosno b), kolone 2 priloga uz 4. BImSchV) i izgradnje
skladišta za tečni stajnjak zapremine 6.500 kubnih metara (vidi
tačku 8.12 b) bb) kolone 2 priloga uz 4. BImSchV) takođe
postoji obaveza izdavanja dozvole prema BImSchG.
Prag za obavezu pribavljanja dozvole je izričitim navođenjem
postrojenja za proizvodnju biogasa sa proizvodnim kapacitetom
od 1,2 miliona kubnih metara sirovog biogasa u 4. BImSchV, u
poređenju sa prethodnim regulativama, znatno smanjen. Stoga
za niz postrojenja, za koja ranije nije bila potrebna dozvola, sada
mora da se pribavi dozvola prema BImSchG. Operateri za čija
postrojenja sada postoji obaveza pribavljanja dozvole prema
§ 67 stav 2 BImSchG moraju da se prijave organu nadležnom
za izdavanje dozvole. Nakon prijavljivanja operater postrojenja
dužan je da nadležnom organu u roku od dva meseca podnese
Pravni okvir za proizvodnju energije iz biogasa
određenu dokumentaciju neophodnu za izdavanje dozvole.
Postojanje obaveze pribavljanja dozvole za biogas postrojenje
trebalo je da se organu nadležnom za zaštitu od emisija prijavi u
roku od tri meseca od stupanja na snagu izmenjene 4. BImSchV,
tj. najkasnije do 31. avgusta 2012. godine. Operateri biogas
postrojenja koji su propustili da se prijave i da pribave dozvolu
dužni su da i nakon isteka roka pribave dozvolu za svoje biogas
postrojenje. Neprijavljivanje i nepribavljanje dozvole u datom
slučaju može da se kazni novčanom kaznom.
Praktičan savet: operateri postojećih postrojenja
proizvodnog kapaciteta od najmanje 1,2 miliona kubnih
metara sirovog biogasa trebalo bi da provere da li njihovo
postrojenje poseduje dozvolu prema BImSchG. Ukoliko
to nije slučaj, trebalo bi naknadno da se prijave i da od
nadležnog organa pribave dozvolu.
7
Postupak izdavanja dozvole
Prilikom sprovođenja postupka za izdavanje dozvole prema
BImSchG načelno treba voditi računa o sledećim koracima:
• Operater postrojenja još pre podnošenja zahteva može
da zatraži preliminarno savetovanje sa odgovornim licem
nadležnog organa (takozvani „scoping“). U okviru tog
savetovanja trebalo bi pre svega utvrditi posebne preduslove
za izdavanje dozvole vezane za odabranu lokaciju, kao i
vremenski tok postupka izdavanja dozvole.
• Operater postrojenja zahtev za izdavanje dozvole podnosi
nadležnom organu. Neophodna dokumentacija obuhvata
tačne podatke o lokaciji, kao i opis postupka proizvodnje
biogasa. Sa zahtevom za izdavanje dozvole takođe mora
da se podnese i opis predviđenih mera za sprečavanje
štetnih uticaja na životnu sredinu. U slučaju da je potrebno
izvršiti procenu uticaja na životnu sredinu, treba detaljno
opisati okruženje i očekivane posledice planiranog projekta.
Nadležni organ je shodno § 10 stav 6a BImSchG dužan da
proveru zahteva okonča i odluku o zahtevu donese u roku
od tri meseca u slučaju sprovođenja pojednostavljenog
postupka, odnosno u roku od sedam meseci u slučaju
sprovođenja formalnog postupka.
• Kod formalnog postupka predviđena je participacija
građana. Nakon objavljivanja projekta i stavljanja zahteva
i dokumentacije na javni uvid, u roku od dve nedelje po
javnom izlaganju mogu da se iznesu prigovori protiv projekta.
Ti prigovori se razmatraju u okviru termina javne rasprave.
Formalni postupak shodno § 10 BImSchG, u okviru kog se
projekat objavljuje i zahtev i prateća dokumentacija stavljaju
na javni uvid, samo se u pojedinim slučajevima primenjuje
prilikom odobravanja biogas postrojenja. Po pravilu se
sprovodi pojednostavljeni postupak shodno § 19 BImSchG
bez participacije građana.
• Ako su ispunjeni svi propisani preduslovi, nadležni organ
donosi rešenje o izdavanju dozvole. To rešenje često obuhvata
niz dodatnih zahteva, na primer u odnosu na zaštitu voda.
131
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Praktičan savet: podnosilac zahteva trebalo bi da vodi
računa o tome da je dokumentacija koja je podneta uz
zahtev za izdavanje dozvole kompletna i da može da se
proveri. Tek tada za nadležni organ počinje da teče rok u
kome mora da odluči po osnovu zahteva.
Procena uticaja na životnu sredinu
Kod nekih biogas postrojenja potrebna je takozvana procena
uticaja na životnu sredinu prema Zakonu o proceni uticaja na
životnu sredinu (UVPG).
Pitanje da li je za biogas postrojenja potrebna procena
uticaja na životnu sredinu i u kom obimu će se ona izvršiti, zavisi
od toplotne snage ložišta postrojenja za proizvodnju energije,
proizvodnog kapaciteta postrojenja za proizvodnju gasa i
korišćenih sirovina, pogotovo ako se koristi otpad.
Cilj procene uticaja na životnu sredinu jeste utvrđivanje, opis
i evaluacija direktnih i indirektnih posledica projekta po životnu
sredinu.
Praktičan savet: podnosilac zahteva trebalo bi da u
postupku pribavljanja dozvole blagovremeno razjasni sa
nadležnim organom da li je za dotičnu lokaciju uopšte
potrebna procena uticaja na životnu sredinu; ukoliko nije,
može da uštedi dosta vremena i novca.
Pravna zaštita suseda
Treća lica, na koja se planirani projekat odražava, mogu da
preduzmu pravne mere protiv njega, na primer u slučaju da
nisu ispunjene granične vrednosti za sprečavanje štetnog
uticaja na životnu sredinu. Prigovor suseda protiv dozvole
izdate prema BImSchG – za razliku od slučaja dozvole prema
BauGB – načelno poseduje odložno dejstvo. Međutim, pošto
nadležni organ dozvolu često proglašava trenutno izvršivom,
pravna zaštita suseda odnosi se u prvoj liniji na ponovno
uspostavljanje odložnog dejstva prigovora.
Kod dozvola izdatih u okviru formalnog postupka sprovodi
se objavljivanje i izlaganje prateće dokumentacije na javni
uvid. Treća lica nakon okončanog javnog izlaganja kasnije više
ne mogu da ulože prigovor (takozvano prekluzivno dejstvo).
Za podnosioca zahteva se usled te prekluzije već u ranoj fazi
realizacije uspostavlja izvesna pravna sigurnost.
Naknadni zahtevi organa nadležnog za izdavanje dozvole
i obustavljanje rada postrojenja
Svi zakonski preduslovi koji se odnose na rad postrojenja
načelno moraju biti ispunjeni u toku celokupnog vremena rada.
Organ nadležan za izdavanje dozvole ima pravo da kontroliše
ispunjenost uslova i da po potrebi naknadno naloži ispunjavanje
dodatnih zahteva.
Nadležni organ ovlašćen je da u pojedinim opravdanim
slučajevima, u kojima postrojenje ne ispunjava zakonske
uslove, naloži obustavljanje rada postrojenja radi sprečavanja
opasnosti ili negativnih uticaja na javnost ili prirodne resurse.
132
7.3.3 Zahtevi prema BImSchG
BImSchG zahteva sprečavanje štetnih uticaja na životnu sredinu
i ostalih rizika, značajnih negativnih posledica i uznemiravanje
javnosti i suseda. To važi pre svega za biogas postrojenja koja
zahtevaju dozvolu prema BImSchG, ali i za ona postrojenja koja
se odobravaju isključivo prema BauGB.
Za biogas postrojenja je pre svega značajno sprečavanje
zagađenja vazduha, buke i potresa, kao i neprijatnih mirisa.
Zakonodavac je značajne granične vrednosti predviđene
prema BImSchG definisao u uredbama i administrativnim
propisima kao što su TU buka [7-6], TU vazduh [7-7], ali i
Smernice za izbegavanje emisija neprijatnih mirisa [7-8].
TU vazduh
Zagađenje vazduha može da potiče od motora sa unutrašnjim
sagorevanjem ili postrojenja za fermentaciju. Pri tome uvek
moraju da budu ispunjeni zahtevi iz tačke 5.4.1.4, odnosno
5.4.8.6.1 TU vazduh. One na primer sadrže minimalne
udaljenosti do ostalih izgrađenih struktura ili granične vrednosti
za motore sa unutrašnjim sagorevanjem (vidi tabelu 6.10).
Organ nadležan za izdavanje dozvole može da utvrdi od
toga odstupajuće niže granične vrednosti, ukoliko emisije mogu
da se smanje intervencijama na motoru ili drugim merama u
skladu sa stanjem tehnike.
Veliki praktičan značaj poseduju propisi iz EEG 2012, kojima
se za novoizgrađena skladišta za ostatak fermentacije zahteva
gasno nepropusno pokrivanje skladišta i retenciono vreme za
ostatak fermentacije od najmanje 150 dana. Taj zahtev služi
sprečavanju emisija metana. Međutim, EEG 2012 ispunjenost
ovog zahteva ne propisuje kao preduslov za izdavanje dozvole,
već kao uslov za odobravanje podsticajne tarife (o tome više u
poglavlju 7.5.1).
TU buka
TU buka konkretizuje referentne vrednosti u odnosu na štetne
emisije buke prema BImSchG. Granične vrednosti dopuštenih
emisija buke pri tome, zavisno od topografskih karakteristika
lokacije postrojenja i doba dana, variraju između 35 i 70 dB (A).
Emisije buke kod postrojenja za proizvodnju biogasa nastaju pre
svega usled rada motora. Pri tome u obzir treba uzeti i radom
postrojenja uslovljen saobraćaj u krugu biogas postrojenja
prilikom isporuke supstrata i transporta ostatka fermentacije.
Emisije neprijatnih mirisa
Za emisije neprijatnih mirisa u nekim saveznim pokrajinama
važe uredbe kojima se merodavnim proglašavaju Smernice za
izbegavanje emisija neprijatnih mirisa sastavljene od strane
odgovarajućeg pokrajinskog odbora za zaštitu od emisija. One
sadrže postupke za procenu neprijatnih mirisa i na osnovu toga
određuju granične vrednosti koje se razlikuju u zavisnosti od
klasifikacije dotičnog područja.
7.3.4 Uredba o havarijama
Uredba o havarijama [7-9] dopunjava Savezni zakon o zaštiti od
emisija. Ona reguliše bezbednost rada postrojenja u kojima su
prisutne opasne materije. U takve materije kao visokozapaljiva
supstanca spada i biogas, ukoliko je prisutan u odgovarajućoj
količini. Stoga je Uredba o havarijama primenjiva tek u slučaju
prekoračenja utvrđenih graničnih vrednosti. Radi utvrđivanja
relevantne količine biogasa, Savezna agencija za životnu
sredinu sastavila je smernice u kojima je naveden proračun
količine biogasa. Načelno se graničnom vrednošću može
smatrati 10.000 kg biogasa u posmatranom delu postrojenja.*
Ukoliko se, prema tome, primenjuje Uredba o havarijama,
operater postrojenja dužan je da preduzme mere za
sprečavanje havarija (§ 3 stav 1 12. BImSchV). Tu na primer
spadaju odgovarajući merni i regulacioni uređaji, kao i mere
protivpožarne zaštite itd.
Operater postrojenja je takođe dužan da nastale havarije
ili smetnje u radu u smislu 12. BImSchV prijavi nadležnom
pokrajinskom organu.
Praktičan savet: podnosilac zahteva bi trebalo da
blagovremeno sam sastavi ili da naloži izradu sveobuhvatnog
koncepta sprečavanja havarija shodno § 8 Uredbe o
havarijama. Organi nadležni za izdavanje dozvole povremeno
postavljaju visoke zahteve u odnosu na obim i stepen
detaljnosti koncepata sprečavanja havarija u radu postrojenja
za tretman biogasa.
7.3.5 Propisi o zaštiti voda
Neke komponente biogas postrojenja predstavljaju uređaje za
manipulisanje materijama koje se prema propisima o zaštiti
voda smatraju potencijalnim zagađivačima, § 62 Zakona o
upravljanju vodama (WHG) [7-10]. U oblast primene WHG
spadaju pre svega skladište supstrata, fermentor i skladište
za ostatak fermentacije. To eventualno može da se odnosi i na
kogenerativna postrojenja.
Iz tog razloga, pre izgradnje i puštanja u rad biogas
postrojenja uglavnom mora da se pribavi i dozvola prema
WHG. Ona – gotovo kao jedina dozvola – nije obuhvaćena
kumulativnim dejstvom dozvole prema BImSchG.
Operater postrojenja dužan je da uređaje za manipulisanje
materijama koje su potencijalni zagađivači voda postavi i njima
upravlja tako da ne dolazi do negativnih uticaja na vode.
Detaljni zahtevi proističu iz pokrajinskih uredbi o
manipulisanju materijama koje su potencijalni zagađivači voda.
Na nivou savezne države planirano je usvajanje jedinstvene
uredbe. Međutim, odgovarajući nacrt u trenutku isteka roka
za završetak ovog priručnika u aprilu 2013. godine još nije
stupio na snagu. Trenutno važi prelazna uredba o uređajima za
manipulisanje materijama koje su potencijalni zagađivači voda
[7-11].
* Klasifikacija opasnih materija je u prilogu I uz 12. BImSchV navedena samo kao granična količina u kg (vidi tačku 8 kolone 4 priloga I uz 12. BImSchV).
Pravni okvir za proizvodnju energije iz biogasa
Ova regulativa, na primer, sadrži zahteve u odnosu na mesta
postavljanja i hermetičnost različitih rezervoara ili sigurnosnih
uređaja za sprečavanje prepunjavanja.
7.3.6 Pogonska bezbednost
Uredba o pogonskoj bezbednosti [7-12] reguliše obezbeđivanje
radnih materijala od strane poslodavca, korišćenje radnih
materijala od strane zaposlenih prilikom rada, kao i rad uređaja
koji zahtevaju nadzor u smislu zaštite na radu. Osnovni elementi
koncepta zaštite propisanog u Uredbi o pogonskoj bezbednosti
su
• jedinstvena procena rizičnosti radnih materijala,
• bezbednosno-tehnička procena za rad uređaja koji zahtevaju
nadzor,
• „stanje tehnike“ kao jedinstveno merilo bezbednosti,
• odgovarajuće mere zaštite i kontrole kao i
• minimalni zahtevi u odnosu na svojstva radnih materijala. 7
7.3.7 Zahtevi prema § 49 Zakona o energetici
I Zakon o energetici (EnWG) sadrži zahteve koji se odnose na
biogas postrojenja, pre svega u § 49 EnWG [7-13]. Operateri
postrojenja odgovorni su za primenu priznatih tehničkih
standarda, tj. oni shodno tome energetska postrojenja moraju
da izgrade i da njima upravljaju tako da obezbede tehničku
bezbednost postrojenja i spreče specifične rizike.
§ 49 EnWG ne predstavlja preduslov za izdavanje dozvole za
biogas postrojenje u formalnom smislu. Tehnička bezbednost
postrojenja prema § 49 stav 1 EnWG ne proverava se ni u okviru
izdavanja dozvole prema BImSchG. § 49 EnWG normira stručno
specifične zahteve iz oblasti energetike koji postoje nezavisno
od drugih regulativa – na primer propisa o zaštiti životne
sredine.
Operater postrojenja je zakonski obavezan da prilikom
izgradnje i u toku rada postrojenja u svakom trenutku ispuni
zahteve prema § 49 stav 1 EnWG. On, doduše, ne mora
samoinicijativno da dokaže da ispunjava zahteve u odnosu
na tehničku bezbednost postrojenja prema opštepriznatim
tehničkim standardima. Međutim, operater postrojenja na
zahtev pokrajinske agencije za energetiku mora da pruži
informacije o tehničkim i ekonomskim prilikama u postrojenju.
Zahtev nadležnog organa za dobijanje informacija može da se
odnosi samo na ona činjenična stanja koja su zaista neophodna
za kontrolu tehničke bezbednosti postrojenja. Upiti izvan tog
okvira radi dobijanja opštih informacija u druge svrhe nisu
dopušteni.
Pored ovog prava na dobijanje informacija, pokrajinska
agencija za energetiku prema § 49 stav 7 EnWG takođe ima i
pravo pristupa, kontrole i vršenja uvida radi provere ispunjenosti
tehničkih zahteva u energetskom postrojenju.
133
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Pravni okvir za proizvodnju energije iz biogasa

7.4 Zakonski uslovi za korišćenje određenih da se ispune u odnosu na zbrinjavanje sporednih proizvoda • Za korišćenje materijala iz I kategorije sirovina tarifa se • Sve sirovine mogu da se koriste u mešavinama.
supstrata životinjskog porekla, na primer povećava za do 6,0 ct/kWh (uz smanjenje: od nazivne • Za postrojenja sa električnom snagom od minimalno 750 kW
• postojanje dela postrojenja za pasterizaciju/dekontaminaciju, snage od 500 kW povećanje se smanjuje na 4,0, odnosno koja se puštaju u rad posle 1. januara 2014. godine ne
U zavisnosti od izbora ulaznih materijala prilikom rada biogas • zahtevi u odnosu na udaljenost biogas postrojenja od 5,0 ct/kWh). U I kategoriji sirovina nalaze se pretežno odobrava se minimalna fid-in tarifa prema EEG; električna
postrojenja postoje zahtevi koji proističu iz pravnih propisa prostora u kome se drže životinje, supstrati koji su do sada tarifirani kao obnovljive sirovine, energija mora direktno da se plasira na tržište.
o zbrinjavanju otpada, propisa o higijenskoj bezbednosti, • prostorno razdvajanje stočnog fonda, biogas postrojenja, na primer kukuruz, trava, zelena raž itd. Lista I kategorije Za tarifne stope prema EEG ne sprovodi se prilagođavanje
odnosno propisa o đubrenju. Ti zahtevi se pre svega odnose na stočnih hraniva i prostirke, kao i sirovina je u velikoj meri skraćena u odnosu na pozitivnu listu inflacionim tokovima, odnosno korekcija cene u korist operatera
skladištenje i korišćenje ostatka fermentacije. Osim toga postoje • dopuštene granične vrednosti za ostatak fermentacije itd. obnovljivih sirovina u EEG 2009. postrojenja. Troškovi isporuke supstrata i operativni troškovi
i zahtevi u odnosu na korišćene sirovine, pre svega ako se radi Zakon o zbrinjavanju sporednih proizvoda životinjskog porekla • Za korišćenje supstrata iz II kategorije sirovina tarifa se postrojenja se menjaju. Za razliku od toga, jedini ili glavni izvor
o otpadu. (TierNebG) [7-19] i Uredba o zbrinjavanju sporednih proizvoda povećava za 8,0 ct/kWh. II kategorija sirovina obuhvata prihoda biogas postrojenja, fid-in tarifa prema EEG, 20 godina
životinjskog porekla (TierNebV) [7-20] sadrže dodatne pre svega tečni i čvrsti stajnjak i osim toga materijal od ostaje konstantna.
7.4.1 Korišćenje energetskih biljaka konkretne zahteve za tretman raznih vrsta sporednih proizvoda održavanja pejzaža. Izmenama Uredbe o biomasi iz 2012.
Energetske biljke spadaju u obnovljive sirovine i proizvode životinjskog porekla i tečnog stajnjaka u biogas postrojenjima. godine ograničena je mogućnost podsticajnog tarifiranja 7.5.1 Preduslovi za ostvarivanje fid-in tarife prema
se isključivo radi korišćenja u energetske svrhe. Ostaci Savezna vlada i savezne pokrajine su se u februaru 2013. električne energije iz materijala od održavanja pejzaža. EEG 2012
fermentacije od energetskih biljaka spadaju u oblast primene godine u okviru smernica za sprovođenje Zakona o cirkularnoj • Za električnu energiju proizvedenu iz tečnog stajnjaka u Ostvarivanje fid-in tarife prema EEG 2012 vezano je za
Zakona o đubrivima (DÜG) [7-14] kojim se reguliše stručna ekonomiji (KrWG) saglasile da tečni stajnjak, koji je pre nego što kategoriji snage preko 500 kW do 5 MW odobrava se tarifa ispunjavanje sledećih preduslova:
primena đubriva. će se iskoristiti kao đubrivo bio korišćen u biogas postrojenjima, od 6 ct/kWh. • Obaveza korišćenja toplotne energije: toplota koja nastaje 7
Ostatak fermentacije biljnog porekla se nakon anaerobne po pravilu mora da se kategoriše kao sporedni proizvod • Obračun tarife vrši se na osnovu prinosa energije različitih prilikom proizvodnje električne energije u godini puštanja u
fermentacije u biogas postrojenju zajedno sa ostalim ostacima stočarstva, a ne kao otpad. Međutim, i dalje u pojedinačnom korišćenih sirovina shodno Uredbi o biomasi iz 2012. godine. rad i u toku 1. naredne godine rada mora svrsishodno da se
fermentacije kao takozvano organsko đubrivo razastire po slučaju treba proveriti da li se primenjuju dodatni zahtevi i [7-23]. iskoristi u visini od 25 %, odnosno u visini od 60 % u toku
pašnjacima, odnosno oranicama. Uredba o đubrenju (DüV) dozvole prema propisima o zbrinjavanju otpada, kao i dodatne
između ostalog propisuje da đubriva, poštujući dobru stručnu obaveze kontrole i izveštavanja prema KrWG [7-21]. Ako se tečni
praksu, vremenski i količinski treba razastirati na način da stajnjak i sporedni proizvodi životinjskog porekla klasifikuju kao Tab. 7.1: TARIFNE STOPE PREMA EEG 2012 ZA BIOGAS POSTROJENJA PUŠTENA U RAD 2012. GOD.
đubrivo ne ugrožava ljude ili životinje, niti ekosistem. Ostaci otpad, osim toga se primenjuju i propisi o zbrinjavanju otpada,
fermentacije kao đubrivo na poljoprivrednim površinama mogu pre svega KrWG. Kategorija snage Kategorija snage Kategorija snage Kategorija snage Kategorija snage Kategorija snage
da se razastiru samo prema potrebi i u toku vegetativnog do 75 kW do 150 kW do 500 kW do 750 kW do 5 MW do 20 MW
u ct/kWh u ct/kWh u ct/kWh u ct/kWh u ct/kWh u ct/kWh
perioda. Takođe i mehanizacija korišćena za razastiranje
đubriva mora da ispunjava opštepriznate tehničke standarde 7.5 Fid-in tarifa za električnu energiju Osnovna tarifa 14,3 14,3 12,3 11 11 6
i da osigura adekvatno odmeravanje količine i distribuciju prema EEG 2012 I kategorija sirovina 6 6 6 5 4 –
đubriva. Đubriva ne smeju da se razastiru po površinama koje II kategorija sirovina 8 8 8 8/6 8/6 –
se nalaze direktno uz vode. Za električnu energiju proizvedenu iz biomase operateru do 700 Nm3/h: 3 ct/kWh
Propisi o đubrenju obuhvataju Uredbu o đubrivima (DüMV) postrojenja odobrava se fid-in tarifa utvrđena u EEG [7-22]. Ona Bonus za tretman gasa do 1.000 Nm3/h: 2 ct/kWh –
[7-15] i Uredbu o đubrenju (DüV) [7-16]. je zagarantovana na period od 20 godina uz godinu puštanja do 1.400 Nm3/h: 1 ct/kWh
u rad. Visina tarife pre svega zavisi od godine puštanja u rad, Postrojenja za fermentaciju
7.4.2 Korišćenje tečnog stajnjaka i ostalih veličine postrojenja, dakle nazivne snage, i korišćenih supstrata. organskog otpada 16 16 16 14 14 14
sporednih proizvoda životinjskog porekla Pri tome, sa izuzetkom korišćenih supstrata, nije merodavno (§ 27a EEG 2012)
Organsko đubrivo životinjskog porekla, kao na primer tečni postrojenje za proizvodnju biogasa, već kogenerativno Mala postrojenja na bazi
stajnjak ili ekskrementi peradi, nakon žetve glavnog useva po postrojenje koje proizvodi električnu energiju. tečnog stajnjaka 25 – – – – –
(§ 27b EEG 2012)
poljoprivrednim površinama može da se razastire samo još Za biogas postrojenja koja su puštena, odnosno biće puštena
u ograničenoj meri i do određene maksimalne granice. Od u rad nakon 1. januara 2012. godine, važe fid-in tarife navedene
1. novembra do 31. januara zabranjeno je razastiranje organskog u tabeli 7.1 prema EEG 2012 (u slučaju da su postrojenja
đubriva po poljoprivrednim površinama. Na pašnjacima ne sme puštena u rad 2012. godine). Tab. 7.2: SMANJENJE OSNOVNE TARIFE ZA POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ BIOMASE
da se razastire đubrivo u periodu od 15. novembra do 31. Objašnjenja:
januara. Razastiranje ne sme da se sprovodi ni kada je zemlja • Zakon za nova postrojenja odobrava osnovnu tarifu, čija Godina puštanja Kategorija snage do Kategorija snage Kategorija snage Kategorija snage
skroz smrznuta i u toku dana se ne otopi ni na površini. se visina određuje prema snazi postrojenja. Ona je 2012. u rad 150 kW u ct/kWh 150–500 kW u ct/kWh 500 kW–5 MW u ct/kWh 5–20 MW u ct/kWh
Osim toga se primenjuju propisi o zbrinjavanju sporednih godine iznosila između 6,0 ct/kWh i 14,3 ct/kWh. 2013 14,01 12,05 10,78 5,88
proizvoda životinjskog porekla. To su konkretno • Osnovna tarifa, tarifa za postrojenja za fermentaciju 2014 13,73 11,81 10,56 a
5,76 a
• Uredba (EZ) 1069/2009 o zdravstvenim pravilima za organskog otpada i za mala postrojenja na bazi tečnog 2015 13,46 11,58 10,35 a
5,65 a
sporedne proizvode životinjskog porekla koji nisu namenjeni stajnjaka, kao i bonus za tretman gasa prema § 20 podležu
2016 13,19 11,35 10,15 a 5,53 a
za ishranu ljudi [7-17], smanjenju: tarifne stope se sa 1. januarom svake godine
2017 12,93 11,12 9,94 a
5,42 a
• Uredba EU (EZ) 142/2011 [7-18] o zdravstvenim pravilima za za nova postrojenja, koja se od tog trenutka puštaju u rad,
sporedne proizvode životinjskog porekla koji nisu namenjeni smanjuju za fiksnu procentnu stopu od 2 %. Tarifna stopa, 2018 12,67 10,90 9,74a 5,32 a
za ishranu ljudi i u odnosu na neke uzorke i predmete koji se koja je na taj način utvrđena u godini puštanja u rad, ostaje 2019 12,41 10,68 9,55 a
5,21a
izuzimaju od veterinarske kontrole na granici. neizmenjena za celokupan podsticajni period od 20 godina. 2020 12,17 10,46 9,36 a 5,10 a
Shodno tome se sporedni proizvodi životinjskog porekla u • Osnovna tarifa se prema § 27 stav 2 povećava u slučaju … … … … …
zavisnosti od potencijalnog rizika svrstavaju u razne kategorije. korišćenja određenih supstrata koji se dele u dve takozvane a
Za biogas postrojenja električne snage preko 750 kW koja se puštaju u rad nakon 31. decembra 2013. godine obavezan je direktan plasman na tržište.
U navedenim uredbama utvrđeno je koji tehnički zahtevi moraju kategorije sirovina. Različiti bonusi prema EEG 2009 i EEG Prikazane tarifne stope predstavljaju osnov za obračun tržišne premije.
2004 se ukidaju.

134 135
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Pravni okvir za proizvodnju energije iz biogasa

Tab. 7.3: SMANJENJE TARIFA ZA POSTROJENJA ZA FERMENTACIJU ORGANSKOG OTPADA, ZA MALA POSTROJENJA NA BAZI 7.5.3 Ekološki izveštaj Ovom pojmu postrojenja se zamera da pri ovakvom
TEČNOG STAJNJAKA I BONUS ZA TRETMAN GASA Da bi mogli da ostvare pravo na fid-in tarife prema EEG 2012, shvatanju operater postrojenja u krajnjoj liniji tarifu podelom na
odnosno određene bonuse prema EEG 2009, kao što je bonus nekoliko kogenerativnih jedinica može da poveća na veštački
Postrojenja za Postrojenja za Bonus za tretman gasa za obnovljive resurse, tečni stajnjak, materijal od održavanja način.
Mala postrojenja
fermentaciju fermentaciju pejzaža i kogeneraciju, operateri postrojenja jednom godišnje
Godina na bazi tečnog
organskog organskog do 700 Nm3/h u do 1.000 Nm3/h u do 1.400 Nm3/h u
puštanja u rad stajnjaka do izveštajem ekološkog revizora moraju da dokažu da su ispunjeni Pojam postrojenja u širem smislu
otpada do otpada do ct/kWh ct/kWh ct/kWh
75 kW u ct/kWh odgovarajući važeći preduslovi za tarifiranje. Ekološki revizor pri U saglasnosti sa obrazloženjem uz EEG, pojam postrojenja se
500 kW u ct/kWh 20 MW u ct/kWh
tome deluje kao nezavisan i nepristrasan stručnjak i na osnovu gotovo konsekventno koristi u širem smislu.
2013 15,68 13,72 24,50 2,94 1,96 0,98
važeće verzije Zakona o ekološkoj reviziji. Da bi stekli propisani Prema tome, nekoliko kogenerativnih jedinica, koje se
2014 15,37 13,45 24,01 2,88 1,92 0,96 sertifikat, ekološki revizori moraju da prođu priznati postupak nalaze na jednoj lokaciji i koje su povezane sa jednim istim ili
2015 15,06 13,18 23,53 2,82 1,88 0,94 provere i sertifikovanja pri Nemačkom društvu za akreditovanje i nekoliko istih fermentora, čini jedan ukupan sistem, tj. jedno
2016 14,76 12,91 23,06 2,77 1,84 0,92 sertifikovanje ekoloških revizora (DAU), u okviru kog se utvrđuje postrojenje. Prema širem shvatanju postrojenja, kogenerativna
2017 14,46 12,65 22,60 2,71 1,81 0,90 neophodna pouzdanost, nezavisnost i stručnost za obavljanje jedinica smatra se samostalnim postrojenjem samo,
2018 14,17 12,40 22,15 2,66 1,77 0,89 predviđenih zadataka. Ekološki revizori podležu nadzoru DAU. • ako postoji dovoljna prostorna udaljenost (oko 500 m) do
2019 13,89 12,15 21,70 2,60 1,74 0,87 Operater radi ocene odgovarajućeg postrojenja angažuje ukupnog sistema („satelitska“ kogenerativna postrojenja) i
ekološkog revizora, čiji radni nalog uglavnom obuhvata • ako je integrisana u svrsishodan koncept korišćenja toplotne
2020 13,61 11,91 21,27 2,55 1,70 0,85
nekoliko postupaka kontrole. U tu svrhu sklapa se pismeni energije. 7
sporazum. Troškove za angažovanje ekološkog revizora snosi Prema širem shvatanju pojma, postrojenje obuhvata sve
narednih godina rada. Dopuštene mogućnosti korišćenja 7.5.2 Dnevnik sirovina operater postrojenja. komponente neophodne za proizvodnju električne energije.
toplotne energije opširno su opisane u poglavlju 7.11. Kao dokaz da ispunjavanja preduslova za ostvarivanje U zadatke ekološkog revizora između ostalog spada uvid u To se prema sudskoj praksi [7-24] odnosi na celokupnu
Alternativno, obaveza korišćenja toplotne energije može da podsticajne fid-in tarife, operater postrojenja dužan je da dnevnik sirovina i opis postrojenja i motora i njihova kontrola. fermentacionu liniju, uključujući uređaje za punjenje, fermentor
se zaobiđe visokim udelom tečnog stajnjaka. shodno § 27 EEG 2012 vodi dnevnik sirovina. U dnevniku Ekološki revizor ovlašćen je da izvrši uvid u situacione planove, i postfermentor, kao i na skladište za ostatak fermentacije. Stoga
• Takozvano „limitiranje kukuruza“: kukuruz i zrno žitarica, moraju da se dokumentuju podaci o vrsti, količini i poreklu dostavnice, masene bilanse i dokaze o proizvedenim količinama zajedničko korišćenje tih komponenti postrojenja prema širem
uključujući mešavinu zrna i klipa ili kukuruz u zrnu kao i biomase korišćene za proizvodnju električne energije. električne, odnosno toplotne energije, kao i da za tekuću godinu shvatanju pojma dovodi do objedinjavanja u jedno postrojenje.
silažu od kukuruznog klipa i lista komušine, u proizvodnji Dnevnik sirovina svake godine, tj. do 28. februara naredne proveri obračune operatera električne mreže na bazi fid-in tarifa
električne energije iz biomase mogu da se koriste samo do godine, radi finalnog obračuna prethodne godine mora da za električnu energiju prema EEG. Pojam postrojenja prema shvatanju kancelarije
60 % masenog udela. O korišćenju supstrata mora da se vodi se dostavi operateru mreže električne energije u za njega Nakon što je obavio sve kontrole, ekološki revizor daje za kliring EEG
evidencija u vidu dnevnika sirovina. razumljivom obliku. U tu svrhu je dovoljno ako operater sveobuhvatnu, transparentnu i razumljivu ukupnu ocenu biogas Pojam postrojenja je osim toga već 2010. godine bio predmet
• Tehnički zahtevi: postrojenja korišćene sirovine navede u obrascu objavljenom postrojenja (na primer o konfiguraciji postrojenja, konceptu preporuke izdate od strane kancelarije za rešavanje sporova i
–– Biogas postrojenje mora da raspolaže dodatnim uređajem od strane nadležnog mrežnog operatera. U obrascima mrežnog korišćenja toplotne energije), odnosno korišćenih sirovina. spornih pitanja proisteklih iz EEG (kancelarija za kliring EEG).
za potrošnju gasa radi sprečavanja oslobađanja biogasa operatera je uglavnom predviđeno mesečno dokumentovanje Izveštaj ekološkog revizora i dnevnik sirovina najkasnije Prema mišljenju kancelarije je za objedinjavanje u jedno
(na primer gasna baklja ili gasni gorionik). To od 1. januara korišćenih sirovina. do 28. februara naredne godine mora da se dostavi mrežnom postrojenje, jedino merodavno da li su kumulativno ispunjeni
2014. godine važi i za postojeća postrojenja. Da bi na razumljiv način moglo da se dokumentuje koja operateru. preduslovi iz § 19 stav 1 EEG. Propis iz § 19 stav 1 rečenica 1
–– Sva nova postrojenja shodno § 6 stav 4 tačka 1 EEG se biomasa tačno koristi za proizvodnju električne energije, EEG 2009 je u velikoj meri preuzet u verziju EEG 2012.
2012 moraju da poseduju gasno nepropusno pokriveno operateri postrojenja trebalo bi da podatke o sirovinama 7.5.4 Pojam postrojenja shodno EEG 2012 U trenutku isteka roka za završetak priručnika (april 2013.)
skladište za ostatak fermentacije. Osim toga, fermentacioni evidentiraju svakodnevno i za svaku pojedinačnu sirovinu U EEG 2012 kao i EEG 2009 koristi se pojam postrojenja. su se još tri vrhovna pokrajinska suda [7-25] priključila
supstrati i iz njih proistekli ostaci fermentacije moraju da se odvojeno. Pojam postrojenja je pre svega značajan za određivanje takozvanom „širem“ shvatanju postrojenja i time nisu usvojila
skladište 150 dana u gasno nepropusnom sistemu koji je Ako korišćene sirovine potiču iz sopstvenog gazdinstva, konkretne visine tarife. Pojam postrojenja je takođe i prilikom mišljenje kancelarije za kliring EEG. Postoje, međutim, i
priključen na uređaj za korišćenje gasa. nije potreban dodatni dokaz. Za to je dovoljna izjava operatera proširenja postrojenja merodavan radi razjašnjenja pitanja da presude u kojima se zastupa takozvani „uži“ pojam postrojenja
Napomena: u slučaju neispunjavanja dodatnih zahteva preti postrojenja. li će se nekoliko kogenerativnih jedinica na istoj lokaciji tretirati kancelarije za kliring [7-31]. Savezni sud o tome treba da odluči
gubitak prava na tarifiranje prema EEG. Stoga preduslovi za Za sirovine iz tuđeg gazdinstva uz dnevnik sirovina treba kao jedno postrojenje i da li se prilikom proširenja na novo do kraja 2013. godine.
tarifiranje moraju biti ispunjeni u bilo kom trenutku. priložiti dokaz o poreklu. Taj dokaz obično sadrži potvrdu postrojenje primenjuje EEG 2012.
dobavljača o prodatoj biomasi sa podacima o isporučenoj Prilikom definisanja pojma postrojenja treba utvrditi koje Prema EEG 2012 nema „satelitskih“ kogenerativnih
količini, periodu isporuke i poreklu sirovina. komponente spadaju u „postrojenje“ u smislu EEG 2012 i koje postrojenja
tarifne stope važe za tarifiranje jednog ili eventualno nekoliko Zakonodavac u EEG 2012 nije razjasnio pojam postrojenja.
postrojenja. U § 19 stav 1 rečenica 2 EEG 2012 dodata je samo nova
Tab. 7.4: PRIMER DNEVNIKA SIROVINA O pojmu postrojenja i dalje (stanje: april 2013. godine) odredba, prema kojoj se postrojenja prilikom utvrđivanja tarife
postoje različita mišljenja: objedinjuju ukoliko koriste biogas iz iste proizvodne jedinice.
Tečni stajnjak Kukuruzna silaža Travna silaža ... Ukupno Stoga se u slučaju izgradnje novih, takozvanih „satelitskih“
Maseni Pojam postrojenja u užem smislu kogenerativnih postrojenja nakon 1. januara 2012. godine više
Količina
sopstveni tuđi sopstvena tuđa sopstvena tuđa udeo tečnog Prema pojmu postrojenja u užem smislu, svaki pojedinačni ne primenjuju navedeni kriterijumi za samostalnost postrojenja.
Dan ukupno
stajnjaka uređaj koji direktno u tehničkom procesu može samostalno Štaviše, prema § 19 stav 1 rečenica 2 EEG 2012 kogenerativna
kg/m3/l kg/m3/l kg/m3/l kg/m3/l kg/m3/l kg/m3/l kg/m3/l da proizvede električnu energiju predstavlja samostalno postrojenja koja koriste biogas iz istog fermentora u svrhu
% po danu
po danu po danu po danu po danu po danu po danu po danu postrojenje. Prema ovom shvatanju, u slučaju postojanja utvrđivanja tarife moraju da se objedine.
1. nekoliko kogenerativnih jedinica, svaka predstavlja samostalno
2. postrojenje za sebe, čak i kada rade na biogas iz istog
... fermentora.

136 137
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
7.5.5 Posebni podsticaji za manja postrojenja na
farmama
EEG 2012 u § 27b predviđa poseban podsticaj za mala biogas
postrojenja do 75 kW na bazi tečnog stajnjaka. Ta takozvana
postrojenja na farmama moraju da rade sa najmanje 80 %
tečnog stajnjaka, da bi u potpunosti ostvarila pravo na podsticaj.
Tečnim stajnjakom smatra se stajnjak konja, čvrsti stajnjak
goveda, tečni stajnjak goveda, stajnjak ovaca ili koza čvrsti
stajnjak svinja ili tečni stajnjak svinja (vidi prilog 3 uz Uredbu
o biomasi, tamo tačke 9, 11-15). Usled relativno jednostavne
tarifne strukture i visoke paušalne tarife, mala postrojenja na
farmama mogu ekonomski biti veoma interesantna upravo
za farmere sa konstantnom količinom stajnjaka sa sopstvene
farme.
Preduslov je da instalisana električna snaga iznosi
maksimalno 75 kW i da se za proizvodnju električne energije
u dotičnoj kalendarskoj godini prosečno koristi najmanje 80 %
masenog udela tečnog stajnjaka. Stoga odgovarajuće količine
tečnog stajnjaka moraju konstantno da stoje na raspolaganju.
Preostale količine supstrata do 20 % mogu da se pokriju
korišćenjem drugih sirovina prema Uredbi o biomasi. Korišćenje
određenih supstrata dokazuje se dokumentovanjem u dnevniku
sirovina. Odobravanje tarife nije vezano za korišćenje toplotne
energije.
Iz prava na ovu tarifu isključena su takozvana „satelitska“
kogenerativna postrojenja, koja se grade na određenoj
udaljenosti od mesta proizvodnje biogasa i preko gasovoda
snabdevaju biogasom.
7.5.6 Pravo na posebnu tarifu za korišćenje
određenog organskog otpada
Za fermentaciju organskog otpada § 27a EEG 2012 predviđa
pravo na posebnu tarifu. Tarifa je u slučaju puštanja u rad u
2012. godini za postrojenja do nazivne snage od 500 kW
iznosila 16,00 ct/kWh, a za nazivnu snagu iznad toga do
20 MW tarifa je iznosila 14,00 ct/kWh. I ova posebna tarifa
podleže smanjenju od 2 % godišnje.
Povlašćeno tarifiranje električne energije iz fermentacije
organskog otpada vezano je za sledeće preduslove:
• U proseku organski otpad u postrojenju godišnje čini
najmanje 90 masenih udela korišćenih supstrata.
• Za proizvodnju električne energije koriste se sirovine u smislu
tačke 1 priloga 1 (indeksni brojevi otpada 20 02 01, 20 03 01
i 20 03 02) Uredbe o organskom otpadu [7-26], na primer
baštenski otpad i otpad iz parkova, otpad od održavanja
pejzaža, odvojeno prikupljeni komunalni organski otpad iz
domaćinstava i male privrede (otpad iz takozvanog „zelenog“
kontejnera).
• Postrojenje za fermentaciju organskog otpada mora biti
direktno povezano sa rezervoarom za postfermentaciju
čvrstih komponenti ostatka fermentacije. Osim toga, nakon
postfermentacije mora da usledi materijalno iskorišćenje
ostatka fermentacije.
Za fermentaciju organskog otpada ne postoji obaveza
korišćenja minimalno propisanog udela toplotne energije (osim
kod postrojenja za proizvodnju biometana). Shodno tome se
radi o izuzetku od obaveze korišćenja toplotne energije.
138
Praktičan savet: po pravilu se materijalno iskorišćenje
sprovodi razastiranjem ostatka fermentacije kao đubriva
po poljoprivrednim površinama. Pri tome pored Uredbe
o đubrivima treba voditi računa o zahtevima iz Uredbe o
organskom otpadu, odnosno Zakona o cirkularnoj ekonomiji,
pre svega u odnosu na higijenizaciju organskog otpada.
I postrojenja koja su već puštena u rad u vreme dok je bio
na snazi EEG 2009 mogu da se tarifiraju prema odredbama
važećim za fermentaciju organskog otpada. To u slučaju da su
ispunjeni svi propisi iz EEG 2012 može da dovede do osetnog
povećanja tarife.
7.5.7 Podsticanje tretmana biogasa putem
bonusa za tretman gasa
Bonus za tretman gasa koji se u EEG 2009 naziva tehnološkim
bonusom se, u poređenju sa regulativom iz EEG 2009, povećava
u velikoj meri i odobrava obrnuto proporcionalno nazivnoj snazi
postrojenja za proizvodnju biometana. Za nazivnu snagu od 700
normiranih kubnih metara biogasa postoji pravo na 3,0 ct/kWh.
Bonus se kod nazivne snage od maksimalno 1.000 normiranih
kubnih metara smanjuje na 2,0 ct/kWh, a kod maksimalno
1.400 normiranih kubnih metara na 1,0 ct/kWh.
Da bi se ostvarilo pravo na bonus za tretman gasa, mora da
se dokaže ispunjenost sledećih preduslova:
• atmosferske emisije metana prilikom tretmana iznose
maksimalno 0,2 %,
• maksimalni broj vat-časova za potrošnju električne energije
po normiranom kubnom metru sirovog gasa,
• procesna toplota za tretman biometana obezbeđuje se bez
korišćenja dodatnih fosilnih energenata i
• nazivna snaga postrojenja za tretman gasa iznosi maksimalno
1.400 normiranih kubnih metara tretiranog biogasa po satu.
7.5.8 Efekti EEG 2012 za postojeća postrojenja
Za biogas postrojenja koja su puštena u rad pre stupanja na
snagu važećeg EEG 2012, tj. pre 1. januara 2012. godine, do
sada postojeće tarife načelno ostaju neizmenjene. Tarifiranje se
i dalje vrši u vidu odobravanja osnovne tarife kao i eventualnih
bonusa (bonus za obnovljive sirovine i tečni stajnjak, tehnološki
bonus, bonus za kogeneraciju, bonus za nezagađivanje
vazduha, bonus za materijal od održavanja pejzaža).
Međutim, sledeće izmene odnose se i na operatere
postojećih postrojenja:
• Dodatni uređaj za potrošnju gasa: od 1. januara 2014.
godine operateri postojećih postrojenja moraju da obezbede
da se prilikom proizvodnje električne energije iz biogasa
koristi dodatni uređaj za potrošnju gasa radi izbegavanja
oslobađanja biogasa (na primer gasna baklja). U suprotnom
se odobrena tarifa smanjuje na nulu.
• Upravljanje isporukom električne energije u mrežu: na
postrojenja na biomasu, odnosno biogas postrojenja, koja su
puštena u rad pre 1. januara 2012. godine i koja poseduju
snagu preko 100 kWel primenjuje se obaveza upravljanja
isporukom u mrežu prema § 11 EEG 2012. Obaveza dodatnog
opremanja postojala je već od 1. januara 2011. godine.
• Maksimalna emisija metana: maksimalna atmosferska
emisija metana od 1. maja 2012. godine prilikom tretmana
biogasa umesto maksimalnih 0,5 % može da iznosi samo
0,2 %.
• Direktan plasman na tržište: direktan plasman na tržište
važi za sva postrojenja. Postojeća postrojenja takođe mogu
i da pređu na tržišnu premiju ili premiju za fleksibilnost.
Obračun tržišne premije vrši se prema važećem EEG.
• Fermentacija organskog otpada: na postrojenja koja su
puštena u rad pre 1. januara 2012. godine i koja koriste
biogas dobijen iz fermentacije organskog otpada analogno
se primenjuje § 27a EEG 2012. Moguć je prelazak starih
postrojenja na tarifiranje prema § 27a EEG 2012.
Kod sledećih izmena do isteka roka za završetak priručnika u
aprilu 2013. godine nije bilo pravno razjašnjeno da li one važe
i za postojeća postrojenja:
• Sistemi za maseno bilansiranje: odredba iz § 27c stav
1 tačka 2 EEG 2012 koja se odnosi na gasovite energente
i prema kojoj za celokupan transport i distribuciju gasa od
proizvodnje do izuzimanja iz mreže prirodnog gasa moraju
da se koriste sistemi za maseno bilansiranje, ne važi za
električnu energiju koja je proizvedena pre 1. januara 2013.
godine. Od 1. januara 2013. godine za ostvarivanje prava na
fid-in tarifu za električnu energiju prema EEG za kogenerativna
postrojenja puštena u rad nakon 1. januara 2012. godine
postoji obaveza korišćenja takvih sistema za maseno
bilansiranje.
Prema „Uputstvu za tumačenje pitanja masenog bilansiranja
prema § 27c stav 1 tačka 2 EEG 2012“ objavljenom
29. juna 2012. godine od strane Saveznog ministarstva za
životnu sredinu, zaštitu prirode i bezbednost reaktora, koje
je doduše pravno neobavezujuće, novouvedena obaveza
korišćenja sistema za maseno bilansiranje odnosi se i na
operatere starijih postrojenja koja ne potpadaju pod EEG
2012. Ovo pravno mišljenje, međutim, nije obavezujuće.
Pravno nije razjašnjeno da li operateri svih postrojenja
moraju da dokažu poreklo biogasa korišćenog za proizvodnju
električne energije putem sistema za maseno bilansiranje, ili
samo operateri novih postrojenja prema EEG 2012.
• Gasno nepropusno pokriveno skladište za ostatak
fermentacije: u kojoj meri i operateri postojećih postrojenja
na mestu proizvodnje biogasa moraju da obezbede
tehnički gasno nepropusno pokriveno skladište za ostatak
fermentacije, iz EEG 2012 ne proističe jednoznačno. Prelazne
odredbe EEG 2012 utoliko ne predviđaju izričitu primenu § 6
stav 4 rečenica 1 tačka 1 EEG 2012 na postojeća postrojenja.
Dok je na snazi bio EEG 2009, jedino je za ostvarivanje
bonusa za obnovljive sirovine obaveza gasno nepropusnog
pokrivanja skladišta za ostatak fermentacije postojala već za
postrojenja koja zahtevaju dozvolu prema BImSchG, kao što
je sada u § 6 stav 4 rečenica 1 tačka 1 EEG 2012 načelno
propisano za sva nova postrojenja. Međutim, pravno nije
razjašnjeno da li i operateri postojećih postrojenja moraju
da izgrade gasno nepropusna pokrivena skladišta za ostatak
fermentacije ili samo operateri novih postrojenja prema EEG
2012.
Pravni okvir za proizvodnju energije iz biogasa
Sledeće izmene ne važe za postojeća postrojenja:
• Obaveza korišćenja toplotne energije: prema § 27 stav 4
EEG 2012 obaveza korišćenja toplotne energije ne primenjuje
se na postojeća postrojenja.
• Limitiranje kukuruza: na biogas postrojenja ne primenjuje
se propis o takozvanom limitiranju kukuruza u visini od
60 % masenog udela, ako biogas potiče iz postrojenja za
proizvodnju biogasa koje je već pre 1. januara 2012. godine
proizvodilo biogas (postojeće postrojenje).
7.6 Rešavanje konflikata i pružanje
informacija od strane Kancelarije za
kliring EEG
Kontakt mesto za sporove i pitanja tumačenja u vezi sa EEG,
na primer o fid-in tarifama za električnu energiju, predstavlja 7
Kancelarija za kliring EEG sa sedištem u Berlinu.
Operaterima postrojenja, ali i mrežnim operaterima, na
raspolaganju stoje različite vrste postupaka za vansudsko
rešavanje nesuglasica u vezi sa fid-in tarifama prema EEG.
Postupak izglasavanja
U slučaju nerešenih pravnih pitanja koja su konkretno vezana
za pojedinačan slučaj, u obzir dolazi postupak izglasavanja
shodno § 26 Pravilnika o radu Kancelarije za kliring EEG.
Kancelarija za kliring EEG postupak izglasavanja sprovodi samo
na osnovu saglasne volje stranaka. Predmet postupka je pre
svega pravna ocena pojedinačnog slučaja, odnosno konkretnog
pravnog pitanja, od strane nezavisnih stručnjaka Kancelarije za
kliring EEG.
Nagodbeni postupak
U slučaju konkretnog razilaženja mišljenja, prema saglasnoj
volji stranaka Kancelarija za kliring EEG može da sprovede
nagodbeni postupak. Prema §§ 17 et. seq. Pravilnika o radu,
predmet nagodbenog postupka su pre svega sporovi kod
kojih se – slično kao i kod medijacije – rešenje nalazi pomoću
dijaloga između stranaka. Nagodbeni postupak je najbrži
postupak pri Kancelariji za kliring EEG.
Arbitražni postupak
Kancelarija za kliring EEG odlučuje i kao arbitražni sud u smislu
Zakona o parničnom postupku o sporovima za koje stranke žele
da dobiju obavezujuću odluku. Arbitražni postupak shodno §
21a Pravilnika o radu je tek od januara 2012. godine uvršten u
katalog postupaka Kancelarije za kliring EEG.
Postupak davanja preporuke
Kod načelnih pitanja primene i tumačenja EEG koja se odnose na
veliki broj operatera postrojenja i mrežnih operatera i po pravilu
na više od jednog nosioca energije, u obzir dolazi postupak
davanja preporuke prema §§ 22 Pravilnika o radu. Predmet
postupka je apstraktno i kompleksno pravno pitanje koje je
eventualno od suštinskog značaja za nekoliko energenata.
139
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Postupak utvrđivanja smernica
Putem postupka utvrđivanja smernica shodno §§ 25a et seq.
Pravilnika o radu mogu da se razjasne manje kompleksna
načelna pitanja primene i tumačenja EEG. Kancelarija za kliring
EEG na inicijativu mrežnih operatera ili operatera postrojenja,
javnih službi, asocijacija ili državnih organa pokreće postupak
utvrđivanja smernica u kojem, kao i kod postupka davanja
preporuke, ne postoje stranke. U toku postupka utvrđivanja
smernica pozivaju se asocijacije i javne službe, na koje se dato
pravno pitanje odnosi, da daju svoje mišljenje. Cilj postupka
utvrđivanja smernica jeste da se unapred izbegnu konkretni
sporovi i nejasnoće prilikom primene zakona.
Kancelarija za kliring EEG preporuke i smernice objavljuje
javno dostupno u svojoj obuhvatnoj i uvek aktualizovanoj bazi
podataka, u kojoj pored rezultata sopstvenog rada mogu da se
pronađu i zakonski propisi i sudske presude u vezi sa EEG.
Za postupke izglasavanja, nagodbene i arbitražne postupke
se od 1. januara 2013. godine plaća naknada. Visina troškova
postupka određuje se prema energentu na koji se pravno
pitanje odnosi i kapacitetu postrojenja obuhvaćenog EEG.
Pred Kancelarijom za kliring EEG ne postoji obaveza zastupanja
od strane advokata. U praksi mnogi operateri postrojenja u
postupcima izglasavanja, nagodbenim i arbitražnim postupcima
bivaju zastupljeni od strane specijalizovanih advokata, koji su
upoznati sa tokom postupka i praksom odlučivanja kancelarije.
Rad i odluke Kancelarije za kliring EEG stekli su veliki značaj
za dalji razvoj veoma dinamičnog pravnog uređenja oblasti
obnovljivih izvora energije. Kancelarija za kliring EEG uživa visok
stepen prihvaćenosti od strane mrežnih operatera, operatera
postrojenja i celokupne branše obnovljivih izvora energije. To
pokazuje i veliki broj upita koji se upućuju Kancelariji za kliring
EEG. Veliki broj predmeta, međutim, utiče na dužinu trajanja
postupaka pred Kancelarijom za kliring EEG.
7.7 Povećanje snage („repowering“):
proširenje biogas postrojenja
Za operatere biogas postrojenja proširenje i optimizacija
postojećih biogas postrojenja postaje sve interesantnije. U tom
kontekstu operateri postrojenja često imaju sledeća pitanja:
• Koja je godina puštanja u rad nakon proširenja postrojenja
merodavna za tarifiranje proizvedene i u mrežu isporučene
električne energije?
• Da li se nakon proširenja postrojenja na proizvedenu
električnu energiju primenjuju iste tarifne stope i preduslovi
za podsticajno tarifiranje?
• Na koje preduslove za dobijanje dozvole treba obratiti
pažnju?
Praktičan savet: operater postrojenja trebalo bi da
planirano proširenje blagovremeno uskladi sa mrežnim
operaterom. U spornom slučaju trebalo bi da od mrežnog
operatera unapred pribavi informaciju o merodavnom
datumu puštanja u rad postrojenja i odgovarajućoj tarifnoj
stopi.
140
7.7.1 Izgradnja dodatnog biogas postrojenja na
lokaciji postojećeg biogas postrojenja
Ako se potpuno novo biogas postrojenje izgradi pored već
postojećeg biogas postrojenja, treba voditi računa o tome da sve
komponente od funkcionalnog značaja, kao na primer vodovi za
dovod supstrata, fermentor ili skladište za ostatak fermentacije,
budu izgrađeni i da rade odvojeno i nezavisno jedni od drugih.
U suprotnom slučaju će biogas postrojenja biti objedinjena
u jedan ukupan sistem. U tom nepovoljnom slučaju bi fid-
in tarifa za električnu energiju shodno EEG usled smanjenja
tarifnih stopa, u poređenju sa samostalnim postrojenjem, bila
srazmerno niža.
Prilikom proširenja postojećeg biogas postrojenja postoji
nekoliko alternativa.
7.7.2 Izgradnja dodatnog novog kogenerativnog
postrojenja na lokaciji biogas postrojenja
Proširenje postojećeg biogas postrojenja može da se izvrši
izgradnjom dodatnih komponenti postrojenja, na primer
fermentora ili novog kogenerativnog postrojenja.
+ 400–500 kW (= 100 kW)
Staro Novo
kogenerativno kogenerativno
postrojenje postrojenje
Slika 7.1: Izgradnja dodatnog novog kogenerativnog postrojenja na
lokaciji postojećeg biogas postrojenja
Ako se na lokaciji postojećeg biogas postrojenja izgradi
i u rad pusti novo kogenerativno postrojenje, postojeće/a
kogenerativno/a postrojenje/a zadržava/ju svoj datum
puštanja u rad. Postojeće/a kogenerativno/a postrojenje/a
i novo kogenerativno postrojenje se, međutim, u pogledu
nazivne snage prilikom utvrđivanja tarife prema EEG 2012
objedinjavaju u jedno.
Shodno § 19 stav 1 rečenica 2 EEG 2012 se od 1. januara
2012. godine nekoliko postrojenja, nezavisno od vlasničke
strukture i isključivo u svrhu utvrđivanja fid-in tarife za generator
koji je poslednji pušten u rad, smatraju jednim postrojenjem,
ako
• proizvode električnu energiju iz biogasa sa izuzetkom
biometana i
• biogas potiče iz istog postrojenja za proizvodnju biogasa.
Dodatno novo kogenerativno postrojenje se u pogledu snage
objedinjava sa postojećim ukupnim sistemom. Stoga se električna
energija proizvedena u dodatnom novom kogenerativnom
postrojenju tarifira samo prema tarifnoj stopi koja nije već
„iskorišćena“ od strane kogenerativnog/ih postrojenja koje je/
koja su ranije pušteno/a u rad.
Pod tim preduslovima za novo kogenerativno postrojenje
nije merodavan datum puštanja u rad biogas postrojenja, već
sopstveni datum puštanja u rad. Shodno tome se električna
energija proizvedena u novom kogenerativnom postrojenju
Pravni okvir za proizvodnju energije iz biogasa
Praktičan savet: pre proširenja postrojenja trebalo bi Novo instalirano kogenerativno postrojenje preuzima
utvrditi povećanu količinu potrebnih supstrata i dugoročno godinu puštanja u rad postojećeg biogas postrojenja. Visina fid-
osigurati njihovu raspoloživost. Ako proširenje postrojenja in tarife za električnu energiju odobrena prema EEG se i dalje
dovodi do primene EEG 2012, takođe treba osigurati određuje prema tarifnoj stopi koja važi za datum prvobitnog
dovoljno iskorišćenje procesne toplote koje predstavlja puštanja u rad biogas postrojenja na koje se priključuje novo
dodatni preduslov za tarifiranje prema EEG 2012. kogenerativno postrojenje.
Međutim, fid-in tarifa prema EEG odobrava se samo za
tarifira prema tarifnim stopama iz EEG 2012. § 19 stav 1 rečenica „ostatak perioda“ koji preostaje za postojeće biogas postrojenje.
2 EEG 2012, utoliko pruža osnov za tretiranje postojećeg biogas
postrojenja i novog kogenerativnog postrojenja kao jednog Primer slučaja: operater postrojenja B je 2010. godine u
ukupnog sistema sa jedinstvenim datumom puštanja u rad. rad pustio biogas postrojenje sa kogenerativnim postrojenjem
i električnom snagom od 400 kW. On planira da 2014. godine
Primer slučaja: operater postrojenja A je 2010. godine u rad postojeće kogenerativno postrojenje na lokaciji biogas
pustio biogas postrojenje sa kogenerativnim postrojenjem i postrojenja zameni novim kogenerativnim postrojenjem iste
električnom snagom od 400 kW. On planira da 2014. godine na električne snage od 400 kW. Pravo na tarifiranje prema EEG
lokaciji biogas postrojenja izgradi dodatno novo kogenerativno ukupno prestaje sa 31. decembrom 2030. godine.
postrojenje električne snage 500 kW. Postrojenje će tako ukupno 7
biti prošireno na električnu snagu od 900 kW. Tab. 7.6: PROJEKTOVANA TARIFA PREMA EEG ZA
PROIZVEDENU ELEKTRIČNU ENERGIJU NAKON PROŠIRENJA
Tab. 7.5: PROJEKTOVANA TARIFA PREMA EEG ZA POSTROJENJA ZAMENOM KOGP
PROIZVEDENU ELEKTRIČNU ENERGIJU NAKON PROŠIRENJA
POSTROJENJA DOGRADNJOM KOGP Kategorija snage Primenjiv Visina osnovne
(udeo u ukupnoj snazi) zakon tarife
Kategorija snage Primenjiv Visina osnovne do 150 kW (= 150 kW) EEG 2009 11,55 ct/kWh
(udeo u ukupnoj snazi) zakon tarife
150–400 kW (= 250 kW) EEG 2009 9,09 ct/kWh
do 150 kW (= 150 kW) EEG 2009 11,55 ct/kWh
EEG 2009 9,09 ct/kWh
150–400 kW (= 250 kW) EEG 2009 9,09 ct/kWh
400–500 kW (= 100 kW) EEG 2012 11,81 ct/kWh
7.7.4 Zamena postojećeg kogenerativnog
500–900 kW (= 400 kW) EEG 2012 10,56 ct/kWh
postrojenja novim postrojenjem veće snage
na lokaciji biogas postrojenja
Pravno još nije razjašnjeno da li puštanje u rad novog Isto važi kada novo instalirano kogenerativno postrojenje
kogenerativnog postrojenja nakon 1.1.2014. godine dovodi do poseduje veću snagu od postrojenja koje je do sada korišćeno
toga, da ukupan sistem dostiže instalisanu snagu preko 750 kW u biogas postrojenju i koje se zamenjuje.
i tako podleže direktnom plasmanu na tržište. Postoje pojedina mišljenja da, pogotovo ako je snaga novog
kogenerativnog postrojenja značajno veća od one dosadašnjeg,
7.7.3 Zamena postojećeg kogenerativnog udeo više proizvedene električne energije mora da se tarifira
postrojenja novim na lokaciji biogas prema stopama koje važe za nova postrojenja. To se obrazlaže
postrojenja time da se radi o novom drugačijem postrojenju ili makar o
Zamena postojećeg kogenerativnog postrojenja novim na novom ponovnom puštanju u rad sada izmenjenog starog
lokaciji biogas postrojenja ne odražava se na datum puštanja u postrojenja.
rad ukupnog biogas postrojenja. Ovo pravno shvatanje nije uverljivo i stoga ga treba
U slučaju da se novo kogenerativno postrojenje po prvi put odbaciti. Ako bismo se držali ovog stava, operater postrojenja
pušta u rad nakon datuma puštanja u rad biogas postrojenja, bi ponovljenom ugradnjom novih generatora uvek veće snage
to biogas postrojenje zadržava svoj prvobitni datum puštanja mogao da produži period tarifiranja, a da ne mora iznova da
u rad. snosi neophodne investicione troškove. U EEG 2012 pre svega
nije regulisano kako treba da se utvrdi onaj udeo električne
energije koji mora da se tarifira prema EEG 2012. U EEG 2012
takođe nije regulisano, kako treba da se utvrdi udeo električne
energije za koji su vezani dodatni uslovi uvedeni sa EEG 2012.
Štaviše, i u slučaju zamene u biogas postrojenju postojećeg
kogenerativnog postrojenja novim postrojenjem veće snage,
zamena za
ukupan sistem zadržava jednom utvrđeni datum puštanja u rad
Staro Novo i odgovarajuće tarifne stope (u vezi sa tim vidi i objašnjenja i
kogenerativno kogenerativno
postrojenje postrojenje
primer slučaja u poglavlju 7.7.3).
Slika 7.2: Zamena postojećeg kogenerativnog postrojenja novim na
lokaciji biogas postrojenja
141
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
7.7.5 Zamena postojećeg „satelitskog”
kogenerativnog postrojenja novim
postrojenjem na istoj lokaciji
Ako se radi o zameni postojećeg „satelitskog“ kogenerativnog
postrojenja novim kogenerativnim postrojenjem na istoj lokaciji,
to je onda prosta zamena postojećeg postrojenja.
zamena za
Staro Novo
kogenerativno kogenerativno
postrojenje postrojenje
Slika 7.3: Zamena postojećeg „satelitskog“ kogenerativnog
postrojenja novim na istoj lokaciji
Za razliku od prethodno prikazanih konstelacija (na lokaciji
biogas postrojenja) se kod „satelitskog“ kogenerativnog
postrojenja puštenog u rad prema EEG 2009 ne radi samo
o lokaciji, već o samostalnom postrojenju. Stoga u slučaju
zamene dosadašnjeg „satelitskog“ kogenerativnog postrojenja
od njega ostaje samo temelj i postojeći cevovod za sirovi
biogas. To nije dovoljno da bi se konstruisao ukupan sistem
čiji bi datum puštanja u rad novo zamensko kogenerativno
postrojenje moglo da preuzme.
Kogenerativno postrojenje koje će se instalirati na „satelitskoj“
lokaciji stoga dobija sopstveni datum puštanja u rad. Na
puštanje u rad novog kogenerativnog postrojenja primenjuje se
EEG 2012. Novo kogenerativno postrojenje se u pogledu nazivne
snage merodavne za tarifiranje shodno § 19 stav 1 rečenica
2 EEG 2012 objedinjava sa već postojećim kogenerativnim
postrojenjem na lokaciji biogas postrojenja. Osnovna tarifa je za
novo kogenerativno postrojenje usled smanjenja tarifnih stopa u
poređenju sa samostalnim postrojenjem srazmerno niža.
Primer slučaja: operater postrojenja C je 2010. godine u rad
pustio biogas postrojenje sa kogenerativnim postrojenjem
električne snage 250 kW i „satelitsko“ kogenerativno
postrojenje električne snage 400 kW. On planira da 2014.
godine „satelitsko“ kogenerativno postrojenje zameni novim
kogenerativnim postrojenjem električne snage 500 kW.
Postrojenje se za električnu snagu od 100 kW proširuje na
Tab. 7.7: PROJEKTOVANA TARIFA PREMA EEG ZA
PROIZVEDENU ELEKTRIČNU ENERGIJU NAKON PROŠIRENJA
POSTROJENJA ZAMENOM „SATELITSKOG“ KOGP
Kategorija snage Primenjiv Visina osnovne
(udeo u ukupnoj snazi) zakon tarife
do 150 kW (= 150 kW) EEG 2009 11,55 ct/kWh
150–250 kW (= 100 kW) EEG 2009 9,09 ct/kWh
250–500 kW (= 250 kW) EEG 2012 11,81 ct/kWh
500–750 kW (= 250 kW) EEG 2012 10,56 ct/kWh
142
ukupno 750 kW. Pravo na tarifiranje prema EEG za zamenjeno
„satelitsko” kogenerativno postrojenje prestaje sa 31. decembrom
2034. godine.
Pravno pitanje, kako zamena kogenerativnog postrojenja
i povećanje snage treba da se ocene prema EEG 2012, u
trenutku isteka krajnjeg roka za završetak priručnika u aprilu
2013. godine još nije bilo konačno razjašnjeno. Kancelarija
za kliring EEG trenutno sprovodi postupak davanja preporuke
koji se bavi pojmovima postrojenja i puštanja u rad prema EEG
2012 u slučaju zamene i premeštanja postrojenja i komponenti
postrojenja (postupak davanja preporuke 2012/19).
7.7.6 Potrebna dozvola
Zamena postojećeg kogenerativnog postrojenja, odnosno
izgradnja novog dodatnog kogenerativnog postrojenja, i u
pogledu potrebne dozvole uvek predstavlja značajnu izmenu ili
proširenje ukupnog biogas postrojenja.
Za izmene i proširenja biogas postrojenja koja ne spadaju
u oblast primene BImSchG načelno je potrebna građevinska
dozvola prema odgovarajućem pokrajinskom zakonu o
izgradnji.
Za biogas postrojenja koja su odobrena prema BImSchG
potrebna je ili samo prijava izmene ili dozvola za sprovođenje
izmene.
Prijava izmene
U okviru pisane prijave izmene shodno § 15 BImSchG koja se
podnosi organu nadležnom za izdavanje dozvole treba prijaviti
izmenu položaja, konfiguracije ili rada postrojenja. Prijava mora
da se podnese najmanje jedan mesec pre početka radova na
izmeni. Prijava nije potrebna ako se odmah podnosi zahtev za
izdavanje dozvole za sprovođenje izmene.
Nadležni organ u roku od jednog meseca od prijema prijave
proverava da li je za izmenu potrebna dozvola. Dozvola za
sprovođenje izmene nije potrebna ako se radi o beznačajnim
izmenama čije se negativne posledice ocenjuju kao očigledno
male. To je slučaj kada se u okvirima već postojeće dozvole
samo zamenjuju manje značajne komponente postrojenja.
Zamena motora kogenerativnog postrojenja motorom
uporedive snage redovno predstavlja beznačajnu izmenu i za
nju je potrebna samo prijava izmene.
Tek nakon obaveštenja od strane nadležnog organa da nije
potrebna dozvola, može da se otpočne sa planiranom izmenom.
To obaveštenje, međutim, ne poseduje kumulativno dejstvo
poput dozvole prema BImSchG. Stoga operater postrojenja mora
sam da proveri da li su potrebne dodatne dozvole, na primer
prema propisima o izgradnji. Operater postrojenja može sam
da odluči da li će umesto prijave podneti zahtev za izdavanje
dozvole za sprovođenje izmene u pojednostavljenom postupku i
time ostvariti kumulativno dejstvo, § 16 stav 4 BImSchG.
Dozvola za sprovođenje izmene
Dozvola za sprovođenje izmene potrebna je uvek kada se kod
planirane izmene radi o „izmeni značajnih razmera“. Prema § 16
stav 1 BImSchG izmena značajnih razmera postoji kada njome
mogu da se prouzrokuju negativne posledice koje mogu biti
značajne.
To je pre svega moguće prilikom izgradnje dodatnog
kogenerativnog postrojenja ili zamene postojećeg kogenerativnog
postrojenja novim postrojenjem veće snage. Dozvola za
sprovođenje izmene je u svakom slučaju potrebna ako
proširenje po sebi zahteva dozvolu prema BImSchG.
Primer slučaja: u slučaju da je planirano dodatno kogenerativno
postrojenje toplotne snage ložišta od minimalno 1 MW, svakako
treba pribaviti dozvolu za sprovođenje izmene.
Predmet postupka izdavanja dozvole za sprovođenje
izmene su one komponente postrojenja koje dovode do
izmene ili proširenja postrojenja, kao i njihovi potencijalni
uticaji na ukupan sistem. Obim provere uporediv je sa onim
prvobitnog postupka izdavanja dozvole, u okviru kojeg moraju
da se uzmu u obzir i zahtevi iz TU vazduh i TU buka i ispune
odgovarajuće granične vrednosti. Da li će se sprovesti formalni
ili pojednostavljeni postupak odobravanja, određuje se prema
konfiguraciji postrojenja u trenutku nakon planirane izmene.
I kod prijavljivanja izmene i izdavanja dozvole za sprovođenje
izmena ne postoji jedinstvena praksa postupanja u pojedinim
saveznim pokrajinama i organima nadležnim za izdavanje
dozvole.
Praktičan savet: treba unapred razjasniti da li nadležni
organ izmenu poput zamene kogenerativnog postrojenja
ocenjuje kao značajnu izmenu u smislu § 16 BImSchG.
Stoga se preporučuje blagovremena prijava zamene
kogenerativnog postrojenja nadležnom organu shodno
§ 15 BImSchG. Organ nadležan za izdavanje dozvole u roku
od jednog meseca proverava da li je potrebna dozvola za
sprovođenje izmene, tako da može da se uspostavi pravna
sigurnost za dalju realizaciju projekta.
7.8 Obaveza mrežnog operatera da izvrši
priključenje na mrežu
EEG mrežnog operatera obavezuje da postrojenja za proizvodnju
električne energije iz biogasa odmah prioritetno priključi na
svoju mrežu, § 5 stav 1 EEG 2012.
Utvrđivanje tačke priključenja na mrežu za operatera biogas
postrojenja može biti od velikog ekonomskog značaja, pošto on
mora da snosi troškove priključka na mrežu.
Prema EEG 2012 priključenje na mrežu treba ostvariti na
mestu na kom nastaju najmanji makroekonomski troškovi.
Načelno, tačka priključenja na mrežu treba da je od postrojenja
vazdušnom linijom udaljena najmanje moguće, osim ako neka
druga mreža ne poseduje tehnički i ekonomski povoljnije mesto
priključenja. Pri tome operater postrojenja shodno § 5 stav 2
EEG 2012 ima pravo da bira drugo mesto priključenja. Prema
sudskoj praksi Saveznog suda se pravo operatera postrojenja
na slobodan izbor mesta priključenja ograničava kada taj izbor
mrežnom operateru prouzrokuje značajne dodatne troškove.
Alternativna mesta priključenja na mrežu moraju da se uzmu
u obzir, kako u sopstvenoj mreži mrežnog operatera, tako i u
mrežama trećih lica.
Pravni okvir za proizvodnju energije iz biogasa
Praktičan savet: preporučuje se da se pre izbora lokacije
biogas postrojenja sa mrežnim operaterom nedvosmisleno
razjasni tačka priključenja na mrežu.
7.9 Upravljanje isporukom električne
energije u mrežu
Već je EEG 2009 sadržao tehničke zahteve za postrojenja za
proizvodnju električne energije iz biogasa. Zakon je pre svega
zahtevao da biogas postrojenja sa električnom snagom preko
100 kW moraju da poseduju – tehnički ili pogonski – uređaj za
upravljanje isporukom u mrežu. Mrežni operater je prema tome
već shodno EEG 2009 imao pravo da u opravdanim slučajevima
preopterećenosti mreže električnom energijom proizvedenom
prema EEG smanji isporuku iz pojedinih biogas postrojenja i
tako ponovo uspostavi stabilnost mreže. 7
Ta regulativa dalje važi i u EEG 2012. Ukoliko zaista
nastupi slučaj smanjenja isporuke iz jednog postrojenja,
mrežni operater dužan je da operateru postrojenja nadoknadi
propuštenu fid-in tarifu. Međutim, u § 12 stav 1 EEG 2012 se
ta nadoknada smanjuje na 95 % propuštenih prihoda. Mrežni
operater je dužan da nadoknadi propuštenu fid-in tarifu uz
propuštene prihode za toplotnu energiju. Ušteđeni rashodi, kao
na primer troškovi goriva, se prebijaju. Ako propušteni prihodi
u jednoj godini pređu 1 % ukupnih prihoda ostvarenih u toj
godini, operateri postrojenja na koje se ova regulativa odnosi
od tog trenutka imaju pravo na nadoknadu u visini od 100 %.
Visina nadoknada utvrđuje se prema aktuelnim smernicama o
upravljanju isporukom u mrežu shodno EEG Savezne agencije
za upravljanje mrežama od 29. marta 2011. godine.
Operateri biogas postrojenja su sve više pogođeni
upravljanjem isporuke u mrežu. Prema EEG 2012 su mrežni
operateri dužni da operatera postrojenja najkasnije prethodnog
dana obaveste o merama upravljanja isporukom u mrežu. To,
međutim, važi samo kod predvidivih mera.
7.10 Direktan plasman na tržište
Operateri postrojenja, alternativno, uz ostvarivanje fid-in
tarife prema EEG električnu energiju proizvedenu iz biogasa
mogu i direktno da plasiraju na tržište, vidi §§ 33a et seq. EEG
2012.
U okviru direktnog plasmana na tržište električna energija
isporučena u mrežu može direktno da se proda trećem
licu ili ponudi na berzi električne energije EEX. Električnom
energijom iz obnovljivih izvora se na berzi trguje identično kao i
konvencionalno proizvedenom električnom energijom i ona se
shodno tome prodaje po tržišnoj ceni.
7.10.1 Vrste direktnog plasmana na tržište
EEG 2012 omogućava tri različita načina direktnog plasmana
na tržište:
• direktan plasman radi ostvarivanja prava na tržišnu premiju,
• direktan plasman radi ostvarivanja povlastice za električnu
energiju iz obnovljivih izvora (tzv. „zelenu struju“) i
• „ostali“ direktan plasman za sve ostale slučajeve.
143
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Praktičan savet: u branši se direktan plasman na tržište
uglavnom odvija preko profesionalnih direktnih trgovaca
koji operateru postrojenja garantuju minimalnu naknadu u
visini tarifne stope prema EEG i osim toga sa operaterom
postrojenja dele premiju za upravljanje plasmanom.
Operateri biogas postrojenja koriste pre svega model tržišne
premije. Nasuprot tome, druge dve mogućnosti direktnog
plasmana na tržište u praksi ne igraju veliku ulogu.
Operater postrojenja i prilikom prelaska na direktan plasman
na tržište pak mora da ispuni sve preduslove za dobijanje fid-in
tarife prema EEG.
Operateri novih postrojenja sa insalisanom električnom
snagom preko 100 kW moraju da poseduju tehničke uređaje
kojim mrežni operater u slučaju preopterećenja mreže u
bilo kom trenutku daljinskim upravljanjem može da smanji
isporučenu snagu i da izvrši uvid u stvarnu isporuku. Operateri
postrojenja, koji do sada nisu morali da imaju ovakav uređaj,
moraju da ga ugrade naknadno.
Osim toga moraju da se ispune svi ostali zahtevi za
proizvodnju biogasa, na primer takozvano „limitiranje kukuruza“.
Biogas postrojenja koja su biogas po prvi put proizvela nakon
1. januara 2012. godine, shodno § 27 stav 5 EEG 2012 mogu
da koriste maksimalno 60 % masenog udela kukuruza (cela
biljka) i zrna žitarica, uključujući mešavinu zrna i klipa i kukuruz
u zrnu kao i silažu od kukuruznog klipa i lista komušine.
Ako postrojenje predstavlja deo jednog ukupnog sistema i
ako se zajedno sa drugim postrojenjima obračunava preko istog
mernog uređaja, celokupna električna energija proizvedena u
ukupnom sistemu mora direktno da se plasira na tržištu. Ako
električna energija samo delom treba da se plasira direktno,
potrebna je instalacija dodatnog mernog uređaja.
Za električnu energiju iz postrojenja sa instalisanom
električnom snagom preko 750 kW koja koriste biogas i koja su
puštena u rad nakon 31. decembra 2013. godine ne isplaćuje
se fid-in tarifa prema EEG. Ta nova postrojenja su u obavezi da
učestvuju u direktnom plasmanu na tržištu, § 27 stav 3 u vezi sa
§ 33c stav 3 EEG 2012.
Operater postrojenja uvek mora da jedan mesec pre početka
direktnog plasmana na tržište nadležnog mrežnog operatera
obavesti o promeni načina tarifiranja.
Operater postrojenja može, nakon što je mrežnog operatera
blagovremeno obavestio, da prestane sa direktnim plasmanom
na tržište i da se vrati na ostvarivanje fid-in tarife prema EEG.
Međutim, ta mogućnost mora biti predviđena u ugovoru sa
kupcem električne energije. Proizvedena i u mrežu isporučena
električna energija se u tom slučaju nadalje tarifira uzimajući u
obzir iste tarifne stope i isti datum puštanja u rad.
Tab. 7.8: PREMIJA ZA UPRAVLJANJE PLASMANOM
ZA BIOMASU, HIDROENERGIJU I DRUGE UPRAVLJIVE
OBNOVLJIVE IZVORE
2013 0,275 ct/kWh
2014 0,25 ct/kWh
od 2015 0,225 ct/kWh
144
7.10.2 Tržišna premija
Operateri postrojenja koji učestvuju u direktnom plasmanu na
tržište, dodatno uz prihode koje ostvaruju za prodaju električne
energije na slobodnom tržištu, od strane mrežnog operatera
dobijaju i takozvanu tržišnu premiju. Ta tržišna premija služi za
kompenzaciju razlike između tržišne cene i fid-in tarife prema
EEG. Tako se operater postrojenja ekonomski dovodi u istu
situaciju kao da je primio fid-in tarifu prema EEG.
Tržišna premija treba da podstakne prelazak operatera
postrojenja na direktan plasman na tržište. Prilikom prelaska na
direktan plasman na tržište operater postrojenja sam bira svog
poslovnog partnera i takođe i sam snosi cenovni rizik i ugovorne
rizike. Ti rizici se u velikoj meri kompenzuju tržišnom premijom.
Visina tržišne premije obračunava se svakog kalendarskog
meseca iz razlike između dosadašnje fid-in tarife prema EEG i
tržišne cene. Pri tome se tržišnom cenom smatra prosečna, za
energent specifična cena električne energije ostvarena onog
meseca u kom se trgovalo na berzi. Razlika između te tržišne
cene i fid-in tarife isplaćuje se u vidu tržišne premije. Ako
operater postrojenja uspe da za isporučenu električnu energiju
ostvari prihod iznad tržišne cene, tržišna premija se ne smanjuje
srazmerno. Operateri postrojenja tako imaju mogućnost da za
električnu energiju ostvare prihod iznad fid-in tarife.
Za administrativne i troškove restrukturiranja operater
postrojenja dodatno može da ostvari takozvanu „premiju za
upravljanje plasmanom“. Ona se do 2016. godine postepeno
smanjuje na 0,225 ct/kWh.
EEG 2012 sada za neispunjavanje obaveza prilikom
ostvarivanja prava na tržišnu premiju, kao na primer obaveze
obaveštavanja mrežnog operatera, predviđa konkretne sankcije.
7.10.3 Premija za fleksibilnost
Pored tržišne premije, operateri postrojenja mogu da ostvare i
premiju za fleksibilnost shodno § 33i EEG 2012, ako obezbeđuju
rezervni kapacitet koji mrežni operater može da iskoristi po
potrebi. Premija za fleksibilnost treba da ponudi finansijski
podsticaj za sprovođenje neophodnih investicija u izgradnju
dodatnog kogenerativnog postrojenja ili izgradnju novog
rezervoara za gas ili akumulacionog rezervoara toplotne energije.
Premija za fleksibilnost plaća se za ukupnu električnu
energiju proizvedenu u postrojenju i direktno plasiranu na
tržište. U slučaju ostvarivanja prava na premiju za fleksibilnost
nije dopušten srazmeran direktan plasman na tržište. Osim toga
direktan plasman na tržište mora da se sprovodi u periodu od
deset godina (33i stav 4 rečenica 1 EEG 2012). U slučaju da
se u međuvremenu odustane od direktnog plasmana na tržište
prema 33d stav 1 EEG 2012, trajno se gubi pravo na premiju.
Konfiguracija postrojenja mora da ispuni tehničke zahteve
za direktan plasman na tržište prema 33c EEG 2012. To su
obavezujući preduslovi za isplatu premije za fleksibilnost.
Premija za fleksibilnost za električnu energiju iz dotičnog
postrojenja može da se ostvari samo ako postrojenje
poseduje nazivnu snagu od najmanje 20 % instalisane snage.
Nazivna snaga odgovara prosečnoj godišnjoj iskorišćenosti
kogenerativnog postrojenja. Ako operater postrojenja želi
da iskoristi premiju za fleksibilnost, potrebna je potvrda o
tehničkoj pogodnosti njegovog postrojenja izdata od strane
sertifikovanog ekološkog revizora.
Visina premije za fleksibilnost obračunava se prema formuli
utvrđenoj u prilogu 5 uz EEG 2012. Nazivna snaga se množi
sa 1,1 (za biogas), odnosno 1,6 (za biometan), i odbija od
instalisane snage. Premija za fleksibilnost određuje se prema
rezervisanoj „dodatnoj snazi“ postrojenja. Po svakom kilovatu
dodatne snage isplaćuje se 130 evra godišnje.
Operater postrojenja takođe ima i mogućnost da ponovo
odustane od direktnog plasmana na tržište. Nakon što je
mrežnog operatera blagovremeno obavestio, može da ostvari
fid-in tarife prema EEG, ukoliko je ta mogućnost predviđena u
ugovoru sa kupcem električne energije. Proizvedena i u mrežu
isporučena električna energija se u tom slučaju nadalje tarifira
uzimajući u obzir iste tarifne stope i isti datum puštanja u rad.
7.10.4 Povlastica za „zelenu struju“
Dodatna mogućnost za direktan plasman električne energije iz
obnovljivih izvora na tržište postoji kroz ostvarivanje povlastice
za takozvanu „zelenu struju“.
Operater postrojenja svoju električnu energiju može da
proda trgovcu električnom energijom koji ostvaruje pravo na
povlasticu za takozvanu „zelenu struju“. Povlastica za zelenu
struju za trgovce električnom energijom postoji kada se izvestan
deo portfolija sastoji od električne energije iz obnovljivih izvora.
Tada su količine električne energije koju trgovac isporučuje
finalnim potrošačima u celini ili delimično oslobođene od
plaćanja naknade za obnovljive izvore energije.
Operateri postrojenja tako prodajom svoje električne energije
trgovcu za svoju energiju mogu da ostvare veće cene od tržišno
uobičajenih. Trgovac električnom energijom ekonomsku korist,
na primer, ostvaruje i od toga što električnu energiju koja potiče
iz obnovljivih izvora može da iskaže kao „zelenu struju“ i da je
na tržištu proda za veću cenu.
7.10.5 Učešće na tržištu regulacione energije
Od stupanja na snagu EEG 2012, tj. od 1. januara 2012. godine,
postrojenja koja proizvode električnu energiju iz obnovljivih
izvora koju direktno plasiraju na tržište mogu da učestvuju na
tržištu regulacione energije.
Ukoliko su ispunjeni dodatni preduslovi, kao na primer dokaz
operatera postrojenja o tehničkoj osposobljenosti i mogućnosti
isporuke regulacione energije pod pogonskim uslovima, to
predstavlja dodatni ekonomski podsticaj za učešće u direktnom
plasmanu na tržište.
Za operatere postrojenja je pre svega interesantno da se sa
drugim operaterima udruže u virtuelne elektrane i da na tržištu
regulacione energije učestvuju u okviru takve asocijacije. Na
taj način na tržištu može da se ponudi veća fleksibilnost. U
krajnjoj liniji se i fid-in tarifa povećava u skladu sa rezervisanim
kapacitetom i fleksibilnošću.
7.11 Korišćenje toplotne energije
Za razliku od EEG 2009, korišćenje toplotne energije sada u
EEG 2012 predstavlja obavezan preduslov za isplatu fid-in
tarife. S druge strane je ukinut bonus za kogeneraciju koji se
do sada odobravao shodno EEG 2009. Međutim, preduslovi
za korišćenje toplotne energije koje je sada propisano kao
Pravni okvir za proizvodnju energije iz biogasa
obavezno, suštinski u velikoj meri odgovaraju propisima o
bonusu za kogeneraciju iz EEG 2009.
U godini puštanja u rad i prvoj godini rada proizvedena
toplotna energija u visini od 25 % proizvedene električne
energije mora da se iskoristi svrsishodno. U narednim
godinama najmanje 60 % proizvodnje električne energije mora
da se ostvari putem kogeneracije. 25 % toplotne energije već
se paušalno priznaje za zagrevanje fermentora. Ako se obaveza
korišćenja toplotne energije ne ispuni, srazmerno se smanjuje
fid-in tarifa za dotičnu godinu rada. Operater postrojenja,
međutim, pravo na tarifu ne gubi trajno. Ukoliko u jednoj
od narednih godina može da dokaže korišćenje propisanog
minimalnog udela toplotne energije, ponovo može da ostvari
fid-in tarifu.
Preduslovi za priznavanje iskorišćenja toplote
• proizvodnja električne energije u kogeneraciji 7
• bez načina korišćenja toplote u smislu negativne liste
• način korišćenja toplote naveden na pozitivnoj listi ili
• korišćenje toplote prema generalnoj klauzuli, tj. korišćenje
toplote na način kojim se dokazano zamenjuju fosilni
energenti.
EEG 2012 sadrži sledeće izuzetke od obaveze korišćenja
toplote:
• Učešće u modelu tržišne premije: postrojenja koja učestvuju
u direktnom plasmanu na tržištu i primaju tržišnu premiju
izuzeta su od obaveze korišćenja toplote.
• Korišćenje tečnog stajnjaka: biogas postrojenja u kojima se
koristi najmanje 60 masenih udela tečnog stajnjaka izuzeta
su od obaveze korišćenja toplote.
• Korišćenje organskog otpada: još jedan izuzetak od obaveze
korišćenja propisanog minimalnog udela toplote postoji za
postrojenja za fermentaciju organskog otpada.
Pozitivna lista
Ako se električna energija proizvodi u kogeneraciji i ako se
primenjuje način korišćenja shodno pozitivnoj listi, obaveza
korišćenja propisanog minimalnog udela toplotne energije
smatra se ispunjenom.
Na pozitivnoj listi nalazi se pre svega grejanje stambenih
objekata i raznih stajskih objekata, kao i korišćenje u vidu
procesne toplote za različite industrijske procese. EEG 2012
sada pre svega izričito navodi korišćenje toplotne energije
za sušenje drveta. Na kraju se na pozitivnoj listi – kao i do
sada – nalazi isporuka u toplotnu mrežu minimalne dužine 400
metara, pri čemu gubitak toplote u mreži mora da iznosi manje
od 25 %. Stoga se izgradnja mreža lokalnog sistema grejanja i
dalje indirektno podstiče preko EEG 2012.
Negativna lista
Ako konkretan način korišćenja toplotne energije nije naveden
na pozitivnoj listi, treba proveriti da li se nalazi na takozvanoj
negativnoj listi. Načini korišćenja toplotne energije koji se nalaze
na toj listi izričito se ne priznaju kao ispunjavanje obaveze
korišćenja propisanog minimalnog udela toplotne energije.
Na toj listi se trenutno nalazi korišćenje toplotne energije iz
postrojenja na biomasu koja (takođe) koriste fosilna goriva, kao
i grejanje određenih objekata koji ne potpadaju pod Uredbu
145
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
o energetskoj efikasnosti građevinskih objekata. To su pre
svega objekti čije se grejanje sa stanovišta klimatske politike
ne smatra svrsishodnim, kao na primer mašinske hale ili drugi
objekti koji se stalno drže otvorenim.
Generalna klauzula
Iako određeni način korišćenja toplotne energije nije naveden
na pozitivnoj listi, on uprkos tome može biti dopušten za
ispunjavanje obaveze korišćenja propisanog minimalnog udela
toplotne energije. To je slučaj kada se iskorišćenjem toplote
dokazano zamenjuju fosilni energenti koji bi se koristili za
proizvodnju toplotne energije.
Kao i do sada, u slučaju ostvarivanja prava na podsticajnu
tarifu, iskorišćenje propisanog minimalnog udela toplotne
energije jednom godišnje mora da potvrdi ekološki revizor.
Za manja postrojenja do električne snage od 2 MW je umesto
izveštaja ekološkog revizora za prvobitno ostvarivanje fid-in
tarife dovoljna odgovarajuća napomena proizvođača.
Podsticaj za izgradnju toplotnih mreža
Pored fid-in tarife postoje i druge mogućnosti podsticanja
izgradnje toplotnih mreža.
Tu spada takozvani program tržišnih podsticaja [7-27] koji
čini sastavni deo Zakona o toplotnoj energiji iz obnovljivih
izvora (EEWärmeG) [7-28]. Prema njemu mogu da se odobre
podsticaji za mreže lokalnog sistema grejanja u koje se
isporučuje toplotna energija iz postrojenja za proizvodnju
biogasa.
Osim toga, program za obnovljive izvore energije KfW-a
odobrava podsticaj za izgradnju toplotnih mreža u koje se
isporučuje energija iz obnovljivih izvora, i to u vidu kredita
sa povoljnim kamatama, subvencijama za otplatu kredita i
periodom počeka do tri godine.
Proizvodnja električne energije u kogeneraciji kao i izgradnja
toplotnih mreža podržava se zasebnim podsticajnim režimom,
naime preko Zakona o kogeneraciji (KWKG). KWKG ne zahteva
korišćenje obnovljivih energenata kao goriva. On načelno
podstiče visok stepen korisnosti uz istovremenu (povezanu)
proizvodnju električne i toplotne energije. Istovremeno
ostvarivanje podsticaja prema EEG i KWKG nije moguće.
7.12 Tretman biogasa i upumpavanje
biometana u mrežu
Osim za proizvodnju električne energije (uz tarifiranje električne
energije proizvedene iz biogasa prema EEG 2012), biogas može
da se iskoristi i na druge načine. Biogas se u tu svrhu tretira
do nivoa kvaliteta prirodnog gasa, tj. prerađuje u biometan, i
upumpava u gasnu mrežu.
Zakonodavac je postavio cilj da do 2020. godine godišnje
u mrežu prirodnog gasa mora da se upumpa šest milijardi m³
biometana, a do 2030. godine deset milijardi m3 biometana.
Dosadašnji razvoj daleko zaostaje za prognozom. Razlog za to
predstavljaju pre svega visoki i nedovoljno predvidivi troškovi
priključenja na mrežu, kao i kašnjenja do kojih redovno dolazi u
postupku priključivanja na mrežu.
146
Kod upumpavanja biometana u mrežu prirodnog gasa ključnu
ulogu ima priključak na mrežu. Da bi biogas tretiran do nivoa
kvaliteta prirodnog gasa (biometan) mogao da se upumpa u
mrežu lokalnog operatera mreže prirodnog gasa, postrojenje za
biometan mora da se priključi na gasnu mrežu. Za upumpavanje
tretiranog sirovog biogasa u gasnu mrežu merodavan je Zakon
o energetici (EnWG) kao i na njemu bazirane uredbe. Uredba o
pristupu gasnoj mreži (GasNZV) reguliše upumpavanje biogasa
tretiranog do nivoa kvaliteta prirodnog gasa u mreže prirodnog
gasa.
7.12.1 Zakonski propisi o priključenju na gasnu
mrežu
Propisi koji su merodavni za priključenje postrojenja za
biometan na gasnu mrežu sadržani su u delu 6, tj. u §§ 31
do 37 GasNZV [7-30]. Oni sadrže obuhvatne odredbe kojima
se biogas u odnosu na prirodni gas povlašćuje u pogledu
priključenja na mrežu i pristupu mreži. 6. deo GasNZV sadrži
propis o prioritetnom priključenju postrojenja za biometan na
mrežu.
U postupku priključenja na mrežu utvrđuje se željeni
kapacitet upumpavanja, konkretna tačka priključenja na mrežu
i samim tim mesto postavljanja uređaja na kom biometan treba
da se upumpa u mrežu za distribuciju gasa. Pri tome korisnik
priključka načelno ima pravo izbora u pogledu tačke priključenja
na mrežu koja je za njega najpovoljnija.
Postupak priključenja postrojenja za biometan na mrežu
sprovodi se prema § 33 stav 4 do 7 GasNZV. On je načelno
podeljen na sledeće korake:
• zahtev za priključenje na mrežu
• provera kompatibilnosti sa mrežom
• sklapanje ugovora o priključenju na mrežu
• izrada plana realizacije
• zajedničko planiranje priključenja na mrežu
• izgradnja i puštanje u rad mrežnog priključka
Operater gasne mreže dužan je da korisniku priključka u roku
od tri meseca nakon što ga je obavestio o donošenju pozitivne
odluke o zahtevu za priključenje dostavi obavezujući ugovor o
priključenju na mrežu (§ 33 stav 6 rečenica 3 GasNZV).
Operater gasne mreže i korisnik priključka nakon sklapanja
ugovora o priključenju zajednički planiraju realizaciju projekta
priključenja na mrežu.
Prema § 36 stav GasNZV isporučilac mora da osigura da gas
na tački upumpavanja u mrežu i u toku upumpavanja ispunjava
zahteve iz radnih listova G 260 i G 262 Nemačkog stručnog i
naučnog udruženja za gas i vodu (DVGW) (stanje od 2007.) On
takođe snosi sa tim povezane troškove.
7.12.2 Transport gasa i korišćenje biometana
Nakon što je biometan upumpan u mrežu prirodnog gasa, na
transport biometana do mesta potrošnje primenjuju se propisi
iz Uredbe o pristupu gasnoj mreži (GasNZV) koji se odnose na
biometan.
Mrežni operateri dužni su da u mreži prirodnog gasa
prioritetno transportuju biogas. Taj prioritet ne važi samo za
transport unutar jednog tržišnog područja, već i izvan granica
tržišnog područja (takozvani prekotržišni transport).
Biometan koji se isporučuje od strane korisnika priključka
mora da je kompatibilan sa gasom koji se nalazi u dotičnoj
mreži. U tom pogledu pre svega prilikom trgovine, transporta i
dokumentovanja transporta biometana preko granica tržišnog
područja postoje povećani zahtevi. U slučaju da korisnik
priključka na primer želi da isporuči biometan do mesta
potrošnje koje se nalazi u drugom tržišnom području, mora
da vodi računa o obuhvatnim pravilima bilansiranja i da plati
naknade za transport i konverziju.
Nekoliko branšnih udruženja je radi tumačenja propisa
iz GasNZV koji se tiču bilansiranja biogasa izradilo zajednički
priručnik – Bilansiranje biogasa – od 29. juna 2012. godine,
čija se primena preporučuje i od strane Nemačke savezne
agencije za upravljanje mrežama.
Nakon izuzimanja iz mreže prirodnog gasa, pored
proizvodnje električne energije, biometan može da se koristi
i na tržištu toplotne energije i biogoriva. Biometan se tada u
decentralizovanim kogenerativnim postrojenjima koristi za
proizvodnju toplotne energije ili kao gorivo u vozilima na gas.
Nakon izuzimanja iz mreže treba voditi računa o propisima
vezanim za dotični specifičan način korišćenja.
Za operatere kogenerativnih postrojenja su prilikom
proizvodnje električne energije iz biometana isporučenog iz
gasne mreže pre svega odlučujući zakonski preduslovi vezani
za ekvivalent gasa, vođenje evidencije kao i za korišćenje
toplotne energije.
Savezna vlada u okviru EEWärmeG podstiče korišćenje
obnovljivih izvora za proizvodnju toplotne energije. Shodno
tom zakonu obaveza korišćenja obnovljivih izvora može da se
ispuni i korišćenjem biometana. Tada u dotičnom objektu 30 %
potrošnje toplotne energije mora da se pokrije biometanom.
Biometan pri tome mora da se koristi u visokoefikasnom
kogenerativnom postrojenju.
Zakonodavac je radi podsticanja prodaje biometana
kao goriva 2009. godine uveo dva alternativna podsticajna
instrumenta:
• Za stavljanje u promet biometana kao biogoriva odobravaju
se poreske povlastice.
• Naftne kompanije usled postojanja obavezne kvote za
biogoriva mogu da otkupljuju biometan. Kvotama za biogoriva
koje se ispunjavaju stavljanjem u promet biometana može
da se trguje i one tako mogu da se prodaju drugim naftnim
kompanijama obavezanim na ispunjavanje kvote.
Biometan se uprkos tome na tržište goriva plasira tek u
neznatnom obimu. Razlog za to jeste još relativno mali broj
vozila na prirodni gas, odnosno pumpnih stanica za prirodni
gas.
Pravni okvirni uslovi za priključenje na mrežu, upumpavanje u
mrežu i korišćenje biometana opširno su prikazani u priručniku
„Tretman biogasa i njegovo upumpavanje u mrežu“ Stručne
agencije za obnovljive sirovine.
Pravni okvir za proizvodnju energije iz biogasa
7.13 Tipični ugovori
Nosioci projekata i operateri biogas postrojenja moraju da
sklope mnoštvo ugovora. Njihov broj i pravna priroda variraju
u zavisnosti od poslovnog modela. Uglavnom je neizostavan
ugovor o izgradnji postrojenja. I snabdevanje supstratom
i preuzimanje ostatka fermentacije moraju da se regulišu
ugovorno. Osim toga može da se zaključi ugovor o upravljanju
postrojenjem. Kod proizvodnje električne energije iz biogasa
u sopstvenom kogenerativnom postrojenju sprovođenje
svrsishodnog koncepta korišćenja toplotne energije može
da zahteva sklapanje dodatnih ugovora. Ako se sirovi biogas
prodaje, u celini ili delimično, treba pre svega sklopiti ugovor
o isporuci biogasa. Od značaja su i ugovori o ustupanju prava
korišćenja sa vlasnicima privatnog zemljišta, kao i ugovori o
pravu prolaza sa lokalnom samoupravom. Svi ugovori trebalo bi
da su prilagođeni individualnim potrebama ugovornih strana da 7
bi što je bolje moguće pomirili njihove interese.
7.13.1 Ugovor o izgradnji postrojenja
Ugovor o izgradnji postrojenja reguliše konstruktivnu izvedbu
i predstavlja ključni element za izgradnju biogas postrojenja.
Suštinske tačke ugovora u velikoj meri zavise od konfiguracije
i veličine postrojenja.
Sa stanovišta operatera postrojenja u ugovoru o izgradnji
postrojenja pre svega treba regulisati sledeće tačke:
• Izgradnju od strane jednog preduzimača: preporučljivo
je da se sa ugovornim partnerom dogovori izgradnja
biogas postrojenja po principu ključ u ruke, po mogućnosti
uključujući izvođenje svih neophodnih radova i uz definisanje
konkretnih obaveza. Tako mogu da se izbegnu sporovi oko
odgovornosti za pojedinačne radove. Ugovor o izgradnji
postrojenja trebalo bi da sadrži detaljnu specifikaciju radova
i isporuka.
• Tehnički zahtevi: moraju da se ispune tehnički zahtevi za
ostvarivanje prava na fid-in tarifu prema EEG (na primer
hidrauličko retenciono vreme fermentacionih supstrata u
gasno nepropusnom sistemu od najmanje 150 dana).
• Trebalo bi dogovoriti konkretan datum završetka, kao
i regulisati slučajeve kašnjenja radi kompenzovanja
propuštenih prihoda (ugovorna kazna).
• Obezbeđenja: bankovne garancije ili druga vrednosna
obezbeđenja mogu da umanje troškovni rizik kako u fazi
izgradnje, tako i u garantnom roku.
• Puštanje u rad: jasnim regulisanjem probnog rada (obim,
trajanje, zahtevana operativnost, ponovljena testiranja itd.) i
tehničkog prijema izbegavaju se sporovi.
• Naknadni dogovori: odredbe o tome „da li i kako“ su moguće
naknadne izmene obima ugovorenih radova (smanjenje i/
ili proširenje) povećavaju fleksibilnost, čak i ako želja za
izmenom još nije predvidiva prilikom sklapanja ugovora.
• Odgovornost/garancija: po mogućnosti treba izbegavati
smanjenje zakonski propisanog opsega garancije. Umesto
toga cilj operatera postrojenja jeste da ostvari produženje
garantnog roka. Izvođač radova, nasuprot tome, želi da se
Praktičan savet: pre svega se za „novajlije“ preporučuje
angažovanje profesionalnog projektanta postrojenja.
147
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
što je pre moguće oslobodi svojih obaveza. Zakonski propisi
o garanciji su uglavnom dovoljno sadržajni, ali se redovno
vremenski ograničavaju na period od maksimalno pet
godina (Građanski zakonik: 5 godina, Zakon o dodeljivanju i
ugovaranju građevinskih radova: 4 godine).
• Isporuka rezervnih delova: prediktivno planiranje obuhvata
ugovorno pravo na isporuku rezervnih delova po fiksno
utvrđenim ili makar utvrdivim cenama (klauzule o korekciji
cena) na period od 20 godina u kom se ostvaruje pravo na
tarifiranje prema EEG.
• Rok plaćanja: uglavnom se dogovara plaćanje prema
realizovanim fazama izgradnje. Visina delimičnih isplata
utvrđuje se prema ekonomskoj vrednosti radova, odnosno
delimične isporuke, pri čemu one dospevaju u skladu sa
planom realizacije projekta/dinamičnim planom izgradnje.
Isplata poslednje rate ne bi trebalo da usledi pre isteka
garantnog roka, a svakako ne pre polaganja određenih
sredstava obezbeđenja (garancija za dobro izvršenje posla).
7.13.2 Ugovor o upravljanju postrojenjem/
održavanju
Biogas postrojenje mora redovno da se remontuje i održava.
Operateri biogas postrojenja po pravilu za svoje postrojenje
sklapaju ugovore o održavanju, a povremeno dodatno i ugovor
o upravljanju postrojenjem.
Ako proizvođač postrojenja, odnosno preduzimač, ne nudi
usluge održavanja, trebalo bi od njega ipak pismeno zatražiti
uputstva za održavanje. Intervale i obim održavanja trebalo bi
utvrditi što je moguće detaljnije i u pisanoj formi.
Pored toga operater postrojenja organizaciju operativnih
procesa, dakle upravljanje postrojenjem, može da prenese
na eksterne pružaoce usluga. To se pre svega nameće za
institucionalne operatere postrojenja koji nisu ili nisu redovno
prisutni na licu mesta.
Praktični saveti:
• „Spajanje“: pored ugovora o izgradnji postrojenja preporučuje
se istovremeno sklapanje ugovora o održavanju sa
proizvođačem postrojenja, odnosno preduzimačem.
• Rok trajanja ugovora o održavanju ne bi trebalo da je kraći
od garantnog roka iz ugovora o izgradnji postrojenja.
• Ugovor o održavanju je radi ostvarivanja prava na garanciju
svrsishodan i za operatere biogas postrojenja koji sami
raspolažu tehničkim sposobnostima za održavanje
postrojenja.
7.13.3 Ugovor o isporuci supstrata i preuzimanju
ostatka fermentacije
Pored početnih investicija su za ekonomski isplativ rad biogas
postrojenja pre svega odlučujući operativni troškovi postrojenja
i troškovi fermentacionih supstrata. Razvoj cene supstrata ne
može da se kompenzuje tarifnim stopama utvrđenim shodno
EEG, koje ne dozvoljavaju prilagođavanje inflacionim tokovima
Praktičan savet: blagovremeno obezbeđivanje skladišnih
kapaciteta može da pomogne pri kompenzovanju oscilacija
žetvenih prinosa.
148
Praktičan savet: zbog zakonskih propisa o razastiranju
đubriva po poljoprivrednim površinama preporučuje
se jasno ugovorno regulisanje preuzimanja ostatka
fermentacije (logistika, privremeno skladištenje, troškovi,
rokovi i datumi itd.).
i ugovorno prilagođavanje. Troškove i modalitete snabdevanja
supstratom prilikom obračuna ekonomske isplativosti
blagovremeno treba uzeti u obzir preko odgovarajućih rezervi
za pokrivanje tog rizika.
U ugovorima o isporuci supstrata se po pravilu količine
isporuke definišu u odnosu na površine, pošto žetveni prinos
nije unapred utvrđen. U godinama dobre žetve stoga može da
dođe do snabdevanja prevelikom količinom supstrata, a u lošim
godinama do nedovoljnog snabdevanja.
Takođe treba ugovorno regulisati korišćenje ostatka
fermentacije nakon završetka procesa fermentacije i
odgovarajućeg skladištenja u skladištu za ostatak fermentacije.
U praksi je uobičajeno da dobavljač preuzme ostatak
fermentacije da bi ga na svojim poljoprivrednim površinama
koristio kao đubrivo.
Ugovori o isporuci supstrata i preuzimanju ostatka
fermentacije sadrže – pored uobičajenih odredbi o odgovornosti
itd. – i odredbe koje se odnose na sledeće tačke:
• trajanje ugovora, uključujući odredbe o raskidu i produžetku
ugovora,
• isporučive količine, odnosno podatke o zasađenim
površinama uz navođenje očekivanog prinosa i eventualnim
minimalnim količinama isporuke, eventualno uključujući
opcije,
• mehanizme za korekciju cena, uglavnom oslanjajući se na
jedan ili nekoliko indeksa (indeks potrošačkih cena, indeks
dizel goriva ili indeks cena supstrata), u zavisnosti od trajanja
ugovora,
• sprovođenje žetve i transportnu logistiku, tj. dogovor o tome
da li operater postrojenja ili dobavljač supstrata obavlja žetvu,
seckanje, transport, siliranje uključujući komprimovanje
supstrata, gde će se skladištiti i koliko dugo mora/sme da se
skladišti kao i
• preuzimanje ostatka fermentacije (obim, odgovornost,
vremena, periodi, rokovi, cene) uključujući logistiku (pre
svega transport, skladištenje, razastiranje) uzimajući u obzir
propise o korišćenju ostatka fermentacije kao đubriva.
Alternativno ili kumulativno uz ugovore o isporuci supstrata i
preuzimanju ostatka fermentacije može da se zaključi i ugovor
o upravljanju sirovinama. Ovde ugovorni partner operatera
postrojenja garantuje snabdevanje postrojenja sirovinama uz
(pretežno) slobodan izbor supstrata, uzimajući u obzir dodatne
zadate kriterijume (limitiranje kukuruza, prinos gasa dotičnih
supstrata, obaveze dokazivanja porekla sirovina i korišćenje
ostatka fermentacije, transportna logistika itd.). Ovaj ugovorni
model pogodan je pre svega za institucionalne operatere
postrojenja, koji i celokupno upravljanje postrojenjem prenose
na eksterne pružaoce usluga.
7.13.4 Ugovor o isporuci biogasa
Proizvedeni sirovi biogas se po pravilu koristi za proizvodnju
električne energije u jednom ili nekoliko kogenerativnih
postrojenja na istoj lokaciji ili u okolini („satelitsko“
kogenerativno postrojenje). To, međutim, nije obavezno.
Operater postrojenja dobijeni sirovi biogas može i da proda
u celini ili delom. Tada ga kupac dalje koristi, na primer za
proizvodnju električne ili toplotne energije u sopstvenom
kogenerativnom postrojenju ili preradu u biometan do nivoa
kvaliteta prirodnog gasa u postrojenju za tretman biogasa radi
upumpavanja u javnu gasnu mrežu.
Ugovor o isporuci sirovog gasa ne podleže posebnim pravnim
propisima iz oblasti energetike. Transport sirovog biogasa
vrši se uglavnom preko sopstvenih cevovodnih sistema; tada
se ne primenjuju zakonske odredbe o naknadama i pristupu
daljinskim prenosnim i distributivnim gasnim mrežama (Uredba
o naknadi za pristup gasnoj mreži = GasNEV; Uredba o pristupu
gasnoj mreži = GasNZV).
Ugovor o isporuci biogasa trebalo bi da na adekvatan
način u obzir uzme tehničke, ekonomske i pravne interese obe
ugovorne strane. Ugovor o isporuci biogasa uglavnom sadrži
sledeće odredbe:
• Količine isporuke: za branšu je uobičajeno regulisanje obima
isporuke za određeni vremenski period preko minimalnih,
odnosno maksimalnih količina (broj kilovat časova biogasa
po času/danu itd.). Takav način određivanja količina isporuke
u obzir uzima prirodno uslovljene oscilacije u proizvodnji
biogasa, a da se ne zanemaruje potreba obe ugovorne strane
za dovoljnom mogućnošću planiranja.
• Trajanje: (minimalan) period trajanja ugovora i tačno
definisani mehanizmi raskidanja i produženja ugovora
značajni su za obe ugovorne strane. Što je period trajanja
ugovora duži, to su značajnije klauzule o korekciji cena.
• Klauzule o korekciji cena mogu da se vežu za neutralne
indekse (na primer cene električne energije ili cene supstrata
na berzi, indeks potrošačkih cena itd.). Klauzule o korekciji
cena trebalo bi da u prvoj liniji odslikavaju odgovarajuće
troškovne rizike, i to svedeno na celokupan fiksno utvrđeni
period trajanja. Visina tarifa i period ostvarivanja prava na
fid-in tarife prema EEG mogu da predstavljaju dobar orijentir;
ugovor treba izričito da reguliše da li i kako će se izmene
zakonske regulative o tarifiranju odraziti na kupovnu cenu
sirovog biogasa.
• Kriterijumi kvaliteta sirovog biogasa: u zavisnosti od
nameravanog načina korišćenja sirovog biogasa od
strane kupca, preporučuje se definisanje određenih
zadatih karakteristika sirovog biogasa. Kupac će u
slučaju proizvodnje električne energije u sopstvenom
kogenerativnom postrojenju insistirati na garanciji da sirovi
biogas ispunjava zahteve EEG da bi mogao da ostvari pravo
na fid-in tarifu prema EEG (dnevnik sirovina, limitiranje
kukuruza, odnosno korišćenje tečnog stajnjaka, retenciono
vreme ostatka fermentacije). Kupac će u zavisnosti od načina
rada i tehničkih zahteva jedinice za proizvodnju električne
energije (kogenerativno postrojenje) postavljati određene
zahteve u odnosu na kvalitet sirovog biogasa (minimalan
sadržaj metana itd.). Kvalitet gasa je bitan i za one kupce koji
sirovi biogas u postrojenjima za tretman biogasa prerađuju
Pravni okvir za proizvodnju energije iz biogasa
u biometan. U tom slučaju se kriterijumi određuju prema
tehničkim zahtevima postrojenja za tretman biogasa.
• Prelaz svojine: na kom mestu svojina na sirovom biogasu
treba da pređe na kupca, mora da se reguliše da bi se
odredilo ko snosi rizik. Pri tome u obzir treba uzeti lokalne
okolnosti i prava svojine, na primer na cevovodnom sistemu,
odnosno jednom ili nekoliko rezervoara za gas.
• Merenje: ugovorna obaveza isporuke obuhvata prenos
svojine nad određenom količinom sirovog biogasa
definisanog kvaliteta. Stoga je potrebno sklopiti dogovor o
merenju količine i kvaliteta sirovog biogasa i regulisati, ko je
dužan da snosi odgovarajuće troškove.
7.13.5 Ugovor o isporuci toplotne energije
Ugovor o isporuci toplotne energije ne mora da se sklopi za svaki
slučaj korišćenja toplotne energije propisan prema EEG kao
preduslov za ostvarivanje prava na podsticajne tarife. Preduslov 7
za tarifiranje smatra se, naime, ispunjenim nezavisno od toga
da li toplotnu energiju koriste treća lica na bazi odgovarajućeg
ugovora ili sam operater postrojenja, pa samim tim po prirodi
bez ugovorne osnove. Od odlučujućeg značaja je da se počevši
od 2. pune godine rada postrojenja u toku kalendarske godine
najmanje 60 % električne energije proizvede kogeneracijom.
Prilikom sklapanja ugovora o isporuci toplotne energije
treba voditi računa o sličnim tačkama kao i kod ugovora o
isporuci biogasa, kao na primer odredbama o količinama
isporuke, trajanju ugovora ili tarifiranju; stoga se ukazuje na
ranija objašnjenja (vidi 7.4)
Osim toga, postoje dodatne tačke koje treba regulisati:
ispunjenost propisanog udela od 60 % (kogeneracija) dokazuje
se izveštajem ekološkog revizora, tako da treba osigurati
saradnju kupca toplotne energije sa revizorom. U zavisnosti od
načina korišćenja toplotne energije (grejanje objekta, isporuka
u toplotnu mrežu, korišćenje za procesnu toplotu itd.), postoje
različiti zahtevi koji moraju da se uzmu u obzir i čije ispunjenje
mora da se osigura u ugovoru o isporuci toplotne energije. Sa
stanovišta operatera kogenerativnog postrojenja bitno je da
sa potrošačem toplotne energije ugovori obaveznu ukupnu,
odnosno minimalnu količinu energije, koju je on dužan da
preuzme.
Praktičan savet: u zavisnosti od koncepta korišćenja
toplotne energije u dogovoru sa ekološkim revizorom
blagovremeno treba razjasniti koje obaveze dokazivanja
postoje i regulisati ih u ugovoru o isporuci toplotne energije.
7.13.6 Ugovor o ustupanju prava korišćenja sa
vlasnicima zemljišta
Izgradnja i rad biogas postrojenja na sopstvenom zemljištu/
gazdinstvu predstavlja normalan slučaj. Međutim, ako postoji
„satelitsko“ kogenerativno postrojenje kojim se upravlja
samostalno ili od strane trećeg lica, ili ako se proizvedeni sirovi
biogas u celini ili delom isporučuje preko cevovoda, odnosno
proizvedena toplotna energija preko toplovoda, može biti
potrebna saglasnost vlasnika susednog zemljišta. U tu svrhu
sklapaju se obligaciono-pravni ugovori o ustupanju prava
korišćenja. Period trajanja jednog takvog ugovora trebalo bi da
149
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
je usklađen sa očekivanim periodom korišćenja. S obzirom da
se ovi ugovori sklapaju sa dugim periodom trajanja, trebalo bi
da sadrže mehanizme za korekciju cena. Prava korišćenja na
tuđem zemljištu trebalo bi obavezno da se osiguraju upisom
odgovarajućih službenosti u zemljišnu knjigu. Samo tako je
osigurano da se prava korišćenja ne izgube u slučaju prodaje
zemljišta ili stečaja ugovornog partnera.
7.13.7 Ugovor o pravu prolaza sa lokalnom
samoupravom
Ako se vodovi za sirovi biogas ili vodovi za mrežu sistema
lokalnog grejanja postavljaju duž javnih saobraćajnica,
može biti potrebno da operater biogas postrojenja, odnosno
operater toplotne mreže sa organima nadležnim za izgradnju
puteva sklopi ugovor o pravu prolaza. U njemu se po pravilu
dogovaraju jednokratne ili godišnje naknade za ustupanje
prava prolaza. Jednokratne naknade za ustupanje prava prolaza
orijentišu se često prema naknadi za odobravanje i upis
službenosti na nepokretnosti. Godišnje naknade za ustupanje
prava prolaza orijentišu se često prema koncesionoj naknadi za
gas za posebne ugovorne kupce shodno Uredbi o koncesionim
naknadama (0,03 ct/kWh).
150
7.14 Spisak literature
[7-1] Baugesetzbuch in der Fassung der Bekanntmachung vom 23.
September 2004 (BGBl. I Seite 2.414), zuletzt geändert durch
Artikel 1 des Gesetzes vom 22. Juli 2011 (BGBl. I Seite 1.509).
[7-2] Bundes-Immissionsschutzgesetz in der Fassung der Bekannt-
machung vom 26. September 2002 (BGBl. I Seite 3.830),
zuletzt geändert durch Artikel 1 des Gesetzes vom 8. April
2013 (BGBl. I Seite 734).
[7-3] Bundestag-Drucksache 17/13272
[7-4] Gesetz über die Umweltverträglichkeitsprüfung in der Fassung
der Bekanntmachung vom 24. Februar 2010 (BGBl. I Seite
94), zuletzt geändert durch Art. 6 des Gesetzes vom 8. April
2013 (BGBl. I Seite 734).
[7-5] Vierte Verordnung zur Durchführung des Bundes-Immissions-
schutzgesetzes (Verordnung über genehmigungsbedürftige
Anlagen) in der Fassung vom 14. März 1997 (BGBl. I Seite
504), zuletzt geändert durch Art. 7 des Gesetzes vom 17. Au-
gust 2012 (BGBl. I Seite 1.726).
[7-6] Sechste Allgemeine Verwaltungsvorschrift zum Bundes-Im-
missionsschutzgesetz (Technische Anleitung zum Schutz ge-
gen Lärm – TA Lärm) vom 26. August 1998 (GMBl. Nummer
26/1998, Seite 503).
[7-7] Erste Allgemeine Verwaltungsvorschrift zum Bundes-Immis-
sionsschutzgesetz (Technische Anleitung zur Reinhaltung
der Luft – TA Luft) vom 24. Juli 2002 (GMBl. 2002 Nummer
25/2002, Seite 511).
[7-8] Geruchsimmissions-Richtlinie in der Fassung vom 29. Februar
2008 und einer Ergänzung vom 10. September 2008.
[7-9] 12. BImSchV, Störfall-Verordnung in der Fassung der Be-
kanntmachung vom 8. Juni 2005 (BGBl. I Seite 1.598), zuletzt
geändert durch Art. 5 der Verordnung vom 26. November
2010 (BGBl. I, Seite 1.643).
[7-10] Wasserhaushaltsgesetz vom 31. Juli 2009 (BGBl. I Seite
2.585), zuletzt geändert durch das Gesetz vom 8. April 2013
(BGBl. I Seite 734).
[7-11] Verordnung über Anlagen zum Umgang mit wassergefährden-
den Stoffen vom 31. März 2010 (BGBl. I Seite 377).
[7-12] Betriebssicherheitsverordnung vom 27. September 2002
(BGBl. I Seite 3.777), zuletzt geändert durch Artikel 5 des
Gesetzes vom 8. November 2011 (BGBl. I Seite 2.178).
[7-13] Energiewirtschaftsgesetz vom 7. Juli 2005 (BGBl. I Seite
1.970, 3.621), zuletzt geändert durch Artikel 1 des Gesetzes
vom 21. Februar 2013 (BGBl. I, Seite 346).
[7-14] Düngegesetz vom 9. Januar 2009 BGBl. I, Seite 54, 136,
zuletzt geändert durch Artikel 1 des Gesetzes vom 15. März
2012 BGBl. I, Seite 481.
[7-15] Düngemittelverordnung vom 5. Dezember 2012, BGBl. I,
Seite 2.482.
[7-16] Düngeverordnung in der Fassung der Bekanntmachung vom
27. Februar 2007, BGBl. I, Seite 221, zuletzt geändert durch
Artikel 5 Absatz 36 des Gesetzes vom 24. Februar 2012
(BGBl. I, Seite 212).
[7-17] Verordnung (EG) Nr. 1069/2009 des Europäischen Parlaments
und des Rates vom 21. Oktober 2009 mit Hygienevorschriften
für nicht für den menschlichen Verzehr bestimmte tierische
Nebenprodukte und zur Aufhebung der Verordnung (EG)
Nr. 1774/2002 (Verordnung über tierische Nebenprodukte).
[7-18] Verordnung (EU) Nr. 142/2011 der Kommission zur
Durchführung der Verordnung (EG) Nr. 1069/2009 des Euro-
päischen Parlaments und des Rates mit Hygienevorschriften
für nicht für den menschlichen Verzehr bestimmte tierische
Nebenprodukte sowie zur Durchführung der Richtlinie 97/78/
EG des Rates hinsichtlich bestimmter gemäß der genannten
Richtlinie von Veterinärkontrollen an der Grenze befreiter
Proben und Waren vom 25. Februar 2011 in der geltenden
Fassung.
[7-19] Tierische Nebenprodukte-Beseitigungs-Gesetz vom 25.
Januar 2004 (BGBl. I Seite 82), zuletzt geändert durch Artikel
2 Absatz 91 des Gesetzes vom 22. Dezember 2011 (BGBl. I
Seite 3.044).
[7-20] Tierische Nebenprodukte-Beseitigungs-Verordnung vom 27.
Juli 2006 (BGBl. I Seite 1.735), zuletzt geändert durch Artikel
2 der Verordnung vom 23. April 2012 (BGBl. I Seite 611).
[7-21] Gesetz zur Förderung der Kreislaufwirtschaft und Sicherung
der umweltverträglichen Bewirtschaftung von Abfällen (Kreis-
laufwirtschaftsgesetz) vom 24. Februar 2012 (BGBl. I Seite
212), zuletzt geändert durch Artikel 3 des Gesetzes vom 8.
April 2013 (BGBl. I Seite 734).
[7-22] Erneuerbare-Energien-Gesetz vom 25. Oktober 2008 (BGBl.
I Seite 2.074), zuletzt geändert durch Artikel 5 des Gesetzes
vom 20. Dezember 2012 (BGBl. I Seite 2.730).
[7-23] Verordnung über die Erzeugung von Strom aus Biomasse vom
21. Juni 2001 (BGBl. I Seite 1.234), zuletzt geändert durch
Artikel 5 Absatz 10 des Gesetzes vom 24. Februar 2012
(BGBl. Seite 212).
[7-24] OLG Brandenburg, Urteil vom 16. September 2010, Az. 12 U
79/10.
[7-25] OLG Brandenburg, Urteil vom 16. September 2010, Az. 12
U 79/10, OLG Stuttgart, Urteil vom 25. Mai 2012, Az. 3 U
193/11, OLG Düsseldorf, Urteil vom 5. Dezember 2012,
Az. VI – 2 U (Kart) 7/12.
[7-26] Verordnung über die Verwertung von Bioabfällen auf land-
wirtschaftlich, forstwirtschaftlich und gärtnerisch genutzten
Böden (Bioabfallverordnung – BioAbfV) in der Fassung der
Bekanntmachung vom 4. April 2013 (BGBl. I Seite 658).
[7-27] Richtlinie zur Förderung von Maßnahmen zur Nutzung erneu-
erbarer Energien im Wärmemarkt vom 20. Juli 2012 (BAnz. AT
vom 8. August 2012).
[7-28] Erneuerbare-Energien-Wärmegesetz vom 7. August 2008
(BGBl. I Seite 1.658), zuletzt geändert durch Artikel 2 Absatz
68 des Gesetzes vom 22. Dezember 2011 (BGBl. I Seite
3.044).
[7-29] Kraft-Wärme-Kopplungsgesetz vom 19. März 2002 (BGBl. I
Seite 1.092), zuletzt geändert durch Artikel 1 des Gesetzes
vom 12. Juli 2012 (BGBl. I Seite 1.494).
[7-30] Gasnetzzugangsverordnung vom 3. September 2010 (BGBl. I
Seite 1.261). Zuletzt geändert durch Artikel 4 der Verordnung
vom 30. April 2012 (BGBl. I Seite 1.002).
[7-31] LG Regensburg: Urteil vom 21.Juli 2011, Az. 3 O 896/11 (3),
nicht rechtskräftig
Pravni okvir za proizvodnju energije iz biogasa
Dodatna literatura
Bayerisches Landesamt für Umwelt (Hrsg.): Biogashandbuch
Bayern – Materialienband, Kapitel 2.2.1 Baurecht, Stand: ­April
2012, Kapitel 2.2.2 Immissionsschutz, Stand: März 2011,
Augsburg
Herrmann, M.; Gottwald, T.: Repowering – Mit dem richtigen
Vergütungsanspruch planen, in: Biogas Journal, 6/2012, Seiten
148–154
Kruschinski, H.-U.: Biogasanlagen als Rechtsproblem,
Errichtung und wirtschaftlicher Betrieb als Beitrag zu einer
nachhaltigen Energieversorgung, 1. Auflage, 2010
Loibl, H.; Maslaton, M.; von Bredow, H.; Walter, R. (Hrsg.):
Biogasanlagen im EEG, 3. Auflage, 2013 7
Maslaton, M.: Rechtliche Rahmenbedingungen der Errichtung
und des Betriebs von Biomasseanlagen, 2. Auflage, 2010
Müller, D.: Mehr Effizienz, weniger Boni – die Förderung von
Strom aus Biomasse nach dem EEG 2012, in: Zeitschrift für
Umweltrecht 1/2012, Seiten 22–31
Valentin, F.: Das neue System der Direktvermarktung von EEG-
Strom im Überblick, in: Recht der Erneuerbaren Energien 2012,
Seiten 11–17
Wustlich, G.; Müller, D.: Die Direktvermarktung von Strom
aus erneuerbaren Energien im EEG 2012 – Eine systematische
Einführung in die Marktprämie und die weiteren Neuregelungen
zur Marktintegration, in: Zeitschrift für Neues Energierecht
2012, Seiten 380–396
Linkovi za dodatne informacije
www.clearingstelle-eeg.de – Obuhvatna baza podataka
o aktuelnim odlukama Kancelarije za kliring EEG, sudskim
presudama u vezi sa EEG i zakonskim propisima
www.erneuerbare-energien.de – Aktuelne brojke i informacije
Saveznog ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode i
bezbednost reaktora u vezi sa obnovljivim izvorima energije
www.dena.de – Nemačka energetska agencija uredila je
onlajn platformu za upumpavanje biogasa u mrežu prirodnog
gasa i tamo objavljuje aktuelne novosti iz branše.
151
8
Ekonomski aspekti

EKONOMSKI ASPEKTI 8.1.1 Snaga postrojenja

Snaga postrojenja se u toku proteklih godina sukcesivno
povećavala. Međutim, sa uvođenjem posebne tarifne kategorije
za mala postrojenja na bazi tečnog stajnjaka do 75 kW instalisane
snage u EEG 2012 [8-1] treba da se poveća i broj malih
postrojenja sa ciljem sveobuhvatnog iskorišćenja organskih
đubriva. Da bi se stekao uvid u raspon postrojenja izgrađenih
u praksi, projektovano je osam model postrojenja električne
snage od 75 kW do 1 MW, kao i jedno postrojenje za tretman
biogasa sa kapacitetom prerade od 400 mn3 sirovog biogasa
po satu (vidi tabelu 8.1). Prilikom izbora veličine postrojenja
uzeta je u obzir kako situacija u pogledu propisa o tarifiranju iz
EEG sa graničnim snagama od 150 i 500 kWel, tako i granične
snage iz Saveznog zakona o zaštiti od emisija merodavne za
dobijanje dozvole. Maksimalno dopušteni kapacitet prerade od
1,2 miliona mn3 godišnje shodno 4. BImSchV dovodi do toga
da se često grade postrojenja električne snage 250 kW koja ne
prelaze taj prag.
8.1.2 Supstrati
Kao fermentacioni supstrati model postrojenja biraju se vrste
biomase uobičajene u poljoprivredi i pogodne za korišćenje u
biogas postrojenju. Tu spadaju organska đubriva koja izvorno
potiču iz poljoprivrede i silaže od obnovljivih sirovina.
Tabela 8.2 pokazuje karakteristike korišćenih supstrata.
Osnov za orijentacioni prinos gasa predstavljaju standardne

Tab. 8.2: PARAMETRI I CENE SUPSTRATA

Prinos Udeo Prinos Energetski Cena

SM oSM KS b
Odlučujući aspekat prilikom donošenja odluke o izgradnji 8.1 Prikaz model postrojenja – Supstrat biogasa a metana a metana a prinos c supstrata d
8
biogas postrojenja predstavlja pitanje da li može da se očekuje pretpostavke i karakteristike % % SM mn3/t oSM % mn3/t SM mn3/t SM €/t SM
dovoljan povrat uloženog kapitala i rada. Drugim rečima: da li Tečni stajnjak goveda
10 80 380 55 17 II 17 0,00
planirano postrojenje može da posluje ekonomski isplativo? Prilikom dimenzioniranja postrojenja i izbora supstrata u obzir (sa ostacima stočne hrane)
Da bi se olakšala procena ekonomske isplativosti se uzimaju uslovi za odobravanje podsticajnih tarifa, kao i SCB žitarica
35 95 620 53 109 I 103 31,11
poljoprivrednih biogas postrojenja, ona se u narednom delu restrikcije u primeni supstrata prema Zakonu o obnovljivim (srednji udeo zrna)
ilustruje na primerima različitih model postrojenja za mokru izvorima energije (EEG 2012). Kao godina puštanja u rad Zrno žitarica
87 97 730 52 320 I 320 141,00
fermentaciju. To važi za postrojenja na bazi tečnog stajnjaka pretpostavljena je 2013. (drobljeno/mleveno)
snage od 75 kWel do postrojenja koja rade sa različitim udelima Podaci i parametri koji su korišćeni za obračun i ocenu Travna silaža 35 90 600 53 100 I 100 28,52
tečnog stanjaka ili isključivo sa obnovljivim sirovinama. Takođe ekonomske isplativosti model postrojenja potiču iz baze Kukuruzna silaža
35 95 650 52 112 I 106 32,00
su razmatrana postrojenja sa direktnim plasmanom električne podataka Kuratorijuma za tehniku i građevinu u oblasti (voštana zrelost, bogata zrnom)
energije na tržište, kao i sa tretmanom biogasa i upumpavanjem poljoprivrede (KTBL, stanje 2012). Osnovu za planske podatke a
prema KTBL [8-3]
u mrežu prirodnog gasa. KTBL načelno čine podaci i parametri utvrđeni u praksi, u
b
KS = kategorija sirovine prema prilogu 2 i 3 Uredbe o biomasi 2012 [8-4]
c
Standardni prinos metana po toni sveže mase shodno prilogu 2 i 3 Uredbe o biomasi 2012 [8-4]
institutima za istraživanje i testiranje, kao i od strane proizvođača d
Cene za žetveni materijal isporučen do silo-rova
i eksperata. Kod navedenih cena radi se o neto iznosima.
Tab. 8.3: PROJEKCIJA SUPSTRATA KORIŠĆENIH U MODEL POSTROJENJIMA
Tab. 8.1: PREGLED I KARAKTERISTIKE MODEL POSTROJENJA
I II III IV V VI VII VIII
Supstrati Iskorišćenje biometan
Instalisana Model postrojenje
Model Tečni Obnovljive toplotne Specifičnosti 75 kWel 150 kWel 250 kWel 250 kWel 500 kWel 750 kWel 1.000 kWel 400 mn³/h
snaga
stajnjak sirovine a energije b sirovi gas a
I 75 kWel 80 % 20 % 20 % Malo postrojenje na bazi tečnog stajnjaka shodno § 27b EEG. Korišćeni supstrat 80 % tečni 30 % tečni 20 % tečni 60 % tečni 20 % tečni 20 % tečni
100 % 100 %
Električna energija se proizvodi u KOGP sa motorom sa inicijalnim paljenjem. stajnjak, stajnjak, stajnjak, stajnjak, stajnjak, stajnjak, obnov. sir.
Jedinica 20 % obnov. sir. 70 % obnov. sir. 80 % obnov. sir. 40 % obnov. sir. 80 % obnov. sir. 80 % obnov. sir. obnov. sir.
II 150 kWel 30 % 70 % 45 % Električna energija se proizvodi u KOGP sa motorom sa inicijalnim paljenjem.
Tečni stajnjak
III 250 kWel 20 % 80 % 45 % Separacija i vraćanje recirkulata. goveda
t SM/a 3.300 1.000 1.200 5.900 2.200 3.200
IV 250 kWel 60 % 40 % 20 % (sa ostacima
hraniva)
V 500 kWel 20 % 80 % 45 % Separacija i vraćanje recirkulata.
SCB žitarica
VI 750 kWel 20 % 80 % 45 % Separacija i vraćanje recirkulata.
(srednji udeo t SM/a 350 1.100 3.200 5.900 7.200
VIIEEG / VIIDV 1.000 kWel – 100 % 45 % Separacija i vraćanje recirkulata. zrna)
Varijanta modela sa direktnim plasmanom sa fleksibilnom proizvodnjom
Zrno žitarica
električne energije i 1.500 kW instalisane električne snage.
(drobljeno/ t SM/a 300
VIII 400 mn3/h c – 100 % – Postrojenje za tretman sirovog biogasa do nivoa kvaliteta prirodnog gasa mleveno)
(1.050 kWel-ekv.) (biometan) i upumpavanjem u mrežu prirodnog gasa.
Travna silaža t SM/a 1.200 1.000 1.100 1.100
Separacija i vraćanje recirkulata.
Toplotna energija za biogas postrojenje i postrojenje za tretman Kukuruzna
obezbeđuje se preko kotla na biogas (potrošnja 80 mn3/h). silaža
(voštana t SM/a 790 2.000 3.400 2.900 6.500 9.500 10.400 10.100
a
maks. 60 % kukuruza i zrna žitarica u mešavini supstrata (vidi tabelu 8.3); zahtevi prema EEG. zrelost, bogata
b
eksterno korišćenje toplotne energije, dodatno u propisani minimalni udeo toplotne energije koji shodno EEG mora da se iskoristi paušalno može
zrnom)
da se prizna 25 % za zagrevanje fermentora.
c
Kapacitet tretmana gasa u normiranim kubnim metrima sirovog gasa po satu (uz navod ekvivalentne električne snage u odnosu na proizvodnju sirovog
Napomena: O utvrđivanju količine žetvenog materijala koji mora da se uskladišti za pokrivanje gubitaka usled siliranja vidi poglavlje 8.1.2 o supstratima.
biogasa u biogas postrojenju [480 mn3/h]). a
Kapacitet tretmana gasa u normiranim kubnim metrima sirovog gasa po satu

152 153
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Ekonomski aspekti

vrednosti utvrđene od strane radne grupe KTBL za „prinose se ne trguje na tržištu, kao što je travna silaža i silaža celih Troškovi za nabavku supstrata su u obračunu troškova i 8.1.3 Biološka i tehnička konfiguracija
biogasa” iz publikacije KTBL „Prinos gasa u poljoprivrednim biljaka, cene su izvedene uzimajući u obzir odnos prinosa učinaka svedeni na količinu žetvenog materijala koji treba U okviru sledećih model postrojenja razmatraju se isključivo
biogas postrojenjima” [8-3]. Klasifikacija u tarifne kategorije energije i tržišne cene silažnog kukuruza (32 €/t). uskladištiti. Polazi se od toga da će dobavljač supstrata da postrojenja za mokru fermentaciju sa vertikalnim fermentorima
prema korišćenim sirovinama, kao i standardni prinosi gasa, Biljke predviđene za siliranje se od strane dobavljača preuzme količinu ostatka fermentacije adekvatnu isporučenoj sa potpunim mešanjem koja rade u mezofilnom temperaturnom
koji su podjednako relevantni za obračun tarifa prema EEG, istovaruju na lokaciji postrojenja, skladište i komprimuju. U količini supstrata. Time se ne ostvaruju prihodi od prodaje režimu. Kod model postrojenja I, II, III i IV sprovodi se
preuzeti su iz Uredbe o biomasi [8-4]. narednim modelima se troškovi za pokrivanje silaže i silo-rov ostatka fermentacije. jednostepeni proces, dok se kod svih ostalih biogas postrojenja
Polazi se od toga da se biogas postrojenje nalazi na lokaciji pripisuju biogas postrojenju. Usled gubitaka silaže u visini Kod supstrata odabranih za model postrojenja nije potrebna sprovodi dvostepeni proces.
farme i da tako ne nastaju troškovi za korišćenje organskog od 12 %, količina potrebna za skladištenje obračunava se na higijenizacija. Dodatni tretman biomase se ne uzima u obzir. Izbor supstrata za model postrojenja izvršen je tako da dato
đubriva. U slučaju da je potrebno dopremanje, moraju dodatno sledeći način: Tabela 8.3 daje pregled vrste i količine supstrata korišćenih postrojenje sa količinom biogasa, odnosno energije, očekivane
da se uračunaju transportni troškovi. u pojedinim model postrojenjima. Supstrati su odabrani tako iz supstrata ostvaruje iskorišćenost od 8.000 sati punog
Tabela 8.2 pokazuje karakteristike i cene pretpostavljenih Količina žetvenog Potrebna količina silaže da model postrojenje I sa udelom korišćenog tečnog stajnjaka opterećenja godišnje. Zatim su u zavisnosti od korišćenih vrsta i
=
supstrata. Za obnovljive sirovine polazi se od prosečnih cena materijala za uskladištenje 0,88 od preko 80 % ostvaruje posebnu tarifu za mala postrojenja na količina supstrata utvrđeni parametri za skladištenje supstrata,
snabdevanja shodno bazi podataka KTBL. Za supstrate kojima bazi tečnog stajnjaka (EEG 27b). punjenje, fermentor i skladište za ostatak fermentacije.
Za sva druga postrojenja uzima se u obzir u EEG propisani Da bi se obezbedio biološki i tehnički stabilan rad
maksimalni udeo kukuruza i zrna žitarica u visini od 60 % postrojenja, uzimajući u obzir ekonomsku isplativost, primenjeni
Tab. 8.4: PROJEKCIJE TEHNIČKIH I PROCESNO-TEHNIČKIH KARAKTERISTIKA I PARAMETARA MODEL POSTROJENJA (shodno EEG 27 stav (5) tačka 1.) koji mora da se ispuni za su parametri navedeni u tabeli 8.4.
dobijanje fid-in tarife shodno EEG. Tabela 8.5 pokazuje koje su tehnologije i objekti, objedinjeni
Pretpostavljena tehnička konfiguracija u konstruktivne elemente, uzeti u obzir u model postrojenjima.
8
Opterećenje fermentora Polazeći od vertikalnog fermentora sa potpunim mešanjem i korišćenja obnovljivih sirovina i organskog đubriva kao
organskom materijom ulaznih supstrata pretpostavlja se opterećenje fermentora od maksimalno 3 kg oSM/(m3 ⋅ d) svedeno na zbir neto Tab. 8.5: PROJEKTOVANA TEHNOLOGIJA MODEL POSTROJENJA
(OOrgM) zapremine fermentora (korisna zapremina) uz vođenje jednostepenog procesa.
Kod vođenja dvo-, odnosno višestepenog procesa se pod gore navedenim pretpostavkama polazi od opterećenja
fermentora od maksimalno 2,5 kg oSM/(m3 ⋅ d) za zbir neto zapremine fermentora (korisna zapremina). Konstruktivni element Odabrane projektovane tehničke konfiguracije
Kod višestepenih sistema je za gorenavedene pretpostavke projektovano opterećenje fermentora od 5 kg oSM/(m3 ⋅ d)
u prvom stepenu da se ne bi preopteretio sistem. Prijem i skladište supstrata Silo-rov, ploče od betona (za biogas postrojenje sa 75 kWel), kolska vaga (osim biogas postrojenja sa 75 i 150 kWel).
Uzeta je u obzir pretovarno-transportna mehanizacija (srazmerno).
Vrsta procesa Jednostepeni proces (jedan fermentor): < 350 kWel
Dvostepeni proces (dva fermentora, linearno povezana): ≥ 350 kWel. Prijemni rezervoar Betonski rezervoar
(za postrojenja koja koriste Oprema za mešanje, usitnjavanje i pumpanje, eventualno šaht za punjenje rezervoara, cevovodi za supstrat, merenje
Sadržaj suve materije u Maksimalno 30 % SM, uzima se u obzir separacija i vraćanje recirkulata.
tečni stajnjak) nivoa napunjenosti, detekcija curenja.
mešavini
Unos čvrste materije Skladišni rezervoar, dotur preko pužnog transportera ili mešalice za stočnu hranu, uređaj za merenje težine, punjenje
Pretovarno-transportna Prednji utovarivač (model postrojenje I) ili utovarivač točkaš (67 ili 102 kW) za punjenje dozatora čvrste materije su
fermentora.
mehanizacija zavisno od količine supstrata koju treba manipulisati srazmerno pripisani biogas postrojenju.
Fermentor Nadzemni vertikalni betonski rezervoar
Zapremina fermentora Bruto zapremina fermentora odgovara potrebnoj zapremini rezervoara uz opterećenje organskom materijom od
Sistem grejanja, izolacija, obloga, uređaj za mešanje, gasno nepropusni krov rezervoara (skladištenje gasa), cevovodi
2,5 kg oSM/(m3 ⋅ d), odnosno 3 kg oSM/(m3 ⋅ d) kod jednostepenih postrojenja, plus 50 cm nadvišenja.
za supstrat i gas, merna, regulaciona i sigurnosna tehnika, detekcija curenja.
Instalisana snaga uređaja 1. fermentor: 16–23 W/m3 neto zapremina fermentora,
Gruba desumporizacija Sprovodi se biološka desumporizacija putem uduvavanja vazduha.
i opreme za mešanje 2. fermentor: 15–17 W/m3 neto zapremina fermentora,
Kod korišćenja tečnog stanjaka od > 80 masednih udela, kao i tretmana sirovog gasa u postrojenju za biometan
zavisno od karakteristika supstrata, broj mešalica zavisno od veličine fermentora.
predviđena je interna desumporizacija dodavanjem sredstava za taloženje.
Skladištenje ostatka Potrebna bruto zapremina skladišta za ostatak fermentacije: skladišni prostor za period skladištenja od 6 meseci plus Desumporizacija uključujući tehničko opremanje i postavljanje cevovoda.
fermentacije 50 cm nadvišenja po skladišnom rezervoaru. Skladište za ostatak fermentacije pokriveno je krovom sa dvostrukom
Centralna pumpna stanica Pumpna tehnika, merna, regulaciona i sigurnosna tehnika, postavljanje cevovoda, potiskivač supstrata, kućište.
membranom (rezervoar za gas).
Separacija i vraćanje recirkulata uzimaju se u obzir u zavisnosti od specifičnosti postrojenja. Separator Separator uklj. upravljačku tehniku (postrojenja sa vraćanjem recirkulata).
Konstrukcija kogenerativ- 75 kWel i 150 kWel: motor sa inicijalnim paljenjem Kogenerativno postrojenje Motor sa inicijalnim paljenjem ili gasni Otto motor.
nog postrojenja biogas postrojenje ≥ 250 kWel: gasni Otto motor Blok motora, generator, razmenjivač toplote, razvodnik toplote, pomoćni hladnjak, upravljački sistem, gasovodi,
merna, regulaciona i sigurnosna tehnika, kalorimetar i električno brojilo, senzori, odvajač kondenzata, kompresorska
Stepen korisnosti kogene- Od 38  % (250 kWel) do 42 % (1.000 kWel)
stanica, eventualno dodatna gasna tehnika, prečišćavanje biogasa i otpadnog gasa, rezervoar za ulje, kontejner.
rativnog postrojenja
Tretman gasa i Postupak za tretman sirovog gasa (uklanjanje CO2): aminsko pranje
Sati punog opterećenja Za kogenerativno postrojenje kao i postrojenje za tretman biogasa polazi se od 8.000 sati punog opterećenja godišnje.
upumpavanje u mrežu Sušenje gasa, fino prečišćavanje (aktivni ugalj) i upravljački sistem postrojenja.
Potrošnja električne Zavisno od veličine i režima rada postrojenja, kao i korišćenog supstrata, sopstvena potrošnja električne energije iznos Za obezbeđivanje toplotne energije za postrojenje za tretman biogasa uzet je u obzir kotao za termalno ulje sa
energije između 6,5 i 8,0 % ukupno proizvedene količine električne energije. pogonom na biogas (400 kWterm) sa ventilatorom sa bočnim kanalom, cirkulacionom pumpom za termalno ulje, gasnim
Za proizvodnju biometana sopstvena potrošnja električne energije biogas postrojenja iznosi 0,10 kWhel/mn3 sirovog gasa. brojilom sa rotirajućim klipom, ekspanzionom posudom, kolektorskim rezervoarom, pumpom za punjenje i pražnjenje,
Sopstvena potrošnja električne energije za tretman biogasa iznosi 0,08 kWhel/mn3 sirovog gasa. kontrolnim sistemom postrojenja na termalno ulje, kontejnerom i cirkulacijom termalnog ulja.
Pretpostavljena cena nabavljene električne energije je 19 ct/kWh.
Gasna baklja Gasna baklja, uključujući gasnu tehniku
Potrošnja toplotne Za procesnu toplotu potrebnu u biogas postrojenju projektovano je 25 % ukupno proizvedene količine toplotne energije
Skladište za ostatak Nadzemni vertikalni betonski rezervoar.
energije koja shodno EEG 2012 može da se prizna za to.
fermentacije Uređaj za mešanje, krov sa dvostrukom membranom (skladištenje gasa), cevovodi za supstrat i gas, merna, regulaciona
Kod biogas postrojenja sa unosom tečnog stajnjaka od > 60 masenih udela polazi se od sopstvene potrošnje toplotne
i sigurnosna tehnika, detekcija curenja, uređaj, odnosno mesto za izuzimanje.
energije od 25 %.
Potrošnja toplotne energije za tretman biogasa iznosi 0,6 kWhterm/mn3 sirovog gasa. Potrebna površina Ukupna potrebna površina uklj. površine za silose i puteve zavisno od veličine postrojenja iznosi između 0,21 ha
(biogas postrojenje sa 75 kWel) i 1,65 ha (postrojenje sa 1.000 kWel), odnosno 1,8 ha (postrojenje za biometan).
Prodaja toplotne energije Udeo eksterno iskorišćene toplotne energije iznosi 45 % svedeno na ukupnu proizvodnju toplotne energije. Kod biogas
Kompenzacione površine i retencioni bazen za atmosferske vode nisu uzeti u obzir.
postrojenja sa unosom tečnog stajnjaka od > 60 masenih udela udeo eksterno iskorišćene toplotne energije iznosi 20 %.
Međusklop predstavlja prenosnik toplote kogenerativnog postrojenja.
Prodaja toplotne energije vrši se po ceni od 2 ct/kWhterm.
Transmisioni gubici Transmisioni gubici iznose 1 % proizvedene električne energije.

154 155
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Ekonomski aspekti

Osim toga se za obračun model postrojenja polazi od Upumpavanje gasa u mrežu Tab. 8.7: TEHNIČKE I PROCESNO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE MODEL POSTROJENJA V DO VII
sledećih pretpostavki: Kod opreme za upumpavanje gasa u mrežu razmatran je
celokupan procesni lanac do upumpavanja biometana u mrežu Model postrojenje V VI VIIEEG/DP
Unos čvrste materije prirodnog gasa. Doduše, prikazuju se i troškovi koji nastaju na Tehnički i procesno-tehnički podaci Korišćeni supstrat 20 % tečni stajnjak, 20 % tečni stajnjak,
100 % obnov. sir.
Usled vrste i količine korišćenih supstrata je za postrojenje tačkama isporuke sirovog gasa, odnosno biometana, pošto u Jedinica 80 % obnov. sir. 80 % obnov. sir.
neophodan sistem za unos čvrste materije. Dimenzije su praksi postoje različiti modeli saradnje sa mrežnim operaterima Električna snaga kW 500 750 1.000
definisane tako da skladišni rezervoar mora da se puni jednom i distributerima gasa. Prema izmenjenoj Uredbi o pristupu
Vrsta motora kogeneracije – gasni Otto motor gasni Otto motor gasni Otto motor
dnevno. gasnoj mreži (GasNZV, 2012) propisano je da mrežni operater
snosi 75 %, a korisnik priključka 25 % troškova priključenja na Električni stepen korisnosti % 40,1 41,3 42,0
Skladištenje ostatka fermentacije mrežu. Za izgradnju predajne stanice sa priključnim vodom do Termički stepen korisnosti % 43,2 42,5 42,6
Kod svih model postrojenja planirani su skladišni kapaciteti mreže prirodnog gasa u dužini do jednog kilometra predviđeno Bruto zapremina fermentora m3 3.800 5.400 7.000
za količinu ostatka fermentacije nastalu u toku šest meseci, je ograničenje troškovnog udela korisnika priključka na
Sadržaj SM u mešavini supstrata
opremljeni krovom sa dvostrukom membranom. Time se 250.000 €. Tekuće troškove snosi mrežni operater [8-5]. % 28,1 28,2 27,2
(uklj. recirkulat)
uzima u obzir da EEG propisuje obavezno gasno nepropusno Za model postrojenje VIII je pretpostavljeno da korisnik
Prosečno hidrauličko retenciono vreme
pokrivena skladišta za ostatak fermentacije i vreme zadržavanja priključka snosi troškove za priključenje na mrežu u visini od d 89 90 88
(HRV) u aktivnim fazama
u gasno nepropusnom sistemu od 150 dana, ukoliko se kao 250.000 €.
Ukupno opterećenje organskom materijom kg oSM/(m3⋅d) 2,5 2,5 2,5
supstrat ne koristi isključivo tečni stajnjak.
fermentora (OOrgM)
8.1.4 Tehničke i procesno-tehničke karakteristike
Tabele 8.6, 8.7 i 8.8 daju pregled tehničkih i procesno-tehničkih Bruto zapremina skladišta za ostatak
fermentacije
m3 4.800 6.900 7.100
8
karakteristika dotičnih model postrojenja.
Prinos biogasa mn3/a 1.906.358 2.810.148 3.671.885
Sadržaj metana % 52,3 52,3 52,4
Tab. 8.6: TEHNIČKE I PROCESNO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE MODEL POSTROJENJA I DO IV Količina električne energije isporučene u mrežu kWh/a 3.945.828 5.989.177 7.972.826
Proizvedena količina toplotne energije kWh/a 4.294.552 6.237.551 8.162.783
Model postrojenje I II III IV
Tehnički i procesno-tehnički podaci Korišćeni supstrat 80 % tečni 30 % tečni 20 % tečni 60 % tečni
stajnjak, stajnjak, stajnjak, stajnjak, Tab. 8.8: TEHNIČKE I PROCESNO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE MODEL POSTROJENJA ZA BIOMETAN VIII
Jedinica 20 % obnov. sir. 70 % obnov. sir. 80 % obnov. sir. 40 % obnov. sir.
Električna snaga kW 75 150 250 250 Model postrojenje VIII a

Vrsta motora kogeneracije – sa inicijalnim sa inicijalnim gasni Otto motor gasni Otto motor Tehnički i procesno-tehnički podaci Korišćeni supstrat
100 % obnov. sir.
paljenjem paljenjem Jedinica

Električni stepen korisnosti % 39,2 41,3 38,2 38,2 Proizvodnja sirovog gasa (BGP)
Proizvodnja sirovog gasa mn3/h 480
Termički stepen korisnosti % 38,0 39,2 46,5 46,5
Ekvivalent električne snage (proizvodnja sirovog gasa) ekvivalent kWel 1.050
Bruto zapremina fermentora m3 600 900 1.600 1.800
Proizvedena količina energije sirovi gas kWh (Hs,n)/a 22.286.346
Sadržaj SM u mešavini supstrata
% 14,8 27,5 27,5 19,9 Proizvedeni sirovi gas za PTBG mn3/h sirovi gas 400
(uklj. recirkulat)
Udeo metana u sirovom gasu % 52,4
Prosečno hidrauličko retenciono
d 36 73 72 51 Bruto zapremina fermentora m3 7.200
vreme (HRV) u aktivnim fazama
Sadržaj SM u mešavini supstrata (uklj. recirkulat) m3 27,9
Ukupno opterećenje organskom kg oSM/(m3⋅d) 3,0 3,0 3,0 3,0
materijom fermentora (OOrgM) Prosečno hidrauličko retenciono vreme (HRV) u aktivnim fazama d 90

Bruto zapremina skladišta za m3 2.200 1.500 2.600 4.900 Ukupno opterećenje organskom materijom fermentora (OOrgM) kg oSM/(m3⋅d) 2,5
ostatak fermentacije Prinos biogasa m3 7.000
Prinos biogasa mn /a
3
271.059 534.803 998.105 995.123 Potrošnja električne energije BGP kWhel/mn sirovi gas
3
0,1
Termička snaga kotla na biogas za BGP i PTBG c kWth 400
Sadržaj metana % 53,1 52,3 52,3 52,7
Proizvodnja biometana (PTBG)
Količina električne energije kWh/a 593.933 1.204.787 1.968.318 1.977.886
isporučene u mrežu Kapacitet tretmana aminskog pranja mn3/h sirovi gas 400

Proizvedena količina toplotne kWh/a 580.514 1.155.499 2.423.531 2.433.244 U mrežu utisnuta količina biometana mn /h biometan
3
211
energije Gubitak metana % 0,1
Udeo metana u proizvedenom gasu (biometan) % 99
Potrošnja električne energije PTBG kWhel/mn3 sirovi gas 0,08
Potrošnja toplotne energije PTBG kWhth/mn3 sirovi gas 0,6
U mrežu utisnuta količina energije biometan b kWh/a (Hs,n) 18.504.930

Uz primneu [8-5]
a

Bez korišćenja tečnog gasa za kondicioniranje gasa radi upumpavanja u mrežu

b

Potrošnja kotla na biogas 80 mn3/h

c

156 157
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Ekonomski aspekti

8.1.5 Investicije za funkcionalne jedinice model 8.2 Ekonomska isplativost model Tab. 8.9: INVESTICIJE ZA FUNKCIONALNE JEDINICE MODEL POSTROJENJA I DO III
postrojenja postrojenja
Tabele 8.9, 8.10 i 8.11 daju pregled pretpostavljenih Model postrojenje I II III
investicionih troškova za dotična model postrojenja. Navedeni 8.2.1 Prihodi 80 % tečni stajnjak, 30 % tečni stajnjak, 20 % tečni stajnjak,
Investicija Korišćeni supstrat
konstruktivni elementi između ostalog obuhvataju sledeće U biogas postrojenjima prihodi mogu da se generišu na sledeći 20 % obnov. sir. 70 % obnov. sir. 80 % obnov. sir.
stavke (vidi tabelu 8.5): način: Jedinica 75 kWel 150 kWel 250 kWel
• skladištenje i unos supstrata • prodaja električne energije, Skladištenje supstrata, pretovarno-transportna € 149.369 242.622 360.255
mehanizacija, punjenje
–– silo-rov • prodaja toplotne energije,
Fermentor € 126.626 150.888 216.496
–– eventualno kolska vaga • prodaja gasa (biogas ili biometan)
Korišćenje gasa i upravljački sistem € 130.012 266.814 312.306
–– predjama, uključujući uređaj za mešanje • naknade za zbrinjavanje fermentacionih supstrata
Skladištenje ostatka fermentacije € 192.789 157.462 240.225
–– pretovarno-transportna mehanizacija (prednji utovarivač, • prodaja ostatka fermentacije.
Zbir konstruktivnih elemenata € 598.796 817.786 1.129.282
odnosno utovarivač točkaš) Glavni izvor prihoda biogas postrojenja, ako se zanemare
Planiranje, dozvole i puštanje u rad € 44.592 85.999 117.645
–– dotur čvrste materije, uključujući prijemni rezervoar postrojenja za upumpavanje gasa u mrežu prirodnog gasa,
Troškovi zemljišta, komunalno opremanje,
• fermentor predstavlja prodaja električne energije. Usled zakonski € 50.820 73.292 169.235
izgradnja saobraćajnica i puteva
–– betonski rezervoar, uključujući sistem za detekciju curenja, regulisane visine i trajanja podsticajnih tarifa shodno EEG [8-
Ukupna investicija € 694.208 977.077 1.416.162
grejanje, izolacija i oblogu 1] (ostatak godine puštanja u rad uz dodatnih 20 kalendarskih
Specifična investicija €/kWel 9.256 6.514 5.665
–– mešalice godina), očekivani prihodi od fid-in tarifa shodno EEG mogu da
–– eventualno uređaj za internu desumporizaciju (taloženje) se obračunaju sa sigurnošću (vidi poglavlje 7.5).
–– interni rezervoar za gas Fid-in tarifa, u zavisnosti od vrste i količine korišćenih Tab. 8.10: INVESTICIJE ZA FUNKCIONALNE JEDINICE MODEL POSTROJENJA IV DO VI 8
–– vodovi za gas i supstrat, pumpe supstrata, snage postrojenja i ispunjavanja drugih kriterijuma,
–– merna, sigurnosna i regulaciona tehnika podleže značajnim oscilacijama. Osnovna tarifa u zavisnosti od Model postrojenje IV V VI
• korišćenje gasa i regulacija veličine postrojenja može da iznosi između 5,88 i 24,50 ct/kWhel 60 % tečni stajnjak, 20 % tečni stajnjak, 20 % tečni stajnjak,
Investicija Korišćeni supstrat
–– kogenerativno postrojenje (uključujući okolnu infrastrukturu) (od 2013. kao godine puštanja u rad). Korišćenjem definisanih 40 % obnov. sir. 80 % obnov. sir. 80 % obnov. sir.
–– gasna baklja supstrata, ona (fid-in tarifa za kategorije sirovina) individualno Jedinica 250 kWel 500 kWel 750 kWel
–– eventualno tretman biogasa i upumpavanje biometana u može da se dodatno poveća za maksimalno 8 ct/kWhel. Za Skladištenje supstrata, pretovarno-transportna € 347.810 500.774 718.216
mehanizacija, punjenje
mrežu, uključujući priključak na mrežu (udeo u troškovima korišćenje biometana u kogenerativnim postrojenjima u režimu
Fermentor € 233.343 466.441 581.748
predajne stanice i priključnog voda do mreže prirodnog prioritetne proizvodnje toplotne energije odobrava se bonus do
Korišćenje gasa i upravljački sistem € 315.102 515.810 683.894
gasa) 2,94 ct/kWhel (u zavisnosti od kapaciteta postrojenja za tretman).
Skladištenje ostatka fermentacije € 307.033 343.794 432.608
–– upravljački sistem postrojenja Pravni propisi o fid-in tarifama detaljno su razmatrani u poglavlju
Zbir konstruktivnih elemenata € 1.203.288 1.826.819 2.416.466
–– merna, sigurnosna i regulaciona tehnika 7.5.
Planiranje, dozvole i puštanje u rad € 128.352 191.692 250.236
• Skladištenje ostatka fermentacije Fid-in tarife shodno EEG projektovane za model postrojenja
Troškovi zemljišta, komunalno opremanje,
–– betonski rezervoar, uključujući sistem za detekciju curenja odnose se na puštanje u rad u 2013. godini. Tabela 8.12 € 182.732 277.239 361.937
izgradnja saobraćajnica i puteva
i oblogu pokazuje strukturu fid-in tarifa za električnu energiju dotičnog
Ukupna investicija € 1.514.372 2.295.750 3.028.639
–– mešalice model postrojenja i koji se udeo pri tome odnosi na tarifu
Specifična investicija €/kWel 6.057 4.610 4.038
–– interni rezervoar za gas za odgovarajuću kategoriju sirovine. Visina tarife modela sa
–– vodovi za gas i supstrat direktnim plasmanom na tržište sastoji se od tržišne premije
–– merna, sigurnosna i regulaciona tehnika (uključujući premiju za upravljanje plasmanom), premije za Tab. 8.11: INVESTICIJE ZA FUNKCIONALNE JEDINICE MODEL POSTROJENJA VII DO VIII
–– eventualno separator fleksibilnost i prodajne cene električne energije.
–– mesto za izuzimanje iz skladišta. EEG pored isporuke električne energije u elektromrežu po Model postrojenje VIIEEG VIIDV VIII a
Pored investicija u gorenavedene konstruktivne elemente, fiksnim tarifnim stopama nudi i mogućnost direktnog plasmana Korišćeni supstrat 100 % obnov. sir. 100 % obnov. sir. 100 % obnov. sir.
Investicija
prilikom utvrđivanja potrebnih investicija u obzir treba uzeti i proizvedene električne energije na berzi. Razlika u odnosu na biometan
Jedinica 1.000 kWel 1.000 kWel 400 mn³/h sirovi gas b
troškove planiranja i pribavljanja dozvola za postrojenje, kao prosečnu berzansku cenu kompenzuje se tržišnom premijom,
i kasnijeg puštanja u rad. Kod utvrđivanja visine tih troškova koja dodatno treba da pokrije veće troškove plasmana (premija Skladištenje supstrata, pretovarno-transportna € 841.248 841.248 920.215
mehanizacija, punjenje
polazi se od 10 % od ukupne investicije za biogas postrojenja za upravljanje plasmanom kao sastavni deo tržišne premije).
Fermentor € 674.896 674.896 682.048
i 5 % od ukupne investicije za deo postrojenja za tretman Cilj je da se težište proizvodnje električne energije prebaci na
Korišćenje gasa i upravljački sistem € 838.835 1.160.657 1.954.337
biogasa (uključujući troškove zemljišta). periode sa većom potrošnjom i tako ostvari prodajna cena
Skladištenje ostatka fermentacije € 437.861 437.861 432.736
Osim toga, uzeti su u obzir troškovi zemljišta, komunalnog iznad mesečne prosečne berzanske cene, čime se omogućuju
Zbir konstruktivnih elemenata € 2.792.840 3.114.662 3.989.336
opremanja zemljišta (struja, voda itd.) i izgradnju saobraćajnica dodatni prihodi.
Planiranje, dozvole i puštanje u rad € 291.439 321.633 281.708
i puteva koji su specifični za svako postrojenje. Troškovi Međutim, da bi proizvodnja električne energije mogla da
Troškovi zemljišta, komunalno opremanje,
komunalnog opremanja zemljišta projektovani su u visini od se prilagodi potražnji, po pravilu uz inače iste uslove moraju € 429.861 477.714 438.131
izgradnja saobraćajnica i puteva
5 % ukupne investicije. Površine potrebne za model postrojenja da se povećaju kapaciteti kogenerativnog postrojenja, kao
Ukupna investicija € 3.514.140 3.914.009 4.709.175c
prikazane su u tabeli 8.5. Kod zemljišta pretpostavljena je i eventualno kapaciteti rezervoara za gas i akumulacionog
€/kWel 3.514 3.914 d
vrednost od 10 €/m2. rezervoara toplotne energije postrojenja. Sa time povezani Specifična investicija
€/mn3/hsirovi gas 9.811
dodatni troškovi mogu da se pokriju većim prihodima od
prodaje električne energije, kao i premijom za fleksibilnost koja a
uz primenu [8-5]
b
Kapacitet postrojenja za tretman biogasa u normiranim kubnim metrima sirovog gasa po satu
se odobrava za dodatno obezbeđenu snagu. c
uklj. srazmerne troškove građevinskih radova za korisnika priključka za predajnu stanicu i priključni vod u visini od 250.000 € (shodno GasNZV)
d
Svedeno na 1.000 kWel isporučene snage, da bi se omogućilo poređenje sa postrojenjem VIIEEG. Faktički je instalisano 1.500 kWel što bi zahtevalo specifične investicije
od 2.592 €/kWel.

158 159
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Ekonomski aspekti

Tab. 8.12: MOGUĆNOSTI PODSTICAJNOG TARIFIRANJA MODEL POSTROJENJA SHODNO EEG 2012 U SLUČAJU se tretira do nivoa kvaliteta prirodnog gasa i upumpava u mrežu. potrebna dodatna sredstva za rad, kao što je aktivni ugalj za
PUŠTANJA U RAD 2013. GOD. Ta postrojenja svoje prihode načelno ostvaruju od prodatog prečišćavanje gasa (postrojenje za tretman gasa) ili sredstva za
gasa (biometana). Pošto ovde ne postoji zakonska regulativa, taloženje za dodatnu internu desumporizaciju (I i VIII).
I II III IV V VI VIIEEG VIIDV VIII cena gasa u ovom slučaju mora slobodno da se ugovara između
biometan proizvođača i kupca. EEG, međutim, predviđa mogućnost da se Održavanje i popravke
75 kWel 150 kWel 250 kWel 250 kWel 500 kWel 750 kWel 1.000 kWel 1.000 kWel 400 mn³/h
Model postrojenje utisnuti biometan na drugom mestu izuzme iz mreže prirodnog Za troškove održavanja i popravki se u zavisnosti od konstruktivnog
sirovi gas a
gasa i da se od njega u kogenerativnom postrojenju u režimu elementa polazi od 1 do 3 % ukupnih investicionih troškova.
80 % tečni 30 % tečni 20 % tečni 60 % tečni 20 % tečni 20 % tečni 100 %
100 % 100 % prioritetne proizvodnje toplotne energije proizvede električna Kod nekih konstruktivnih elemenata postoje tačniji podaci,
stajnjak, stajnjak, stajnjak, stajnjak, stajnjak, stajnjak, obnov. sir.
obnov. sir. obnov. sir.
20 % obnov. sir. 70 % obnov. sir. 80 % obnov. sir. 40 % obnov. sir. 80 %obnov. sir. 80 % obnov. sir. energija po uslovima shodno EEG. tako da rashod može da se obračuna u zavisnosti od snage. Tako
Mala postrojenja U retkim slučajevima za korišćene supstrate može da se se na primer kod gasnih Otto motora zavisno od veličine agregata
na bazi tečnog x ostvari naknada za zbrinjavanje. To, međutim, treba tačno u pogledu troškova popravki polazi od specifičnih troškova u
stajnjaka b
proveriti i eventualno osigurati ugovorno, pre nego što se visini od 0,34–0,81 ct/kWhel, a kod troškova održavanja od
Osnovna tarifa x x x x x x x
uključi u finansijsku projekciju. 0,63–1,22 ct/kWhel. Kod motora sa inicijalnim paljenjem se u
Plus kategorija x x x x x x
Utvrđivanje vrednosti ostatka fermentacije zavisi od pogledu troškova popravki polazi od 1,44–1,67 ct/kWhel, a kod
sirovine I c Udeo u 27,9 % 29,6 % 24,4 % 30,7 % 30,7 % 32,0 %
tarifnoj stopi mnogobrojnih faktora. U zavisnosti od snabdevenosti regiona troškova održavanja od 1,54–2,23 ct/kWhel.
Plus kategorija x x x x x đubrivima mogu da se projektuju pozitivne ili negativne Za proizvodnju biometana (aminsko pranje) podrazumeva
sirovine II c Udeo u 2,5 % 1,7 % 8,0 % 1,7 % 1,6 % vrednosti, pošto eventualno moraju da se uzmu u obzir velike se da postoji ugovor o kompletnom remontu i održavanju
tarifnoj stopi udaljenosti i samim tim visoki transportni troškovi. Hranljiva (uključujući otklanjanje smetnji i paket zamene habajućih
Plus bonus za
x
vrednost korišćenih organskih đubriva, osim toga, zavisi od delova). Troškovi iznose oko 1,6 ct/mn3 sirovog gasa. 8
tretman gasa sektora stočarstva. Za obračun model postrojenja pošlo se
Direktan plasman od toga da se ostatak fermentacije za 0 €/t koristi u biljnoj Laboratorijske analize
x
na tržište proizvodnji. Tom prilikom nastaju samo troškovi za razastiranje Za profesionalnu regulaciju procesa potrebne su laboratorijske
Tarifna stopa u po površinama, mada usled toga mogu da se obezbede i analize sadržaja fermentora. U obračunima model postrojenja
24,50 20,14 19,45 19,75 18,79 17,94 17,35 18,85d –e
ct/kWhel
povoljniji supstrati. polazi se od 2 analize godišnje po 150 €. U kritičnim
a
Kapacitet postrojenja za tretman biogasa u normiranim kubnim metrima sirovog gasa po satu situacijama ili u slučaju značajnih promena sastava supstrata
Posebno tarifiranje za postrojenja koja koriste najmanje 80 % tečnog stajnjaka i do instalisane snage od 75 kWel; ne može da se kombinuje [8-1]
8.2.2 Rashodi
b

c
Kategorija sirovine (KS) shodno prilogu 2 i 3 Uredbe o biomasi 2012 [8-4]
d
Visina tarife sastoji se od tržišne premije (uklj. premiju za upravljanje plasmanom), premije za fleksibilnost i prodajne cene električne energije.
e
Tarifna stopa zavisi od veličine jedinice za proizvodnju električne energije koja koristi biometan (bilansno) iz mreže prirodnog gasa.
Mogućnosti direktnog plasmana na tržištu detaljno su
razmatrane u poglavlju 7.10. Za postrojenja sa instalisanom
snagom preko 750  kWel koja se puštaju u rad nakon
31.12.2013. godine više ne postoji mogućnost izbora između
tarifiranja shodno EEG i direktnog plasmana na tržište. Ona su
tada u obavezi da svoju električnu energiju direktno plasiraju
na tržište.
U tabeli 8.14 se na primeru model postrojenja VII pokazuje
koje posledice direktan plasman na tržište i fleksibilna
proizvodnja električne energije imaju po ekonomsku isplativost
biogas postrojenja. Tehnički preduslovi model postrojenja su za
potrebe poređenja prilagođeni proizvodnji električne energije u
skladu sa potražnjom, tako što su u obzir uzeti kogenerativni
modul snage 1.500 kWel za dnevnu proizvodnju električne
energije u trajanju od oko 14,5 sati i akumulacioni rezervoar
za obezbeđivanje procesne toplote u toku prekida proizvodnje
električne energije. Pošto rezervoar za gas koji već postoji u
postrojenju VII može da primi gas proizveden u periodu od preko
7 sati, nije uzet u obzir dodatni skladišni kapacitet.
Za proizvodnju električne energije postrojenja VIIDP usklađenu
sa potražnjom projektovana je mesečna prosečna berzanska
vrednost (EPEX Spot SE) od 4,75 ct/kWhel i ostvarena prodajna
cena električne energije od 5,14 ct/kWhel.
Prodaja toplotne energije se za razliku od prodaje električne
energije odvija znatno teže. Stoga bi već prilikom izbora
lokacije trebalo uzeti u obzir potencijalne potrošače toplotne
energije. U praksi je prema iskustvu, usled sezonski veoma
različite potrošnje toplotne energije većine potrošača, višak
toplotne energije teško iskoristiti na svrsishodan način. Količina
toplotne energije koju biogas postrojenje može da obezbedi je,
usled veće sopstvene potrošnje energije u zimskim mesecima,
uglavnom suprotna potrebi potencijalnih kupaca, čija je
potrošnja u zimskim mesecima takođe uglavnom povećana.
U izmenjenoj verziji EEG je za ostvarivanje prava na
podsticajne tarife propisan minimalni udeo toplote koji mora
da se iskoristi u visini od 60 % proizvedene količine toplotne
energije, pri čemu 25 % paušalno može da se prizna za
zagrevanje fermentora (vidi poglavlje 7.5). Shodno tome 35 %
proizvedene toplotne energije mora da se iskoristi eksterno.
Pozitivna lista dozvoljenih načina korišćenja toplotne energije
navedena je u prilogu 2 EEG. Od obaveze korišćenja propisanog
minimalnog udela toplotne energije izuzeta su postrojenja koja
koriste preko 60 % tečnog stajnjaka (model postrojenje I i IV)
i postrojenja koja svoju električnu energiju shodno §§ 33a et
seq. EEG [8-1] direktno plasiraju na tržištu.
Načelno se za model postrojenja polazi od toga da 45 %
proizvedene toplotne energije može da se iskoristi svrsishodno,
tj. shodno prilogu 2 EEG, i da može da se proda za 2 ct/kWhterm.
Tako se, uzimajući u obzir paušalni udeo za zagrevanje
fermentora, do 70 % proizvedene toplotne energije godišnje
iskoristi shodno EEG.
Model postrojenja I i IV ne podležu obavezi korišćenja
propisanog minimalnog udela toplotne energije prema EEG i,
pošto je ovde usled visokog udela tečnog stajnjaka potrebna
znatno veća količina toplote za zagrevanje fermentora, prodaju
samo 20 % proizvedene toplotne energije.
Alternativno, od dobijenog biogasa ne mora da se proizvodi
električna energija u kogenerativnom procesu, već on može da
Troškovne stavke se odnose na celokupno biogas postrojenje
(uključujući korišćenu pretovarno-transportnu mehanizaciju)
kao i postrojenje za tretman biogasa (u slučaju model
postrojenja VIII). One načelno poseduju sledeću strukturu:
• Varijabilni troškovi:
između ostalog supstrati, pogonski materijali, održavanje i
popravke kao i laboratorijske analize.
• Fiksni troškovi:
troškovi vezani za investiciju (kao na primer amortizacija,
kamate, osiguranje) i troškovi rada.
Ove pojedinačne troškovne stavke razmatrane su u narednom
delu.
8.2.2.1 Varijabilni troškovi
Troškovi supstrata
Troškovi supstrata biogas postrojenja mogu da iznose do 60 %
ukupnih troškova. To pre svega važi za postrojenja koja koriste
isključivo obnovljive sirovine. Troškovi koji moraju da se uzmu
u obzir za pojedinačne supstrate prikazani su u tabeli 8.2. Zbir
troškova supstrata prikazan je u obračunima troškova i prihoda
model postrojenja (vidi tabele 8.13 do 8.15).
Usled toga što u zavisnosti od supstrata dolazi do različitih
gubitaka u toku skladištenja, odnosno konzervacije, masa koju
treba uskladištiti jeste veća od količine biomase korišćene u
postrojenju. To je bliže opisano u poglavlju 8.1.2 o supstratima.
Pogonski materijali
U pogonske materijale u prvoj liniji spadaju potrošena
električna energija, startno gorivo za kogenerativna postrojenja
sa motorom na inicijalno paljenje, dizel gorivo za pretovarno-
transportnu mehanizaciju, kao i folije i džakovi sa peskom za
prekrivanje silaže. Kod nekih model postrojenja su osim toga
mogu biti svrsishodne i češće analize.
Troškovi kamata za sredstva za rad (obrtna sredstva)
Na rashode za gorenavedena sredstva za rad dodaju se
mesečne kamate (4 % p. a./12 meseci = 0,33 % mesečno).
8.2.2.2 Fiksni troškovi
Troškovi vezani za investiciju
Troškovi vezani za investiciju sastoje se od amortizacije, kamata i
osiguranja. Amortizacija zavisi od konstruktivnog elementa. Kod
građevinskih objekata vrši se linearna amortizacija na period od
20 godina, a za instalirane tehničke uređaje na period od 4 do
10 godina. Na vezani kapital obračunava se kamatna stopa od
4 %. Za ovde prikazane obračune ekonomske isplativosti ne
pravi se razlika između sopstvenog i stranog kapitala.
Kod troškova osiguranja se za obračune model postrojenja
paušalno polazi od 0,5 % ukupne investicije.
Kod zemljišta potrebnog za model postrojenja (vidi poglavlje
8.1.5) se kao godišnji troškovi u obzir uzimaju samo kamate
za investicionu sumu, pošto se polazi od toga da ne dolazi do
smanjenja vrednosti zemljišta.
Troškovi rada
Za model postrojenja se u svrhu utvrđivanja troškova rada
polazi od potrebnog neto radnog vremena. Potrebno radno
vreme se načelno sastoji od vremena potrebnog za unos
supstrata, upravljanje (regulacija, kontrola i praćenje procesa
kao i održavanje, otklanjanje smetnji i popravke), kao i za
poslove održavanja higijene i kancelarijske poslove. Vreme
potrebno za upravljanje je u zavisnosti od instalisane snage
projektovano shodno slici 9.3 u poglavlju o organizaciji rada
(poglavlje 9.1.3.2 Radno vreme potrebno za upravljanje biogas
postrojenjem).

160 161
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Ekonomski aspekti

Vreme potrebno za unos supstrata se u zavisnosti od
korišćenih supstrata i primenjene tehnike obračunava pomoću
podataka KTBL. Polazi se od cene rada od 15 €/h.
8.2.3 Obračun prihoda i troškova
Minimalni cilj poslovanja biogas postrojenja mora biti dovoljan
povraćaj uloženog kapitala i rada. Dobit ostvarena iznad toga
dodatno opravdava preuzeti poslovni rizik. U narednom delu
razmatran je ekonomski rezultat koji može da se očekuje od
poslovanja model postrojenja.
Model I uprkos visokim tarifama ne može da ostvari
pozitivan rezultat poslovanja. Razlog za to su veoma visoke
specifične investicije (znatno iznad 9.000 €/kWel) kod ovog
malog postrojenja. To je uglavnom uslovljeno činjenicom da
su kod postrojenja sa ovim odabranim supstratima potrebne
velike zapremine rezervoara (visok udeo tečnog stajnjaka i
150 dana gasno nepropusni sistem) i osim toga to što za ovo
egzemplarno razmatranje nisu uzeti u obzir postojeći prateći
objekti, kao što je skladište za supstrate ili rezervoar za tečni
stajnjak, koji su od suštinskog značaja za ekonomsku isplativost
malih postrojenja na bazi tečnog stajnjaka.
Kod modela II i III su specifične investicije manje nego kod
biogas postrojenja snage 75 kWel, ali i ova dva postrojenja
prema datim pretpostavkama ne mogu da ostvare pozitivan
finansijski rezultat.
Model postrojenja III i IV se načelno razlikuju po korišćenim
supstratima, što dovodi do značajne razlike u njihovim
poslovnim rezultatima. Iako postrojenje IV usled većeg udela
tečnog stajnjaka zahteva veće zapremine rezervoara, pa samim
tim i veće specifične investicije (plus 400 €/kWel), niži troškovi
supstrata postrojenja vidno se odražavaju na finansijsku
isplativost. Postrojenje IV, međutim, može da ostvari samo
veoma malu dobit.
Postrojenja V, VI i VII ostvaruju dobit između 67.000 € i
177.000 €. Rastuća rentabilnost ukupnog kapitala pokazuje
da je smanjenje visine tarifnih stopa čak i prekompenzovana
pozitivnim efektima, kao što je smanjenje potrebnih specifičnih
investicija i povećanje električnih stepena korisnosti (i samim
tim manja potreba za supstratima).
Dve prikazane varijante model postrojenja VII ne razlikuju
se u pogledu korišćenog supstrata i postupka proizvodnje
biogasa. Postrojenje za direktan plasman na tržište je za
potrebe sa potražnjom usklađene proizvodnje električne
energije opremljeno većim kogenerativnim postrojenjem i
akumulacionim rezervoarom za toplotnu energiju. Ova tehnička
nadogradnja povezana je sa dodatnim investicijama u visini od
oko 400.000 €, dok se kod godišnjih troškova pošlo od oko
57.000 €. Jedan deo premije za upravljanje plasmanom se u
vidu troškova prodaje električne energije prosleđuje trgovcu
(vidi tabelu 8.14: varijabilni troškovi za prodaju električne
energije). Prihodi od premije za felksibilnost godišnje iznose oko
66.000 €. Tržišna premija, uključujući premiju za upravljanje
plasmanom, donosi dodatni prihod od 1.026.500 €. U tom
iznosu sadržano je 21.900 € premije za upravljanje plasmanom
koja se isplaćuje za pokriće troškova plasmana na tržište. Za ove
modele se pošlo od toga da će se 50 % premije za upravljanje
plasmanom utrošiti na prodaju električne energije.
Prodaja električne energije na berzi donosi oko 410.000 €.
Pod ovim pretpostavkama i uz projektovane tarife (vidi poglavlje
8.2.1), direktnim plasmanom na tržište za razliku od tarifiranja
Tab. 8.14: OBRAČUN TROŠKOVA I PRIHODA ZA MODEL POSTROJENJA V DO VII
prema EEG može da se ostvari dodatni prihod od preko
41.000 € godišnje, čime rentabilnost ukupnog kapitala raste za
jedan procentni poen.
Pošto za biometan koji se upumpava u mrežu prirodnog
gasa trenutno ne postoji fiksno utvrđena tržišna cena, za
postrojenje se za biometan umesto obračuna prihoda i troškova
navode samo troškovi. Prikazani ukupni troškovi obuhvataju
troškove proizvodnje sirovog gasa, tretman gasa i upumpavanje
u mrežu. Investicije za izgradnju predajne stanice i priključnog
voda do tačke upumpavanja u mrežu (za koji je projektovana
dužina od 500 metara) su za korisnika priključka ograničene
na 250.000 € [8-5]. Specifični troškovi za pojedine procesne
korake prikazani su u donjoj trećini tabele 8.15 i odnose se na
proizvodnju biometana isporučenog do mreže prirodnog gasa.
Pod stavkom transport i distribucija biometana podrazumevaju
se nastali administrativni troškovi za bilansiranje biogasa,
pregovaranje i sklapanje ugovora, kao i za trgovinu i distribuciju
biometana za koje je paušalno predviđeno 0,2 ct/kWh (Hs,n).
8

V VI VIIEEG VIIDP
Tab. 8.13: OBRAČUN TROŠKOVA I PRIHODA ZA MODEL POSTROJENJA I DO IV 20 % tečni stajnjak, 20 % tečni stajnjak,
Vrsta prihoda/troška Jedinica 100 % obnov. sir. 100 % obnov. sir.
80 % obnov. sir. 80 % obnov. sir.
I II III IV 500 kWel 750 kWel 1.000 kWel 1.000 kWel
80 % tečni stajnjak, 30 % tečni stajnjak, 20 % tečni stajnjak, 60 % tečni stajnjak, Prihodi
Vrsta prihoda/troška Jedinica
20 % obnov. sir. 70 % obnov. sir. 80 % obnov. sir. 80 % obnov. sir.
75 kWel 150 kWel 250 kWel 250 kWel Fid-in tarifa shodno EEG/prihodi od €/a 741.242 1.074.503 1.383.467 1.502.478
direktnog plasmana
Prihodi
Prodaja toplotne energije €/a 38.651 56.138 73.465 73.465
Fid-in tarifa shodno EEG €/a 145.514 242.672 382.717 390.657
Ukupni prihodi €/a 779.893 1.130.641 1.456.932 1.575.943
Prodaja toplotne energije €/a 2.322 10.400 21.812 9.733
Varijabilni troškovi
Ukupni prihodi €/a 147.836 253.072 404.529 400.390
Supstrat €/a 310.904 458.582 622.413 622.413
Varijabilni troškovi
Pogonski materijali €/a 62.910 103.078 143.683 143.683
Supstrat €/a 28.727 85.100 162.530 137.866
Održavanje i popravke €/a 84.923 107.522 124.823 143.192
Pogonski materijali €/a 29.972 39.876 34.201 36.765
Laboratorijske analize €/a 300 300 300 300
Održavanje i popravke €/a 31.429 48.704 58.111 57.563
Prodaja električne energije €/a – – – 10.963
Laboratorijske analize €/a 300 300 300 300
Troškovi kamata (1 mesec) €/a 1.529 2.231 2.970 3.068
Troškovi kamata (1 mesec) €/a 300 579 849 774
Zbir varijabilnih troškova €/a 460.566 671.713 894.189 923.618
Zbir varijabilnih troškova €/a 90.728 174.559 255.991 233.268
Iznos pokrića €/a 319.327 458.928 562.743 652.325
Iznos pokrića €/a 57.108 78.513 148.538 167.122
Fiksni troškovi
Fiksni troškovi
Amortizacija €/a 169.242 224.759 261.476 300.133
Amortizacija €/a 60.669 89.336 104.703 109.457
Troškovi kamata za investicioni kapital €/a 47.755 63.168 73.581 80.826
Troškovi kamata za investicioni kapital €/a 14.242 20.102 29.282 31.405
Osiguranje €/a 11.479 15.143 17.571 19.570
Osiguranje €/a 3.471 4.885 7.081 7.572
Troškovi rada €/a 18.116 20.852 22.962 22.962
Troškovi rada €/a 9.570 12.146 14.331 14.355
Zbir fiksnih troškova €/a 246.592 323.922 375.590 423.491
Zbir fiksnih troškova €/a 87.952 126.469 155.397 162.789
Prihod umanjen za direktne troškove €/a 72.735 135.006 187.153 228.834
Prihod umanjen za direktne troškove €/a –30.844 –47.956 –6.859 4.333
Opšti troškovi €/a 4.982 7.562 10.067 10.067
Opšti troškovi €/a 375 761 2.485 2.497
Ukupni troškovi €/a 712.139 1.003.197 1.279.846 1.357.176
Ukupni troškovi €/a 179.054 301.789 413.873 398.554
Proizvodni troškovi električne energije ct/kWhel 17,07 15,81 15,13 16,10
Troškovi proizvodnje električne energije ct/kWhel 29,76 24,19 19,92 19,66
Računovodstvena dobit €/a 67.754 127.444 177.086 218.767
Računovodstvena dobit €/a –31.219 –48.717 –9.344 1.836
Ukupna rentabilnost kapitala % 10,5 13,1 14,8 15,8
Ukupna rentabilnost kapitala % –4,8 –5,7 –3,2 4,7

162 163
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Ekonomski aspekti

Tab. 8.15: OBRAČUN TROŠKOVA ZA MODEL POSTROJENJA 8.3 Analiza osetljivosti Tab. 8.16: ANALIZA OSETLJIVOSTI ZA MODEL POSTROJENJA I DO V
ZA BIOMETAN VIII
Na osnovu analize osetljivosti može da se utvrdi koji faktori I II III IV V
VIII a imaju najveći uticaj na ekonomsku isplativost jednog biogas Analiza osetljivosti 80 % tečni stajnjak, 30 % tečni stajnjak, 20 % tečni stajnjak, 60 % tečni stajnjak, 20 % tečni stajnjak,
biometan postrojenja. U tabelama 8.16 i 8.17 prikazano je u kojoj meri Promena dobiti u €/a 20 % obnov. sir. 70 % obnov. sir. 80 % obnov. sir. 40 % obnov. sir. 80 % obnov. sir.
Vrsta učinka/troška Jedinica 400 mn³/h sirovi se rezultat poslovanja model postrojenja menja ako se dotični 75 kWel 150 kWel 250 kWel 250 kWel 500 kWel
gas
faktori izmene za navedenu veličinu. Promena nabavnih troškova
100 % obnov. sir. Najveći uticaj imaju izmene u odnosu na prinos gasa, sadržaj (izuzev pretovarno-transportne mehanizacije i 7.735 11.096 13.693 14.429 22.292
Prihodi metana ili električni stepen korisnosti, kao i izmene troškova zemljišta) za 10 %
U mrežu utisnuti biometan b kWh/a (Hs,n) 18.504.930 supstrata. Očekivano, poslednji faktor se posebno odražava Promena nabavnih troškova
kod postrojenja sa velikim udelom obnovljivih sirovina. Na (izuzev pretovarno-transportne mehanizacije i 2.873 8.510 16.253 13.787 31.090
Varijabilni troškovi zemljišta) za 10 %
model postrojenja sa visokim udelom tečnog stajnjaka se to
Supstrat €/a 664.110 manje odražava. Uticaj promene visine investicije je utoliko Promena prinosa gasa ili sadržaja metana ili
6.452 10.878 16.118 16.509 32.988
Pogonski materijali €/a 186.717 električnog stepena korisnosti za 5 %
veći što su veće specifične investicije jednog postrojenja, tj. ta
promena kod malih postrojenja ima veću težinu nego kod većih. Promena potrebnog radnog vremena za 10 % 957 1.215 1.434 1.436 1.812
Održavanje i popravke €/a 103.491
(uklj. ugovor o kompletnom Manji uticaj imaju izmene faktora radnog vremena, troškova Promena troškova održavanja i popravki za 10 % 3.021 4.749 5.662 5.607 8.294
remontu za PTBG) održavanja i popravki, kao i prodaje toplotne energije. Situacija Promena tarife za električnu energiju za 0,1 ct/kWh 594 1.233 1.847 2.002 3.767
Laboratorijske analize €/a 300 sa prodajom toplotne energije bi, međutim, bila drugačija, ako Promena prodaje toplotne energije za 10 % 232 1.040 2.181 973 3.865
Troškovi kamata (1 mesec) €/a 3.181 bi mogao da se realizuje koncept sa znatno većim iskorišćenjem 8
toplotne energije i eventualno većim cenama.
Zbir varijabilnih troškova €/a 957.799
Do promene visine fid-in tarife za električnu energiju može Tab. 8.17: ANALIZA OSETLJIVOSTI ZA MODEL POSTROJENJA VI DO VIII
Fiksni troškovi da dođe usled učešća u direktnom plasmanu na tržište ili
Amortizacija €/a 315.168 odloženog puštanja u rad. Međutim, promena fid-in tarife za VI VIIEEG VIIDV VIII
Troškovi kamata za investicioni €/a 97.785 električnu energiju za 0,1 ct/kWh, u poređenju sa stavkama 20 % tečni stajnjak, 100 % obnov. sir.
Analiza osetljivosti 100 % obnov. sir. 100 % obnov. sir.
kapital potrebnih investicija, prinosa gasa, sadržaja metana, stepena 80 % obnov. sir.
Promena dobiti u €/a
Osiguranje €/a 23.546 korisnosti i troškova supstrata, ima znatno manji uticaj na biometan
750 kWel 1.000 kWel 1.000 kWel 400 mn³/h sirovi gas a
Troškovi rada c rezultat poslovanja.
€/a 26.073
Postrojenja I i II pod datim pretpostavkama ne mogu da Promena nabavnih troškova (izuzev pretovarno-transportne
Zbir fiksnih troškova €/a 462.572 29.322 34.151 38.941 42.515
posluju ekonomski isplativo, ni ako se svi navedeni parametri mehanizacije i zemljišta) za 10 %
Opšti troškovi €/a 10.560 promene u korist boljeg rezultata poslovanja. Ovde je potrebno Promena troškova supstrata za 0 % 45.858 62.241 62.241 66.411
Ukupni troškovi €/a 1.430.931 iskoristiti već postojeće objekte poljoprivrednog gazdinstva Promena prinosa gasa ili sadržaja metana ili električnog stepena
43.618 58.275 53.200 –
(kao na primer skladište za supstrat, rezervoar za tečni stajnjak) korisnosti za 5 %
Specifični proizvodni troškovi (nabavka biometana)
da bi se na taj način značajno smanjili troškovi nabavke. Promena potrebnog radnog vremena za 10 % 2.085 2.296 2.296 2.607
Proizvodnja sirovog gasa ct/kWh 6,38
Veliki efekti bi mogli da se ostvare kad bi bila moguća Promena troškova održavanja i popravki za 10 % 10.461 12.155 13.998 10.349
(Hs,n)
promena nekoliko stavki za samo nekoliko procentnih poena. Promena tarife za električnu energiju za 0,1 ct/kWh 6.034 8.155 7.973 –
Tretman biogasa ct/kWh
1,35 Da bi se sa postrojenjem III ostvario poslovni rezultat od
(uklanjanje CO2) (Hs,n) Promena prodaje toplotne energije za 10 % 5.614 7.347 7.347 –
20.000 €/a, troškovi nabavke i troškovi supstrata moraju da se
Transport i distribucija ct/kWh a
Kapacitet postrojenja za tretman biogasa u normiranim kubnim metrima sirovog gasa po satu
0,20 smanje za po 5 %, troškovi za održavanje i popravke za 3 %, a
biometana (Hs,n)
prinos gasa i prodaja toplotne energije da se povećaju za po
Troškovi proizvodnje biometana
ct/kWh 2 %.
isporučenog do mreže 7,93
prirodnog gasa (ukupno)
(Hs,n) Postrojenja takođe mogu da ostvare negativan poslovni 8.4 Ekonomska isplativost odabranih 8.4.1 Korišćenje toplotne energije za sušenje
rezultat u pogledu ekonomske isplativosti. To bi kod model načina korišćenja toplotne energije 8.4.1.1 Sušenje žitarica
Napomena PTBG: postrojenje za tretman biogasa
postrojenja IV bio slučaj, ako se ne ostvari (kao što je Sušenje žitarica predstavlja samo vremenski ograničenu
a
uz primenu [8-5]
b
bez korišćenja tečnog gasa za kondicioniranje gasa za upumpavanje u mrežu pretpostavljeno) prodaja 20 % toplotne energije, već samo Iskorišćenje toplotne energije nastale u procesu kogeneracije, varijantu korišćenja toplotne energije iz proizvodnje biogasa.
c
u okviru ugovora o kompletnom remontu nisu uzeti u obzir troškovi rada 10 % (ako se, dakle, prodata količina toplotne energije smanji pored prihoda od električne energije, sve više predstavlja Žitarice se suše da bi se povećala njihova skladišna sposobnost.
za 50 %). odlučujući faktor za ekonomski uspeh biogas postrojenja. Da li U proseku oko 20 % žetvenog prinosa sa sadržajem vlage od
Pošto kod postrojenja za tretman biogasa (VIII) nije korišćenje toplotne energije može u značajnoj meri da doprinese 20 % mora da se osuši na preostali sadržaj vlage od 14 % – to se
projektovana cena za biometan upumpan u mrežu prirodnog tom uspehu, i ako da, koji vidovi korišćenja, pre svega zavise od često čini pomoću šaržnih, odnosno mobilnih sušara. Prednost
gasa, za postrojenje se za biometan umesto obračuna učinaka prodatih količina toplotne energije i ostvarenih cena. sušenja žitarica toplotnom energijom iz kogenerativnog
i troškova navode samo troškovi. Usled toga podatke u tabeli Može da se konstatuje da su koncepti korišćenja toplotne postrojenja sastoji se u tome što se toplotna energija koristi
8.17 treba shvatiti kao promenu troškova. energije biogas postrojenja sve više usmereni na to da se veći deo leti kada su smanjene druge mogućnosti korišćenja toplotne
toplotne energije iskoristi izvan procesa proizvodnje biogasa. energije, kao na primer za grejanje objekata.
Time se povećava ukupna efikasnost biogas postrojenja. Pri Da li je sušenje uz korišćenje toplotne energije iz
tome se udeo eksterno korišćene količine toplotne energije, kogeneracije ekonomski isplativije u odnosu na varijantu sa
kao i način korišćenja, razlikuje od postrojenja do postrojenja. fosilnim energentom, pokazuju sledeći proračuni.
Anketiranje operatera postrojenja u okviru monitoringa za Pretpostavke:
praćenje implementacije EEG pokazalo je da se u proseku oko • sušenje žitarica vrši se pomoću šaržne sušare,
45 % raspoložive količine toplotne energije koristi eksterno [8-6]. • sušara poseduje stepen efikasnosti od 85 %,

164 165
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Ekonomski aspekti

UDEO EKSTERNO KORIŠĆENE TOPLOTNE ENERGIJE KOD BIOGAS POSTROJENJA Tab. 8.19: OBRAČUN TROŠKOVA I PRIHODA ZA POSTUPAK SUŠENJA ŽITARICA SA TOPLOTNOM ENERGIJOM IZ KOGP NA BIOGAS
([8-8], IZMENJENO PREMA [8-7])

Učestalost (broj navoda) Kontinualna protočna sušara Sušara sa mešalicom Mobilna sušara
Jedinica
150 kWel 500 kWel 500 kWel 150 kWel 500 kWel
120
Pretpostavka: sušara se umesto korišćenja prenosnika toplote (lož-ulje) toplotnom energijom snabdeva putem kogeneracije (KOGP na biogas).

100 Iskoristiva toplotna energija

biogas postrojenja posle odbitka MWh/a 1.136 3.338 3.338 1.136 3.338
grejanja fermentora
80
Udeo iskorišćene toplotne
energije biogas postrojenja a %/a 9 9 13 9 9
60
Iskorišćena toplotna energija kWh 102.240 300.420 433.940 102.240 300.420
40 Količina protoka proizvoda
t SM/a 1.023 3.009 4.815 1.023 2.972
(žitarice)
20
Instalisana toplotna snaga kW 88 283 424 88 283
Ukupna investicija b € 53.526 83.421 117.976 30.939 55.100
0
< 10 % 10 do 25 % 25 do 50 % 50 do 75 % 75 do 90 % 90 do 100 % Troškovi
Udeo eksterno korišćene toplotne energije Investicija i održavanje €/a 5.673 8.912 12.383 3.732 6.825 8
Električna energija €/a 844 1.878 2.450 738 1.633
Slika 8.1: Pregled udela eksterno korišćene toplotne energije kod biogas postrojenja sa kogenerativnim procesom kao rezultat anketiranja operatera
(n = 468, mogući višestruki navodi) [8-6] h/a 260 260 293 326 456
Rad
€/a 3.900 3.900 4.395 4.890 6.840
• udaljenost od biogas postrojenja do sušare iznosi 50 m, Tab. 8.18: OBRAČUN TROŠKOVA SUŠENJA ŽITARICA UZ Osiguranje €/a 276 431 611 159 284
• gubici u vodu iznose 23 W/m, KORIŠĆENJE BIOGASA ILI LOŽ-ULJA KAO NOSIOCA TOPLOTE Zbir troškova €/a 10.693 15.121 19.839 9.519 15.582
• 20 % žetvenog prinosa se sa udela vlage u zrnu od 20 % suši
Sušenje žitarica Učinak
na 14 %,
Parametar Jedinica Povećanje vrednosti proizvoda
• žetveni prinos iznosi 800 t/a – time količina za sušenje iznosi biogasom lož-uljem €/a 13.105 38.550 61.684 13.105 38.076
sušenjem c
160 t/a i Troškovi
• sušara radi 20 sati dnevno u trajanju od ukupno 10 dana Računovodstvena dobit €/a 2.412 23.429 41.845 3.586 22.494
Zbir varijabilnih troškova €/a 228 1.963
godišnje. Prelomna tačka rentabilnosti €/t SM 2,36 7,79 8,69 3,51 7,57
Zbir fiksnih troškova €/a 1.016 1.132
Za sušenje količine žitarica od 160 t/a u navedenom periodu a
Period sušenja: jul i avgust, pri čemu se u tom periodu kod sušenja u kontinualnoj protočnoj sušari i mobilnoj sušari iskoristi 50 % termičke snage biogas postrojenja,
Zbir troškova rada €/a 390 390 a kod sušara sa mešalicom se u tom periodu iskoristi 75 % termičke snage biogas postrojenja
potrebna je snaga grejnog registra od 112 kW. To znači da je b
Investicija za sušaru uklj. postavljanje vodova, priključak, prateću infrastrukturu i 50 m toplovoda
godišnje potrebno 22.334 kWh toplotne energije. Zbir opštih troškova €/a 150 150 c
Povećanje vrednosti ostvareno usled bolje skladišne sposobnosti, bolje šanse za plasman: 10 €/t SM
Ako se, na primer, kod model postrojenja II pretpostavi Zbir troškova €/a 1.784 3.635
toplotna energija od 1.155.499 kWh/a, sa sušenjem 160 t Specifični troškovi Tab. 8.20: UŠTEDA LOŽ-ULJA KOD SUŠENJA ŽITARICA SA TOPLOTNOM ENERGIJOM IZ KOGP NA BIOGAS
žitarica iskorišćava se samo oko 1,9 % toplotne energije Troškovi po t žitarica
€/t 2,26 4,61 Kontinualna protočna sušara Sušara sa mešalicom Mobilna sušara
proizvedene u biogas postrojenju. Količina energije koja se spremnih za prodaju
Jedinica
ovde koristi za sušenje odgovara ekvivalentu nafte od oko 150 kWel 500 kWel 500 kWel 150 kWel 500 kWel
2.220 l lož-ulja. U slučaju da postoji mogućnost korišćenja većih količina Zamena fosilnih energenata
U tabeli 8.18 su paralelno prikazani troškovi sušenja žitarica toplotne energije za sušenje (na primer uslužnim sušenjem), Ušteda u količini lož-ulja a l/a 11.956 35.133 50.747 11.956 35.133
uz korišćenje biogasa i lož-ulja kao nosioca toplote. moguće je dodatno povećanje ekonomske isplativosti, kao što
Ušteda u troškovima lož-ulja b €/a 8.489 24.944 36.031 8.489 24.944
Uz pretpostavljenu cenu lož ulja od 0,71 €/l, zamenom pokazuju egzemplarni obračuni u [8-7]:
a
Ušteđena količina lož-ulja kod korišćenja lož-ulja kao fosilnog nosioca toplote prilikom sušenja. Stepen korisnosti generatora toplog vazduha na lož-ulje 85 %
lož-ulja biogasom može da se uštedi oko 1.576 €/a. Ova Pretpostavlja se da 9 % raspoložive količine toplotne energije b
Cena lož-ulja: 0,71 €/l
stavka predstavlja razlog što su varijabilni troškovi kod varijante iz biogas postrojenja može da se koristi oko 50 dana u toku
sušenja uz primenu biogasa, u poređenju sa varijantom sa letnjih meseci jula i avgusta. Toplotna snaga kogenerativnog
lož-uljem, toliko niži. Svedeno na količinu žetvenog prinosa, postrojenja pokriva toplotno opterećenje za sušaru i fermentor. Prilikom poređenja primenjenih tehnologija postaje jasno da korišćenja toplote potrebna za sušenje, priznaje se u propisanu
troškovi sušenja biogasom iznose 2,26 € po toni žitarica Ne mora da se angažuje dodatna eksterna toplotna energija. je kod primene mobilnih sušara uprkos 55 % nižim investicijama minimalnu količinu toplotne energije koja mora da se iskoristi,
spremnih za prodaju, naspram 4,61 €/t kod sušenja lož-uljem. Tabela 8.19 i tabela 8.20 pokazuju da pod ovim uslovima u odnosu na primenu kontinualnih protočnih sušara očekivana pod preduslovom da se procesna toplota koristi za propisanu
To predstavlja uštedu troškova od 1.851 € godišnje. već i kod malih biogas postrojenja (150 kW) može da se dobit uporediva sa dobiti ove druge tehnologije. To je uslovljeno neophodnu higijenizaciju ili pasterizaciju ostatka fermentacije,
Kao što ovaj obračunski primer pokazuje, isplativo je ostvari zapažena dobit, ako se kao povećanje vrednosti žitarica 25 %, odnosno 75 % većim troškovima rada i mehanizacije kod ili ako proizvod tretmana može da se koristi kao đubrivo. Ovaj
korišćenje već i malog udela toplotne energije proizvedene usled bolje skladišne sposobnosti i bolje mogućnosti prodaje korišćenja mobilne sušare (na primer, usled zamene prikolice). vid korišćenja toplotne energije se na ekonomsku isplativost
iz biogasa iz kogenerativnog postrojenja za sušenje žitarica. pretpostavi 10 €/t SvM. biogas postrojenja pozitivno odražava samo ako promena
Osim toga, ono kao dodatna sezonska mera uz druge koncepte Ako se lož-ulje kao nosilac toplote zameni biogasom, 8.4.1.2 Sušenje ostatka fermentacije karakteristika ostatka fermentacije dovodi do povećanih
korišćenja toplotne energije može da doprinese povećanju već sami ušteđeni troškovi lož-ulja, makar kod većih biogas Sušenje ostatka fermentacije ocenjeno je kao podrške vredan prihoda usled odgovarajućih koncepata korišćenja, odnosno
ukupnog stepena iskorišćenosti toplotne energije biogas postrojenja (500 kW), pokrivaju ukupne troškove varijante postupak korišćenja toplotne energije iz kogenerativnih procesa prodaje, odnosno ako sušenje ostatka fermentacije osigurava
postrojenja. sušenja toplotnom energijom iz kogenerativnog postrojenja i kao takvo je uvršteno u pozitivnu listu EEG 2012 [8-1]. pravo na tarife prema EEG, jer može da se ispuni propisani
(vidi tabele 8.19 i 8.20). Ukupna količina toplotne energije, koja je kod ovog koncepta minimalni udeo toplotne energije koji mora da se iskoristi.

166 167
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Ekonomski aspekti

8.4.2 Korišćenje toplotne energije za grejanje iz kogenerativnog postrojenja pri tome pokriva osnovno investirati 410 €/m, od čega na toplovodne cevi otpada samo
staklenika opterećenje, dok grejanje na lož-ulje obezbeđuje pokrivanje oko 50 do 90 €/m.
Staklenici u toku dužeg vremenskog perioda mogu da troše vršnog opterećenja. U obračunima su uzeti u obzir odgovarajući Zavisno od prodajne cene toplotne energije iz kogenerativne
velike količine toplotne energije, što s jedne strane dovodi troškovi za pokriće vršnog opterećenja (vidi tabelu 8.22). jedinice biogas postrojenja, troškovi proizvodnje toplotne
do sigurnih prihoda, a s druge strane do niskih troškova Toplotna energija se iz kogenerativnog postrojenja izdvaja energije iznose oko 8,7 do 12,0  ct/kWh. Samo troškovi
snabdevanja toplotnom energijom za vlasnika staklenika. u vidu tople vode i preko 200 m dugog lokalnog toplovoda distribucije toplotne energije već iznose 3,50 ct/kWh. Još jednu
U narednom primeru prikazano je snabdevanje toplotnom isporučuje do staklenika. bitnu troškovnu stavku čini nabavka lož-ulja (vršno opterećenje).
energijom za različite vidove biljne proizvodnje, kao i za dve Grejanje staklenika je, doduše, kao postupak korišćenja Pokazuje se, da bi u ovom primeru cena toplotne energije iz
različite veličine staklenika. toplotne energije navedeno na pozitivnoj listi EEG 2012, kogenerativne jedinice biogas postrojenja trebalo da bude oko
Kod proizvodnje ukrasnih biljaka pravi se razlika između tri međutim, pravo na priznavanje u propisanu minimalnu količinu Slika 8.2: Izgradnja toplotne mreže [Inženjering Tannhäuser] 3,5 ct/kWh da bi mogla da konkuriše toplani na drvnu sečku.
specifična temperaturna režima: uzgoj u „hladnom“ (< 12 °C), toplotne energije koja mora da se iskoristi postoji samo ako
„umerenom“ (12–18 °C) kao i „toplom“ (> 18 °C) režimu. se takvim korišćenjem toplote dokazano zamenjuju fosilni
Za obračun ekonomske isplativosti se, primera radi, posmatra energenti u obimu potrebnom za proizvodnju ekvivalentne 8.4.3 Isporuka toplotne energije u javnu mrežu Tab. 8.23: PROJEKCIJE I POKAZATELJI SNABDEVANJA
biogas postrojenje sa instalisanom električnom snagom toplotne energije. lokalnog sistema grejanja TOPLOTNOM ENERGIJOM PREKO JAVNE MREŽE LOKALNOG
od 500 kWel. Polazi se od toga da je ukupno 30 % toplotne Polazi se od toga da operater biogas postrojenja toplotnu Zakonski okvirni uslovi sa izmenjenim Zakonom o toplotnoj SISTEMA GREJANJA
energije proizvedene u kogenerativnom postrojenju potrebno energiju prodaje po ceni od 0,02 €/kWhterm. On tako ostvaruje energiji iz obnovljivih izvora, Zakonom o kogeneraciji i sa njima (sa pokrićem osnovnog opterećenja toplotnom energijom iz KOGP
za zagrevanje fermentora. Tako oko 70 % proizvedene toplote, dodatne prihode od prodaje. povezanim podsticajnim mogućnostima pokrajina i okruga, na biogas i kotlom na drvnu sečku [prema 8-11, izmenjeno])
a to je oko 3.200 MWhterm godišnje, stoji na raspolaganju za Vlasnik staklenika kod proizvodnje ukrasnih biljaka u kao i kreditima sa povoljnim kamatama, stvaraju osnov za
grejanje. „hladnom“ režimu, uz gore navedene troškove toplotne korišćenje, proširenje i izgradnju novih toplotnih mreža. Toplotna
energija iz
8
U tabeli 8.21 upoređuje se potrošnja toplotne energije za energije od 0,02 €/kWhterm i uprkos dodatnim investicijama U tabeli 8.23 su u planskom primeru prikazani pokazatelji Jedinica Drvna sečka
KOGP na
različite režime proizvodnje kod staklenika sa površinom pod za toplovod, ostvaruje uštedu troškova od 14.951, odnosno jedne lokalne samouprave koja treba da se snabdeva
biogas
staklom od 4.000 m2 i 16.000 m2 i iskorišćenje termičkog 66.853 €/a, u poređenju sa isključivim korišćenjem lož-ulja za toplotnom energijom. Upoređuje se snabdevanje toplotnom
Postojeći objekti Broj 200
potencijala kogenerativnog postrojenja snage 500  kWel, u grejanje (vidi tabelu 8.22). energijom preko kotla na drvnu sečku sa toplotnom energijom
zavisnosti od toplotnog režima proizvodnje i veličine staklenika. Obračuni su bazirani na ceni lož-ulja od 71  ct/l. Za proizvedenom iz kogenerativne jedinice biogas postrojenja. Škola Učenici 100
U obračunskom primeru se umesto korišćenja lož-ulja za proizvodnju u „umerenom” i „toplom” režimu se potencijalna Polazi se od pokrića osnovnog opterećenja (oko 30 % potrebne Upravni/kancelarijski objekat Zaposleni 20
proizvodnju toplotne energije polazi od korišćenja toplotne ušteda, usled veće potrošnje toplotne energije uz samo snage) preko kotla na sečku ili biogas postrojenja, dok se Toplotno opterećenje
energije iz kogenerativnog postrojenja. Toplotna energija neznatno povećanje fiksnih troškova, povećava i do 65 %. pokrivanje vršnog opterećenja vrši preko kotla na lož-ulje MW 3,6
ukupno
(oko 70 % potrebne snage). U lokalnoj samoupravi postoji Toplotna snaga biogas/
200 stambenih objekata, jedna škola i jedna upravna zgrada. MW 1,1
drvna sečka
Tab. 8.21: GODIŠNJA POTROŠNJA TOPLOTNE ENERGIJE STAKLENIKA I ISKORIŠĆENJE TERMIČKOG POTENCIJALA BIOGAS Toplotna energija se do potrošača distribuira preko toplovodne Toplotna snaga kotla na
POSTROJENJA SA 500 kWel UZ RAZLIČITE REŽIME PROIZVODNJE I VELIČINE STAKLENIKA mreže. Za lokalnu samoupravu utvrđeno je toplotno opterećenje MW 2,6
lož-ulje
u visini od 3,6 MW; stoga kotao na sečku, odnosno biogas Ukupna godišnja potrošnja
Način proizvodnje Proizvodnja ukrasnih biljaka MWh/a 8.055
postrojenje, mora da se projektuje sa minimalnom toplotnom toplotne energije
Jedinica
Temperaturni režim hladan umereni topao snagom od 1,1 MW. od toga
Površina pod staklom m² 4.000 16.000 4.000 16.000 4.000 16.000 Za ove primere treba poći od investicija u visini od 3,15 toplotna energija iz MWh/a 5.600 5.200
miliona € (biogas), odnosno 3,46 miliona € (sečka). Investicija biogasa/drvne sečke
Količina toplotne energije potrebne za
MWh/a 414 1.450 1.320 4.812 1.924 6.975 za biogas postrojenje se ne pripisuje proizvodnji toplotne Dužina mreže m 4.000
zagrevanje
Eksterno iskorišćeni termički potencijal
energije, iz čega proističe niža investiciona suma. Mreža Godišnja potrošnja toplotne
% 11,7 41,0 37,3 100 54,4 100 lokalnog sistema grejanja (sa glavnim vodom) kao i podstanice energije bez mrežnih MWh/a 6.861
biogas postrojenja od 500 kWela
i kućni priključci sa oko 70 % čine najveći deo investicija. Pošlo gubitaka
a
Prema EEG [8-1] zahteva se eksterno iskorišćenje toplote od minimalno 35 % toplotne energije proizvedene kogeneracijom.
Iskorišćenje toplote mora da se dokaže na godišnjem nivou. se od toga da je za lokalnu toplotnu mrežu prosečno potrebno

Tab. 8.22: POREĐENJE TROŠKOVA SNABDEVANJA TOPLOTNOM ENERGIJOM PUTEM GREJANJA NA LOŽ-ULJE I TOPLOTNE
ENERGIJE IZ KOGP NA BIOGAS NA PRIMERU DVE VELIČINE STAKLENIKA UZ „HLADAN“ TEMPERATURNI REŽIM Tab. 8.24: POTREBNE INVESTICIJE I TROŠKOVI PROIZVODNJE TOPLOTNE ENERGIJE ZA JAVNU MREŽU LOKALNOG SISTEMA
GREJANJA ZAVISNO OD PRODAJNE CENE OTPADNE TOPLOTNE ENERGIJE IZ KOGP NA BIOGAS [8-11, IZMENJENO]
Površina pod staklom
4.000 m² 16.000 m² Jedinica Toplotna energija iz KOGP na biogas
Jedinica Drvna sečka
Snabdevanje toplotnom energijom putem Prodajna cena toplotne energije iz biogasa ct/kWh 1 3,5 5
lož-ulja biogasa lož-ulja biogasa Potrebne investicije a € 3.151.690 3.464.821
Investicija € 86.614 140.614 155.539 213.539 Investicije potrebne za distribuciju toplotne energije b € 2.399.200
Zbir promenljivih troškova (održavanje i troškovi goriva) €/a 38.285 18.409 129.174 58.831 Troškovi €/a 599.929 740.629 825.049 738.451
Zbir fiksnih troškova (amortizacija, kamate, osiguranje) €/a 7.940 12.890 14.258 19.574 Troškovi proizvodnje toplotne energije ct/kWh 8,74 10,79 12,03 10,76
Zbir troškova rada €/a 390 390 390 390 od toga troškovi distribucije toplotne energije b ct/kWh 3,50
Zbir opštih troškova €/a 500 500 500 500 a
Obuhvaćeni su: grejni i tehnički uređaji, komponente postrojenja za pokriće vršnog opterećenja (kotao na ulje i rezervoar za ulje), zajedničke komponente postrojenja
(akumulacioni rezervoar, elektroinstalacije, merno-regulacioni sistemi, sanitarni čvorovi, ventilacioni i klimatski uređaji), mreža daljinskog grejanja, sporedni troškovi
Zbir troškova €/a 47.140 32.189 144.348 79.295 izgradnje (planiranje i dozvole). Za drvnu sečku uzete su u obzir dodatno potrebne investicije za kotao na biomasu kao i za skladištenje biomase.
Razlika grejanje na lož-ulje/biogas €/a 14.951 66.853
b
Biogas postrojenje ne čini sastavni deo investicije. Toplotna energija se iz KOGP isporučuje u ovde razmatranu mrežu.

Ušteda biogas naspram lož-ulja % 31,7 45,7

168 169
 9
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja

8.5 Kvalitativna ocena različitih načina

korišćenja toplotne energije ORGANIZACIJA RADA
Završni pregled kvalitativne ocene različitih načina korišćenja
toplotne energije pruža tabela 8.25.

Tab. 8.25: KVALITATIVNA OCENA RAZLIČITIH NAČINA KORIŠĆENJA TOPLOTNE ENERGIJE

Proizvodnja toplotne
Način korišćenja toplotne Količina isporučene
Investicije energije (kontinuitet Zamena fosilnih energenata
energije/potrošači toplote toplotne energije
proizvodnje)
Sušenje
• žitarice ++/+ 0 – +
• ostatak fermentacije 0 ++ ++ –
• drvo +/0 +a 0 0/–
Grejanje
• rasadnici +/0 ++ a 0b ++
• stambeni objekti – +/++ c
+d ++
• industrijski objekti +/0 +/++ c
++ d
++
• stajski objekti +/0 0a 0 + Razvoj sektora proizvodnje biogasa u okviru poljoprivrednog
Opcija 1 Opcija 2
• naknadna proizvodnja 0/– ++ ++ – gazdinstva ili zajedničkog preduzeća, odnosno prelazak
električne energije gazdinstva na proizvodnju biogasa, načelno može biti zasnovan Ugovor o isporuci npr. Izgradnja poljoprivrednog
(ORC i KC postrojenja) isporučiocu gasa u mrežu biogas postrojenja
na sledećim bitnim argumentima:
Hlađenje • razvoj novog poslovnog sektora radi proširenja proizvodne Oplemenjivanje u
Prodaja proizvoda
• mlekare –e ++ ++ ++ poljoprivrednom gazdinstvu
osnove,
• predhlađenje mleka –e 0 + – • obezbeđivanje rizika od izostanka prihoda korišćenjem Uporedivo
sa Proizvodnja komercijalnih
Razvoj stočarske proizvodnje
zagarantovanih cena za električnu energiju iz biogasa, ratarskih kultura
Napomena: ORC: Organski Rankinov ciklus; KC: kalina ciklus Ekonomski
++ = odlično, odnosno kod investicija: veoma niske, + = dobro, odnosno kod investicija: niske, • obezbeđivanje likvidnih sredstava u toku cele poslovne okvir Tržišne cene, subvencije Granični troškovi korišćenja,
0 = srednje, odnosno kod investicija: neutralno, – = loše, odnosno kod investicija: visoke, odnosno veoma visoke. godine, po obradivoj površini okvirni uslovi EEG
a
količina isporučene toplotne energije ograničena shodno gornjim vrednostima iz EEG 2012 prilog 2 [8-1] • korišćenje površina nezavisno od tržišta,
b
prodaja toplotne energije eventualno samo u zimskim mesecima i veoma različita u zavisnosti od temperaturnog režima proizvodnje i veličine staklenika • energetsko iskorišćenje glavnih i sporednih proizvoda, Slika 9.1: Mogućnosti poljoprivrednika u sektoru proizvodnje biogasa
c
u zavisnosti od strukture grejanih stambenih objekata. Interesantno kod guste naseljenosti sa loše izolovanim objektima,
kao i kod velikih javnih i industrijskih potrošača.
• smanjenje emisija i neprijatnih mirisa od skladištenja
d
izvodljivo samo za pokriće osnovnog opterećenja. Vršno opterećenje mora da se pokrije preko drugih energenata. i razastiranja organskog đubriva po poljoprivrednim materijala od maksimalno 24 sata nakon izuzimanja postoji
e
investicija u apsorpcioni rashladni uređaj površinama, samo ograničena isplativost transporta. Shodno tome, sve
• povećanje raspoloživosti hranljivih materija iz organskog dok se silos nalazi kod proizvođača, može da se pođe od
đubriva za biljke, maksimalno regionalnog tržišta.
8.6 Spisak literature • nezavisno snabdevanje energijom i U slučaju prodaje sa polja, kao što je često uobičajeno
• poboljšanje imidža. u južnim saveznim pokrajinama, kapacitet siliranja zavisi
[8-1] esetz für den Vorrang Erneuerbarer Energien (Erneuerbare-
G [8-7] Gaderer, M.; Lautenbach, M.; Fischer, T.; Ebertsch, G. (2007): Pre sprovođenja odluke o proizvodnji biogasa treba razmotriti od korisnika, tj. biogas postrojenja. I ovde usled potrebnih
Energien-Gesetz – EEG) vom 1. Januar 2012 Wärmenutzung bei kleinen landwirtschaftlichen Biogasanla- sledeće mogućnosti proizvodnje i korišćenja biogasa, između transportnih kapaciteta postoji samo regionalno tržište.
[8-2] Vierte Verordnung zur Durchführung des Bundes-Immissions- gen. Bayerisches Zentrum für angewandte Energieforschung ostalog i sa stanovišta spremnosti pojedinca da preuzime rizik Ova regionalizacija je dodatno uslovljena transportnim
schutzgesetzes – Verordnung über genehmigungsbedürftige e. V., Augsburg, verändert (vidi sliku 9.1). troškovima za korišćenje ostatka fermentacije koji se
Anlagen (4. BImSchV) vom 17.8.2012 [8-8] KTBL (2009): Faustzahlen Biogas. Kuratorium für Technik Mogućnost 1: Isporuka supstrata postojećem ili za izgradnju uglavnom skladišti na lokaciji biogas postrojenja. Sa stanovišta
[8-3] KTBL (2010): Gasausbeute in landwirtschaftlichen Biogasan- und Bauwesen in der Landwirtschaft e. V. (Hrsg.), Darmstadt, planiranom biogas postrojenju; usled toga mali rizik u pogledu operatera biogas postrojenja poželjni su dugoročni ugovori
lagen. Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirt- verändert investicija i rada biogas postrojenja, ali i manje učešće u radi obezbeđivanja konstantno potrebnih supstrata. To za
schaft e. V. (Hrsg.), Darmstadt [8-9] Döhler, H.; et al. (2009): Kommunen sollten rechnen. Joule dodatnoj vrednosti ostvarenoj od biogasa. poljoprivrednika u pogledu ispunjenja ugovora može biti
[8-4] Verordnung über die Erzeugung von Strom aus Biomasse 01.2009, verändert Mogućnost 2: Izgradnja sopstvenog, odnosno zajedničkog problematično, pre svega u slučaju agrotehnički nepovoljnih
(Biomasseverordnung) vom 24.2.2012 biogas postrojenja sa sopstvenom proizvodnjom električne lokacija i oscilirajućih prihoda.
[8-5] KTBL (2012): Biomethaneinspeisung in der Landwirtschaft energije iz biogasa, odnosno prodajom proizvedenog biogasa, Mogućnost 2 razvoja sektora proizvodnje biogasa, za razliku
Geschäftsmodelle – Technik – Wirtschaftlichkeit. Kuratorium na primer postrojenju za tretman gasa; usled toga visok rizik u od toga, može da se uporedi sa razvojem stočarske proizvodnje.
für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. V. (Hrsg.), pogledu investicija i rada biogas postrojenja, ali veliko učešće u „Oplemenjivanje“ se vrši u gazdinstvu sa ciljem ostvarivanja
Darmstadt dodatnoj vrednosti ostvarenoj od biogasa. dobiti od prerade, proširenja proizvodnje, odnosno investiranja
[8-6] BMU (2012): Monitoring zur Wirkung des Erneuerbare-Energi- Mogućnost 1 razvoja sektora proizvodnje biogasa može da u budućnost. Za to su potrebne dodatne investicije u visini od
en-Gesetz (EEG) auf die Entwicklung der Stromerzeugung aus se uporedi sa proizvodnjom komercijalnih ratarskih kultura. 9.000 €/ha i više, uz dug period vezivanja kapitala i površina
Biomasse. Bundesministerium für Umwelt, Naturschutz und Međutim, pre svega kod, na primer, proizvodnje kukuruzne u trajanju od oko 20 godina. Cilj je odgovarajući povraćaj
Reaktorsicherheit (Hrsg.), Berlin silaže treba voditi računa o tome da usled sadržaja SM u uloženog kapitala. To treba proveriti u okviru analize investicije
svežoj masi od oko 30–40 % i skladišne sposobnosti siliranog (vidi poglavlje 8.2.3).

170 171
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Polazište za izgradnju poljoprivrednog biogas postrojenja
trebalo bi da čini raspoloživa količina organskog đubriva,
svrsishodno iskoristiva količina toplotne energije, potrebne
površine za obezbeđivanje supstrata, kao i potencijalne
mogućnosti korišćenja ostatka fermentacije.
Za to je u pojedinačnom slučaju potrebno da se utvrdi
raspoloživa količina organskog đubriva, kao i sadržaj suve
materije (SM) (referentna vrednost 0,15 ... 0,2 kW/UG). Za
utvrđivanje raspoložive količine mogu da se koriste i referentne
vrednosti, na primer pokrajinskih instituta i KTBL, ako su poznati
sadržaji SM. Pri tome treba voditi računa da jedan pojedinačni
uzorak tečnog stajnjaka često daje samo nepouzdanu vrednost.
Dodatno treba utvrditi raspoloživu količinu poljoprivrednih
ostataka (kao što su ostaci stočne hrane, pokrivni slojevi iz
silosa itd.) i eventualno raspoložive sporedne proizvode kao
potencijalne troškovno neutralne supstrate, uzimajući u obzir
vremensku i količinsku raspoloživost i transportne udaljenosti.
Usled propisa o tarifiranju iz EEG, kod korišćenih supstrata
sadržaj SM poseduje veliki značaj, pošto se za obračun tarife
za određenu kategoriju sirovine polazi od fiksnog prinosa gasa
izvedenog iz utrošene sveže mase (vidi poglavlje 7.5).
Ukoliko se uzima u obzir fermentacija otpada, treba proveriti
raspoloživost organskog otpada, transportnu udaljenost,
eventualne zahteve u pogledu konzerviranja, da li je njegovo
korišćenje bezbedno za biološki proces fermentacije i pravno
dopušteno, kao i potrebu za higijenizacijom (vidi poglavlje
10.3.5).
Poljoprivrednik bi u pogledu ratarskih kultura trebalo da
prilikom planiranja svog poljoprivrednog biogas postrojenja
razjasni koji udeo površina, sa kojim prinosima i vrstama
kultura može da se stavi u funkciju proizvodnje biogasa. Grubo
procenjeno, može da se pođe od 0,5 ha/kWel. Pri tome, uzimajući
u obzir plodoredna pravila i ekonomično upravljanje radnim
vremenom, prednost treba dati visokoprinosnim kulturama
sa niskim troškovima po jedinici suve materije, odnosno po
kubnom metru metana. Kao ograničenje u obzir treba uzeti da
shodno EEG 2012 može da se koristi maksimalno 60 % kukuruza
i zrna žitarica [9-3]. Međutim, i mimo toga gajenje drugih
kultura pogodnih za siliranje cele biljke osim kukuruza može
biti poslovno svrsishodno, ako time može da se kompenzuje
maksimalna radna angažovanost na žetvi kukuruza i omogući
ranije oslobađanje obradivih površina, na primer za setvu
uljane repice.
Stavljanje svih obradivih površina u funkciju proizvodnje
krmnih biljaka za potrebe uzgoja goveda i proizvodnje supstrata
često nije svrsishodno, pošto tada više nije moguće učešće na
tržištu. Takva rešenja treba odbaciti i iz razloga pridržavanja
pravila plodoreda na obradivim površinama.
Dokupljivanje biomase predstavlja rešenje koje se često
praktikuje, ako na sopstvenim površinama ne može da se
proizvede dovoljno supstrata. Iako se ovde teži ka sklapanju
dugoročnih ugovora – često sa klauzulom o korekciji cena –
za biogas postrojenje postoji manja materijalna i ekonomska
sigurnost. Izgradnja dodatnih postrojenja u regionu ili promena
cena poljoprivrednih proizvoda može značajno da utiče na
regionalno tržište.
* Pri tome za kalkulaciju visine fid-in tarife u obzir treba uzeti zahteve iz EEG 2012 i priloge uz Uredbu o biomasi [9-4]
172
Prilikom planiranja supstrata koji bi se koristili, u obzir treba
uzeti sledeće tačke:
• raspoloživo organsko đubrivo (uz informaciju o sadržaju SM
i oSM),
• u gazdinstvu raspoloživi poljoprivredni ostaci,
• raspoložive površine, prinosi i troškovi proizvodnje obnovljivih
sirovina kao i
• raspoloživost ostataka iz prehrambene i industrije stočne
hrane.
Osim toga u obzir treba uzeti i neke okvirne uslove:
• postojeći skladišni kapaciteti (za silažu, ostatak fermentacije),
• potrošnja toplotne energije gazdinstva ili okolnih potrošača
(količine, godišnja kriva potrošnje),
• tačke isporuke električne i toplotne energije u mrežu,
• iskoristivi građevinski objekti,
• površine koje bi se đubrile ostatkom fermentacije,
• poštovanje BioAbfV,
• transportne udaljenosti za ulazne supstrate i razastiranje
ostatka fermentacije po poljoprivrednim površinama, kao i
• kalkulaciju fid-in tarife koja može da se ostvari korišćenjem
specijalnih supstrata.*
Međutim, prilikom donošenja odluke o veličini planiranog
biogas postrojenja, pored obezbeđivanja supstrata, mogućnosti
korišćenja ostatka fermentacije i svrsishodno iskoristive
količine toplotne energije, treba voditi računa i o tehničkim,
pravnim, administrativnim i pitanjima fid-in tarifa. Opcija koja
se povremeno bira, da se željena veličina biogas postrojenja
definiše nezavisno od konkretne lokacije (potrošnja toplotne
energije, korišćenje ostatka fermentacije, veličine i strukture
gazdinstava itd.), raspoloživosti supstrata i pitanja ekonomičnog
upravljanja radnim vremenom, može da dovede do značajnih
ekonomskih i strukturnih problema i nije preporučljiva.
Ukupno treba imati u vidu da su kod materijalnog integrisanja
biogas postrojenja u poljoprivredno gazdinstvo sledeći faktori
od velikog značaja:
• Potrebne površine i rokovi obavezivanja (20 godina), na šta
eventualno može da se utiče, na primer, dokupljivanjem
supstrata.
• Režim đubrenja: potencijalno povećanje količine materijala
za razastiranje po poljoprivrednim površinama i hranljivih
materija u proizvodnom ciklusu.
• Korišćenje osnovnih sredstava: mogućnosti korišćenja
postojećih silosa, skladišta tečnog stajnjaka itd.
• Ekonomično upravljanje radnim vremenom: ovde
podjednako u obzir treba uzeti proizvodnju, žetvu i
skladištenje ili nabavku sirovina (supstrata), upravljanje
postrojenjem sa pripremom i punjenjem supstrata, kontrolu
procesa, opsluživanje, održavanje i otklanjanje smetnji
i oštećenja, administrativne zadatke, kao i razastiranje
ostatka fermentacije po poljoprivrednim površinama (na
primer: proizvodnja, žetva i skladištenje žitarica: 6 ... 8 h/ha
naspram silažnog kukuruza: 13 ... 15 h/ha).
Radi ublažavanja rizika, projekat može da se realizuje sa
partnerskim gazdinstvom u okviru zajedničkog preduzeća.
U tu svrhu, između ostalog, može da se osnuje društvo
građanskog prava za preradu biomase koje će obezbeđivati
osnovna sredstva kao što su sirovine i tečni stajnjak, ali i druge
materijale, kao na primer masti (vidi poglavlje 9.2.2).
U narednom delu navedeni su najznačajniji uticajni faktori
prilikom restrukturiranja gazdinstva.
9.1 Restrukturiranje gazdinstva –
perspektive i mogućnosti optimizacije
Prilikom pripreme i izgradnje postrojenja je kod različitih
aktivnosti potrebno učešće poljoprivrednika. Sledeća lista
daje pregled najznačajnijih odluka i zadataka poljoprivrednika
prilikom planiranja, odnosno integracije biogas postrojenja u
poljoprivredno gazdinstvo:
• izbor lokacije,
• rešavanje pitanja elektrotehničkog priključka za isporuku
proizvedene električne energije u mrežu, uključujući često
potrebnu izgradnju nove trafo stanice, odnosno mogućnosti
pristupa gasnoj mreži,
• rešavanje pitanja integrisanja postrojenja u snabdevanje
gazdinstva i drugih potrošača toplotnom energijom,
• rešavanje pitanja integrisanja postrojenja sa stanovišta
supstrata,
• postupak pribavljanja dozvole (priprema zahteva),
• participacija građana,
• izveštaji i studije veštaka (ispitivanje tla za lokaciju
postrojenja, statika za rezervoare i nove građevinske objekte,
plan bezbednosti i zaštite zdravlja na gradilištu, tehnički
prijem, ...),
• eventualno potrebno proširenje skladišta usled dodatnih
ostataka fermentacije od kosupstrata ili skladišta tečnog
stajnjaka koja ne mogu naknadno da se pokriju gasno
nepropusno,
• uređenje gradilišta (spoljna rasveta, ograde, znakovi, putevi,
vodovod, kompenzaciono ozelenjavanje ...) i
• prvo puštanje u rad postrojenja i otklanjanje smetnji u fazi
pokretanja procesa i opsluživanje u toku prvih šest meseci
rada.
Slika 9.2: Faktori koji utiču na izbor lokacije postrojenja (KOG: kogeneracija)
Organizacija rada
9.1.1 Izbor odgovarajuće lokacije postrojenja
Na narednoj slici 9.2 navedeni su svi značajni parametri za
izbor lokacije. Sa povećanjem veličine postrojenja pitanje
optimalne lokacije dobija na značaju. Pri tome su posebno
bitne mogućnosti distribucije i korišćenja energetskih proizvoda
(11.2.2).
Takođe treba uzeti u obzir da je transport toplotne energije
ekonomski svrsishodan samo na kratkim relacijama i da
transport električne energije u niskonaponskoj mreži dovodi
do značajnih mrežnih gubitaka i samim tim do umanjenja
ekonomske dobiti.
Prilikom izbora lokacije je osim toga bitno u kom okviru može
da se realizuje transport supstrata i ostatka fermentacije koji
je neophodan za dimenzionisanje postrojenja (vidi poglavlje
11.2.2). Osim toga treba razjasniti da li su na dotičnoj lokaciji
dugoročno raspoložive neophodne količine i kvaliteti supstrata.
Zatim treba poštovati udaljenosti do stajskih objekata,
stambenih objekata ili osetljivih vodenih površina utvrđenih u
propisima o izdavanju dozvole. Prilikom planiranja trebalo bi
uzeti u obzir i buduće proširenje.
Pored administrativnih parametara za planiranje, prilikom
izbora lokacije treba voditi računa i o geološkim faktorima
9
kao što je nivo podzemnih voda ili karakteristike tla (vrsta tla,
stenovite formacije itd.). Za finansiranje postrojenja moglo bi
biti interesantno da li za lokaciju postrojenja postoje podsticaji
od strane lokalne samouprave, okruga ili pokrajine.
9.1.2 Uticaj biogas postrojenja na plodored
Usled proizvodnje biomase može biti potrebno uvođenje
novog plodoreda. Sada u prvom planu stoji gajenje kultura
za proizvodnju gasa što je moguće bliže gazdinstvu, da bi se
transportni troškovi sveli na najmanju moguću meru. Ovaj
cilj, međutim, uzimajući u obzir veličinu postrojenja, potrebne
količine supstrata (obnovljivih sirovina), kao i plodoredna
pravila, ne može uvek da se ostvari. Tako za operatera
postrojenja koji u okviru gazdinstva poseduje i farmu svinja i
te kako može biti ekonomski svrsishodno da ozimi ječam sa
vlastitih površina više ne koristi za prehranu svinja, već da ga
173
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
ranije u fazi voštane zrelosti poseče radi siliranja celih biljaka za
proizvodnju biogasa. Svinje će se tada alternativno prehranjivati
dokupljenim krmnim ječmom. Usled rane žetve ječma postoji
mogućnost da se na povoljnim lokacijama kao drugi, odnosno
glavni usev gaje rane sorte silažnog kukuruza. Gajenje kukuruza
u uslovima glavne kulture osim toga, kao sporedni efekat, pruža
mogućnost da se raspoloživi ostatak fermentacije u toku dužeg
vremenskog perioda ekološki svrsishodno iskoristi u ratarskoj
proizvodnji.
Usled promene plodoreda sa težištem na proizvodnji biogasa
može da se ostvari gotovo celogodišnje ozelenjavanje oranica,
što sa stanovišta iskorišćenja azota ima pozitivan efekat.
U zavisnosti od vlažnosti zemljišta u trenutku žetve silažnog
kukuruza, upotreba mehanizacije pri nepovoljnim uslovima
zemljišta može imati negativan uticaj na njegovu strukturu, pre
svega u slučaju žetve kukuruza kao glavnog useva.
U biogas postrojenjima se kako sa poljoprivrednog
aspekta, tako i sa aspekta biološkog procesa fermentacije,
dobrim pokazalo korišćenje raznovrsne mešavine supstrata.
Gajenje žitarica za SCB dovodi do ranog oslobađanja površina
i omogućava, na primer, blagovremenu setvu uljane repice.
Kukuruz kao veoma prinosna kultura u proleće može jako
dobro da iskoristi ostatak fermentacije. Takođe je preporučljivo
i korišćenje zrna žitarica, na primer kao sredstvo za regulaciju
proizvodnje gasa. Osim toga, dokupljivanjem zrna žitarica mogu
da se kompenzuju oscilacije u prinosu samostalno proizvedenih
supstrata i izbegnu eventualno veće transportne udaljenosti
i količine. Međutim, korišćenje zrna žitarica je, ekonomski
posmatrano, svrsishodno samo u slučaju niskih cena.
9.1.3 Potrebne površine i potrebno radno vreme
Prilikom integrisanja sektora proizvodnje biogasa pored pitanja
ekonomičnog upravljanja radnim vremenom usled promene
setvene strukture (na primer, gajenje kukuruza umesto žitarica)
i upravljanja biogas postrojenjem, u obzir treba uzeti i količinu
potrebnog kapitala i dugoročno vezane površine. Proizvodnja
biogasa dovodi do veće vezanosti kapitala po ha nego
proizvodnja mleka. Površine koje su poljoprivredniku potrebne,
odnosno koje će dugoročno biti vezane, proističu iz veličine
biogas postrojenja i potreba stočarske proizvodnje.
Iz potrebnih površina proističe i radno vreme i radna snaga
koji su u različitim periodima ratarske proizvodnje potrebni za
obezbeđivanje supstrata. I upravljanje poljoprivrednim biogas
postrojenjem sa svim svojim međuzavisnostima između vrste i
količine korišćenih supstrata, tehničkih i građevinskih rešenja i
integrisanja tog postrojenja ili proizvodnog sektora u postojeće
gazdinstvo ili novoosnovano preduzeće, zahteva radno vreme.
Potrebno radno vreme po potrebnoj površini kod biogas
postrojenja je znatno manje nego kod uzgoja mlečnih krava.
U slučaju kombinacije proizvodnje biogasa i stočarstva
postoje jasni sinergijski efekti u pogledu ekonomske isplativosti,
smanjenja emisija, a često i u pogledu ekonomičnog upravljanja
radnim vremenom. Bitno je da se veličina biogas postrojenja,
pa samim tim i potrebno radno vreme, prilagodi uslovima u
gazdinstvu. U uslovima krupno strukturiranih poljoprivrednih
gazdinstava, kakva preovlađuju na istoku Nemačke, često se
174
pokazalo dobrim da na primer lice koje je na farmi mlečnih krava
nadležno za nabavku, skladištenje, konzerviranje i pripremu
stočne hrane sa svojim stručnim poznavanjem bioloških
procesa preuzme i opsluživanje biogas postrojenja.
Radno vreme potrebno za upravljanje biogas postrojenjem
načelno može da se pripiše sledećim značajnim procesnim
koracima:
• proizvodnja, žetva i uskladištenje ili nabavka sirovina
(supstrata),
• pokretanje postrojenja sa pripremom i punjenjem supstrata,
• opsluživanje postrojenja sa praćenjem procesa, remontom,
održavanjem i otklanjanjem smetnji i defekata kao i
administrativnim zadacima i
• razastiranje ostatka fermentacije po poljoprivrednim
površinama.
Svi procesni koraci su neophodni za rad. Oni, međutim, u
zavisnosti od režima rada i supstrata mogu da zahtevaju različit
broj radnih sati. Potrebno radno vreme u fazi preliminarnog
planiranja u svakom slučaju mora da se uzme u obzir, da bi se
izbegla neprijatna iznenađenja. Za to najzad postoje u praksi
isprobana i dokazana alternativna rešenja.
Tako recimo radovi iz oblasti ratarske proizvodnje, kao na
primer žetva, transport i razastiranje ostatka fermentacije po
poljoprivrednim površinama mogu da se povere eksternim
izvođačima. Čak i u oblasti upravljanja postrojenjem radovi
na remontu i praćenju procesa (daljinski nadzor) za određenu
naknadu mogu da preuzmu stručnjaci. Koje je rešenje za
postrojenje odgovarajuće i isplativo, može da se utvrdi samo
u okviru detaljnog planiranja svakog pojedinačnog postrojenja.
9.1.3.1 Proizvodnja, žetva i skladištenje sirovina
Ukoliko se proizvodnja vrši na samostalno obrađivanim
površinama, na primer gajenjem kukuruza za proizvodnju silaže,
korišćenjem žitarica za silažu celih biljaka ili otkosom pašnjaka,
za proizvodnu tehniku na raspolaganju stoje detaljni planski
podaci. Stoga su za naredne obračune korišćene poznate
obračunske osnove za „energetske biljke” iz baze podataka
KTBL [9-1]. Međutim, po pravilu mogu da se koriste i postojeći
podaci za uobičajenu proizvodnu tehniku bez potrebe većeg
prilagođavanja proizvodnji sirovina.
Radno vreme potrebno za proizvodnju supstrata za model
postrojenje V
Za potrebe ilustrovanja i procene uticaja na potrebno radno
vreme posmatrano je model postrojenje V (vidi i poglavlje 8).
Ovo model postrojenje prerađuje 2.200 t tečnog stajnjaka
koji potiče sa farme mlečnih krava sa stočnim fondom od oko
110 UG. Kao obnovljive sirovine koriste se 6.500 t kukuruzne
silaže, 1.100 t SCB žitarica i 1.100 t travne silaže. To, polazeći
od prinosa od 50 t/ha silažnog kukuruza, 40 t/ha žitarica
(cela biljka) i 29 t/ha trave i uzimajući u obzir gubitak prilikom
siliranja od 12 %, odgovara obradivoj površini za energetske
biljke od oko 223 ha (148 ha kukuruz, 31 ha SCB žitarica i
44 ha travna silaža).
Pri tome nije merodavno da li se te površine obezbeđuju
iz vlastitih ili zakupljenih površina, zamenom površina ili u
Tab. 9.1: POTREBNO RADNO VREME U ZAVISNOSTI OD
POSTUPKA PROIZVODNJE
Uzgoj Žetva
Postupak proizvodnje
[radni sati/ha] [radni sati/ha]
Silažni kukuruz 5,23 5,57
SCB žitarica 5,21 3,19
Gazdovanje pašnjacima 6,85 6,30
kooperaciji sa drugim gazdinstvima. Te površine više ne stoje na
raspolaganju za proizvodnju osnovnih hraniva. Da li će ukupno
biti očuvan uravnoteženi plodored, treba proveriti.
Za model postrojenje V pošlo se od toga da uz prosečnu
veličinu polja od 5 ha i uz udaljenost između ekonomskog
dvorišta i polja od 2 km postoje dobri preduslovi za proizvodnju.
Velikim delom se za žetvu i seckanje ne koristi sopstvena žetvena
i transportna mehanizacija, pošto zahtevne radove povezane
sa visokim investicijama u uslovima sitno strukturiranih
poljoprivrednih gazdinstava treba poveriti eksternom izvođaču.
Pod ovim pretpostavkama može da se računa sa godišnje
ukupno potrebnim radnim vremenom od oko 1.200 radnih sati.
Tabela 9.1 daje primer pregleda očekivanog radnog
vremena. Podaci su uzeti iz baze podataka KTBL koja nudi veliki
broj planskih varijanti.
U periodu žetve silažnog kukuruza, u septembru i početkom
oktobra, u zavisnosti od korišćene mehanizacije potrebno je oko
1.000 radnih sati da bi se izvršio transport od polja do silosa,
kao i skladištenje i komprimovanje. Taj posao delom može da
preuzme, odnosno organizuje poljoprivrednik.
Treba istaći da svaka tona proizvedenog supstrata sa oko
0,3 radnih sati, uključujući razastiranje ostatka fermentacije po
poljoprivrednim površinama, polazeći od satnice od 15,00 €
„prouzrokuje“ troškove rada od 4,50 €.
Proizvodnja silaže i žitarica u pojedinim periodima godine
zahteva isto radno vreme koje bi moralo da se planira i u slučaju
drugačijeg načina korišćenja, na primer za prodaju ili prehranu.
Ovim postupcima proizvodnje je zajedničko to što se korišćenje
uskladištenog proizvoda vrši u toku dužeg vremenskog perioda,
često čak i na isti način u toku cele godine. To može pozitivno
da se odrazi na celokupno vođenje procesa. U svakom slučaju
je za dotur supstrata u biogas postrojenje potreban relativno
ravnomerno raspoređen i pretežno konstantan broj radnih sati.
Potrebno radno vreme može mnogo manje da se planira
i predvidi, ako je predviđeno korišćenje ostataka koji nastaju
i treba da se koriste u toku vegetacije i samo u određenim
periodima. Primer za to bilo bi korišćenje sveže posečene
zelene mase ili korišćenje ostataka od povrća koji nastaju samo
u određenim periodima. Sa aspekta ekonomičnog upravljanja
radnim vremenom i procesne tehnike će uvek biti povoljnije
ako u slučaju korišćenja sezonski raspoloživih supstrata mogu
da se koriste uskladišteni „rezervni supstrati“ da bi se izbegla
kratkotrajna uska grla u snabdevanju.
Ne smeju ni da se zanemare negativni uticaji na proces
fermentacije usled jako promenljivih sastava supstrata u slučaju
pretežnog korišćenja sezonskih supstrata.
Organizacija rada
Ovaj problem postaje još značajniji ako supstrati nisu
raspoloživi u sopstvenom gazdinstvu. Ovde ne sme da se
potceni radno vreme potrebno za nabavku. Međutim, o količini
potrebnih radnih sati praktično ne postoje nikakva saznanja.
U krajnjoj liniji, pitanje je trgovačke veštine operatera da li će
uspeti da obezbedi dugoročno i po mogućnosti kontinualno
snabdevanje. Ako se supstrat preuzima od strane operatera
biogas postrojenja, radno vreme neophodno za to, naravno,
utiče na organizaciju rada u postrojenju i sa tim povezane
troškove.
Transport unutar i između proizvodnih sektora ne može
da se izbegne kako u okviru pojedinačnih poljoprivrednih
gazdinstava, tako posebno ne kod zajedničkih biogas
postrojenja. Planiranjem ne treba obuhvatiti samo potrebno
dodatno radno vreme, već od velikog značaja mogu biti i sa tim
povezani troškovi. Ovo se posebno često odnosi na korišćenje
tečnog ili čvrstog stajnjaka iz stočarske proizvodnje ili otpada
iz prerađivačkog sektora (žitarice, repa, povrće, voće). Ovde je
uvek merodavan odnos „vrednosti proizvoda“ za proizvodnju
električne energije prema „ceni“, uključujući transport.
U slučaju da je potrebno sklapanje ugovora o kooperaciji ili
isporuci, unapred mora da se ispita isplativost. To u posebnoj
9
meri važi i prilikom određivanja lokacije postrojenja.
9.1.3.2 Radno vreme potrebno za opsluživanje
biogas postrojenja
U okviru jednog projekta realizovanog po nalogu KTBL su od
strane istraživačkog instituta Agroscope Reckenholz-Tänikon
(ART) utvrđeni podaci o radnom vremenu potrebnom za
praćenje rada biogas postrojenja [9-2]. Istraživanje je bazirano
na merenju radnog vremena i ispitivanju prakse u postrojenjima.
Utvrđeni podaci ušli su u obračunski model pomoću kojeg je
obračunato radno vreme za različita model postrojenja.
Rezultati su dati u vidu neto radnog vremena, tj. vremena
potrebnog za različite radne procese kao što su punjenje, kontrola
i regulacija procesa, dokumentovanje, održavanje i popravke
itd., ne uzimajući u obzir međuperiode i periode čekanja.
Slika 9.3 pokazuje radno vreme potrebno za opsluživanje (svi
neophodni radni procesi osim punjenja čvrstim supstratima)
biogas postrojenja u zavisnosti od instalisane električne snage.
Analiza ovih i drugih dokumenata pokazuje da se specifično
radno vreme po kWel smanjuje sa porastom veličine postrojenja,
pošto mnogi od potrebnih radova moraju da se obavljaju
nezavisno od veličine postrojenja.
Za ocenu ekonomske isplativosti model postrojenja (vidi
poglavlje 8) korišćeni su rezultati ove analize [9-2].
Radno vreme potrebno za opsluživanje model postrojenja V
Prema gorenavedenim podacima [9-2] je za dnevno
opsluživanje biogas postrojenja V (uključujući otklanjanje
smetnji) prosečno potrebno oko 2 h. To znači da za ovu veličinu
postrojenja (500 kWel) za opsluživanje biogas postrojenja
sa rutinskim radovima, prikupljanjem podataka, kontrolom i
održavanjem kao i otklanjanjem smetnji godišnje mora da se
računa sa oko 704 radna sata.
175
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
RADNO VREME POTREBNO ZA OPSLUŽIVANJE BIOGAS POSTROJENJA
Potrebno radno vreme (u radnim satima/kWel • a)
5,0
4,0
3,0
2,0
1,0
0 uklanjanje folije sa silosa i ponovno pokrivanje, pređeni put kao
200 400
Slika 9.3: Radno vreme potrebno za opsluživanje bez punjenja
9.1.3.3 Radno vreme potrebno za pripremu supstrata i
unos u fermentor
U pogledu izbora supstrata, izuzimanja iz skladišta i nekih
delova pripreme supstrata postoji poklapanje sa drugim
poljoprivrednim radovima, tako da iz toga mogu da se izvedu
referentne vrednosti koje su u dovoljnoj meri pouzdane.
U ukupnoj oceni treba ukazati na to da se troškovi rada za
upravljanje biogas postrojenjem kreću znatno ispod 10 %
ukupnih troškova i usled toga nemaju merodavan značaj za
ekonomsku isplativost. Uprkos tome, u slučaju postojanja uskih
grla u organizaciji radnog vremena, eventualno moraju da se
koriste eksterne usluge koje treba uzeti u obzir prilikom ocene
ekonomske isplativosti. Treba istaći da će ubuduće za preciznije
planiranje biti potrebne i pouzdanije referentne vrednosti
potrebnog radnog vremena.
Radno vreme potrebno za pripremu supstrata i unos u
fermentor u velikoj meri zavisi od vrste supstrata.
Tečni supstrati kao što je tečni stajnjak se po pravilu
privremeno skladište unutar ili kod stajskog objekta, odakle se
odvode u prijemni rezervoar iz kog se preko pumpnih agregata
kojima se upravlja pomoću vremenskih prekidača ili koji rade
intermitirano upumpavaju u fermentor (vidi poglavlje 8.1 Prikaz
model postrojenja). Potrebno radno vreme ograničava se na
kontrolu i podešavanje.
Tab. 9.2: RADNO VREME POTREBNO ZA PUNJENJE SUPSTRATA [9-2]
Kukuruzna silaža
Mehanizacija
[radni min/t]
Traktor sa prednjim utovarivačem,
4,78
utovarna lopata 0,8 m3
Utovarivač točkaš, utovarna lopata 2 m3 1,91
Utovarivač točkaš, utovarna lopata 3 m3 1,27
Pretpostavke: prosečna udaljenost ulaz u silos – punjenje supstrata: 80 m; smetnje i gubitak vremena 20 %, gustine: kukuruzna silaža 0,65 t/m3, travna silaža 0,7 t/m3,
silaža celih biljaka 0,625 t/m3
176
y = 94,556 x–0,663
R² = 0,8258
600 800 1.000
Veličina postrojenja (u kWel)
Slično stvari stoje i kod tečnih komina i pulpi iz proizvodnje
vina, rakija ili voćnih sokova. Tečne masti i ulja se iz cisterni
kojima se dopremaju upumpavaju u rezervoare ili sopstvene
jame. I ovde se potrebno radno vreme po pravilu ograničava na
kontrolu i podešavanje.
Prilikom korišćenja čvrstih supstrata, najveći udeo imaju
silaže iz poljoprivrede. Osim toga u obzir dolaze zrna žitarica i
otpad koji nastaje prilikom čišćenja i tretmana žitarica. Mogu da
se koriste i korenaste i krtolaste biljke (repa, luk, krompir) kao i
njihovi ostaci pri preradi.
Najveći deo radnog vremena odlazi na punjenje skladišnog
rezervoara supstratom. Za punjenje različitih sistema za dotur
u fermentor (preko prijemnog rezervoara ili levka za punjenje
kosog transportera/hidrauličkog uređaja za utiskivanje) koristi
se po pravilu mobilna pretovarno-transportna mehanizacija.
Snaga i utovarni kapacitet odabrane pretovarno-transportne
mehanizacije u velikoj meri utiču na radno vreme potrebno
za punjenje biogas postrojenja. Međutim, da bi se troškovi
unosa supstrata sveli na minimum, odabrana mehanizacija
mora da se prilagodi godišnje korišćenoj količini supstrata.
To dovodi do toga, da je kod manjih postrojenja sa malom
količinom supstrata specifično radno vreme (u radnim min./t)
potrebno za punjenje silaže znatno veće, pošto se ovde često
koristi sopstvena mehanizacija gazdinstva, kao na primer
Travna silaža SCB žitarica
[radni min/t] [radni min/t]
4,44 4,97
1,77 1,99
1,18 1,32
traktor sa prednjim utovarivačem. Tabela 9.2 daje pregled neto
vremena punjenja u zavisnosti od korišćene mehanizacije i
transportovanog supstrata.
Posebno kod većih biogas postrojenja i prevoz od ulaza
silosa do biogas postrojenja može znatno da poveća potrebno
radno vreme. Adekvatnim izborom lokacije može da se spreči
povećanje potrebnog radnog vremena.
Radno vreme potrebno za pripremu i unos supstrata kod
model postrojenja V
Polazi se od korišćenja utovarivača točkaša sa kapacitetom
utovarne lopate od 3 m3 za punjenje agregata za dotur. Prilikom
obračuna radnog vremena takođe je uzeto u obzir vreme koje je
dnevno potrebno za pripremu, tj. za punjenje mašine gorivom,
i kontrolu punjenja tečnim supstratima. Time radno vreme za
dotur supstrata ukupno iznosi 453 radna sata godišnje.
9.1.3.4 Radno vreme potrebno za razastiranje ostatka
fermentacije po poljoprivrednim površinama
Kod model postrojenja V se od oko 10.900 t supstrata, koliko
se koristi godišnje (tečni stajnjak i obnovljive sirovine), oko
82 % organske suve materije konvertuje u biogas. Ta konverzija
umanjuje unetu fermentacionu masu, tako da treba razastrti
samo oko 8.382 t ostatka fermentacije.
Ovde se radno vreme potrebno za razastiranje srazmernih
količina tečnog stajnjaka ne uzima u obzir, pošto bi masa
tečnog stajnjaka unetog u biogas postrojenje i bez anaerobnog
tretmana prouzrokovala troškove za razastiranje po
poljoprivrednim površinama. U slučaju istog načina razastiranja
i iste tehničke opreme potrebno je isto radno vreme.
POTREBNO RADNO VREME ZA MODEL POSTROJENJE V
Dvonedeljni radni sati
700
600
500
400
300
200
100
0
JAN 1
JAN 2
FEB 1
FEB 2
MRZ 1
MRZ 2
Opsluživanje BGP
Slika 9.4: Prikaz radnog vremena potrebnog za model postrojenje V
Organizacija rada
Radno vreme koje je u slučaju korišćenja pumpne
cisterne kapaciteta 12  m3 sa vučenim crevom potrebno
za razastiranje po parcelama veličine 5 ha pri udaljenosti
ekonomskog dvorišta od polja od 2 km i uz prosečno nanetu
količinu od 20 m3 ostatka fermentacije po hektaru iznosi
0,96 radnih h/ha, odnosno 2,88 radnih min./m3. Tako dodatna
količina ostataka fermentacije raspoloživih za razastiranje od
6.182  t (8.382  t–2.200 t tečnog stajnjaka) zahteva radno
vreme od 297 radnih h/površini. Ukupno za razastiranje ostatka
fermentacije treba predvideti 402 radna h/površini.
Potrebno radno vreme za model postrojenje V
Oko 1.210 radnih sati potrebnih za celogodišnje opsluživanje
postrojenja uključujući punjenje supstrata odnosi se pre svega
na radove koji su relativno ravnomerno raspoređeni i koji se
redovno ponavljaju. Za to je potreban najmanje jedan stalno
zaposleni radnik sa pola radnog vremena.
Radno vreme potrebno za proizvodnju silažnog kukuruza
na 148 ha, žitarica za SCB na 31 ha i trave za silažu na 44 ha
iznosi 2.606 radnih sati (uključujući srazmerno razastiranje
ostatka fermentacije i žetvu). Ako se za žetvu koriste eksterne
usluge, potrebno radno vreme smanjuje se na 1.237 radnih sati
9
godišnje. Od 1.369 radnih sati potrebnih za žetvu 1.018 radnih
sati otpada na transport, skladištenje i komprimovanje žetvene
mase u silo-rovu. Te radove makar delom može eventualno da
obavi i poljoprivrednik, odnosno operater.
Vremenski raspored ukupno potrebnog radnog vremena za
model postrojenje V prikazan je na slici 9.4.
APR 1
APR 2
MAJ 1
MAJ 2
JUN 1
JUN 2
JUL 1
JUL 2
AVG 1
AVG 2
SEP 1
SEP 2
OKT 1
OKT 2
NOV 1
NOV 2
DEC 1
DEC 2
Dvonedeljni period
Proizvodnja supstrata bez žetve Žetva supstrata
177
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
9.1.4 Uticaj režima rada i iskorišćenosti
kogenerativnog postrojenja
Prilikom upravljanja radom biogas postrojenja glavni cilj
predstavlja da se proizvedeni biogas iskoristi u celini i što
efikasnije, tako da neiskorišćeni biogas ne mora da se ispušta,
na primer, preko gasne baklje.
To u režimu osnovnog opterećenja znači da se ostvaruje
visoka iskorišćenost motora. Visoka iskorišćenost motora
postoji kada on u toku godine što je moguće veći broj sati radi
pod punim opterećenjem, tj. u opsegu maksimalnog stepena
korisnosti. Za to je potrebno da se instalisana snaga motora
optimalno uskladi sa realno očekivanim prinosom biogasa.
U okviru preliminarnog planiranja se veoma često projektuje
radni vek motora od 8.000 sati u pogonu uz 100 %-tno puno
opterećenje. Kod projekcija, kod kojih se u većoj meri u obzir
uzimaju ekonomski rizici, polazi se eventualno od samo 7.000
sati u pogonu godišnje („sigurnosna margina“).
Međutim, iskorišćenost od 7.000 sati godišnje znači:
da bi biogas proizveden u procesu fermentacije mogao da
se konvertuje u energiju, dimenzije motora u poređenju sa
godišnjim brojem radnih sati od 8.000 h mora da su veće
za najmanje 13 %. Ovaj dodatni kapacitet (i kod svih drugih
uređaja za transport, skladištenje i prečišćavanje gasa)
zahteva dodatnu investiciju od 1.000 €/kW! Osim toga treba
uzeti u obzir da motor ne sme da se optereti previše dnevno
alternirajućim start-stop režimom rada. Iz tog razloga i da bi se
osigurao kontinualni prenos procesne toplote (samo motor koji
radi može da proizvodi toplotnu energiju), učinak motora koji bi
trebalo da se ostvari za 7.000 sati punog opterećenja godišnje
može da se postigne samo ako motor gotovo kontinualno radi
u režimu delimičnog opterećenja (90 % nazivne snage). Režim
delimičnog opterećenja, međutim, uvek znači i smanjenje
stepena korisnosti.
Smanjenje stepena korisnosti uvek ide na teret količine
električne energije isporučene u mrežu i samim tim na teret
računa operatera. Detaljan pregled ekonomskih gubitaka, na
primer u slučaju smanjenja stepena korisnosti za 5 %, daje
poglavlje 8.3 o analizi osetljivosti. Stoga sa ekonomskog
stanovišta treba težiti iskorišćenosti kogenerativnog postrojenja
od 8.000 sati punog opterećenja godišnje. Međutim, pri ovakvoj
iskorišćenosti motora treba voditi računa o tome da mora da
postoji rezervoar za gas dovoljne zapremine (> 7 h) kojim mora
efikasno da se upravlja. U normalnom režimu rada rezervoar za
gas ne bi trebalo da je napunjen više od 50 %, da bi:
• mogao da primi dodatni gas koji se oslobađa prilikom
homogenizacije,
• kompenzovao povećanje zapremine usled solarne radijacije
i da bi
• u slučaju smetnji na kogenerativnom postrojenju, odnosno
mrežno uslovljenog isključenja, mogao da skladišti gas.
Izmenjeni EEG, međutim, odobrava podsticaje i za premeštanje
težišta proizvodnje električne energije u periode veće
potražnje (direktan plasman na tržište). Da bi se gas iskoristio
u celini, u slučaju smanjenja sati punog opterećenja mora
da postoji veća instalisana snaga i odgovarajući rezervoar
za gas. Negativni uticaji ovog režima rada (manji životni vek
kogenerativnog postrojenja usled start-stop režima, smanjenje
stepena korisnosti usled režima delimičnog opterećenja,
178
dodatne investicije u kogenerativno postrojenje, rezervoar
za gas, akumulacioni rezervoar za toplotnu energiju) mogu
da se kompenzuju preko premije za fleksibilnost, veće fid-in
tarife i pozitivnih efekata kao što su duži periodi amortizacije
kogenerativnog postrojenja i veći stepeni korisnosti većih
agregata.
9.2 Poreski i pravni aspekti izgradnje i rada
biogas postrojenja
9.2.1 Poreski tretman prihoda od biogas
postrojenja
Pored tehničkih pitanja proizvodnje i korišćenja biogasa u vidu
treba imati i poreske aspekte. U narednom delu su u kratkom
pregledu prikazani najznačajniji poreski propisi i efekti u oblasti
poreza na dohodak, poreza na prihode od privredne delatnosti
i poreza na dodatu vrednost. Poresko-pravno relevantna
pitanja trebalo bi u svakom slučaju da se razmotre sa poreskim
savetnikom ili poreskom upravom.
9.2.1.1 Aspekti oporezivanja prihoda
Osnovno pitanje koje se postavlja sa aspekta oporezivanja
prihoda jeste da li prihodi od biogas postrojenja spadaju u
oblast oporezivih prihoda od poljoprivrede i šumarstva ili
se već radi o prihodima od privredne delatnosti. Pored toga
značajnu ulogu igraju i pitanja tretmana subvencija za izgradnju
postrojenja, propisi o amortizaciji kao i moguće prebijanje
gubitaka.
Razgraničenje poljoprivredne i privredne delatnosti
Kod pitanja da li biogas postrojenje poreski treba klasifikovati
u poljoprivrednu ili privrednu delatnost, prvo treba definisati
šta biogas postrojenje proizvodi. Ako se proizvodi biogas, to
prema shvatanju poreske uprave još može da se smatra delom
primarne poljoprivredne proizvodnje i šumarstva, ako se za to
potrebna biomasa kao takva, pretežno proizvodi na sopstvenom
gazdinstvu. Proizvodnja električne energije iz biogasa, nasuprot
tome, više ne predstavlja delatnost koja može da se pripiše
primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i šumarstvu. Proizvodnja
električne energije stoga sa aspekta prihoda uvek mora da
se tretira kao privredna delatnost. Ako postoji jedinstveni
proizvodni proces, ako se dakle iz biomase direktno proizvodi
Tab. 9.3: PORESKA KLASIFIKACIJA POSTROJENJA KOD
PROIZVODNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ BIOGASA
Korišćenje biogasa Korišćenje
električne
Postupak proizvodnje ... u sopstvenom
energije
gazdinstvu ili
prodaja ... prodaja
Pretežno iz sopstvene poljoprivreda i šumarstvo privredna
proizvodnje (biljke, biljni delatnost
ostaci, tečni stajnjak)
Pretežno iz tuđe poljoprivreda i šumarstvo privredna
proizvodnje (ostaci kod prodaje: privredna delatnost
namirnica, masti) delatnost
električna energija, celokupno biogas postrojenje i samim
tim svi ostvareni prihodi, predstavljaju prihode od privredne
delatnosti.
Kod ocene pitanja šta treba smatrati pretežnom proizvodnjom
u sopstvenom gazdinstvu, nije merodavan odnos kubnih metara
sopstvene biomase prema kofermentima, već „odnos hranljivih
materija“ i iz njih rezultirajućih prinosa biogasa.
Tabela 9.3 prikazuje poresku klasifikaciju postrojenja u
slučaju proizvodnje električne energije iz biogasa.
Tretman subvencija
Projekti izgradnje biogas postrojenja se često implementiraju
uz pomoć subvencija iz javnih sredstava. Poreska uprava
je u tom slučaju poreskom obvezniku dala pravo izbora. S
jedne strane subvencije mogu da se tretiraju kao prihodi od
obavljanja delatnosti, što utiče na dobit i tada moraju odmah da
se oporezuju. S druge strane, poreski obveznik subvencije može
da tretira i prihodovno neutralno, dakle bez uticaja na dobit. U
tom slučaju se obračunska osnovica nabavnih ili proizvodnih
troškova umanjuje za subvencije.
Obračunska osnovica nabavnih ili proizvodnih troškova
merodavna je za kasniju amortizaciju biogas postrojenja. Ako se
poreski obveznik odluči za mogućnost da subvencije tretira kao
prihode od obavljanja delatnosti uz pomenuti efekat na dobit,
on usled većih nabavnih ili proizvodnih troškova ostvaruje veću
godišnju amortizaciju. Kod prihodovno neutralnog tretmana
subvencija se za razliku od toga umanjuje obračunska osnovica
za amortizaciju, tako da je godišnja amortizacija srazmerno
niža.
Propisi o amortizaciji
Biogas postrojenja uvek predstavljaju proizvodnu opremu, tako
da se uslovi amortizacije određuju prema pravilima za osnovna
sredstva.
Prema opštevažećim tabelama za amortizaciju u oblasti
poljoprivrede i šumarstva za biogas postrojenja sa poreskog
aspekta važi korisni vek od 16 godina, pa iz toga proističe
normalna linearna stopa amortizacije u visini od 6 % nabavnih ili
proizvodnih troškova godišnje. Međutim, u praksi se ova statična
stopa amortizacije za celokupno biogas postrojenje nije pokazala
dobrom, jer pojedinačna osnovna sredstva biogas postrojenja
poseduju korisni vek različite dužine. Stoga je svrsishodno
postrojenje podeliti na osnovna sredstva koja mogu da se
koriste samostalno. Prema tome, kao razna osnovna sredstva
u obzir dolaze objekti, dvorišta i putevi sa čvrstim zastorom,
betonske ploče silosa ili silo-rovovi, fermentor i rezervoar za
ostatak fermentacije, uređaji za punjenje i pražnjenje rezervoara,
kogenerativno postrojenje, mešalica za tečni stajnjak i rezervoar
za tečni stajnjak. Pri tome se pre svega za motor nameće korisni
vek od maksimalno 4 do 6 godina, u zavisnosti od toga da li se
radi o motoru sa inicijalnim paljenjem ili gasnom Otto motoru.
Pored linearne amortizacije, poreski obveznici opciono za
nabavke izvršene u 2009. i 2010. godini mogu da primene i
degresivnu amortizaciju. Kod degresivne amortizacije radi se
o amortizaciji u opadajućim godišnjim iznosima od dotične
neamortizovane vrednosti. Degresivna stopa amortizacije
može da maksimalno 2,5 puta bude veća od iznosa linearne
amortizacije i ukupno ne sme da pređe 25 %. Osim toga, kod
Organizacija rada
degresivne amortizacije u bilo kom trenutku može da se pređe
na linearnu amortizaciju. U slučaju korisnog veka od 16 godina
je prelazak na linearnu amortizaciju svrsishodan od 9. godine.
Od te godine su iznosi linearne amortizacije veći od iznosa
degresivne amortizacije.
Još jednu mogućnost amortizacije predstavlja vanredna
amortizacija koja takođe može da se koristi za nabavku ili
proizvodnju osnovnih sredstava biogas postrojenja. Kod
vanredne amortizacije 20 % nabavnih ili proizvodnih troškova
jednokratno ili po izboru raspoređeno na prvih pet godina od
nabavke može da se prizna kao poslovni rashod i da se na taj
način umanje prihodi. Stoga je iz razloga likvidnosti korišćenje
mogućnosti vanredne amortizacije veoma povoljno.
Kombinacija vanredne i degresivne amortizacije ima za
posledicu da je već nakon gotovo pet godina više od polovine
prvobitnih nabavnih ili proizvodnih troškova otpisano. To
pokazuje sledeći primer:
Primer: Poljoprivrednik je početkom 2009. godine kupio
biogas postrojenje uz nabavne troškove u iznosu od 100.000 €.
U prvoj godini je u celini iskoristio 20%-tnu vanrednu
amortizaciju. Pored toga se prvo odlučuje za degresivnu
9
amortizaciju. Iz toga proističe sledeći tok amortizacije:
Nabav./proizv. troškovi 100.000 € –
Vanredna amort. 20 % – 20.000 €
Degresivna amort. 15 % – 15.000 €
(2,5 puta 6 %)
Preostala neamortizov. vrednost 65.000 € –
(PNV)
2. godina amort. 15 % od PNV – 9.750 €
Preostala neamorizov. vrednost 55.250 € –
3. godina amort. 15 % od PNV – 8.288 €
Preostala neamortizov. vrednost 46.962 € –
Zbir amortizacije nakon 3 godine – 53.038 €
Poljoprivrednik je stoga već nakon gotovo 3 godine
osnovna sredstva otpisao na više od polovinu i utoliko ostvario
računovodstveni gubitak u visini od 53.038 €. Njega eventualno
može da prebije sa drugim pozitivnim prihodima.
Međutim, poljoprivredno gazdinstvo vanrednu amortizaciju
može da koristi samo ako materijalna vrednost poljoprivrednog
i šumskog gazdinstva u trenutku nabavke ili proizvodnje ne
iznosi više od 125.000 € (u 2009. i 2010. godini: 175.000 €).
Ukoliko se radi o privrednom preduzeću, u okviru kojeg se
implementira projekat izgradnje biogas postrojenja, vrednost
poslovne imovine privrednog preduzeća ne sme da iznosi više
od 230.000 € (u 2009. i 2010. godini: 330.000 €).
Preko priznavanja rezervacija za buduće investicije u osnovna
sredstva kao rashod, amortizacija može da se izvrši već do 3
godine pre nabavke osnovnih sredstava biogas postrojenja. Za
priznavanje tih rezervacija kao rashoda važe ista pravila kao i
za vanrednu amortizaciju (vidi gore). Tako do 40 % predviđenih
nabavnih ili proizvodnih troškova već unapred može da se odbije
od poreske osnovice. U godini faktičke nabavke se priznavanje
rezervacija za buduće investicije kao osnovnih sredstava ukida,
179
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
tj. one se ponovo pripisuju dobiti. Ovo povećanje dobiti u godini
nabavke sa poreskog aspekta opciono može da se neutrališe
dodatnom amortizacijom. Ako se nabavka ne izvrši, rezervacije
za buduće investicije se retroaktivno u godini prvobitnog
formiranja rezerve ponovo pripisuju dobiti. Na iz toga proistekli
veći poreski teret obračunava se kamata od 6 % godišnje.
Prebijanje gubitaka
Usled visoke amortizacije upravo u prvim godinama poslovanja
u gazdinstvu nastaju visoki računovodstveni gubici.
Gubici jedne vrste prihoda u međuvremenu ponovo bez
problema mogu da se prebiju sa dobicima druge vrste prihoda
(vertikalno prebijanje gubitaka). Gubici ostvareni u okviru
privredne delatnosti biogas postrojenja stoga mogu da se
saldiraju i prebiju sa dobicima ostvarenim od poljoprivredne
delatnosti.
Ako nakon toga i dalje postoji gubitak, on do iznosa od
511.500 € (kod supružnika 1.023.000 €) može da se prenese
na prethodnu godinu. Prenos gubitaka na narednu godinu
može da se vrši vremenski neograničeno.
9.2.1.2 Aspekti poreza na dodatu vrednost
Zakon o porezu na dodatu vrednost za poljoprivrednike
i šumare predviđa posebne paušalne poreske stope. Za
promete ostvarene u okviru poljoprivrednog i šumskog
gazdinstva važi stopa poreza na dodatu vrednost od 10,7 %
od date obračunske osnovice. Ako poljoprivrednik i šumar gas
proizveden iz biomase prodaju, oni na to mogu da zaračunaju
10,7 % poreza na dodatu vrednost (PDV). S druge strane Zakon
o porezu na dodatu vrednost predviđa da se poljoprivrednicima
i šumarima ne odobrava odbitak PDV-a sadržanog u nabavnim
ili proizvodnim troškovima kao prethodnog poreza.
Zato poljoprivrednici i šumari moraju da provere da li će
prilikom izgradnje biogas postrojenja da odaberu opciju tzv.
redovnog oporezivanja. To znači da su pet godina vezani
za opšte propise Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Poljoprivrednik stoga na sve prodate proizvode – dakle ne
samo na prodati biogas – mora da obračuna PDV po važećoj
stopi od trenutno 7 % ili 19 % i da ga plati poreskoj upravi.
Zauzvrat obračunati PDV može da ostvari kao prethodni porez i
da poreskoj upravi podnese zahtev za povraćaj. Pošto iskustvo
govori da prilikom realizacije projekata kao što je izgradnja
biogas postrojenja nastaju visoki iznosi prethodnog poreza,
treba uvek proveriti da li se za pojedinačno gazdinstvo isplati
opcija redovnog oporezivanja. Ova opcija može da se izabere
i retroaktivno do 10. januara jedne godine za prethodnu
kalendarsku godinu.
Treba, međutim, imati u vidu da prednosti za biogas
postrojenje eventualno mogu da imaju negativne posledice za
ostalo poljoprivredno gazdinstvo. Pošto pre svega gazdinstva
sa stočarskom proizvodnjom sa visokim prometima često imaju
korist od paušalnog oporezivanja, ovu opciju treba detaljno
ispitati.
9.2.1.3 Aspekti poreza na prihode od privredne delatnosti
Ako je već od samog početka jasno da se kod biogas postrojenja
više ne radi o sporednoj delatnosti ili o poljoprivredi i šumarstvu,
poreski obveznik utoliko ostvaruje prihode od privredne
180
delatnosti. U tom slučaju prema Zakonu o porezu na prihode od
privredne delatnosti mora i da plati odgovarajući porez, mada
su trenutno individualni preduzetnici i ortačka društva koja
ostvaruju prihode do 24.500 € oslobođeni od ovog poreza.
Ako prihodi od privredne delatnosti iznose više od toga, dužni
su da plate porez.
Međutim, zakonodavac je za slučaj da zaista postoji obaveza
plaćanja poreza na prihode od privredne delatnosti predvideo
da ovaj porez paušalno može da se uračuna u plativ porez na
dohodak građana. Stoga obaveza zasebnog plaćanja poreza na
prihode od privredne delatnosti postoji tek kada stopa koja se
primenjuje na obračunsku osnovicu iznosi preko 360 odsto.
9.2.2 Izbor pravnog oblika i poreske posledice
Pitanje pravnog oblika kod izgradnje biogas postrojenja treba
razjasniti blagovremeno. Pri tome izbor pravnog oblika nije
samo pitanje poreske obaveze, mada svakako postoji značajna
međuzavisnost između korporacijskog i poreskog prava,
pošto nemačko poresko pravo u zavisnosti od odgovarajućeg
pravnog oblika predviđa različite posledice. Tako individualni
preduzetnici i ortačka društva podležu obavezi plaćanja poreza
na dohodak, dok se društva kapitala oporezuju prema Zakonu
o porezu na dobit pravnih lica.
Prednosti određenog pravnog oblika u slučaju izgradnje ili
kupovine biogas postrojenja načelno zavise od veličine biogas
postrojenja i načina na koji se obezbeđuje potreban kapital.
Kod manjih biogas postrojenja će redovno biti povoljnije da se
vode u vidu sporedne delatnosti uz poljoprivredno i šumsko
gazdinstvo. U tom slučaju je pravni oblik poljoprivrednog
gazdinstva merodavan i za sporednu delatnost. Pri tome može
da se radi o statusu individualnog preduzetnika ili o ortačkom
društvu, kao na primer društvu građanskog prava.
Međutim, upravo kod većih biogas postrojenja je i učešće
drugih preduzetnika, i samim tim i način obezbeđivanja
potrebnog kapitala, od odlučujućeg značaja. Ta postrojenja se
često vode paralelno sa izvornim poljoprivrednim gazdinstvom,
tako da i sa pravnog aspekta mogu da se osamostale. Za to su
pogodni pravni oblici komanditnog društva (KD) ili eventualno
društva sa ograničenom odgovornošću (DOO). Razlike između
ovih pojedinih pravnih oblika postoje na primer kod pitanja
odgovornosti, raspodele dobiti, obaveza obelodanjivanja,
obezbeđivanja kapitala i poslovnog rukovodstva.
Pored građansko-pravnih razlika između različitih pravnih
oblika u obzir treba uzeti i poreske razlike koje su takođe
prikazane u narednom delu.
9.2.2.1 Individualni preduzetnik
U poljoprivredi i šumarstvu je najčešće zastupljen oblik klasičnog
individualnog preduzetnika. Lice koje otpočne obavljanje
poljoprivredne delatnosti, da li osnivanjem poljoprivrednog
gazdinstva ili prenosom gazdinstva u okviru prevremenog
preuzimanja nasledstva ili klasičnim nasleđivanjem, postaje
individualni preduzetnik i ostvaruje oporezive prihode od
poljoprivrede i šumarstva. Bitan element statusa individualnog
preduzetnika predstavlja činjenica da on neograničeno
odgovara svojom celokupnom ličnom i poslovnom imovinom.
Upravljanje poslovanjem je u isključivoj nadležnosti vlasnika i
njemu se sa aspekta poreskog prava takođe pripisuju poslovni
prihodi. Usled u poljoprivredi i šumarstvu uobičajene poslovne
godine od 01.07. do 30.06., dobit iz jedne poslovne godine
raspoređuje se na dotičnu kalendarsku godinu.
Obaveza vođenja poslovnih knjiga za poljoprivrednika –
preduzetnika postoji samo ako samostalno obrađivana
poljoprivredna i šumska površina ima vrednost preko 25.000 €,
dobit iz poljoprivrede i šumarstva u kalendarskoj godini iznosi
preko 50.000 € ili prometi u kalendarskoj godini iznose više od
500.000 €. Obaveza vođenja poslovnih knjiga tada postoji od
one poslovne godine koja sledi nakon donošenja odgovarajuće
odluke od strane poreske uprave. Ako se prethodno navedene
granične vrednosti ne prekorače i ako ne postoji odluka poreske
uprave, za individualne preduzetnike u oblasti poljoprivrede i
šumarstva propisano je samo prosto knjigovodstvo.
Pored toga, za manje preduzetnike postoji mogućnost da
svoju dobit utvrde paušalno. To je moguće sve dok samostalno
obrađivana poljoprivredna površina nije veća od 20 ha, stočni
fond nije veći od 50 stočnih jedinica i vrednost površina
koje se samostalno obrađuju za posebne namene ne prelazi
2.000 DM* po posebnoj nameni. Pri tome se biogas postrojenja
koja se vode kao sporedna delatnost glavnog poljoprivrednog
gazdinstva smatraju posebnom namenom. Pošto sporedne
delatnosti moraju da se ocene zasebno na bazi pojedinačne
vrednosti prihoda, po pravilu – i za manja biogas postrojenja –
postoji veća vrednost površina obrađivanih za posebne namene
od 2.000 DM, tako da je paušalno utvrđivanje dobiti redovno
isključeno.
Dokle god se ostvaruju samo prihodi od poljoprivrede i
šumarstva, prema aktuelnoj pravnoj situaciji za preduzetnika
ne postoji obaveza plaćanja poreza na prihode od privredne
delatnosti. Međutim, ako se biogas postrojenje paralelno
sa poljoprivrednim i šumskim gazdinstvom vodi u okviru
privrednog preduzeća i ako se od njega ostvaruju prihodi,
automatski nastaje obaveza po osnovu poreza na prihode od
privredne delatnosti.
Prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost poljoprivrednik –
preduzetnik može da koristi mogućnost paušalnog
obračunavanja PDV-a. Ta mogućnost ne postoji za preduzetnike
koji obavljaju privrednu delatnost.
9.2.2.2 Ortačka društva
Ortačka društva koja se najčešće javljaju u oblasti poljoprivrede
i šumarstva su društvo građanskog prava (DGP) i komanditno
društvo (KD).
Društvo građanskog prava (DGP)
Velika prednost DGP leži u njegovoj visokoj fleksibilnost u
mnogim oblastima. Osim toga DGP može da se osnuje bez
propisane forme sklapanjem ugovora o osnivanju društva koji
može i da se sklopi usmeno. Iz razloga naknadnog dokazivanja
se, međutim, uvek preporučuje pismeni ugovor o osnivanju
društva da bi se izbegli nepotrebni sporovi između članova
društva. Za osnivanje DGP nije potreban minimalni kapital.
Društvom jednoglasno rukovode članovi društva, pri čemu
u ugovoru o osnivanju društva mogu da se utvrde i od toga
odstupajuće odredbe. Kao i kod individualnog preduzetnika, i
* Ovde poresko pravo još nije prebačeno na €. Izvor: http://bundesrecht.juris.de/estg/__13a.html
Organizacija rada
članovi DGP odgovaraju svojom ukupnom ličnom i poslovnom
imovinom.
U pogledu knjigovodstvenih i računovodstvenih obaveza za
DGP važe isti preduslovi kao i kod individualnog preduzetnika.
Samo u slučajevima u kojima se prekorače prethodno već
opisani granični iznosi i kada postoji odgovarajuća odluka
poreske uprave, DGP mora da vodi poslovne knjige.
Dobit ili gubitak se prvo utvrđuje na nivou društva. Međutim,
pošto samo društvo ne poseduje status poreskog obveznika,
dobit ili gubitak utvrđen na taj način se u skladu sa ugovornim
odredbama srazmerno pripisuje pojedinačnim članovima
društva. To se na jedinstven način utvrđuje za svakog člana
zasebno. Dotični član društva je zatim dužan da te prihode
iskaže u svojoj prijavi poreza na dohodak i da na njih plati porez.
U pogledu poreza na dodatu vrednost i poreza na prihode
od privredne delatnosti za DGP važe isti preduslovi kao i kod
individualnog preduzetnika.
Komanditno društvo (KD)
U poljoprivredi i šumarstvu je sve omiljeniji pravni oblik KD.
Značajna prednost KD naspram DGP predstavlja činjenica da
komanditari odgovaraju samo ograničeno svojim ulogom. 9
Time se neograničena lična odgovornost celokupnom ličnom
i poslovnom imovinom smanjuje na određeni novčani iznos.
Pored jednog ili dva komanditara, doduše, uvek postoji još
najmanje jedan komplementar koji se naziva licem sa punom
odgovornošću. On mora da odgovara svojom celokupnom
ličnom i poslovnom imovinom.
Da bi se neograničena odgovornost komplementara
smanjila, postoji i kombinovani oblik komanditnog društva i
DOO (nem. GmbH & Co. KG) kod god se takođe radi o društvu
lica. Kod ovog pravnog oblika društvo sa neograničenom
odgovornošću (DOO) preuzima ulogu komplementara. Izborom
ovog pravnog oblika odgovornost komplementara može da se
ograniči na ulog DOO.
Još jedna prednost KD leži u tome što mogu da se uključe
komanditari koji nisu zainteresovani za samo preduzeće, ali
mogu da obezbede kapital za finansiranje biogas postrojenja.
Tako na primer mogu da učestvuju i drugi članovi porodice ili
lica izvan porodice da bi se olakšalo i obezbedilo finansiranje
biogas postrojenja.
Kao i kod individualnog preduzetnika i DGP, i kod KD nije
potreban minimalni kapital. Načelno i ovde važi neobavezna
forma prilikom osnivanja, mada kod kombinovanog oblika DOO
i KD prethodno mora da se osnuje komplementarno DOO i da
se na osnovu isprave overene od strane javnog beležnika upiše
u trgovinski registar. Kod KD je za rukovođenje preduzećem
redovno ovlašćen samo komplementar. Kod kombinovanog
oblika DOO i KD je za rukovođenje ovlašćeno društvo sa
ograničenom odgovornošću čijim poslovanjem upravlja njegov
direktor.
U pogledu knjigovodstva za KD važe propisi iz Trgovinskog
zakonika. Prema tome je uvek – nezavisno od određenih
graničnih iznosa – potrebno kompletno knjigovodstvo.
Obveznik poreza na dohodak u slučaju KD nije društvo,
već njegovi članovi, jer je KD kod poreza na dohodak neretko
181
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Organizacija rada

poreski subjekt. Stoga se i ovde dobit i gubitak prvo utvrđuju 9.3 Spisak literature Tab. 9.4: PREGLED NAJZNAČAJNIJIH PRAVNIH OBLIKA
na nivou KD i zatim na jedinstveni način i srazmerno pripisuju
svakom zasebnom članu. Članovi društva su zatim dužni da [9-1] KTBL (2012): Datensammlung Energiepflanzen. Kuratorium Individualni
Ortačka društva Društva kapitala
njima pripadajući udeo oporezuju sami. für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. V. (Hrsg.), preduzetnik
Drugačija pravila utoliko postoje za porez na prihode Darmstadt DGP KD DOO
od privredne delatnosti. U ovom pogledu KD predstavlja [9-2] Arbeitserledigungskosten verschiedener Verfahren zur Erzeu-
samostalni poreski subjekat i usled svoje pravne forme ovaj gung von Biogas, KTBL-Arbeitsprogramm Kalkulationsunterla- Društvo građanskog Društvo sa ograničenom
Komanditno društvo
porez samostalno snosi društvo. gen 2011, unveröffentlicht prava odgovornošću
Ukoliko KD upravlja poljoprivrednim gazdinstvom, takođe [9-3] Gesetz für den Vorrang Erneuerbarer Energien (Erneuerba- Obezbeđivanje kapitala Iz sopstvene imovine; Sva suvlasnička preduzeća/članovi društva zajedno; Članovi društva srazmerno;
može da iskoristi paušalni obračun poreza na dodatnu vrednost re-Energien-Gesetz – EEG) vom 1. Januar 2012 bez minimalnog bez minimalnog kapitala osnovni kapital od 25.000 €, pri
kapitala osnivanju mora biti uplaćena
za poljoprivredna gazdinstva. [9-4] Verordnung über die Erzeugung von Strom aus Biomasse
najmanje polovina;
(Biomasseverordnung) vom 24.2.2012 Novo: moguće osnivanje
Društvo kapitala preduzetničkog društva (PD)
Društva kapitala u poljoprivredi i šumarstvu još ne igraju veliku ograničene odgovornosti sa
ulogu. Načelno kao društva kapitala u obzir dolaze društvo sa osnovnim kapitalom od 1 €
ograničenom odgovornošću (DOO) kao i akcionarsko društvo Odgovornost Neograničeno ličnom i Neograničeno ličnom i Komplementar kao lice Ograničena na imovinu društva
(AD). U narednom delu je, međutim, prikazano samo DOO, poslovnom imovinom poslovnom imovinom sa punom odgovornošću
pošto AD usled strožih propisa u pogledu forme redovno ne poput individualnog
dolazi u obzir za poljoprivredna gazdinstva. preduzetnika; komanditar
odgovara ulogom;
Osnovni princip društva kapitala jeste strogo razdvajanje
DOO kao komplementar
između sfere društva i sfere članova društva. Društvo kapitala je
kao pravno lice obveznik poreza na dobit pravnih lica i njegovi
(GmbH + Co KG) odgovara
samo poslovnom
9
ostvareni prihodi se uvek tretiraju kao prihodi od privredne imovinom
delatnosti.
Poslovno rukovodstvo Individualni preduzetnik Zajedničko poslovno Komplementar; Direktora mora da imenuje skupština
Ukoliko društvo kapitala svojim članovima isplaćuje dobit, sam rukovodstvo komanditar isključen iz društva; moguće tuđe lice ili iz
oni u trenutku isplate ostvaruju oporezive prihode. U slučaju da poslovnog rukovodstva redova članova društva
društvo svoju dobit isplaćuje svojim članovima, oni na udeo od
Raspodela dobiti, Individualni preduzetnik Svaki član društva Kamata od 4 % unapred, Prema odluci skupštine članova
60 % isplaćene dobiti moraju da plate porez na lični dohodak. rezultata poslovanja sam nakon raspodele dobiti ostatak po osobi, društva; kod PD od ¼ dobiti mora
Ovde se na članove društva primenjuje takozvani postupak shodno ugovoru odnosno prema ugovoru da se formira rezerva
oporezivanja prihoda od udela u društvima kapitala.
Obaveza vođenja poslovnih Od 25.000 € materijalne Kao individualni Da, prema Trgovinskom Da, prema obavezama vođenja
Preduslov za osnivanje DOO predstavlja zaključivanje knjiga vrednosti samostalno preduzetnik zakoniku poslovnih knjiga i bilansiranja iz
ugovora o osnivanju društva pred javnim beležnikom i upis obrađivanih Trgovinskog zakonika
društva u trgovinski registar. Skupština društva zatim mora da poljoprivrednih površina,
imenuje jednog ili nekoliko direktora, pošto je DOO poslovno od 50.000 € dobiti ili od
sposobno samo preko svog direktora. Postoje doduše i DOO sa 500.000 € prometa i uz
odluku poreske uprave
samo jednim članom.
Minimalni kapital DOO iznosi 25.000 €, od čega prilikom Paušalni obračun PDV-a da; moguć izbor Kao individualni preduzetnik
osnivanja mora da je uplaćena najmanje polovina. Značajna redovnog obračuna
prednost DOO leži u tome što društvo odgovara samo svojom poreza
poslovnom imovinom, dakle najmanje minimalnim kapitalom. Obaveza plaćanja poreza Otpada, dokle god samo Kao individualni preduzetnik Da
Pored toga, ne postoji dodatna lična odgovornost direktora ili na prihode od privredne prihodi od poljoprivrede
članova društva. DOO podleže obavezama vođenja poslovnih delatnosti i šumarstva
knjiga i bilansiranja shodno Trgovinskom zakoniku. Poreski subjekat i vrsta poreza Individualni preduzetnik, Ne društvo, već članovi društva shodno udelu u Društvo podleže obavezi plaćanja
U međuvremenu postoji i mogućnost osnivanja mini-DOO obaveza plaćanja poreza dobiti podležu obavezi plaćanja poreza na dohodak poreza na dobit pravnih lica;
u vidu preduzetničkog društva ograničene odgovornosti (PD). na dohodak isplaćenu dobit vlasnik udela
Osnivački kapital pri tome iznosi najmanje 1 €. Preduzetničko oporezuje porezom na dohodak
društvo inače podleže istim propisima kao i DOO.
Sa poreskog aspekta se prihodi društva prema trenutno
važećim propisima iz Zakona o porezu na dobit pravnih lica
oporezuju po stopi od 15 %, pri čemu ovaj porez ne može da se
prebija sa drugim vrstama poreza. DOO je pored toga i obveznik
poreza na prihode od privredne delatnosti koji čini oko 14 %
poslovnog prihoda. Stoga poreska obaveza društva kapitala
ukupno iznosi oko 29 %.

182 183
10
Kvalitet i korišćenje ostatka fermentacije

KVALITET I KORIŠĆENJE Tab. 10.1: POREĐENJE PARAMETARA I KARAKTERISTIČNIH VREDNIH SASTOJAKA OSTATAKA FERMENTACIJE I ORGANSKOG
ĐUBRIVA [10-2]

OSTATKA FERMENTACIJE Parametar

Jedinica,
odnosno naziv
Sirovi tečni
stajnjak
Tečni stajnjak
Ostaci fermentacije

Tečni stajnjak
Pretežno tečni Otpad
goveda i obnov. svinja i obnov. Obnov. sir.
stajnjak goveda (i obnov. sir.)
sir. sir.
Suva materija % SvM 9,1 7,3 5,6 7,0 6,1
Stepen kiselosti pH 7,3 8,3 8,3 8,3 8,3
Odnos ugljenik/azot C/N 10,8 6,8 5,1 6,4 5,2
Bazno delujuće materije BDM (kg CaO/t SvM) 2,9 – – 3,7 3,5
kg/t SvM
Azot Nukupni 4,1 4,6 4,6 4,7 4,8
Amonijačni azot NH4-N 1,8 2,6 3,1 2,7 2,9
Fosfor P2O5 1,9 2,5 3,5 1,8 1,8
Kalijum K2O 4,1 5,3 4,2 5,0 3,9
Magnezijum MgO 1,02 0,91 0,82 0,84 0,7
Kalcijum CaO 2,3 2,2 1,6 2,1 2,1
10.1 Karakteristike ostatka fermentacije i kvaliteta hranljivih materija, vrednih sastojaka i efekata Sumpor S 0,41 0,35 0,29 0,33 0,32
đubrenja. U tabeli 10.1 prikazane su karakteristične vrednosti Organska materija o. m. 74,3 53,3 41,4 51,0 42,0
10.1.1 Karakteristike, hranljive materije i vredni ostataka fermentacije [10-2]. Ispitani su ostaci fermentacije koji
sastojci potiču od fermentacije tečnog stajnjaka goveda i energetskih SvM: sveža masa
10
Karakteristike ostataka fermentacije, odnosno njihove sastojke, biljaka, tečnog stajnjaka svinja i energetskih biljaka, pretežno
u najvećoj meri određuju materije korišćene za anaerobnu energetskih biljaka, kao i otpada (delom u mešavini sa Tab. 10.2: POREĐENJE SADRŽAJA TEŠKIH METALA U OSTACIMA FERMENTACIJE I ORGANSKIM ĐUBRIVIMA
fermentaciju i sam proces fermentacije. U poljoprivrednim energetskim biljkama). Radi bolje klasifikacije rezultata
biogas postrojenjima pretežno se koristi tečni stajnjak goveda i analiziran je proizvoljni uzorak naturalnog tečnog stajnjaka. Ostvarenost
Ostvarenost Ostvarenost
svinja, čvrsti stajnjak goveda i svinja i ekskrementi peradi iz tova Najznačajnija saznanja stečena iz tih ispitivanja su: Ostaci vrednosti koje prema Tečni stajnjak Tečni stajnjak
graničnih vrednosti graničnih vrednosti
fermentacije DüMV moraju da se goveda svinja
živine. Organska đubriva od kokošaka nosilja se zbog visokog • Sadržaji suve materije u ostacima fermentacije (u proseku prema DüMV prema BioAbfV
deklarišu
sadržaja amonijuma i ostataka od dopunskog prehranjivanja 7 % SM) su za oko 2 % niži nego kod sirovog tečnog stajnjaka.
mg/kg SM % % % mg/kg SM mg/kg SM
stočnom kredom koriste u manjem obimu. Fermentacijom • Sadržaji ukupnog azota u ostacima fermentacije su sa 4,6 do
organskih đubriva se već dugo ostvaruju poznati i cenjeni efekti 4,8 kg/t SM nešto veći nego u tečnom stajnjaku goveda. Pb 2,9 2,9 1,9 < 5 3,2 4,8
u pogledu karakteristika ostatka fermentacije kao što su: • Odnos C/N kod ostataka fermentacije iznosi oko 5 do 6 i Cd 0,26 26 17,3 17 0,3 0,5
• smanjenje emisija neprijatnih mirisa usled razgradnje stoga znatno manje od odnosa kod sirovog tečnog stajnjaka Cr 9,0 3 – a
9 5,3 6,9
isparljivih organskih jedinjenja, (C/N: 10). Ni 7,5 18,8 9,4 15 6,1 8,1
• pretežna razgradnja kratkolančanih organskih kiselina i usled • Razgradnja organske materije prouzrokuje prelazak Cu 69 14 (35)c
– b
70 37 184
toga smanjenje rizika od nagrizanja lista, organskog u neorganski vezani azot i usled toga veći udeo
Zn 316 31 (158) –b 80 161 647
• poboljšanje reoloških svojstava (tečenja) i usled toga frakcije amonijuma (oko 60 % do 70 %) u ukupnom N u
Hg 0,03 6 3,0 < 5 – –
smanjenje zaprljanja lista na krmnim biljkama i manji posao ostacima fermentacije.
prilikom homogenizacije, • Ostaci fermentacije u mešavini tečnog stajnjaka svinja i Izvor [10-2] [10-19] [10-19] [10-23] [10-3] [10-3]
• poboljšanje kratkoročnog dejstva azota usled povećanja ostataka fermentacije organskog otpada imaju tendenciju da SM: suva materija
sadržaja brzodelujućeg azota i pokazuju veće sadržaje fosfora, veće sadržaje amonijačnog a
samo granična vrednost za Cr (VI)
b
granične vrednosti prema Uredbi o đubrenju (DüV) za Cu = 900 mg/kg SM i za Zn = 5.000 mg/kg SM
• uništavanje ili inaktivacija semena korova i uzročnika bolesti azota, a naspram toga niže sadržaje suve materije i kalijuma, c
deklarisana vrednost za organsko đubrivo
(humani i zoopatogeni, kao i fitopatogeni). kao i niže sadržaje organske materije, nego ostaci fermentacije
Pošto se usled fermentacije načelno menja frakcija ugljenika u od tečnog stajnjaka goveda ili obnovljivih sirovina i njihovih
supstratu, u njemu sadržane hranljive materije ostaju sačuvane mešavina. povećavaju. Od graničnih vrednosti za teške metale iz BioAbfV granične vrednosti. Pri postojećim koncentracijama nije
u celini. One su usled anaerobnog procesa razgradnje bolje • U pogledu hranljivih materija magnezijuma, kalcijuma i [10-23] se u odnosu na elemente olovo (Pb), kadmijum (Cd), očekivano zagađenje zemljišta i voda usled korišćenja ostatka
rastvorljive i stoga je njihova raspoloživost za biljke bolja [10-1]. sumpora nisu utvrđene jasne razlike. hrom (Cr), nikl (Ni) i živa (Hg) ostvaruje samo maksimalno 17 %, fermentacije.
U slučaju da se za proizvodnju biogasa pretežno koriste a za bakar (Cu) i cink (Zn) 70 % i 80 %. Ukupno su sadržaji
energetske biljke, sa sličnim supstratima, odnosno stočnim 10.1.2 Štetne materije teških metala na sličnom nivou kao i kod tečnog stajnjaka 10.1.3 Higijenske karakteristike
hranivima, dolazi do bioloških procesa sličnih procesima u Veća koncentracija štetnih materija u ostatku fermentacije goveda. Tečni stajnjak svinja sadrži znatno veće koncentracije U tečnom stajnjaku i drugim organskim otpadima može da se
digestivnom traktu domaćih životinja. Stoga nužno moraju da u velikoj meri zavisi od korišćenih supstrata. Referentne Pb, Cd, Cu i Zn. Cu i Zn, koji doduše pripadaju teškim metalima, javi niz infektivnih uzročnika bolesti (tabela 10.3).
nastanu ostaci fermentacije koji su po svojim karakteristikama vrednosti sadržaja teških metala u ostacima fermentacije u ali takođe predstavljaju i esencijalne mikro hranljive materije I dalje se prilikom serijskih ispitivanja dobijaju pozitivni
uporedivi sa onim od organskih đubriva. Ta teza je potvrđena poređenju sa organskim đubrivima prikazane su u tabeli 10.2. za prehranu životinja i biljaka, kao i mikrobiološke procese u nalazi na salmonelu (tabela 10.4). Pri tome udeo pozitivnih
u ispitivanjima Centra za poljoprivredne tehnologije (LTZ) U procesu nastanka biogasa ne dolazi do promene apsolutnih biogas postrojenju. Oni se dodaju kako u prehrani životinja, nalaza salmonele doduše iznosi ispod 5 %, ali su pogođeni i
Augustenberg u kojim su ostaci fermentacije iz postojećih količina teških metala, a svođenjem na SM i razgradnjom tako i u biogas postrojenjima koja koriste obnovljive sirovine. klinički zdravi stočni fondovi. Stoga je radi prekida infekcionih
postrojenja u Baden-Virtembergu ispitani u pogledu količine organske materije se sadržaji teških metala nakon fermentacije Stoga za elemente Cu i Zn u Uredbi o đubrivima nisu definisane ciklusa preporučljiva higijenizacija i ostataka fermentacije koji se

184 185
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Kvalitet i korišćenje ostatka fermentacije

proizvode isključivo iz organskog đubriva životinjskog porekla, Serijskim ispitivanjem je takođe dokazano da bioindikator Tab. 10.5: POKROVI ZA SKLADIŠTA ZA OSTATAK FERMENTACIJE RADI SMANJENJA EMISIJA AMONIJAK a [10-7]
pre svega u slučaju njihovog stavljanja u promet. Međutim, relevantan za fitohigijenu „broj klijavih biljaka i delovi biljaka
u mnogim slučajevima je zakonski dopušteno da se udeo koji mogu da proizvedu izdanke“ po pravilu može da se ispuni u Smanjenje emisija
organskog đubriva u biogas postrojenju ne higijenizuje (vidi postojećim postrojenjima (vidi poglavlje 10.3.5). Investicije Godišnji u poređenju sa
Korisni vek
Pokrovni materijali (Ø 15 m) troškovi nepokrivenim Napomena
poglavlje 10.3.5). Da se strogi propisi o higijenizaciji koji važe
rezervoarima
za druge korišćene kofermente životinjskog porekla i komunalni
€/m2 Godine €/m2 %
organski otpad ne ispunjavaju uvek, pokazuje nalaz biogas 10.2 Skladištenje ostatka fermentacije
postrojenja za fermentaciju organskog otpada. Prirodni plivajući sloj _ _ _ 20–70 b Mala efikasnost kod čestog izuzimanja
ostatka fermentacije
U oblasti fitohigijene sprovođenjem mera higijenizacije Preduslov za korišćenje vrednih sastojaka i hranljivih materija
pre svega preventivno treba sprečiti širenje takozvanih sadržanih u ostacima fermentacije predstavlja skladištenje u Seckana slama _ 0,5 < 1 70–90 Mala efikasnost kod čestog izuzimanja
ostatka fermentacije
karantinskih štetnih organizama. Pri tome su od posebnog odgovarajućim rezervoarima. Kao i kod naturalnih organskih
značaja bolesti krompira i repe (Clavibacter michiganensis, đubriva, u toku skladištenja ostataka fermentacije dolazi do Granule 11 10 2,5 80–90 Potrebna kompenzacija gubitka
materije
Synchytrium endobioticum, Rhizoctonia solani, Polymyxa betae emisije klimatski relevantnih gasova kao što su metan (CH4)
kao i Plasmodiophora brassicae). Stoga bi odgovarajući otpad i i azot-suboksid (N2O), kao i do emisije amonijaka (NH3) i Plivajući objekat 35 20 3,2 90–98 c Dug korisni vek, novo, malobrojna
iskustva
otpadne vode iz prehrambene industrije pre korišćenja u biogas neprijatnih mirisa.
postrojenju uvek trebalo da se higijenizuju [10-6]. Pre svega Plivajuća membrana 38 10 5,3 80–90 Mala potreba za održavanjem,
usled visokih troškova nije pogodno
ostaci iz industrije prerade krompira sa stanovišta higijeničnosti 10.2.1 Emisije amonijaka za veoma velike rezervoare
biljaka ne bi trebalo da se koriste u biogas postrojenjima sa Usled procesa fermentacije povećani sadržaj amonijaka kao i
Šatorasti krov 50 15 5,3 85–95 Mala potreba za održavanjem, bez
mezofilnim režimom rada [10-27]. visoke pH vrednosti u ostatku fermentacije (vidi tabelu 10.1) unosa atmosferske vode
U okviru ispitivanja LTZ su uzorci gotovo 200 tečnih stajnjaka pogoduju emisijama amonijaka u toku skladištenja. Često je
Betonski krov prohodan 85 30 6,2 85–95 Mala potreba za održavanjem, bez
i ostataka fermentacije ispitani i u pogledu fitopatogenih samo još u ograničenoj meri moguće formiranje plivajućeg za vozila unosa atmosferske vode, do prečnika
gljivičnih uzročnika Helminthosporium, Sclerotinia sclerotiorum, sloja. Stoga se radi sprečavanja oslobađanja amonijaka, u od oko 12 m
Phytium intermedium i Fusarium oxysporum karakterističnih za slučaju otvorenih skladišnih rezervoara za ostatak fermentacije
Do sada postoji mali broj istraživanja o smanjenju emisija u radu postrojenja. Podaci su izvedeni iz iskustava i istraživanja sa tečnim stajnjakom svinja.
10
a

kukuruz i žitarice. Pri tome je samo u jednom slučaju otkriven kod postrojenja puštenih u pogon pre 2012. godine, obavezno
uzročnik [10-2]. preporučuje pokrivanje, na primer seckanom slamom, to već
iz razloga emisije neprijatnih mirisa povezane sa emisijom
amonijaka (tabela 10.5).
b
U zavisnosti od oblika plivajućeg sloja
c
Nije pogodno za guste ostatke fermentacije
Pretpostavke: kamatna stopa: 6 %; popravke: 1 % (samo kod plivajuće membrane, šatorskog sistema i betonskog krova); granule: 10 % godišnjih gubitaka kod granula;
troškovi slame: 8 €/dt slame (komprimovanje, utovar, transport, seckanje), potrebna količina: 6 kg/m2

10.2.2 Klimatski relevantne emisije u fermentoru. Oba parametra, doduše, zavise od vođenja
Tab. 10.3: UZROČNICI INFEKCIJA U TEČNOM STAJNJAKU I ORGANSKOM OTPADU [10-4] Formiranje metana iz fermentisanog tečnog stajnjaka se, u procesa i korišćenih supstrata u pojedinačnom postrojenju.
poređenju sa naturalnim tečnim stajnjakom, usled anaerobnog Stoga vrednosti navedene u tabeli 10.6 treba shvatiti samo kao
Bakterije Virusi Paraziti procesa znatno smanjuje, pošto je u fermentoru već došlo do orijentacione.
Salmonele (TSG, TSS, KI) Uzročnici slinavke i šapa Valjkaste gliste metabolizacije jednog dela organske materije fermentacionog Kod višestepenih postrojenja je kako na 20–22 °C, tako
Ešerihija koli (TSG) Svinjska kuga Veliki strongili supstrata, tako da u skladišnom rezervoaru na raspolaganju i na 37 °C zabeležena tendencija nižeg preostalog gasnog
Bakterije antraksa (TSG) Vezikularna bolest svinja Pljosnate gliste stoji znatno manje lako razgradivog ugljenika. Stoga stepen potencijala (tabela 10.6). To je pre svega uslovljeno dužim
smanjenja emisija metana u odlučujućoj meri zavisi od retencionim vremenom povezanim sa višestepenim režimom
Brucele (TSG, TSS) Svinjski grip Veliki metilj
stepena razgradnje organske materije i paralelno sa tim i od postrojenja koje se odražava na smanjenje preostalog gasnog
Leptospire (TSG, TSS) Transmisivni gastroenteritis svinja (TGE) Plućne gliste
vremena zadržavanja početnog supstrata u fermentoru. Tako potencijala (slika 10.1).
Mikobakterije (TSG, TSS, KI) Rotavirusne infekcije Crevne gliste
se u različitim ispitivanjima pokazalo da ostaci fermentacije sa
Bakterije erizipela (TSS) Tešinska bolest kratkom fazom fermentacije, tj. kratkim retencionim vremenom, Tab. 10.6: PREOSTALI GASNI POTENCIJAL OSTATAKA
Klostridije (HK) Aujeckijeva bolest emituju više CH4 od ostataka fermentacije sa dužim vremenom FERMENTACIJE IZ POLJOPRIVREDNIH BIOGAS POSTROJENJA,
Streptokoke Atipična kuga živine zadržavanja u fermentoru (slika 10.1). SVEDEN NA OSTVARENI PRINOS METANA PO T ULAZNOG
Enterobakterije Bolest plavog jezika Kod veoma kratkog retencionog vremena, u poređenju sa SUPSTRATA
Retro-, Parvo-, Eho-, Enterovirusi naturalnim tečnim stajnjakom, može da dođe do povećanih Prosečne vrednosti kao i minimalna i maksimalna vrednost iz prakse
emisija metana ako se supstrat koji je upravo inokulisan 64 postrojenja uzorkovanih u okviru Saveznog programa
TSG: tečni stajnjak goveda; TSS: tečni stajnjak svinja; EP: ekskrementi peradi metanogenima nakon kratkog vremena ponovo izbacuje iz monitoringa II [10-8]
fermentora i dospeva u skladište za ostatak fermentacije [10-9].
Tab. 10.4: POJAVA SALMONELE U SUPSTRATIMA I OSTACIMA FERMETNACIJE IZ BIOGAS POSTROJENJA Stoga treba izbegavati tzv. „kratkospojna“ strujanja. Preostali gasni potencijal
Za procenu emisija metana iz ostatka fermentacije mogu da Procesna temperatura [% prinosa CH4]
Sirovi tečni stajnjak Ostaci fermentacije se koriste rezultati fermentacionih eksperimenata sa ostacima jednostepeni višestepeni
Tečni stajnjak goveda, Pretežno tečni Tečni stajnjaci i Organski otpad i fermentacije u šaržnom postupku na 20–22 °C [10-8], pošto 20–22 °C Prosečna 3,7 1,4
tečni stajnjak svinja, klinički zdrav stajnjak goveda obnov. sir. obnov. sir. to otprilike odgovara temperaturnim uslovima u skladištu vrednost
Broj uzoraka 280 132 51 190 18 za ostatak fermentacije pod uobičajenim uslovima u praksi. Min–Maks 0,8–9,2 0,1–5,4
od toga pozitivan na 7 5 0 6 2 Doduše, vrednosti preostalog gasnog potencijala koje su 37 °C Prosečna 10,1 5,0
salmonele utvrđene pod mezofilnim uslovima (37 °C), nisu merodavne za vrednost
u% 2,5 3,8 0 3,2 11,1 faktičke emisije. One, međutim, mogu da ukažu na efikasnost Min–Maks 2,9–22,6 1,1–15,0
Godina uzorkovanja 1989 1990 2005 do 2008 procesa fermentacije, pošto odslikavaju potencijalnu biomasu
Izvor [10-5] [10-5] [10-2] [10-2] [10-2] koja je još sadržana u ostatku fermentacije i nije iskorišćena

186 187
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Kvalitet i korišćenje ostatka fermentacije

MEĐUZAVISNOST PREOSTALOG GASNOG POTENCIJALA I HIDRAULIČKOG RETENCIONOG VREMENA Tab. 10.7: PRAGOVI GUBITKA a KOD NAKNADNOG GASNO NEPROPUSNOG POKRIVANJA
CILINDRIČNIH REZERVOARA ZA OSTATAK FERMENTACIJE
Relativni preostali gasni potencijal (u % prinosa metana) Minimalna instalisana električna snaga pri kojoj se uz različite investicione troškove za naknadno pokrivanje ostvaruje makar pokriće troškova
[10-10; modif.] b
8
< 30 % > 30 %
7 Udeo tečnog stajnjaka u ulaznom supstratu
(= tarifiranje bez bonusa za tečni stajnjak) (= tarifiranje sa bonusom za tečni stajnjak)
6 Iskoristivi preostali gas 3% 5% 3% 5%
5 Investicija (Broj/prečnik rezervoara) Minimalna električna snagab [kW]
4 33.000 € (npr. 1/ < 25 m) 138 83 109 66

3 53.000 € (npr. 1/ > 25 m) 234 133 181 105

66.000 € (npr. 2/ < 25 m) 298 167 241 131
2
106.000 € (npr. 2/ > 25 m) 497 287 426 231
1
159.000 € (npr. 3/ > 25 m) 869 446 751 378
0 a
Prag gubitka utvrđen na osnovu poređenja jediničnih troškova (godišnji troškovi po dodatnom kilovat času) i faktičke tarifne stope po kilovat času isporučenog u mrežu.
50 100 150 200 250 300
b
Obračunske osnovice: KOGP 8.000 sati punog opterećenja, srazmerni troškovi za proširenje KOGP shodno dodatnoj snazi dobijenoj iskorišćenjem preostalog gasa, stepen
efikasnosti prema ASUE (2005) [10-13], tarifa prema KTBL onlajn obračunu tarifa (2009). Investicije i godišnji troškovi pokrivanja obračunati su na osnovu korisnog veka
Retenciono vreme (d) od 10 godina, gasno nepropusno pokrivanje prvih 60 dana perioda skladištenja ostatka fermentacije (u okviru ovog perioda je pod u praksi preovlađujućim uslovima
formiranje metana uglavnom završeno).
jednostepeni višestepeni diskontinualno

Slika 10.1: Međuzavisnost relativnog preostalog gasnog potencijala pri 20–22 °C i hidrauličkog retencionog vremena [10-8] pokrivena [10-11]. To se poklapa sa rezultatima Programa 10.3 Korišćenje ostatka fermentacije na
za ispitivanje biogas postrojenja II (FNR 2009). Međutim, ne poljoprivrednim površinama
postoji kod svih skladišta za ostatak fermentacije tehnička 10
Usled velikog doprinosa CH4 efektu staklene bašte (1 g skladišta nije moguće ili je moguće samo u ograničenoj meri mogućnost naknadnog gasno nepropusnog pokrivanja. Dovoljna snabdevenost faune zemljišta organskom materijom,
CH4 odgovara 23 g CO2) treba težiti smanjenju, odnosno (vidi gore). Ekspertska grupa koja je pratila istraživanje utvrdila je da je kao i unos hranljivih materija u skladu sa potrebama biljaka i
sprečavanju emisija CH4 iz rezervoara za ostatak fermentacije. Najzad, neiskorišćeni potencijal biomase, pre svega u to bez problema moguće samo kod jedne četvrtine postojećih vrstom zemljišta, čine osnovne preduslove za održivo korišćenje
Stara postrojenja koja nisu opremljena gasno nepropusnim slučaju visokog preostalog gasnog potencijala, znači izgubljenu otvorenih cilindričnih rezervoara. Za dodatnu četvrtinu je usled poljoprivrednih površina.
konačnim skladištima trebalo bi da pored višestepenog režima dobit. Dodatno eksploatisani preostali gas može: statike i/ili načina gradnje ocenjeno da je naknadno pokrivanje Usled porasta cene mineralnih đubriva u toku poslednjih
(kaskada fermentora) ispunjavaju makar jedan od sledećih • da se iskoristi za dodatnu proizvodnju (povećanje) električne moguće samo uz značajne troškove. Za polovinu cilindričnih godina, dostignut je prag ekonomske isplativosti transporta
zahteva: energije. Ovim bi se ostvario dodatni prihod od prodaje rezervoara, kao i za lagune (oko 5 % obuhvaćenih skladišta za i razastiranja ostatka fermentacije i organskih đubriva, tako
• prosečno hidrauličko retenciono vreme ukupno korišćene električne energije, odnosno ostatak fermentacije), utvrđeno je da nije moguće naknadno da ostaci fermentacije zbog svoje hranljive vrednosti po
zapremine supstrata od najmanje 100 dana pri temperaturi • da se iskoristi uz doslednu opterećenost motora – ali pokrivanje [10-11]. pravilu predstavljaju materiju čiji se transport isplati. Osim
fermentacije u toku godine od konstantno najmanje 30 °C ili na ulaznoj strani mogu da se uštede sirovine u obimu U slučaju ograničene pogodnosti za naknadno pokrivanje toga, đubrenje ostacima fermentacije i organskim đubrivima
• opterećenje organskom materijom fermentora adekvatnom dodatnoj količini gasa (kratkoročna opcija kod treba računati sa znatno većim troškovima od gorenavedenih. u pogledu energetskog bilansa treba oceniti pozitivnijim od
< 2,5 kg oSM/mN3 · d.* iskorišćenog kogenerativnog postrojenja; moguć veći prihod Kod jednostepenih postrojenja alternativno treba proveriti đubrenja baziranog isključivo na primeni mineralnih đubriva
Prilikom proračuna zapremine supstrata u obzir treba uzeti od dodatne električne energije isporučene u mrežu). mogućnost izgradnje dodatnog fermentora, pošto u tim [10-12].
sve što se unosi u fermentor/e (dakle, na primer i vodu i/ili Pre svega za postrojenja sa visokim udelom obnovljivih sirovina slučajevima pre svega pri kratkim retencionim vremenima treba
recirkulat). Ako gorenavedeni zahtevi nisu ispunjeni, treba računati (na primer > 50 % ulazne sveže mase) može da se isplati računati sa povećanim potencijalno preostalim metanom i 10.3.1 Raspoloživost i hranljivo dejstvo azota
sa emisijama metana koje se kreću iznad prosečnih vrednosti naknadno gasno nepropusno pokrivanje skladišta za ostatak samim tim sa srazmerno većim prihodima. Kako rezultati analiza pokazuju (vidi tabelu 10.1), sadržaj SM
utvrđenih u tabeli 10.6. U tim slučajevima preporučuje se fermentacije; ovde usled manje zapremine ostatka fermentacije Azot-suboksid nastaje iz amonijuma u toku nitrifikacije ili iz se u supstratima usled fermentacije po pravilu smanjuje. Osim
naknadno gasno nepropusno pokrivanje skladišnog/ih koju treba pokriti – i samim tim i nižih investicija – već pri nižim denitrifikacije nitrata. Pošto u strogo anaerobno skladištenom toga se odnos C/N u ostatku fermentacije usled metanske
rezervoara za ostatak fermentacije** najmanje u toku prvih 60 prinosima preostalog gasa može da se ostvari odgovarajuća tečnom stajnjaku ili ostacima fermentacije postoji samo fermentacije smanjuje srazmerno stepenu razgradnje. To
dana potrebnog vremena skladištenja ostatka fermentacije. ekonomska korist (tabela 10.7). Kod postrojenja koja isključivo amonijum i ne može da se odvija nitrifikacija, potencijalno se prilikom đubrenja odražava povoljno, pošto raste udeo
Za nova postrojenja na koja se primenjuje EEG 2012 postoji koriste, odnosno pretežno fermentišu organsko đubrivo, sa formiranje azot-suboksida ograničava se na plivajući sloj i amonijuma raspoloživog za biljke. Odnos C/N se sa 10:1 kod
obaveza gasno nepropusnog pokrivanja skladišta za ostatak veličinom postrojenja raste i zapremina ostatka fermentacije zavisi od njegove vrste i provetrenosti. To se pokazuje i u tečnog stajnjaka smanjuje na oko 5 do 6:1, odnosno kod
fermentacije sa vremenom zadržavanja u gasno nepropusnom koju treba pokriti, tako da dodatno ostvareni prihodi od isporuke istraživanjima emisija azot-suboksida iz tečnog stajnjaka i čvrstog stajnjaka sa 15:1 na 7:1. Međutim, time je jedan deo
sistemu od najmanje 150 dana. I postojeća postrojenja koja električne energije u mrežu eventualno više nisu dovoljni za ostatka fermentacije, koja su delom došla do veoma različitih organske materije koja može da se mineralizuje već razgrađen.
nakon 01.01.2012. godine grade novo skladište za ostatak pokriće troškova gasno nepropusnog pokrivanja. rezultata u pogledu uticaja fermentacije na emisije azot- To znači da iz organski vezanog N za biljke na raspolaganju
fermentacije moraju da ispune ovaj zahtev. Za postojeća Od strane KTBL 2006. godine na nacionalnom nivou suboksida. Emisije N2O iz skladišnih rezervoara za tečni stajnjak stoji samo oko 5 % u godini primene (odnosno 3 % u narednim
skladišta za ostatak fermentacije koja nisu gasno nepropusno sprovedeno ispitivanje pokazalo je da je samo približno jedna su uglavnom, u poređenju sa emisijama CH4 i NH3, zanemarljivo godinama) [10-12].
pokrivena, odnosno otvorena, ne uvodi se obaveza naknadnog četvrtina postojećih cilindričnih rezervoara (95 % obuhvaćenih niske i bez značaja za bilansiranje emisija gasova sa efektom Za obračun azota, koji je iz ostatka fermentacije nanetog
pokrivanja, pošto u mnogim slučajevima naknadno pokrivanje skladišta za ostatak fermentacije) bila gasno nepropusno staklene bašte [10-11]. Međutim, gasno nepropusnim po poljoprivrednim površinama raspoloživ u godini primene,
pokrivanjem se i one sprečavaju u celini. mogu da se koriste ekvivalenti mineralnog đubriva (EMĐ).
EMĐ u godini primene prevashodno zavisi od raspoloživosti
* mN 3: zbir iskoristivih zapremina fermentora.
** Za skladišni/e rezervoar/e za ostatak fermentacije važe sledeći zahtevi: a) ne sme biti instalirana aktivna regulacija temperature i b) rezervoar mora biti priključen na amonijačnog azota. U narednim godinama se iz ostatka
gasovodni sistem. Efikasno sprečavanje emisija CH4 iz ostatka fermentacije može da se ostvari već pokrivanjem skladišta u toku prvih 60 dana skladištenja ostatka fermentacije oslobađaju samo još male količine N. Ako se
fermentacije, pošto je prema iskustvu formiranje metana, pod u praksi preovlađujućim uslovima u toku ovog perioda, okončano.
u velikoj meri spreče gubici amonijaka, „kratkoročni EMĐ“

188 189
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
iznosi 40–60 %. Taj udeo treba uračunati prilikom utvrđivanja Tab. 10.8: KUMULATIVNI GUBICI AMONIJAKA NAKON
potrebnog mineralnog đubriva. U slučaju dugoročnog korišćenja RAZASTIRANJA ORGANSKIH ĐUBRIVA PO POLJOPRIVREDNIM
ostatka fermentacije (nakon 10-15 godina) može da se pođe POVRŠINAMA
od EMĐ od 60–70 % [10-12], [10-7]. Sa širokozahvatnim rasturačem bez zaoravanja pri različitim
Međutim, načelno se polazi od toga da na delotvornost temperaturama u roku od 48 sati [10-7, izmenjeno]
azota iz ostatka fermentacije u velikoj meri utiču način i vreme
razastiranja po poljoprivrednim površinama, vremenske prilike, Gubici amonijaka u % nanetog
vrsta zemljišta i vrsta kulture koja se uzgaja. amonijačnog azota a
Organsko đubrivo
Veće pH vrednosti ostatka fermentacije se, u poređenju
5 °C 10 °C 15 °C
na slami
sa sirovim tečnim stajnjakom, samo neznatno odražavaju na
gubitke amonijaka, pošto pH vrednosti ubrzo nakon razastiranja Tečni stajnjak goveda,
30 40 50
gusti ostaci fermentacije b
naturalizovanog tečnog stajnjaka takođe dostižu visinu od 8 do
8,5. Stoga se emisije amonijaka ne razlikuju značajno [10-15]. Tečni stajnjak svinja, retki
10 20 25
ostaci fermentacije b
10.3.2 Mere za smanjenje gubitaka amonijaka Osoka 20
nakon razastiranja ostatka fermentacije po Čvrsti stajnjak iz štala sa
poljoprivrednim površinama dubokom prostirkom i zreo 90
čvrsti stajnjak
Suvi ekskrementi peradi 90
10.3.2.1 Emisije amonijaka
U tabeli 10.8 prikazani su gubici amonijaka nakon razastiranja Emisija preostalog NH4-N nakon skladištenja.
a
Ostaci fermentacije su procenjeni kao tečni stajnjak goveda, odnosno svinja,
b
organskih đubriva po poljoprivrednim površinama pri različitim
pošto nisu raspoloživa istraživanja u praksi.
temperaturnim uslovima. Jasno je vidljivo da sa porastom
temperature rastu i gubici amonijaka. Posebno visoki gubici
mogu da se očekuju kada se ostatak fermentacije na biljke i Za razastiranje ostatka fermentacije koriste se sledeći
ostatke biljaka nanosi pri visokim temperaturama. Do najmanjih sistemi:
gubitaka dolazi kada se retki ostaci fermentacije, koji mogu brzo
da se infiltriraju u zemlju, nanose pri niskim temperaturama. Cisterna
Tako je već samim izborom najboljeg trenutka razastiranja Razlikuju se dve uobičajene izvedbe:
po poljoprivrednim površinama moguće značajno smanjenje • cisterna sa kompresorom
gubitaka amonijaka. • pumpna cisterna
10.3.2.2 Mehanizacija za razastiranje Za ciljano razastiranje ostataka fermentacije uz male gubitke
Za razastiranje ostataka fermentacije po poljoprivrednim primenjuju se sledeći sistemi razastiranja:
površinama u svrhu đubrenja primenjuje se mehanizacija
koja se koristi i prilikom razastiranja tečnih organskih đubriva. Rasturač sa vučenim crevima
Razastiranje se vrši pomoću cisterni za tečni stajnjak, uglavnom Rasturači sa vučenim crevima poseduju širinu radnog zahvata
pomoću sistema za nanošenje kojim se smanjuju emisije (na od 6 do 24 m, mada se u novije vreme nude i oni sa radnim
primer tehnika sa vučenim crevima) i koji omogućava đubrenje zahvatom od 36 m. Pojedinačna ispusna creva su po pravilu
zasada i u toku vegetacije u vreme najveće potrebe za hranljivim poređana u razmaku od 20 do 40 cm. Ostatak fermentacije
materijama. se na površinu zemljišta nanosi u trakama širine od oko 5 do
Cilj razastiranja ostatka fermentacije po poljoprivrednim 10 cm.
površinama mora biti da se u njemu sadržane hranljive materije
radi ciljanog đubrenja nanesu sa sličnom preciznošću kao i kod Rasturač sa vučenim papučicama
primene mineralnih đubriva, da bi do korena biljke dospela Rasturači sa vučenim papučicama poseduju širinu radnog
maksimalna količina hranljivih materija i bio omogućen njihov zahvata od 3 do 12, ponekad 18 m, dok razmak između
minimalan gubitak. pojedinačnih ispusnih creva po pravilu iznosi 20 do 30 cm. Na
Slika 10.2: Rasturač sa vučenim crevima Slika 10.3: Rasturač sa vučenim papučicama
190
Kvalitet i korišćenje ostatka fermentacije
kraju ispusta nalaze se specijalni distributori koji su uglavnom
izvedeni u vidu pojačanja u obliku papučice, odnosno klizača, i
na čijem se kraju odlaže ostatak fermentacije.
Rasturač se u toku postupka razastiranja vuče kroz zasad
(ukoliko postoji). Usled konstruktivne izvedbe sa papučicama,
zasad se u toku razastiranja pritiska malo u stranu. Nanošenje
ostatka fermentacije vrši se u gornji sloj zemljišta (0 do 3 cm),
tako da se u velikoj meri izbegava prljanje zasada.
25 °C, Slika 10.5: Kultivator sa priključkom za razastiranje tečnog stajnjaka
Diskosni rasturač
Tipični diskosni rasturači poseduju širinu radnog zahvata od Tabela 10.9 daje pregled mehanizacije za razastiranje tečnih
90
6 do 9 m, pri čemu su pojedinačna ispusna creva po pravilu organskih đubriva i ostataka fermentacije po poljoprivrednim
postavljena u razmaku od 20 do 30 cm. Nanošenje se vrši površinama. Treba istaći da za razastiranje na raspolaganju
70
pomoću pojačanja sličnom papučici ispred koje je montiran stoje mnogobrojne mašine koje mogu da se koriste u zavisnosti
rezni disk (odnosno čelični nož) koji raseca zemlju i na čijem se od vrste kulture, vegetativne faze i lokacijskih uslova. Prilikom
kraju ostatak fermentacije odlaže u prorez. razastiranja postojeća tehnička i lokacijska ograničenja dovode
do toga da se jedan deo amonijuma uvek u vidu amonijaka
oslobađa u atmosferu.
10.3.3 Povoljni termini za razastiranje ostatka
fermentacije
Prilikom izbora povoljnog termina za razastiranje po
poljoprivrednim površinama postoji konflikt između poželjnog
Slika 10.4: Diskosni rasturač maksimalnog smanjenja emisija i postojećih agrotehničkih 10
zahteva. Najveće smanjenje emisija može da se ostvari
direktnim zaoravanjem. Ono može da se sprovede na obradivim
Direktno zaoravanje pomoću kultivatora površinama bez biljnog zasada u toku leta i jeseni. Kod đubrenja
Kultivatori sa takozvanim priključkom za razastiranje tečnog okopavina je prilikom razastiranja moguće istovremeno
stajnjaka poseduju širinu radnog zahvata od 3 do 6 m, pri čemu površinsko zaoravanje pomoću rotacionih kopačica ili zagrtača.
su pojedinačna ispusna creva postavljena u međusobnom Međutim, količina koja u tom terminu može da se koristi
razmaku od 20 do 40 cm. Zemlja se obrađuje pomoću zupca ograničena je propisima iz DüV (maksimalna dozvoljena
kultivatora i u njegovom direktnom produžetku se u toku količina iznosi 40 kg iskoristivog N).
obrade ostatak fermentacije odlaže u zemlju. Pored toga Korišćenje ostatka fermentacije u toku leta i jeseni, pre setve
postoje i diskosne drljače, kod kojih se zemlja obrađuje pomoću okopavina kao glavnog plodorednog člana, iz agronomskih
konkavnih diskova i đubrivo u zemlju odlaže na isti način. razloga je uglavnom ograničeno na đubrenje međuuseva.
Hranljive materije potrebne za okopavine se tada pretežno
Tab. 10.9: SMANJENJE GUBITKA AMONIJAKA NAKON RAZASTIRANJA TEČNIH OSTATAKA FERMENTACIJE PO POLJOPRIVREDNIM
POVRŠINAMA a [10-7, IZMENJENO]
Smanjenje emisija [%]
Tehnike/mere smanjenja Područja primene Ostatak fermentacije Ograničenja
gust redak
Rasturač sa vučenim Oranice: Ne suviše strmi obronci, veličina i oblik površine, gust
crevima bez zasada 8 30 ostatak fermentacije, rastojanje između traka prohoda,
zasad > 30 cm 30 50 visina zasada
Pašnjaci:
biljni pokrov do 10 cm 10 30
biljni pokrov do > 30 cm 30 50
Rasturač sa vučenim Oranice 30 60 Kao gore, ne na jako kamenitim zemljištima
papučicama Pašnjaci 40 60
Diskosni rasturač Pašnjaci 60 80 Kao gore, ne na kamenitim, previše suvim i nabijenim
zemljištima, potrebna velika vučna snaga
Kultivator za razastiranje Oranice > 80 > 80 Kao gore, ne na jako kamenitim zemljištima, potreba
tečnog stajnjaka veoma velika vučna snaga, samo uslovno primenljivo na
oranicama sa zasadom (eventualno okopavine)
Direktno zaoravanje Oranice 90 90 Sa lakom mehanizacijom (drljača) nakon primarne
(u roku od 1 h) obrade zemljišta, sa kultivatorom/plugom nakon žetve
a
Do sada postoji samo mali broj istraživanja o smanjenju emisija ostataka fermentacije; podaci su izvedeni iz istraživanja sa tečnim stajnjakom goveda i svinja.
191
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Kvalitet i korišćenje ostatka fermentacije

Tab. 10.10: PROJEKCIJE ZA PRORAČUN BILANSA obezbeđuju iz u zemljištu postojećih rezervi. Međutim,
Povoljni periodi za razastiranje tečnog stajnjaka, tečnih ostataka fermentacije, osoke, tečnog HRANLJVIH MATERIJA međuusevi u mnogim regionima igraju samo podređenu ulogu.
kanalizacijskog mulja i suvih ekskremenata peradi po poljoprivrednim površinama Stoga se kod okopavina, pre svega kukuruza, razastiranje vrši
JUL AVG SEP OKT NOV DEC JAN FEB MAR APR MAJ JUN Ozima prevashodno u proleće.
Silažni Ozima Ozimi
Pšenica
3) Plodoredni članovi uljana U slučaju da se za razliku od toga ostatak fermentacije
kukuruz pšenica ječam
Ozimi ječam, repica
tritikale, zelena raž
1),4) 3)
razastire u nepovoljnim periodima, na primer u jesen na zemljište
Očekivani prinosi bez zasada, postoji veća opasnost od ispiranja hranljivih
Letnje žitarice 3),4) 500 80 65 35
(osim pivskog ječma) Zabrana kulture [dt/ha] SvM
1),4) 3) materija. Ta opasnost može pouzdano da se smanji ako se
Ozima uljana repica razastiranja Mogućnost uračunavanja organski vezanog N ostataka fermentacije a
Silažni kukuruz, prema 3),4) nanošenje prilagodi količini azota koja je potrebna dotičnoj vrsti
kukuruz za zrno DüV § 4 st. 5 1. Od 2. biljne kulture [10-3], [10-12].
Godina
Šećerna repa, krmna repa
3),4)
naredna naredne
primene
Krompir
3),4)
godina godine
Međuusevi
4) 10.3.4 Hranljivo dejstvo i obnavljanje humusa na
Stopa mineralizacije [%] 5 3 3
Poljska trava
4) primeru jednog model postrojenja
Pašnjaci
4)
a
[10-12] U narednom delu se na primeru plodoreda sa „silažnim
Strnište
2),4) kukuruzom – ozimom pšenicom – ozimim ječmom – ozimom
Tab. 10.11: PRORAČUNATE KOMPONENTE TIPOVA uljanom repicom“ prikazuje raspoloživost hranljivih materija,
dobro iskorišćenje N lošije iskorišćenje N
Zabrana prema OSTATKA FERMENTACIJE ODGOVARAJUĆIH MODEL odnosno obnavljanje humusa primenom ostataka fermentacije.
Uredbi o đubrenju
POSTROJENJA
1) Samo ako je potreban N, maksimalno 40 kg amonijačnog azota ili 80 kg ukupnog azota/ha.
10.3.4.1 Bilans hranljivih materija
2) Maksimalno 40 kg amonijačnog azota ili 80 kg ukupnog azota/ha Koncentracija hranljivih materija Za obračun bilansa hranljivih materija pošlo se od sledećih
Vrsta ostatka SM
3) Do sada postoji samo mali broj istraživanja o smanjenju emisija ostataka fermentacije; podaci su izvedeni iz istraživanja [%/m3 SvM] pretpostavki (vidi tabelu 10.10. i 10.12):
sa tečnim stajnjakom goveda i svinja. fermentacije
4) Direktno zaoravanje dovodi do manjih gubitaka gasovitog azota i boljeg iskorišćenja hranljivih materija, a istovremeno se sprečava N NH4-N P2O5 K2O % Tabela 10.12 pokazuje raspoloživost azota u ostatku
njihov gubitak na površini. Na neobrađenim površinama tečni stajnjak, osoku, tečni ostatak fermentacije i druga tečna organska i
organsko-mineralna đubriva sa značajnim sadržajima raspoloživog azota i ekskremente peradi nakon nanošenja treba „odmah“ zaorati, Obračunski utvrđene komponente ostataka fermentacije a, b
fermentacije model postrojenja I/II (vidi tabele 8.3 i 8.1). U
tj. ili direktno zaoravanje, odnosno kod odvojenog nanošenja i zaoravanja što je pre moguće, ali najkasnije četiri sata nakon početka nanošenja.
M I/M II Ø 0,47 0,31 0,19 0,73 10,81 pogledu načina razastiranja po poljoprivrednim površinama 10
M III 0,47 0,31 0,18 0,73 11,00 pošlo se od nanošenja pomoću vučenih creva uz direktno
Quelle: KTBL (2012): Betriebsplanung Landwirtschaft 2012/2013. Kuratorium für Technik und Bauwesen in
Povoljni periodi za razastiranje čvrstog stajnjaka, komposta i dehidriranog kanalizacionog naknadno zaoravanje (gubici amonijaka od 10 %). Stopa
der Landwirtschaft
mulja 1) e. V. (Hrsg.),
po poljoprivrednim Darmstadt
površinama
M VII 1,05 0,68 0,51 0,57 12,35
mineralizacije organski vezanog azota projektovana je na 5 %
JUL AVG SEP OKT NOV DEC JAN FEB MAR APR MAJ JUN
a
Obračunato iz parametara supstrata uzimajući u obzir razgradnju biomase
b
65 % ukupnog N postoji u obliku amonijuma u godini primene (tabela 10.10). Pri nanošenju 30 m³ ostatka
2) M: Model postrojenje [10-25]
Pšenica

Ozimi ječam,
2)
Tab. 10.12: BILANS HRANLJIVIH MATERIJA NA PRIMERU KUKURUZA PRI KOLIČINI OSTATKA FERMENTACIJE OD 30 m3/ha · a
tritikale, zelena raž
(Model postrojenja I/II prema [10-25], razastiranje pre setve uz direktno zaoravanje)
Letnje žitarice
(osim pivskog ječma) Očekivani prinos N P2O5 K2O
2) [500 dt/ha] kg/ha kg/ha kg/ha
Ozima uljana repica
Potrošnja hranljivih materija glavnog useva 235 98 279
Silažni kukuruz,
kukuruz za zrno Hranljive materije u žetvenim ostacima 40
Šećerna repa, krmna repa Potrebne hranljive materije bruto 275 98 279
Krompir Postojeće rezerve hranljivih materija
2)
Za kulturu specifičan korektivni faktor (– Nmin rezerve u proleće, + ostatak Nmin u jesen,
Međuusevi 28 15 150
2) + denitrifikacija, – dodatne hranljive materije iz žetvenih ostataka)
Poljska trava 4), 6), 7)

2)
Potrebna prehrana 187 83 129
Pašnjaci 5), 7) Količina hranljivih materija uneta sa ostatkom fermentacije 143 56 221
3)

Strnište • od toga NH4-N (65 %) 93

• od toga organski vezani N 50
dobro iskorišćenje N lošije iskorišćenje N Umanjeno za gubitke NH3 (10 %) 9
Umanjeno za organski vezani N koji je u godini razastiranja bez dejstva (95 %) 48
1) zabrana za kanalizacioni mulj između 01.11. i 31.01. (zabrana shodno DüV, § 4 st. 5).
2) Samo ako je potreban azot, maksimalno 40 kg amonijačnog azota ili 80 kg ukupnog N/ha. Plus „C/N-efekat“ fermentacionog supstrata 4
3) Maksimalno 40 kg amonijačnog azota ili 80 kg ukupnog N/ha.
4) Kod kanalizacionog mulja je samo nakon prethodnog zaoravanja moguća setva krmnih useva.
5) Kanalizacioni mulj je zabranjen na trajnim pašnjacima; samo kompost od zelenog otpada, nije dozvoljen. kompost od
U slučaju prvobitne primene teorijski biljkama raspoloživ N 90
organskog otpada.
6) Organski otpad i mešavine shodno prilogu 1 su dozvoljene samo kod zaoravanja pre setve krmnih biljaka (BioAbfV 2012). Nakon 5-godišnje primene ukupno raspoloživ N 98
7) U slučaju nanošenja organskog otpada životinjskog porekla ili mešavina koje sadrže takav otpad, treba sačekati 21 dan pre
ispaše, odnosno otkosa za prehranu životinja. Opšta napomena: iskorišćenje hranljivih materija poboljšava se zaoravanjem, • U % nanetog ukupnog N 68
a istovremeno se sprečava gubitak na površini.
Preostali manjak, odnosno višak hranljivih materija 89 28 –92

Slika 10.6: PeriodiQuelle:

za razastiranje ostataka
KTBL (2012): fermentacije [10-26]
Betriebsplanung Landwirtschaft 2012/2013. Kuratorium für Technik und Bauwesen in
… % potrebnih hranljivih materija pokrivenih ostatkom fermentacije 52 67 171
der Landwirtschaft e. V. (Hrsg.), Darmstadt

192 193
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Tab. 10.13: PROSEČNI GODIŠNJI BILANSI HRANLJIVIH MATERIJA 4-POLJNOG PLODOREDA UZ RAZLIČITE TEHNIKE RAZASTIRANJA
Vrsta ostatka fermentacije
[m3/ha i godini]
Naneta količina
M I/M II Ø
M: Model postrojenje, za plodored godišnje prosečno potrebne hranljive materije: 174 kg/ha N, 114 kg/ha P2O5 i 188 kg/ha K20 [10-25]
Tab. 10.14: BILANS HUMUSA PLODOREDA PRI KOLIČINI
OSTATKA FERMENTACIJE (MODEL POSTROJENJE II PREMA
[10-25]) OD 64 m3/ha U TOKU 4 GODINE
Potreban humus
Potreban humus prema vrsti kulture
Silažni kukuruz
Ozima pšenica
Ozimi ječam
Ozima uljana repica
Potreban humus plodored
Obnavljanje humusa kroz žetvene ostatke
Repičina slama
Pšenična slama (skida se)
Ječmena slama
Obnavljanje humusa kroz plodored
Humus dodat kroz ostatke fermentacije
Ukupno obnavljanje humusa
Saldo humusa ukupnog plodoreda
Godišnji saldo humusa u proseku
4-poljnog plodoreda
194
Kvalitet i korišćenje ostatka fermentacije
stepena snabdevenosti. Cilj proračuna jeste da se utvrdi da Tab. 10.15: OCENA SALDA HUMUSA PREMA VDLUFA 2004
li potrošnja humusa (kulture koje troše humus i doprinose
razgradnji organske materije) i obnavljanje humusa (kulture kg
Ocena salda humusa
C iz humusa/ha · a
Ostatkom fermentacije naneta
ostatka fermentacije biljkama
materija pokrivenih ostatkom
koje umnožavaju humus i doprinose reprodukciji organske
kontinualne primene ukupno
Preostali manjak, odn. višak
količina hranljivih materija
teorij. raspoloživ N [kg/ha]
hranljivih materija [kg/ha]
ispod –200 Veoma nizak: nepovoljan uticaj na funkcije
materije) dovodi do uravnoteženog bilansa. To u zavisnosti od
… % potrebnih hranljivih
U % nanetog ukupnog N
U % nanetog ukupnog N
zemljišta i prinosni kapacitet
Prilikom prve primene
vrste kulture može da znači povećanje ili smanjenje količine
Tehnika razastiranja
raspoloživ N [kg/ha]
Nakon 5 – godišnje
humusa. Pri tome visina odstupanja saldo bilansa humusa –200 do –75 Nizak: srednjeročno prihvatljiv, pre svega na
Hranljive materije
zemljištima bogatim humusom
odlučuje o brzini kojom se dostiže sadržaj humusa tipičan za
fermentacije
lokaciju i namenu. –75 do 100 Uravnotežen: preporučljiv kod lokacijski
tipičnih sadržaja humusa, optimalna sigurnost
[kg/ha]
Ocena stope reprodukcije humusa bazirana je u najvećoj
prinosa uz nizak gubitak azota
meri na procenama eksperata. Pri tome načelno postoje tri
100 do 300 Visok: srednjeročno prihvatljiv, pre svega
teorije:
N 76 33 43 36 48 139 21 na zemljištima sa osiromašenim sadržajem
1. Ne postoje suštinske razlike u odnosu na tečna organska humusa
Širokozahvatni rasturač P2O5 30 38 44 đubriva pašnih životinja. Reprodukciju humusa stoga treba
preko 300 Veoma visok: povećan rizik od gubitka azota,
K 2O 118 –37 146 oceniti kao i kod nefermentisanog tečnog stajnjaka goveda. niska efikasnost N
N 76 38 50 42 55 134 24 2. U toku procesa proizvodnje biogasa je već došlo do
Rasturač sa vučenim razgradnje lako razgradivih sastojaka. Shodno tome
16 P2O5 30 38 44
crevima organska materija preostala u ostatku fermentacije postaje 10.3.5 Pravna klasifikacija ostatka fermentacije –
K 2O 118 –37 146 stabilnija nego kod uporedivih sirovih tečnih stajnjaka. zahtevi i ograničenja
N 76 48 63 52 68 123 30 Stopa reprodukcije humusa ostatka fermentacije se prema Pravni zahtevi za korišćenje ostatka fermentacije kao đubriva
Širokozahvatni rasturač, tome kreće između zrelog stajnjaka i komposta. proističu iz propisa o đubrivima, higijenizaciji i zbrinjavanju
P2O5 30 38 44
direktno zaoravanje 3. Nizak odnos C/N dovodi do deficita ugljenika raspoloživog otpada u zavisnosti od supstrata korišćenih u biogas postrojenju
K 2O 118 –37 146
za mikrofaunu zemljišta, što izaziva potrošnju organskog (organsko đubrivo, obnovljive sirovine, organski otpad i/ili
ugljenika u zemljištu. sporedni proizvodi životinjskog porekla), sadržaja hranljivih i 10
Završna ocena i verifikacija ovih teorija još predstoji. štetnih materija i korišćenja ostatka fermentacije (stavljanje u
Ovde je bilansiranje humusa izvršeno prema metodi promet ili korišćenje za sopstvene potrebe).
fermentacije kod plodorednog člana kukuruza se zemljište, Asocijacije nemačkih institucija za poljoprivredna ispitivanja i U tabeli 10.16 navedene su važeće granične vrednosti
odnosno biljka, prehranjuje ukupnom količinom azota od istraživanja VDLUFA [10-17] uz primenu donjih vrednosti prema štetnih materija za ostatak fermentacije iz raznih pravnih
143 kg. U slučaju da se ostatak fermentacije koristi po prvi sistemu „cross compliance“, tj. unakrsne uslovljenosti (shodno regulativa.
put, biljci od ove ukupne količine azota u godini nanošenja na teoriji 1). Za potrebe obračuna pošlo se od istog plodoreda Dodatni kriterijumi značajni za korišćenje ostatka fermentacije
kg C iz raspolaganju stoji 90 kg. Ukoliko se ostatak fermentacije koristi kao i kod bilansiranja hranljivih materija. Repičina i ječmena navedeni su u narednom delu.
kg C iz
humusa/t već 5 godina, može da se pođe od 98 kg azota. Iz toga proističe slama se ne skidaju sa polja, dok se pšenična slama sakuplja
humusa/ha
supstrata
raspoloživost azota (dugoročni EMĐ) od 68 %, svedeno na i koristi izvan gazdinstva. Svi ostaci fermentacije razastiru se 10.3.5.1 Pravni propisi o đubrenju i đubrivima
ukupno naneti azot. ravnomerno po površinama gazdinstva. Prema nacionalnim propisima o đubrenju i đubrivima ostaci
–560 U tabeli 10.13 su za plodored iz našeg primera prikazani Bilansi (tabela 10.14) pokazuju da uz projektovani plodored fermentacije i proizvodi dobijeni njihovim tretmanom prilikom
–280 uticaji tehnike razastiranja na biljkama raspoloživ azot. Uz dolazi do relativno visoke potrošnje humusa. To je pre svega stavljanja u promet moraju da se klasifikuju u određenu
–280 optimalno sprovedeno nanošenje (putem direktnog zaoravanja) uslovljeno činjenicom da se za proizvodnju biogasa skida cela kategoriju đubriva prema Uredbi o đubrivima (DüMV 2012).
–280 gubitak azota može da se smanji za 20 % svedeno na količinu biljka, tako da na polju gotovo da nema žetvenih ostataka. Pošto Ostaci fermentacije, kao i sva ostala sredstva za đubrenje,
–1.400 ukupnog azota. Kod plodoreda iz našeg primera ostatkom ostaci fermentacije sadrže značajne biljne hranljive materije podležu propisima iz Uredbe o đubrenju (DüV 2007). Prema
fermentacije pri prosečno nanetoj količini od 16 m3/ha i godini kao što su azot, kalijum, fosfor i magnezijum, svrsishodno tome, mogu da se koriste samo ako ispunjavaju kriterijume iz
može da se obezbedi samo maksimalno 30 % potrebnog azota i neophodno je da se oni ponovo nanesu na površine. Pored DüMV. Od toga su izuzeti ostaci fermentacije od supstrata koji
90 536
i oko 44 % potrebnog fosfora. U poređenju sa tim, kalijum već biljnih hranljivih materija se u zemljište nanošenjem ostatka nastaju i koriste se u sopstvenom gazdinstvu, kao na primer
90 0 za 46 % prelazi potrebnu količinu. Sadržaji kalijuma u ostacima fermentacije unosi i ugljenik za potrebe obnavljanja humusa. organsko đubrivo životinjskog i biljnog porekla.
90 504 fermentacije model postrojenja (tabela 10.11) se doduše Đubrenje ostatkom fermentacije obnavljanju humusa
1.040 nalaze znatno iznad vrednosti izmerenih u praksi (tabela 10.1). doprinosi otprilike jednom trećinom, a neuklonjeni žetveni Uredba o đubrivima
12 764 ostaci komercijalnih kultura, tj. ozime uljane repice i ozimog DüMV 2012 [10-19] stupila je na mesto uredbi iz 2008.,
1.804 10.3.4.2 Bilans humusa ječma, sa oko dve trećine. Ukupno za projektovani plodored 2003. i 1999. godine i primenjuje se od decembra 2013.
404 Uticaj proizvodnje energetskih biljaka i đubrenja ostacima postoji uravnotežen do pozitivan bilans humusa. To znači da godine. Ostaci fermentacije se po pravilu klasifikuju kao
fermentacije na bilans humusa poljoprivrednog zemljišta nije potrebno dodavanje materija koje umnožavaju humus, organsko đubrivo. U slučaju da se fermentuju i druge materije,
101 do sada nije ispitan u višegodišnjim ogledima. On stoga ukoliko u zemljištu postoje lokacijski tipični sadržaji humusa. kao na primer organski otpad, ostaci fermentacije po pravilu
najbolje može da se oceni preko bilansa humusa. Pomoću Klasifikacija salda humusa prikazana je u tabeli 10.15. mogu da se stave u promet kao organsko NP, NK, PK ili NPK
ovih proračuna može da se proceni uticaj aktuelne namene Iz toga proističe da u slučaju smanjenja, odnosno neznatne đubrivo shodno prilogu 1, odeljak 3, ako su ispunjeni propisani
zemljišta na razvoj sadržaja humusa u periodu od oko 10 promene količine ostatka fermentacije mogu da se smanje minimalni sadržaji hranljivih materija od 1 % N, 0,3 % P2O5
godina, što se za zemljište smatra kratkoročnim. U obračun salda. To je u praksi često slučaj kada se za snabdevanje i/ili 0,5 % K2O u suvoj materiji od ostatka fermentacije. Osim
ulaze gajene vrste kultura, međuusevi, kao i organsko đubrivo. biogas postrojenja biomasom koriste površine koje su udaljene toga je moguća i klasifikacija kao prosto đubrivo, ako se u
Pri tome se ne radi o kauzalnom utvrđivanju apsolutnih od postrojenja, ali se po tim površinama ne nanosi ili samo u suvoj materiji od ostatka fermentacije dostiže sadržaj od 3 %
vrednosti promenjenih sadržaja, već o relativnoj proceni malim količinama nanosi raspoloživ ostatak fermentacije. odgovarajuće hranljive materije N, P ili K. Pored toga, prilikom
195
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Kvalitet i korišćenje ostatka fermentacije

Tab. 10.16: GRANIČNE VREDNOSTI ŠTETNIH MATERIJA ZA ĐUBRIVA I PRIRODNE I POMOĆNE MATERIJE gazdinstva. Za organska đubriva životinjskog porekla mogu 10.3.5.3 Pravni propisi o zbrinjavanju otpada
da se uračunaju gubici gasovitog N do maksimalne visine U slučaju da se u biogas postrojenjima koristi organski otpad, za
Uredba EU o organ. Uredba o stepenovane prema vrsti životinja, polazeći od sadržaja N u nastali ostatak fermentacije važe zahtevi iz Uredbe o organskom
BioAbfV BioAbfV
Parametar Jedinica poljop. proizvodnji kanalizac. DüMV (2012) životinjskim ekskrementima. Ako se u biogas postrojenju koristi otpadu (BioAbfV 1998) [10-23].
(1998) b (1998) c
(2008) a mulju (1992)
organsko đubrivo životinjskog porekla zajedno sa energetskim
Arsen (As) mg/kg SM – – – – 40 biljkama, gornja granica N odnosi se samo na udeo organskog Uredba o organskom otpadu
Talijum (Tl) mg/kg SM – – – – 1 đubriva životinjskog porekla. Otpad koji sadrži komponente životinjskog porekla u većini
Bilansiranje hranljivih materija: u svrhu izrade bilansa slučajeva podleže pravnim propisima o higijenizaciji. Izuzetak
Olovo (Pb) mg/kg SM 45 900 150 100 150
hranljivih materija prema DüV svedenu na ukupne površine ili prema TierNebV (2006) predstavlja „otpad iz kontejnera za
1,5 komunalni organski otpad“ i „separatori masti i flotacioni
Kadmijum (Cd) mg/kg SM 0,7 10 (5) d 1,5 1 pojedinačna polja, N iz mineralnih đubriva mora da se uračuna
(50 mg/kg P2O5)
sa 100 %. N iz organskih đubriva (tečni stajnjak, osoka, čvrsti mulj“ (vidi gore). Uredba o organskom otpadu (BioAbfV, 1998)
Hrom (Cr) mg/kg SM 70 900 100 70 – stajnjak, kompost i ostatak fermentacije) je u poređenju sa shodno tome prevashodno reguliše materije biljnog porekla.
Hrom (VI)-oksid (CrO3) mg/kg SM 0 – – – 2e mineralnim đubrivima manje raspoloživ za biljke. Kod đubriva Mnoge materije koje potpadaju pod Uredbu o biomasi 2012
Bakar (Cu) mg/kg SM 70 800 100 70 900 k životinjskog porekla u bilans mogu da se uračunaju i gubici (prilog 1 uz § 2a stav 2) mogu da se klasifikuju i kao organski
gasovitog N zavisno od vrste životinja, što ne važi kod drugih otpad. Usled toga u odnosu na tretman korišćenih supstrata
Nikl (Ni) mg/kg SM 25 200 50 35 80
supstrata za proizvodnju biogasa. Stoga, na primer, visoki (vođenje i kontrola procesa, vidi poglavlje 7.5) i korišćenje
Živa (Hg) mg/kg SM 0,4 8 1 0,7 1 udeli obnovljivih sirovina u supstratima korišćenim u biogas ostatka fermentacije važe zahtevi iz BioAbfV.
Cink (Zn) mg/kg SM 200 2.500 (2.000) d 400 300 5.000 k postrojenju dovode do relativno visokih sadržaja N u ostatku BioAbfV sadrži maksimalne količine koje shodno kvalitetu
AOX f mg/kg SM – 500 – – – fermentacije koji mogu da se uračunaju. mogu da se koriste, kao i granične vrednosti teških metala za
organski otpad i, svedeno na vrstu zemljišta, za poljoprivredne,
PDB g
mg/kg SM – 0,2 – – 30 ng WHO-TEQ h
Uredba o stavljanju u promet i prevozu organskih đubriva baštenske ili šumske površine.
PCDD/DF i µg ekvivalenti (WDüngV) Izmenom BioAbfV iz 2012. godine je pre svega revidirana
– 100 – – –
toksičnosti TCDD/kg SM
U slučaju prodaje, prevoza i nabavke organskih đubriva, kao lista dozvoljenih sirovina, kao i fitohigijenski i protivepidemijski
(PFT) j mg/kg SM – – – – 0,1 što su tečni stajnjak ili proizvodi fermentacije sa sadržajem kriterijumi za rad postrojenja za tretman organskog otpada. 10
a
Uredba (EZ) br. 889/2008 sa propisima o sprovođenju Uredbe (EZ) br. 834/2007; granične vrednosti važe samo za „kompostirani i fermentisani komunalni otpad“ tečnog stajnjaka, po pravilu postoje obaveze dokumentovanja,
b
Pri nanošenju maksimalno 20 t/ha SM u tri godine obaveštavanja i prijavljivanja. Shodno tome su prodavci,
Uz ispunjavanje nižih graničnih vrednosti može da se nanese do 30 t/ha SM u tri godine
10.4 Tretman ostatka fermentacije
c

d
Kod zemljišta sa sadržajem gline < 5 % ili pH vrednošću > 5 i < 6
e
Pepeo iz komore za sagorevanje kod sagorevanja netretiranog sirovog drveta isključen je iz graničnih vrednosti, ako se jasnim obeležavanjem ukazuje na isključivo poreklo
iz šumarstva
f
Adsorbovani organski vezani halogeni
g
Polihlorirani bifenili
h
Ekvivalent toksičnosti
i
Polihlorirani dibenzo dioksini i furani
j
Perfluorovani tenzidi
k
Granične vrednosti shodno DüV (prilog 1, odeljak 4 tačka 4.1.1)
stavljanja u promet važe propisi o obeležavanju iz priloga 2,
tabela 10, DüMV (2012). Shodno tome moraju da se deklarišu
i hranljive materije koje nisu karakteristične za dotičnu vrstu
đubriva, poput sumpora i magnezijuma.
Za teške metale arsen, olovo, kadmijum, hrom
(šestovalentni), nikl, živu i talijum, kao i parametar organskih
štetnih materija „perfluorovane tenzide“ važi prag od kojeg
određeni sadržaj mora da se deklariše, kao i granične vrednosti
u slučaju čijeg prekoračenja više nije dozvoljeno stavljanje
u promet. Za ekvivalentnu toksičnost dioksina i PDB-a sličnih
dioksinu uvedena je granična vrednost, doduše bez praga,
koja ne važi za organska đubriva životinjskog porekla i ostatke
fermentacije bez sadržaja organskog otpada.
Bakar i cink se kao i bor i kobalt prema propisima o đubrivima
ne smatraju štetnim materijama, već mikroelementima.
Supstrati biogas postrojenja koji su dozvoljeni prema propisima
o đubrivima navedeni su u prilogu 2, tabela 7 DüMV i podeljeni
su na biljne, životinjske i mineralne materije, kao i na grupu
„ostali“ sa materijama koje ne mogu da se klasifikuju ni u jednu
od navedenih kategorija.
Dopušteni sporedni sastojci, tj. sredstva za obogaćivanje,
pomoćna sredstva i strani sastojci, navedeni su u prilogu 2,
tabela 8 DüMV. Sintetički polimeri (pomoćni flokulanti) su od
31.12.2017. godine dopušteni samo ako se svi sastojci i finalni
proizvod u toku perioda od dve godine razgrađuju za najmanje
20 %.
DüMV u § 5 sadrži zahteve u odnosu na protivepidemijske mere
(zabranjeno prisustvo salmonele u 50 g uzorkovanog materijala)
i fitohigijenu (zabranjeno korišćenje sirovina životinjskog porekla
zaraženih otpornim štetnim organizmima, odnosno obavezna
higijenizacija zaraženih sirovina). Međutim, ne postoje zahtevi u
pogledu vođenja procesa u biogas postrojenjima, odnosno vrste
prethodnog tretmana radi higijenizacije.
Uredba o đubrenju
Uredba o đubrenju DüV (2007) [10-20] sadrži propise o
utvrđivanju potrebne količine đubriva, korišćenju organskog
đubriva životinjskog porekla (gornja granica N za tečni stajnjak,
osoku, čvrsti stajnjak) i bilansu hranljivih materija (bilansiranje
hranljivih materija dodatih sa đubrivom i hranljivih materija
uklonjenih sa površina zajedno sa žetvenom masom).
Gornja granica N: u DüV je takođe propisana ova gornja
granica N svedena na prosek gazdinstva (170 kg N/ha, za
pašnjake 230 kg N/ha pod određenim uslovima) koja određuje
koje količine N iz organskog đubriva životinjskog porekla u
proseku mogu da se nanesu na poljoprivredne površine jednog
prevoznici i kupci organskih đubriva dužni da najkasnije jedan
mesec nakon okončanja prevoza sačine dokument koji sadrži
podatke o učesnicima u prometu, količinama, kao i sadržaju
azota i fosfata (obaveza dokumentovanja). U slučaju da ovi
podaci proističu iz drugih dokumenata (dostavnica, priznanica,
deklaracija itd.), ne mora da se sačini poseban dokument. Pored
obaveze dokumentovanja, o stavljanju u promet organskih
đubriva mesec dana pre prvog prometa mora da se obavesti
nadležni organ (obaveza obaveštavanja). U slučaju da se
organska đubriva nabavljaju iz drugih saveznih pokrajina ili iz
inostranstva, kupac je dužan da to do 31. marta naredne godine
prijavi nadležnom organu (obaveza prijavljivanja).
10.3.5.2 Pravni propisi o higijenizaciji
Biogas postrojenja koja koriste sporedne proizvode životinjskog
porekla, uključujući organska đubriva životinjskog porekla,
načelno podležu propisima o higijenizaciji, što znači da ostaci
fermentacije shodno tome podležu tamo navedenim higijenskim
zahtevima.
Propisi o higijenizaciji obuhvataju Uredbe (EU) br. 1069/2009
i (EU) br. 142/2011 [10-21] sa zdravstvenim pravilima za tretman
sporednih proizvoda životinjskog porekla koji nisu namenjeni
za ishranu ljudi, nacionalno važeći „Zakon o zbrinjavanju
sporednih proizvoda životinjskog porekla“ (TierNebG 2004),
kao i „Uredbu o zbrinjavanju sporednih proizvoda životinjskog
porekla“ (TierNebV 2006) [10-22]. Ovi poslednji objašnjavaju
implementaciju direktno važećih uredbi, ali do sada još nisu
prilagođeni Uredbama (EU) br. 1069/2009 i (EU) br. 142/11.
Uredba o zbrinjavanju sporednih proizvoda životinjskog
porekla za ostatke fermentacije postavlja različite zahteve
u zavisnosti od korišćenog supstrata i načina primene (za
sopstvene potrebe, odnosno izvan sopstvenog gazdinstva).
U Saveznoj Republici Nemačkoj su broj i veličina biogas
postrojenja u toku poslednjih godina jako porasli. Uz to dolazi
intenziviranje stočarstva, i to i u regionima sa već visokom
zastupljenošću stoke. To dovodi do regionalno velikih količina
organskog đubriva, tako da ostaci fermentacije često lokalno
više ne mogu svrsishodno da se iskoriste kao đubrivo. Ova
đubriva ne poseduju samo visok hranljivi potencijal, već mogu i
da preopterete prirodne materijalne cikluse ako se ne koriste na
odgovarajući način. Da bi ovaj hranljivi potencijal mogao da se
iskoristi efikasno, može biti neophodno i korisno da se hranljive
materije koncentruju kako bi se dobilo đubrivo koje može da
se transportuje i koristi u regionima u kojima ne postoje viškovi
hranljivih materija.
U narednom delu opisano je aktuelno stanje tehnologija
i postupaka za izdvajanje hranljivih materija iz ostatka
fermentacije. Razmatraju se moguć stepen koncentrovanja
hranljivih materija, kao i troškovi i funkcionalnost postupaka koji
se ocenjuju na toj osnovi. Međusobnim poređenjem postupaka,
uključujući aktuelne troškove iskorišćenja ostatka fermentacije,
procenjuje se njihova primenjivost u praksi.
10.4.1 Postupci tretmana
Najjednostavniji način korišćenja ostatka fermentacije
predstavlja razastiranje po poljoprivrednim površinama radi
đubrenja, bez prethodnog tretmana. U sve većem broju regiona
takvo korišćenje ostatka fermentacije u neposrednoj blizini
gazdinstva nije moguće ili je moguće samo u ograničenoj
meri. Visoke zakupnine za odgovarajuće površine ili velike
transportne udaljenosti i samim tim visoki transportni troškovi
mogu negativno da se odraze na ekonomsku svrsishodnost

196 197
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Postupak tretmana
fizički hemijski biološki
Separacija čvrste faze eventualno sa flokulantima
Sušenje Kompostiranje
Uparavanje Taloženje fosfata
Nitrifikacija/
denitrifikacija
Membranska separacija
Rektifikacija
Uklanjanje azota
Slika 10.7: Klasifikacija postupaka tretmana prema načelnom toku procesa
korišćenja ostatka fermentacije. Da bi se povećala isplativost tečna faza siromašna suvom materijom može da se nanese na
transporta ostatka fermentacije, primenjuju se, odnosno poljoprivredne površine ili tretira dalje, dok izdvojena čvrsta
razvijaju različiti postupci koji mogu biti bazirani na fizičkim, faza može da se kompostira ili suši. U zavisnosti od potrebnog
hemijskim ili biološkim procesima (slika 10.7). stepena separacije koriste se pre svega pužni separatori,
U narednom delu razmatrani su samo fizički postupci. dobošaste ili trakaste filter prese i dekanteri.
Na kapacitet izdvajanja svih postupaka u velikoj meri utiču
10.4.1.1 Korišćenje ostatka fermentacije bez tretmana karakteristike ostatka fermentacije i podešavanja separatora.
(skladištenje netretiranog ostatka fermentacije i Što je sadržaj suve materije u ostatku fermentacije veći, to može
razastiranje po poljoprivrednim površinama) da se ostvari veće smanjenje zapremine i izdvajanje fosfora i
U smislu zaokruženja ciklusa hranljivih materija poželjno je organskog azota sa čvrstom fazom. Pomoću pužnih separatora
razastiranje ostatka fermentacije po površinama na kojima se mogu da se ostvare sadržaji suve materije u čvrstoj fazi od
gaje obnovljive sirovine korišćene za fermentaciju. Te površine 30 %, dok to sa dekanterima po pravilu nije moguće, mada
se po pravilu nalaze u neposrednoj blizini biogas postrojenja, samo pomoću ovog postupka mogu da se ostvare sadržaji suve
tako da su potrebni transportni putevi kratki i pomoću istog materije u tečnoj fazi od ispod 3 %, što predstavlja preduslov za
vozila bez pretovara (jednofazno) troškovno povoljno može neke dalje postupke tretmana tečne faze. Dekanteri, međutim,
da se obavi kako transport, tako i razastiranje po površinama. zahtevaju konstantan sastav ulaznog materijala i u poređenju
U slučaju transportnih udaljenosti od preko 5 km, transport i sa separatorima podležu većem habanju i potrošnji energije.
razastiranje sprovode se odvojenom mehanizacijom. Uopšteno Delom se u svrhu poboljšanja kapaciteta izdvajanja u toku
važi da sa povećanom transportnom udaljenošću u velikoj separacije koriste flokulanti. Pri tome u obzir treba uzeti propise
meri rastu i troškovi oba postupka, pošto su sadržaji hranljivih o đubrivima.
materija u ostatku fermentacije svedeni na njegovu transportnu
masu relativno niski. Cilj tretmana ostatka fermentacije stoga 10.4.1.3 Dalji tretman čvrste faze
jeste smanjenje udela inertne vode i ciljano koncentrovanje Moguće je direktno razastiranje izdvojene čvrste faze po
frakcija hranljivih materija. poljoprivrednim površinama. Međutim, pošto pri tome može da
dođe do imobilizacije azota, razvoja neprijatnih mirisa ili širenja
10.4.1.2 Separacija čvrste faze semena korova, izdvojena čvrsta faza se po pravilu podvrgava
Glavni postupak tretmana ostatka fermentacije predstavlja daljem tretmanu.
separacija čvrste faze. Prednosti separacije čvrste faze leže u
smanjenju skladišne zapremine za tečne ostatke fermentacije, Kompostiranje
kao i smanjenju sedimentnih i plivajućih slojeva koji nastaju Kompostiranje predstavlja aerobni tretman organskog otpada
prilikom skladištenja. Međutim, iznad svega dolazi do sa ciljem stabilizacije organskih komponenti, uništavanja
frakcionisanja hranljivih materija, pošto se rastvorljivi mineralni patogenih klica i semena korova, kao i eliminisanja jedinjenja
azot prevashodno zadržava u tečnoj fazi, dok se organski vezani sa intenzivnim mirisima. U ostatak fermentacije namenjen za
azot i fosfor u velikoj meri izdvajaju sa čvrstom fazom. Izdvojena kompostiranje treba uneti dovoljnu količinu kiseonika. Pošto
198
se kod ostatka fermentacije radi o materijalu sa prevashodno
slabom strukturom, za uspešno kompostiranje mora da se doda
strukturni materijal (na primer malč od kore drveta) ili materijal
mora često da se meša.
Usled anaerobne razgradnje ugljenika u biogas postrojenju,
u toku kompostiranja u poređenju sa netretiranim organskim
materijalom dolazi do smanjenja samozagrevanja. U toku
kompostiranja dostižu se samo temperature do 55 °C, a ne
75 °C koliko bi bilo potrebno za uspešnu higijenizaciju. Nastali
kompost, kao i konvencionalni kompost, može da se koristi
direktno kao oplemenjivač zemljišta [10-24].
Sušenje
Ovde za sušenje mogu da se koriste neki od postupaka koji su
se već etablirali u drugim oblastima. To su na primer dobošaste
i trakaste sušare ili sušare sa mešalicom. Kod većine sušara
se toplota prenosi preko toplog vazduha koji protiče preko ili
kroz materijal za sušenje. Kod biogas postrojenja se u tu svrhu
nameće korišćenje otpadne toplote, ako ne može da se iskoristi
na drugi način. Ova mogućnost sa propisanom minimalnom
količinom toplotne energije, koja shodno EEG 2012 mora da se
iskoristi, dobija sve više na značaju.
Amonijum sadržan u čvrstoj fazi prilikom sušenja velikim
delom u vidu amonijaka prelazi u otpadni vazduh sušare. Usled
toga, radi sprečavanja emisija amonijaka, može biti potreban
tretman otpadnog vazduha. Takođe može da dođe i do emisija
neprijatnih mirisa koje bi po mogućnosti trebalo eliminisati
putem povezanog prečišćavanja otpadnog vazduha (vidi
poglavlje 3.2.5).
Sušenjem mogu da se ostvare sadržaji suve materije u
čvrstoj fazi od najmanje 80 %. Ona tako postaje pogodna za
skladištenje i transport.
10.4.1.4 Dalji tretman tečne faze
Niski sadržaji suve materije u izdvojenoj tečnoj fazi u poređenju
sa netretiranim ostatkom fermentacije olakšavaju skladištenje i
razastiranje po poljoprivrednim površinama. Često je, međutim,
poželjno dodatno smanjenje zapremine, odnosno obogaćivanje
tečne faze hranljivim materijama, što može da se ostvari
pomoću sledećih postupaka.
Membranska separacija
Tretman vode teško opterećene organskim materijama pomoću
membranske separacije već je široko rasprostranjen u oblasti
prečišćavanja otpadnih voda. Usled toga je ovaj postupak
kompletnog tretmana mogao relativno dobro da se prilagodi
za ostatke fermentacije i već se primenjuje u pojedinim biogas
postrojenjima. Za razliku od većine drugih postupaka tretmana
ostatka fermentacije, ovaj postupak ne zahteva toplotu. Tako
membranska separacija može da se koristi i u postrojenjima koja
su priključena na mikro gasnu mrežu ili postrojenje za tretman
gasa i usled toga ne raspolažu viškom toplotne energije.
Membranska separacija sastoji se od kombinacije postupaka
filtriranja uz primenu filtera sa sve manjim porama, nakon čega
sledi reverzna osmoza iz koje nastaje permeat koji direktno
može da se upusti u recipijent i koncentrat koji je jako obogaćen
hranljivim materijama. Koncentrat je bogat amonijumom i
kalijumom, dok se fosfor pre svega zadržava u ultrafiltraciji i
Kvalitet i korišćenje ostatka fermentacije
retentatu. Permeat reverzne osmoze je pretežno oslobođen
hranljivih materija i dostiže kvalitet koji omogućava direktno
upuštanje u recipijent. U okviru proračuna je pretpostavljeno
da će se obe tečne faze bogate hranljivim materijama po
poljoprivrednim površinama nanositi zajedno.
Da bi se sprečilo prevremeno zagušivanje membrana, sadržaj
suve materije u tečnoj fazi ne bi trebalo da pređe vrednost od
3 %. To u većini slučajeva zahteva separaciju čvrste i tečne faze
pomoću dekantera.
Uparavanje
Uparavanje ostatka fermentacije je interesantno za biogas
postrojenja koja raspolažu velikim viškom toplotne energije,
pošto je potrebno oko 300  kWhterm/m3 vodene pare. Za
postrojenja koja rade sa većim udelom tečnog stajnjaka i stoga
u odnosu na proizvedenu energiju poseduju veliku zapreminu
ostatka fermentacije, ovaj postupak može da se primeni samo
uz ograničenja. Za ovde projektovano model postrojenje pri
masenom udelu od 50 % tečnog stajnjaka u ulaznom supstratu,
od strane biogas postrojenja može da se obezbedi samo 70 %
potrebne toplotne energije. Do sada postoje samo malobrojna
iskustva sa uređajima za uparavanje ostatka fermentacije.
Postupak se u većini slučajeva odvija u višestepenom
procesu. Materijal se prvo zagreva, nakon čega se temperatura 10
pri potpritisku postepeno povećava do tačke ključanja. Da
bi se izbegli gubici amonijaka, pH vrednost se u tečnoj fazi
smanjuje dodavanjem kiseline. U toku rada mogu da nastanu
tehnički problemi usled zagušenja i korozije korišćenih
razmenjivača toplote. U vakuumskom uparivaču se količina
ostatka fermentacije smanjuje za oko 70 %. Zagrevanje ostatka
fermentacije u toku uparavanja na 80–90 °C omogućava
higijenizaciju u okviru procesa.
Postupkom uparavanja u koncentratu mogu da se ostvare i
do 4-struko veće koncentracije čvrste materije u poređenju sa
ulaznim materijalom, dok se kapaciteti potrebni za skladištenje
i transport srazmerno smanjuju. Međutim, direktno upuštanje
prečišćenog kondenzata u recipijent nije moguće, pošto ne
mogu da se ispune zakonski propisane granične vrednosti.
Rektifikacija
Rektifikacijom se naziva postupak kod kog se izdvajanje
određenih sastojaka iz tečnosti odvija sprovođenjem gasova
(vazduh, vodena para, dimni gas itd.) kroz tečnost i prevođenjem
tih sastojaka u gasnu fazu. Pri tome amonijum prelazi u amonijak.
Ovaj proces može da se pospeši kako povećanjem temperature,
tako i povećanjem pH vrednosti. To se na primer radi kod parne
rektifikacije, pošto se sa povećanom temperaturom smanjuje
potreban zapreminski protok gasa. U desorpciji sprovedenoj
nakon rektifikacije se amonijak iz gasne faze konvertuje u
proizvod koji može da se iskoristi, odnosno zbrine na bezbedan
način. Desorpcija NH3 iz gasnog toka može da se sprovede
putem kondenzacije, pranja kiselinama ili reakcije sa gipsanim
vodenim rastvorom. Konačni proizvodi desorpcije su po pravilu
amonijum-sulfat, odnosno amonijačna voda.
Kao i kod isparavanja, prema aktuelnom stanju nije moguće
ispunjavanje zakonski propisanih graničnih vrednosti da bi
prečišćena voda direktno mogla da se upusti u recipijent.
199
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Kvalitet i korišćenje ostatka fermentacije

Tab. 10.17: SADRŽAJI HRANLJIVIH MATERIJA FRAKCIJA, PRORAČUNATI ZA POSTUPKE TRETMANA ravnomerno raspoređivanje hranljivih materija na površini. 10.5 Spisak literature
Mineralna tečna đubriva, kao na primer rastvor uree amonijum-
Maseni udeo Norg NH4-N P2O5 K2O nitrata sa sadržajem N od 28 %, često se nanose pomoću [10-1] Döhler, H.; Schießl, K.; Schwab, M. (1999): BMBF – Förder-
Postupak tretmana Frakcija
% kg/t kg/t kg/t kg/t prskalica za sredstva za zaštitu bilja koje, međutim, uglavnom schwerpunkt, Umweltverträgliche Gülleaufbereitung und
poseduju ograničen kapacitet razastiranja. Razastiranje količina -verwertung. KTBL Arbeitspapier 272. KTBL Darmstadt.
Netretiran Tečna 2,0 3,6 2,1 6,2
koje se kreću daleko iznad 1 m3/ha teško može da se realizuje [10-2] LTZ (2008): Inhaltsstoffe in Gärprodukten und Möglichkeiten
Separacija čvrste faze Čvrsta 12 4,9 2,6 5,5 4,8 pomoću standardne mehanizacije. zu ihrer geordneten pflanzenbaulichen Verwertung. Projektbe-
Tečna 88 1,6 3,7 1,6 6,4
Rastvor amonijum-sulfata iz rektifikacije u najvećoj meri richt, Landwirtschaftliches Technologiezentrum Augustenberg
Trakasta sušara Čvrsta 5 13,3 0,7 14,9 12,9 ispunjava zahteve iskoristivog proizvoda. On poseduje sadržaj (LTZ).
Tečna 88 1,6 3,7 1,6 6,4
N od gotovo 10 % i već se kao proizvod od prečišćavanja [10-3] KTBL (2005): Schwermetalle und Tierarzneimittel in Wirt-
Otpadni vazduh 7 – – – –
otpadnog vazduha i sporedni proizvod iz hemijske industrije u schaftsdüngern. KTBL-Schrift 435, 79 S.
Membranska separacija Čvrsta 19 4,9 4,4 6,8 4,5
većim količinama prodaje kao đubrivo u oblasti poljoprivrede. [10-4] Klingler, B. (1996): Hygienisierung von Gülle in Biogasanlagen.
Tečna 37 2,8 7,4 2,1 14,4
Otpadna voda (prečišćena) 44 ispunjene granične vrednosti za direktno upuštanje u recipijent Za proizvode iz tretmana tečne faze sa osiromašenim In: Biogas-Praxis Grundlagen-Planung- Anlagenbau-­Beispiele.

Uparavanje Čvrsta 19 4,9 4,4 6,8 4,5 sadržajem, odnosno bez sadržaja hranljivih materija, u Ökobuch Staufen bei Freiburg: 141
Tečna 31 3,4 8,9 2,5 17,3 proračunima ekonomske isplativosti nisu projektovani troškovi [10-5] Philipp, W.; Gresser, R.; Michels, E.; Strauch, D. (1990):
Tehnološka voda 50 nije pogodno za upuštanje u recipijent ili prihodi od iskorišćenja. Prihodi ovde mogu da se ostvare Vorkommen von Salmonellen in Gülle, Jauche und Stallmist
Rektifikacija Čvrsta 27 6,8 3,5 7,5 21,7 ako se pronađu kupci kojima je potrebna tehnološka voda. To landwirtschaftlicher Betriebe in einem Wasserschutzgebiet.
Tečna (RAS) 3 0,0 80,6 0,0 0,0 se najpre čini mogućim kod membranske separacije, kod koje [10-6] Steinmöller, S.; Müller, P.; Pietsch, M. (2007): Phytohygie­
Tehnološka voda 70 nije pogodno za upuštanje u recipijent iz reverzne osmoze nastaje permeat koji može da se upusti u nische Anforderungen an Klärschlämme – Regelungsnot-
RAS: Rastvor amonijum-sulfata recipijent. Za sve proizvode koji gotovo da ne sadrže hranljive wendigkeiten und -möglichkeiten. In: Perspektiven der
materije bilo bi moguće korišćenje za orošavanje ili zalivanje, a Klärschlammverwertung, Ziele und Inhalte einer Novelle der
Tab. 10.18: GRANIČNE VREDNOSTI ŠTETNIH MATERIJA ZA ĐUBRIVA I PRIRODNE I POMOĆNE MATERIJE za proizvode sa dozvolom za direktno upuštanje u recipijent, Klärschlammverordnung. KTBL-Schrift 453, KTBL, Darmstadt
i ispuštanje u neku reku ili jezero. Ako te mogućnosti ne [10-7] Döhler et al. (2002): Anpassung der deutschen Methodik

Separacija Sušenje
Funkcionalna bezbednost ++ +/o
Zastupljenost ++ + +
Troškovi + +/o
Iskoristivost proizvoda
Čvrsta faza o +/o
Tečna (bogata hranljivim materijama) o o
Tečna (siromašna hranljivim materijama)
++ = odlično, + = dobro, o = srednje, – = loše
10.4.2 Korišćenje tretiranog ostatka fermentacije
Izdvojena čvrsta faza po svojim karakteristikama može da se
uporedi sa svežim kompostom i poput njega može da se koristi
za povećanje sadržaja organske materije u zemljištu. Savezna
asocijacija za obezbeđenje kvaliteta komposta razvila je kriterijume
kvaliteta za čvrstu fazu fermentacije i dodeljuje oznake kvaliteta.
Međutim, svež kompost se pretežno koristi u poljoprivredi, pošto
prilikom njegovog skladištenja i razastiranja može da dođe do
emisije neprijatnih mirisa. Proizvod koji može da se plasira na
tržište nastaje tek stabilizacijom ostatka fermentacije, na primer
putem kompostiranja. Ona, doduše, uz cenu od oko 40 €/t čvrste
materije ne može da se sprovodi ekonomski isplativo. Alternativu
predstavlja sušenje čvrste faze kao što je gore opisano. Pri tome
nastaje proizvod koji može da se skladišti i transportuje i koji
može da se koristi za ciljano nanošenje P i K (vidi tabelu 10.17)
na površine sa visokim sadržajem azota.
Moguće je i spaljivanje osušene čvrste faze. Međutim, čim se
fermentuje i tečni stajnjak ili ekskrementi, ostaci fermentacije
prema BImSchG ne mogu da se koriste kao standardno gorivo.
U tom slučaju bila bi potrebna specijalna dozvola praćena
obuhvatnim dodatnim zahtevima. Za ostatke fermentacije čisto
biljnog porekla ne postoji jasna regulativa.
Membranska
Uparavanje Rektifikacija postoje, potreban je priključak na prečistač sa odgovarajućim
separacija hidrauličkim i biološkim kapacitetima. Usled toga nastaju
+ o o dodatni troškovi koji moraju da se uzmu u obzir.
o o
10.4.3 Poređenje postupaka za tretman ostatka
o/– o +/o
fermentacije
Ovde prikazani postupci tretmana ostatka fermentacije se
o o o dosta međusobno razlikuju u pogledu svoje dosadašnje
+ + ++ rasprostranjenosti i funkcionalne bezbednosti (tabela 10.18).
Postupci separacije čvrste i tečne faze ostatka fermentacije
+ o o
odgovaraju stanju tehnike i već se često primenjuju. Međutim,
kod delimičnog tretmana po pravilu ne dolazi do smanjenja
količina potrebnih za razastiranje po poljoprivrednim površinama
Tečna faza iz separacije se delom u nekim biogas i trošak za razastiranje ostatka fermentacije se povećava.
postrojenjima koristi kao recirkulat. Smanjeni sadržaj suve Postupci za sušenje čvrste faze su već etablirani u drugim
materije osim toga omogućava preciznije nanošenje na oblastima primene i prilagođavaju se za sušenje ostatka
površine sa manjim gubicima NH3. Usled manjih sadržaja fermentacije. Pri tome mogu da se očekuju samo još mali
P, u poređenju sa netretiranim ostacima fermentacije, u tehnički problemi. Sušenje ostatka fermentacije je, međutim,
regionima sa intenzivnim stočarstvom u blizini postrojenja ekonomski interesantno jedino ako se ostatak fermentacije
mogu da se iskoriste veće količine, jer je tamo razastiranje po nakon sušenja koristi na isplativ način ili ne postoji druga
poljoprivrednim površinama po pravilu ograničeno sadržajem P mogućnost iskorišćenja otpadne toplote biogas postrojenja.
u zemljištu. Problemi regionalnih viškova azota uglavnom mogu Postupci za tretman tečne faze još ne odgovaraju stanju
da se reše samo daljim tretmanom tečne faze, pošto isključivom tehnike i ovde postoji još velika potreba za daljim razvojem.
separacijom ne može da se ostvari smanjenje transportne Tehnika je najdalje odmakla kod postupaka membranske
zapremine. separacije. Postoji nekoliko ponuđača na tržištu i referentna
Za hranljive proizvode tretmana tečne faze je često samo postrojenja koja rade manje-više bez smetnji. Uprkos tome, i
u ograničenoj meri moguć plasman na tržište. Koncentracije ovde postoji razvojni potencijal da bi se izmenama u postupku
hranljivih materija se doduše nalaze iznad onih u ostacima smanjila potrošnja energije i habanje. Ovde se, na primer,
fermentacije (tabela 10.17), što povećava isplativost transporta, već razvijaju rešenja sa poboljšanom separacijom čvrste faze
ali se uglavnom kreću znatno ispod onih u mineralnim pomoću kojih se produžava radni vek membrana i koja treba da
đubrivima. To u nekim slučajevima može da oteža korišćenje, smanje potrošnju energije.
pošto ne postoji adekvatna mehanizacija. Razastiranje po Postupci za uparavanje i rektifikaciju još nisu toliko
poljoprivrednim površinama pomoću rasturača sa vučenim napredovali da bi mogli da se koriste u širim razmerama. Iz
crevima, kakvi se koriste za razastiranje tečnog stajnjaka i tog razloga još uvek nije moguća sigurna ocena ekonomskih
ostatka fermentacije, zahteva velike količine da bi se omogućilo aspekata i očekivanog kvaliteta proizvoda tretmana.
zur rechnerischen Emissionsermittlung an internationale 10
Richtlinien sowie Erfassung und Prognose der Ammoniak-
emissionen der deutschen Landwirtschaft und Szenarien zu
deren Minderung bis zum Jahre 2010, Berlin
[10-8] FNR (2009): Ergebnisse des Biogasmessprogramm II, Gülzow
[10-9] Clemens, J.; Wolter, M.; Wulf, S.; Ahlgrimm, H.-J. (2002):
Methan- und Lachgas-Emissionen bei der Lagerung und
Ausbringung von Wirtschaftsdüngern, in: KTBL-Schrift 406,
Emissionen der Tierhaltung, S. 203–214
[10-10] Roth, U.; Niebaum, A.; Jäger, P. (2006): Gasdichte Abdeckung
von Gärrestlagerbehältern – Prozessoptimierung und
wirtschaftliche Einordnung. In: KTBL-Schrift 449 (2006): Emis-
sionen der Tierhaltung. Messung, Beurteilung und Minderung
von Gasen, Stäuben und Keimen. KTBL, Darmstadt, 328 S.
[10-11] Niebaum, A.; Roth, U.; Döhler, H. (2008): Bestandsaufnahme
bei der Abdeckung von Gärrestlagerbehältern. In: Emissions-
vermeidung beim Betrieb von Biogasanlagen: KRdL-Experten-
forum, 04. November 2008, Bundesministerium für Umwelt,
Naturschutz und Reaktorsicherheit, Bonn. Düsseldorf:
Kommission Reinhaltung der Luft im VDI und DIN, 6 S.
[10-12] Döhler, H. (1996): Landbauliche Verwertung stickstoffreicher
Abfallstoffe, Komposte und Wirtschaftsdünger. In Wasser und
Boden, 48 Jahrgang. 11/1996
[10-13] ASUE (Arbeitsgemeinschaft für sparsamen und umweltfreund-
lichen Energieverbrauch e. V.), Energiereferat der Stadt Frank-
furt (2005): BHKW-Kenndaten 2005 – Module, Anbieter,
Kosten. Broschüre, Kaiserslautern
[10-14] Döhler, H.; Menzi, H.; Schwab, M. (2001): Emissionen bei der
Ausbringung von Fest- und Flüssigmist und Minderungsmaß-
nahmen, KTBL/UBA – Symposium, Kloster Banz.
[10-15] Gutser, R. (2008): Optimaler Einsatz moderner Stickstoff-
dünger zur Sicherung von Ertrag und Umweltqualität, Vortrag
vom 02.02.2006 zur Fachtagung Düngung in Bösleben (TU
München)

200 201
 11
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja

[10-16] KTBL (2009): Strompreise aus Biomasse – Vergütungsrechner

für Strom aus Biogas. www.ktbl.de/index.php?id=360
[10-17] Körschens, Martin et al. (2004): Methode zur Beurteilung und
Bemessung der Humusversorgung von Ackerland. VDLUFA
Standpunkt, Bonn
[10-18] EEG (2008): Gesetz für den Vorrang Erneuerbarer Energien
(Erneuerbare-Energien-Gesetz – EEG). 25 Oktober 2008,
BGBl. I: 2.074
[10-19] DüngemittelV (2012): Verordnung über das Inverkehrbringen
von Düngemitteln, Bodenhilfsstoffen, Kultursubstraten
und Pflanzenhilfsmitteln (Düngemittelverordnung, DüMV).
5. ­Dezember 2012, BGBl. I. S. 2.482
[10-20] DüV (2012): Verordnung über die Anwendung von Düngemit-
teln, Bodenhilfsstoffen, Kultursubstraten und Pflanzenhilfsmit-
teln nach den Grundsätzen der guten fachlichen Praxis beim
Düngen. Neufassung der Düngeverordnung (24.2.2012);
BGBl. I. S. 212
[10-21] 1774/2002 (2002): Verordnung (EG) Nr. 1774/2002 des
Europäischen Parlaments und des Rates vom 3. Oktober
2002 mit Hygienevorschriften für nicht für den menschlichen
Verzehr bestimmte tierische Nebenprodukte (Abl. L 273 vom
10.10.2002)
[10-22] TierNebV (2012): Verordnung zur Durchführung des Tierische
Nebenprodukte-Beseitigungsgesetzes (Tierische Nebenpro-
dukte-Beseitigungsverordnung – TierNebV) vom 23. April
2012, BGBl. I. S. 611
[10-23] BioAbfV (2012): Verordnung über die Verwertung von
Bioabfällen auf landwirtschaftlich, forstwirtschaftlich und
gärtnerisch genutzten Böden (Bioabfallverordnung – BioAbfV)
vom 23. April 2012, BGBl. I. S. 2.955
[10-24] Ebertseder, T. (2007): Düngewirkung von Kompost und von
flüssigen Gärrückständen im Vergleich. Humus und Kompost
172008, S, 64–67,
REALIZACIJA PROJEKTA
[10-25] Faustzahlen Biogas (2009), 2. überarbeitete Auflage, KTBL
(Hrsg.), Darmstadt
[10-26] KTBL (2012): Betriebsplanung Landwirtschaft 2012/2013.
Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft
e.  V. (Hrsg.), Darmstadt
[10-27] Humboldt-Universität zu Berlin (2012): Untersuchungen zum
phytosanitären Risiko durch die anaerobe Vergärung von
pflanzlichen Biomassen in Biogasanlagen. Abschlussbericht
zum Forschungsprojekt 22013207, Berlin
Implementacija i samim tim realizacija projekta izgradnje
biogas postrojenja obuhvata sve aktivnosti počevši od razvoja IDEJA/NACRT PROJEKTA/ANALIZA EKONOMSKE ISPLATIVOSTI
ideje, izrade studije izvodljivosti, planiranja postrojenja, pa
sve do puštanja postrojenja u rad. U toku realizacije projekta
STUDIJA IZVODLJIVOSTI
izgradnje biogas postrojenja inicijator projekta (na primer
poljoprivrednik), u zavisnosti od svog angažovanja i raspoloživih
personalnih i finansijskih resursa, razne projektne faze može PRIPREMA INVESTICIJE
da ostvari sam. Pojedinačne faze razvoja ideje, izrade studije
izvodljivosti, nadovezujuće pripreme investicije kao i planski PRIPREMA ZA DOBIJANJE DOZVOLE
koraci pribavljanja dozvole i izgradnje postrojenja sa puštanjem
u rad prikazani su na slici 11.1.
PLANIRANJE KONSTRUKTIVNOG REŠENJA
Da bi se pružio obuhvatan pregled tih faza realizacije i
predstavili glavni pojedinačni zadaci, naredni odeljci, ilustracije
radi, pretežno sadrže pregledne kontrolne liste. IZGRADNJA POSTROJENJA

PUŠTANJE U RAD
11.1 Ideja i nacrt projekta

Nakon što se razvila ideja za projekat izgradnje biogas
postrojenja, inicijatoru projekta preporučuje se da kao polazište
za postupanje prilikom realizacije ideje izradi nacrt koji bi
trebalo da predstavlja prvi osnov za ocenu projekta. Nacrt
projekta predstavlja kako osnov za lokacijski specifičnu tehničku
izvodljivost, za procenu načelne mogućnosti finansiranja
projekta i korišćenja podsticaja, tako i za uspostavljanje
bitnih kontakata sa potencijalnim projektnim kancelarijama.
Preporučuje se prethodno pribavljanje informacija od operatera
biogas postrojenja o postupku planiranja i radu postrojenja, pre
svega onih u kojima se koriste supstrati identični planiranim.
Prilikom razmatranja projekata izgradnje biogas postrojenja
bitno je obuhvatiti celokupan sistem, počevši od raspoloživosti
supstrata preko faktičkog postrojenja za proizvodnju biogasa,
pa sve do distribucije energije do potrošača. Pri tome je bitno
da se tri parcijalne oblasti prikazane na slici 11.2 od samog
početka razmotre podjednako detaljno sa ciljem pouzdane
preliminarne ocene projektne ideje.
Slika 11.1: Koraci u toku realizacije projekta proizvodnje i korišćenja
biogasa
Da bi se u kasnijim fazama planiranja izbegli nepotrebni
dodatni poslovi, izrada nacrta projekta trebalo bi da se sprovede
u sledećim koracima i da se evaluira pomoću obračunskih
osnova prikazanih u ovom priručniku (vidi poglavlje 8):
1. utvrđivanje i provera raspoložive količine supstrata; definisanje
lanca snabdevanja biomasom,
2. gruba tehnička konfiguracija postrojenja,
3. provera raspoloživih površina,
4. procena troškova, podsticaja i ekonomske isplativosti,
5. provera koncepta prodaje energije i
6. procena mogućnosti dobijanja dozvole i prihvatljivosti
postrojenja.

Slika 10.8: Razastiranje ostatka fermentacije po poljoprivrednim površinama [Stefan Thiermayer/Fotolia.com]

202 203
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Slika 11.2: Ukupan sistem projekta izgradnje biogas postrojenja
1. korak: Izrada nacrta projekta
Proveriti dugoročno
raspoložive supstrate
Obilazak biogas postrojenja
Proveriti svoje raspoloživo
vreme
Proveriti mogućnosti
iskorišćenja toplotne energije
Utvrđivanje raspoloživog
budžeta
Ciljevi 1. koraka:
Za prvu ocenu projekta nije potrebno da se gore navedeni
aspekti utvrde definitivno – pošto to sledi u narednoj fazi
planiranja – već samo da se osigura da za svaki aspekat postoji
najmanje jedno ili po mogućnosti više rešenja za uspešnu
realizaciju projekta.
204
Realizacija projekta
2. korak: Izrada studije izvodljivosti
Angažovanje iskusne i Ta lica su od velikog značaja za dalji razvoj i planiranje projekta i biće uključena u sve dalje korake.
ozbiljne projektantske Oni su u kontaktu sa zaposlenima u organima nadležnim za izdavanje dozvola kao i nadležnim licima u
kancelarije/odeljenja za pokrajinskim službama.
planiranje iskusnog i ozbiljnog
proizvođača postrojenja
Uspostavljanje kontakta sa On poseduje iskustvo sa izgradnjom i radom biogas postrojenja i kompetentno stoji na raspolaganju za dodatna
poljoprivrednim savetnikom pitanja, počevši od izbora lokacije i lokacijskih uslova, pa sve do koncepcije, izvođenja i puštanja u rad.
Utvrđivanje vrste konstrukcije i Definisanje lokacijskih uslova, na primer ispitivanje tla.
postupka, kao i dimenzioniranje Izbor lokacije (od pomoći: situacioni plan gazdinstva, objekata, površine silosa).
postrojenja Mesto najbliže tačke isporuke električne energije ili gasa u mrežu.
Odluka o svrsishodnoj konfiguraciji/konstrukciji postrojenja i procesne tehnike uzimajući u obzir budući način
poslovanja i restrukturiranje gazdinstva uslovljeno biogas postrojenjem. Dimenzioniranje komponenti postrojenja
shodno analizi potencijala.
Pitanje načina postupanja: kako će se projekat realizovati?
Da li će se izgraditi postrojenje po principu “ključ u ruke”?
Da li će se odvojeno dodeljivati poslovi za izvođenje pojedinačnih radova?
U kom obimu je planirano izvođenje radova u sopstvenoj režiji?
Da li izgradnja može da se realizuje od strane grupe privatnih investitora?
Za koje radove će se raspisati detaljni tenderi? (na primer zemljani radovi, elektrika, ...)
Ostaviti slobodan prostor za variranje konstrukcije!
Koji supstrati sa sopstvenog gazdinstva stoje dugoročno na raspolaganju? Ciljevi 2. koraka: • Uključivanje iskusnog planera ili savetnika za potrebe izrade studije izvodljivosti
Da li ću svoje gazdinstvo menjati srednjeročno/dugoročno? • Definisanje poželjnih dimenzija postrojenja sa vrstom konstrukcije i postupka i mogućim tačkama isporuke
Kakve će to posledice imati na moje biogas postrojenje? (biološki/materijalno, procesno-tehnički, energetski) električne energije, toplotne energije ili tretiranog biogasa u mrežu
Da li mogu dugoročno da računam sa supstratima izvan svog gazdinstva?
Da li je korišćenje tih supstrata isplativo u okviru zakonskih zahteva? (pitanje srazmernosti)
Iskoristite obilaske postrojenja kao platformu za prikupljanje iskustava i portal za razmenu informacija! U narednom poglavlju se shodno slici 11.3 detaljno navode
Koje konstruktivne varijante nudi tržište? i bliže razmatraju kriterijumi koji su merodavni za ocenu
Gde se javljaju konstruktivni/procesno-tehnički problemi?
izvodljivosti projekta izgradnje biogas postrojenja. STUDIJA IZVODLJIVOSTI 11
Kako su ti problemi rešavani?
Kakva iskustva su operateri stekli sa različitim komponentama i kombinacijama supstrata? Sa izradom studije izvodljivosti stvara se osnov za donošenje
RASPOLOŽIVOST SUPSTRATA
odluke koja prati sledeće ciljeve:
Treba proveriti dnevno potreban broj radnih sati za rutinske poslove, poslove kontrole i održavanja
(vidi poglavlje 9.1.3). • provera tehničke i ekonomske izvodljivosti projekta bazirana
Da li to može da se uskladi sa situacijom u mom gazdinstvu? na utvrđivanju svih okvirnih i specifičnih lokacijskih uslova, IZBOR LOKACIJE
Kakav model organizacije radnog vremena je moguć u okviru porodice? (na primer naslednici gazdinstva) • procena tehničkog i ekonomskog rizika,
Da li mora da se angažuje eksterna radna snaga? • identifikovanje eliminacionih kriterijuma,
LOGISTIČKI TOKOVI MATERIJALA
Da li izvan mog gazdinstva postoje mogućnosti prodaje toplotne energije? • provera mogućih organizacionih i operativnih struktura,
Koje količine toplotne energije treba isporučiti mesečno? • obezbeđivanje osnova za podnošenje zahteva za podsticajna
sredstva, IZBOR TEHNOLOGIJE
„Pregled kase“
Kakav razvoj prihoda može da se očekuje? • stvaranje osnova za procenu mogućnosti finansiranja.
Da li će se u narednom periodu značajno promeniti situacija ili imovinske prilike? KORIŠĆENJE GASA
• Prva ocena mogućnosti u okviru gazdinstva
• Ispitivanje iskustava iz prakse
OCENA/DONOŠENJE ODLUKE
• Upoznavanje na tržištu postojećih ponuda postrojenja/komponenti
Slika 11.3: Kriterijumi za ocenu izvodljivosti izgradnje biogas
11.2 Studija izvodljivosti postrojenja
Nakon što je inicijator projekta na osnovu nacrta doneo odluku
o daljem razvoju potencijalnog projekta izgradnje biogas
postrojenja, potrebno je izraditi studiju izvodljivosti. Ona se po
pravilu u velikoj meri oslanja na nacrt projekta sa ciljem da se
utvrde sva tehnička, ekonomska i ostala polazišta, kao i okvirni
uslovi i da se podvrgnu detaljnoj proveri. Za razliku od nacrta
projekta koji sadrži prvu kvalitativnu ocenu planiranog projekta,
studija izvodljivosti obuhvata kvantitativne aspekte planiranog
projekta i moguće varijante njegove realizacije.
205
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
11.2.1 Raspoloživost supstrata
Za realizaciju i rad biogas postrojenja od odlučujućeg je
značaja u kojoj meri su supstrati za rad postrojenja raspoloživi
u dovoljnoj količini i u toku cele godine. Pri tome treba ispitati,
uz koje prihvatljive troškove mogu da se nabave supstrati.
Poljoprivredna gazdinstva koja se bave i stočarstvom imaju
tu prednost što na lokaciji biogas postrojenja povoljno i bez
komplikovane logistike na raspolaganju stoji već jedan supstrat
(tečni stajnjak, ekskrementi životinja ili čvrsti stajnjak) i što
njegov kvalitet kao organsko đubrivo istovremeno može da
se poboljša procesom fermentacije (vidi poglavlje 4.1). Za
gazdinstva koja proizvode samo komercijalne poljoprivredne
kulture, za razliku od toga, raspoloživost supstrata zavisi
isključivo od raspoloživih poljoprivrednih površina i sa njima
povezanih troškova proizvodnje [11-1]. Vrsta i raspoloživost
supstrata utiču na tehniku koja će se primeniti u biogas
postrojenju. Kontrolna lista za utvrđivanje raspoloživosti
supstrata navedena je u pratećem delu teksta.
11.2.2 Izbor lokacije
Prilikom izbora lokacije za izgradnju biogas postrojenja u obzir
treba uzeti s jedne strane specifične lokacijske uslove (pogodno
tlo za gradnju, dosadašnja namena, priključci na vodove itd.) koji
se posebno odražavaju na stavku troškova izgradnje, a s druge
strane i odredbe propisa o izgradnji, kao i društvene/socijalne
aspekte. Kriterijumi za izbor lokacije za izgradnju biogas
postrojenja šematski su prikazani na slici 11.4.
11.2.2.1 Specifični lokacijski aspekti
Treba unapred razjasniti da li favorizovana lokacija poseduje
potrebnu površinu, da li je tlo pogodno za izgradnju, po
mogućnosti bez postojećih kontaminacija, kao i da li mogu da
se iskoriste postojeći objekti i skladišne površine i da li postoje
priključci na mrežu i potrošači toplotne energije (vidi 9.1.1). Cilj
ovog razmatranja je da se potrebni troškovi izgradnje svedu
na najmanju moguću meru. Relativno niski rasponi snaga u
domenu proizvodnje biogasa u oblasti poljoprivrede i sa time
povezani tokovi supstrata omogućavaju koncepte snabdevanja
supstratima i zbrinjavanja ostatka fermentacije putem drumskog
transporta. Isplativost transporta mnogih supstrata ograničena
je usled njihove relativno male energetske gustine. Shodno
tome, za snabdevanje biogas postrojenja u obzir dolazi pre
svega biomasa iz bližeg regionalnog okruženja. Najpogodnije
je odabrati lokacije koje su povezane sa putevima srednje
opterećenosti saobraćajem (na primer magistrale) [11-3].
11.2.2.2 Građevinsko-pravni aspekti
Shodno propisima o izgradnji pravi se razlika između centralnih
i rubnih zona naseljenih mesta. Pri tome centralna zona
obuhvata sve površine unutar zatvorenog naseljenog mesta,
naspram čega se rubna zona definiše kao površina izvan
naseljenog mesta. Granica između centralne i rubne zone
bazirana je na usvojenim generalnim urbanističkim planovima
lokalnih samouprava. Da bi se sprečilo urbano rasplinjavanje,
ograničena je izgradnja u rubnoj zoni. Shodno Građevinskom
206
3. korak: Raspoloživost supstrata
Utvrđivanje Koje vrste biomase stoje na raspolaganju kao
raspoloživih supstrati:
supstrata • ostaci iz poljoprivrede (na primer tečni
stajnjak goveda, ekskrementi peradi)
• agroindustrijski otpad (na primer komina od
krompira, voća)
• otpad iz industrije, privrede i trgovine (na
primer sadržaji separatora masti)
• komunalni otpad
• (na primer organski otpad)
• obnovljive sirovine, energetske biljke (na
primer kukuruzna silaža, travna silaža)
U kojim vremenskim intervalima supstrati stoje
na raspolaganju?
U kom kvalitetu se supstrati isporučuju?
Dobavljači Koji potencijalni dobavljači dolaze u obzir za
biomase dugoročne isporuke biomase?
Troškovi Koji su troškovi snabdevanja supstratima?
snabdevanja
Skladišne Koja veličina skladišnih površina mora da se
površine obezbedi na planiranoj lokaciji?
Mere pripreme Koje mere predtretmana (mešanje, usitnjavanje)
korišćenih supstrata su potrebne?
Ciljevi 3. • Izbor supstrata sa stanovišta procesa
koraka: fermentacije izvodljivog u praksi
• Definisanje mera predtretmana i pripreme
supstrata
• Izbor potencijalnih dobavljača biomase
Specifični lokacijski Građevinsko-pravni
aspekti aspekti
Projekat
izgradnje biogas
postrojenja
Društveni/socijalni
aspekti
Slika 11.4: Kriterijumi za izbor lokacije
zakoniku (BauGB) § 35 st. 1 je izgradnja biogas postrojenja u
rubnoj zoni dozvoljena samo pod određenim uslovima i tada
se to postrojenje smatra povlašćenim (vidi poglavlje 7.3.1).
Osim toga, eventualno u obzir treba uzeti i aspekte regulisane
u propisima o zaštiti od emisija (vidi poglavlje 7.3.2), kao i
moguće zahteve uslovljene zadiranjem u prirodu (na primer
kompenzacione mere).
Realizacija projekta
4. korak: Izbor lokacije
Provera zemljišta Koje su karakteristike terena?
Da li postoji adekvatno tlo za izgradnju?
Da li se lokacija nalazi u industrijskoj zoni (na margini) ili na području poljoprivrednog gazdinstva u rubnoj zoni
naseljenog mesta (povlašćeno)?
Koji su troškovi zemljišta?
Provera infrastrukture Da li je prilazni put pogodan za saobraćaj teretnih vozila?
Koji priključci komunalne infrastrukture (struja, voda, kanalizacija, telekomunikacije, prirodni gas) postoje na
lokaciji?
Proveriti lokaciju u pogledu Koliko je udaljena najbliža tačka isporuke električne energije u mrežu?
isporuke električne energije u
mrežu
Proveriti mogućnosti Da li izvan lokacije postoje mogućnosti prodaje toplotne energije?
iskorišćenja toplotne energije Da li otpadna toplota iz kogenerativnog procesa može da se iskoristi u sopstvenom gazdinstvu?
Koje količine toplotne energije moraju da se isporuče mesečno?
Da li postoji mogućnost postavljanja „satelitskog“ kogenerativnog postrojenja, tj. kogenerativnog postrojenja
koje je od biogas postrojenja prostorno odvojeno i preko dužeg gasovoda povezano sa rezervoarom za gas?
Proveriti mogućnosti Da li na lokaciji postoji mogućnost da se tretirani biogas upumpava u postojeću susednu mrežu prirodnog gasa?
upumpavanja gasa u mrežu (vidi poglavlje 6.3)
Podizanje stepena Koji susedi su uključeni?
prihvaćenosti u javnosti Koji susedi i gazdinstva moraju blagovremeno da se informišu o projektu i eventualno uključe u projekat?
Ko su potencijalni potrošači toplotne energije?
Koje javne institucije blagovremeno moraju da se uključe u aktivnosti transparentnog informisanja javnosti
(na primer uključivanje gradonačelnika, organa nadležnog za izdavanje dozvole)?
Koji aspekti zaštite prirode moraju da se uzmu u obzir?
Ciljevi 4. koraka: • Izbor lokacije
• Izbor načina korišćenja biogasa (kogenerativno postrojenje na lokaciji, postavljanje „satelitskog“
kogenerativnog postrojenja ili tretman biogasa i upumpavanje u mrežu prirodnog gasa) 11
• Podizanje stepena prihvaćenosti transparentnim informisanjem javnosti
11.2.2.3 Društveni/socijalni aspekti Kod biogas postrojenja izbor logističkih lanaca snabdevanja
Iskustvo pokazuje da u slučaju planirane realizacije projekta materijalom i paralelno sa tim sklapanje jednog ili nekoliko,
izgradnje biogas postrojenja – pre svega u ruralnim predelima – po mogućnosti dugoročnih, ugovora o isporuci biomase
može da dođe do diskusija o prihvatljivosti za stanovništvo ili poseduje poseban značaj, pošto im je potrebno konstantno
institucije. Taj problem može posebno nepovoljno da se odrazi snabdevanje u toku godine. Najbolje bi bilo da se fiksni
na mogućnost dobijanja dozvole. Otpor pogođenog lokalnog ugovor sa odgovarajućim dobavljačima biomase sklopi još pre
stanovništva prema planiranom projektu posebno mogu da izgradnje postrojenja. Na taj način već u fazi planiranja samo
izazovu očekivane negativne posledice, kao na primer emisije postrojenje, kao i dimenzije skladišnih površina i rezervoara,
neprijatnih mirisa i buke, povećano saobraćajno opterećenje, mogu detaljno da se usklade sa odgovarajućim supstratima i
vizuelna pojava okruženja lokacije postrojenja. Stoga je intervalima isporuke, sa ciljem da se kompenzuju oscilacije u
neizostavno potrebno što ranije sprovođenje aktivnosti za isporučenim količinama biomase. Bitno je da se pre sastavljanja
podizanje stepena prihvaćenosti, kao na primer blagovremeno ugovora razjasni koje su referentne veličine merodavne za
informisanje i participacija suseda i institucija, kao i ciljanih obračun. Načelno se obračun vrši prema isporučenoj količini/
mera informisanja javnosti da bi se osigurala prihvaćenost zapremini biomase (na primer u t, m3). Za te potrebe treba
favorizovane lokacije za biogas postrojenje. detaljno definisati zahteve i kontrole kvaliteta da bi se smanjio
rizik od lošeg kvaliteta supstrata.
11.2.3 Logistički tokovi materijala Priprema (usitnjavanje i mešanje) kao i unos supstrata
U svetlu decentralizovanog nastanka biomase i u kontekstu u fermentor ostvaruje se pomoću odgovarajućih uređaja za
delom decentralizovane, delom centralizovane strukture doziranje (transportni puževi) (vidi poglavlje 3.2.1). Unutar
kupaca, logističko upravljanje nabavkom biomase zauzima postrojenja se transport supstrata uglavnom odvija pomoću
značajno mesto unutar celokupnog lanca snabdevanja. Ono pumpi na električni pogon. Izbor odgovarajućih pumpi i
pri tome obuhvata sve aktivnosti unutar gazdinstva i na tržištu transportnih uređaja u velikoj meri zavisi od korišćenih supstrata
koje su usmerene na stavljanje na raspolaganje supstrata. Pri i stepena njihove pripreme.
tome težište leži na optimalnoj organizaciji tokova materijala i U narednom delu navedena je kontrolna lista za ocenu
informacija od dobavljača do kupca. logističkih tokova materijala (5. korak).
207
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Realizacija projekta

5. korak: Logistički tokovi materijala 7. korak: korišćenje gasa

Konkretizacija i aktuelizacija
količine materijala
Utvrđivanje lanca snabdevanja
supstratima
Izbor dobavljača biomase i
korisnika ostataka fermentacije
Transport supstrata unutar
postrojenja
Utvrđivanje načina skladištenja
ostatka fermentacije
Ciljevi 5. koraka:
11.2.4 Izbor tehnologije
Shodno stanju današnje procesne tehnike primenljive u praksi,
izbor tehnologije planiranog biogas postrojenja baziran je pre
svega na raspoloživim supstratima (vidi poglavlje 3), postojećoj
infrastrukturi, uključenim akterima i ostvarivom finansiranju. U
narednom delu navedena je kontrolna lista za izbor tehnologije
(6. korak).
6. korak: Izbor tehnologije
Izbor postupka fermentacije
Izbor komponenti postrojenja
Uključeni akteri
Ciljevi 6. koraka:
Sa kojim količinama supstrata treba računati? Način korišćenja biogasa Kako dobijeni energent može efikasno da se iskoristi na lokaciji postrojenja?
Koliko iznosi prosečna udaljenost potencijalnih dobavljača supstrata? • proizvodnja električne i toplotne energije u kogenerativnom procesu (na primer KOGP, mikro gasna turbina itd.)
Kako izgleda godišnja krivulja nastanka supstrata? • proizvodnja rashladne energije u procesu trigeneracije
Koje su karakteristike supstrata planiranih za korišćenje? • tretman biogasa (odvlaživanje i desumporizacija) do nivoa kvaliteta prirodnog gasa radi upumpavanja u javnu
mrežu prirodnog gasa ili mikro gasne mreže
Koji oblik isporuke supstrata je najefikasniji za planirano postrojenje?
• prerada u gorivo za motorna vozila
Koje mogućnosti dugoročnog i kratkoročnog skladištenja postoje na planiranoj lokaciji?
• termičko iskorišćenje biogasa
Koji su neophodni koraci pripreme i doziranja?
Koja cenovna nesigurnost postoji u slučaju kupovine supstrata? Ciljevi 7. koraka: • Izbor načina energetskog iskorišćenja biogasa
Koje uslove isporuke i zahteve kvaliteta supstrata treba dogovoriti sa odgovarajućim dobavljačima biomase?
(na primer obračun isporučene količine/zapremine biomase)
11.2.6 Ocena i donošenje odluke
Da li postoje korisnici za ostatak fermentacije?
Ocena i odluka u prilog realizaciji projekta izgradnje biogas
Koja mehanizacija za manipulaciju i transport će se koristiti na lokaciji postrojenja? postrojenja donosi se prema ekonomskoj isplativosti i načinu
Koja pumpna i transportna tehnika će se koristiti unutar postrojenja?
finansiranja (vidi poglavlje 8.2). Odgovarajuća kontrolna lista
Koje količine ostatka fermentacije će nastajati? nalazi se pod korakom 8: Ocena i donošenje odluke.
Koji način skladištenja ostatka fermentacije je građevinsko-tehnički moguć?
Koja vrsta transporta i intervali razastiranja ostataka fermentacije po poljoprivrednim površinama mogu da se
planiraju?
8. korak: Ocena i donošenje odluke
• Definisanje mehanizacije za transport i manipulaciju
• Definisanje veličine površina za skladištenje supstrata i ostatka fermentacije na lokaciji biogas postrojenja Izrada detaljnog plana troškova Na osnovu definisane vrste postupka moguće je detaljno planiranje troškova.
• Izbor dobavljača biomase i korisnika ostatka fermentacije Plan troškova trebalo bi da je koncipiran tako da je u bilo kom trenutku moguća kontrola troškova.
• Dogovaranje isporuke i po mogućnosti sklapanje dugoročnih ugovora o isporuci Troškovne stavke trebalo bi da se podele na sledeće blokove:
• troškovi pojedinačnih komponenti
• troškovi supstrata isporučenih do fermentora
• amortizacija
• održavanje, remont i popravke
• kamate
• osiguranje
• troškovi zarada 11
• troškovi finansiranja i pribavljanja dozvola
• troškovi planiranja
• troškovi snabdevanja energijom, troškovi priključka na mrežu
• eventualno transportni troškovi
• opšti troškovi (telefon, prostorije, režije itd.)
Troškove pojedinačnih komponenti treba raščlaniti i u slučaju izvođenja radova u sopstvenoj režiji ili dodele
posla za izvođenje pojedinih radova detaljno kvantifikovati.
Da li postrojenje treba da radi po principu mokre ili suve fermentacije ili u kombinaciji oba? Mogući podsticaji Pored programa tržišnih podsticaja i kredita KfW-a sa povoljnim kamatama na saveznom nivou, postoje različiti
Sa kojim procesnim fazama i kojom procesnom temperaturom treba da radi postrojenje? podsticajni programi u pojedinim saveznim pokrajinama.
Koje institucije nadležne za podsticaje treba kontaktirati?
Koje komponente postrojenja treba da se koriste? Koji preduslovi za apliciranje, odnosno korišćenje podsticaja moraju da se ispune?
• tehnika za prijem, pripremu i punjenje Koji rokovi moraju da se ispune?
• konstrukcija fermentora sa ugradnim elementima i tehnikom za mešanje Koja dokumentacija mora da se podnese?
• vrsta rezervoara za gas
• način skladištenja ostatka fermentacije Finansiranje Treba utvrditi koja su tuđa sredstva potrebna. Treba iskoristiti savetodavne usluge koje nude finansijske institucije,
• korišćenje biogasa a koncepte finansiranja treba detaljno ispitati u pogledu situacije u gazdinstvu. Treba uporediti razne finansijske
ponude.
Koja poljoprivredna gazdinstva i preduzeća su uključena kao umreženi partneri?
Koja iskustva poseduju učesnici? Ciljevi 8. koraka: • Analiza ekonomske isplativosti; pri tome uzeti u obzir ocenu dodatnih prednosti (na primer miris, koliko je
Koja preduzeća za instalaciju i remont stoje na raspolaganju u bližoj okolini? tečan ostatak fermentacije itd.)
Koja znanja o pripremi i doziranju supstrata, transportnoj tehnici, tehnici siliranja poseduju saradnici i partneri? Posledica: eventualno stupanje u kontakt sa (susednim) gazdinstvima radi
• dodatne nabavke supstrata,
• Izbor komponenti postrojenja prema najmodernijem stanju tehnike od visokokvalitetnog materijala koje • osnivanja zajedničkog preduzeća radi zajedničkog upravljanja postrojenjem
omogućavaju lako održavanje i automatizaciju rada. →→ponovna analiza ekonomske isplativosti kao osnov za donošenje odluke

11.2.5 Korišćenje gasa

U zavisnosti od specifičnih lokacijskih uslova i planiranog načina
konačnog korišćenja treba doneti odluku o načinu energetskog
iskorišćenja proizvedenog biogasa (vidi poglavlje 6). U daljem
tekstu nalazi se kontrolna lista na temu korišćenja gasa u okviru
biogas postrojenja (7. korak).

208 209
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Realizacija projekta

11.3 Priprema investicije putem U slučaju da se donese odluka u korist investicije, treba 11.4 Koraci u planiranju 11.4.1 Priprema za dobijanje dozvole
informisanja javnosti razmotriti mogućnosti finansiranja. Načelno se projekti izgradnje Priprema za dobijanje dozvole načelno obuhvata formulisanje
biogas postrojenja finansiraju sopstvenim sredstvima i pomoću Planiranje biogas postrojenja deli se na dve oblasti, tj. pripremu zahteva za izdavanje građevinske dozvole kao i eventualnog
U javnosti su biogas postrojenja dosta slabo prihvaćena. To je kredita. Međutim, sa aspekta ekonomske isplativosti projekta za dobijanje dozvole i planiranje konstruktivnog rešenja, koji se zahteva za izdavanje dozvole shodno Saveznom zakonu o zaštiti
s jedne strane uslovljeno činjenicom da se povezuju sa bukom može biti preporučljivo da se ispitaju i drugi izvori finansiranja. opisuju u narednom delu. Pre podnošenja zahteva za izdavanje od emisija i bazirana je na odlukama iz studije izvodljivosti.
i neprijatnim mirisima, a s druge strane se strahuje od izmene Osnov za finansiranje planiranog projekta predstavlja ocena građevinske dozvole trebalo bi izvršiti pripreme shodno Prethodno treba utvrditi merodavan postupak izdavanja
pejzaža. Stoga bi svi okolni akteri trebalo da se blagovremeno projekta u okviru urađene studije izvodljivosti. Mogućnosti narednoj kontrolnoj listi. dozvole zavisno od veličine postrojenja i pravne klasifikacije
uključe u proces planiranja i obezbeđivanja dozvole za biogas finansiranja projekta izgradnje biogas postrojenja kratko su (vidi 7.3). U svakom slučaju se u okviru svih postupaka
postrojenje, na primer najavom i prezentacijom projekta kod prikazani u narednom delu. izdavanja dozvole primenjuje Građevinski zakonik. Međutim, za
gradonačelnika ili u opštinskom veću. Pri tome od samog početka praksu su mnogo relevantniji pokrajinski zakoni o izgradnji koji
treba voditi politiku transparentnog informisanja javnosti o u svakoj saveznoj pokrajini regulišu kako se podnosi zahtev za
vrsti postrojenja i planiranom načinu rada (na primer, otvoreni izdavanje građevinske dozvole (korak 11).
dan na budućoj lokaciji biogas postrojenja radi informisanja i
prezentovanja projekta). Ako se strahovi suseda i stanovništva 10. korak: Priprema za dobijanje dozvole
uzmu u obzir još u procesu planiranja, mogu da se izbegnu Uspostavljanje kontakta sa Prvi razgovor kod organa nadležnog za izdavanje dozvole (zavod za izgradnju, zavod za zaštitu životne sredine, inspekcija
prepreke i problemi u odnosu na prihvaćenost postrojenja. To organima i institucijama rada itd.) u vidu „okruglog stola” sa kratkom prezentacijom projekta trebalo bi da se vodi uz prisustvo planera.
stvara značajan preduslov za planiranu investiciju. relevantnim za odobravanje Tada se ne uspostavlja samo lični kontakt sa nadležnim osobama u institucijama, već se i detaljno razjašnjavaju
postrojenja, odnosno izdavanje okvirni uslovi realizacije planiranog projekta.
građevinske dozvole Da li je projekat u rubnoj zoni povlašćen?
Da li su potrebne i moguće izmene/dodatni zahtevi?
9. korak: Priprema investicije i mogućnosti finansiranja
Koji zahtevi se postavljaju?
Odnosi sa javnošću Najava i prezentacija projekta kod gradonačelnika ili opštinskog veća kao i politika transparentnog informisanja Koja dokumenta su dodatno potrebna?
javnosti (susedi, stanovništvo). Uspostavljanje kontakta sa Ugovoriti termin za lični razgovor radi prezentacije projekta. Taj termin služi za razjašnjenje dodirnih tačaka:
Finansiranje Koja investiciona sredstva stoje na raspolaganju? energetskim preduzećima Definisanje najpovoljnije tačke isporuke u mrežu, trebalo bi detaljno formulisati obim izmena/proširenja mreže
Koji modeli finansiranja postoje? neophodnih za predviđeni obim isporuke i pribaviti predračun troškova. On bi u svakom slučaju trebalo da se
Da li je inicijator projekta kreditno sposoban? uporedi sa ponudom drugih preduzeća.
Sopstveni kapital Preduslov za korišćenje na tržištu uobičajenih bankarskih kredita ili državnih podsticaja jeste obezbeđivanje
minimalnog udela sopstvenih sredstava u vidu samoučešća ili hipotekarnog kredita. Samoučešće je moguće u vidu
Ciljevi 10. koraka: • Prezentacija projekta organu nadležnom za izdavanje dozvole i energetskim preduzećima
• Procena mogućnosti realizacije sa aspekta mogućnosti dobijanja dozvole, razjašnjenje problematike rubne
11
gotovinskog ili materijalnog uloga u obliku osnovnih sredstava potrebnih za rad i/ili finansijskih sredstava. Udeo zone i drugih okvirnih uslova, formulisanje i definisanje kriterijuma i zahteva
sopstvenog kapitala može da se poveća uključivanjem dodatnih suvlasnika i partnera u projekat ili izdavanjem • Sa energetskim preduzećima razjasniti obim isporuke u mrežu i pribaviti ponude
akcija (na primer, osnivanje kombinovane forme d.o.o. i komanditnog društva (nemački GmbH & Co. KG)). • Uporediti ponude energetskih preduzeća
Nakon što su eventualno od strane organa nadležnog za izdavanje dozvole formulisani dodatni zahtevi i postoji
Finansiranje iz fondova Kod finansiranja preko specijalnih projektnih ili investicionih fondova privatni ulagači i investitori obezbeđuju
ponuda energetskog preduzeća:
sopstveni kapital za finansiranje projekata. Projektni fondovi imaju funkciju „sakupljača“ sredstava privatnih
→→Obračunati troškove i ponoviti korak 8!
ulagača koja se slivaju u planirani projekat izgradnje biogas postrojenja. Sredstva iz fonda mogu da se pokrivaju
akcijama ili „tihim“ učešćem u preduzeću.
Podsticaji Na nivou pokrajina, savezne države i EU postoji niz podsticajnih programa za podršku pojačanom energetskom 11. korak: Postupak pribavljanja dozvole za poljoprivredno biogas postrojenje
iskorišćenju biomase. Podsticaji javnih davalaca uglavnom su usmereni na projekte namenjene demonstraciji i
uvođenju na tržište inovativnih tehnologija i zavise od datih budžetskih planova. da
Toplotna snaga ložišta kogenerativnog postrojenja > 1 MW (4. BISchV, tačka 1.4)
Tuđi kapital Kod tuđeg kapitala se po pravilu pravi razlika između bankarskih i podsticajnih kredita. ne
Bankarski kredit: banka podržava finansiranje biogas postrojenja u vidu kredita pod uslovom postojanja kreditne Proizvodni kapacitet ≥ 1,2 miliona Nm3 sirovog gasa godišnje (4. BISchV, tačka 1.15 a) da
sposobnosti primaoca kredita kao i ekonomske isplativosti planiranog biogas postrojenja. Kapacitet tretmana ≥ 1,2 miliona Nm3 sirovog gasa godišnje (4. BISchV, tačka 1.15 b)
Podsticajni kredit: podsticajni krediti su dugoročne pozajmice sa povoljnim kamatama koje se od strane
ne
institucija stavljaju na raspolaganje radi podsticanja korišćenja biogasa (na primer KfW, tzv. Ekobanke, Evropska da
Izgradnja biogas postrojenja kao sporednog objekta uz stočnu farmu za koju je potrebna dozvola,
investiciona banka).
na primer za ≥ 2.000 tovnih svinja ≥ 600 goveda (4. BISchV, tačka 7.1)
Ugovaranje energetskih usluga Kod ugovaranja energetskih usluga (model operatera) se investicije koje ne može da izvrši inicijator projekta ne
(tzv. kontrakting) dodeljuju trećim licima (ugovarač, operater). Eksterni pružalac usluga potrebne mere za realizaciju projekta
Postrojenja za biološki tretman (4. BISchV, tačka 8.6)
sprovodi u sopstvenoj odgovornosti i za sopstveni račun, čime se i rizik prenosi na pružaoca usluga [11-2].
• opasnog otpada sa propusnim kapacitetom ≥ 1 t/dan
Inicijator projekta (nalogodavac) dobija željene proizvode, kao na primer električnu, toplotnu, rashladnu energiju da
• bezopasnog otpada (osim tečnog stajnjaka) sa propusnim kapacitetom ≥ 10 t/ dan
ili organsko đubrivo a da ne mora da se bavi detaljnim pitanjima planiranja, izgradnje i rada ili finansiranja.
• tečnog stajnjaka (ako isključivo za proizvodnju biogasa) sa propusnim kapacitetom ≤ 100 t/dan ako
Značajni podaci o ugovaranju energetskih usluga mogu da se pronađu u DIN-normi 8930 deo 5 „Kontrakting“
je proizvodni kapacitet ≥ 1,2 miliona Nm3 sirovog gasa godišnje
kao i DIN 8930-5.
ne
Lizing Finansiranje biogas postrojenja putem lizinga odvija se preko davaoca lizinga. Davaoci lizinga su po pravilu Privremeno skladištenje (4. BISchV, tačka 8.12)
povezana preduzeća banaka koja se bave lizingom ili privredna društva osnovana od strane lizing preduzeća za • opasnog otpada prema KrWG > 30 t/dan da
potrebe realizacije projekata. Davalac lizinga u okviru dugoročnog ugovora o najmu biogas postrojenje iznajmljuje • bezopasnog otpada prema KrWG > 100 t/dan
primaocu lizinga (korisniku postrojenja). Primalac lizinga preuzima korišćenje i upravljanje radom postrojenja, • tečnog stajnjaka ili ostatka fermentacije kapaciteta ≥ 6.500 m³ (4. BISchV, tačka 8.13)
kao i povezane rizike.
ne
da
Ciljevi 9. koraka: • Informisanje javnosti Kapacitet skladištenja tečnog stajnjaka ili ostataka fermentacije ≥ 6.500 m³ (4. BISchV, tačka 9.36)
• Izbor modela finansiranja ne
Građevinska dozvola Dozvola prema Saveznom zakonu o zaštiti od emisija

Ciljevi 11. koraka: • Podnošenje zahteva za dobijanje dozvole za izgradnju postrojenja nadležnom organu

210 211
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Realizacija projekta

Priprema za dobijanje dozvole trebalo bi da se odvija u Za dobijanje građevinske dozvole osim toga treba ispuniti • propisi iz oblasti zbrinjavanja otpada generalnog izvođača ili će izvođenje pojedinačnih radova
tesnom kontaktu sa proizvođačem ili angažovanim projektantom zahteve iz pravnih propisa koji su navedeni u narednom spisku –– pokrajinski zakoni o zbrinjavanju otpada ili partija (komponente postrojenja) poveriti pojedinačnim
postrojenja i poljoprivrednim savetnikom. U zavisnosti od (i u vezi sa ovim vidi poglavlje 7.3). –– Uredba o organskom otpadu (BioabfallV) izvođačima. U slučaju dodele poslova raznim izvođačima,
postupka izdavanja dozvole i organa nadležnog za izdavanje Ovde se ukazuje na najznačajnije zakonske propise. Ovaj –– EU direktiva 1069/2009 pojedinačne isporuke i radove treba pažljivo razgraničiti.
potrebna je manje ili više obimna dokumentacija. Naredna spisak nije konačan. • propisi iz oblasti primene sredstava za đubrenje Posebnu pažnju treba posvetiti dodirnim tačkama pojedinačnih
lista nije konačna, a u pojedinačnim slučajevima mogu da se • Uredba o biomasi (BiomasseV) –– Zakon o đubrivima komponenti procesne tehnike (na primer izgradnja rezervoara,
zahtevaju i dodatna dokumenta. Pregled zadataka u fazi pripreme • propisi u oblasti zaštite od emisija –– Uredba o đubrivima rezervoar za gas, energetska centrala) i medijske tehnike
za dobijanje dozvole, kao i zakonskih propisa koje treba uzeti u –– BImSchG sa TU vazduh i TU buka –– Uredba o đubrenju (na primer cevovodi, elektrotehnika i merna, upravljačka i
obzir, dat je u narednoj kontrolnoj listi (vidi poglavlje 7.3). –– Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (UVPG) –– Uredba o organskim đubrivima regulaciona tehnika). Planiranje konstruktivnog rešenja može
• propisi iz oblasti vodoprivrede da otpočne paralelno sa izradom i prikupljanjem dokumentacije
–– Zakon o vodnom režimu za dobijanje dozvole. U slučaju da su rešenjem o izdavanju
12. korak: Prikupljanje dokumentacije potrebne za dozvolu –– pokrajinski zakoni o vodama dozvole utvrđeni određeni dodatni zahtevi, oni moraju da
Obrasci zahteva za građevinsku Pribaviti obrasce od organa nadležnog za izdavanje dozvole – postupak odobravanja prema BImSchG ili BauGB. • propisi iz oblasti zaštite prirode se uzmu u obzir prilikom izrade tenderske dokumentacije.
dozvolu/ obrasci za dozvolu U slučaju da se sprovodi postupak prema BImSchG, podaci o dokumentima potrebnim u okviru tog postupka • propisi iz „Bezbednosnih pravila za biogas postrojenja“ Eventualno treba sklopiti ugovor o inženjerskim uslugama sa
shodno propisima o zaštiti od navedeni su u obrascima za izdavanje građevinske dozvole. • propisi iz oblasti bezbednosti na radu favorizovanim proizvođačem ili dobavljačem postrojenja da
emisija
bi se osigurala saradnja i dobijanje informacija o postrojenju
Kvalifikovani situacioni plan Izdaje se od strane zavoda za katastar i premer. 11.4.2 Planiranje konstruktivnog rešenja potrebnih za dokumentaciju za dobijanje dozvole. Zaključno
Izvod iz zemljišne knjige Podaci o vlasništvu, vrsti gazdinstva i položaju lokacije. U okviru planiranja konstruktivnog rešenja se komponente u okviru planiranja konstruktivnog rešenja treba pripremiti
Opis postrojenja i načina rada Planer formuliše obrasce za podatke o postrojenju, postupak (pregled materijala) i opis postrojenja i načina rada. postrojenja definisane u okviru konceptualnog planiranja i tendersku dokumentaciju u kojoj su utvrđeni zahtevi investitora
Emisije/imisije Prikaz postupaka/procesa koji prouzrokuju emisije. pripreme za dobijanje dozvole konkretizuju u tolikoj meri da u odnosu na izvođenje radova, standarde kvaliteta, zahteve iz
Procena buke prema TU buka; Ako organ nadležan za izdavanje dozvole na osnovu posebnih lokacijskih uslova odluči da mora da se izvrši mogu da čine osnov za izradu tenderske dokumentacije. Pri smernica i normi kao i poželjne fabrikate. U narednoj kontrolnoj
procena neprijatnih mirisa i stručna procena, u tu svrhu mora da se angažuje sertifikovani veštak shodno § 29 BImSchG. tome je potrebno da je inicijator projekta doneo odluku o tome listi navedeni su načelni radni koraci u okviru planiranja
plan izvora emisija prema TU da li će za izgradnju celokupnog postrojenja angažovati jednog konstruktivnog rešenja.
vazduh
Zbrinjavanje otpada Prikaz načina korišćenja i zbrinjavanja nastalog otpada i korišćenih komponenti postrojenja.
13. korak: Planiranje konstruktivnog rešenja
Materije potencijalni zagađivači
voda
Prikaz načina skladištenja i transporta materija potencijalnih zagađivača voda koje su prisutne i kojima se rukuje
u postrojenju. Proveriti sopstvene mogućnosti Koje radove inicijator projekta može visokokvalitetno da izvede u sopstvenoj režiji?
11
Bezbednost postrojenja Opis postrojenja sa aspekta protivpožarne zaštite, prikaz koncepta protivpožarne zaštite od strane planera, Koji samostalno izvedeni radovi dovode do dobrog odnosa troškova i prihoda bez umanjenja kvaliteta?
eventualno procena potrebnih mera protivpožarne zaštite od strane sertifikovanog veštaka. Proveriti svoje raspoloživo Kada treba da otpočne izgradnja?
Opis mera za ispunjavanje bezbednosno-tehničkih zahteva, situacioni plan sa ex-zonama. vreme Da li moj vremenski angažman na gradilištu, uzimajući u obzir dinamički plan izvođenja radova, može da se
Zadiranje u prirodu i okruženje Usaglašenost projekta sa postojećim okvirnim planskim dokumentima (na primer generalni urbanistički plan, uskladi sa situacijom u gazdinstvu?
plan detaljne regulacije). Koje pomoćnike mogu da organizujem?
Prikaz kompenzacionih ili supstitucionih mera za elemente projekta vezane za relevantne intervencije Ko mi je potreban za koji vremenski period?
(na primer izgrađena površina). Uskladiti sopstvene radove sa U normalnom slučaju je potrebno da planer vrši dodatni nadzor, pošto radovi koji se izvode u sopstvenoj režiji
Dozvola shodno Uredbi EZ o Zahtev za izdavanje dozvole za biogas postrojenje prema Uredbi EZ o sporednim proizvodima životinjskog porekla planerom moraju posebno da se kontrolišu.
sporednim proizvodima (Uredba EZ br. 1069/2009) na primer kod korišćenja tečnog, čvrstog stajnjaka. Planirana dinamika radova takođe mora biti usklađena sa dužim vremenom potrebnim za samostalno izvođenje radova.
životinjskog porekla Definisati dodirne tačke sa Svi pojedinačni radovi poseduju indirektne i direktne dodirne tačke sa prethodnim, naknadnim ili paralelnim
Situacioni plan sa udaljenostima Izrada shodno zahtevima Bezbednosnih pravila za poljoprivredna biogas postrojenja Savezne asocijacije povezanim radovima radovima (na primer vreme sušenja, bezbednost radova, zabrane prolaza, pripreme).
do susednih objekata poljoprivrednih strukovnih udruženja [11-5]. Posebno je bitno razmatranje radova izvođenih u sopstvenoj režiji i radova izvođenih od strane preduzimača.
Statika velikih komponenti Statiku velikih komponenti izrađuju i obezbeđuju proizvođači postrojenja/komponenti. Ako se radovi preduzimača ometaju vremenski ili građevinsko-tehnički, to dovodi do kašnjenja, posledičnih
biogas postrojenja i dimnjaka Statiku dimnjaka kao i nalaz veštaka za obračun visine dimnjaka izrađuje i obezbeđuje inženjer ovlašćen od troškova i problema u pogledu garancije.
strane nadzornog organa. Procesna tehnika Detaljan prikaz procesne tehnike, građevinske tehnike, elektro- i upravljačke tehnike i eventualno izrada pregleda
Plan instalacija Izrađuje planer. svih relevantnih komponenti i parametara za pojedinačna operativna stanja.
Detaljni crteži Izrađuje planer. Dodirne tačke Definisanje dodirnih tačaka sa tekućim radovima ili postojećim komponentama postrojenja.
• planovi cevovodova (supstrat/gas/grejni medijumi) sa nagibima, pravcem strujanja, dimenzijama i Statistički proračuni Pribavljanje proverljivih statističkih proračuna.
karakteristikama materijala
Trasiranje Definisanje sistemskih parametara, definisanje načina postavljanja, izrada konačnog plana trasa.
• uzimanje u obzir eksplozivno ugroženih prostora („plan eks-zona“)
• vrsta i izvedba površina za manipulisanje tečnim stajnjakom, silažom i ostalim rasutim supstratima Pravni aspekti Praćenje postupka izdavanja dozvole
• mašinska soba sa potrebnim instalacijama Priprema i izrada tenderske dokumentacije
• planovi toplotnih vodova sa priključcima proizvođača i potrošača toplotne energije Priprema ugovora koje treba sklopiti
• osnovni dijagram toka sa operativnim jedinicama Ciljevi 13. koraka: • Proveriti mogućnost izvođenja radova u sopstvenoj režiji
• dijagram toka električne energije radi integrisanja kogenerativnog postrojenja u gazdinstvo • Proveriti svoje raspoloživo vreme
• rezervoar za gas, gasna rampa • Sa planerom dogovoriti radove planirane u sopstvenoj režiji i utvrditi u dinamičkom planu izvođenja radova
• skladišta za supstrat • Definisati dodirne tačke sa direktno ili indirektno povezanim radovima
Dijagrami toka za Osnovni dijagram toka prema DIN EN ISO 10628 sa operativnim jedinicama izrađuje planer. • Dodeljivanje pojedinačnih poslova za isporuku, izgradnju i eventualno puštanje u rad komponenti postrojenja
procesno-­tehničke uređaje sprovodi investitor u tesnoj koordinaciji sa projektantom postrojenja sa težištem na:
-- budžet, mogućnost finansiranja, vreme izgradnje
Korišćenje ostatka fermentacije Prikaz površina potrebnih za korišćenje organskog đubriva (ostatak fermentacije).
-- usklađivanje dodirnih tačaka unutar procesne tehnike
Izjava o vraćanju u prvobitno Obaveza podnosioca zahteva da nakon trajnog napuštanja dozvoljene namene zemljišta ukloni postrojenje i -- jasno razgraničenje garancije u odnosu na druge radove
stanje zemljište vrati u prvobitno stanje. -- zadržavanje svih prava na garancije dotičnog dobavljača
Ciljevi 12. koraka: • Podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole nadležnom organu

212 213
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
11.5 Planiranje izgradnje i izgradnja postrojenja
14. korak: Planiranje izgradnje, odnosno izgradnja postrojenja
Izrada dinamičkog plana
izvođenja građevinskih radova
Organizacija i obezbeđivanje
gradilišta
Zahteve kvaliteta utvrditi i
kontrolisati već prilikom definisanja
obima dodeljenih radova
Biti prisutan na gradilištu
Vođenje dnevnika radova
Izrada foto-dokumentacije
Reklamirati građevinske
nedostatke i zahtevati
blagovremeno otklanjanje
Ciljevi 14. koraka:
11.6 Prijem građevinskih radova
15. korak: Prijem građevinskih radova
Prijem
Ciljevi 15. koraka:
214
Realizacija projekta
11.7 Puštanje postrojenja u rad
16. korak: Puštanje u rad
Ovaj plan koji izrađuje planer prikazuje kada se izvode koji radovi da ne bi došlo do ometanja narednih radova. Puštanje u rad Faza puštanja u rad služi za proveru funkcionalnosti svih značajnih komponenti postrojenja (agregati, radovi itd.).
Tako postaje vidljiva uzajamna zavisnost i isprepletenost pojedinih radnih koraka (na primer vreme potrebno za Ako je moguće, treba obuhvatiti i proveriti većinu kontrolnih signala i alarma.
pripremu, izvođenje i eventualno sušenje) i mogu da se identifikuju uska grla. Puštanje u rad biogas postrojenja može da se izvrši kao tehničko, tzv. „hladno“, ispitivanje, na primer u okviru
U dinamičkom planu treba uzeti u obzir periode zastoja (eventualno praznici) i pre svega periode izvođenja provere hermetičnosti fermentora pomoću vode („vodena proba“).
radova u sopstvenoj režiji. U okviru ove faze delom mogu da se provere i senzori, na primer tehnička ispravnost senzora za merenje nivoa
napunjenosti. Druga merna i regulaciona tehnika može da se ispita tek u fazi tekućeg rada (na primer, sigurnosni
Izvršiti premer i obezbediti gradilište (ograda, oznake).
ventili za natpritisak i potpritisak na fermentoru).
Obezbediti prostor za skladištenje materijala koji može da se zaključa i postaviti toalet.
Osim toga može da se izvrši puštanje u rad pojedinačnih komponenti, tako na primer puštanje u rad
Odgovornost za obe tačke može da se prenese na izvođača.
kogenerativnog postrojenja sa startnim gorivom (na primer biljno ulje, metil estar repičinog ulja) ili prirodnim
Investitor bi trebalo da sklopi obavezno osiguranje od odgovornosti i osiguranje od štete nastale u toku izgradnje.
gasom ili pokretanje pumpi ili ventila.
Troškovi poslednjeg mogu da se prevale na izvođača.
„Toplo“ ili biološko ispitivanje teče paralelno sa punjenjem i zagrevanjem fermentora i njega treba shvatiti kao
Sklapanje osiguranja nedovršene novogradnje od štete.
„direktan prelazak“ na probni rad.
Izvođačima radova mora biti omogućen slobodan pristup vodi i električnoj energiji.
Ako gradilište prelazi određene razmere, koordinacija bezbednosti i zdravstvene zaštite prema Pravilniku o Probni rad Probni rad se shvata kao „provera snage, odnosno kapaciteta“ i investitoru i operateru biogas postrojenja treba
gradilištima za naknadu može da se poveri rukovodiocu gradilišta. da omogući da se uveri u to da sve komponente postrojenja bez smetnji i u toku definisanog vremena mogu da
ostvare definisanu snagu, odnosno kapacitet.
Kontrola kvaliteta započinje sa određivanjem obavezujućih standarda kvaliteta.
Dužina probnog rada utvrđuje se individualno, pri čemu je to deo ugovora sklopljenog sa proizvođačem
Ako su u okviru definisanja obima radova dogovoreni precizni zahtevi u pogledu materijala, treba kontrolisati da
postrojenja.
li su oni ispunjeni.
Pri tome treba voditi računa o tome da se troškovi višemesečnog probnog rada srazmerno uračunaju u investicionu
Planer i Vi bi trebalo da svakodnevno posetite gradilište u vreme kada su radnici već ili još uvek prisutni. Tako ste sumu i samim tim u troškove kupca postrojenja.
planer i Vi uvek dostupni sagovornici. Osim toga bi nedeljno trebalo obavljati razgovor sa radnicima koji izvode Treba, dakle, proceniti koliko brzo može da se razvije stabilna populacija mikroorganizama i samim tim ustanovi
radove i voditi zapisnike. stabilan proces proizvodnje biogasa. Taj period u velikoj meri zavisi od korišćene mešavine supstrata i on će uz
Planer i Vi bi svoja opažanja trebalo detaljno da dokumentujete u dnevniku radova. Tu spada između ostalog i konstantnu, slabo promenljivu mešavinu biti mnogo kraći nego sa promenljivom mešavinom supstrata.
koji je napredak u izgradnji ostvaren i koje nejasnoće, koji nedostaci su postojali. Treba dakle uvek izvršiti analizu troškova i učinaka da se probni rad ne bi nepotrebno odugovlačio, ali da uprkos
Ovde mogu i da se dokumentuju sporedni izdaci za poresku upravu! tome pruži sigurnost u pogledu funkcionalnosti i efikasnosti postrojenja.
Foto-aparatom treba dokumentovati napredak u izgradnji, korišćene materijale, instalacije itd. Tek nakon uspešnog probnog rada sledi finalni prijem biogas postrojenja i prelazak rizika sa nalogoprimca na
nalogodavca. To znači da nalogodavac sada odgovorno i sa punim rizikom preuzima rad celokupnog postrojenja.
Ako se uočeni građevinski nedostaci ne otklone odmah, to bez odlaganja treba reklamirati pismeno.
Ugovori o remontu i održavanju Sklapanje ugovora o remontu i održavanju za komponente postrojenja (na primer KOGP)
11
Samo tako ćete sačuvati svoju poziciju u pravnom smislu i u slučaju da nakon isteka roka određenog za otklanjanje
nedostaci još uvek nisu otklonjeni, možete da odbijete otklanjanje od strane izvođača i da zahtevate da se Ciljevi 16. koraka: • Puštanje u rad biogas postrojenja
nedostatak na teret izvođača otkloni od strane trećeg lica. • Probni rad biogas postrojenja uz stručnu podršku (na primer od strane planera); period može da se ugovori
Građevinski nedostaci koji se odmah stručno otklone retko dovode do posledičnih problema. Ako se otklanjanje individualno
nedostataka odlaže i izvrši tek kasnije, često dolazi do haosa u dinamičkom planu. • Sklapanje ugovora o remontu i održavanju
Time trošite vreme, živce i novac.
• Detaljan plan
• Obuhvatan dinamički plan izvođenja radova 11.8 Potrebni ugovori treba razviti i detaljno razraditi projektnu strukturu za kasniji rad
• Organizacija i obezbeđenje gradilišta
postrojenja. Pre svega između operatera biogas postrojenja
• Kontrolisanje obima radova i izbor materijala
• Svakodnevne posete gradilištu (ako je moguće) U toku realizacije projekta izgradnje biogas postrojenja treba i dobavljača biomase i supstrata, ukoliko se radi o različitim
• Vođenje dnevnika radova i izrada foto-dokumentacije računati sa velikim brojem projektnih učesnika. Odnos između pravnim licima, treba utvrditi uzajamna prava i obaveze. U tom
• Građevinske nedostatke reklamirati blagovremeno i zahtevati otklanjanje projektnih učesnika reguliše se ugovorima. kontekstu se u daljem tekstu navodi opis značajnih elemenata
Naredni spisak prikazuje relevantne vrste ugovora prema ugovora o isporuci biomase. Opis ugovora o isporuci toplotne
[11-4]. energije može da se pronađe u poglavlju 7.13.5. Za detaljnu
• ugovor o osnivanju privrednog društva, razradu ovih ugovora trebalo bi u svakom slučaju konsultovati
• ugovor o najmu, zakupu i kupovini zemljišta, pravnika.
• ugovor o vođenju poslova,
Nikada ne bi trebalo da se odričete formalnog prijema čak i parcijalnih radova, iako se njihovim stavljanjem u • ugovor o savetovanju, 11.8.1 Ugovor o isporuci biomase
funkciju stvara osnova za izvođenje narednih radova. • ugovor o inženjeringu, Ugovor o isporuci biomase reguliše odnos između operatera
U slučaju da se utvrde nedostaci, nepostojanje zapisnika o prijemu može da oteža njihovo otklanjanje. • ugovor o izgradnji, odnosno ugovor sa generalnim izvođačem, biogas postrojenja i dobavljača biomase (na primer tečni
Zapisnik o prijemu tako služi za dokumentovanje nedostataka i dokazivanje ko ih je prouzrokovao. • ugovor o isporuci tehničkih uređaja, stajnjak, silaža, obnovljive sirovine) i u posebnom delu sadrži
Prilikom prijema uvek treba da imate stručnu podršku (na primer planer, veštak).
• ugovor o remontu i održavanju, odredbe o količini isporuke, kvalitetu, trajanju ugovora i ceni,
U slučaju značajnih nedostataka može da se uskrati prijem i samim tim finalna isplata.
U slučaju neznatnih nedostataka mora da se izvrši prijem, ali finalna isplata može da se umanji za trostruki iznos • ugovor o isporuci biomase, odnosno supstrata, kao i o pravima i obavezama ugovornih strana.
potencijalnih troškova otklanjanja štete. • ugovor o preuzimanju ostatka fermentacije kao organskog
Biogas postrojenje izgrađeno po principu „ključ u ruke” tek nakon uspešnog prijema prelazi u vlasništvo i samim đubriva,
tim i u odgovornost kupca postrojenja („prelazak rizika”). • ugovor o isporuci toplotne energije i
Ako se biogas postrojenje gradi dodeljivanjem parcijalnih radova, nikada ne može da se izvrši prijem kompletnog • ugovor o isporuci električne energije u mrežu.
postrojenja, već uvek samo „delimični prijem“ odgovarajućih konstruktivnih komponenti ili radova.
Prilikom realizacije projekta paralelno sa stručnim poslovima
Vreme prelaska rizika za kompletno postrojenje pri tome još nije razjašnjeno.
• Prijem pojedinačnih radova, odnosno biogas postrojenja u prisustvu planera
• Obezbediti eksternu stručnu pomoć
• Sastaviti formalni i pismeni zapisnik o prijemu (na primer obrazac iz Pravilnika o dodeli i ugovaranju
građevinskih radova (VOB))
215
 12
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja

Tab. 11.1: ELEMENTI UGOVORA O ISPORUCI BIOMASE [11-2]

Elementi ugovora o isporuci biomase

POLOŽAJ I ZNAČAJ
Obaveze isporučioca Treba definisati vrstu i oblik biomase, odnosno supstrata, i utvrditi zahteve (na primer sadržaj SM) u pogledu minimalnog
kvaliteta.
Treba dogovoriti minimalne količine isporuke (na primer godišnja količina), vremenski raspored (na primer u nedeljnim i
BIOGASA KAO
Obaveza primaoca
mesečnim planovima) i pravne posledice u slučaju povrede obaveze isporuke. Isporuka može da se osigura putem prateće
obaveze proizvodnje biomase, odnosno supstrata.
Operater prihvata obavezu preuzimanja minimalne količine. Operateru treba omogućiti da biomasu nabavlja od trećih lica
OBNOVLJIVOG IZVORA
ENERGIJE U NEMAČKOJ
ako dobavljač ne ispuni svoje obaveze.
Preuzimanje ostatka Dobavljač bi u normalnom slučaju trebalo da ima obavezu i pravo da preuzme ostatke fermentacije koji mu srazmerno
fermentacije pripadaju. Dobavljač mora da osigura propisno korišćenje ostatka fermentacije.
Odredbe o naknadi Odredbe o naknadi sadrže cenu (na primer iznos u evrima po toni) za isporuku biomase do biogas postrojenja. Osim toga
treba utvrditi način obračuna, rokove plaćanja kao i posledice u slučaju kašnjenja u plaćanju.
Trajanje ugovora Preporučuje se po mogućnosti dug period trajanja ugovora od 5 godina uz opciju produženja ugovora. Tako obe ugovorne
strane mogu da procene preostali rizik.
Dokazi o poreklu/ Zavisno od vrsta supstrata specifičnih za projekat i zakonski definisanih zahteva povezanih sa njima, sa dobavljačem treba
ulazne kontrole dogovoriti podnošenje dokaza o poreklu biomase. U ugovoru treba definisati ulaznu kontrolu radi utvrđivanja isporučenih
količina kao i zahtevanih karakteristika kvaliteta.
Ostali uslovi • Rokovi za raskid ugovora, osnov za raskidanje ugovora bez ostavljanja naknadnog roka
• Preuzimanje rizika i odgovornost
• Preuzimanje troškova u slučaju oštećenja kao i smetnji usled više sile
• Regulisanje slučaja pravne nedelotvornosti (na primer salvatorska klauzula)
• Nadležni sud, odnosno arbitraža

11.9 Spisak literature i referenci

[11-1] Görisch, U., Helm M.: Biogasanlagen, Ulmer Verlag, 2006
[11-2] FNR (Hrsg.): Leitfaden Bioenergie – Planung, Betrieb und
Wirtschaftlichkeit von Bioenergieanlagen, 2009
[11-3] Müller-Langer, F.: Erdgassubstitute aus Biomasse für die mo-
bile Anwendung im zukünftigen Energiesystem, FNR, 2009
[11-4] BMU: Nutzung von Biomasse in Kommunen – Ein Leitfaden,
2003
[11-5] Technische Information 4, Sicherheitsregeln für Biogasanla-
gen, Bundesverband der landw. Berufsgenossenschaften e. V.,
Kassel 2008
BImSchG: Gesetz zum Schutz vor schädlichen Umwelteinwirkungen
durch Luftverunreinigungen, Geräusche, Erschütterungen
und ähnliche Vorgänge (Bundes-Immissionsschutzgesetz –
BImSchG)
BioabfallV: Verordnung über die Verwertung von Bioabfällen auf land-
wirtschaftlich, forstwirtschaftlich und gärtnerisch genutzten
Böden (Bioabfallverordnung – BioAbfV)
BiomasseV: Verordnung über die Erzeugung von Strom aus Biomasse
(Biomasseverordnung – BiomasseV)
DIN EN ISO 10628: Fließschemata für verfahrenstechnische Anlagen –
Allgemeine Regeln (ISO 10628:1997); Deutsche Fassung
EN ISO 10628:2000
Düngegesetz (DünG): Düngegesetz
Düngemittelverordnung: Verordnung über das Inverkehrbringen von
Düngemitteln, Bodenhilfsstoffen, Kultursubstraten und Pflan-
zenhilfsmitteln (Düngemittelverordnung – DüMV)
Düngeverordnung: Verordnung über die Anwendung von Düngemit-
teln, Bodenhilfsstoffen, Kultursubstraten und Pflanzenhilfs­
mitteln nach den Grundsätzen der guten fachlichen korišćenje biogasa pre svega za proizvodnju električne energije.
Praxis beim Düngen (Düngeverordnung – DüV)
Landesabfallgesetz: Landesrechtliche Regelung der Bundesländer zur
Erfassung und Verwertung organischer Abfälle
Landeswassergesetz: Landesrechtliche Regelungen der Bündesländer
zum Wassergesetz – Landeswassergesetz – LWG
TA Lärm: Technische Anleitung zum Schutz gegen Lärm (Sechste
Allgemeine Verwaltungsvorschrift zum Bundes-Immissions-
schutzgesetz)
TA Luft: Technische Anleitung zur Reinhaltung der Luft – TA Luft (Erste
Allgemeine Verwaltungsvorschrift zum Bundes-Immissions-
schutzgesetz)
UVPG: Gesetz über die Umweltverträglichkeitsprüfung
VOB: Vergabe- und Vertragsordnung für Bauleistungen
VO EG Nr. 1069/2009: Verordnung mit Hygienevorschriften für
nicht für den menschlichen Verzehr bestimmte tierische
Nebenprodukte und zur Aufhebung der Verordnung (EG)
Nr. 1774/2002 (Verordnung über tierische Nebenprodukte)
Wasserhaushaltsgesetz: Gesetz zur Ordnung des Wasserhaushalts
(Wasserhaushaltsgesetz – WHG)
Diskusije koje se u Nemačkoj vode u oblasti energetske i
ekološke politike su već preko tri decenije u velikoj meri
obeležene uticajima izvora energije na životnu sredinu.
Intenzivna nastojanja da se u Nemačkoj poveća udeo obnovljivih
izvora energije već su dovela do suštinskog smanjenja emisije
klimatski štetnih gasova. Tome su uveliko doprineli proizvodnja i
Od stupanja na snagu Zakona o obnovljivim izvorima
energije (EEG) 2000. godine, proizvodnja i korišćenje biogasa,
pre svega u oblasti poljoprivrede, povećali su se u velikoj meri.
Taj razvoj je u prošlosti podržan programom tržišnih podsticaja
savezne države i raznim pokrajinskim programima za podršku
investicijama. Poseban značaj za ubrzanu izgradnju biogas
postrojenja imale su izmene EEG u 2004. i 2009. godini. Od
tada je korišćenje obnovljivih sirovina za proizvodnju biogasa
postalo i ekonomski interesantno, što je između ostalog dovelo
do toga da su do sada već iskorišćeni značajni potencijali za
proizvodnju i korišćenje biogasa. Uprkos tome i dalje postoje
veliki potencijali organskih materija koji mogu da se iskoriste za
proizvodnju biogasa. To znači da aktuelno postoje okvirni uslovi
usled kojih može da se očekuje da će doći do daljeg porasta
proizvodnje i korišćenja biogasa.
12.1 Proizvodnja biogasa kao mogućnost
dobijanja energije iz biomase
Pod biomasom se podrazumevaju materije organskog porekla
koje mogu da se koriste za proizvodnju energije. Tako biomasa
sadrži fitomasu i zoomasu (biljke i životinje) prisutnu u prirodi i
iz njih proistekle otpadne materije (na primer ekskremente). U
biomasu se ubrajaju i organski otpad i ostaci (na primer slama,
klanični otpad).
Biomasa se načelno deli na energetske biljke, žetvene ostatke,
organske sporedne proizvode i otpad. Dodatni detalji mogu da
se pronađu u poglavlju 4 „Opis odabranih supstrata“. Ti tokovi
materijala moraju prvo da se učine raspoloživim za iskorišćenje u
energetske svrhe. Za to je u većini slučajeva potreban transport.
U mnogim slučajevima biomasa, pre nego što se iskoristi u
energetske svrhe, mora da se tretira mehanički. Često se vrši i
skladištenje da bi se međusobno uskladili nastanak biomase i
potražnja za energijom (slika 12.1).
Nakon toga iz biomase može da se proizvede toplotna
energija, električna energija i/ili motorno gorivo. Za to na
raspolaganju stoje razne tehnologije. Tu prvo spada direktno
sagorevanje u odgovarajućim gorionicima pomoću kojih je
moguća i kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije.
Pri tome „klasičan“ slučaj proizvodnje finalne, odnosno korisne
energije iz biomase predstavlja isključiva proizvodnja toplotne
energije iz čvrstih biogenih goriva.
Osim toga, na raspolaganju stoji mnoštvo drugih tehnika i
postupaka pomoću kojih biomasa može da se iskoristi za pokriće
potražnje finalne, odnosno korisne energije (slika 12.1). Ovde se
pravi razlika između termičkih, fizičkih i biohemijskih postupaka
tretmana. Pri tome proizvodnja (anaerobna razgradnja supstrata
za dobijanje biogasa) i korišćenje biogasa predstavlja jedan od
mogućih biohemijskih postupaka tretmana.

216 217
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Položaj i značaj biogasa kao obnovljivog izvora energije u nemačkoj

BIOGENI NOSIOCI ENERGIJE EMISIJE GESB MODEL POSTROJENJA U POREĐENJU

EMISIJE GESB SA KOMBINACIJOM
MODEL POSTROJENJA DRUGIH
U POREÐENJU SAIZVORA ELEKTRIČNE ENERGIJE U NEMAČKOJ
KOMBINACIJOM
Energetske biljke Ostaci Organ. sporedni proizvodi Organ. otpad
DRUGIH IZVORA ELEKTRIČNE ENERGIJE U NEMAČKOJ

Emisije GESB kg CO2-e/kWhel

Žetva/prikupljanje/isporuka
0,8
0,6
Priprema Transport Skladištenje
0,4
0,2

Termohemijska konverzija Fizičko-hemijska konverzija Biohemijska konverzija 0,0

Komprimovanje/ekstrahovanje Alkoholna –0,2

Torefi­ Anaerobna
Gas­ifi­ Kompos­
Piroliza fermen­ fermen­ –0,4
kacija kacija Preesterifikacija/ tiranje
tacija tacija
esterifikacija –0,6
Obnovljive sirovine/tečni stajnjak Kombinacija drugih izvora
(100 %/0 %) (70 %/30 %) (40 %/60 %) elektr. energije u Nemačkoj

Čvrsto gorivo Gasovito gorivo/biogorivo Tečno gorivo/biogorivo Saldo ukupnih emisija Proizvodnja biomase Transport biomase
(npr. peleti) (npr. sintetički gas, biometan) (npr. biljno ulje, biodizel, etanol, sintetička goriva) Konverzija biomase Bonus za đubrenje ostatkom Bonus za korišćenje
Kombinacija drugih izvora fermentacije tečnog stajnjaka
Sagorevanje elektr. energije u Nemačkoj THG: Treibhausgas
(termohemijsko)
Quelle: IE, DBFZ (2008) © FNR 2011

ELEKTRIČNA ENERGIJA
Slika 12.1: Mogućnosti korišćenja biomase za proizvodnju finalne/korisne energije
12.2 Ekološka klasifikacija i održivost
proizvodnje i korišćenja biomase
U pogledu ekološke klasifikacije proizvodnje i korišćenja
biogasa trenutno se sprovodi veliki broj istraživačkih i analitičkih
aktivnosti, od kojih su neke već i okončane. Načelno treba
konstatovati da održivost pretežno zavisi od izbora supstrata,
kvaliteta (efikasnost i emisije) procesne tehnike i efikasnosti
korišćenja proizvedenog biogasa.
U pogledu korišćenih supstrata se ekološki pogodnim mogu
smatrati sirovine za koje nisu potrebni posebni zahtevi. Stoga
za proizvodnju biogasa i treba forsirati korišćenje tih supstrata.
Tako na primer korišćenjem tečnog stajnjaka u procesu
proizvodnje biogasa ne samo da su svrsishodno iskorišćene
raspoložive količine supstrata, već se na taj način istovremeno
i izbegavaju emisije koje nastaju prilikom konvencionalnog
skladištenja tečnog stajnjaka. Stoga pre svega mešavinama
otpada i ostataka (na primer ekskrementi, ostaci iz prehrambene
industrije) treba dati prednost u odnosu na obnovljive sirovine.
Otpad i ostaci takođe mogu da predstavljaju i ekološki veoma
prihvatljiv dodatak za fermentaciju obnovljivih sirovina.
U pogledu procesne tehnike bi posebna pažnja trebalo da
se posveti izbegavanju emisija i ostvarivanju visoke efikasnosti,
tj. visokog stepena razgradnje biomase. To je pri tome s jedne
strane moguće građevinskim merama prilikom realizacije
investicije, a s druge strane ovde treba ukazati i na način rada
biogas postrojenja. Preporuke i detaljne informacije između
ostalog sadrži izveštaj uz projekat „Mere optimizacije radi
održivog povećanja obima proizvodnje i korišćenja biogasa u
Nemačkoj“ [12-1].
TOPLOTNA ENEGIJA
U pogledu korišćenja biogasa veliku prednost poseduju
koncepti u okviru kojih se energija sadržana u biogasu
iskorišćava gotovo u celini, i to pre svega u svrhu supstitucije
energenata koji prouzrokuju visoke emisije ekvivalenta CO2,
kao na primer ugalj ili nafta. Stoga po pravilu konceptima sa
kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije uz
pretežno kompletno iskorišćenje toplote treba dati prednost
u odnosu na druge opcije. Pri tome bi korišćenjem toplotne
energije trebalo da se zameni što je moguće veći udeo fosilnih
energenata korišćenih za proizvodnju toplotne energije. Upravo
za veća postrojenja kod kojih to, na primer usled nepovoljne
lokacije biogas postrojenja, nije moguće, tretman biogasa
do nivoa kvaliteta prirodnog gasa i distribucija do lokacije sa
visokom celogodišnjom potrošnjom toplotne energije, na kojoj
zatim može da se vrši konverzija, predstavlja mogućnost za
poboljšanje uticaja na životnu sredinu.
Na slici 12.2 su kao primer prikazane emisije gasova sa
efektom staklene bašte (emisije GESB) nastale pri proizvodnji
električne energije iz biogasa različitih biogas postrojenja u
poređenju sa emisijama GESB kombinacije raznih drugih izvora
korišćenih u proizvodnji električne energije u Nemačkoj (2005)
[12-5]. Kod ove projekcije se radi o model postrojenjima, pri
čemu je pretpostavljeno da se kao ulazni materijal za rad
postrojenja koriste ili isključivo obnovljive sirovine ili mešavina
obnovljivih sirovina i tečnog stajnjaka. Emisije GESB navedene
su u kilogramu ekvivalenta ugljen-dioksida po kilovat času
električne snage. Proizvodnja obnovljivih sirovina po pravilu
je povezana sa dodatnim klimatski relevantnim emisijama
(između ostalog azot-suboksida, amonijaka), dok prilikom
korišćenja tečnog stajnjaka za proizvodnju energije u biogas
Slika 12.2: Emisije GESB (kg CO2-e./kWhel ) model postrojenja u poređenju sa kombinacijom drugih izvora električne energije u Nemačkoj
(OF = ostatak fermentacije) [12-5]
postrojenjima u obzir mogu da se uzmu smanjenja emisija. Stoga
bi pretežno trebalo koristiti ekonomski pristupačne potencijale
životinjskih ekskremenata i biljnih ostataka iz poljoprivrede.
Usled bonusa za smanjenje emisija koji se odobrava za
fermentaciju tečnog stanjaka umesto njegovog skladištenja u
netretiranom obliku, sa povećanim udelom tečnog stajnjaka
korišćenog za proizvodnju energije dolazi do smanjenja emisija
GESB u odnosu na mešavinu raznih drugih izvora električne
energije u Nemačkoj. Tečni stajnjak, pored smanjenja GESB, u
poređenju sa konvencionalnim skladištenjem (bez primene u
biogas postrojenjima), poseduje i dodatni efekat stabilizacije
procesa [12-1]. Pošto korišćenjem ostatka fermentacije mogu
da se supstituišu mineralna đubriva, odobravaju se bonusi
za đubrenje ostatkom fermentacije koje se takođe pozitivno
odražava na bilans GESB.
Rezultati pokazuju da uz pomoć proizvodnje električne
energije iz biogasa usled zamene konvencionalnih energenata
(u Nemačkoj pretežno atomska energija, odnosno energija iz
mrkog/kamenog uglja) načelno mogu da se izbegnu emisije
gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, to u prvoj liniji
zavisi od načina rada biogas postrojenja.
Osim toga, sa aspekta ocene podataka dobijenih iz obračuna
ekološkog bilansa treba konstatovati da su početni podaci za
obračun često veoma nepouzdani i stoga s jedne strane ne
mogu direktno da se primene na slučajeve iz prakse. S druge
strane, često nisu merodavni utvrđeni apsolutni podaci, već za
ocenu pre treba koristiti komparativne razlike između raznih
opcija proizvodnje i korišćenja biogasa. Međutim, merenja
koja se trenutno sprovode u modernim biogas postrojenjima
će u velikoj meri doprineti jasnom poboljšanju osnovne
baze podataka, tako da će se pouzdanost takvih podataka u
budućnosti značajno povećati.
12.3 Stanje u oblasti proizvodnje i korišćenja
biogasa u Nemačkoj
12
U narednom delu prikazano je stanje u oblasti proizvodnje i
korišćenja biogasa u Nemačkoj u junu 2013. godine. Informacije
se odnose na biogas postrojenja bez postrojenja za tretman
otpadnih voda i sa deponija.
12.3.1 Postojeći broj i snaga postrojenja
Od stupanja na snagu Zakona o obnovljivim izvorima energije
(EEG) konstantno se povećavao broj biogas postrojenja u
Nemačkoj. Stoga EEG treba oceniti kao uspešan instrument za
sektor biogasa. Ovom pozitivnom razvoju doprineli su pre svega
dugoročno stabilni okvirni uslovi. Poseban značaj imale su
izmene EEG u godinama 2004. i 2009. kada je u EEG uvedeno
i odobravanje podsticaja za korišćenje obnovljivih sirovina i
životinjskih ekskremenata u biogas postrojenjima. Slika 12.3
pokazuje da je od tada došlo do znatnog povećanja kako
broja postrojenja, tako i prosečne instalisane električne snage
postrojenja. Sa povećanim korišćenjem obnovljivih sirovina
omogućeno je i povećanje prosečne snage biogas postrojenja.
Krajem 2008. godine prosečna snaga biogas postrojenja
iznosila je oko 350 kWel (uporedi 2004. godine: 123 kWel
[12-3]). Krajem 2012. godine se prosečna snaga postrojenja u
Nemačkoj povećala na oko 425 kWel [12-7]. Nakon što su se
novoizgrađena postrojenja posle izmene EEG iz 2009. godine
prevashodno kretala u rasponu snage između 190 i 380 kWel,
od 2011. godine ponovo može da se uoči trend ka većim
postrojenjima. Prosečna električna snaga krajem 2012. godine
iznosila je znatno iznad 400 kW (prema [12-8]).

218 219
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Položaj i značaj biogasa kao obnovljivog izvora energije u nemačkoj

RAZVOJ BIOGAS POSTROJENJA U NEMAČKOJ INSTALISANA ELEKTRIČNA SNAGA SVEDENA NA POLJOPRIVREDNU POVRŠINU

Broj postrojenja Instalisana elektr. snaga postrojenja [MWel]

Nemačka
7.000 3.500 Tiringija
Šlezvig-Holštajn
6.000 3.000 Saksonija-Anhalt
Saksonija
5.000 2.500 Sarland
Rajna-Palatinat
4.000 2.000 Severna Rajna-Vestfalija
Donja Saksonija
3.000 1.500
Meklenburg-Prednja Pomeranija
Hesen
2.000 1.000
Brandenburg

1.000 500 Bavarska

Baden-Virtemberg
0 0 0 50 100 150 200 250
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 Instalisana snaga po poljoprivrednoj površini (PP [u kWel/1.000 haPP])

≤70 kWel 70–500 kWel > 500 kWel > 1.000 kWel 70–150 kWel
151–500 kWel 501–1.000 kWel instalisana elektr. snaga postrojenja [MWel]
Izvor: DBFZ (2013)
Slika 12.4: Instalisana električna snaga svedena na poljoprivrednu površinu [kWel/1.000 haPP] u saveznim pokrajinama
© FNR 2013
(podaci bazirani na [12-6], [12-7])

Slika 12.3: Razvoj biogas postrojenja u Nemačkoj (broj postrojenja diferenciran prema kategorijama snage i instalisanoj električnoj snazi u MWel
bez prikaza postrojenja za tretman biogasa, postrojenja za tretman otpadnih voda i sa deponija) [12-7] 31.12.2012. godine je postojeći broj postrojenja prema [12-8] Slika 12.4 pokazuje instalisanu električnu snagu svedenu 12
iznosio 7.515 biogas postrojenja sa instalisanom snagom od na poljoprivrednu površinu [kWel/1.000 ha] u pojedinačnim
3.352 MWel. saveznim pokrajinama.
Tab. 12.1: REGIONALNA RASPODELA AKTIVNIH BIOGAS POSTROJENJA U NEMAČKOJ 2012. GOD. I INSTALISANE Nakon već velikog povećanja broja postrojenja u 2009. i Krajem 2012. godine postojalo je 120 aktivnih postrojenja
ELEKTRIČNE SNAGE (ANKETIRANJE POKRAJINSKIH INSTITUCIJA 2012.) [12-7] 2010. godini, 2011. godine je sa oko 1.200 novih postrojenja za tretman i upumpavanje biogasa u mrežu prirodnog gasa sa
i instalisanom snagom od 542 MWel došlo do najvećeg porasta godišnjim kapacitetom isporuke biometana od ukupno oko
Ukupna instalisana Prosečna instalisana biogas postrojenja u jednoj kalendarskoj godini uopšte. To je 460 miliona Nm3. Kapacitet isporuke u mrežu iznosio je oko
Aktivna biogas
Savezna pokrajina elektr. snaga elektr. snaga pre svega bilo uslovljeno predstojećom izmenom EEG i sa tim 72.000 Nm3/h. To bi, pod pretpostavkom da se celokupna
postrojenja [broj]
[MWel] [kWel]
povezanim uvođenjem većih zahteva za biogas postrojenja i količina biogasa koristi za proizvodnju električne energije,
Baden-Virtemberg 824 274,5 333 izmenama podsticajnih tarifa za proizvodnju električne energije odgovaralo ekvivalentu električne snage od oko 345 MWel [12-7].
Bavarska 2.281 702 308 iz biogasa. Međutim, u narednoj 2012. godini zabeležena je Osim toga se na lokacijama nekih postrojenja umesto
Berlin 0 0 – velika stagnacija broja postrojenja. Tada je samo još 340 novih upumpavanja u mrežu prirodnog gasa iz biogasa na licu mesta
Brandenburg 299 182 543 postrojenja pušteno u rad. Time je uočljiv razvoj koji podseća na proizvodi električna energija ili se on u malobrojnim slučajevima
Bremen 0 0 – onaj iz 2007. i 2008. godine. direktno koristi kao gorivo za motorna vozila. Može da se
Hamburg 1 1 1.000 Za 2012. godinu se proizvodnja električne energije iz očekuje puštanje u rad novih i proširenje postojećih postrojenja
biogasa procenjuje na oko 20,5 TWh [12-9]. To odgovara oko za upumpavanje biogasa u mrežu prirodnog gasa.
Hesen 185 63,1 341
3,4 % ukupne bruto potrošnje električne energije u Nemačkoj u
Meklenburg-Prednja Pomeranija 247 170 688
2012. godini. [12-9]. 12.3.2 Korišćenje biogasa i trendovi
Donja Saksonija 1.480 780 527 U tabeli 12.1 je za sve savezne pokrajine u Nemačkoj Zakonodavac je sa izmenom EEG iz 2012. godine stavio
Severna Rajna-Vestfalija 585 250 427 naveden broj aktivnih biogas postrojenja kao i ukupna i naglasak na iskorišćavanje ostataka i otpada. Oni obuhvataju
Rajna-Palatinat 134 54 403 prosečna instalisana snaga postrojenja krajem 2012. godine. životinjske ekskremente kao što su tečni i čvrsti stajnjak, ali i
Sarland 13 4,3 333 Podaci su pri tome bazirani na anketiranju sprovedenom među ekološki vrednu biomasu kao što je materijal od otkosa livada
Saksonija 201 83,7 416 ministarstvima za poljoprivredu, odnosno životnu sredinu, poljskog cveća ili održavanja pejzaža. Pre svega se održivo
Saksonija-Anhalt 277 165 596 kao i poljoprivrednim komorama i pokrajinskim zavodima za energetsko iskorišćenje životinjskih ekskremenata podržava
poljoprivredu dotičnih saveznih pokrajina. preko posebne podsticajne tarife za mala postrojenja na bazi
Šlezvig-Holštajn 620 252,2 365
Velika prosečna električna snaga postrojenja u Hamburgu tečnog stajnjaka. Eksploatisanje ovih do sada neiskorišćenih
Tiringija 219 109 458
uslovljena je instaliranim postrojenjem za organski otpad snage potencijala predstavlja dobru mogućnost za dalji razvoj biogas
Ukupno 7.366 3.091 413 1 MWel. U gradovima Berlinu i Bremenu, koji ujedno poseduju i sektora, pre svega sa stanovišta održivosti.
status pokrajine, ne postoje biogas postrojenja osim prečistača
otpadnih voda u kojima se iskorišćava nastali gas.

220 221
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
MASSEBEZOGENER SUBSTRATEINSATZ IN BIOGASANLAGEN 2012
SUPSTRATI KORIŠĆENI U BIOGAS POSTROJENJIMA
Obnovljive sirovine 54 %
Quelle: DBFZ-Betreiberumfrage (2013)
Slika 12.5: Maseni udeo supstrata korišćenih u biogas postrojenjima (anketiranje operatera 2013) [12-7]
OBNOVLJIVE SIROVINE KORIŠĆENE
MASSEBEZOGENER KAO SUPSTRAT
SUBSTRATEINSATZ
NACHWACHSENDER
ROHSTOFFE IN BIOGASANLAGEN 2012
Kukuruzna silaža 73 %
Quelle: DBFZ Betreiberumfrage (2013)
Slika 12.6: Maseni udeo obnovljivih sirovina korišćenih kao supstrat u biogas postrojenjima (anketiranje operatera 2013) [12-7]
U oblasti tehnike će težište i ubuduće biti na povećanju
efikasnosti i samim tim smanjenju troškova proizvodnje
električne energije, što je omogućeno boljim iskorišćenjem
angažovane i proizvedene energije (na primer svrsishodnim
korišćenjem toplotne energije) i korišćenjem tehničkog
napretka preko dobro osmišljenih mera povećanja snage. Uz
to dolazi dalje smanjenje uticaja na životnu sredinu, na primer
gubitka metana ili emisija amonijaka.
I u EEG 2012 posebno je podržana opcija direktnog
plasmana na tržište i samim tim proizvodnje električne
energije u skladu sa potražnjom, orijentisana ka budućnosti.
To u kontekstu obnovljivih izvora energije predstavlja sasvim
specifičnu karakteristiku proizvodnje električne energije iz
biogasa i biomase.
Tretman i upumpavanje biogasa u mrežu prirodnog gasa
već je u toku poslednjih godina dobilo na značaju i dalji
razvoj tog sektora predstavlja perspektivnu mogućnost za
proizvodnju energije u skladu sa potražnjom. Gasna mreža
na raspolaganje stavlja ne samo dobro razvijen transport, već
222
Položaj i značaj biogasa kao obnovljivog izvora energije u nemačkoj
se usled različitih pravnih regulativa u Nemačkoj prevashodno prehranu životinja), materijalnog, odnosno energetskog
tretira u specijalizovanim postrojenjima za fermentaciju otpada. iskorišćenja sa svojim različitim konkurentskim načinima
4 % Organski otpad Industrijski i poljoprivredni ostaci sa 1 % čine najmanji maseni konverzije. Za ostatke iz poljoprivrede, komunalni organski
udeo korišćenih supstrata. Korišćenje poljoprivrednih ostataka otpad i industrijski otpad takođe mogu da se biraju najrazličitiji
u proteklim godinama nije poraslo u skladu sa očekivanjima, vidovi materijalnog ili energetskog iskorišćenja. Iz tog razloga
1 % Industrijski i iako već na osnovu propisa iz EEG 2009 odabrani poljoprivredni date prognoze u zavisnosti od polaznih pretpostavki mogu da
poljoprivredni ostaci ostaci (vidi EEG 2009, prilog 2, stav V) mogu da se koriste u dovedu do veoma različitih rezultata.
biogas postrojenjima, a da to ne dovodi do gubitka bonusa
za obnovljive sirovine. Dodatno poboljšani okvirni uslovi za 12.4.1 Tehnički potencijali primarne energije
fermentaciju organskog otpada stvoreni su izmenom EEG iz Biogas može da se proizvodi iz čitavog niza različitih tokova
2012. godine (vidi EEG 2012, § 27a). materija. Stoga se u narednom delu za različite potencijalno
Obnovljive sirovine i sa stanovišta energetskog sadržaja iskoristive frakcije biomase prikazuju tehnički potencijali
trenutno u Nemačkoj predstavljaju dominantnu vrstu supstrata. primarne energije različitih razmatranih tokova materija, kao
Nemačka tako spada u malobrojne evropske zemlje koje svoju i odgovarajući tehnički proizvodni potencijali (potencijalno
41 % Ekskrementi proizvodnju primarne energije iz biogasa u odnosu na gas iz moguća proizvodnja električne, odnosno toplotne energije),
© FNR 2013 postrojenja za tretman otpadnih voda i sa deponija pretežno odnosno tehnički potencijali finalne energije* (tj. u energetskom
baziraju na drugim izvorima (kao što su decentralizovana sistemu iskoristiva finalna energija). Supstrati su klasifikovani u
poljoprivredna postrojenja) [12-4] (referentna godina 2007). sledeće grupe:
Korišćenje obnovljivih sirovina u biogas postrojenjima • komunalni organski otpad,
predstavlja praksu u preovlađujućem broju poljoprivrednih • industrijski otpad,
U BIOGAS POSTROJENJIMA
biogas postrojenja. Među obnovljivim sirovinama na tržištu • žetveni ostaci i ekskrementi,
količinski dominira silažni kukuruz (vidi i sliku 12.6), pri čemu • obnovljive sirovine: proizvodnja na oko 0,55 miliona ha u
1 % Zrno žitarica gotovo sva biogas postrojenja koriste nekoliko obnovljivih Nemačkoj (2007) kao minimalni potencijal za proizvodnju
sirovina istovremeno, na primer i SCB žitarica, travnu silažu ili biogasa i
šećernu repu. • obnovljive sirovine: proizvodnja na ukupno 1,15 miliona ha
Pri tome od 2004. godine sve više postrojenja radi u Nemačkoj (2007), odnosno 1,6 miliona ha (2020) kao
7 % SCB žitarica
isključivo sa energetskim biljkama bez ekskremenata ili drugih maksimalni potencijal za proizvodnju biogasa.
kosupstrata. U međuvremenu je primenom sredstava koja U Nemačkoj postoji tehnički potencijal primarne energije za
11 % Travna silaža
podstiču fermentaciju, kao na primer mešavina mikroelemenata, biogas iz komunalnog organskog otpada od 47 PJ/a, odnosno 12
moguć i mikrobiološki stabilan rad. Međutim, pre svega je iz industrijskog otpada od 13 PJ/a (slika 12.7). Daleko najveći
3 % Šećerna repa
povećano korišćenje kukuruzne silaže dovelo do ekstenzivne potencijali trenutno, odnosno prema aktuelnim prognozama
1 % Međuusevi proizvodnje silažnog kukuruza. Da bi se ograničio sve veći udeo i ubuduće leže u poljoprivrednom sektoru (između ostalog
1 % Ostalo silažnog kukuruza, nova postrojenja od 01.01.2012. godine kod žetvenih ostataka i ekskremenata), uprkos prognoziranoj
mogu da koriste maksimalno 60 masenih udela kukuruzne tendenciji laganog pada sa 114 PJ/a u 2007. godini na 105 PJ/a
3 % Materijal od održavanja pejzaža
silaže (vidi poglavlje 7). u 2020. godini. Znatno veće varijacije u odnosu na potencijal
© FNR 2013 Detalji o pojedinim supstratima mogu da se pronađu u biogasa postoje kod površina za obnovljive sirovine, pošto bi
poglavlju 4. površine raspoložive za proizvodnju energetskih biljaka mogle
da konkurišu drugim opcijama (energetskog) iskorišćavanja.
Stoga se za potencijal biogasa iz obnovljivih sirovina iskazuje
i ogroman akumulator energije. Tehnologija za tretman gasa 12.4 Potencijali kako minimalna, tako i maksimalna vrednost.
može da se instalira kako u novim postrojenjima, tako i da se U 2007. godini obnovljive sirovine proizvedene isključivo
nadogradi u već postojećim. Nove i poboljšane tehnologije Utvrđivanje aktuelnih potencijala, odnosno prognoze u u svrhu proizvodnje energije, pri proizvodnoj površini od oko
tretmana ovu mogućnost mogu da učine interesantnom i za odnosu na proizvodnju biogasa, zavise od različitih faktora. 0,55 miliona ha, samo za proizvodnju biogasa u Nemačkoj
manja postrojenja. Potencijali u oblasti poljoprivrede između ostalog zavise pokazuju tehnički potencijal primarne energije od oko
Za pojačano korišćenje biometana neizostavno je potrebno od ekonomskih okvirnih uslova, proizvodne strukture i 86 PJ/a **. Ako se pođe od pretpostavke da bi za proizvodnju
atraktivno proširenje ponude na tržištu gasa i dalji razvoj situacije sa proizvodnjom hrane u svetu. Tako za biomasu iz biogasa bilo raspoloživo maksimalno 1,15 miliona ha, za 2007.
saobraćajnog sektora (kako pumpnih stanica, tako i vozila na poljoprivrede postoje različiti konkurentski vidovi korišćenja godinu se taj potencijal povećava za 102 PJ/a.
prirodni gas). u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda (uključujući
12.3.3 Korišćeni supstrati
* Tehnički potencijal obnovljivih izvora energije opisuje udeo teorijskog potencijala koji je iskoristiv uzimajući u obzir date tehničke restrikcije. Uz to se uglavnom dodatno
U Nemačkoj se trenutno kao osnovni supstrat – polazeći od u obzir uzimaju strukturna i ekološka ograničenja (na primer zaštićena područja, površine za planirano umrežavanje biotopa u Nemačkoj) i zakonski propisi (na primer
mase supstrata – pretežno koriste ekskrementi i obnovljive dopuštenost korišćenja higijenski rizičnog organskog otpada u biogas postrojenjima), pošto su i oni u krajnjoj liniji – slično kao i kod (isključivo) tehnički uslovljenih
ograničenja – često „nepremostivi“. Pri tome u pogledu referentne veličine za energiju mogu da se razlikuju
sirovine. Na slici 12.5 prikazani su rezultati anketiranja operatera – tehnički potencijali primarne energije (na primer biomase raspoložive za proizvodnju biogasa),
iz 2013. godine o masenom udelu supstrata (sveža masa) – tehnički proizvodni potencijali (na primer biogas na izlazu iz biogas postrojenja),
– tehnički potencijali finalne energije (na primer električna energija iz biogas postrojenja kod finalnog potrošača) i
korišćenih u biogas postrojenjima u okviru kojeg je analizirano – tehnički potencijali finalne energije (na primer energija toplog vazduha iz fena koji se pokreće električnom energijom iz biogas postrojenja).
oko 800 anketnih listova [12-7]. Prema tome se, svedeno na
masu, koristi 41 % ekskremenata i 54 % obnovljivih sirovina, ** Radi pojednostavljenja je kod obračuna potencijala biogasa za obnovljive sirovine pretpostavljeno da se na površinama proizvodi kukuruz. U praksi se u biogas
postrojenjima koristi mešavina obnovljivih sirovina (vidi poglavlje 12.3.3); udeo kukuruza u obnovljivim sirovinama korišćenim u biogas postrojenjima iznosi oko 73 %
dok udeo organskog otpada iznosi oko 4 %. Organski otpad (svedeno na svežu masu).
223
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
TECHNISCHES PRIMÄRENERGIEPOTENZIAL
TEHNIČKI POTENCIJAL
PRIMARNE ENERGIJE ZA
Godina
2007 108 114 86
2020 47 13 105 86
0 100 200
maks. obnovljive sirovine (1,15 miliona ha 2007 i 1,6 miliona ha 2020/povećanog prinosa: 2 %/a)
min. obnovljive sirovine (0,55 miliona ha 2007)
Industrijski ostaci Komunalni organski otpad
Izvor: IE, DBFZ (2009)
Slika 12.7: Tehnički potencijal primarne energije za biogas u Nemačkoj za 2007., odnosno 2020. godinu
Pod pretpostavkom da će 2020. godine za proizvodnju
biogasa na raspolaganju stajati oko 1,6 miliona ha obradive
površine i uzimajući u obzir godišnji porast prinosa od 2 %,
može da se pođe od tehničkog potencijala primarne energije iz
obnovljivih sirovina za proizvodnju biogasa od ukupno 338 PJ/a.
U pogledu iskorišćenog potencijala biogasa polazi se od toga
da je 2007. godine oko 108 PJ iskorišćeno za proizvodnju biogasa.
To odgovara oko 42 % prognoziranog potencijala biogasa uz
minimalno korišćenje obnovljivih sirovina (0,55 miliona ha),
odnosno oko 30 % uz maksimalno korišćenje obnovljivih sirovina
(1,15 miliona ha).
12.4.2 Tehnički potencijali finalne energije
Prikazani proizvodni potencijali mogu da se konvertuju u
toplotnu i/ili električnu energiju. Pri tome proizvodni potencijali
iskazani u narednom delu opisuju toplotnu, odnosno električnu
energiju koja može da se proizvede bez ograničenja u pogledu
potražnje i potencijale finalne energije uz uzimanje u obzir tih
ograničenja. Ovi poslednji stoga najbolje odslikavaju doprinos
proizvodnje i korišćenja biogasa u pokriću potražnje za
finalnom, odnosno korisnom energijom.
12.4.2.1 Proizvodnja električne energije
Uz stepen efikasnosti konverzije pri proizvodnji električne
energije u motorima, odnosno u kogenerativnim postrojenjima
od oko 38 %, iz prikazanog proizvodnog potencijala za 2007.
godinu proističe potencijalna količina električne energije i time
tehnički potencijal finalne energije od maksimalno 137 PJ/a.
Ako se za 2020. godinu pođe od prosečnog električnog stepena
korisnosti od 40 %, prema današnjim procenama može da se
očekuje tehnički potencijal finalne energije od maksimalno
201 PJ/a.
224
FÜR
BIOGAS
BIOGAS
102
252
300 400 500
Tehnički potencijal primarne energije (u PJ/a)
Žetveni ostaci i ekskrementi
Iskorišćeni udeo potencijala
© FNR 2011
12.4.2.2 Proizvodnja toplotne energije
Uz stepen efikasnosti konverzije pri isključivoj proizvodnji
toplotne energije od 90  %, za 2007. godinu proističe
potencijalna količina toplotne energije, odnosno potencijal
finalne energije od 325 PJ/a. Ako se za razliku od toga pođe
od isključivog korišćenja u kogenerativnim postrojenjima
za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije i
pri tome od termičkog stepena korisnosti od 50 %, za 2007.
godinu samo za toplotnu energiju proističe tehnički potencijal
finalne energije od 181 PJ/a.
12.5 Prognoza
U Nemačkoj su tehnički potencijali proizvodnje biogasa, koji
pre svega postoje u poljoprivrednom sektoru, i dalje veliki
i od velikog značaja za energetski sektor. Velika ekspanzija
proizvodnje i korišćenja biogasa u toku proteklih godina dovela
je doduše do osetnog smanjenja još raspoloživih potencijala,
tako da je nalaženje lokacije za biogas postrojenje delom
postalo teže, ali ukupno posmatrano u poljoprivrednom
sektoru još uvek postoje potencijali koji omogućavaju dalje
proširenje oblasti korišćenja biogasa. Korišćenje proizvedenog
energenta biogasa se usled podsticaja za iskorišćenje otpadne
toplote (kogeneracija) odobrenih u EEG 2004 i 2009 i obaveze
korišćenja toplotne energije uvedene u EEG 2012 u toku
proteklih godina značajno poboljšalo, tako da se danas pored
električne energije i više od jedne trećine proizvedene toplotne
energije koristi za supstituciju fosilnih energenata. Pre svega
nova postrojenja gotovo da se više i ne grade bez obuhvatnog
koncepta korišćenja toplotne energije. Kod starijih postrojenja,
doduše, još uvek postoji značajan potencijal neiskorišćene
otpadne toplote koji bi trebalo da se iskoristi u budućnosti.
Položaj i značaj biogasa kao obnovljivog izvora energije u nemačkoj
U međuvremenu je procesna tehnika korišćena za
eksploatisanje potencijala – sa povećanim zahtevima vezanim
za dobijanje dozvole – dostigla jako dobar standard koji često
može da se uporedi sa industrijskim postrojenjima drugih
branši. Postrojenja su postala znatno pouzdanija i bezbednija
za rad. Pri tome su izveštaji o nesrećama u biogas postrojenjima
koji se redovno objavljuju u medijima više uslovljeni velikim
brojem biogas postrojenja koja su u međuvremenu izgrađena u
Nemačkoj, kao i konstruktivnim izvedbama koje u pojedinačnim
slučajevima ne odgovaraju uobičajenim zahtevima, nego
kvalitetom postrojenja koji uglavnom odgovara standardu. Pri
tome većina sistemskih komponenti i dalje poseduje potencijal
za poboljšanje, mada bi ti potencijali često trebalo da se
iskoriste sa aspekta efikasnosti postrojenja.
Proizvodnja i korišćenje biogasa u poređenju sa fosilnim
energentima načelno predstavlja ekološki veoma povoljan vid
proizvodnje energije. Povoljan je pre svega u slučaju kada se
u biogas konvertuju ostaci i otpad koji nisu vezani za dodatne
troškove nabavke. U tom pogledu posebnu pažnju treba
posvetiti efikasnom i po mogućnosti potpunom iskorišćenju
biogasa kao energenta.
U Nemačkoj se broj biogas postrojenja u toku poslednjih
deset godina povećao na više nego petostruki broj. Ukupna
snaga postrojenja se sa oko 45 MWel (1999) povećala na preko
3.000 MWel (kraj 2012.), pri čemu se prosečna instalisana
električna snaga po postrojenju sa 53 povećala na 425 kWel.
Može se poći od toga da će ovaj trend da se nastavi sa znatno
smanjenim intenzitetom.
Nezavisno od pitanja optimizacije koja još moraju da se
reše, proizvodnja i korišćenje biogasa predstavlja zrelu i tržišno
orijentisanu tehnologiju. Treba je shvatiti kao obećavajuću
opciju za korišćenje obnovljivih izvora energije koja će narednih
godina pojačano doprineti održivoj proizvodnji energije i
smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Cilj ovog
priručnika jeste da doprinese tom razvoju.
12.6 Spisak literature
[12-1] Vogt, R. et al.: Optimierung für einen nachhaltigen Ausbau der
Biogaserzeugung und -nutzung in Deutschland. IFEU, Heidel-
berg (Koordinator) und IE, Leipzig, Öko-Institut, Darmstadt,
Institut für Landschaftsarchitektur und Umweltplanung, TU
Berlin, S. Klinski, Berlin, sowie im Unterauftrag Peters Umwelt-
planung, Berlin. Forschungsprojekt des Bundesministeriums
für Umwelt, Naturschutz und Reaktorsicherheit (BMU). End-
bericht mit Materialband (Bd. A–Bd. Q), Heidelberg 2008.
www.ifeu.de; www.erneuerbare-energien.de
[12-2] AGEB – Arbeitsgemeinschaft Energiebilanzen e. V.: Energie­
verbrauch in Deutschland im Jahr 2011, Berlin, 02/2012
[12-3] Thrän, D. et al.: Monitoring zur Wirkung des Erneuerbare-Ener-
gien-Gesetzes (EEG) auf die Entwicklung der Stromerzeugung
aus Biomasse. Zwischenbericht „Entwicklung der Stromerzeu-
gung aus Biomasse 2008“, März 2009. Deutsches Biomas-
seforschungszentrum gemeinnützige GmbH in Kooperation
mit der Thüringer Landesanstalt für Landwirtschaft für das
Bundesministerium für Umwelt, Naturschutz und Reaktorsi-
cherheit, FKZ: 03MAP138, www.erneuerbare-energien.de/
inhalt/36204/4593/ (Stand: 4.8.2009)
[12-4] BIOGAS BAROMETER – JULY 2008; www.eurobserv-er.org/
downloads.asp (Stand: 20.08.2009)
[12-5] Majer, S., Daniel, J.: Einfluss des Gülleanteils, der Wärmeaus-
kopplung und der Gärrestlagerabdeckung auf die Treibhaus-
gasbilanz von Biogasanlagen. KTBL-Tagung „Ökologische und
ökonomische Bewertung nachwachsender Energieträger“,
08./09. September 2008, Aschaffenburg 12
[12-6] Statistisches Bundesamt: Bodenfläche (tatsächliche Nutzung).
Deutschland und Bundesländer. GENESIS-ONLINE Datenbank,
www.genesis.destatis.de/genesis/online
[12-7] Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH: Stromerzeu-
gung aus Biomasse, Zwischenbericht, 15.06.2013, Leipzig
[12-8] Fachverband Biogas e. V.: www.biogas.org/edcom/­webfvb.nsf
/id/DE_Branchenzahlen/$file/13-05-22_Biogas%20Bran-
chenzahlen_2012-2013.pdf (Stand: 4.6.2013)
[12-9] BMU: Zeitreihen zur Entwicklung der erneuerbaren Energien in
Deutschland, Stand: Februar 2013
225
13
Primeri projekata

PRIMERI PROJEKATA 13.1 1. primer postrojenja: malo postrojenje na bazi tečnog stajnjaka (60 kWel)

U ovom poglavlju predstavljeno je šest primera biogas Prikazani primeri postrojenja 2, 4, 5 i 6 su naučno ispitani
postrojenja. Daje se šematski prikaz dijagrama toka procesa i u okviru Saveznog programa monitoringa II za ocenu biogas
pružaju se značajne informacije o procesnoj tehnici, konverziji postrojenja. U pratećoj publikaciji „Program monitoringa za
supstrata kao i različitim procesnim parametrima. Prikazana biogas II – Poređenje 61 biogas postrojenja“ (izdavač Stručna
biogas postrojenja gas koriste isključivo za proizvodnju agencija za obnovljive sirovine) prema navedenim brojevima
električne energije u kogenerativnom postrojenju. Prikazani su primera mogu da se pronađu dodatne informacije o biogas
različiti postupci proizvodnje biogasa, pri čemu su postrojenja postrojenima.
na osnovu instalisane električne snage klasifikovana u različite Biogas postrojenje 1 je u okviru ove verzije priručnika na
kategorije po veličini. osnovu izvršenih projekcija ispitano kao model postrojenje za
isključivo korišćenje tečnog stajnjaka. Kod postrojenja 3 radi
se o model postrojenju za fermentaciju hidraulički zahtevnih
supstrata (na primer čvrstog stajnjaka ili trave). Opšti podaci 13
Korisna poljoprivredna
površina 320 ha, 180 ha oranice, 140 ha pašnjaci
Broj uslovnih grla Mlečne krave, 200 krava sa teladima (280 UG)
Tečni stajnjak goveda 6.000 m3/god. (uključujući ostatke stočne hrane i prostirku), 100 %
Biogas postrojenje
Broj fermentora [kom] 1 Skladište za ostatak [m3] 1.475 (+ otvoreno skladište za ostatak
fermentacije (gasno fermentacije 2.000 m3)
nepropusno)
Sistem reaktora vertikalni Retenciono vreme [d] 37
Radna zapremina [m3] 523 Ukupno retenciono
Radna temperatura [°C] 42 (mezofilna) vreme u gasno [d] 125
nepropusnom sistemu
Mešanje Mešalica na vratilu postavljena Produktivnost CH4 [Nm³CH4/(m³RZd)] 0,53
odozgo (fermentor)
Potapajuća mešalica Prinos CH4 [Nm³CH4/t SvM] 16,5
(skladište za ostatak fermentacije) [Nm³CH4/t oSM] 164
KOGP
Broj KOGP 1
Tip Gasni motor el. nominalna snaga [kWel] 60 (snižena sa 75)
ter. nominalna snaga [kWth] 77

Slika 13.1: Poljoprivredno biogas postrojenje [PlanET Biogastechnik GmbH]

226 227
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Primeri projekata

13.2 2. primer postrojenja (do 200 kWel) 13.3 3. primer postrojenja (do 250 kWel; postupak orošavanja, posebno pogodno za slamastu biomasu)

13
Opšti podaci
Korisna poljoprivredna 400 ha oranice, 150 ha pašnjaci; mešavina trave i deteline sa dvokosnih ratarskih površina (nekoliko gazdinstava za
površina organsku proizvodnju) za biogas postrojenje (materijal od održavanja pejzaža)
Broj uslovnih grla 50 mlečnih krava, 50 matičnih grla, 60 uslužno čuvanih konja; dokupljeno: čvrsti stajnjak od 50 koza, 50 mlečnih
Opšti podaci krava, 30 konja
Korisna poljoprivredna površina 1.860 ha oranice, 249 ha pašnjaci; 110 ha proizvodnja obnovljivih sirovina za BGP Konverzija supstrata 6.750 t/godina
Broj uslovnih grla Tovne svinje, 2.750 tovnih mesta • materijal od održavanja
Konverzija supstrata 7.358 t/god. pejzaža, otkos pašnjaka,
• tečni stajnjak svinja 73 % mešavina trave i deteline 3.500 t/god. (52 %)
• kukuruzna silaža 12 % • tečni stajnjak goveda 1.000 t/god. (15 %)
• silaža klipa i komušine 9% • čvrsti stajnjak goveda 1.000 t/god. (15 %)
• zrno raži 6% • čvrsti stajnjak konja 750 t/god. (11 %)
• kukuruzna silaža 500 t/god. (7 %)
Biogas postrojenje
Biogas postrojenje
Broj fermentora [kom] 1 Ukupno OOrgM [kg oSM/m³RZd] 3,8
Sistem reaktora vertikalni Ukupno retenciono vreme [d] 46 Broj fermentora [kom] 1 Ukupno OOrgM [kg oSM/m³RZd] 2,1
Radna zapremina [m3] 903 Produktivnost CH4 [Nm³CH4/(m³RZd)] 1,18 Sistem reaktora vertikalni sa zonom za hidrolizu Retenciono vreme [d] selektivno, prosečna
Radna temperatura [°C] 40 Prinos CH4 [Nm³CH4/t SvM] 54 Radna zapremina [m3] 2.400 vrednost 130
Konačno skladište [m3] 2 × 2.070 [Nm³CH4/t oSM] 313 Skladište za ostatak fermentacije [m3] 3.700 Ukupno retenciono
Radna temperatura [°C] 40 (mezofilna) vreme u gasno
BHKW Mešanje Orošavanje odzgo preko nepropusnom sistemu [d] 152
Broj KOGP 1 frekventno regulisane pumpe
Tip Agregat sa inicijalnim el. nominalna snaga [kWel] 180 KOGP
paljenjem ter. nominalna snaga [kWterm] 185
Broj KOGP 1
Tip gasni motor MAN el. nominalna snaga [kWel] 250
ter. nominalna snaga [kWterm] 264

228 229
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Primeri projekata

13.4 4. primer postrojenja (do 500 kWel) 13.5 5. primer postrojenja (do 1.000 kWel)

13

Opšti podaci Opšti podaci

Korisna poljoprivredna 730 ha oranice, 12 ha pašnjaci; 220 ha proizvodnja obnovljivih sirovina za BGP Korisna poljoprivredna 210 ha oranice, 50 ha pašnjaci; 185 ha proizvodnja obnovljivih sirovina za BGP
površina površina
Broj uslovnih grla nema, čisto ratarska proizvodnja Broj uslovnih grla Mlečne krave, 70 grla
Konverzija supstrata 8.419 t/god. Mlečne krave, 70 grla 10.651 t/god. • pšenična sačma 0,5 %
• kukuruzna silaža 94 % • kukuruzna silaža 64 % • kukuruz za zrno 2%
• silaža celih žitaričnih 3% • silaža cele biljke raži 20 % • slama 0,5 %
biljaka • tečni stajnjak goveda 7% • zelena raž 1%
• tečni stajnjak goveda 3% • travna silaža 5%
Biogas postrojenje Biogas postrojenje
Broj fermentora [kom] 2 Ukupno OOrgM [kg oSM/m³RZd] 2,2 Broj fermentora [kom] 2 Ukupno OOrgM [kg oSM/m³RZd] 2,1
Sistem reaktora vertikalni Ukupno retenciono Sistem reaktora vertikalni Ukupno retenciono
Radna zapremina [m3] 3.000 vreme [d] 146 Radna zapremina [m3] 4.200 vreme [d] 144
Radna temperatura [°C] 39 Produktivnost CH4 [Nm³CH4/(m³RZd)] 0,83 Radna temperatura [°C] 49 Produktivnost CH4 [Nm³CH4/(m³RZd)] 0,98
Cisterna [m3] 100 Prinos CH4 [Nm³CH4/t SvM] 114 Predjama [m3] 200 Prinos CH4 [Nm³CH4/t SvM] 140
Konačno skladište [m3] 4.950 [Nm³CH4/t oSM] 437 Konačno skladište (gasno [m3] 3.000 [Nm³CH4/t oSM] 464
nepropusno)
KOGP
KOGP
Broj KOGP 1
Tip Gasni motor el. nominalna snaga [kWel] 500 Broj KOGP 2 el. nominalna snaga 1 [kWel] 160
ter. nominalna snaga [kWterm] 600 Tip 1 Motor sa inicijal. el. nominalna snaga 2 [kWel] 536
paljenjem
Tip 2 Gasni motor ter. nominalna snaga 1 [kWterm] 180
Udeo startnog goriva 1 [%] 14 ter. nominalna snaga 2 [kWterm] 500

230 231
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
13.6 6. primer postrojenja za suvu fermentaciju (boksni postupak)
Opšti podaci
Korisna poljoprivredna
površina
Broj uslovnih grla
Konverzija supstrata
• kukuruzna silaža
• travna silaža
• zeleni ječam
• slama
Biogas postrojenje
Sistem reaktora
Broj garažnih fermentora
Radna zapremina po garažnom
fermentoru
Radna temperatura
Rezervoar za perkolat
KOGP
Broj KOGP
Tip
232
PRILOG
GLOSAR
Amonijak (NH3) Gas koji sadrži azot, nastaje razgradnjom jedinjenja sa sadržajem azota kao na primer proteini, karbamid i
karbamidna kiselina
Anaerobna razgradivost [1] Stepen mikrobiološke konverzije supstrata ili kosupstrata, uglavnom izražena kao potencijal formiranja biogasa
Anaerobni mikroorganizmi [3]
Anaerobi koji rastu u okruženju bez prisustva kiseonika; za neke prisustvo kiseonika može biti smrtonosno
Anaerobni tretman [1] Biotehnološki proces u okruženju bez prisustva vazduha (kiseonika) sa ciljem razgradnje organske materije uz
formiranje biogasa
Azotni oksid [8] Gasovi azotni monoksid (NO) i azotni dioksid (NO2) obuhvataju se pojmom NOx (azotni oksidi). Oni nastaju kod
svih procesa sagorevanja kao jedinjenja azota u vazduhu i kiseonika, ali i oksidacijom jedinjenja sa sadržajem
azota koja su sadržana u gorivu.
Biogas [1] Gasoviti proizvod fermentacije koji se pretežno sastoji od metana i ugljen-dioksida i osim toga zavisno od
supstrata može da sadrži amonijak, vodonik-sulfid, vodenu paru i druge gasovite ili isparljive komponente
Biogas postrojenje [4] Postrojenje za proizvodnju, skladištenje i korišćenje biogasa uključujući sve uređaje i objekte potrebne za rad;
proizvodnja se vrši na bazi fermentacije organskih materija
Biološka razgradnja [5] Razlaganje organskih materija, na primer ostataka biljnog i životinjskog porekla, putem mikroorganizama na
prostija jedinjenja
Desumporizacija Hemijsko-fizički, biološki ili kombinovani postupak za smanjenje sadržaja vodonik-sulfida u biogasu
Eksplozivne zone [4]
Prostori u kojima usled lokalnih i operativnih uslova može da nastane eksplozivna atmosfera
125 ha oranice, 10 ha pašnjaci; 95 ha proizvodnja obnovljivih sirovina za BGP
Emisije Gasovite, tečne ili čvrste materije kao i zvuci, potresi, svetlost, toplota i zraci koje jedno postrojenje ili tehnički
nema podataka postupak oslobađa u atmosferu.
11.017 t/god. Fermentor (reaktor, rezervoar za Rezervoar u kom se odvija mikrobiološka razgradnja supstrata uz istovremeno formiranje biogasa
42 % • šećerna repa 6% fermentaciju, digestor) [4]
14 % • trava (sveža) 6% Gasna hauba [4] Nadgradni element fermentora u kom se akumulira i iz kog se izuzima biogas
9% • čvrsti stajnjak svinja 1%
Higijenizacija Eventualno dodatni procesni korak za smanjenje i/ili eliminisanje uzročnika bolesti i/ili patogena (dezinfekcija)
2% • čvrsti stajnjak goveda 20 %
(vidi i Uredbu o organskom otpadu [EZ] 1069/2009)
Koeficijent prolaza toplote [8] Mera za strujanje toplote koja pri temperaturnoj razlici od 1 Kelvina prolazi kroz jedan kvadratni metar
Garažni postupak Ukupno OOrgM [kg oSM/m³RZd] 2,1 konstruktivnog elementa. Što je koeficijent prolaza toplote manji, to su manji gubici toplote.
[kom] 7 Retenciono vreme po garažnom [d] 24 Kogeneracija Istovremena konverzija angažovane energije u električnu (ili mehaničku) energiju i toplotu namenjenu
[m3] 550 fermentoru iskorišćenju u energetske svrhe (korisna toplota)
Ukupno retenciono vreme [d] 69
Kogenerativno postrojenje Agregat za konverziju hemijski vezane energije u električnu i toplotnu energiju na bazi motora i povezanog
[°C] 40 Produktivnost CH4 garaža [Nm³CH4/(m³RZd)] 0,56
generatora
[m3] 100 Produktivnost CH4 [Nm³CH4/(m³RZd)] 0,37
Rezervoar za perkolat Kondenzat Biogas nastao u fermentoru zasićen je vodenom parom i pre korišćenja u kogenerativnom postrojenju mora
Prinos CH4 [Nm³CH4/t SvM] 72 da se dehidrira. Ciljana kondenzacija sprovodi se preko podzemnog voda odgovarajućih dimenzija u odvajač
[Nm³CH4/t oSM] 273 kondenzata ili putem sušenja biogasa.
Kosupstrat [1] Sirovina za fermentaciju koja, međutim, ne čini sirovinu sa procentualno najvećim udelom u ukupnom toku
materijala predviđenog za fermentaciju
1 Metan (CH4) [8] Gas bez boje i mirisa koji nije otrovan; sagorevanjem daje ugljen-dioksid i vodu;
Gasni motor el. nominalna snaga [kWel] 536 metan spada u najznačajnije gasove sa efektom staklene bašte i čini glavnu komponentu biološkog,
ter. nominalna snaga [kWterm] 536 kanalizacionog, deponijskog i prirodnog gasa. Preko 4,4 vol% u vazduhu formira eksplozivnu mešavinu gasa.
233
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Normirani kubni metar Nm3 ili mN3 [10] Normirani kubni metar predstavlja onu količinu koja je ekvivalentna jednom kubnom metru pri pritisku od
Nosilac finalne energije [7]
Obnovljive sirovine [5]
Odnos C/N [6]
Opterećenje organskom materijom [1] Odnos dnevno u fermentor dodate količine supstrata prema zapremini fermentora (jedinica: kg oSM/(m³ · d))
Ostatak fermentacije
Otpad, uopšteno
Primarni energenti [7]
Protok
Retenciono vreme [1]
Rezervoar za gas [4]
Sadržaj organske suve materije
(oSM)
Sadržaj suve materije (SM)
Sati punog opterećenja
Sekundarni energenti [7]
Separator masti
Silaža
Siloksani [9]
Skladište gasa [4]
Skladište za ostatak fermentacije
(skladište za tečni stajnjak) [4]
Stavljanje u promet
Stepen razgradnje [1]
Sumpor-dioksid (SO2) [5]
Supstrat [1]
Tretman
Ugljen-dioksid (CO2) [5]
Unos čvrste materije
Vodonik-sulfid (H2S) [4]
Zbrinjavanje otpada [2]
234
Prilog
Izvori:
1,01325 bara, vlažnosti vazduha od 0 % (suva trava) i temperaturi od 0 ˚C.
Pod nosiocima finalne energije podrazumevaju se energenti, a pod finalnom energijom energetski sadržaj tih [1] VDI-Richtlinie (2006): Vergärung organischer Stoffe – Substratcharakterisierung, Probenahme, Stoffdatenerhebung, Gärversuche. VDI 4630, April
energenata, odnosno odgovarajući tokovi energije koje nabavlja finalni potrošač (na primer lož-ulje u rezervoaru 2006, Beuth Verlag GmbH
finalnog potrošača, drvna sečka ispred ložišta, električna energija u domaćinstvu, toplotna energija u sistemu [2] Gesetz zur Förderung der Kreislaufwirtschaft und Sicherung der umweltverträglichen Beseitigung von Abfällen (Kreislaufwirtschafts- und Ab-
daljinskog grejanja na podstanici). Oni proističu iz sekundarnih ili eventualno primarnih energenata, odnosno fallgesetz – KrW-/AbfG), 1994/2009, § 3 Begriffsbestimmung http://bundesrecht.juris.de/bundesrecht/krw-_abfg/gesamt.pdf, Letzter Zugriff:
energija, umanjenih za gubitke konverzije i distribucije, sopstvenu potrošnju prilikom konverzije do finalne 09.08.2010
energije i neenergetsku potrošnju. Oni su raspoloživi za konverziju u korisnu energiju. [3] Madigan, Michael T.; Martinko, John M.; Parker, Jack: Biology of microorganisms. Ausgabe: 9th ed. Erschienen: Upper Saddle River, N.J. [u. a.],
Prentice-Hall, 2000, ISBN 0-13-085264-3
Zbirni naziv za materijalno i energetski iskorišćenu biomasu (bez stočnih hraniva i životnih namirnica) [4] Bundesverband der Landwirtschaftlichen Berufsgenossenschaften (Hrsg.): Technische Information 4 – Sicherheitsregeln für Biogasanlagen,
Ovde se po pravilu radi o poljoprivrednim sirovinama kao što su kukuruz, repa, trava, sirak ili zeleni ječam koje se www.lsv.de/fob/66dokumente/info0095.pdf; Stand 10/2008
nakon siliranja koriste u energetske svrhe. [5] Bayerisches Staatsministerium für Umwelt und Gesundheit (Hrsg.): Umweltlexikon. www.stmug.bayern.de/service/lexikon/index_n.htm, Letzter
Maseni odnos ukupnog ugljenika prema ukupnom azotu u organskoj materiji koji je odlučujući za biološku Zugriff: 09.08.2010
razgradnju [6] Schulz, H. und Eder, B. (2006): Biogas – Praxis. Grundlagen, Planung, Anlagenbau, Beispiele, Wirtschaftlichkeit. 3. vollst. überarb. u. erweiterte
Auflage, ökobuch Verlag, Staufen bei Freiburg, ISBN 978-3-936896-13-8
[7] Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e. V. (FNR) (Hrsg.): Basiswissen Bioenergie – Definitionen der Energiebegriffe, Aus Leitfaden Bioenergie,
Tečni ili čvrsti ostatak iz proizvodnje biogasa koji sadrži organske i neorganske komponente
Herausgeber FNR, Gülzow 2000, www.bio-energie.de/allgemeines/basiswissen/definitionen-der-energiebegriffe/ Letzter Zugriff: 09.08.2010
Ostaci od proizvodnje i potrošnje kojih se njihov vlasnik rešava, želi ili mora da se reši [8] KATALYSE Institut für angewandte Umweltforschung e. V. (Hrsg.): Umweltlexikon-Online. www.umweltlexikon-online.de/RUBhome/index.php, Letzter
Materije ili energetska polja koja još nisu podvrgnuta energetskoj konverziji i iz kojih direktno ili pomoću jedne Zugriff: 09.08.2010
ili više konverzija može da se proizvede sekundarna energija ili sekundarni energenti (na primer kameni ugalj, [9] Umweltbundesamt GmbH (Österreich Anm. d. R.)(Hrsg.): Siloxane,
mrki ugalj, nafta, biomasa, vetroenergija, solarna energija, geotermalna energija). www.umweltbundesamt.at/umweltinformation/schadstoff/silox/?&tempL=, Letzter Zugriff: 09.08.2010
U zavisnosti od definicije radi se o zapreminskom ili masenom protoku [10] DIN 1343:1990-01: Titel: Referenzzustand, Normzustand, Normvolumen; Begriffe und Werte. Ausgabe 1990, Beuth Verlag GmbH
Prosečno vreme zadržavanja supstrata u fermentoru
Gasno nepropusni rezervoar ili membranski jastuk u kom se privremeno skladišti biogas
Sadržaj oSM čini udeo mešavine materijala umanjen sa sadržaj vode i neorganske materije. On se po pravilu
utvrđuje sušenjem na temperaturi od 105 °C i naknadnim žarenjem na 550 °C.
Suv sadržaj mešavine materijala nakon sušenja pri 105 °C.
Period pune iskorišćenosti postrojenja kada se sati ukupnog korišćenja i prosečan stepen korisnosti u toku
jedne godine svedu na stepen korisnosti od 100 %.
Energenti koji se u tehničkim postrojenjima dobijaju konverzijom iz primarnih ili drugih sekundarnih energenata,
odnosno energija, na primer benzin, lož-ulje, električna energija. Pri tome, između ostalog, nastaju gubici pri
konverziji i distribuciji.
Uređaj za fizičko odvajanje neemulgiranih organskih ulja i masti koje su na primer sadržane u otpadnim vodama
restorana, kantina, klaničnih i prerađivačkih postrojenja mesne i riblje industrije, fabrika margarina i uljara
(uporedi DIN 4040)
Biljna materija konzervirana putem fermentacije mlečne kiseline.
Organska jedinjenja silicijuma, dakle jedinjenja elemenata silicijuma (Si), kiseonika (O), ugljenika (C) i
vodonika (H) A
Prostor ili zona u kojoj je smešten rezervoar za gas
Rezervoar ili laguna u kojoj se skladišti tečni stajnjak, osoka i fermentisani supstrat pre daljeg korišćenja
Predstavlja nuđenje, držanje na zalihama radi prodaje, puštanje u prodaju i svako ustupanje proizvoda drugim
licima; pojam se između ostalog koristi u Uredbi o đubrivima (DüMV)
Smanjenje koncentracije organske materije usled anaerobne razgradnje svedeno na početni sadržaj supstrata
Bezbojni gas oštrog mirisa. Sumpor-dioksid u atmosferi podleže nekolikim procesima konverzije iz kojih kao
proizvod na primer može da nastane sumporasta kiselina, sumporna kiselina, sulfiti, sulfati i druge materije.
Sirovina za fermentaciju, odnosno digestiju
Procesni korak u kom se vrši obrada supstrata ili ostataka fermentacije (na primer usitnjavanje, uklanjanje
nepoželjnih materija, homogenizacija, separacija na čvrstu i tečnu fazu)
Bezbojni, negorivi gas lako kiselkastog mirisa koji po sebi nije otrovan i koji pored vode nastaje kao finalni
proizvod svih procesa sagorevanja, 4–5 % u vazduhu deluje opojno, od 8 % ima smrtonosno dejstvo usled
gušenja
Postupak unosa supstrata ili mešavina supstrata koji ne mogu da se pumpaju direktno u fermentor
Veoma otrovan gas bez boje sa mirisom trulih jaja koji već u malim koncentracijama može biti opasan po život.
Od određene koncentracije dolazi do paralize čula mirisa i gas više ne može da se oseti.
Zbrinjavanje otpada prema zakonu o cirkularnoj ekonomiji i otpadu obuhvata reciklažu i odlaganje otpada.
235

SPISAK SLIKA
Slika 2.1: Šematski prikaz anaerobne razgradnje 11
Slika 2.2: Povezanost između opterećenja organskom materijom i hidrauličkog retencionog vremena pri
različitim koncentracijama supstrata 16
Slika 2.3: Šaržni eksperimenti u laboratoriji za ispitivanje biogasa 19
Slika 3.1: Šema protočnog postupka 22
Slika 3.2: Šema kombinovanog poluprotočnog postupka 22
Slika 3.3: Načelno odvijanje procesa proizvodnje biogasa 23
Slika 3.4: Šema poljoprivrednog biogas postrojenja koje koristi kosupstrate 24
Slika 3.5: Silosno postrojenje 25
Slika 3.6: Skladišni rezervoar sa dezintegratorom 26
Slika 3.7: Mlin čekićar (levo) i seckalica sa poprečnim protokom (desno) za usitnjavanje čvrstih supstrata 27
Slika 3.8: Usitnjavanje supstrata u transportnom vodu, uređaj za usitnjavanje sa perforiranim diskom 28
Slika 3.9: Potapajuća pumpa sa sečivima na rotoru kao primer jedinice koja objedinjuje agregat za usitnjavanje
i agregat za transport 29
Slika 3.10: Kontejner za higijenizaciju 29
Slika 3.11: Hidrotermalna dezintegracija sa bio-ekstruderom 30
Slika 3.12: Pumpe u biogas postrojenju 31
Slika 3.13: Pumpa sa ekscentričnim puževima 33
Slika 3.14: Rotirajuća klipna pumpa (levo), princip rada rotirajuće klipne pumpe (desno) 33
Slika 3.15: Predjama, odnosno prihvatna jama, prilikom punjenja 34
Slika 3.16: Indirektan unos čvrste materije (šematski prikaz) 35
Slika 3.17: Direktan unos čvrste materije (šematski prikaz) 35
Slika 3.18: Pumpe sa ulaznim levkom sa uređajem za usitnjavanje sa integrisanom rotirajućom klipnom pumpom (levo)
i pumpom sa ekscentričnim puževima (desno) 35
Slika 3.19: Unos čvrste biomase 36
Slika 3.20: Unos čvrste biomase pomoću transportnih puževa 38
Slika 3.21: Cevovodi i armature u pumpnoj stanici, zaporni ventil 38
Slika 3.22: Radne platforme između rezervoara sa cevovodima i uređajima za podešavanje pritiska (levo);
gasni kompresor (desno) 39
Slika 3.23: Fermentor sa potpunim mešanjem sa mešalicom sa dugačkim vratilom i drugim ugradnim elementima 40
Slika 3.24: Reaktor sa klipnim strujanjem (mokra fermentacija) 41
Slika 3.25: Reaktor sa klipnim strujanjem (suva fermentacija) 41
Slika 3.26: Fermentor sa klipnim strujanjem; primeri iz prakse, cilindrični (levo) i pravougaoni (desno) 42
Slika 3.27: Primeri za boksne fermentore, kaskada fermentora 42
Slika 3.28: Skica načelnog funkcionisanja fermentora po Pfefferkorn principu 43
Slika 3.29: Primeri specijalnih konstruktivnih izvedbi kod suve fermentacije; sekvencijalni šaržni reaktor (levo),
boksni fermenor sa mešanjem (sredina), metanogena faza kod postupka kombinovane suve i mokre
fermentacije i eksterni rezervoar gasa (desno) 43
Slika 3.30: Izgradnja betonskog fermentora 44
Slika 3.31: Fermentor od nerđajućeg čelika u izgradnji 45
Slika 3.32: Potapajuća mešalica sa gasno nepropusnim ulaznim vodom (levo), potapajuća mešalica sa velikom
lopaticom (desno) 46
Slika 3.33: Mešalice sa dugačkim vratilom 48
Slika 3.34: Aksijalna mešalica 49
Slika 3.35: Lopatasta mešalica 49
Slika 3.36: Uređaji za neometani odvod gasa; ulazna gasna cev sa otvorom nagore (levo dotur supstrata) 50
Slika 3.37: Pužni separator 51
Slika 3.38: Grejne cevi od nerđajućeg čelika postavljene u fermentoru (unutrašnje) (levo); ugradnja grejnih kablova u
zid fermentora (sredina, desno) 54
Slika 3.39: Potkonstrukcija krova sa dvostrukom membranom (levo); biogas postrojenje sa krovovima sa
dvostrukom membranom 56
Slika 3.40: Eksterni membranski rezervoar 56
Slika 3.41: Primer slobodnostojećeg rezervoara sa dvostrukom membranom 56
236
Prilog
Slika 3.42: Gasna baklja biogas postrojenja 57
Slika 3.43: Primena separacije ostatka fermentacije u zavisnosti od veličine postrojenja 59
Slika 3.44: Mala poljoprivredna postrojenja za fermentaciju tečnog stajnjaka 61
Slika 3.45: Postrojenje za fermentaciju tečnog stajnjaka, dotur tečnog stajnjaka iz predjame preko pumpe 62
Slika 3.48: Horizontalni fermentor sa kogenerativnim postrojenjem i dodatnim tehničkim uređajima u kontejneru 63
Slika 3.46: Fermentor sa aksijalnom mešalicom na betonskom krovu 63
Slika 3.47: Prstenasti sistem sa fermentorom u unutrašnjem delu i skladištem za ostatak fermentacije u spoljnom delu 63
Slika 3.49: Kompaktni fermentor (vertikalni) sa hidrauličkim mešanjem 64
Slika 3.50: Malo postrojenje sa kompaktnim fermentorom (vertikalnim) 65
Slika 3.51: Poljoprivredno gazdinstvo sa malim postrojenjem na bazi tečnog stajnjaka 66
Slika 4.1: Mešavina energetskih biljaka 75
Slika 5.1: Inhibirajuće dejstvo NH3 na formiranje metana iz sirćetne kiseline 83
Slika 5.2: Šema sistema za kontrolu rada postrojenja 85
Slika 5.3: Režim punjenja prilikom puštanja u rad 89
Slika 5.4: Tok faze puštanja u rad fermentora 1 90
Slika 5.5: Tok faze puštanja u rad fermentora 2 91
Slika 5.6: Tok faze puštanja u rad fermentora 3 91
Slika 5.7: Tok faze puštanja u rad fermentora 1 u slučaju nedostatka mikroelemenata 92
Slika 5.8: Mogućnosti optimizacije 98
Slika 5.9: Otkrivanje curenja metana na fermentorima pomoću mernih postupaka koji, koristeći infracrvene zrake,
omogućavaju vizuelni prikaz (gas koji curi se na monitoru kamere prikazuje kao tamni pramen dima).
Curenja tako mogu da se otkriju u realnom vremenu i da se arhiviraju u vidu video zapisa ili digitalne slike. 102
Slika 6.1: Regulisanje dovoda vazduha 108
Slika 6.2: Eksterna biološka desumporizacija, levo reaktor sa prokapnim biofilterom, desno biološki reaktor 109
Slika 6.3: Postrojenje za tretman biogasa (pranje pod visokim pritiskom) u Darmštatu 113
Slika 6.4: Šematski prikaz kogenerativnog postrojenja 115
Slika 6.5: Kogenerativno postrojenje na biogas, kompletan modul u kompaktnom načinu gradnje sa gasnom bakljom 115
Slika 6.6: Električni stepen korisnosti kogenerativnih postrojenja na biogas 117 A
Slika 6.7: Razdelnik za grejanje 118
Slika 6.8: Kogenerativno postrojenje sa gasnom rampom 119
Slika 6.9: Kogenerativno postrojenje postavljeno u građevinskom objektu i kontejnerska izvedba kogenerativnog
postrojenja 120
Slika 6.10: Princip rada Stirlingovog motora 121
Slika 6.11: Konstrukcija mikro gasne turbine 121
Slika 6.12: Princip funkcionisanja gorive ćelije 122
Slika 6.13: Šema funkcionisanja apsorpcione rashladne mašine 123
Slika 6.14: Primer apsorpcione rashladne mašine 123
Slika 6.15: Pumpna stanica sa ponudom biogasa 125
Slika 7.1: Izgradnja dodatnog novog kogenerativnog postrojenja na lokaciji postojećeg biogas postrojenja 140
Slika 7.2: Zamena postojećeg kogenerativnog postrojenja novim na lokaciji biogas postrojenja 141
Slika 7.3: Zamena postojećeg „satelitskog“ kogenerativnog postrojenja novim na istoj lokaciji 142
Slika 8.1: Pregled udela eksterno korišćene toplotne energije kod biogas postrojenja sa kogenerativnim
procesom kao rezultat anketiranja operatera (n = 468, mogući višestruki navodi) 166
Slika 8.2: Izgradnja toplotne mreže 169
Slika 9.1: Mogućnosti poljoprivrednika u sektoru proizvodnje biogasa 171
Slika 9.2: Faktori koji utiču na izbor lokacije postrojenja (KOG: kogeneracija) 173
Slika 9.3: Radno vreme potrebno za opsluživanje bez punjenja 176
Slika 9.4: Prikaz radnog vremena potrebnog za model postrojenje V 177
237
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja
Slika 10.1: Međuzavisnost relativnog preostalog gasnog potencijala pri 20–22 °C i hidrauličkog retencionog vremena 188
Slika 10.2: Rasturač sa vučenim crevima 190
Slika 10.3: Rasturač sa vučenim papučicama 190
Slika 10.4: Diskosni rasturač 191
Slika 10.5: Kultivator sa priključkom za razastiranje tečnog stajnjaka 191
Slika 10.6: Periodi za razastiranje ostataka fermentacije 192
Slika 10.7: Klasifikacija postupaka tretmana prema načelnom toku procesa 198
Slika 10.8: Razastiranje ostatka fermentacije po poljoprivrednim površinama 202
Slika 11.1: Koraci u toku realizacije projekta proizvodnje i korišćenja biogasa 203
Slika 11.2: Ukupan sistem projekta izgradnje biogas postrojenja 204
Slika 11.3: Kriterijumi za ocenu izvodljivosti izgradnje biogas postrojenja 205
Slika 11.4: Kriterijumi za izbor lokacije 206
Slika 12.1: Mogućnosti korišćenja biomase za proizvodnju finalne/korisne energije 218
Slika 12.2: Emisije GESB (kg CO2-e./kWhel ) model postrojenja u poređenju sa kombinacijom drugih izvora
električne energije u Nemačkoj (OF = ostatak fermentacije) 219
Slika 12.3: Razvoj biogas postrojenja u Nemačkoj (broj postrojenja diferenciran prema kategorijama snage i
instalisanoj električnoj snazi u MWel bez prikaza postrojenja za tretman biogasa, postrojenja za tretman
otpadnih voda i sa deponija) 220
Slika 12.4: Instalisana električna snaga svedena na poljoprivrednu površinu [kWel/1.000 haPP] u saveznim pokrajinama 221
Slika 12.5: Maseni udeo supstrata korišćenih u biogas postrojenjima (anketiranje operatera 2013) 222
Slika 12.6: Maseni udeo obnovljivih sirovina korišćenih kao supstrat u biogas postrojenjima (anketiranje operatera 2013) 222
Slika 12.7: Tehnički potencijal primarne energije za biogas u Nemačkoj za 2007., odnosno 2020. godinu 224
Slika 13.1: Poljoprivredno biogas postrojenje 226
238
Prilog
SPISAK TABELA
Tab. 2.1: Povoljne koncentracije mikroelemenata iz različitih izvora literature 14
Tab. 2.2: Inhibitori procesa anaerobne razgradnje i njihova štetna koncentracija 15
Tab. 2.3: Specifičan prinos biogasa i sadržaj metana odgovarajućih grupa materija 17
Tab. 2.4: Pokazatelji za travnu silažu 18
Tab. 2.5: Prinos biogasa i sadržaj metana travne silaže 18
Tab. 2.6: Prosečan sastav biogasa 19
Tab. 3.1: Klasifikacija postupaka za proizvodnju biogasa prema različitim kriterijumima 21
Tab. 3.2: Skladištenje supstrata pre fermentacije 25
Tab. 3.3: Karakteristike i radni parametri agregata za usitnjavanje u kombinovanim jedinicama za skladištenje i doziranje 26
Tab. 3.4: Karakteristike i radni parametri spoljnih agregata za usitnjavanje 27
Tab. 3.5: Karakteristike i radni parametri mešalica za usitnjavanje u predjami 27
Tab. 3.6: Karakteristike i radni parametri agregata za usitnjavanje u transportnom cevovodu 28
Tab. 3.7: Karakteristike i radni parametri agregata za usitnjavanje koji sa transportnim uređajima čine jedinstvenu celinu 29
Tab. 3.8: Karakteristike i radni parametri rezervoara za higijenizaciju 30
Tab. 3.9: Karakteristike i radni parametri centrifugalnih pumpi 32
Tab. 3.10: Karakteristike i radni parametri pumpi sa ekscentričnim puževima 32
Tab. 3.11: Karakteristike i radni parametri rotirajućih klipnih pumpi 33
Tab. 3.12: Karakteristike i radni parametri predjama 34
Tab. 3.13: Karakteristike pumpi sa ulaznim levkom sa uređajem za usitnjavanje za unos čvrste materije u fluidni tok 36
Tab. 3.14: Karakteristike i radni parametri klipnih uređaja za unos materijala 37
Tab. 3.15: Karakteristike i radni parametri puževa za unos materijala 37
Tab. 3.16: Karakteristike armatura i cevovoda za tečnosti 39
Tab. 3.17: Karakteristike armatura i cevovoda za gas 39
Tab. 3.18: Karakteristike fermentora za biogas sa potpunim mešanjem 40
Tab. 3.19: Karakteristike fermentora za biogas sa klipnim strujanjem 41
Tab. 3.20: Karakteristike i parametri za beton za rezervoare u biogas postrojenjima 45
Tab. 3.21: Karakteristike i parametri čelika za rezervoare u biogas postrojenjima 45
Tab. 3.22: Karakteristike i radni parametri potapajućih propelernih mešalica 46
Tab. 3.23: Karakteristike i radni parametri mešalica sa dugačkim vratilom 47
Tab. 3.24: Karakteristike i radni parametri aksijalnih mešalica za biogas postrojenja 48 A
Tab. 3.25: Karakteristike i radni parametri lopatastih mešalica u vertikalnim i horizontalnim fermentorima 49
Tab. 3.26: Karakteristike i radni parametri sistema za pneumatsko mešanje u fermentoru 50
Tab. 3.27: Karakteristike i radni parametri sistema za hidrauličko mešanje u fermentoru 50
Tab. 3.28: Tehnički uređaji za uklanjanje sedimenta iz fermentora 51
Tab. 3.29: Tehnologija pužnih separatora 52
Tab. 3.30: Karakteristike izolacionih materijala 53
Tab. 3.31: Karakteristike izolacionih materijala – primeri 53
Tab. 3.32: Karakteristike i radni parametri integrisanih sistema grejanja 53
Tab. 3.33: Karakteristike i radni parametri spoljnih razmenjivača toplote 54
Tab. 3.34: Karakteristike i radni parametri membranskih gasnih hauba 55
Tab. 3.35: Karakteristike i radni parametri eksternih rezervoara za biogas 55
Tab. 3.36: Karakteristike i radni parametri gasnih baklji 57
Tab. 4.1: Sadržaji hranljivih materija organskih đubriva 69
Tab. 4.2: Prinos biogasa i metana organskih đubriva 69
Tab. 4.3: Materijalne karakteristike odabranih obnovljivih sirovina 71
Tab. 4.4: Prinosi biogasa odabranih obnovljivih sirovina 71
Tab. 4.5: Izbor standardnih prinosa metana čisto biljnih sporednih proizvoda shodno prilogu 1 Uredbe o biomasi
iz 2012. god. 72
Tab. 4.6: Materijalne karakteristike odabranih čisto biljnih sporednih proizvod 73
Tab. 4.7: Prinosi biogasa odabranih supstrata iz agroindustrije 73
Tab. 4.8: Materijalne karakteristike zelenog otpada 74
Tab. 4.9: Pregled karakteristika supstrata 76
239
Priručnik o biogasu –Od proizvodnje do korišćenja Prilog

Tab. 5.1: Granične vrednosti maksimalno dozvoljene koncentracije kiselina 80
Tab. 5.2: Referentne vrednosti mikroelemenata 81
Tab. 5.3: Podaci iz literature o inhibirajućim koncentracijama amonijaka 82
Tab. 5.4: Merene veličine i njihova raspoloživost 84
Tab. 5.5: Metode regulacije 87
Tab. 5.6: Program merenja za biogas postrojenja za praćenje biološkog procesa (normalan režim rada) 89
Tab. 5.7: Karakteristike gasova 95
Tab. 5.8: Karakteristike komponenti biogasa 95
Tab. 5.9: Toksično dejstvo vodonik-sulfida 97
Tab. 8.24: Potrebne investicije i troškovi proizvodnje toplotne energije za javnu mrežu lokalnog sistema grejanja zavisno
od prodajne cene otpadne toplotne energije iz KOGP na biogas [8-11, izmenjeno] 169
Tab. 8.23: Projekcije i pokazatelji snabdevanja toplotnom energijom preko javne mreže lokalnog sistema grejanja 169
Tab. 8.25: Kvalitativna ocena različitih načina korišćenja toplotne energije 170
Tab. 9.1: Potrebno radno vreme u zavisnosti od postupka proizvodnje 175
Tab. 9.2: Radno vreme potrebno za punjenje supstrata [9-2] 176
Tab. 9.3: Poreska klasifikacija postrojenja kod proizvodnje električne energije iz biogasa 178
Tab. 9.4: Pregled najznačajnijih pravnih oblika 183

Tab. 6.1: Pregled postupaka desumporizacije 107
Tab. 6.2: Karakteristike i radni parametri biološke desumporizacije u fermentoru 107
Tab. 6.3: Karakteristike i radni parametri eksternih uređaja za biološku desumporizaciju 108
Tab. 6.4: Karakteristike i radni parametri eksternog biohemijskog pranja 109
Tab. 6.5: Karakteristike interne hemijske desumporizacije 110
Tab. 6.6: Karakteristike desumporizacije pomoću aktivnog uglja 110
Tab. 6.7: Poređenje postupaka za obogaćivanje metana 112
Tab. 6.8: Karakteristike i radni parametri gasnih Otto motora 115
Tab. 6.9: Karakteristike i radni parametri motora sa inicijalnim paljenjem 116
Tab. 6.10: Granične vrednosti emisija iz TU vazduh od 24.07.2002. za postrojenja sa motorom sa unutrašnjim
sagorevanjem prema tački 1.4 (uključ. 1.1 i 1.2) 4. BImSchV 116
Tab. 7.1: Tarifne stope prema EEG 2012 za biogas postrojenja puštena u rad 2012. god. 135
Tab. 7.2: Smanjenje osnovne tarife za postrojenja za proizvodnju električne energije iz biomase 135
Tab. 7.3: Smanjenje tarifa za postrojenja za fermentaciju organskog otpada, za mala postrojenja na bazi tečnog
stajnjaka i bonus za tretman gasa 136
Tab. 7.4: Primer dnevnika sirovina 136
Tab. 7.5: Projektovana tarifa prema EEG za proizvedenu električnu energiju nakon proširenja postrojenja dogradnjom KOGP 141
Tab. 7.6: Projektovana tarifa prema EEG za proizvedenu električnu energiju nakon proširenja postrojenja zamenom KOGP 141
Tab. 7.7: Projektovana tarifa prema EEG za proizvedenu električnu energiju nakon proširenja postrojenja zamenom
„satelitskog“ KOGP 142
Tab. 7.8: Premija za upravljanje plasmanom za biomasu, hidroenergiju i druge upravljive obnovljive izvore 144
Tab. 10.1: Poređenje parametara i karakterističnih vrednih sastojaka ostataka fermentacije i organskog đubriva 185
Tab. 10.2: Poređenje sadržaja teških metala u ostacima fermentacije i organskim đubrivima 185
Tab. 10.3: Uzročnici infekcija u tečnom stajnjaku i organskom otpadu 186
Tab. 10.4: Pojava salmonele u supstratima i ostacima fermetnacije iz biogas postrojenja 186
Tab. 10.5: Pokrovi za skladišta za ostatak fermentacije radi smanjenja emisija amonijaka 187
Tab. 10.6: Preostali gasni potencijal ostataka fermentacije iz poljoprivrednih biogas postrojenja, sveden na ostvareni
prinos metana po t ulaznog supstrata 187
Tab. 10.7: Pragovi gubitka kod naknadnog gasno nepropusnog pokrivanja cilindričnih rezervoara za ostatak fermentacije 189
Tab. 10.8: Kumulativni gubici amonijaka nakon razastiranja organskih đubriva po poljoprivrednim površinama 190
Tab. 10.9: Smanjenje gubitka amonijaka nakon razastiranja tečnih ostataka fermentacije po poljoprivrednim površinama 191
Tab. 10.10: Projekcije za proračun bilansa hranljvih materija 193
Tab. 10.11: Proračunate komponente tipova ostatka fermentacije odgovarajućih model postrojenja 193
Tab. 10.12: Bilans hranljivih materija na primeru kukuruza pri količini ostatka fermentacije od 30 m3/ha · a 193
Tab. 10.13: Prosečni godišnji bilansi hranljivih materija 4-poljnog plodoreda uz različite tehnike razastiranja 194
Tab. 10.14: Bilans humusa plodoreda pri količini ostatka fermentacije (model postrojenje II prema [10-25]) od
64 m3/ha u toku 4 godine 194
Tab. 10.15: Ocena salda humusa prema VDLUFA 2004 195
Tab. 10.16: Granične vrednosti štetnih materija za đubriva i prirodne i pomoćne materije 196
Tab. 10.17: Sadržaji hranljivih materija frakcija, proračunati za postupke tretmana 200
Tab. 10.18: Granične vrednosti štetnih materija za đubriva i prirodne i pomoćne materije 200
Tab. 11.1: Elementi ugovora o isporuci biomase 216

Tab. 8.1: Pregled i karakteristike model postrojenja 152 Tab. 12.1: Regionalna raspodela aktivnih biogas postrojenja u Nemačkoj 2012. god. i instalisane električne snage A
Tab. 8.2: Parametri i cene supstrata 153 (anketiranje pokrajinskih institucija 2012.) 220
Tab. 8.3: Projekcija supstrata korišćenih u model postrojenjima 153
Tab. 8.4: Projekcije tehničkih i procesno-tehničkih karakteristika i parametara model postrojenja 154
Tab. 8.5: Projektovana tehnologija model postrojenja 155
Tab. 8.6: Tehničke i procesno-tehničke karakteristike model postrojenja I do IV 156
Tab. 8.7: Tehničke i procesno-tehničke karakteristike model postrojenja V do VII 157
Tab. 8.8: Tehničke i procesno-tehničke karakteristike model postrojenja za biometan VIII 157
Tab. 8.9: Investicije za funkcionalne jedinice model postrojenja I do III 159
Tab. 8.10: Investicije za funkcionalne jedinice model postrojenja IV do VI 159
Tab. 8.11: Investicije za funkcionalne jedinice model postrojenja VII do VIII 159
Tab. 8.12: Mogućnosti podsticajnog tarifiranja model postrojenja shodno EEG 2012 u slučaju puštanja u rad 2013. god. 160
Tab. 8.13: Obračun troškova i prihoda za model postrojenja I do IV 162
Tab. 8.14: Obračun troškova i prihoda za model postrojenja V do VII 163
Tab. 8.15: Obračun troškova za model postrojenja za biometan VIII 164
Tab. 8.16: Analiza osetljivosti za model postrojenja I do V 165
Tab. 8.17: Analiza osetljivosti za model postrojenja VI do VIII 165
Tab. 8.18: Obračun troškova sušenja žitarica uz korišćenje biogasa ili lož-ulja kao nosioca toplote 166
Tab. 8.19: Obračun troškova i prihoda za postupak sušenja žitarica sa toplotnom energijom iz KOGP na biogas 167
Tab. 8.20: Ušteda lož-ulja kod sušenja žitarica sa toplotnom energijom iz KOGP na biogas 167
Tab. 8.21: Godišnja potrošnja toplotne energije staklenika i iskorišćenje termičkog potencijala biogas
postrojenja sa 500 kWel uz različite režime proizvodnje i veličine staklenika 168
Tab. 8.22: Poređenje troškova snabdevanja toplotnom energijom putem grejanja na lož-ulje i toplotne
energije iz KOGP na biogas na primeru dve veličine staklenika uz „hladan“ temperaturni režim 168

240 241
 Prilog

SPISAK SKRAĆENICA ADRESE INSTITUCIJA

ASUE Radna grupa za efikasnu i ekološki prihvatljivu mN3 normirani kubni metar Bayrische Landesanstalt für Landtechnik (LfL) PARTA Buchstelle für Landwirtschaft und Gartenbau GmbH
potrošnju energije M model postrojenje Institut für Ländliche Strukturentwicklung, Rochusstraße 18
ATB Lajbnic institut za agrarnu tehniku Potsdam- Mg magnezijum Betriebswirtschaft und Agrarinformatik 53123 Bonn
Bornim MK mlečne krave Menzingerstraße 54 Internet: www.parta.de
ATP adenosintrifosphat Mn mangan 80638 München
Mo molibden Internet: www.lfl.bayern.de Rechtsanwaltskanzlei Schnutenhaus & Kollegen
baE bezazotne ekstraktivne materije MZK mešavina zrna i klipa kukuruza Reinhardtstr. 29 B
BGP Biogas postrojenje Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ) 10117 Berlin
BImSchG Savezni zakon o zaštiti od emisija N azot Bereich Biochemische Konversion (BK) Internet: www.schnutenhaus-kollegen.de
BioAbfV Uredba o organskom otpadu NADP nikotinamid-adenin-dinukleotid fosfat Torgauer Straße 116
NH3 amonijak 04347 Leipzig Thüringer Landesanstalt für Landwirtschaft (TLL)
C ugljenik NH4 amonijum Internet: www.dbfz.de Naumburger Str. 98
CH4 metan Ni nikel 07743 Jena
C/N odnos ugljenik-azot Nm3 normirani kubni metar Fachverband Biogas e.V. Internet: www.thueringen.de/de/tll
Co kobalt n. p. nema podataka Angerbrunnenstraße 12
CO2 ugljen-dioksid 85356 Freising Universität für Bodenkultur Wien (BOKU)
O kiseonik Internet: www.biogas.org Department für Nachhaltige Agrarsysteme
d dan o/min obrtaj po minuti (broj obrtaja) Peter-Jordan-Str. 82
DBFZ Nemački centar za istraživanje biomase OOrgM opterećenje organskom masom Johann Heinrich von Thünen-Institut (TI) A-1190 Wien
DüMV Uredba o đubrivima oSM organska suva materija Institut für Agrartechnologie und Biosystemtechnik Internet: www.boku.ac.at
DüV Uredba o đubrenju Bundesallee 50
DVGW Nemačko stručno i naučno udruženje za gas i P fosfor 38116 Braunschweig
vodu PTBG postrojenje za tretman biogasa Internet: www.ti.bund.de
ppm Parts per million (deo na milion)
EEG Zakon o obnovljivim izvorima energije Kuratorium für Technik und Bauwesen in der
el ili elektr. električno RZd radna zapremina i dan Landwirtschaft e. V. (KTBL)
EMĐ ekvivalent mineralnog đubriva Bartningstr. 49
EPP Elektroprivredno preduzeće S sumpor 64289 Darmstadt
EU Evropska unija SCB silaža cele biljke Internet: www.ktbl.de
Se selen
Fe gvožđe SF suva fermentacija A
FNR Stručna agencija za obnovljive resurse SirMa sirove masti
SKLK silaža od kukuruznog klipa i lista komušine
g gram SM suva materija
GESB gasovi sa efektom staklene bašte SP sirovi pepeo
GI generalni izvođač SPr sirovi protein
GVI granična vrednost izloženosti na radnom mestu SV sirova vlakna
(ranije MDK – maks. dozvoljena koncentracija) SvM sveža masa

H2S vodonik-sulfid t ili term. termički

ha hektar TierNebG Zakon o zbrinjavanju sporednih proizvoda
HPK hemijska potrošnja kiseonika životinjskog porekla
HRV hidrauličko retenciono vreme TierNebV Uredba o zbrinjavanju sporednih proizvoda
životinjskog porekla
K kelvin TU tehničko uputstvo
KOG kogeneracija
KOGP kogenerativno postrojenje UG uslovno grlo
KS koeficijent svarljivosti uklj. uključujući
KTBL Kuratorijum za tehniku i građevinarstvo u oblasti UVPG Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu
poljoprivrede
VDLUFA Asocijacija nemačkih institucija za
l litar poljoprivredna ispitivanja i istraživanja
Vol. volumen

W volfram
WDüngV Uredba o stavljanju u promet i prevozu
organskih đubriva
242 243
SPISAK AUTORA
Ime Institucija
Thomas Amon Ranije: Universität für Bodenkultur Wien (BOKU)
Urs P. Behrendt Rechtsanwälte Schnutenhaus & Kollegen
Jaqueline Daniel-Gromke Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ)
Velina Denysenko Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ)
Helmut Döhler Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. V. (KTBL)
Iris Falke Rechtsanwälte Schnutenhaus & Kollegen
Elmar Fischer Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ)
Erik Fischer Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ)
Jörg Friehe Ranije: Johann Heinrich von Thünen-Institut (TI)
Henrik Gattermann Ranije: Institut für Energetik und Umwelt gGmbH (IE)
Sven Grebe Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. V. (KTBL)
Johan Grope Ranije: Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ)
Stefan Hartmann Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. V. (KTBL)
Peter Jäger Ranije: Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. V. (KTBL)
Uwe Jung Ranije: Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ)
Martin Kaltschmitt Ranije: Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ)
Ulrich Keymer Bayrische Landesanstalt für Landtechnik (LfL)
Susanne Klages Ranije: Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. V. (KTBL)
Jan Liebetrau Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ)
Anke Niebaum Ranije: Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. V. (KTBL)
Mark Paterson Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. V. (KTBL)
Jan Postel Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ)
Torsten Reinelt Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ)
Gerd Reinhold Thüringer Landesanstalt für Landwirtschaft (TLL)
Ursula Roth Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. V. (KTBL)
Alexander Schattauer Ranije: Johann Heinrich von Thünen-Institut (TI)
Sophia Scheibe Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ)
Anne Scheuermann Ranije: Institut für Energetik und Umwelt gGmbH (IE)
Jörn Schnutenhaus Rechtsanwälte Schnutenhaus & Kollegen
Frank Scholwin Ranije: Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ)
Andre Schreiber Ranije: Deutsches BiomasseForschungsZentrum gGmbH (DBFZ)
Britt Schumacher Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ)
Markus Schwab Ranije: Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. V. (KTBL)
Monika Stadelmann Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. V. (KTBL)
Ralf Stephany PARTA Buchstelle für Landwirtschaft und Gartenbau GmbH
Walter Stinner Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ)
Paul Trainer Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ)
Thomas Weidele Ranije: Institut für Energetik und Umwelt gGmbH (IE)
Peter Weiland Ranije: Johann Heinrich von Thünen-Institut (TI)
Marco Weithäuser Ranije: Deutsches Biomasseforschungszentrum gGmbH (DBFZ)
Ronny Wilfert Ranije: Institut für Energetik und Umwelt gGmbH (IE)
David Wilken Fachverband Biogas e. V.
Bernd Wirth Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. V. (KTBL)
Sebastian Wulf Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e. V. (KTBL)

244
Stručna agencija za obnovljive resurse, registrovano udruženje (FNR)
OT Gülzow, Hofplatz 1
18276 Gülzow-Prüzen
Tel.: +49 3843/6930-0
Faks: +49 3843/6930-102
info@fnr.de
www.fnr.de

FNR 2016