Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom

TA JE TO FRANIZING?

Beograd, 2007

PRIVREDNA KOMORA SRBIJE je, u cilju unapreenja slobodnog preduzetnitva u Srbiji kroz uveavanje znanja i profesionalnih standarda svih lanova franizne zajednice i u cilju naglaavanje kljune uloge franize u otvorenom poslovnom sistemu privrednih drutava, pokrenula aktivnosti na promovisanju i popularizaciji franiznog poslovanja. Smer delovanja jeste naglaavanje kljune uloge franize u otvorenom poslovnom sistemu privrednih drutava, zatita franiznog poslovanja kroz predstavljanje evropskog etikog kodeksa, edukacija i udruivanje i uspostavljanje regulative i certifikacije franiznog poslovanja u Srbiji. NAA MISIJA elja nam je da kroz rad to vie usmerimo subjekte prema razvoju i irenju franiznog poslovanja, uz pomo lanova koji su ve profilisani kroz franizu, razradimo lokalne programe delovanja i uspostavimo kontinuiranu i kvalitetnu saradnju na nacionalnim i meunarodnom nivou. U naim nastupima podvlaimo i to da je popularizacija franiznog poslovanja vrlo bitan faktor za smanjenje nezaposlenosti u Srbiji. Prva Konferencija o franizingu u Srbiji, organizovana u aprilu 2007. godine, u PKS, je upravo je pokazala veliku zainteresovanost privrednih subjekata Srbije za franizu, kako malih i srednjih, tako i velikih kompanija, u cilju otpoinjanja novog posla i/ili proirenja postojeeg. NA CILJ Sticanje novih znanja o franizi, kao modelu poslovanja i putokazu kako ga zapoeti, stavljajui akcenat na sve aspekte franize: prepoznavanja franize kao jednog od glavnih kljueva za uspeh u preduzetnitvu kako ostvariti franizu u Srbiji (akcenat na MSP) kako kupiti franizu Podizanje svesti i profesionalnih standarda franize i edukacija sledeih generacija uspenih uesnika franizinga, kroz kreiranje edukativnog materijala, web sajta, organizovanje seminara i konferencija putevi najuspenijih franiza AKTIVNOSTI Pruanje sveobuhvatnih informacija na jednom mestu i saznanja o najvanijim razvojnim trendovima u franizi u svetu i u Srbiji, kroz savetodavni konsalting.
2

Kreiranje baze podataka sa uesnicima franize (davaoci/primaoci na domaem i inostranim tritima) i ostvarivanje direktnih poslovnih veza. Stvaranje mree eksperata franize Osnivanje kluba najuspeenijih srpskih franizera - privrednih subjekata, koji su postigli uspeh kroz franizing kao poslovni metod i korienje njihovih iskustava Saradnja sa internacionalnim institucijama zemalja, gde je franizing najrazvijeniji: IFA (International Franchising Association) Internacionalna Asocijacija franizinga iz SAD, EFF (European Franchising Federation Evropska Franizing Federacija),

FRANIZING - ta je to?
Pojam franiznog poslovanja ima mnoge definicije i moemo rei da skoro svaka zemlja na svetu ima svoju definiciju o tome ta je to franizing. Mi emo se zadrati na onoj jednostavnijoj, a opet dovoljno preciznoj da nam da kompletnu sliku o toj temi. Franizno poslovanje je sistem trgovanja dobrima i/ili uslugama i/ili tehnologijom, koje se bazira na bliskoj i stalnoj saradnji legalno i finansijski samostalnih kompanija vlasnika franize i njegovih pojedinanih korisnika franize, gde vlasnik garantuje svojim korisnicima pravo i uzima na sebe obavezu da e voditi posao u skladu s konceptom franize. Pravo omoguuje i obavezuje pojedinanog korisnika franize - primaoca franize, u zamenu za direktnu ili indirektnu finansijsku kompenzaciju, da koristi zatitno ime vlasnika franize - davaoca franize za proizvod ili uslugu, know-how, poslovne i tehnoloke metode, proceduralni sastav i druga prava na proizvodno ili intelektualno vlasnitvo, uz stalno pruanje komercijalne i tehnoloke pomoi, unutar vremenski odreenih okvira u pismenom franiznom ugovoru, koji se zakljuuje izmeu stranaka u ovu svrhu. Franiziranje se, takoe, moe tretirati kao objedinjavanje raspoloivih sredstava i sposobnosti. Davalac franize ulae poetni kapital, znanje i iskustvo, a primalac franize daje svoj doprinos kroz dodatno ulaganje kapitala, motivaciju i poslovno iskustvo na mnogim i razliitim tritima. Franizing je sloeni, sveobuhvatni poslovni odnos, a ne samo odnos kupac-prodavac.
3

Postoji visok nivo meuzavisnosti izmeu davaoca i primaoca franize. Franiza podrazumeva i utvren oblik i sistem voenja poslovanja i zajedniki komercijalni identitet. Laiki reeno, franiza je poslovno udruivanje u kojem se uspeni poslovni koncept, koji uspeno deluje na nekom terenu, klonira / presauje sa svog matinog terena na neki drugi, po principu "klju u ruke". Ona se sastoji od poslovnog paketa koji sadri: Marku ili marke, sastav ili knowhow, poslovno iskustvo, stalnu strunu podrku, marketing i PR, obuku, prirunik, robu ili uslugu. Za ulazak u preduzetnitvo kupovina franize je sigurniji nain zapoinjanja sopstvenog privatnog posla, jer je u interesu obe strana, davaoca franize i primaoca, da posao uspe i da se razvija. Kupovinom franize prodaje se roba i usluge koje se odmah prepoznaju na tritu, jer ve negde uspeno deluju. Bitno je to da se pri kupovini franize dobije obuka i podrka koja e doprineti uspehu.

Vrste franiznih odnosa

Kada se radi o proizvodima koji su predmet distribucije po franizi, davalac franize je obino proizvoa koji prodaje gotovi ili polu-gotovi proizvod primaocu franize/prodavcu. Prodavci su voljni da svojim klijentima ponude sveobuhvatne usluge i pre i posle prodaje, te da se koncentiu na prodaju proizvoda i da se uzde od prodaje konkurentnih proizvoda. Izmeu davaoca franize i njihovih prodavaca/franizera postoji prilino visok stepen meuzavisnosti. Kada se radi o formatnom franizingu, davalac franize odobrava poslovni format, sistem poslovanja i zatitni znak primaocima franize i moe im ili ne prodavati opipljive, materijalne proizvode. Primeri ove vrste franiznog poslovanja mogu se nai u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, uslugama odravanja vozila (na pr. zamena konica i priguivaa, popravka menjaa, telovanje motora ili zamena ulja), supermarketima, agencijama za rentiranje vozila i kamiona, poslovnim uslugama (knjigovodstvo, raunovodstvo, posao na odreeno i neodreeno vreme) i potroakim uslugama (ienje kue i popravke, odravanje travnjaka, obdanita i obrazovne usluge za decu, priprema za povraaj poreza i poslovi sa nekretninama).

Konvergentno franiziranje podrazumeva poslovni format u kojem nezavisni dileri ili nesrodne delatnosti prelaze na model franizinga. Postojea firma dobrovoljno ustupa deo svoje nezavisnosti i prihvata plaanje naknade za franizu u cilju ostvarivanja jaeg identiteta, regionalnog i nacionalnog marketinga i ekonomskih povoljnosti kombinovane kupovine roba i usluga. Najbolji primer ovog tipa su brokerske mree nekretnina (Century 21, Re/Max i Coldwell Banker).

Elementi franizne mree

Ovu mreu ine davalac franize i jedan ili vie vrsta primalaca franize. Najea vrsta primaoca franize se uobiajeno zove jedinini primalac, koji obino poseduje i rukovodi jednim do tri franizna posla. Karakteristino je da su franize za ove delatnosti obino nabavljene u razliito vreme. Drugi vid franiziranja se naziva regionalni franizer. Tu dalje postoje dva opta tipa franize: razvojna i master franiza. Razvojna franiza daje pravo primaocu franize da razvije i vodi odreeni (ili neogranien) broj franiznih poslova lociranih na ekskluzivnoj teritoriji. Davalac se obino obavezuje da e razviti minimalni broj jedinica tokom svakog pojedinanog razvojnog perioda (obino je to jedna godina), inae drugaije nazvan razvojna kvota. Primalac razvojne franize potpisuje pojedinane ugovore za svaku jedinicu. Master franiza se razlikuje od prethodne uglavnom po dodeljenim pravima od strane davaoca franize, tj. on primaocu master franize dodeljuje pravo podfraniziranja treim licima sa pravom da razvijaju i vode poslove u okviru ekskluzivne teritorije primaoca master franize. U nekim sluajevima, kada se radi o master franizi, ugovor o franizi potpisuju sve tri strane davalac franize, primalac master franize i primalac podfranize. Meutim, u veini mrea, ugovor o podfraniziranju sklapa se izmeu nosioca master franize i nocioca podfranize, a davalac franize nema direktni ugovorni odnos sa nosiocem podfranize i ima samo ona prava u odnosu na njega koja su mu dodeljena ugovorom o master franizi i podfranizi. Nosilac master franize fakturie trokove naknade podfranizeru i od tog iznosa plaa deo davaocu franize. Iako je ovaj vid franiziranja uspeno korien u razvijanju nekoliko mrea u Americi, odnos master franiziranja je mnogo ei na meunarodnom planu.
5

Nekoliko davalaca franize je razvilo kategoriju franiznog odnosa, koji se ponekad naziva regionalni direktor, prema kojem je pojedincu dato pravo da pokriva odreenu teritoriju prodajui na toj teritoriji franize u ime davaoca franize i locirajui mesta za uspostavljanje franiznih prodajnih mesta. Regionalni direktor takoe moe imati obavezu organizovanja obuke, pruanja stalne pomoi i kontrolisanja kvaliteta rada nosilaca franize u regiji za koju je zaduen. Regionalni direktor ima ugovorni odnos sa davaocem franize, ali ne i sa primaocima franize. Regionali direktor dobija deo (obino 1/3 do 1/2) nadoknade prvobitno plaene franize od primaoca franize i slian deo iznosa koji plaaju primaoci franize. Ovakva struktura ima neke elemente jedininog franiziranja, razvojnog i master franiziranja. Ovaj model je uspeno korien od strane nekoliko franiznih kompanija u cilju brzog irenja mree.

KO je KO u franiznom poslovanju?
Davalac franize je preduzetnik koji je: 1. Vlasnik jedne robne marke i vizuelnog identiteta prepoznatljivog na tritu 2. Nudi niz proizvoda/usluga/tehnologija klasinim distributivnim kanalima 3. Razvio metodu prodaje i rada koja je isprobana i aurirana u pojedinanim centrima 4. U stanju da prenese drugima svoje metode, iskustva i znanja preko obuke i stalnog savetovanja 5. Ima razvijenu svoju kompaniju, tako da je u stanju da razvija dalje svoje metode i rukovodi franiznom mreom. Primalac franize je nezavisan preduzetnik odgovoran i izabran od davaoca franize, a ima sledee karakteristike: 1. Veliku volju za afirmacijom 2. Raspolae potrebnim sredstvima 3. eli da usko sarauje i sa drugima 4. eli da radi unutar sistema i po zadatim pravilima 5. Prihvata da bude lan mree i ima razvijeni timski duh

6. Pristupajui mrei stie pravo na upotrebu svih elemenata koji su predmet ponude: metod, sistem ili know-how, proizvodi, marka i imid, pomo pre,za vreme i nakon otvaranja i dr.

KO su potencijalni primaoci franize?

Preduzetnici u fazi rasta koji ele da osvoje nova trita svojim prepoznatljivim proizvodom ili da unaprede poznate marke Preduzetnici poetnici ili preduzetnici koji ele da proire svoju marku ili marke Nezaposleni koji ulaskom u novi posao, odnosno, samozapoljavanjem ele da ree svoj status Zaposleni koji postaju tehnoloki viak ili ele da promene posao Zaposleni koji su primili otpremnine i ele da zaponu novu karijeru u sopstvenom poslu KAKO FUNKCIONIE FRANIZNA MREA Davalac franize, zajedno sa svim svojim primaocima stvara franiznu mreu i njegova je odgovornost i obaveza da osigura rad i rast mree, prema prepoznatljivosti i kvalitetu marke. Zahvaljujui zajednikoj marki koja ih povezuje, franizna mrea brzo gradi identitet i reputaciju u oima kupaca. Koordinator te reputacije, prepoznatljivosti i vrednosti je davalac franize i on mora da dri pod kontrolom sve te elemente. Primalac franize predstavlja franiznu mreu i on mora da upotrebljava i strogo sledi sve elemente koji ine marku i poslovanje, imajui u vidu sledee: mora da potuje odnos izmeu davaoca franize i sebe koji je odreen ugovorom ne sme ni na jedan nain da kompromituje reputaciju mree, tj. svih drugih primalaca franize ne sme da izneveri i izda poverenje svojih kupaca, jer time ne nanosi tetu samo sebi ve i celoj mrei

Za krajnje kupce ili trite jedino to je bitno je marka (brand) koja mu je prepoznatljiva. Ona za kupca znai garanciju kvaliteta proizvoda (usluge), ponude uopte, a upravo je to i najvaniji razlog zbog ega davalac franize mora vrlo detaljno i dobro da prenese svoje iskustvo i znanje na primaoca. To je jedini uslov da se ne izneveri poverenje kupaca. Uz pomo franiznih mrea proizvodi i usluge bre dolaze do krajnjih kupaca u podrujima van velikih gradova, a to je jedna velika prednost za kupce.

DAVAOCI FRANIZE
Svako uspeno poslovanje koje ima nameru rasta i irenja trebalo bi da uzme u obzir franizu kao mogunost za svoje irenje. Prednosti koje taj sistem prua su mnogobrojne, a jedna od kljunih je i korienje resursa drugih ljudi za otvaranje svojih novih poslovnica, to znai da se poslovanje moe bre iriti uz visoko motivisane ljude (investitore, budue primaoce franize) koji e voditi te poslovnice. Istovremeno e trokovi rukovodeeg kadra u upravi i na terenu biti manji u poreenju sa trokovima za voenje sopstvene mree. Naravno, takve prednosti imaju i svoju drugu stranu, a to je injenica da e poslovanje u franizi uvek imati manji profit nego to bi ga imalo u vlasnitvu, zatim vea poetna ulaganja za projektovanje franize i razvoj mree. Osim toga budui davalac franize e morati da se nosi sa neizbenim problemima komunikacije i rada s primaocima franize. Zato sav taj proces projektovanja franize i mree treba prepustiti strunjacima, jer se mora biti svestan da se stvara formula koja e sluiti godinama, uz male izmene. Dakle, poetno ulaganje moe izgledati skupo, ali dugorono reava problem irenja poslovanja i problem nedostatka 3 osnovna faktora za to poslovanje: vreme, novac i motivisana kadrovska struktura. Ulaskom u franizu, sva tri faktora daje primalac franize. Projektovaete franizu ukoliko elite znatno da proirite svoj posao, odnosno ako elite da poveate posao do optimalne veliine i maksimalne profitabilnosti. Mnogima je kupovina franize bila temelj za njihovo bogatstvo, ali tome prethodi rad, ulaganje energije, novca i volje. Prvi korak je transformisanje poslovnog koncepta u franizni paket i razvijanjem mree franizodavaca.
8

Da bi neki posao mogao postati franiza mora da zadovolji neke osnovne kriterijume i mora biti: Jedinstven - novi koncept koji ima potencijala za irenje u domaim i meunarodnim uslovima. Profitabilan - koncept mora da donese dobit prvo davaocu franize, a nakon projektovane franize, granice zarade ugraene u koncept, treba da budu dovoljno velike kako bi i svaki primalac franize mogao da ostvari atraktivan povraaj svojih ulaganja. Sistematizovan - svi poslovni sistemi poslovanja treba da budu detaljno razraeni i pregledni, u obliku prirunika. Lako prenosiv - trebalo bi lako preneti celokupno znanje i iskustvo na primaoce franize. Dostupan - ako je franiza vrlo skupa, vrlo malo ljudi moe da je priuti. Idealno ulaganje u franizu bilo bi od 5.000 40.000

Prednost franize kao naina proirivanja poslovanja

Osnovne prednosti irenja poslovanja kroz franizu su: Tua novana sredstva Kada irite posao uvek je teko doi do novca. Ako ste u franizi, tada vam kapital potreban za irenje posla daje primalac franize. Kvalifikovan i motivisan rukovodei kadar To je veoma bitan deo franiznog poslovanja. Teko je pronai i zadrati dobre, iskusne i kompetentne osobe, koji su neophodni za irenje poslovanja. Sa primaocima franize imate ljude koji su dobro pripremljeni za poslovanje u sistemu franize, jer ste ih sami pripremili, a uz to su i vrlo motivisani, jer je to njihov poslovni poduhvat. Vreme Vreme potrebno da se izgradi uspean posao na novoj lokaciji daje primalac franize koji to vreme ulae, na prvom mestu u svoj poslovni projekat, a ujedno i u Va. Jednostavnost Davalac franize moe dobro da zaradi bez ulaenja u visoki rizik kapitala ili u svakodnevne probleme sa kojima se suoava menaderstvo brojnih predstavnitva.
9

Efikasnost - profitabilnost Poslovnice u franizi su po pravilu bolje voene nego poslovnice u vlasnitvu kompanije, iz jednostavnog razloga to je u njih uloen kapital, vreme, znanje, a esto i celokupna egzistencija primaoca franize, pa su stoga vrlo motivisani za uspeh. Brzo irenje Poto davalac franize koristi tue resurse i svojim programima obuke osposobljava druge da nastave njegov poslovni sistem, njegova organizacija ima veliku sposobnost irenja na domaem i ponekad meunarodnom nivou, koristei minimalni rizik kapitala i menaderskih izvora. Nema boljeg i breg naina proirivanja poslovanja od franize. Optimalna veliina U franiznom poslovanju vrlo je malo prepreka rastu. Franiza Vam nudi mogunost da imate 1000 jedinica irom sveta, to Vam ni jedan drugi model poslovanja ne moe pruiti. Velika kupovna mo Veliki broj jedinica u franizi omoguuje kompaniji da kupuje za itav sistem uz veliku utedu za sve u lancu. Osiguranje lokacija Kako franiza raste, poinje da na tritu stvara imid veliine i uspenosti. Franizodavcu je lake da osigura izvrsnu lokaciju, nego to je to za poslovanje koje nije u franizi. Dominacija na tritu i Razvoj reklamnih materijala Franiza, kao poslovni zahvat, po pravilu vrlo brzo raste, gde samom svojom veliinom i uspenou istiskuje konkurenciju na odreenom podruju. Franizni lanac radi zajednikog ulaganja u marketing moe da priuti znaajniju reklamu na tom tritu, jer se trokovi dele meu mnogim jedinicama. Ova kombinacija brojnih i visoko profilnih lokacija, uz ogroman reklamni budet, je konkurentna prednost koju je teko nadmaiti. Maksimalni prihod Franize zarauju na mnogo naina, kao na primer: 1. franizni honorar-pristupnica ili entrance fee 2. franizni tantijemi 3. budet za marketing 4. prodaja opreme 5. prodaja robe 6. prodaja usluga 7. najamnine 8. rabati
10

Svi ovi izvori prihoda od velikog broja primalaca franize znae veliki novac. Franizne kompanije su visoko profilne, brzo rastu i nita im ne stoji na putu da postanu vrlo velike.

Biti primalac franize znai biti "SAM SVOJ GAZDA"

Franiza to svakako omoguava, jer, sav potreban alat je tu, nedostaje samo Vaa duboka elja i predanost. Franizno poslovanje je i mnogo vie od samostalnosti. Franiza, kao poslovni model, radi po sledeem principu: - Vlasnik sistema poslovanja usavri proizvod ili uslugu i postigne uspeh na tritu. Tada, za honorar, uspeni vlasnik postaje davalac franize, pokazujui ostalima kako da se uspe na isti nain. Rezultati su mnogostruki. Sopstveni posao franizodavca raste daleko bre nego to bi to inae bilo mogue, jer 3 osnovne komponente za rast, novac, vreme i motivisani zaposleni, koje daje primalac franize. Novi primaoci dobijuju priliku koja im ne bi inae bila dostupna, a javnost obino profitira od poboljanog proizvoda ili usluge. Jo vanije od novca je nov nain razmiljanja i nove mogunosti. Individualna finansijska nezavisnost koju ete kupovinom franize dobiti, prua zaista dobar oseaj sigurnosti. Vi ste uprava, Vi ste ef koji e zapoljavati i otputati i nikada neete morati da brinute o gubitku posla radi politike kompanije za koju radite, loeg poslovanja, novih vlasnika, godina To je poslovni sistem u kojem ljudi s ogranienim novanim sredstvima mogu postati nezavisni, uz priliku da svoja dobra poveaju proporcionalno svom trudu, sposobnostima i radu. Mnogi primaoci franize nisu kolovani za odreeno podruje rada koje su odabrali. Franiza omoguuje postizanje natprosene zarade za prosene graane, prihode koje po svoj prilici ne bi mogli ostvariti ni na koji drugi nain. Velikom uspehu doprinosi i metod obuke "korak po korak" i paljivo nadgledanje u poetnim fazama poslovanja. Meutim, najjaa sila u uspehu franize je elja za uspehom koji se stvara kada primaoci franize uloe svoj novac u svoj sopstveni posao. Uz dokazane koristi za kupca, vrlo je koristan nain proirivanja vlasnitva i odgovornosti, a samim tim i jaanja privatnog preduzetnitva.

11

ZATO FRANIZA? Pomae kod poetka poslovanja Omoguava upotrebu imena firme i licencnih prava (svetski poznati brendovi) Obezbeena obuka / prirunik za poslovanje Precizno definisana marketinka strategija i cilj IT podrka Kontinuiran nadzor i pomo Sloboda prilagoavanja lokalitetu Precizno definisani finansijski planovi i orijentiri profitabilnosti Posebno atraktivna metoda saradnje kod usluga

U celom procesu ulaska u preduzetnitvo, a pogotovo ulaskom u franizno poslovanje vrlo je bitno iskreno i strogo oceniti sebe kako bi se objektivno utvrdile sopstvene snage, znanja i vrline. Neka od sledeih pitanja bi mogla da budu od koristi potencijalnim franizoprimcima pri evaluaciji njih samih: 1. da li je to posao koji odgovara vaim karakteristikama 2. da li ste svesni da ulaskom u franizni sistem ulazite u preduzetnitvo i postajete pravno lice 3. da li ste spremni da radite sa ljudima 4. da li moete da osigurate sva finansijska sredstva koja su potrebna da se posao postavi na noge 5. da li ste spremni da radite unutar jednog sistema i da potujete njegova stroga pravila 6. da li ste spremni da izgubite deo svoje slobode kako biste radili unutar jednog sistema 7. da li ste spremni da prihvatite periodine kontrole od strane davaoca franize 8. da li imate timski duh 9. da li ste spremni da naporno i dugo radite
12

Renik pojmova u franiznom poslovanju

Franizing - marketinka metoda reklamiranja proizvoda i usluga kroz isprobanu poslovnu formulu licenciranu i spremnu za ustupanje, uz finansijsku kompenzaciju, drugim zainteresovanim stranama koje ele da je kopiraju. Davalac franize (Franchisor) - kompanija koja je standardizovala i isprobala svoj poslovni koncept, ponovljiv i prenosiv i ustupa ga drugim kompanijama zajedno sa markom ili brendom i sa svim detaljima koji ine taj specifini poslovni koncept. Taj transfer znanja, iskustva, vizuelnog identiteta i marke povlai za sobom plaanje od strane primaoca franize. Primalac franize (Franchisee) - pravno ili fiziko lice, koje potpisom posebnog ugovora prihvata jedan sistem rada koji od sad ini njegov sistem poslovanja. Tako ulazi u lanac distribucije koji ima prepoznatljivo ime. Primalac franize je pravno nezavisna osoba, ali ulaskom u lanac prihvata sistem rada koji namee davalac franize. Franizni oak (franchise corner) - metoda ustupanja franiznog paketa trgovcu koji e u sopstvenom prodajnom prostoru napraviti jedan prostor posveen toj franizi, a u drugom delu e i dalje obavljati svoju prvobitnu delatnost. Franizni ugovor - dokument koji usklauje obaveze i prava obe strane (davaoca i primaoca franize) i uslove ustupanja celog paketa izmeu njih. Franizni prirunik - detaljni dokument ili "biblija" koji opisuje svaki detalj sistema poslovanja i procedura poslovanja. Usko je povezan sa radom pilot centra i obukom i trebalo bi da bude oslonac u poslovanju primaoca franize kako bi on tu mogao da nae sve informacije, ukljuujui i probleme koji mogu nastati u toku poslovanja. To je tajni dokument koji se nakon potpisa ugovora prenosi na primaoca franize i osnova je prenosa znanja i iskustva u toku obuke.

13

Master franiza - franizna prava koja uglavnom podrazumevaju ekskluzivnost na jednoj veoj teritoriji, a esto i na cele drave i regione, a predstavlja obavezu prodaje podfraniza na tom prostoru. Paket franize - sklop svih elemenata koji ine jednu franizu prenosivom i primenjivom za presaivanje. To su: marka ili brend, know-how, prirunici, vizuelna identifikacija, obuka, ugovor, usluge/maine/aparati, koji su sastavni deo poslovanja. Tantijemi (royalties) - iznos koji je obino izraunat u procentima od bruto prometa i plaa se periodino davaocu franize. Tantijemi slue davaocu franize da podmiri sve trokove koje ima za tehniku pomo, pomo u rukovoenju, stalan konsalting, periodine seminare i savetovanja i sl. Ulazna pristupnica (initial fee ili entrance fee) - iznos koji davalac franize trai od primaoca pri potpisivanju ugovora. On sadri: licencu za upotrebu marke i eventualnih patenata, prodaju franiznog paketa, prirunik, obuku, tehniku pomo u fazi otvaranja i lansiranja, ekskluzivnost na odreenoj teritoriji... Korporativni indetitet (Corporate identity) - homogenost svih unutranjih elemenata (boje, nametaj, zidne obloge, uniforme...) i spoljanjih (izlozi, natpisi, reklame...) jednog prodajnog mjesta. Doprinosi kreiranju imida marke (brenda) jednog sistema franize. Direktne prodajne take - prodajne take koje su u vlasnitvu i kojima direktno upravlja davalac franize. One se u nekim situacijama mogu smatrati pilot centrima. Budet za reklamu - iznos koji se predvidi za odreeni vremenski period (obino godinu dana), a odnosi se na zajedniku reklamu cele mree u kojoj uestvuju sve karike u franiznom lancu. Doprinos za reklamu - je procenat koji e svaki primalac franize izdvajati u zajedniku blagajnu radi reklamiranja cele mree na nacionalnom nivou.
14

Know-how - suma tajnog poslovnog koncepta davaoca franize koji se jo naziva i intelektualna svojina. Lansiranje - veliko otvaranje franizne mree ili samo pojedinanog prodajnog mjesta u franizi. Lay-out - arhitektonski oblik jednog prodajnog mesta u nacrtu sa unutranjim ureenjem koje se zahteva. Logotip - simbol, grafiki prikaz, znak, figura ili kombinacija boja koje identifikuju marku (brend). Marka ili brend - zatitni znak pod kojim posluje franiza. Obino se sastoji od crtea koji simbolizuje delatnost ili ideju i naziva. Svrha mu je da indetifikuje usluge ili proizvode jedne kompanije.

Korisni linkovi:
www.promaturo.hr www.assofranchising.it www.azfranchising.it www.bestfranchiseopportunities.com www.british-franchise.org www.eff-franchise.com www.franchiseforsale.com www.infofranchising.it www.italiafranchising.it www.ref-franchising.it www.worldfranchisecouncil.org www.franchise.org

15

GDE I KOME SE OBRATITI?

Ukoliko imate dodatna pitanja za zapoinjanje franize, kao novog, ili proirenje postojeeg posla, moete da se obratite:

PRIVREDNA KOMORA SRBIJE ODBOR ZA EKONOMSKE ODNOSE SA INOSTRANSTVOM Terazije 23, Beograd Olivera Kiro, sekretar Tel.: 011 / 32 48 109 Fax: 011 / 32 48 060 E-mail: olivera.kiro@pks.co.yu Marica Vidanovi, sam. savetnik Tel.: 011 / 33 04 518 Fax: 011 / 32 48 060 E-mail: marica.vidanovic@pks.co.yu Mia Milosavljevi, str. saradnik Tel.: 011 / 33 04 548 Fax: 011 / 32 48 060 E-mail: misa.milosavljevic@pks.co.yu

NEK VA USPEH ZAVISI SAMO OD VAS DOK RADITE ZA SEBE SA DRUGIMA

16