1 Knjige.

club
 FRENSIS RODING

Nežna obmana

2 Knjige.club
 I.

- Vilijeme, dođi brzo! - Miranda Beler pozvala je svog mlađeg

brata.
Kada je Vilijem video njen izraz lica, odmah je postao
sumnjičav.
- O čemu se radi? - pitao je oprezno dok ga je ona vukla sa
hodnika u svoju sobu, ne dajući mu priliku da pobegne. - Ako
hoćeš da pozajmiš novac od mene, nemaš sreće...
- Treba da znaš da ja nisam u takvim prilikama da bih morala
da pozajmljujem od bilo koga. Ja sam vlasnica perspektivne
dizajnerske firme.. .
- Sedela bi u nekoj maloj radnji i radila za druge, da ti Eliot
nije pomogao finansijski - odvratio je Vilijem mirno.
- U redu! To je tačno! - potvrdila je. - A ti ne bi bio na
Oksfordu da Eliot ne finansira i tebe - rekla je Miranda sa
sestrinskom otvorenošću, a onda se setila razloga zbog kojeg je
pozvala brata na razgovor. - Vilijeme, moramo nešto preduzeti u
vezi sa Ursulom.
- Kako to misliš?
- Ti očigledno ne umeš da primetiš stvari oko sebe. Zar ne
vidiš da Lea izgleda tako jadno otkad je Ursula došla i počela da
radi sa Eliotom?
- Odakle ti pravo da sudiš? Ovde si tek nedelju dana, a Ursula
je došla pre više od mesec dana. Moj utisak je da Lea voli Ursulu.
Ona je zamolila da ostane duže kod nas.
- Da, ali to je bilo pre nego što su Eliot i Ursula počeli da
provode toliko vremena zajedno.
Vilijem je zurio u nju sa nerazumevanjem. - Ali Ursula mu
pomaže u dobrotvornom radu! - protestovao je on.
Miranda je odmahnula rukom. - Ursula je blizu toga da se
zaljubi u Eliota. A Lea sada ponovo čeka bebu...
3 Knjige.club
 - Blizance - podsetio je Vilijem svečano. - Ne zaboravi da Lea
čeka blizance. Svi se toliko radujemo zbog toga!
- Zbog toga je još važnije da se rešimo Ursule! - prekinula ga
je Miranda nestrpljivo. - Zamisli samo sirotu Leu napuštenu i
ostavljenu sa četvoro dece!
Vilijem nije želeo da zamišlja tako nešto. Osim toga, više ga je
zabrinjavao predlog koji je Miranda iznela.
- Kako to misliš, da se rešimo Ursule? - pitao je oprezno,
poznajući impulsivne zaključke i odluke svoje sestre.
- Moramo je nekako udaljiti od Eliota, jer potencijalno
ugrožava njegov brak. Uostalom, lako je pretpostaviti da će se
Ursula zaljubiti u Eliota - rekla je Miranda zamišljeno. - On je
atraktivan muškarac u svakom pogledu, a naročito za devojku
koja iznenada sazna da je on njen daleki rođak. A što se Eliota
tiče, možda bi i on mogao da zaključi da je Ursula privlačna...
- Zar Lea nije isto tako privlačna?
- Svakako da jeste, ali Lea u poslednje vreme nema vremena
za Eliota zbog dvoje dece i njenog sadašnjeg stanja. Ursulin
dolazak ugrozio je njihov brak. Moraš da uvidiš opasnost koja
preti.
Vilijem je odmahnuo glavom. - Mislim da se jedina opasnost
nalazi u tvojoj glavi. Neću da se upuštam u još jednu od tvojih
ludorija...
- Moje ideje nisu puka ludorija...
- Zar misliš da je Ursula takva osoba da bi raskinula idiličan
brak kakav imaju Eliot i Lea?
- Nisam kazala da bi ona to namerno uradila - rekla je
Miranda. - Ali postoji iskušenje kojem ona neće moći da odoli...
Sve što tražim od tebe je da pozoveš Ursulu na nekoliko zabava u
Oksfordu. Upoznaj je sa nekim od tvojih kolega. Kladim se da
Oksford vri od mladih ljudi koji bi voleli da upoznaju zanosnu
plavušu kakva je Ursula.
- Ne dolazi u obzir! - rekao je Vilijem sa žestinom. - Nema
ničeg lošeg u Ursulinom odnosu prema Eliotu. Ona mu je
zahvalna, kao što je zahvalna i Lei zato što su je tako lepo
prihvatili.
4 Knjige.club
 - Nikakve koristi od tebe! - uzviknula je Miranda i bacila
jastuk na Vilijema dok je izlazio iz sobe.

***

Prolazeći pored Eliotove radne sobe, Vilijem je zastao pored

poluotvorenih vrata i začuo glasove. Eliotov glas bio je jasan i
odlučan, a Ursulin mek i nežan, dok je odgovarala na njegovo
pitanje uz smeh. Vilijem je oklevao pred vratima, razmišljajući da
li da uđe u prostoriju i prekine intimnost koja je očigledno
vladala među njima dvoma. Setio se Mirandine opomene. Ursula i
Eliot, zar to nije smešno?
Vilijem je odjednom shvatio da znaju tako malo o Ursuli, a
Eliot je zaista privlačan muškarac, dok je Lea vezana za svoju
malu decu, a još dvoje treba da se rodi.
Vrata su bila poluotvorena, ali ga nisu primetili. Zato je
Vilijem odlučio da pođe nazad drugim putem i da ih ne ometa.
Bio je zbunjen i želeo je da razmisli o svemu.
Dok je slušao Mirandu, nije verovao ni jednu reč od onoga
šta ona kaže. Lein brak je bio čvrst kao stena... ili je bar verovao
da je tako. Sada više nije bio tako siguran.
Stigao je razmišljajući tako do vrata od kuhinje, iznenada na
njima se pojavila Lea. Izgledala je bleda i umorna, i on je osetio
simpatiju i saosećanje prema njoj. Imaju dvoje dece ispod pet
godina, i još dvoje na putu. Zar Eliot ne vidi koliko je Lea
iscrpljena ... ili mu više nije ni stalo?
- Vilijeme, šta se desilo?
Osetio je kao da je nešto skrivio, i naglo je pocrveneo.
Pogledao je iskosa svoju stariju sestru i rekao samo: - Ništa.
- Mora da si se opet prepirao sa Mirandom. Da li je Eliot u
svojoj radnoj sobi? Tražim ga čitavo popodne.
- Ne, ne idi tamo!
U svojoj uzrujanosti, Vilijem je uhvatio za ruku da je zadrži, a
u sledećem trenutku je shvatio koliko je to nepromišljeno. Na

5 Knjige.club
sreću, začuli su Eliotov glas u hodniku, i Vilijem je izbegao
objašnjenje ušavši brzo u kuhinju.
Bio je uznemiren. Miranda je izgleda upravu. Nešto se mora
učiniti. Ali šta? Morao je da prizna da kad su u pitanju zavere i
taktički manevri, njegova sestra poseduje umešnost kojoj on nije
bio vičan. Moraće da pođe kod nje u sobu i prizna joj da je bila u
pravu.

***

Ursula je stajala pored prozora i posmatrala raskošan Lein

vrt. Bilo je čudno, do pre tri meseca nije ni znala da Lea i Eliot
postoje... Sve dok tetka Mod nije umrla. Ursula je saznala pravu
istinu o sebi kada je čistila stari pisaći sto i u skrivenoj fioci naišla
na tajni dnevnik svoje bake.
Njena baka je bila odbačena od porodice zbog toga što je
očekivala nezakonito dete. Našla je mesto kućne pomoćnice u
susednom mestu kod majora Sevidža. Držala je svoje stanje u
tajnosti sve dok jednog dana nije pala niz stepenice i izgubila
bebu. Bojala se da će je major Sevidž otpustiti zbog toga, ali
mogla je da zadrži posao.
Venčali su se godinu dana kasnije. Kao što je Ursulina baka
zapisala u svom dnevniku, nije to bio brak iz ljubavi, ali je ipak
bio uspešan. Posle dve godine, rodila se Ursulina majka... Kada su
Ursulini roditelji i njena baka i deda poginuli u saobraćajnoj
nesreći, brigu o njoj preuzela je tetka Mod, i sve do njene smrti
Ursula nije znala za postojanje druge porodične grane.
U prvo vreme nije znala šta da radi. Njen deda je bio bogat
čovek, i ona je nasledila sve što je imao. Stekla je fakultetsko
obrazovanje, ali nikada nije radila, zato što se u vreme kada je
diplomirala, njena tetka se razbolela, i Ursula se vratila kući da je
neguje.
Posle kraćeg razmišljanja, došla je do zaključka da taj davni
skandal, tako nevažan po današnjim merilima, sigurno neće biti
prepreka da upozna porodicu svoje bake. Zato se obratila svom
advokatu za savet, i zamolila ga da pronađe trag porodice o kojoj
je želela da sazna bar nešto.

6 Knjige.club
 Posle mesec dana, stigao je advokatov detaljan izveštaj, u
kojem je obavestio da ima rođaka po drugom kolenu po imenu
Eliot Calmers, i objasnio izuzetno složenu porodičnu vezu koja ga
je spajala sa porodicom Beler, iz koje je poticala njegova žena.
Situacija je bila čudna. Carls i Kresida Beler su se razveli
kada je njihova kćerka Lea bila još mala. Čarls je otišao u Holivud,
a Kresida je ostala u Engleskoj i udala se za Vinstona Čalmersa,
kasnije Eliotovog oca. Kada je Vinston Čalmers umro, Čarls i
Kresida Beler su se ponovo venčali i dobili još dvoje dece: kćerku
Mirandu i sina Vilijema.
Ursula je želela da sazna nešto više o toj neobičnoj,
fascinantnoj porodici, očarana romantičnim detaljima i
neočekivanim obrtima kojima je priča obilovala.
Njen život je uvek bio usamljen, i odrasla je bez sestre ili
brata. Njihova porodična kuća bila je udaljena od grada i u
usamljena, a njeni roditelji su najviše vremena posvećivali
velikom imanju i bašti po kojoj je kuća bila poznata.
Posle smrti njenih roditelja, ogromna kuća brzo je našla
kupca zbog raskošnog vrta koji je posedovala, i Ursula se
preselila u Dover kod tetke Mod.
Nije joj nedostajala velika kuća koju je napustila. Bila je još
dete, i volela je društvo tetke Mod i njene neobične priče. Odrasla
je ne shvatajući koliko je živela otuđeno od modernog društva i
njegovih pojava, sve dok nije došla na fakultet i otkrila koliko se
razlikuje od svojih vršnjaka. Među njima je važila kao povučena i
rezervisana osoba.
Sve se to promenilo otkada je počela da živi sa ovom
živahnom porodicom. Osećala se kao biljka koja je iz senke
presađena na toplotu sunca. Osetila je kako doslovno cveta.
Eliotova žena Lea bila je najljubaznije i najplemenitije stvorenje
na svetu. Od početka je dočekala Ursulu sa simpatijama.
Istoga dana kada su primili njeno pomalo neodlučno i
bojažljivo sročeno pismo, Lea je pozvala da dođe kod njih.
I ona je još uvek bila tu.

7 Knjige.club
 Lea je bila u prvim, najnepovoljnijim nedeljama trudnoće, i
rado je prihvatila Ursulinu pomoć oko dece i u Eliotovim
poslovima.
Ursula nije mogla da se seti vremena kada je bila srećnija.
Upoznala je i volela svoje rođake. Najviše je volela Leu, sa kojom
uopšte i nije bila u krvnoj vezi, ali je osećala prema njoj neobičnu,
skoro sestrinsku naklonost.
Ursula nije navikla da pokazuje svoja osećanja. Njena tetka
bila je dobronamerna i volela je Ursulu na svoj način, ali je bila
staroga kova, i nije ohrabrivala iskazivanje naklonosti i ljubavi.
Njeno mišljenje bilo je da je bolje da mlade devojke ne
pokazuju svoje emocije, nego da bude obratno. Ursula je sada sa
divljenjem posmatrala sa kakvom lakoćom se u ovoj porodici
govori o onome šta čovek misli ili oseća. Miranda je bila naročito
otvorena, i često je zapanjivala čak i ostale ponekom svojom
izjavom.
Ursula je bila neodoljivo ponesena toplinom kojom je Lea
otvorila svoje srce i vrata svog doma za nju. Ursula je mogla da
vidi zbog čega je Eliot voleo svoju ženu tako mnogo, i zašto je
veza među njima bila tako jaka.
Njihova veza bila je prva te vrste koju je Ursula ikada videla
u svojoj blizini. Njeni roditelji nisu bili takvi, i ona je ponekad
osećala skoro bolnu zavist kada bi bila svedok očigledne ljubavi
između Eliota i Lee. Međutim, znala je da jednoga dana mora da
ode od njih i odluči o svojoj sudbini.
Lea joj je već predložila da proda kuću u Doveru i doseli se
blizu njih. Dopadala joj se ta mogućnost. Međutim, za sada je bila
zaokupljena time da zameni Eliotovu sekretaricu koja se
oporavljala od operacije. Taj posao pričinjavao joj je veliko
zadovoljstvo. Bila je tako vezana za Leu i Eliota. Osetila se kao
ptica koja je posle dugo vremena svila gnezdo, i sada joj se ne
napušta udobnost i sigurnost koju joj toplina gnezda pruža.
Ursula je priznala sebi da možda ima drugih devojaka koje bi
sa svojih dvadeset i pet godina smatrale njen život nezanimljivim,
zato što je bio lišen romantike i ljubavi. Međutim, Ursula je na

8 Knjige.club
studijama imala neprijatno iskustvo zbog kojeg je postala svesna
da nije kao ostale devojke.
U današnje vreme, možda je nastupilo novo doba sa novim
shvatanjima iskrenosti i otvorenosti u ljudskim odnosima, ali
Ursula je bila neprijatno svesna da je svaki pokušaj muškarca da
joj se približi, osuđen na propast. Doveo bi samo do neprijatnih
objašnjenja, koja je Ursula htela da izbegne.
...Za vreme studija, ona se zbližila sa jednim apsolventom
koji je dugo opsedao svojim udvaranjem, i ona je najviše zbog
toga i pristala da se viđa s njim. Međutim, u odsutnom trenutku,
kada je Ursula pokazala spremnost da popusti pred njegovom
navalom, on je ismejao njeno devičanstvo i potpuno
nepoznavanje svega onoga što odnos između muškarca i žene
podrazumeva. Rekao je da ne želi da gubi vreme s njom.
Posle toga, Ursula je odbijala svaki pokušaj da joj neko drugi
priđe, u strahu da će ponovo biti odbačena. Kada se njena tetka
razbolela, vratila se kući, predajući se sa žarom nezi bolesnice, da
ne bi mislila na svoje bolno iskustvo.
Sada, sa skoro dvadeset i šest godina, bila je vitka plavuša sa
ozbiljnim sivim očima i paž-frizurom, koja je doprinosila
ozbiljnoj smirenosti njenog izgleda. Njene pravilne crte i
senzualna, neobična punoća njenih usana privlačili su pažnju
muškaraca, sve dok ih ona ne bi pogledala hladno, odbijajući sve
njihove dalje pomisli da joj se približe.
Bila je sada srećnija nego ikada ranije. Međutim, bilo je
kratkih trenutaka kada bi slučajno spazila pogled koji su Lea i
Eliot razmenili... pogled pun intimnosti i ljubavi, koji je
isključivao svakoga sa strane. Zbog toga je Ursula osetila da je
život stvoren da se podele najdublje čežnje i osećanja sa osobom
toliko bliskom, koja je spremna da podeli teret zajedničkih
nedaća i znajući da je toj osobi najvažnije na svetu da budu
zajedno i da se ne razdvajaju.
Međutim, u sledećem trenutku setila bi se odbacivanja koje
je jednom doživela, pa je odagnala te misli.
Posvetila se poslu u koji ju je uključio Eliot, i radeći s njim,
stekla je uvid u neobičnu ličnost svog rođaka. Naoko je izgledao

9 Knjige.club
rezervisan, ponekad čak suviše udaljen od ostalih ljudi, ali je u
dobrotvornom radu kojim se bavio pokazivao široko srce i
duboko razumevanje za ljude.
Međutim, Ursula je danas postala svesna izvesne
zategnutosti sa kojom su se Vilijem i Miranda ophodili sa njom.
Pomislila je da je možda prekoračila pruženo gostoprimstvo.
Videla je da je trudnoća veoma iscrpljivala Leu, mada je ona
uveravala da je tako bilo i oba prethodna puta.
Otkad su Vilijem i Miranda stigli u posetu, Ursula se još više
uverila koliko je Lea umela nesebično da se zalaže za svoju
porodicu. Videla je, takođe, koliko to svako smatra da je prirodno,
ne pomišljajući da to Leu možda košta dosta zalaganja i
strpljenja. U Leinoj prirodi je bilo da postupa toplo i sa
razumevanjem za svakoga.
Nekoliko Mirandinih zajedljivih primedbi o tome da ljudi u
braku treba da imaju vremena da se posvete jedno drugom, našlo
je svoj cilj. Međutim, Lea je zbog toga prekorila svoju mlađu
sestru, iznoseći koliko je Ursula od koristi u Eliotovom radu.
Ali, ovoga jutra telefonirala je Eliotova sekretarica i rekla da
je spremna da se vrati na posao.
Ursula je pomislila da više ne bi trebalo da odlaže povratak
kući.
To nije bila prijatna pomisao. Kod kuće je niko nije čekao, i
ogromna kuća zvrjala je prazna. Poželela je da je proda i potraži
nešto drugo. Možda baš u Gločesteru, koji je toliko zavolela.
Živeći tu, bila bi blizu Lee i Eliota, i njihove porodice.
Zašto joj je to toliko značilo? Zar nije već odrasla osoba koja
bi trebala da započne sopstveni život i odvoji se od porodice?
Možda je razlog njene vezanosti bio taj što je rano i tako
tragično ostala bez roditelja, i nije stekla taj osećaj koji pruža
stabilna, srećna porodica na okupu.
Međutim, prestala je da misli o tome. Setila se da treba da
pomogne u kuhinji oko spremanja večere. U to vreme, Lea se
odmarala, a Eliot se uvek brinuo da tih sat vremena pre večere
provedu zajedno u Leinom malom salonu, zatvorivši vrata za
svakog drugog. Bio je to običaj koji nisu propuštali.

10 Knjige.club
 Kada je Ursula prolazila hodnikom pored otvorenih vrata
Mirandine sobe, sledila se kada je začula svoje ime.
- Vidiš da sam bila u pravu! Ursula je zainteresovana za
Eliota više nego što treba - rekla je Miranda dok joj je Vilijem tiho
odobravao. - Rekla sam ti šta se događa, ali nisi hteo da veruješ.
Moramo nešto preduzeti! Trebalo bi da razgovaraš sa Eliotom.
Ipak si ti Lein brat, zar ne?
Vilijem je zbunjeno odbio. Miranda je trebalo da zna da njen
mlađi brat neće umeti da tu delikatnu temu iznese pred Eliota.
Ona bi pokušala, ali znala je da bi je Eliot odbio uz neki vešt
izgovor, a ona ne bi smela dalje da bude uporna, s obzirom da joj
je Eliot pozajmio trideset hiljada funti za otvaranje njenog butika
u gradu.
- U redu, ako je tako. Ali, moraš se složiti da Ursula ne sme
dalje da ostane u ovoj kući. Treba da poštedimo Leu od mlade
rođake koja je zaljubljena u njenog muža...
Pred vratima, Ursula je uzdrhtala, ošamućena od šoka i bola,
potpuno nesposobna da se pokrene. Kada je došla sebi, poželela
je da uleti u sobu i suoči se sa Mirandom koja je iznosila tako
smele pretpostavke, a onda je shvatila da drhti kao prut, i suze su
joj zamaglile oči... Ni u snu ne bi pomislila da će njeno divljenje
prema Eliotu biti shvaćeno na takav način. Nikada u svom životu
nije progonila muškarca, a naročito ne oženjenog, koji je uz to i
njen rođak!
Primetila je da je Miranda bila na distanci sa njom od samog
početka, ali je to protumačila kao znak ljubomore zbog topline
njenog odnosa sa Leom, koji kao da Mirandi bode oči. Nije mogla
da pomisli ni na jedan drugi razlog. Na samu pomisao na
ljubavnu aferu sa Eliotom, Ursula se osetila povređenom i
postiđenom. Da je Miranda imala imalo razuma, shvatila bi da
ništa ne može da uništi čvrstinu veze koju su Lea i Eliot imali.
Čula je kako Vilijem potvrđuje Mirandi, i nešto ju je ipak
zadržalo da ne uđe i kaže njima dvoma koliko greše kada je bez
razloga osuđuju.
- Znaš šta treba da radiš - rekla je.

11 Knjige.club
 Miranda odlučno. - Moraš pozvati Ursulu da provede
nekoliko dana s tobom u Oksfordu. Možda će se tvoji prijatelji
sustanari obradovati gostu... Treba da nateraš Ursulu da pođe s
tobom. Kad si je već doveo, neće ti biti teško da je upoznaš sa
mnogo novih ljudi. To će odvući njene misli od Eliota. Ali, mora ih
biti mnogo - naglasila je Miranda. - Jedino će tako shvatiti da ima i
drugih muškaraca osim Eliota. Sirota Ursula! Verujem da ne želi
da naudi Lei, ali jednostavno mora da prestane da misli na
Eliota...
Ursula je razrogačila oči u opravdanom ogorčenju. Nije
mogla da razume zbog čega je Miranda tako lako donosila sud o
ljudima, i odluke koje su se već više puta pokazale kao
prenagljene.
Vilijem je ponovo govorio, i izrazio sumnju da će moći da
nagovori Ursulu da pođe s njim. Ursula se nasmejala u sebi. Bila
bi za nju moralna satisfakcija kada bi im za večerom ponovila
njihove sopstvene reči, da vide koliko je njihova zavera apsurdna.
A onda se setila da je Lea osetljiva u sadašnjem stanju. Iako je
sigurno znala da je Eliot odano voli, možda bi ipak posumnjala u
Ursuline namere prema njemu?
Ursula nije želela da povredi Leu i postavi barijeru između
sebe i rođake koju je toliko volela. Ne bi mogla da joj nanese
neprijatnost ili bol. U ovim okolnostima, ma kako da je želela da
opovrgne sumnju dvoje zaverenika, nije smela da dovodi Lein
duševni mir u pitanje.
Možda bi trebalo da najavi svoj odlazak. Kada ode kući,
imaće vremena da razmotri šta će učiniti sa svojim životom. Kada
ode, Vilijem i Miranda će prestati da brinu za sestrin brak, i sve će
ostati u lepoj uspomeni. Time bi sprečila dalje neprijatnosti.
Ljuta i povređena, pošla je u kuhinju, i ćutke pomagala oko
pripreme jela.
- Zašto si danas tako ćutljiva?
- Razmišljam da je vreme da pođem kući - rekla je Ursula
tiho. Želela je da izbegne dalja objašnjenja.
U tom trenutku, Vilijem je ušao i prekinuo razgovor. Ursula
je sa tugom primetila da izbegava da pogleda prema njoj. Vilijem

12 Knjige.club
joj se dopadao i smatrala je da je dobar mladić, zato je to još više
razočaralo.

13 Knjige.club
 II.

- Ali, Vilijeme, zašto bi Ursula trebalo da ide sa tobom u

Oksford? Ne poznaje nikoga tamo, a ti moraš da pohađaš
predavanja... - bila je Lea iznenađena za večerom.
- Treba da shvatiš da mora da ide - prekinula je Miranda
žustro. - Dopašće joj se tamo. Svi ti muškarci... - Zakolutala je
izražajno očima i upravila pogled na Ursulu.
- Miranda, za razliku od tebe, Ursula nije toliko zaokupljena
muškarcima - rekla je Lea pomalo jetko. Bila je svesna prikrivene
odbojnosti sa kojom se Miranda ophodila prema Ursuli. Nije
mogla to da razume, niti da nađe povoda za takvo ponašanje.
- Eliote, reci bar ti da je ovaj predlog potpuno besmislen -
zahtevala je Lea od svog muža. On je ćutao, a ona se zacrvenela. -
Pobogu, Ursula će pomisliti da nije više dobrodošla kod nas...
- Daleko od toga - rekao je Eliot pažljivo posmatrajući
sagnute glave Vilijema i Mirande. - Međutim, mislim da je ovaj
predlog na mestu.
Lea i Ursula su ga pogledale. On se nasmešio na svoju ženu sa
izrazom ljubavi i nežnog uveravanja, a prema Ursuli je uputio
hladan pogled koji je nije nimalo ohrabrivao. Ursulino srce je
poskočilo. Valjda Eliot ne misli da ona ima neke namere koje bi
prekoračile bratski odnos koji su do tada negovali?
Kada je nastavio da je gleda tako, njeno srce se sledilo.
Nikada to ne bi pomislila... Osetila je mešavinu čuđenja i
neprijatnosti. Koliko mora da je neprijatna ova situacija za njega,
ako je mislio da ona ima nameru da ga zavede!
Mora da pokaže da to ni najmanje nije bila njena namera.
Promucala je zbunjeno da prihvata Vilijemov poziv. Uvredila bi
Leu ako bi naglo izjavila da ide kući.
Tišinu koja je nastala prekinula je Lea sa sumnjom i
povređenošću u glasu. - Ako stvarno misliš...

14 Knjige.club
 Miranda je trijumfovala: - Vidite, bila sam u pravu. Kladim se
da Ursula jedva čeka da upozna nove muškarce...
Sa druge strane stola, Eliot je mirno nastavio: - Verujem da
će ti se tamo svideti, Ursula. Za tebe će biti bolje da se krećeš u
društvu. Lea i ja smo suviše posvećeni jedno drugom, i mislim da
nismo društvo za mladu ženu...
Ursula je poželela da kaže da uopšte nije tako, a onda je
zaćutala. Šta god bude rekla, okrenuće se protiv nje. Nemo je
gledala pred sebe dok su ostali oko nje pravili planove.
Odlučili su da pođe sa Vilijemom kada se bude vraćao u
Oksford, a pošto je Ursula imala automobil, to je pojednostavilo
stvari, i poštedelo Vilijema dosadnog putovanja vozom.
Lea je još uvek smatrala da je odluka došla suviše naglo, ali
niko se nije obazirao na nju.
Miranda se topila od ljubaznosti, i preporučila Ursuli da
obnovi garderobu prikladnim haljinama za izlazak. U čitavoj
gužvi, Ursula se bar nadala da se u čitavoj gužvi neće primetiti
koliko je povređena.
Najviše je bolelo što je Eliot očigledno potpuno odobravao
zaverenički plan. Nije osećao ni najmanje žaljenje što ih Ursula
napušta, dok je Lea bila neutešna zbog skorog rastanka. Bilo joj je
žao što gubi dobru prijateljicu, i Ursula se skoro rasplakala za
stolom zbog toga što joj je Lea tako odana.
Međutim, uzdržala se, i suze su našle svoj put jedino kada se
našla u osami svoje sobe. Sada je mogla svu svoju ogorčenost i
povređenost da izlije, plačući nad svojom srećom koja je tako
malo trajala. Zar je negde pogrešila? Zar nije pokazala sestrinsku
odanost prema Lei i Eliotu? Očigledno, bila je pogrešno
shvaćena...

***

Ursula nije bila jedina koja je bila zabrinuta te večeri. Vilijem

je sa nemirnom savešću ušao u sobu svoje sestre. - Miranda,
mislim da si pogrešila u svojoj proceni. Nisam video nikakav znak

15 Knjige.club
koji bi upućivao na to da Ursula i Eliot gaje nedolična osećanja
jedno prema drugom.
U stvari, Vilijem je počeo da sažaljeva Ursulu. Prihvatio je od
početka kao dobrog druga, a večeras je izgledala opravdano
povređena. Možda su se ogrešili o nju i bezrazložno je optužili.
- To je samo maska - rekla je Miranda energično. - Nikada
nisam rekla da Eliot ne voli Leu - nastavila je sa žestinom, - ali on
je izložen pritisku atraktivne plavuše kojoj možda vremenom ne
bi mogao da se odupre.
- Ti znaš najbolje - rekao je Vilijem smrknuto. Mirandine oči
naglo su sevnule.
- U svakom slučaju, znam o tome više nego ti! - rekla je
ratoborno. - Nemoj ni da pokušaš da izbegneš dogovor koji smo
utanačili... Treba da je upoznaš sa što više novih ljudi. Povedi je
na zabavu koja se organizuje za studente. Moraš učiniti sve da
zaboravi na naklonost koju je osećala prema Eliotu.
Vilijem se kiselo nasmešio. Uvek je bilo kako njegova sestra
kaže. Ni ovaj put nije moglo biti drugačije.

***

U spavaćoj sobi bračnog para, Lea se tiho privila uz muža.

- Eliote, zašto želiš da nas Ursula tako brzo napusti? - pitala
je sa čuđenjem. - Izgledala je tako povređena i izgubljena. Skoro
sam zaplakala kad sam je videla tako tužnu.
- Mi ne možemo da joj pružimo sve šta je njoj potrebno. Za
nju je najbolje da izlazi i upoznaje ljude. Raspitao sam se o životu
koji je vodila. Živela je usamljeno, moglo bi se čak reći izolovano,
najpre sa roditeljima, a posle sa ostarelom tetkom.
Ona je atraktivna i inteligentna mlada žena koja će završiti
kao veoma usamljeno biće, ako je neko ne pogura. Istina je da ima
ljudi koji bi to lako podneli, ali Ursula nije od tih. Njoj treba
neko... neko ko će je voleti, i neko koga će ona voleti. Možda to
ona i ne uviđa. Pitao sam se u poslednje vreme kako da joj
pomognemo. Vilijemov predlog izgleda idealno rešenje.
- Zar očekuješ da će Vilijem uspeti da je progura u društvo?

16 Knjige.club
 - On je dosta inertan, ali ipak dobronameran mladić. Ima
veoma razvijen osećaj za odgovornost, i neće zaboraviti da je on
taj koji je pozvao Ursulu u Oksford. Možda mu neće biti toliko
drago, ali će je izvoditi u društvo, a Ursula je ljubazna u tolikoj
meri da mu neće kazati da je druženje poslednja stvar na koju bi
pomislila.
- U pravu si. Da li si primetio kako je bila odbojna zbog
predloga da će tamo sresti mnogo ljudi, dok je Miranda to
neprestano ponavljala!
- Da.
- Zašto je tako? Ona je tako draga...
- Mislim da je suviše povučena. Skoro da nije svesna svog
postojanja i svojih želja. Nema iskustva u ophođenju sa ljudima...
Verujem da će je Vilijem dobro čuvati da ne upadne u kakvu
zamku. Odgovoran kakav već jeste, neće dozvoliti da joj neko
nanese zlo.
- U to možemo biti sigurni - rekla je Lea uz smešak.
- Nešto me je ipak iznenadilo. Nisam očekivao da će Ursula
da pristane tako lako.
- Možda želi da ide u Oksford - rekla je Lea ni sama ne
verujući u to.
- Ona to želi isto kao što bi se neplivač usudio da prepliva
uzburkanu reku - rekao je Eliot suvo. Ugasio je noćnu lampu i
privio se uz svoju ženu.
- Šta ćemo ovoga puta dobiti? - pitao je dok je nežno stavio
ruku na njen stomak.
- Mislim da će biti dečaci - odvratila je ona šapatom. - A idući
put možemo pokušati sa dve devojčice... Govorio si da želiš veliku
porodicu - podsetila ga je ona.
- Četvoro je dovoljno, naročito ako su dvoje od toga blizanci -
rekao je Eliot nežno.
Lea nije kazala ništa. Ideja o još dvoje dece dopadala joj se
više od toga... Šest je bio tako lep broj.

17 Knjige.club
 ***

- Da li si sigurna da si ponela sve što ti treba? Ako ti se u

Oksfordu ne dopadne, vrati nam se... - Lea se nagnula prema
Ursuli u otvorenim kolima i poljubila je.
Eliot je uhvatio za ruku i odvukao. - Naravno da će joj se
svideti - rekao je smireno.
Ursula je namerno okrenula glavu kada se Eliot sagnuo da je
poljubi, i on je samo okliznuo njen obraz. Njegov izraz lica bio je
nedokučiv. Ursula mu je uzvratila sa ponosnim odbojnim
smeškom.
Jedino je sa Leom mogla da bude prirodna. Nije mogla da
zadrži suze kada je Lea kazala da će joj puno nedostajati.
- Znam da ćeš ostati samo nedelju dana, ali već želim da tih
nedelju dana prođe, i budeš ponovo sa nama.
Samo nedelju dana... Ursula nije bila tako sigurna. Već je
odlučila da će za što kraće vreme da se oprosti od Vilijema i
otputuje kući.

***

Kuća u kojoj je Vilijem živeo imala je ogromnu terasu i šest

spavaćih soba na spratu, prostranu dnevnu sobu i trpezariju i
zajedničku kuhinju u prizemlju.
Ursula je upoznala ostale stanare kuće, studente, kao i
Vilijem: dva mladića, Toma i Alena, i Sandru, koja je odmah dala
iskren kompliment njenoj plavoj kosi i izgledu.
Niko od njih nije smatrao za čudno što ju je Vilijem doveo.
Ursula je uvidela da neće biti lako odvojiti se od tako srdačnog
društva.
- Divno je što imaš automobil. Možemo li te nekada zamoliti
da nas provozaš? - rekla je Sandra, a onda se okrenula Vilijemu. -
Nadam se da nisi zaboravio da sutra treba da se održi zabava kod
Ričarda. Prošle dve si propustio, i već su svi pitali za tebe.
Objasnila je Ursuli da je Ričard Donovan jedan od predavača
koji osim nastave vodi i brigu o njima, okupljajući ih jednom
18 Knjige.club
mesečno u svom domu na popodnevnoj sedeljci. To je bio lep
običaj koji su svi voleli. Ursula nije ni primetila, a već su je
nagovorili da ih kolima odveze tamo i prisustvuje zabavi.
- Izazvaćeš pravo osveženje - uveravala je veselo Sandra. -
Ričard obožava plavuše. Okomiće se na tebe, sve dok ga gospođa
Donovan ne odvuče. Ona to uvek radi. - Slegnula je šaljivo
ramenima. - Zamislite kakav može da bude taj brak...
- Barem nam pruža zabavu: vrhunac večeri je kada
indignirana supruga upeca muža da lovi u mutnom - nasmejao se
Alan. - Gladan sam. Na koga je danas red u kuhinji?
- Na mene nije - uveravao ga je Tom, a onda dodao: - Osim
toga, večeras imam sastanak.
- To znači da si već sigurno ispraznio sve zalihe u frižideru -
rekla je Sandra pronicljivo.
- Zašto ne izađete svi sa mnom na večeru? - predložila je
Ursula, i sama iznenađena svojom reakcijom. Nije imala nameru
da produžava svoj boravak kod Vilijema, a sada je iznenada
osetila da joj je prijatno u društvu ovih mladih ljudi.
Veče je proteklo tako prijatno da joj je bilo žao kada je došao
kraj. Njena ozlojeđenost je nestala, i umesto da ujutro uz učtiv
izgovor napusti Oksford pošla je sa Sandrom i Vilijemom na
zabavu.

***

Nije se trebalo truditi oko izgleda, uveravala je Sandra

Ursulu, jer se većina studenata pojavljuje u onome šta obično
nosi. Zato je Ursula obukla svetlu pamučnu haljinu u kojoj se
osećala komotno.
Kuća Donovanovih bila je četvrtasta zgrada u viktorijanskom
stilu. Ursula je stekla utisak da je nezgrapno pretenciozna i bez
stila, i taj utisak bio je još jači kada se pojavila domaćica, Helena
Donovan, široka i krupna žena koja je oštro odmerila Ursulu kada
je Vilijem predstavi.
Zakuska je bila postavljena u salonu. Uprkos tome što su
prozori bili širom otvoreni i pružali pogled na baštu, niko nije

19 Knjige.club
poželeo da iziđe na svežinu koju je pružalo zelenilo. Međutim,
Ursula je izašla na svež vazduh.
U bašti je vladala stroga doteranost živice, i besprekorne leje
sa cvećem. Malo dalje, Ursula je videla ograđen voćnjak. Ušla je
kroz drvenu kapiju, i duboko uzdahnula. Osećala , se bolje. Čitav
prizor odisao je mirom i svežinom. Bilo je divno biti sam.
Međutim, nije bila sama.
Jedan čovek se nalazio pod jednim drvetom. Sedeo je u
invalidskim kolicima. Sa te razdaljine nije mogla da vidi koliko je
star. Njegovo lice bilo je bledo, a telo mršavo. Činilo se da je bio
visok. Kosa mu je bila tamna i kratko ošišana. Nosio je naočari.
Osetio je da ga Ursula posmatra i okrenuo glavu prema njoj.
Bila je svesna da je uznemirila njegovu privatnost.
Promrmljala je reći izvinjenja i želela da produži.
- U redu je, ne smetate. Ostanite da malo porazgovaramo. Vi
niste jedna od Ričardovih studentkinja, zar ne?
- Nisam. Ovde sam sa jednim rođakom.
Bio je mlađi nego što je isprva mislila. Imao je oko trideset i
dve godine, i bio je toliko mršav da je Ursula osetila sažaljenje
prema njemu. Videlo se da je bio bolestan i da je izgubio na težini
toliko da je to narušilo njegov izgled i telesnu građu.
- Pretpostavljam da je taj rođak jedan od Ričardovih
studenata.
- Tako je - potvrdila je ona. Poželela je da sedne na klupu
pored svog sagovornika, radije nego da gleda u njega sa visine.
Nije primetila kako je pogledao kada je sela.
- Doveo vas je ovamo da se provedete?
- Ne bih to mogla tako da nazovem. - Obuzela je ljutnja, i
rekla je sa otvorenošću koju nije mogla da suzdrži. - Doveo me je
da bi mi pronašao mladića - rekla je jetko, gledajući pred sebe. On
je posmatrao pažljivo, ali Ursula to nije primetila.
- Stvarno? - promrmljao je on najzad. Okrenula se da ga
pogleda. Izgledao je iscrpljeno, i ona se zapitala da ga možda ne
umara. Možda je i on došao ovamo da se isključi od spoljašnjeg
sveta, a ona ga uznemirava.

20 Knjige.club
 Spremila se da ustane i ode, ali on je lagano dodirnuo po
ramenu.
- Ne možete otići sada kada ste me za intrigirali. Sedite i
ispričajte mi sve o tome!
Ursula je odjednom poželela da mu se poveri. Možda je to
bilo zbog njegovog blagog, smirenog glasa, ili zbog bašte koja je
podsećala na roditeljsku kuću. Ili je to ipak bilo zbog blagosti
kojom je ovaj čovek zračio, zbog bola koji mora da je pretrpeo,
zbog njegovog prijatnog pristupa... zbog stvari koje nije mogla da
odredi rečima. Bio je to više osećaj i nemušta naklonost.
Kazala mu je u kratkim crtama šta se desilo. - Patetično, zar
ne? - rekla je na kraju.
Na njegovom licu pojavio se skoro bolan izraz. - Tužno je
kada se najčistiji ljudski motivi pogrešno shvate. Sada kad si mi
ispričala tako mnogo o sebi, red je da se upoznamo. Ja sam
Morton Blejk.
- Ursula Siton.
- Šta radiš inače, kada ne praviš društvo rođacima na
dosadnim popodnevnim zabavama? Čime se baviš?
- Ne radim nigde. Pre nekoliko godina sam diplomirala,
nakon toga se kvalifikovala za sekretaricu, ali tada se moja tetka
razbolela, i ostala sam kod kuće da je negujem. Sad bih želela da
se zaposlim, ali to nije tako jednostavno. Nameravala sam da
prodam kuću u Doveru i preselim se u ovaj kraj, ali još nemam
ponude za posao.
- Možda ti ja mogu ponuditi posao - rekao je Morton, i
pogledao je pravo u oči. - Čini mi se da si ti odgovor za sve moje
probleme.
Nije ga razumela.
- Sada je na mene red da se upustim u objašnjenja. -
Pokrenuo se, jer mu je bilo neudobno. Ursula je videla da mu
sunce bije direktno u oči. Ustala je i pokrenula kolica, kao što je
često činila za svoju tetku.
- Hvala. - Osmeh je ozario njegovo upalo lice. - Na svu sreću,
neću stalno biti vezan za invalidska kolica. Mogu i bez njih, samo
treba da se postepeno navikavam da hodam... Čudno je kakav
21 Knjige.club
efekat ova kolica imaju na ljude. Čudno, i pomalo uvredljivo. Ljudi
umeju da vrše diskriminaciju na razne načine, i ovo je jedan od
njih. Biće mi drago kada više ne budem vezan za kolica.
- Šta se desilo? - pitala je Ursula obazrivo. Nadala se da joj
neće zameriti.
- Bio sam u Etiopiji na studijskom putovanju, proučavajući
ekonomske, efekte gladi koja tamo vlada. Moja oblast je svetska
ekonomija. U jednom napadu na naš voz, pogođen sam u nogu, i
zbog zastoja u saobraćaju nisam dobio odgovarajuću medicinsku
negu. Dobio sam groznicu, i rana se pogoršala toliko da je bilo
teško izlečiti.
Ustao je i pokušao da napravi nekoliko nespretnih koraka.
- Kao što vidiš, mogu da stanem na svoje noge, ali mi to još
uvek ne uspeva najbolje. - Namrštio se, i ona je pretpostavljala da
je pokret bolesnom nogom prouzrokovao bol.
- Kao i Ričard Donovan, i ja sam univerzitetski profesor. Pre
godinu dana, odlučio sam da odem na specijalizaciju u Etiopiju, i
napišem naučni rad o onome šta sam saznao. Sada pišem seriju
članaka o tome. Potreban mi je neko ko će mi pomoći oko toga i
serije predavanja koju nameravam da održim. Mislim da bi to
mogao da bude posao za tebe. Da li ti odgovara?
Ursula je bila sigurna da joj odgovara. Dopadao joj se ovaj
čovek. Osetila je naklonost prema njemu, mogla je lako da
komunicira sa njim, bez plahovitosti koju je osećala pred drugim
ljudima.
- Odgovara mi - rekla je iskreno. - Mislim da je prilično
neobično na ovaj način steći zaposlenje!
- To zavisi od poslodavca i od onoga ko traži zaposlenje. Po
onome što smo za ovo kratko vreme iskusili, mogu da kažem da
umemo izuzetno dobro da sarađujemo.
Ursuli se dopalo što je njihov odnos opisala kao saradnju na
ravnopravnoj osnovi. Njeno srce kao da se prvi put otkravilo
otkad je doživela neprijatnu sumnju u kući u kojoj je mislila da je
svako voli. Međutim, sumnja se ponovo uvukla u nju.
- Nudiš mi posao, a skoro ništa ne znaš o meni...

22 Knjige.club
 - Znam dovoljno. Zaključio sam da si izuzetno senzibilna
osoba, kada si se pre odlučila za mir koji pruža bašta, nego da
ostaneš u kući. Helena ima ukus koji se povodi za pompeznim
stvarima, bez obzira na estetiku. Osim toga, izgleda da moje
stanje kod tebe ne izaziva odbojnost. Ili bar vešto sakrivaš to.
Pogledao je čvrsto u nju, a ona mu je uzvratila isto tako
odlučnim pogledom, a onda kazala tiho: - Kada se moja tetka
razbolela, bilo je teško i njoj i meni da prihvatimo njenu bolest,
ali je duhovno ostala toliko jaka i prisebna, ista ona od pre, da je
snagom volje učinila da ljudi oko nje zaborave na njen telesni
nedostatak.
- To je redak dar koji odražava snažnu ličnost.
Seo je ponovo u kolica, a onda rekao odlučno: - Da bismo
izbegli svaki nesporazum, treba da ti kažem da lekari predviđaju
da ću uskoro potpuno stati na noge. Poslednja stvar koju bih
poželeo da neko trčkara oko mene. To je još jedan razlog zbog
kojeg mislim da ćemo se dobro slagati. Ne izgledaš mi kao osoba
koja se uzrujava i želi da pokaže koliko joj je stalo da mi pomogne
od prevelike brige. To ume tako da iritira.
Pružio joj je posetnicu. - Ovo je moja adresa. Ako ti odgovara,
dođi sutra ujutro da porazgovaramo o detaljima. Imaćeš na
raspolaganju dovoljno vremena da doneseš odluku.
- Ti takođe - rekla je Ursula.
On je odmahnuo glavom i rekao oštro: - Ne treba mi vremena
za razmišljanje. Ti si upravo ono što meni treba. - Njegov glas je
iznenada postao čudno suv. - Izgleda da će naša idila biti
prekinuta.
Ursula se okrenula i videla njihovu domaćicu kako im se
užurbano približava.
Njeno lice bilo je zajapureno, i po načinu na koji je pogledala
Ursulu, videlo se da joj nije drago što je vidi tu.
Ignorišući Ursulu, požurila je da stane pored Mortona,
demonstrativno se postavljajući između njih.
- Mortone, toliko mi je žao što si sedeo ovde tako
zapostavljen. Odguraću te do kuće. Mora da ti je bilo na smrt
dosadno ovde.

23 Knjige.club
 - Helena, ako nemaš ništa protiv, radije bih otišao kući. -
Kada je Helena prišla da pogura kolica, on je energično odbio. -
Ne bih želeo da ti oduzimam više vremena. Ursula će me otpratiti
do kola, zar ne?
- Naravno.
Ignorišući ljutit pogled koji joj je Helena uputila, Ursula je
zauzela njeno mesto iza kolica.
- Možemo proći kroz kapiju bašte do mesta gde je parkiran
moj automobil.
Ursula ga je lako pronašla. Morton je izašao iz kolica bez
njene pomoći.
- Čovek treba da ima svoj ponos. Odavde ću sam.
Prišao je komfornom „mercedesu“, a onda pronašao ključeve
u svom džepu i otključao vrata. Ursula mu je jedino pomogla da
sklopi kolica i stavi ih u prtljažnik.
- Ne zaboravi! Sutra ujutro, u deset i trideset! - podsetio je
dok je odlazio.

***

Ursuli je trebalo nekoliko minuta da pronađe Vilijema u

gomili studenata.
- Gde si bila? - pitao je zabrinuto. - Svuda sam te tražio...
Možda je pomislio da sam pobegla i vratila se Eliotu, pitala
se Ursula u sebi.
- Znam gde je bila - pojavila se Sandra pored njih i rekla
trijumfalno: - Bila je u bašti i razgovarala sa Mortonom Blejkom.
Znam to zato što je gospođa Donovan došla sva razgoropađena
zbog toga. Ursula je oduzela njenu glavnu atrakciju i zadržala je
za sebe. To je neoprostiv greh prema Heleni.
- Morton je bio tu, a ja nisam uspeo da ga vidim? - Vilijem je
bio zainteresovan. - Imaću čast da pohađam njegova predavanja
idućeg semestra, ako se dovoljno oporavi do tada. Sta ti je kazao?
Da li je govorio o Etiopiji?
- Samo kratko.

24 Knjige.club
 - Nastala je strašna pometnja na fakultetu kada je Morton
objavio da ide u naučnu ekspediciju. Kao da je nastao smak sveta!
- rekla je Sandra.
- Praktično, i jeste, barem što se tiče predavanja iz ekonomije
- odvratio je Vilijem. - Morton je briljantan predavač.
Dok su njih dvoje nastavili razgovor o ekonomiji, Ursula je
prebirala po utiscima iz čudnog razgovora u bašti. Pitala se koliko
je bilo pametno da impulsivno prihvati posao koji joj je nudio. Sta
se desilo sa njenom namerom da se vrati kući?... Sta j e značila
kuća za nju?... Zar se ne bi vratila istoj onoj usamljenosti od koje
je pobegla?
Morton joj se dopadao. Bilo je nečeg tako prijatnog i
poverljivog u njegovoj ličnosti, zbog čega se osećala opuštena od
samog početka u njegovom društvu.
Ursula nije bila sujetna, ali muškarci su obično bili privučeni
njenom spoljašnošću, i poklanjali joj pažnju kao lepoj ženi. Jedino
je Morton u njoj video kompletno biće koje traži razumevanje i
nekoga da ga sluša. Njegov inteligentan pogled bio je uvek čvrsto
uperen u njene oči, ali samo da bi je bolje shvatio, a ne da bi
razmatrao neke potajne mogućnosti u svojoj glavi...
Ursula je saopštila Vilijemu da joj je Morton ponudio posao
tek kada su stigli kući.
- Ti mi to tek sada kažeš?
- Radi se o privremenom angažmanu. Mortonu je potreban
neko da mu pomogne u pisanju serije članaka o Etiopiji, i u
pripremama za njegova predavanja.
Vilijem je bio pun strahopoštovanja. - Morton Blejk je
najbolji predavač ekonomije kojeg je naš univerzitet ikada imao -
rekao je ozbiljno. - Nikada do sada nije uposlio asistenta. On ne
voli niko da narušava njegovu privatnost.
- Možda mu se Ursula dopada - upao je u reč Alen koji je
upravo ušao u prostoriju.
Vilijem ga je preneraženo pogledao, a Sandra se živahno
uključila u razgovor. - To je nemoguće! Jedina stvar na svetu koja
Mortona zanima jesu dugi redovi cifara. Verujem da samo njih
sanja kada sklopi oči!

25 Knjige.club
 Vilijem je vatreno branio svog heroja, izjavljujući da nema
ničeg tako lošeg u tome što je čovek posvećen svom radu i ne
flertuje sa polovinom svoj ih studentkinja.
Dok ih je posmatrala kako živahno raspravljaju, Ursula je
pomislila kako se veoma razlikuje od Vilijema i njegove
generacije, iako je bila samo nekoliko godina starija od njih.
Možda je to što je odrasla uz svoju ostarelu tetku učinilo da
postane previše ozbiljna. Vilijem i njegovo društvo činili su joj se
sa svojim šalama kao nedorasla deca.
Pomislila je da bi njen život bio drugačiji da nije doživela
neprijatno iskustvo na studijama. Možda bi mogla da se šali i da
se raduje bezazlenim stvarima, kao što svi mladi ljudi to čine.

26 Knjige.club
 III.

Izgleda da je Vilijem bio u pravu kada je rekao da Morton

drži do svoje privatnosti, pomislila je kada je stigla na naznačenu
adresu. Kuća je bila sakrivena u visokim četinarima i ogradi od
zelenila.
Ursula je izišla iz automobila da otvori kapiju. Kada je ušla u
dvorište, primetila je da je sve uređeno sa ukusom i sa željom da
se istakne lepota prirode.
Ulazna vrata su se otvorila dok je parkirala kola u dvorištu.
Morton je bio visok, kao što je i pretpostavljala. Odeća na njemu
je bila za nekoliko brojeva veća, i odavala je da je pre bolesti
morao biti čovek izuzetno snažne građe.
- Lepo je kod tebe - rekla je dok je poveo u neobično udobno
namešteni salon, gde je gorela vatra u staromodnom kaminu.
- I meni se dopada. Želiš li da popiješ kafu?
Ursula je klimnula glavom i okrenula se oko sebe. Soba je
bila pretrpana knjigama, a na niskom stolu nalazila se gomila
knjiga, olovaka i notesa, i diktafon koji je Morton očigledno često
upotrebljavao.
- Sve te stvari neophodne su za moj rad. Sada ćeš mi ti
pomoći u poslu. Biće mi odsad lakše.
Ursuli je bilo toplo, ali je primetila da je Morton zadrhtao
malo, zato mu je taktično i neprimetno prepustila mesto pored
kamina.
Uz kafu su poveli živahan razgovor, ali je Ursula na kraju
primetila da je ponovo ispričala mnogo toga o sebi: kako je njeno
detinjstvo bilo usamljeno, kako joj se sada čini da je to njeno
prirodno stanje.
- I ja sam odrastao u sličnim okolnostima - nadovezao se on
na njenu priču. - Bio sam jedinac. Možda sam zato navikao na
samoću. Volim ovu kuću i mir koji ona pruža.

27 Knjige.club
 Kada su popili kafu, poveo je u svoju radnu sobu. Ursula je
primetila da je Morton zadrhtao od hladnoće, iako je pokušao da
sakrije to. Bio je to znak da je još uvek bolestan.
Danas nije koristio invalidska kolica, ali Ursula je primetila
da često dotiče bolno mesto na slabini, i pretpostavila je da ga je
metak tu povredio.
- Pokazaću ti ostale prostorije u kući, da bi mogla da se
snađeš.
U prizemlju je već videla sve prostorije, a na spratu je bilo
pet spavaćih soba i dva kupatila. Morton je pokazao na svoju
sobu, ne otvarajući vrata, a ostale su bile nameštene, ali ih
očigledno niko nije koristio. Ursula se upitala da li je ikada neko
živeo sa njim pod ovim krovom. Vilijem je izrazio zaprepašćenje
na samu pomisao da je Morton ikada bio zaljubljen. Bio je uveren
da je Morton jedan od retkih asketskih ljudi koji su bili toliko
posvećeni svom poslu da nisu imali vremena za ovozemaljske
stvari.
Morton je izgledao kao pravi asketa: mršav, suv, ispijenog
lica koje je odavalo njegov dubok um, i koje bi se zažarilo jedino
dok je govorio o svom pozivu!
Nije još bila sigurna kakve su boje njegove oči, i pitala se
kako bi izgledao bez naočara.
Rekao je koliko će sati raditi zajedno, i ona je pokušala da se
koncentriše ponovo na razgovor. Kada je spomenuo njenu platu,
pobunila se da je to mnogo.
- Naprotiv, to i nije tako mnogo - rekao je smireno. - Čini mi
se da me nisi slušala dovoljno pažljivo, Ursula. Nekada ćeš morati
da radiš više od običnih šest ili sedam sati. Po onome šta si mi
kazala, pretpostavljam da nema razloga da tvoj privatni život
bude uskraćen zbog toga.
Ursuli je trebalo nekoliko trenutaka da shvati indirektno
postavljeno pitanje. - Naravno da ne postoji niko kome bih
poklanjala deo svog privatnog života.
- Zašto govoriš kao da je to samo po sebi razumljivo? Ti si
veoma privlačna mlada žena...
- Možda spolja - rekla je Ursula tiho.

28 Knjige.club
 - I iznutra, šta je mnogo važnije... - Ako se situacija promeni,
molim te da mi javiš. U tom slučaju, imao bih razumevanja za
tebe. Ne bih voleo da mi neki dvometraš lupa na vrata i pita zašto
te držim kod sebe do kasno u noć.
- Situacija se neće promeniti - rekla je Ursula čvrsto.
- Dođi da pogledaš baštu - rekao je Morton. - Bašta je jedan
od glavnih razloga zbog kojih sam kupio ovu kuću.
Proveli su više od sat vremena šetajući. Primetila je da je
Morton stalno pronalazio načina da stane da se ogreje na suncu.
Bašta je bila zanosno lepa, sa mnogo staza i malim skrivenim
lavirintima od četinara, podeljenim senicama bogato obraslim
ružama.
- Na žalost, nemam vremena da se posvetim održavanju
bašte. Profesionalni baštovani to čine umesto mene.
Njegovo lice bilo je iskrivljeno u grču bola. Ursula je
predložila da se vrate u kuću. Primetila je da hoda mnogo sporije,
i uskladila je svoje korake sa njegovima.
Skoro su stigli do kuće, kada je on posrnuo, i ona je bez
razmišljanja pružila ruku da se pridrži za nju. Uhvatila ga je pod
ruku da bi se naslonio na nju. Žacnula se kada je osetila da je
Morton toliko mršav kao da je kost bila pokrivena samom kožom.
Disao je teško, a obrazi su mu se zacrveneli od napora.
- Ne smeš da se naprežeš toliko - ukorila ga je nežno, a onda
se ugrizla za usnu. Pitala se da li je pogrešila, ali on je pokušao da
se nasmeši.
- U redu, dobra vilo. Biće kako ti kažeš.
Držao se i dalje uz nju. Instinkt i iskustvo učinili su da Ursula
mirno sačeka da se on oporavi. Nije se odvajala od njega, ali ga
nije požurivala.
Stajala je tako blizu da je osetila drhtaje njegovog tela kao da
su njeni. Stisnula je usne da spreči izliv emocija koje je osetila.
Prošlo je dosta vremena pre nego što je Morton nesigurno
izgovorio: - Hvala ti... Osećam se bolje.
Ursula ga nije pustila, već je pažljivo hodala uz njega držeći
ga pod ruku.

29 Knjige.club
 Kada su ušli, on se izmakao, a ona ga je pustila da ide sam, da
sedne i nasloni se u naslonjaču. Uprkos staloženosti koju je
pokazivao, znala je koliko mu je teško.
- Da li i dalje želiš ovaj posao? - pitao je suvo. Nije gledao u
nju, i Ursula je slobodno mogla da pusti na volju saosećanju i
razumevanju koji su je obuzeli.
- Pod jednim uslovom - rekla je ozbiljno. Poželela je da
Morton skine naočari da bi mogla da vidi izraz njegovih očiju. -
Da li bi na naš poslovni odnos moglo da utiče negativno ako bih
te zamolila da ostatak dana provedeš u krevetu? To je moj jedini
uslov.
Nasmešila mu se. Zelela je taj posao. Morton je kazao da ne
voli kada se ljudi uspaniče zbog njega, ali napad koji je upravo
doživeo nije bio samo momentalna slabost, iako je on možda hteo
tako da predstavi.
Gledao je ispitivački, a onda kazao pomirljivo: - Pristajem na
taj uslov. Lekari su me opominjali da ne pokušavam da hodam
pre vremena. Po njima, srećan sam što sam uopšte ostao živ.
Potrajaće dugo dok se potpuno oporavim.
Ursula je bila zadovoljna. Postigla je da Morton bez mnogo
opiranja popije topao čaj i pođe da se odmori.

***

Stigla je u Oksford kasno popodne.

Vilijem je pitao da li je definitivno prihvatila da radi za
Mortona.
Kada je rekla da jeste, ponudio joj je da ostane da živi u kući
s njima. Ona o tome do tada nije ni razmišljala. Posao kod
Mortona bio je samo privremen. Prihvatila je Vilijemov predlog i
zahvalila mu.
On je na to kazao uz širok osmeh: - Sandra bi mi očitala
lekciju da sam postupio drugačije. Kaže da će joj biti drago da u
kući živi još jedna žena.

30 Knjige.club
 Te večeri, Ursula je odlučila da telefonira Lei i saopšti joj
novost. Nadala se da će Lea da podigne slušalicu, jer bi joj bilo
neprijatno da posle svega razgovara sa Eliotom.
Imala je sreće. Ukratko je objasnila šta se desilo. Lea je bila
iznenađena i pomalo razočarana.
- Znači, nećeš se vratiti... Tako ćeš mi nedostajati.
Ursula je rekla da će zadržati sobu kod Vilijema, ako Eliot
nema ništa protiv. Plaćala bi istu stanarinu kao i ostali. Lea je
uveravala da Eliot sigurno neće imati ništa protiv.
Ursula je ćutala. I sada joj je bilo teško da poveruje da je Eliot
bio kadar da tako pogrešno proceni njena osećanja.
Kada je Lea predložila da pozove kasnije i porazgovara sa
Eliotom o tome, Ursula je odlučno rekla da neće biti kod kuće, i
ubrzo zatim prekinula razgovor.

***

Kada je Lea saopštila novosti Eliotu, rekao je da mu se sve to

nimalo ne sviđa.
- Šta ima lošeg u tome? Ti si poslao sirotu devojku u Oksford,
a sada ti se ne sviđa što ostaje tamo.
- Koliko zapravo znamo o čoveku za kojeg radi?
- On je ekonomista. Oporavlja se od bolesti koju je dobio u
Africi, i ponudio je Ursuli posao. Spomenula je da ga Vilijem
poznaje, i da je oduševljen njime... Po načinu na koji je govorila o
njemu, očigledno može da ima poverenja u tog čoveka.
- Ipak me zanima kakvi su njegovi motivi. Šta misliš da
pođemo u Oksford u posetu i izvidimo situaciju?
- U redu, ali sačekajmo nekoliko dana da vidimo kako će se
stvari razvijati. Ne smemo tako naglo remetiti njen život i
dovoditi njenu odluku u sumnju. - Lea je želela da Ursula stane na
svoje noge, i znala je da joj za to treba vremena.

31 Knjige.club
 IV.

U toku prvih nedelju dana kako je radila za Mortona, Ursulin

novi život počeo je da dobija određenu formu. Onim danima kada
se osećao dobro, Morton joj je diktirao u dnevnoj sobi gde je bilo
toplo. Kada je bio umoran, Ursula je prepisivala beleške i
sortirala papire.
Mirno i bez trčkaranja, ne govoreći ništa, ona je vodila brigu i
o Mortonu. Nikada to nije bilo očigledno ili nametljivo. Njeno
saosećajno oko primećivalo je sitne stvari koje su mu bile
potrebne i ona je vešto i neprimetno izvršavala sitne obaveze
koje su joj pričinjavale zadovoljstvo.
Na kraju nedelje, stekla je naviku da priprema laganu večeru
za njih dvoje. Posle večere, razgovarali su opušteno uz vatru
kamina. Ursula se uverila da je Morton inteligentan čovek koji je
umeo da bude zabavan.
Dogovorili su se da Ursula vikendom bude slobodna. Danas
je bio petak. Ona je otkrila da nema nimalo volje da se vrati u
Oksford. Uz Mortona, osećala se bezbednom, opuštenom i
zaštićenom. Njene usne su zadrhtale.
- Šta se desilo? - pitao je tiho.
Stvarno je pronicljiv, pomislila je ona.
- Ništa. Samo mi je žao što je već došao vikend. U stvari,
Vilijem je obećao da će me odvesti na koncert. Trebalo bi da se
radujem.
- A ti se ne raduješ?
Odmahnula je glavom. - Ne dopada mi se Vilijemovo
nastojanje da mi nađe kavaljera po svaku cenu. Da sam to želela...
- kazala je uzrujano, ali je naglo prekinula.
- Ti to nisi želela, zar ne?
- Nisam - rekla je kratko, i okrenula glavu na drugu stranu. -
Zeliš li da razgovaramo o tome?

32 Knjige.club
 Nije bilo pritiska u tom pitanju... ni neprijatne znatiželje, ili
prikrivene muške superiornosti i agresivnosti.
- Mogu li? - pitala je tiho, više za sebe, ali on je čuo.
- Samo ti možeš da znaš odgovor na to pitanje. Ako želiš da
pokušaš, spreman sam da te saslušam.
Ustao je sa stolice spretnije nego inače, učinilo se Ursuli koja
ga je rasejano posmatrala. Učinilo joj se takođe da je dobio u
težini. Osetila se neobično polaskana, kao da je na neki način
sama bila odgovorna za njegov napredak.
- Idem da napravim kafu - rekao je smireno. - Ne prisiljavam
te da mi se poveriš, Ursula. Ti odluči. Očigledno je da te nešto
muči.
- Po čemu si to zaključio? - upitala je tiho.
- Suviše toga je nedorečeno, i ima mnogo senki u tvojim
očima.
Dok je Morton bio u kuhinji, razmišljala je o onome šta je
rekao. Njena ispovest ne bi mogla da reši njen problem, ali bi joj
pomogla da ga bolje sagleda.
Morton je bio potpuno sam, a izgledao je očigledno
zadovoljan i kao da vodi pun život. Međutim, ona je u sebi nosila
nešto što je stalno tištalo. Kako da se oslobodi toga?
Kada joj je pružio šoljicu kafe, njihovi prsti su se dodirnuli.
Uvidela je koliko su njeni prsti hladni od nervoze. Bilo je nečeg
umirujućeg u tom kratkom, toplom dodiru, i za trenutak je
poželela da ga drži čvrsto za ruku, kao dete koje se grčevito hvata
za sigurnost.
On se polako odmakao i seo u svoju naslonjaču.
Ursula je skupila hrabrost. - Trebalo bi da počnem od
početka... Znaš kako sam odrasla, koliko sam bila izolovana od
ostalog sveta. Mislim da je tada počelo sve, iako toga nisam bila
svesna. Kasnije, kada sam otišla na fakultet, upoznala sam
mladića tri godine starijeg od mene. Do tada nisam razmišljala o
tome kako sam odrasla, i koliko se razlikujem od ostalih mojih
vršnjakinja. - Njen izraz lica menjao se iz trenutka u trenutak,
otkrivajući njene emocije i više nego što je slutila.

33 Knjige.club
 Sledeći nepomično u senci, Morton kao da nije ni bio tu. To
joj je olakšalo da bude iskrena i da ne oseća stid.
- Dakle, taj mladić je postao tvoj ljubavnik - rekao je Morton
smireno.
Ursula je žustro reagovala. - Ne! Nikada nismo postali
ljubavnici. U tome i jeste problem - rekla je umorno. - Nisam
mogla da sakrijem svoje neiskustvo. A on je otvoreno rekao da ne
želi da gubi vreme sa mnom. Bila sam zapanjena. Nikada ne bih
pomislila da moje neiskustvo može da dovede do takvog razvoja
stvari.
Zamišljala sam da će ljubav doneti do prirodnog i spontanog
prihvatanja kada za to dođe vreme, ali nije se desilo tako... Počela
sam da odbijam svaki poziv na sastanak, u strahu da ne naiđem
na nerazumevanje i odbijanje. Taj strah me je držao dugo.
- Koliko dugo? - pitao je Morton oštro.
Ona je skoro zaboravila na njegovo prisustvo, i njegov glas je
prenuo iz razmišljanja. Dnevna svetlost je zamrla, jedino je vatra
u kaminu osvetljavala prostoriju.
- Dovoljno dugo, i još uvek traje - priznala je ona. - Možda to
nije čudno za devojku od devetnaest godina, ali sa dvadeset i pet
godina čovek se zapita da li je sa njim sve u redu - dodala je
ogorčeno. - Možda me nećeš razumeti. Tebe takav način života
potpuno ispunjava. Možda je asketizam ono što ti želiš. Ali ja
nisam sigurna da želim takav život. Ja sam ipak žena, i želim da se
potvrdim kao žena i osećajno biće - rekla je iskreno. - Ali, kako da
započnem neku vezu, kada živim u strahu da ću biti odbačena?
Sedela je obeshrabrena, i odjednom joj je ponestalo reči.
Učinilo joj se da je rekla previše. Bila je sigurna da Morton nema
ni najmanju želju da bude upoznat sa njenim emocionalnim i
intimnim problemima i obeshrabrenjima.
- Reci mi nešto - pitao je tiho. - Da nisi mislila da živim ovako
usamljeno, da li bi mi se uopšte poverila?
Na trenutak je bila zbunjena. Nije očekivala to pitanje. Onda
je odmahnula glavom. - Ne. Ne verujem.
Gledao je u nju dugo bez reči, a onda ustao. Izgledao je
neprijatno zatečen i zacrveneo se malo. Ugrizla se za usnu. Nije

34 Knjige.club
trebalo da razgovara o tako delikatnim stvarima s njim. On je
verovatno osetljiv i nesnalažljiv još više nego ona.
Bio je zbunjen. Mogla je da vidi to po načinu na koji se
kretao. Okrenuo se samo napola prema njoj. - Zar nisi bila
zaljubljena u nekoga pre toga?
- Nisam poznavala nikoga sve dok nisam upisala studije.
- Zar nisi išla na zabave? Mora da si tamo upoznala nekoga...
- Ne - rekla je odlučno. - Išla sam u žensku školu, a tetka mi
nije dozvoljavala da idem na zabave.
Okrenuo se potpuno prema njoj. - Ursula...
Ali ona ga nije slušala. Postala je svesna koliko je njen život
bio prazan, koliko je nije pripremio za ulogu žene.
Nije mogla da kontroliše svoje reakcije. Njene usne su se
iskrivile u plač. U sledećem trenutku, suze su potekle niz njene
obraze.

***

Kasnije, kod kuće, imala je vremena da razmisli o onome šta

se desilo. Sta je nateralo da poveri svoju duboku tajnu čoveku
kojeg je jedva poznavala? Obuzimala je strepnja na pomisao da u
ponedeljak ujutro treba da se suoči sa Mortonom.
U isto vreme, pitala se šta on radi, da li se obukao dovoljno
toplo... a onda je ukorila sebe. Morton je odrastao čovek koji je i
do sada umeo da živi bez nje, i živeće i dalje, kada njen angažman
prestane.
Vilijem joj je za ručkom saopštio da će Eliot i Lea doći u
Oksford na nekoliko dana.
- Neće biti kod nas - rekao je izbegavajući da je pogleda. -
Eliot je rezervisao sobe u hotelu.
Ursula je došla u iskušenje da mu kaže kako je pogrešno
procenio njene motive i osećanja, ali jedan pogled na njegovo
namršteno lice govorio je jasno da joj neće verovati.
Ranije su razgovarali opušteno, a sada je bio povučen, a u
njegovim očima videla je sumnju i oprez.

35 Knjige.club
 Pitala se kako bi se osećala da je imala brata i sestru koji bi
brinuli o njenim interesima, kao što su Vilijem i Miranda brinuli o
Lei. A onda se setila da je upravo njena žudnja za toplinom doma
dovela do pogrešnih interpretacija i zaštitničkog stava koji su
Vilijem i Miranda ispoljili prema Lei.
Eliot i Lea su trebali da dođu tek kroz desetak dana, ali,
osećala se napetost u vazduhu. Pomislila je da bi možda najbolje
bilo da je otišla kući, kao što je isprva nameravala. Međutim, sada
je već bilo kasno.

***

U ponedeljak ujutro, nije se probudila sve dok Sandra nije

zakucala na njena vrata.
- Nisam znala da li treba da te budim. Prošlo je osam sati... -
Hvala ti! Zakasnila bih da me nisi probudila! Za doručkom,
Sandra je govorila o predstojećoj poseti. - Kakva je Lea? Vilijem je
često spominje...
- Lea je divna osoba - rekla je Ursula iskreno puna topline i
razumevanja. Ona je u stvari odgojila Vilijema i Mirandu, jer je
bila starija od njih, a roditelji su bili zauzeti poslom koji je
zahtevao da putuju mnogo...
- Vilijem kaže da je ona savršena supruga, i majka kakva se
samo poželeti može... odana svom domu i porodici. - Sandra je
podigla glavu i rekla sa uverenjem: - Kada se budem udala, želim
da nastavim svoju karijeru. Kada budem imala decu, očekivaću da
i muž podeli brigu o njima. Ne želim da budem rob kuće...
- Ni Lea nije rob kuće - pokušala je Ursula da joj objasni.
- U redu. Lea je inteligentna žena koja je verovatno izabrala
način života koji njoj odgovara. Niko joj ga nije nametnuo. O tome
se i radi: svako ima pravo da izabere za sebe ono što mu
odgovara. Žene danas imaju pravo da odluče kakav će život da
vode. Ona se odlučila samo za porodicu, a ja bih želela da
nastavim karijeru...

36 Knjige.club
 ***

Pola sata kasnije, približavajući se Mortonovoj kući, Ursula je

osetila nervozu.
Šta je Morton pomislio o njoj? Mora da se pita kako je uopšte
mogao da joj ponudi posao. Emotivna, nesigurna žena koja je
pred njega istovarila brdo problema, bila je sigurno poslednja
stvar koju bi poželeo.
On je otporan na emotivnost, samom prirodom svog života
zatvoren za sve profane brige koje opsedaju druge ljude.
Pitala se da li je oduvek živeo dovoljan sam sebi, posvećen
svom poslu, izbegavajući metež i zbrku veza koje počivaju na
fizičkoj i emotivnoj privlačnosti.
Kada je parkirala automobil u dvorištu, zapazila je da je
cveće koje je u petak bilo tek pupoljak umotan u zeleni omotač,
danas se bogato otvorilo u jarke boje. Posmatrala je cveće
fascinirana, i nije primetila da je Morton izišao iz kuće, sve dok
nije videla senku koju je bacala njegova visoka figura koja je
iskrsnula pored nje.
Ursula se zacrvenela. Poželela je da do onog razgovora
nikada nije ni došlo. Nije gledala u njega, već ispred sebe, ne
usuđujući se da podigne glavu.
- To je obično prolećno cveće... Lepo je, ali nije tako izuzetno
da bismo izgubili čitav dan diveći mu se...
Smirene reči kojima joj se obratio delovale su kao osveženje
na nju. Pogledala je u njega. Morton je skinuo naočari, i ona je
mogla da vidi boju njegovih očiju. Bile su neobične, boje tirkiza
kao more, a njegove duge tamne trepavice davale su im veliku
izražajnost.
Kada je oblak zaklonio sunce, Ursula se setila koliko je
Morton osetljiv na hladnoću. Dodirnula je lagano njegovo rame, i
uzdrhtala od saosećanja kada je osetila koliko je mršav.
Morton nije spominjao njihov razgovor od petka uveče, i
posle pola sata bili su toliko zadubljeni u posao da je Ursula
zaboravila na sve brige.

37 Knjige.club
 Jedino se za ručkom setila da Lea i Eliot dolaze u posetu za
nekoliko dana, i da treba da traži nekoliko slobodnih dana od
Mortona. Lea će sigurno želeti da provede najveći deo vremena
sa njom.
Pitala ga je kao da se izvinjava, jer je možda bilo rano da traži
slobodne dane. Objasnila mu je o čemu se radi.
- Izgleda mi da nisi baš srećna zbog te posete -
prokomentarisao je on.
- Moram da priznam da je tako. Neće mi biti lako da se
suočim sa Eliotom, jer on sigurno dolazi da proveri da li sam
zaljubljena u njega.
- Da li si možda stvarno zaljubljena u njega?
Pitanje je iznenadilo. - Već sam ti objasnila: Eliot je moj jedini
rođak sa majčine strane. Nisam zaljubljena u njega - rekla je
čvrsto. - Pretpostavljam da je trebalo da odem pravo kući, ne
zadržavajući se u Oksfordu. Bilo bi to najbolje rešenje.
- Možda postoji rešenje. Treba samo malo razmisliti.
- Razmišljala sam, ali ne vredi...
- Pretpostavljam da bi se porodične strasti smirile kada bi
tvoji rođaci čuli da imaš stalnu vezu - rekao je pronicljivo.
- Da, ali to ih ne bi zadovoljilo. Lea je porodičan tip, i želela bi
da ga upozna. Eliot takođe, ali iz drugih razloga. Eliot ume da
bude drastičan ako okolnosti to zahtevaju, i verujem i da je
odlučio da me potpuno uveri da je Lea ta koju voli, i da moj zanos
ne može da dobije ohrabrenje sa njegove strane. Zato ne verujem
da bi bilo tako jednostavno kazati im da postoji neko u mom
životu.
Morton je rekao mirno: - Mogli bi smo ih uveriti da smo ti i ja
ljubavnici.
Ursula je bila zaprepašćena. Pomislila je na Eliotovu reakciju.
Bio bi dovoljan jedan pogled na Mortona, i bilo bi mu sve jasno.
Nije htela ni da pomišlja šta bi se desilo. Znala je da ne može da
kaže Mortonu kako bi ljudi reagovali na to. Bilo bi to okrutno
prema čoveku koji je želeo da joj pomogne. Nije smela da uporedi
fizičke razlike između Eliota i čoveka koji je sedeo pored nje, da
mu iznese da je Eliot izuzetno živahan i privlačan muškarac.
38 Knjige.club
Nadala se da Morton ne može da čita njene misli, jer nije želela da
ga povredi. Pomisao da bi žena koja je bila zaljubljena u Eliota,
mogla naprečac da se zaljubi u Mortona, bila je potpuno
nemoguća.
Nakašljala se malo. - Mortone, to je neverovatno ljubazno od
tebe, ali ne verujem da bismo uspeli u tome...
Suze zahvalnosti zaglušile su njene reči. Više nije bilo važno
da niko ne bi u Mortonu video dostojnog suparnika Eliotu.
Značilo joj je više iskreno prijateljstvo koje je Morton pokazao
prema njoj.
- Naravno da ćemo uspeti. Staviše, bićemo potpuno uverljivi
ako se preseliš kod mene.

39 Knjige.club
 V.

Ursula ga je pogledala sa nevericom u očima. - Ali...

- To je najlogičniji korak - izneo je on razložno. - Ionako je
naporno da putuješ svakog dana na posao.
- U ovoj kući ima dovoljno prostora za tebe, a govoreći sa
poslovne strane, odgovaralo bi mi da te imam uvek pri ruci. Često
želim da pribeležim nešto, a tebe nema tu. Onda to ostavim za
sutradan, ali izgubim na trenutnoj inspiraciji i entuzijazmu.
To je bilo tačno. Ursula je primetila da ne voli da koristi
diktafon, i da mu ide osetno bolje kada diktira dok ona zapisuje.
- Ne treba da te brine da ću možda zahtevati od tebe da
preuzmeš domaćinske poslove. Možeš biti sigurna da u tom
pogledu neću vršiti nikakav pritisak na tebe.
Ursula se zadubila u svoje misli.
- Da li te možda plaši da bih mogao da zloupotrebim
gostoprimstvo na drugi način, Ursula? - pitao je otvoreno.
Njeno lice je planulo kao bulka. Jedva je promucala: - Ne bih
to nikada pomislila o tebi.
- U redu - nastavio je on. - Ne verujem da će tvoja rodbina da
otkrije prevaru. Predstavićemo im se kao par koji živi zajedno.
Ako ih pozovemo na večeru jednom ili dva puta dok su u
Oksfordu, biće potpuno uvereni u konačnost tvoje odluke.
Ursula je ostala bez reči, ali on se nije obazirao na to. - Možeš
sama da izabereš svoju sobu, ali ja bih ti predložio onu na kraju
hodnika, zato što je blizu kupatila... Mislim da bi bilo dobro da se
večeras zajedno vratimo u Oksford da uzmemo tvoje stvari. Biće
uverljivije ako se od prvog trenutka pokažem kao tvoj zaštitnik.
Osim toga, neće biti na odmet da se naviknemo na svoje nove
uloge.
Ursula je sklopila oči, predajući se u mislima sudbini koja je
očekuje. Šta joj je drugo preostalo, ako ne želi da joj njeni stalno
tutorišu nad glavom?

40 Knjige.club
 ***

Proveli su ostatak popodneva radeći. Morton je diktirao

takvom brzinom da nije mogla da misli ni na šta drugo, osim da
prati njegov brzi tok misli.
Ursula je bila dovoljno inteligentna da bi shvatila da je
Morton namerno drži uposlenom da ne bi imala vremena da se
predomisli.
...Koliko bi drugih ljudi tako nesebično ponudili pomoć u
pravi čas? Veoma malo, zaključila je ona, dok je gledala njegovu
tamnu glavu nad papirima.
Njegova kosa je sada narasla dovoljno da mu se spusti na
čelo, i on je uklonio pramen da mu ne smeta. Kosa mu je bila
gusta, i imala je sjaj koji je činio kontrast prema bledilu njegovih
obraza.
Počela je da prepoznaje znake umora na njegovom licu.
Iskoristila je trenutak kada je njegova koncentracija popustila, i
rekla blago: - Idem da donesem nešto za osveženje.
- Nadam se da ne pokušavaš da me tetošiš - rekao je,
gledajući je ispod oka.
Kazala je mirno: - Mislim da i u kancelarijama ljudi prave
pauzu za kafu. Zašto ne bismo i mi?
Dok je bila u kuhinji, razmišljala je kako kod Mortona nikada
nije bilo ničega šta bi je ugrožavalo kao ženu. Pred njim nije htela
da se zatvori i zaštiti kao od drugih muškaraca koji su
predstavljali opasnost za nju.
Morton bi mogao da postane bliski prijatelj za kojim je
čeznula, osoba sa kojom može da bude otvorena i iskreno govori
o svojim osećanjima i strahovima, znajući da će biti shvaćena.
Radosno je ušla u dnevnu sobu.
Morton je rekao: - Završićemo ovo poglavlje, a onda možemo
da pođemo po tvoje stvari.
- Nema potrebe da ideš sa mnom - rekla je Ursula.
Mislila je da je možda bolje da sa Vilijemom razgovara
nasamo, ali Morton je odmahnuo glavom, i rekao sa čvrstom

41 Knjige.club
rešenošću u glasu: - Idem sa tobom. Stavi se u Vilijemov položaj.
Šta bi pomislila o čoveku koji dozvoljava ženi da sama saopšti
porodici o njihovoj zajedničkoj odluci da žive zajedno?...
Najprirodnije je da se pojavim sa tobom.

***

Morton je predložio da putuju njegovim „mercedesom“, jer u

njemu ima više mesta za Ursulin prtljag.
Ona ga je zapanjila kada je rekla da je sve što ima dva kofera
srednje veličine.
Krajičkom oka videla je koliko je iznenađen.
- Ursula, što te više upoznajem, postajem sve više uveren da
si izuzetak među ženama.
Ursula mu je mogla kazati da čak ni u ta dva kofera nije znala
šta da stavi. Tetka Mod nije je navikla da se raskošno oblači. Osim
toga, njena poseta trebalo je da traje kratko.
Kada su stigli, Morton je pitao koga će da zateknu kod kuće.
- Ne znam - kazala je ona. - Danas je na Vilijema red da
sprema večeru. On je sigurno tu.
- Nadajmo se da mi neće zameriti na iznenadnoj poseti.
- Više je za verovati da će da ti se obisne oko vrata - rekla je
Ursula raspoloženo. - On je izuzetno impresioniran tobom, i
činjenicom da radim za tebe.
- Tim bolje za nas!
Kada su ušli u predsoblje, Vilijem je izišao iz kuhinje. Nije
izgledao zbunjen kada je video Mortona pored nje.
Ursula ih je formalno predstavila jedno drugom. Upravo je
htela da predloži da im svima spremi kafu, kada je na njeno
veliko zaprepašćenje Morton obuhvatio čvrsto oko struka, i
privukao sebi. Njeno iznenađenje bilo je tako veliko da nije
uspela da se pokrene, već je stajala gledajući u njega, ne opirući
se tako iznenadnom intimnom gestu.
- Pa, draga, da saopštim Vilijemu novosti dok ti odeš da se
spakuješ?

42 Knjige.club
 Njegov glas je bio neočekivano mazan, ali i pun autoriteta.
Gledala je u njega, ne verujući ušima. Mortonova ruka oko njenog
struka, lakoća sa kojom je govorio, bili su poražavajući za nju.
Osećala se kao šiparica koja ne zna šta da odgovori.
Vilijem je zurio u njih, očigledno šokiran Mortonovom
izjavom isto kao i ona. Posle prvog iznenađenja, u njegovim
očima se pojavila zabrinutost koja je dirnula Ursulu. Bio je
odjednom oličenje tipičnog zaštitničkog muškarca dok je pozvao
Mortona u dnevnu sobu.
Vilijem je pročistio grlo, izbegavajući da pogleda u Ursulu, i
obratio se Mortonu: - Izvinite, da li biste mi to objasnili?
- Jednostavno - rekao je Morton uz širok osmeh. - Ursula i ja
smo se zavoleli, i mislim da je za nas bolje da se preseli kod mene.
Ona mi toliko znači da više ne bih mogao da živim bez nje.
Ursula je slušala skoro otvorenih usta. Bila je zapanjena sa
koliko se senzualnosti i imaginacije uživeo u priču, smešeći se na
nju kao da je to najobičnija stvar na svetu.
Jedva je uspela da odvoji pogled od Mortona. Videla je da je
Vilijem zbunjen i zabrinut.
- Ursula, zašto se ne spakuješ dok Vilijem i ja
porazgovaramo?
Ursula je pokušala da se pokrene, ali je njegova ruka još uvek
počivala na njenom boku. Pogledala je Mortona, ali on još uvek
nije sklanjao ruku.
- Nemoj se zadržati dugo, draga! - Sagnuo se prema njoj, i
rekao to glasom u kojem se ogledala neprikrivena želja.
Nije više izdržala. Istrgla se iz njegovog zagrljaja, a onda
izišla iz sobe, trudeći se da izgleda dostojanstveno.
U svojoj sobi, sela je na krevet da se smiri. Njen puls je
udarao u ubrzanom ritmu. Kada se malo smirila, mehaničkim
pokretima otvorila je vrata ormara, i počela da slaže stvari u
kofer.
Prenula se kada je Vilijem ušao u sobu. Na njegovom licu
videla je izraz koji bi je u drugoj prilici nasmejao. Ali sada joj nije
bilo do smeha.

43 Knjige.club
 - Ursula, da li je pametno to što radiš? - rekao je bez
okolišanja.
- Mislila sam da ti se on dopada - kazala je tiho. Videla je
koliko je zabrinut za nju.
Promrmljao je zbunjeno: - On jeste najbolji predavač na
fakultetu, ali to ne znači ništa u ovom slučaju. - Zastao je, a lice
mu je oblilo crvenilo. - Ursula, sačekaj dok Lea i Eliot dođu.
Na pomen Eliotovog imena, ona se ukočila.
- Ovo je moja odluka, a ne njihova - rekla je čvrsto, a onda
postala blaža kada je videla kako je Vilijem nesrećan. - Vilijeme,
imam dvadeset pet godina - podsetila ga je ona. - Od smrti moje
tetke svoje odluke donosim sama.
Klimnuo je glavom, nevoljno prihvatajući njeno obrazloženje,
a onda produžio sa žarkom upornošću: - Ipak bi trebalo da
sačekaš. Mogla bi da ostaneš tu i da se viđaš s njim, sve dok se ne
verite...
Ursula ga je pogledala s otvorenim čuđenjem.
- Vi ćete se venčati, zar ne? - zahtevao je on ozbiljno, kao da
je to najprirodnija stvar na svetu.
Ursula nije znala šta da kaže. Bila je potpuno nepripremljena.
Takvo pitanje očekivala bi od tetke Mod, ali ne od mladića
Vilijemovih godina. Vilijem je zapitkuje kao brižni otac... Bila je
zbunjena. Nije odgovorila ništa, a njegovo nepoverenje je raslo.
Rekla je čvrsto: - Dirljivo je što si toliko zabrinut za mene.
Budi uveren da znam šta radim. - Kada je videla neodlučnost na
njegovom licu, dodala je: - Znam šta je najbolje za mene. Ne
možeš me sprečiti u tome.
Završila je s pakovanjem, a Vilijem joj je pomogao da ponese
kofere. - Ursula, nadam se da će se Eliot složiti sa tobom.
Odlučno je sišla niz stepenice.
Morton je držao neke rukopise pred sobom.
- Dopada mi se tvoj rad, Vilijeme - rekao je sa odobravanjem.
Vilijem je prihvatio kompliment, ali je još uvek bio oprezan i
nesiguran.

44 Knjige.club
 Poneo je njene kofere do automobila, a onda rekao očajno: -
Zašto ipak ne ostaneš dok Lea i Eliot ne dođu?
Morton je odmahnuo glavom. - Ursula ide sa mnom - rekao je
čvrsto, i pre nego što je Vilijem mogao išta da kaže, seo je za
volan i uključio motor.
- Da li si dobro? - upitao je Ursulu.
- Dobro sam - rekla je ona, a onda dodala iskreno: - Nisam
očekivala da će Vilijem toliko da se opire...
Bilo joj je čudno što je Vilijem tako lako prihvatio da su njih
dvoje zaljubljeni jedno u drugo. Izgleda da ga je više brinulo to
što Ursula odlazi, nego da ispituje njihove motive. Ursula je
morala da prizna sebi da se ne bi snašla da Morton nije bio sa
njom.
- Šta ti je kazao kada je pošao za tobom? - pitao je Morton. -
Znao sam da će to uraditi. On ima razvijen osećaj dužnosti, i u
neku ruku je odgovoran za tebe.
Ursula je protestovala. Ona je nezavisna žena od dvadeset i
pet godina, i niko nije odgovoran za nju, a ponajmanje mladić od
dvadeset i jedne godine.
- Međutim, video sam koliko mu je bilo teško.
- Jadni Vilijem! - rekla je Ursula razneženo. - Mislim da je bio
razapet između divljenja koje je osećao prema tebi, i
neodobravanja koje je osećao kada smo mu saopštili našu
odluku. Naš odnos se ne uklapa u njegovu sliku o tebi.
- Nije tačno. On je zabrinut zbog tebe, a ne zbog mene.
- Nema razloga za to - rekla je Ursula jetko. - Konačno, to je
upravo ono šta je želeo da postigne.

***

Posle nekoliko trenutaka, nije više osećala istu

samouverenost. Iako je bila indignirana zbog toga što on
procenjuje da li su njene odluke ispravne, sada se osećala prilično
prazno.
Prava istina je bila da je Morton postupao tako odlučno da je
ona jedva imala vremena da reaguje.
45 Knjige.club
 Sada je počela da razmišlja. Kako stvari sada stoje, ona više
nema razloga da se pribojava Eliotovog pronicljivog pogleda, ne
treba da brine da li će Lea, koju je toliko volela, jednog dana da je
pogleda sa nepoverenjem umesto ljubavi u očima...
Zapravo, trebalo bi da bude srećna. Radi posao koji voli,
pronašla je novi smisao u životu, i novu energiju koja joj je davala
snagu. Umesto da brine i da se oseća ojađeno i nesigurno, trebalo
bi da se raduje budućnosti.
- Nije kasno da se vratiš - rekao je Morton tiho. Kao i uvek,
pokazao je da ume da proceni osećanja drugih ljudi, a naročito
njena. U to se uverila već mnogo puta.
- Još uvek možeš da kažeš Vilijemu da si se predomislila i
prihvatila njegov savet.
- Ne želim da se vratim - rekla je čvrsto, a onda dodala
nesigurno: - Jedino ako ti...
- Naprotiv - uverio je ležerno. - Radujem se što imam
sekretaricu na raspolaganju za diktiranje u svako doba dana.
Nemoj da se opterećuješ mišlju da mi smetaš.

***

Vilijem je uznemireno koračao gore-dole po sobi, a Sandra ga

je posmatrala sa nerazumevanjem.
- Kako to misliš da nisi smeo da joj dozvoliš da ode? - pitala
je ratoborno. - Ona je odrasla žena, Vilijeme.
Nije je slušao, nego je mrmljao sebi u bradu: - Ko zna šta će
Eliot da kaže. Nije trebalo da slušam Mirandu. Sve se tako
iskomplikovalo.
- Zašto se uzbuđuješ toliko? Ne živimo u devetnaestom veku,
kada su devojke bile izložene obeščašćenju i raznim opasnostima
od strane muškaraca.
Vilijemove uši su se zacrvenele. - Ona ga poznaje tek od
nedavno...
- Pa šta onda? - odvratila je Sandra. - Ljudi se zaljubljuju na
prvi pogled. Mi znamo u roku od nekoliko sekundi da li nam se
neko dopada ili ne.

46 Knjige.club
 Vilijem je tmurno odmahnuo glavom.
- Ako si toliko zabrinut, uvek možemo otići da vidimo da li je
sve u redu. Ali, ako se ljudi vole, pusti ih da žive onako kako žele.

47 Knjige.club
 VI.

- Tvoje kofere ćemo poneti gore - kazao je Morton, i sa

neuobičajenom lakoćom podigao kofere. Uprkos narušenom
zdravlju, izgledalo je da je u njemu bilo dovoljno snage. Pogledala
ga je ne verujući očima, a onda požurila za njim.
- Ključevi su u džepu moje jakne - rekao je on. - Molim te,
izvadi ih, jer su meni ruke zauzete.
Ursula je poslušno uvukla ruke u džep njegove jakne, ali je
otkrila da je dublji nego što je očekivala. Morala je da zavuče ruku
dublje, sve dok nije napipala ključeve.
Sada nije mogla da izvuče ruku tako lako, i neprijatno se
zacrvenela kada joj je ruka zapela.
Kako se oseća Morton koji verovatno nikada nije imao ovako
blizak kontakt sa ženom, pomislila je ona dok je vadila ključeve.
Međutim, on joj je sa nestrpljivom gestom dao do znanja da
mu je teško da čeka sa koferima u rukama, i ona je brzo otključala
vrata.
- Svoj krevet možeš da namestiš sama. Naći ćeš dovoljno
posteljine u ormaru - rekao je kada su ušli u hodnik. - Osim toga,
želeo bih da večeras radimo još neko vreme, jer sutra moram da
idem u London na specijalistički pregled. Verovatno ću biti
odsutan čitav dan, tako da ćeš imati vremena da materijal
otkucaš na pisaćoj mašini.
Poveo je u sobu koja je bila vrata do vrata sa kupatilom koje
će samo ona koristiti.
- Dok ti raspakuješ stvari, pripremiću nešto za večeru. Da li
voliš losos? Imam nekoliko komada u zamrzivaču.
- Volim losos - rekla je mehanički. Njeni obrazi su goreli, a
prsti su joj se nervozno tresli. Nije joj se dopalo što Morton sutra
odlazi.

48 Knjige.club
 - Nešto nije u redu? - pitao je Morton. Ona je odmahnula
glavom. I sama se pitala šta se dešava s njom. Pokušala je da
govori, ali je, da bi zvučala ležernije, morala najpre da pročisti
grlo.
- Kakav je to pregled na koji ideš?
- Rutinska kontrola - rekao je kratko. - Poslednji put nisu bili
zadovoljni sa mnom.
- Možda zato što se ne odmaraš dovoljno - rekla je povrativši
ravnotežu.
- Možda - složio se on, ali izraz u njegovim očima govorio je
da mu nije drago da zabada nos u njegove lične stvari.
Rekla je smireno: - Drago mi je što imamo losos za večeru.
Mogli bismo da napravimo raspored po kojem bismo spremali
obroke. Naravno, ako ti odgovara da jedemo zajedno.
- Razume se da mi odgovara, Ursula. Stalo mi je do prijatnog
razgovora za stolom. Međutim, treba da te opomenem da mi je
ujutro potrebno dosta vremena da bih bio raspoložen za
razgovor. Nemoj da mi postavljaš nezgodna pitanja pre prve
jutarnje kafe.
Srdačnost sa kojom je govorio očigledno mu nije padala
teško. Njegova smirena familijarnost doprinela je da se i ona
opusti.
Kada je ostala sama i pošla da raspakuje stvari, pomislila je
da njegova samoća možda nije trajala oduvek. Možda je nastala
tek od njegovog povratka iz Etiopije... Palo joj je na pamet da
Morton zna više o njoj, nego ona o njemu. Imao je trideset i četiri
godine, i Vilijem ga je opisivao kao čoveka kojem je stalo do svoje
privatnosti. Međutim, to nije govorilo mnogo. Ako je toliko držao
do privatnosti, javnosti je moglo da promakne mnogo detalja iz
njegovog života. Ursulu je sada najviše kopkalo da li je Morton
samoću odabrao sam, ili je bio prinuđen na to zbog bolesti.
Kada je završila, požurila je dole.
- Stigla si tačno na vreme - rekao je Morton veselo. - Losos
samo što nije gotov.
Ovo nije bilo prvi put da deli obrok sa Mortonom. Zašto onda
oseća skoro strah od toga da večeraju zajedno?
49 Knjige.club
 - Hoćeš li da postaviš sto, molim te? - dobacio joj je preko
ramena.
Ona je požurila prema ormaru, zahvalna što ima nešto da
radi. Konačno, bilo je sasvim prirodno što se oseća pomalo
neprijatno. Podsetila je sebe da je Morton ipak prvi muškarac sa
kojim živi pod istim krovom.
Ta pomisao je naterala da se nasmeši. Nije znala da je
Morton posmatra. Bila je zbunjena kada je rekao sugestivno: -
Tako je već bolje.
Njeno lice, suviše izražajno da bi sakrilo njena osećanja,
odavalo je njenu konfuziju i nesigurnost.
- Prestani da brineš! - ukorio je nežno. - Sve će biti u redu.
Njegovo smireno uveravanje ulilo joj je snage. Duboko je
uzdahnula i rekla iskreno: - Ne znam zašto činiš sve ovo za mene.
- Već sam ti kazao. Osim što sam hteo da ti pomognem, i
meni ćeš biti od koristi dok si tu. Za koliko dana treba da stignu
tvoji rođaci?
- Otprilike za deset dana.
- U redu. Za to vreme ćemo uvežbati sve što je potrebno da
bismo izgledali kao pravi zaljubljeni par, jer tvoje rođake nećemo
moći da uverimo tako lako kao Vilijema.
Posle toga, razgovarali su o nevažnim stvarima. Kada je
Morton na kraju ustao da pripremi kafu, Ursula je shvatila kako je
vreme brzo proletelo.
Setila se da ostatak večeri treba da provedu radeći. Brzo je
ustala od stola i pokupila sudove.
- Zašto žuriš? - pitao je Morton.
- Treba da radimo - rekla mu je ona. - Možemo poneti kafu u
radnu sobu - predložila je dok je stavljala sudove u mašinu za
pranje. Iznenadila se kada je videla koliko je Morton visok kada
stoje jedno pored drugog.
- Možda tvoju užurbanost treba da shvatimo kao znak da ti
se večera nije svidela?
Znala je da se šali.
- Vreme leti. Prestani da odugovlačiš - odvratila je u šali.

50 Knjige.club
 Bilo je zapanjujuće kako je uspevala da se slaže sa
Mortonom, pomislila je dok su radili te večeri. Ništa slično nije
doživela i neće ni doživeti, govorio joj je neki unutrašnji glas.
Njen izraz lica postao je zamišljen.
- Šta se desilo? - pitao je Morton tiho, spuštajući svoju
beležnicu. - Zašto misliš da se nešto desilo?
- Ne čini mi se da je moja opaska da u krajnjem ishodu
ekonomiju čine ljudi, a ne figure, mogla da izazove taj
melanholičan izraz na tvom licu.
Nije želela da mu kaže da je bila tužna zbog toga što će se
jednoga dana rastati i da već unapred žali za tim. Umesto toga,
odmahnula je glavom. Nagnula se nad svoje papire, sakrivajući
lice iza svoje paž-frizure.
Nastavili su da rade, sve dok Ursula nije primetila znake
umora ne njegovom licu.
- Želiš li da popiješ kafu? - pitala je tiho, dok se on naslonio u
fotelji, sklopivši oči.
- Više bi mi pomoglo neko žestoko piće, ali mi je to
zabranjeno zbog toga što uzimam lekove.
Kada ga je slušala i pričala s njim, zaboravljala je na njegovo
stanje, potpuno zaokupljena inteligencijom i snagom njegovih
argumenata. Ali u trenucima kao što je bio ovaj, kada je izgledao
iscrpljen i namučen, osećala je jaku želju da mu pomogne.
- Mogla bih da ti skuvam čaj. To bi te takođe smirilo.
Ustao je da bi joj dokazao da mu nije tako loše, ali se iskrivio
od bola i uhvatio za stolicu da ne bi pao.
Ursula je taktično okrenula glavu.
- Ne zaboravi da sutra ujutro treba da putuješ - rekla je,
listajući svoje beleške.
- Idem u svoju sobu. - Njegov glas je bio isprekidan.
Ursula je suzbila želju da mu pomogne dok se penjao uz
stepenice. Rekla je što je mogla ležernije: - Srediću svoje papire, a
onda ću ti doneti čaj.

51 Knjige.club
 Sačekala je pola sata, da bi bila sigurna da se oporavio i da je
spremio krevet, a onda je napravila čaj, nadajući se da će mu
pomoći da se opusti.
Vrata njegove spavaće sobe bila su otvorena. Ostavio je i
svetlo da gori. Ležao je u krevetu i gledao pred sebe.
Kada ga je videla, primetila je da je njegov izraz lica
smireniji, i to ju je oraspoložilo. Okrenuo je glavu prema njoj, i
ona se upitala šta je to u njegovim očima što je ispunjavalo
čudnim nemirom. Znala je da je bio kratkovidan, ali njegove oči
sijale su takvim sjajem da joj se činilo da govore sa njenom
dušom.
- Donela sam ti čaj - rekla je tiho.
Nasmešio se i seo uspravno, a čaršav je otkrio deo njegovog
tela. Njegova koža bila je bleda. Ursula je brzo odvratila pogled da
ga ne bi dovela u neprijatnu situaciju. Međutim, on je sve
primetio. Povukao je čaršav preko sebe, a njegov glas je bio
bezizražajan kada je rekao: - Izvini zbog ovoga. Bio sam tako
mnogo u rukama medicinskog osoblja da sam zaboravio koliko
mora da je neprijatno običnom čoveku da me pogleda.
Ursula je spustila čaj na noćni ormarić. Okrenula se da ode, a
onda se setila kako mora da se oseća odbačenim. Okrenula se
brzo i sela pored njega. - Mortone, izvini. Nemoj misliti da mi je
neprijatno da te gledam.
Pogledao je u nju. U njegovim očima gorela je nepoverljiva
odbojnost.
- Znam šta znači kada neko sklanja pogled. Ne krivim te zbog
toga.
- Sklonila sam pogled zato što... - Reč joj je zastala u grlu.
Gorela je od želje da pronađe izraz kojim bi mu objasnila
neobičan osećaj koji je ispunio kada je videla koliko je mršav.
Znala je da je morao biti još mršaviji u vreme dok je ležao u
afričkoj bolnici.
Na njegovim usnama primetila je ogorčenost. - Ne moraš da
mi objašnjavaš...
Bila je na granici suza, svesna emotivnog impulsa koji je
bolno prostrujao njenim telom.

52 Knjige.club
 Borila se da nađe prave reći. - Po - vredilo me je... Duboko u
sebi, osetila sam kako mora da se osećaš... - Zagrcnula se
zadržavajući suze. A onda se prepustila talasu emocija. Zagrlila ga
je u nekontrolisanom grču saosećanja. On je govorio nešto
nerazumljivo dok je obuhvatio rukama, privukavši njenu glavu na
svoje rame. Rukom je milovao njenu kosu dok je ona kroz suze
mrmljala reči utehe. Plakala je iz dubine duše, kada je osetila
grozničave otkucaje njegovog srca. Pitala se zašto je veže tako jak
osećaj za njega. Žudela je da mu pruži podršku i ohrabrenje.
Njegova ruka na njenoj glavi počivala je ispod snopa njene
kose, i toplina se širila iz njegovih prstiju.
Njena ruka nalazila se na njegovom ramenu, koje je ranije
bilo tako napeto. Rasejano ga je pogladila, instinktivno tražeći
način da mu pruži utehu koja mu je bila potrebna.
Međutim, njegovi mišići su se ponovo zategnuli, i on je rekao
nešto što nije razumela.
Podigla je glavu da ga bolje čuje, i shvatila da je ovlažila
njegove grudi suzama koje je prolila. Pokušala je da obriše to
mesto, ali on se ukočio još više. Bila je potresena.
- Izvini ako sam te povredila. Ne znam šta mi je bilo. Nisam
mogla da podnesem pomisao da... - Reč joj je zastala u grlu, i po
impulsu koji kasnije nije mogla sebi da objasni, sagnula se
ponovo prema njemu. Kao da je želela da ga zaštiti od daljeg bola,
dodirnula je meko usnama njegovo otkriveno rame, a oči su joj se
zamaglile od suza.
Nije postojao drugi način da mu saopšti šta oseća prema
njemu, koliko je boli što toliko pati.
Kada je podigla glavu, videla je grozničave mrlje kako gore
na njegovom licu, i grozničav sjaj u njegovim očima. Zadrhtao je.
Ona je požurila da ga pokrije. Izgledalo je da Morton ima napad
groznice.
- Mortone? - prošaputala je nežno, ne znajući šta da učini da
mu bude bolje.
- Sve je u redu, Ursula - rekao je tiho. - Treba malo da
odspavam. Ujutro ću se osećati bolje.

53 Knjige.club
 Shvatila je da je najbolje da ga ostavi samog. Ugasila je svetlo
i polako izišla iz sobe.
Sama u svojoj sobi, pitala se šta je izazvalo tako neočekivanu
i jaku reakciju, i vezanost koju je osećala prema njemu. Nije
umela da nađe nikakvo logično objašnjenje za to.

54 Knjige.club
 VII.

Sledećeg jutra, sat ju je probudio u sedam sati. Zelela je da

ustane i bude na nogama pre Mortona. Kada je brzo sišla dole,
otkrila je da je Morton već u kuhinji.
Vrelina je jurnula u njene obraze. Osetila se slabom i
nepripremljenom za ovaj susret. Stajala je nesigurno u vratima.
Njeno lice odavalo je sve njene emocije, mada toga nije bila
svesna.
- Kafa je gotova - rekao je nonšalantno, i time razbio njen
strah. Ušla je i sela za sto.
- Bio je na mene red da skuvam kafu - rekla je dok je sipala
kafu i mleko.
- Znam. Zauzvrat, mogla bi da pripremiš večeru za nas
dvoje... Ali, rezerve hrane skoro su ispražnjene. Trebalo bi sutra
da pođem u kupovinu...
- U redu. Neka to bude moj zadatak - ponudila je Ursula
odmah. - Danas ćemo se još snaći s onim što imamo u zalihama.
- Dogovoreno! Ali moraš paziti da kupiš nešto po mom ukusu
- rekao je s osmehom na licu.
Izgledao je sasvim drugačije nego inače. Dok se smejao,
njegove oči su poprimile veseo izraz, a usne su se uobličile u
osmeh, koji je naterao Ursulu da mu uzvrati osmehom.
- U redu - rekla je pomirljivo. - Napiši mi listu stvari koje
voliš.
Nisu spominjali proteklu noć i Ursulino raspoloženje se
potpuno popravilo. Očekivala je da će Morton biti neugodan i
mrzovoljan toga jutra. Znala je da bi se ona na njegovom mestu
unapred opirala detaljnim pregledima kojima mora da će biti
podvrgnut.
- Zeliš li dvopek? - pitala je dok je stavljala dva parčeta hleba
u toster.

55 Knjige.club
 Zavrnuo je manžetu svoje jakne da bi pogledao na sat. Taj
automatski pokret učinio joj se tako muževan da je zadrhtala
kada je videla zglob njegove ruke i tamne malje na bledoj koži.
Nije mogla da razume zašto je to toliko uznemirava.
- Nemam više vremena - rekao je nestrpljivo. Raspoložen
izraz nestao je sa njegovog lica, a oko usana pojavila se bleda
fleka koju je Ursula zapažala svaki put kada je bio umoran. Prišla
mu je.
- Da li želiš da pođem s tobom? - ponudila je impulsivno.
On se namrštio.
- Ne želim da budem dosadna - rekla je pravdajući se. -
Mislila sam samo...
On je odmahnuo glavom. Naglo je ustao i požurio prema
vratima. Posle nekoliko koraka morao je da stane. Njegovo lice se
zgrčilo od bola. Ursula je shvatila da je u svojoj užurbanosti
zaboravio na svoju ranu, i prenapregnuo mišić na nozi.
Stajala je nepokretno i gledala ga bez reči. Znala je da je na
neki način ona kriva što je zaboravio na oprez.
Zastao je i gledao dugo pred sebe pre nego što je progovorio.
- Izvini. Mislim da sam napet pred odlazak lekaru. To je nešto
čega se čovek uvek plaši, ma kako jak inače bio...
Naterala je sebe da se smeši, iako joj je to teško palo. - Ja sam
kriva... Trebalo je to da znam i da pokušam da te razumem. Nisam
mislila da kažem da nisi sposoban da ideš sam. Zelela sam samo...
- Naglo je prekinula. Shvatila je da je jednostavno želela da bude s
njim...
Nije mogla to da mu kaže. Njena usna je zadrhtala kada je
jasno sagledala svoje emocije.
On joj se približio uprkos bolnoj nozi.
- Nemoj, Ursula - rekao je tiho.
Pogledala ga je kroz suze i pokušala da se nasmeši. Stavio je
ruku na njeno rame i rekao nežno: - Bilo bi najbolje da se
poljubimo i pomirimo. Inače neću moći da odem.

56 Knjige.club
 Ona je ne razmišljajući podigla glavu kao poslušno dete.
Gledala je u njega bez ikakvog izraza dok je on tražio njen pogled
i podigao njeno lice prema sebi.
Toplina njegove kože neočekivano joj je prijala. Njene oči su
se raširile, a usna zadrhtala.
Poljubio ju je blago. Jedva je dotakao njene usne. A onda je
podigao glavu i gledao u nju sa izrazom koji nije razumela.
Nešto je zadrhtalo u njoj. On se pokrenuo, i kao da je želeo da
ponovo spusti glavu i poljubi je još jedanput. Osetila je toplinu
njegovog daha na svojim usnama. A onda se on naglo odmakao.
- Moram da idem. Vratiću se oko četiri sata. Da li će ti biti
teško da ostaneš sama?
Odmahnula je glavom. - Navikla sam da budem sama.
Bila je to istina. Ipak, kad je Morton otišao, osetila se
usamljenom kao nikad pre...
Lutala je nemirno kroz baštu, kao da traži nešto. A onda je
shvatila da joj zapravo nedostaje Morton.
Vratila se u radnu sobu i koncentrisala se na posao. Kada je
završila, izašla je ponovo u baštu.
Čudne, zbunjujuće misli motale su joj se po glavi. Njen inače
miran život kao da se okrenuo naglavce. Zudnja i nemir uselili su
se u nju zato što Morton nije bio tu. Znala je da ju je taj čovek
pridobio svojom inteligencijom i razumevanjem pre nego svojim
izgledom. Sada, sve to što je on predstavljao nije je ostavljalo
ravnodušnom.
Ne bi smela da dozvoli sebi da se toliko veže za njega.
Njihovo prijateljstvo je kratkotrajno, i verovatno će se završiti
krajem leta. Trebalo bi da prihvati to kao realnost, a ne da
razmišlja koliko će joj nedostajati kada mu više ne bude potrebna
njena pomoć u radu.
Zadrhtala je malo na aprilskom povetarcu. Osetila je da je
uložila mnogo emocija u ovo prijateljstvo. Ako su njena osećanja
tako uzburkana kada je u pitanju prijateljstvo, kako bi se osećala
kada bi se stvarno zaljubila? Ponovo je zadrhtala i poželela da ne
razmišlja o tome. Zavidela je Mortonu na sposobnosti da stavi te
pobude u stranu, i živi bez razdirućeg tereta želja.
57 Knjige.club
 Upitala se da li je ikada bio zaljubljen, i da li ga je možda baš
ta ljubav navela na samački život. Pomislila je da je žena koja je
mogla da odbije Mortona izgubila mnogo. On je imao mnogo toga
da ponudi i da u svakom pogledu...
Bilo je pet sati. Trebalo je da počne da sprema večeru. Ušla je
u kuću i proverila je sadržaj frižidera. Našla je samo nekoliko jaja,
malo sira i paradajza. Biće i to dosta, pomislila je. Nije bila gladna.
Pitala se da li je Morton ručao u Londonu, ili je kao i ona,
zaboravio na jelo. Priznala je da je čitavog dana bila napeta. Ne
samo zato što joj je nedostajao, nego i zato što je bila radoznala
da čuje šta su lekari ustanovili.
Nije bila zabrinuta kada se nije pojavio u pet sati, ali kada je
prošlo sedam sati, njena napetost je postala neizdrživa.
Kada je zazvonio telefon, drhtaj straha prošao je čitavim
njenim telom. Dohvatila je slušalicu drhtavim rukama i javila se
stegnuta grla.
- Ursula... Ursula?
Obuzelo je olakšanje. Bio je to Morton, i njegov glas zvučao je
kao da se smeje. Zamislila ga je kako se smeje, kako mu se oči
sjaje... Čula je prigušene glasove koji su ukazivali da Morton nije
sam.
- Ursula, da li je sa tobom sve u redu?
- Da, dobro sam - rekla je željna da čuje šta su mu lekari
kazali.
- Ostao sam u gradu. Prijatelji su me pozvali na večeru. Izvini,
ali nisam mogao da odbijem. Možda ću ostati i preko noći. Da li
možeš da budeš sama dok se ne vratim?
Gledala je tupo pred sebe. Bila je povređena. Nije mogla da
kaže ništa. U tom trenutku, začula je dubok ženski glas kako
dopire sa druge strane žice: - Dragi, čekamo te! Završi već jednom
taj telefonski razgovor!
„Dragi“... Zbog te reći grlo joj se steglo. Obuzela ju je ljutnja.
Čitavo vreme ga je čekala, a on...
- Ursula?

58 Knjige.club
 - U redu je - rekla je kratko. - Provedi se lepo!
Nije ga pitala za lekarski pregled. Neka ga o tome pita žena
sa zavodljivim glasom, pomislila je ogorčeno i prekinula vezu.
Pošla je slomljena u kuhinju i sklonila namirnice koje je
pripremila za njega. Nije bila gladna.
Veče se produžilo u nedogled.
U devet sati, odlučila je da prošeta i oslobodi se napetosti.
Bilo je već mračno, ali Ursula se nije bojala. Udisala je svež
vazduh i pokušala da dovede u red svoje konfuzne misli. Nije
razumela šta se događa s njom. Bojala se da se vezala previše za
Mortona. Bilo bi nezrelo i nepošteno da zbog svoje usamljenosti
nađe utehu u Mortonu. Ne sme to dozvoliti sebi.
Crkveni zvonik otkucao je deset sati. Bilo je suviše rano da
ide na počinak. Nije znala šta da radi zbog samoće koja se kao
težak oblak nadvila nad njom.
Posle nekog vremena, ipak je odlučila da pođe u krevet,
priželjkujući da zaspi što pre i oslobodi se teških misli.
Kada je zaspala, njen san je bio tako dubok da nije čula
„mercedes“ kako se približava, ni vrata kako se otvaraju. Njen san
nisu poremetili ni tihi koraci kojima je Morton ušao u sobu.
Disala je spokojno kao dete koje je zaspalo posle iscrpljujuće igre.
Njeno lice osvetljavala je mesečina. Morton je posmatrao
nekoliko trenutaka.
Po svim pravilima, trebalo je još uvek da bude u Londonu.
Sreo je grupu novinara, koje je upoznao u Etiopiji, i nije mogao da
odbije veselo društvo koje ga je pozivalo. Međutim, svi su pili, i
Morton je konačno uvideo da je najbolje da pođe kući i ostavi ih u
najboljem raspoloženju.
Njegov drug mu je ponudio da prespava kod njega, da ne bi
putovao po mraku. Ali njemu se žurilo kući... Nasmešio se. Šteta
šta ga Ursula nije videla. Gledao je u nju sa nežnim osmehom.
Bila je tako inteligentna, a u isto vreme naivna i bezazlena.
Nije mogao da ostane ravnodušan prema njoj.

59 Knjige.club
 Koraknuo je nazad, a onda ga je zaustavilo probadanje u
nozi. Lekari su rekli da rana zarasta dobro, ali ostaće ožiljak koji
će ga zauvek podsećati da nije kao ostali...
Setio se Ursulinih reči o tome kako mu se divi što živi sam.
Čovek koji ima ovakvu ranu najradije želi da sačuva taj prizor za
sebe... Pomislio je na mladića kojeg je Ursula upoznala na
studijama. Pitao se da li je ikada shvatio šta je izgubio odbacujući
njenu ljubav. Ursula je bila neiskvarena tada, kao što je bila i
sada. On to najbolje zna. Uverio se u njenu nesebičnost i
otvorenost koja ga je dirnula u srce.
Promrmljala je nešto u snu. Zastao mu je dah kada je
prepoznao svoje ime. Onda se nemirno okrenula, i prekrivač je
kliznuo sa njenih grudi.
Kada se povratio od prvog šoka, video je da je njena
spavaćica sa dubokim izrezom bila povezana tankom trakom.
Traka koja je povezivala ukrasnu čipku na dekolteu privlačila je
njegov pogled. Da nije bilo te trake, punoća njenih grudi bila bi
potpuno otkrivena pred njim.
Morton je zadržavao dah, ne usuđujući se da se pokrene. Nije
smeo da je pokrije, u strahu da je ne probudi svojim dodirom.
Ne bi ni smeo da se nalazi u njenoj sobi, rekao je sebi. Tiho se
odmakao i izišao polako iz sobe.

***

Ursulu je probudio budilnik, ali nije želela da ustane. Čemu?

Morton ionako nije tu. Njeni snovi bili su nemirni, i ostavili su
traga na njeno raspoloženje.
Sedela je u krevetu. Trgnula se iznenada kada je začula tiho
kucanje na vratima.
Vrata su se otvorila i Morton je ušao. Gledala je u njega
potpuno preneraženo.
- Vratio si se - bilo je sve što je mogla da izusti.
- Došao sam kasno sinoć - rekao je on. - Bila si već u krevetu.
Jutros sam ustao ranije i doneo sam ti šolju čaja.

60 Knjige.club
 Sada kada joj je prišao, postala je svesna da je otkrivena, pa
je pocrvenela zbog toga. Njen prvi impuls bio je da se sakrije pod
pokrivač. Međutim, Morton je izgledao tako nezainteresovan da
je ona ostala da sedi, misleći da će samo da privuče njegovu
pažnju ako se bude pokretala.
Upitala je pomalo promuklo: - Šta kažu lekari za tvoju
povredu?
- Rekli su da se oporavljam dobro. Preporučili su mi boravak
u nekom lečilištu, da bih ojačao mišiće, kao i vežbe kojima to
mogu postići.
- Da li to znači da ćeš da otputuješ? - pitala je sa strahom da
će se ponovo rastati.
- Da, ali još nismo utvrdili tačan datum - rekao je Morton
ležerno.
Bilo je to tako čudno: za ovog čoveka osećala je takvu
vezanost, neodoljivu i prirodnu u isto vreme. Svaki trenutak
proveden s njim ispunjavao je osećanjem da radi pravu stvar. Bila
je toliko zabrinuta za njegovo zdravlje. Znala je da mu je
oporavak u lečilištu preko potreban. Nedostajuće joj dok bude
tamo, ali pristajala je i na to, samo da njemu bude bolje.
Morton je stavio šolju čaja na noćni ormarić i seo pored nje.
Ona je automatski pomerila noge da napravi mesta za njega,
suviše zaokupljena onim što je Morton pričao - najmanje je u tom
trenutku mislila na to da je otkrivena.
- Šanse da moj nožni mišić potpuno funkcioniše su skoro
stoprocentne - rekao je mirno. - Ali jedino ako budem
disciplinovano vežbao. Naravno, ožiljak će ostati.
- To te ne zabrinjava, zar ne?
- Ožiljak nije prijatan prizor - kazao je tiho.
- Ali to tebi ne bi trebalo da smeta!
- Možda bi smetalo nekom drugom...
Video je zbunjenost u njenim očima.
- Ne bih želeo da ga vidi neko, a naročito ne neko do koga mi
je stalo...

61 Knjige.club
 Rumenilo se polako raširilo na njenim obrazima. Zar je
moguće da i Morton razmišlja kao svaki drugi čovek, da se pita
kako će ga prihvatiti žena koju voli? Zar on želi da voli?! Do sada
joj o tome nikada nije rekao ni reč.
- Ali, ja sam mislila...
- Mislila si da živim tako reći asketski - dodao je on brzo. - To
je možda istina za sada, ali ne mora da bude ubuduće.
Da li već postoji žena u njegovom životu? Lako je
pretpostaviti da je čovek koji živi tako diskretno, daleko od očiju
sveta, mogao da ostvari vezu koja bi izbegla svaki publicitet.
Međutim, ona sada očigledno nije pored njega. Da li ga je
napustila kada se razboleo?
Ursula je promucala: - Ako te... ona voli, neće joj smetati
ožiljak koji imaš.
On se namrštio. Znala je da zvuči kao naivna šiparica puna
romantičnih ideala. Ipak, zar čovek ne prihvata i dušom i telom
onoga koga voli, sa svim njegovim osobinama i manama, pa čak
sa bolešću koju ima? Zar u trenucima kada mu je najteže, ne
poželi da bude pored njega i ublaži mu bol, samim svojim
prisustvom, rečima utehe i blagošću? Zar čoveku koji voli nije
najvažnija dobrobit voljenog bića? Zar je teško poklanjati nekome
svoje vreme i emocije samo zato što je bolestan? Nežni razgovori
i sitne prijatnosti, zajednički doživljaj života i sveta toliko mogu
da povežu dvoje ljudi da ne žele da se rastaju ni pod kakvim
uslovima. Ursula je bar tako osećala, i oduvek priželjkivala tako
nešto.
Međutim, najbolje je da prekinu razgovor na tu temu. Ona ne
može da zna kakav život želi Morton, ni kakav je život vodio do
sada.
- Vreme je da ustanem - rekla je naglo.
- Bolje nemoj... - kazao je Morton. Rukama je zadržao da se
ne pomera, blago se pridržavajući za krevet.
Pogledala je u njega. Nije nosio naočari, i mogla je da vidi sjaj
u njegovim očima.
Dok ga je gledala tako, njegove oči kao da su gorele u vatri.
Gledao je u nju kao hipnotisan.

62 Knjige.club
 Njen pogled se spustio na njegova usta. Smešio se blago.
Poželela je da dotakne njegove usne vrhovima prstiju. Iz ove
blizine, osećala je takvu naklonost prema njemu. Njegove crte
izražavale su svu onu osećajnost i blagost za koju je ona osećala
da Morton može da pruži.
- Mislim da ne bi bilo dobro da ustaneš... Govorim to više
zbog moje bezbednosti nego zbog tvoje...
A onda je, na svoje veliko iznenađenje, osetila kako prstom
povlači liniju iznad čipke njene spavaćice, na toploj, blagoj oblini
njenih grudi. Stigao je do udubljenja između dojki.
Ursula je spustila pogled, i videla je da je satenska traka koja
je povezivala čipku olabavljena, i da bi svaki nagli pokret mogao
da otkrije njene grudi u punoj obnaženosti.
Njeno lice se zažarilo.
- Rado bih učvrstio traku, ali nisam siguran da bih mogao da
odolim iskušenju koje mi nudi... - rekao je blago i ustao.
Kada je izišao, Ursula je neko vreme sedela preneražena,
nemajući snage da se pokrene. Posle nekoliko minuta ustala je da
se istušira. Pitala se koliko dugo je traka bila odvezana? Da je
Morton nije sprečio, da se ona samo malo pokrenula... Vrelina je
jurnula u njene obraze.
U ogledalu je ugledala punu bujnost svojih grudi. Setila se
Mortonovog dodira, i obrazi su joj se ponovo zažarili.
Pitala se zašto je dodirnuo... Da li je to imalo veze sa ženom
koja ga je zavodljivo pozivala dok joj je Morton telefonirao...
Zašto se vratio ranije iz Londona? Možda ga je ona odbila, a
Morton je došao kući s osećanjem da mu treba žena?...
Prekorila je sebe. Ne sme da razmišlja na takav način. Nije
imala nikakve predstave o njegovim motivima, i možda ih nikada
neće ni imati, rekla je sebi tužno.
Ljudi žive pod okolnostima i na način koji njima najviše
odgovara. Svako ima svoj san, i trudi se da ga ostvari. Njen san je
oduvek bio, ali ga do sada nije ostvarila, da podeli svoj život,
svoja osećanja, želje i misli sa nekim ko joj je blizak, sa nekim sa
kim bi otkrila tajni svet mašte i radosti kome bi poklonila svu
nežnost koju oseća u sebi. Sa njime bi delila sve u životu.

63 Knjige.club
 Znala je da ne može da živi sama, jer bi joj bio prazan svaki
dan u kojem bi izvršavala svoje obaveze, i dan bi protekao, a ona
nije imala ni trenutka radosti. Uz biće koje bi je podržavalo, koje
bi joj svakog trena govorilo koliko mu ona treba, i koliko mu
znači, znala je da bi mogla da pokrene planine. Ovako, gledala je
život iz prikrajka, znajući da bi trebala mnogo više da dobije, i da
ima mnogo toga da da.
Setila se harmonije koja vladala između Lee i Eliota. Oni su
znali da predstavljaju jedno drugom sve, i svi njihovi postupci
izvirali su iz tog saznanja. Nije im bilo teško da pomažu druge i
ophode se sa razumevanjem prema svima, jer su imali život
ispunjen ljubavlju. Ta ljubav podrazumevala je prihvatanje,
strast, radost, ponekad i bol i slabost, uzajamno razumevanje i
pomaganje. Ma šta se desilo, ma kako teška vremena nastupila,
uvek su imali jedno drugo. Uvek su se oslanjali jedno na drugo, i
to im je davalo snage da istraju i dalje neguju svoju ljubav.
Za vreme dok je boravila kod njih, Ursula je postala bolno
svesna kako je malo imala od života. Ljubav može da bude tako
lepa, sveobuhvatna u svojoj snazi i značaju. Ona čoveka ispunjava
radošću pred svaki novi dan, i slatka pomisao na nju zaklapa mu
oči pred san. Covek može da ima prijatelje, kolege na poslu,
rođake, čak i roditelje, ali ono šta ima sa bračnim drugom,
zasenjuje sve ostalo.
Činilo joj se da je u Mortonovoj ličnosti naišla na sve ono šta
je priželjkivala: razumevanje, pažnju, saosećanje, inteligenciju,
duhovitost, jedan osećaj koji joj je govorio da joj svaki trenutak sa
njim prija, da bi mogla da bude s njim beskonačno dugo, i da joj
nikada ne dosadi.
Međutim, nije mogla da sudi o njegovim emocijama. Njegov
intiman život bio je zagonetka za nju. On kao da je mudro pazio
da ne oda ništa o sebi, čuvao je svoje tajne za sebe.
Ko zna, možda mu je takav život odgovarao. Možda je
jednom bio povređen, možda je otvorio svoje srce, i doživeo
razočaranje. Možda je razumljivo da ne želi da se ponovo otvara
pred nekim, a da mu se to ne uzvrati. Ali, ona je bila spremna da
ga prihvati sa svim onim što nosi u sebi, da sazna njegove

64 Knjige.club
najdublje potrebe i želje, da mu udovoljava sve dok ne vidi osmeh
zadovoljstva na njegovom licu.
Bilo bi to možda ipak previše. On joj je ponudio posao i
pomogao joj u teškom trenutku, ali iz čisto ljudskih pobuda. On
verovatno i ne sanja da bi ona mogla da razmišlja o njemu
drugačije nego samo u poslovnim relacijama. Možda je tako i
bolje. Zašto da njen san o sreći bude prekinut još jedanput, zašto
da se izlaže riziku da ne bude prihvaćena? Posao koji je imala i
Mortonovo prijateljstvo bili su sve što je sada imala. Nije želela
da izgubi Mortonovo prijateljstvo samo zbog trenutka slabosti u
kojem je poželela da njihov odnos možda poprimi drugu,
emotivniju dimenziju.
Ne treba da prenagljuje. Možda će se njeni snovi ostvariti
kada za to dođe vreme. A tada, ona će znati da je došao pravi
trenutak, i da je osoba sa kojom će poželeti da deli sve, ona prava.

65 Knjige.club
 VIII.

Čitavo pre podne, Morton je proveo sam u svojoj radnoj sobi.

Čitao je Ursuline beleške koje je sredila prethodnog dana.
Stavio joj je u zadatak da proveri neke podatke za njega, i
ona je to uradila, tražeći podatke u nekoliko knjiga i
enciklopedija.
Kada je završila proveru, zaključila je da Morton ima
izuzetno pamćenje. Svaki njegov citat bio je tačan, i nalazio se
upravo na mestu koje je on naveo.
Nisu se videli sve do ručka, kada su pojeli omlet koji je
Ursula pripremila. Posle toga, otišla je u Oksford, naoružana
dugačkom listom namirnica i pozamašnom sumom novca.
Kada je posmatrala voće i povrće izloženo u gradu, nije
mogla da se ne seti kako je u Doveru uvek mogla da ubere sveže
povrće u bašti.
Pomislivši na kuću, setila se da treba da zamoli svog
advokata da se pobrine da policija redovno obilazi njenu kuću
sve do kraja leta, pošto će se zadržati u Oksfordu duže nego što je
planirala.
U kući je ostavila sve netaknuto, jer je u njoj bilo predmeta za
koje je bila vezana lično ili uspomenom na tetku Mod.
Bio je to još jedan simptom usamljenosti, priznala je sebi. Sve
dok su stvari njene tetke bile skupljene oko nje, osećala se kao da
nije potpuno sama.
Ne bi mogla da se ponovo navikne na potpunu samoću. Sada
kada je videla da ima ljudi koji su prijateljski raspoloženi prema
njoj, kada je shvatila da se život ne sastoji samo od obaveza i
žalosne usamljenosti, već od radosti davanja i prihvatanja, znala
je šta treba da traži od života.
Više neće dozvoliti da se neko tako poigra s njom i njenim
iskrenim emocijama, kao što joj se prvi put desilo. Ona je žena
koja ima pravo na ljubav i poštovanje. Znala je da je možda

66 Knjige.club
previše ozbiljno shvatala život, i da je to možda bio rezultat
njenog vaspitanja i urođene stidljivosti.
Međutim, ako je neko voli, mora da je prihvati sa svim
njenim osobinama, sa svim strahovima i nesnalaženjem koje je
osećala. Zahvaljujući otvorenom razgovoru sa Mortonom, u
kojem je prvi put glasno iznela svoj traumatičan doživljaj, kao da
se oslobodila tereta koji je dugo tištao. Do tada, osećala se kao
retka ptica kojoj nije dozvoljeno da se nada da će ikada biti
shvaćena. Zivela je po strani od sveta. Jedino kada je videla pravu
porodičnu atmosferu i ljubav koja vlada u Eliotovom i Leinom
braku, život joj se prikazao u drugačijem svetlu. Međutim, njen
bezazleni entuzijazam bio je pogrešno shvaćen i sasečen u
korenu.
Bilo je to veliko razočaranje za nju. Da nije slučajno naišla na
Mortona koji je prijateljski saslušao i ponudio joj posao, ona bi se
ponovo osećala izgubljenom i napuštenom, nespokojnom da se
prilagodi svetu koji nema razumevanja za tihu devojku koja kao
da je izvan ovoga vremena.
U Mortonu je naišla na srodnu dušu kojoj nije stalo do
spoljašnjeg sjaja i površnih veza kojima su obilovali današnji
odnosi među polovima. Zahvaljujući njegovom prijateljstvu,
oslobodila se straha koji se usadio u nju. Uz njega, naučila je da se
ljudski odnosi grade postepeno, i da se osnivaju na međusobnom
poverenju i razumevanju.
Razgovori koje su imali, trenuci u kojima je mogla da se
opusti, značili su puno da se oseti kao prihvaćeno ljudsko biće.
Unapred se radovala što će kada dođe kući videti dragu
osobu verovatno još uvek nagnutu nad papirima. Verovatno će
biti umoran, i poželeće da popriča sa njom uz prijatnu šetnju
baštom.

***

Kupovina je trajala duže nego što je planirala, i bilo je kasno

popodne kada je stigla pred kuću. Začudila se kada je videla
nepoznat automobil parkiran pred kapijom.

67 Knjige.club
 Pomislila je da Morton ima posetu, i da je bolje da nesmetano
uđe s druge strane, da ih ne bi uznemiravala.
Međutim, čim je ušla u kuhinju, čula je Mortona kako je zove
iz dnevne sobe:
- Ursula, ti si?
Nije mogla da se ne odazove. Ušla je tiho u sobu. Zastala je
iznenađeno kraj vrata kada je videla Vilijema i Sandru kako sede
u foteljama oko niskog stola. Sandra se osećala komotno, ali
Vilijem je izgledao napet i nesređen. Ursula se pitala koji je razlog
tako iznenadne posete.
- Da li si se umorila, draga?
Morton je prišao i obuhvatio je nežno u zagrljaj. Uspeo je da
šapne na njeno uho kradom: - Sve je u redu. Mislim da je Vilijem
došao da proveri da li je s tobom sve u redu.
Naravno da je iskoristio ovu priliku da je umiri, a verovatno
su i posetioci očekivali da je pozdravi na takav način. Međutim,
Ursula je osetila kako joj je krv jurnula u obraze.
Dok je držao u zagrljaju, njegova ruka dodirivala je njeno
srce, i on mora da je osetio kako ubrzano lupa. Pomerio je ruku, i
ona je počela lakše da diše. Očekivala je da će sada da je pusti.
Umesto toga, on je rukom obuhvatio njeno lice i prošaputao
nežno blizu njenih usta: - Ne boj se, Ursula. Neću te povrediti.
Zbog njegovih reći osetila je uznemirene drhtaje kroz telo.
Dodir na usnama osetila je kao pravi poljubac... Zatvorila je oči i
protiv svoje volje, a njene usne su omekšale.
Nežno je milovao njene usne, a njeno srce lupalo je mahnito,
dok je telo obuzela slabost. Njen mozak nije mogao da reaguje.
Umesto da kaže nešto... pomerila se i primetila prisustvo dvoje
ljudi koji su gledali pa je stajala i drhtala kao prut.
Kada je Morton ponovo dotakao njene usne drhtavim
prstima, osetila je da sva njena snaga nestaje. Disala je teško, ne
mogavši da se kontroliše. Njen pogled koji je do tada bio fiksiran
na Mortonovo lice, spustio se do njene ruke. Prstima se grčevito
držala za Mortonovu košulju.
Kako se to dogodilo? Nije mogla da se seti da je pružila ruku
prema njemu da ga dotakne, a kamoli da se drži tako čvrsto da je
68 Knjige.club
jedva mogla da ispravi prste. Cak i tada, njena ruka je ostala
prislonjena na njegove grudi. Mogla je da oseti kako mu srce
užurbano lupa.
Iznenada, Sandra je rekla raspoloženo: - Mislim da je bolje da
idemo, Vilijeme...
Jedino se tada Ursula vratila u stvarnost i odmakla se od
Mortona. Pitala se da li njen izgled odaje njeno duševno stanje.
Bila je uzdrmana iz temelja. Osetila je da je sva sigurnost na kojoj
je gradila dosadašnji svoj život izgubila na važnosti pred
činjenicom da je ona samo žena koja je osetljiva na blizinu i dodir
muškarca.
Pokušala je da zaboravi na svoje stanje, i usmeri pažnju na
ono što se događa oko nje.
Vilijem i Morton su razgovarali o predstojećoj Eliotovoj i
Leinoj poseti.
- Lea je zabrinuta zato što ne zna šta se sa tobom događa.
Nisi joj se odavno javila - rekao je Vilijem prekorno.
Ursula nije znala šta da odgovori. Nekako je u poslednje
vreme odgađala razgovor sa Leom. Ne bi umela da joj na pravi
način opiše ono šta se događa s njom, i zato je unapred odustajala
od pokušaja da joj objasni složene odnose koji vladaju između
Mortona i nje.
- Ja sam kriv - izjavio je Morton odgovarajući na pitanje
umesto nje. Stao je iza nje, položivši ruke na njena ramena. Taj
zaštitnički gest bio je nešto šta joj je tako trebalo u ovom
trenutku. Poželela je da se nasloni na njega. Osećala je slabost, a
toplina njegovog tela pružala je prijatnost i oslonac koji je ona
prihvatila. - Govorio sam Ursuli da je bolje da sačekamo da Eliot i
Lea dođu, i da im onda saopštimo novosti.
Kakve novosti, pitala se Ursula zbunjeno, ali nije imala snage
da se opire. Morton je nežno privukao sebi, kao da je čitao njene
misli i želje. Njegove ruke kliznule su na njen struk. Zadrhtala je
od blizine njegovog tela od intenziteta osećanja koja je taj dodir
izazvao u njoj.
- Vilijem kaže da Eliot i Lea stižu u petak. Rezervisaću sto za
nas četvoro - predložio je on.

69 Knjige.club
 Još uvek je čvrsto držao uz sebe. Polako je milovao njene
bokove dok je govorio, i Ursula je videla njihov odraz na
prozorskom staklu. Izgledali su kao pravi zaljubljeni par obuzet
samo sobom.
- Da li si sada zadovoljan? - pitala je Sandra tiho Vilijema.
Ursula se nije usuđivala da pogleda u njihovom pravcu. Bilo
joj je neprijatno što se sve ovo desilo. Međutim, bila je to velikim
delom i Vilijemova zasluga. Da on nije želeo poštopoto da je
dovede u Oksford, sada ne bi zeleneo od muke dok je posmatrao
kako je grli njen fiktivni ljubavnik.
Bio je zabrinut. Videlo se to na njegovom smrknutom licu.
Međutim, Ursula se setila kako se osećala dok su on i Miranda
kovali zaveru protiv nje, i bilo joj je sada drago da mu pokaže da
nisu bili u pravu. Nije više osećala ni najmanju grižu savesti.
- Moramo ići - rekla je Sandra Ursuli. - Automobil smo
pozajmili, i moramo ga vratiti na vreme. Pre nego što odemo,
mogu li da operem ruke u kupatilu?
Ursula je rekla: - Kupatilo je na spratu. Odvešću te tamo.
Bile su već na stepenicama kada se Ursula setila da će proći
pored otvorenih vrata njene sobe. Ostavila je krevet nenamešten,
a stvari razbacane na stolici.
Uplašila se da će Sandra možda na osnovu toga zaključiti da
između nje i Mortona ne vladaju tako bliski odnosi kakve su
nastojali da prikažu. Zaljubljena devojka ne bi spavala sama u
jednokrevetnoj sobi, već bi bila pored voljenog muškarca. Svi
njihovi napori da stvore nežnu obmanu mogu sada lako pasti u
vodu.
Sandra je veselo ćaskala dok su išle hodnikom. Kazala je kroz
smeh da Vilijem nije imao mira od kada je Ursula otišla od njih.
- Rekla sam mu da su prošla vremena kada su devojke bile
ugrožene u rukama muškarca. - Nasmejala se.
- Pre bi se moglo kazati suprotno!
Stigle su do njene spavaće sobe, i Ursula je zaustavila dah,
znajući kakav će ih prizor dočekati.

70 Knjige.club
 Vrata su bila otvorena, ali krevet je bio uredno namešten, a
njena garderoba i knjiga koju je čitala bili su sklonjeni sa mesta
gde ih je ostavila. Soba je izgledala kao da je niko ne koristi.
- Kupatilo je ovde. Da li želiš da te sačekam, ili ćeš znati sama
da siđeš? - rekla je Sandri, ne znajući kako kupatilo iznutra
izgleda. Međutim, sve ženske potrepštine koje je Ursula jutros
ostavila, bile su uklonjene.
- Ne treba da me čekaš. Bolje da siđeš i spaseš Mortona od
Vilijema!... Vilijem mi je toliko drag, ali nekada stvarno ume da
pretera! Nas dvoje se od nedavno zabavljamo, ali ponekad mi
zasmeta koliko je ozbiljan! Nadam se da ću vremenom postići da
bude bar malo ležerniji.
Ursuli je bilo drago zbog Vilijema i Sandre. Primetila je
naklonost koja je vladala među njima još dok je stanovala sa
njima, ali Vilijem je naravno bio toliko zatvoren da se s njim nije
moglo razgovarati o tome.
Osetila je veliko olakšanje kada je videla da su uklonjeni svi
tragovi koji bi ukazivali na njeno prisustvo u ovom delu kuće.
Morton se pobrinuo za sve. Šta bi ona uradila da joj on nije
ponudio svoju pomoć, i da joj nije pomogao na svakom koraku
kao što je činio?... Kakva sreća što je onoga dana poželela da izađe
u baštu, i slučajno njega srela!
Kada je sišla, zatekla je dvojicu muškaraca zadubljene u
razgovor. Morton se tada okrenuo prema njoj.
- Da li je sve u redu? - pitao je Morton nežno i pružio ruku da
dohvati vrhove njenih prstiju. Smešio se na nju. Pokušala je da
mu uzvrati osmeh, da mu pokaže da ceni njegovu podršku. U
njegovim očima pročitala je razumevanje.
Sandra je bučno sišla niz stepenice. Još malo su
porazgovarali, a onda se spremili da krenu.
Kada su izašli do kola, Sandra je zadirkivala Vilijema: - Zašto
si se tako uozbiljio? Ponašaš se kao zabrinuta tetka! Moraćemo
da porazgovaramo o tome kada stignemo kući!
Vilijem nije odgovorio ništa. Seo je u automobil sav ukočen i
namršten.

71 Knjige.club
 Ursula je poželela da mu kaže da ne treba da brine. Znala je
da treba da telefonira Lei, ali se bojala da neće zvučati dovoljno
ubedljivo, i da će istina izaći na videlo. Dok je Morton bio pored
nje, još je i mogla da poveruje u privid koji su stvarali, ali čim bi
ostala sama, njena imaginacija je napuštala.
Međutim, znala je da treba da joj se javi. Zamislila je šta bi joj
kazala da je stvarno zaljubljena u Mortona.
Međutim, Lea mora da je znala da čak i da je Ursula
zaljubljena u njega, ona se ne bi preselila kod njega posle tako
kratkog poznanstva. To nije bilo u njenoj prirodi. Bila je suviše
razborita, suviše opterećena svojim vaspitanjem. Bio bi potreban
dug period upoznavanja i udvaranja pre nego što bi bila uverena
da je on voli.
Osim toga, nije bilo u njenoj prirodi da se baci oduševljeno u
nepromišljenu avanturu. Da je bila zaljubljena u Mortona, želela
bi da zna da će njihova veza trajati dugo, da će graditi zajedničku
budućnost u braku i sa decom. Ne bi pristala na vezu koja će
trajati samo jedno leto.
Okrenula se nervozno prema Mortonu. - Izvini zbog ove
nenajavljene posete - rekla je, izbegavajući da pogleda u njega. -
Ne znam zašto je Vilijem uopšte dolazio!
- Želeo je da sazna kakve su moje namere prema tebi.
Ursula je zastala u hodu, tako da je Morton koji je išao za
njom, skoro udario u nju.
- Šta si mu ti kazao? - pitala je uznemireno.
Zašto je jednom ne ostave na miru? Ako nisu imali dovoljno
poverenja u nju dok je bila pod njihovim krovom, otkuda im sada
pravo da se mešaju u njen život? Zar smatraju da ona nije
odgovorna za svoje postupke? Bilo joj je neprijatno zbog
Mortona.
- Možda je bolje da sednemo i porazgovaramo o tome -
predložio je tiho.
Ursuli se učinilo da je osetila umor u njegovom glasu.
Pomislila je da ga je ova poseta sigurno zamorila.

72 Knjige.club
 Išla je nemo za njim, i dozvolila da je nežno posadi na stolicu.
Pružio joj je čašicu šerija, od kojeg je ona otpila, i zakašljala se
odmah posle toga.
- Trebalo je da pretpostavim da će se ovo dogoditi. Međutim,
bio sam iznenađen i zatečen. Kada me je Vilijem upitao, rekao
sam ono što mi se jedino učinilo ispravno. - Zastao je i pogledao u
nju kao da se izvinjava. - Kazao sam da smo se verili, i da ćemo
objaviti naše planove za večerom prilikom njihove posete...
Njene ruke su se zatresle. Nije znala šta da kaže. Bilo je to
nešto na šta nije bila pripremljena.
- Bilo je veoma hrabro od tog mladog čoveka da povede
razgovor o toj temi. Da sam na njegovom mestu, znam da mi ne bi
bilo prijatno da se moja rođaka nalazi u potencijalnoj opasnosti
da njena naivnost bude iskorišćena. Da imam toliko godina kao
on, znam da bi mi trebalo mnogo hrabrosti da se upustim u tako
otvoren razgovor. Međutim, on je sakupio hrabrost i učinio taj
presudni korak.
Ustao je i prišao prozoru. - Moja prošlost se ne razlikuje
mnogo od tvoje. Moji roditelji su imali već četrdeset godina kada
sam se rodio. Moj otac je bio sveštenik. On i moja majka bili su
dve neiskvarene, nežne duše, i sve dok nisam napustio roditeljski
dom, moje životno iskustvo bilo je ograničeno.
Moji roditelji su sada mrtvi. Umrli su u razmaku od nekoliko
meseci. Otac od srčanog udara, a majka verovatno od tuge za
njim.
Prvi put je govorio o svom životu. Zelela je da sazna da li je
imao srećno detinjstvo... Da li je, kao i ona, bio malo svestan
koliko se razlikuje od drugih, sve dok nije bilo kasno...
Međutim, u ovom trenutku, bilo je važnije da sazna kako je
protekao razgovor između Vilijema i Mortona.
Kao da je znao o čemu razmišlja, Morton je rekao sugestivno:
- Nemoj se ljutiti na Vilijema. On je čovek na svom mestu.
- Ne slažem se s tobom - rekla je Ursula ratoborno. - Mislim
da se suviše meša u moj život. Najpre je pomislio da predstavljam
opasnost za brak njegove sestre, a sada je zabrinut za moju
budućnost. Šta bi se desilo da smo ti i ja stvarno zaljubljeni jedno

73 Knjige.club
u drugo, Mortone? Kako bismo se osećali da je došao da se
raspituje o tvojim namerama? Šta misliš, kako se osećam sada,
kada znam da si morao da izjaviš pred njim nešto za šta nisi
spreman da odgovaraš u potpunosti! Kako se osećaš ti, koji si
štiteći mene, stavio svoju reč kao zalog?
Okrenuo se prema njoj i Ursula je videla da je ljut. Prišao je i
uhvatio je za ramena.
- Treba da znaš nešto, Ursula - rekao je čvrsto. - Ako voliš
nekoga ko nije spreman da se založi za tebe čak i preko svojih
mogućnosti, on nije vredan tebe. Reci mi iskreno: da si
zaljubljena, zar ne bi želela zalog ljubavi? Stalnost, uverenje da si
potreban onome koga voliš, pa brak i sve ostalo što ide uz to?
On kao da je znao o čemu je ona malopre razmišljala. - Da -
rekla je tiho. - Ali, ne radi se o tome...
- Da li bi došla da živiš kod mene kada bi znala da ja ne
razmišljam kao ti? Da li bi imala poverenje u mene da nisi
pretpostavljala da imamo iste poglede na život?
Odmahnula je glavom, znajući da nema razloga da sakriva to
od njega. Njeno uverenje da su slični bila je osnova poverenja
koje je osećala prema njemu.
- Znam da je tako - rekao je čvrsto. - Ni ja ne bih pristao da je
bilo drugačije. Davno sam prošao vreme kada bih se upuštao u
nešto neozbiljno. Vilijem je bio potpuno u pravu kada je pitao o
mojim namerama. Imao je svako pravo na to.
Ursula ga je slušala netremice.
- I Vilijem je znao da ni ti ni ja očigledno nismo tip ljudi koji
bi se vezali na kratko. To će, bez sumnje, biti jasno i tvojim
rođacima. Nismo mogli da im predstavimo stvari kao da živimo
zajedno samo zato da nam prođe vreme. Ne bi nam verovali.
- Sve je to u redu - rekla je Ursula žustro. - Ali ti si izjavio
pred Vilijemom da ćemo se veriti. Sada će svi očekivati od nas da
to i uradimo.
- Da li se bojiš da ćeš završiti u braku koji nisi želela? ... Ne
brini! Reći ćemo tvojoj porodici da ne želimo da pravimo dalje
planove sve dok se potpuno ne oporavim. Verujem da će shvatiti
da moj ponos i osećaj časti ne dozvoljavaju da se oženim i u

74 Knjige.club
vučem tebe u brak pre nego što saznam koliko sam zdrav. Posle
nekog vremena, možemo im kazati da sam trajno nesposoban, i
da u tim okolnostima ti ne možeš da se vežeš za mene...
Ursula je indignirano odvratila: - Očekuješ od mene da im
kažem da te napuštam zbog tvoje bolesti? Zar pretpostavljaš da
bih ja to uradila?!
- Takve stvari se dešavaju u životu i to vrlo često, Ursula -
rekao je trezveno. - Ponekad i žene pridaju važnost fizičkom
izgledu, isto kao i muškarci. Ali, bolje da sada ne razmišljamo o
tome. Umorni smo oboje... Nisam ti rekao da sutra treba da se
dogovorim sa dekanom fakulteta o rasporedu mojih predavanja...
Osim toga, skoro sam zaboravio da ti kažem: tvoje stvari sam
sklonio u moju sobu. Činilo mi se to pametnijim...
- Kako si znao da će Sandra hteti da ide na sprat? ... Bila sam
tako uznemirena dok sam je vodila do kupatila, a onda sam
odahnula...
Slegnuo je ramenima. - Nisam znao, ali sam pomišljao na tu
mogućnost. Zato bih ti predložio još nešto... Mislim da bi bilo
bolje da preseliš svoje stvari u moju sobu, i spavaš tamo, sve dok
su tvoji rođaci ovde. - Video je da ga je začuđeno pogledala, pa je
rekao brzo, želeći da je uveri u ispravnost svojih namera: - Ne
brini. Ja ću se preseliti u drugu sobu. Zeleo sam samo da nas
poštedim iznenađenja i nepotrebnog objašnjavanja. Možemo
napraviti raspored kakav tebi odgovara.
Ursula je zurila u njega širom otvorenih očiju, ne shvatajući
njegove motive. Bilo je neverovatno da je neko spreman da ide
tako daleko da joj udovolji, i to da bi je poštedeo neprijatnosti.
Kazala mu je to. On se nasmejao.
- Ursula, treba da shvatiš da meni može samo da laska
činjenica da ljudi misle da je jedna izuzetno lepa žena zaljubljena
u mene. Šteta je što ne mogu da te zadržim stalno kod sebe i
oženim se tobom. Bio bi to idealan način da sprečim poneke
studentkinje da sanjare o meni.
Ursula je znala da je to šala, ali ipak se namrštila. Zamislila je
jato mladih radoznalih devojaka koje su spremne da flertuju sa
svojim profesorom. Znala je da to nije zbog njegovog izgleda i

75 Knjige.club
njegove prave ličnosti, nego zbog oreola snage i moći koji je
lebdeo nad njim zbog njegovog poziva. Ta pomisao bila joj je
neprijatna. Niko ga nije poznavao onako kako ga ona zna, sa
pravom snagom i inteligencijom njegove ličnosti, sa osećanjima i
mislima, pa čak i strahom koji su sastavni deo čovečje prirode.
- Ne mogu da dozvolim da se žrtvuješ za mene - protestovala
je ona. - Kazaću Lei i Eliotu pravu istinu...
Ali njeno lice je prebledelo na tu pomisao. Kada je Morton
rekao čvrsto: - Ursula, nemaš čega da se bojiš. Zašto bi se povukla
sada, kada smo već toliko postigli? - Ursula je pomislila da će već
naći pravo rešenje kada za to dođe vreme. Ustala je i krenula u
kuhinju. - Idem da spremim nešto za jelo. Šta bi ti najviše voleo?
- Želeo sam da izađemo večeras - rekao je Morton, i dodao
šaljivo: - Da proslavimo našu veridbu. Ali pre toga treba da
vežbam, ako želim da slušam savet lekara i ozdravim u što
kraćem roku.
Ursuli je trebalo pola sata da donese namirnice iz automobila
i poslaže ih na svoje mesto. Posle toga, pošla je kod Mortona u
sobu da ga pita da li želi da popije kafu sa njom.
Vrata njegove sobe bila su otvorena. Morton je ležao na
krevetu. Na sebi je imao kratke pantalone, a njegova ruka
počivala je na njegovoj slabini kao da ga to mesto boli.
Videlo se da je vežbao. Njegova kosa bila je pomalo mokra, a
obrazi zarumenjeni. Ležao je potpuno nepomičan.
Ursula se zapitala da li se možda oseća loše. Impulsivno je
požurila i dodirnula njegovu ruku, pitajući: - Mortone, da li se
osećaš dobro?
Do tada je držao oči zatvorene, ali kada mu se obratila, brzo
ih je otvorio, iznenađen njenim prisustvom. Nije nosio naočari, i
posegnuo je sada za njima, pokrenuvši se naglo.
Tim pokretom je otkrio njenom pogledu ranu na svojoj
slabini. Ona je jauknula kada je videla koliko je rana dugačka.
- Izvini, znam da ti je neprijatno da vidiš takav prizor - rekao
je Morton sa žestinom u glasu. - Za tako osetljivu osobu mora da
to predstavlja šok. Ne zameram ti zbog toga.

76 Knjige.club
 Osetila je da se ispod njegove ljutnje krije strah od
odbacivanja. Mora da mu pokaže da ga ona ne ceni ništa manje
zbog povrede na koju je on bio tako osetljiv. Rekla je nežno: - Ne,
nije mi neprijatno.
- Video sam izraz tvog lica! Ne možeš da me zavaraš!
- Pomislila sam da mora da te je mnogo bolelo, i da te još
uvek boli - rekla je iskreno, i bez unapred smišljene namere
pružila ruku i dodirnula ga nežno, prateći rez vrhovima prstiju.
On se pokrenuo i odmakao njenu ruku.
- Lekari i bolničarke dodirivali su tu ranu zašto što im je to
posao, i u tome nisu nalazili ništa čudno... Svako od nas ima svoj
san, ali ja ću morati da se odreknem sna da će neka žena da me
prihvati kao kompletno biće.
- Grešiš - kazala je tiho.
Njegov izraz lica odavao je bol koji je osećao. - Zašto to
kažeš? - pitao je ogorčeno. - Misliš li da će ijedna žena zavoleti
čoveka koji je opterećen ovakvim nedostatkom?
Njeno lice gorelo je od nagomilanih emocija, koje su joj
razdirale dušu. Znala je da Morton očekuje da ona prizna da su
njegova tvrdnja i njegov strah opravdani, ali ona to nije mogla.
Uporno je ostajala pri svome, odbijajući da mu da za pravo,
dok je on gledao sa ogorčenim izazovom u očima. Nije popustila
pred tim pogledom.
Pre nego što bi mogla da izgubi hrabrost, ona se nagnula
prema njemu, i polako spustila ruku na ranjeno mesto, gledajući
Mortona pravo u oči. Kada je on dohvatio njenu ruku da je skloni,
ona je odmakla pogled, ali nije dozvolila da je spreči u njenoj
rešenosti. Sagnula je glavu, i najpre je njena svilena kosa
pomilovala njegovu kožu, a onda je usnama dodirnula kraj rane, i
nastavila dalje, ne obazirući se na njegove prste koji su se
panično stezali oko njene ruke.
Pokušao je da je odvoji od sebe, ali ne bi uspeo u tome, a da
je pritom ne povredi.
Ona je nastavila da ljubi ranu uzdrhtalim usnama. Osetila je
da je njegovim telom prošao nemoćan drhtaj. Shvatila je koliko je
ovim gestom oskrnavila njegovu privatnost. Njena ruka počivala
77 Knjige.club
je na njegovom boku, i ona je osetila bolan grč kojim se opirao
njenom dodiru. U isto vreme, postala je svesna topline njegove
kože, i toplog muževnog mirisa kojim je odisao. Taj miris činio se
njenoj podsvesti tako poznat, iako ga nikada do sada nije osetila.
Trenutak kada je tog čoveka tako potpuno osetila, kao da je
trajao čitavu večnost. A onda je Morton snagom volje razbio
intenzitet tog momenta, podižući se iz tog položaja.
- Ursula, zašto mi to radiš?
Nije joj dozvolio da mu odgovori. Umesto toga, desilo se
nešto što ni u snu ne bi očekivala. Morton ju je poljubio. Ne tako
nežno kao što je ranije činio, nego skoro nasilno pripijajući svoje
usne uz njene. Telo joj se savilo u luku. Instinkt je prevladao
razum. Više nije mogla da se odupre navali osećanja koja su
vrtoglavo navirala.
Uzvratila je poljubac, a njene ruke su nekontrolisano tražile
utočište u njegovoj gustoj kosi.
Dok ju je ljubio, položi ju na krevet. Taj gest je u isto vreme
bio zaštitnički i posednički. Pokušala je da otvori oči da bi ga
pogledala, ali njeni kapci kao da su bili zapečaćeni od neke čudne
težine.
Rukama je obuhvatila njegovo lice, a onda su njene ruke
kliznule do njegovih bokova. On ju je ljubio po vratu, šapnuvši
nežno njeno ime.
Osetila je kako ta reč nežno odzvanja u njenim ušima.
Poželela je da se nikada ne probudi iz svog sna. Kada se on malo
odmakao od nje, dohvatila je njegovu ruku, i položila je na svoje
grudi. Oči su joj bile čvrsto zatvorene. Osećala je otkucaje srca
koji su igrali u ritmu sreće. Čekala je kao što još nikada nije, želeći
da ovaj trenutak potraje večno.

78 Knjige.club
 IX.

- Ursula - rekao je ponovo. Ona kao da ga nije čula.

Zaboravila je da je osećala sažaljenje kada ga je prvi put
videla, i da ga nije smatrala privlačnim. Jedino što je sada osećala
bila je želja koja je gorela u njoj. Znala je da Mortonu ima da
zahvali što je probudio želju u njoj. Sam dodir njegovog uzavrelog
daha ispunjavao je beskrajnom željom za njim.
Njegova ruka počivala je meko na njenim grudima,
obuhvatajući ih lako, ne oslanjajući se na njih. Sklopljenih očiju,
ona je zamislila sliku koju je jutros videla u ogledalu: njene
obnažene grudi prizivale su tada dodir njegovih ruku. Otvorila je
oči, a njeno telo izvilo se u luku prema njemu, da bi preko haljine
osetila puni dodir njegove ruke.
- Dodirni me, Mortone - preklinjala je. - Dodirni me...
Videla je kako su se njegove oči zatamnile. Znala je da je
dosegnula muževno jezgro koje nikada nije pokazivao, i da je
probudila želju u njemu. Gorela je pod laganom strašću sa kojom
je istraživao njene obline, i osećala vrelinu koja je skoro pekla.
- Kako želiš da te dodirnem, Ursula? Ovako?
Kao nošen nekim unutrašnjim porivom, položio je ruku na
njene grudi i polako je milovao.
- Ovako?
Ona je pružila prema njemu ruku sa snagom za koju nije
znala da poseduje. Povukla je njegovu glavu prema sebi, sve dok
njegove usne nisu dodirnule njene grudi.
Osetila je da je to ipak previše. Najednom, potreba koja je
skoro pomračila njen razum, zastala je. Kao da se i sama uplašila
od siline svoje sopstvene reakcije. Odvojila je prste od njega, i
zurila u glavu nagnuta nad njom. Zadrhtala je čitavim telom.
Morton je podigao glavu i nežno dodirnuo njeno lice. Želela
je da skloni svoj pogled u stranu, znajući koliko je sve ovo bilo

79 Knjige.club
neočekivano i koliko je slobode dozvolila sebi i svojim
unutrašnjim porivima.
- U redu je, Ursula. Sve je u redu - rekao je Morton blago.
Zastenjala je i pokušala da se odmakne od njega, ali je on i
dalje čvrsto držao.
- Ursula - njegov glas je umirivao. U njemu je bilo tihog
razumevanja i prihvatanja. On kao da je znao koliko joj je teško u
ovom trenutku. Sada kada je realnost stupila na scenu, ona je bila
zbunjena.
- Ne razumem... ne mogu da razumem šta se to desilo?! -
rekla je bespomoćno. - Nikada ne bih pomislila...
- Znam;..
- Došla sam samo da te pitam da li želiš šolju kafe - kazala je
sklanjajući pogled.
- A ja sam se ponadao da si počela da me zavodiš... - rekao je
on sa iznenadnom nijansom otvorenosti u glasu. - Ursula, ne
moraš da mi objašnjavaš...
- Možda je bolje da odem... - kazala je tiho.
- Ne, ostani da razgovaramo.
Seli su na fotelje, da bi razgovoru dali ozbiljan ton.
- Ursula, nemoj da se stidiš onoga što osećaš. Između tebe i
mene postoji slaganje koje ne možemo da ignorišemo. Možda ga
ne možemo objasniti, ali ono postoji. Moramo to priznati.
- Da. Mortone, zašto i ja osećam tako? Sve je to čudno...
Nikada ne bih pomislila da će mi se ovo dogoditi...
- Možda si u sebi imala toliko emocija da su jednom morale
da izađu na videlo... Mnogo stvari se desilo za veoma kratko
vreme. Današnji dan bio je pun napetosti...
- Izvini - rekla je kada je pomislila sa koliko se prisebnosti i
strpljenja ophodio danas sa Vilijemom i Sandrom. - Znam da je
bilo naporno... Ipak, mora da si bio preneražen kada sam ušla kod
tebe i...
- Želeo sam to isto koliko i ti... Kada si usmerila moju ruku,
mislio sam da bi bilo divno da nas komad tkanine ne sprečava da

80 Knjige.club
te osetim u potpunosti. Zeleo sam to pre nego što si kazala i jednu
reč.
- Kada sam te prvi put dodirnula, ti si me odgurnuo...
- Bilo je to zato što si probudila želju u meni - rekao je
otvoreno.
- Želim te i sada...
Kada je on to izgovorio, njen pogled se izdajnički spustio sa
njegovog lica na njegovo telo. Nije mu to promaklo. Nasmejao se i
nežno je uhvatio za ruku.
- Pa, šta da radimo? Da li da izađemo na večeru, ili ostanemo
kod kuće i vodimo ljubav?
Znala je da je to trebalo da bude šala, ali odjednom je shvatila
koliko bi joj značilo ako bi Morton vodio ljubav s njom. Bila bi
posle toliko vremena slobodna. Sa Mortonom, ne bi bilo razloga
za objašnjenja i zabrinutost. Ne bi se bojala odbacivanja, niti bi
strahovala da zbog svog neznanja ne može da mu udovolji... Njih
dvoje se nisu voleli, i zbog toga ne bi osećala pritisak da u njemu
treba da probudi želju, a sa druge strane da mu objašnjava svoju
čednost. Već je i ona sama osećala da je to postalo breme za nju.
Pogledala ga je i rekla promuklo, pre nego što se predomisli:
- Želim da ostanemo i vodimo ljubav.
Znala je da će se iznenaditi. Razrogačio je oči, ne shvatajući.
Pre nego što je mogao da progovori, ona je užurbano nastavila: -
Mortone, zar ne shvataš?... Sa tobom to neće biti kao sa nekim
drugim!
- Zato što bi nekog drugog volela, a mene ne voliš! - pitao je
bez okolišanja. Imala je utisak da se ljuti, iako nije želeo da se to
vidi na njemu.
- Pretvarao si se kada si rekao da sam probudila želju u tebi!
- izazivala ga je ona. - Rekao si mi to samo da bi me utešio!
- Nije tačno! - poricao je on. - Ursula, ne mogu ti dozvoliti da
uradiš to. - Uzeo je njeno lice u svoje ruke, i pogledao u nju sa
ozbiljnim izrazom lica. - Nisi razmišljala dovoljno.
- Lagao si! - rekla je Ursula. - Da si mi pravi prijatelj, razumeo
bi da ne želim da provedem svoj život sama... da želim da pružam

81 Knjige.club
i dobijem ljubav. Prestani da se pretvaraš. Ti me ne želiš. Nisi me
poželeo ni na trenutak...
Okrenula se da pođe, ali on je zaustavio, uhvativši je za ruku.
- Razumi me, Ursula. I ja sam ljudsko biće - rekao je žustro. - I
želim te. Stvarno. Zelim da te osetim blizu sebe, bez ičega što bi
nas sprečavalo i razdvajalo.
Odveo je do kreveta bez oklevanja. Kada je skinuo svu odeću
sa nje, prekrio je njeno telo dodirima koje je osetila svakim
nervom. Vratio se isti nezadrživ talas želje koji je osećala pre
nego što ga je iz osećanja stida suzbila. Prizvao je njenu želju
svojim dodirom, kao da je upravljao tajnim silama koje su vladale
njenim unutrašnjim bićem.
- Šta da te naučim prvo, Ursula? - promrmljao je na njeno
uho. - Da li osećaš koliko te želim?
Zadrhtala je. Njegova ruka milovala je njene grudi i ona je
zadrhtala od siline zadovoljstva koje je osećala.
- Želim da osetim tvoje ruke na mom telu... i tvoje usne. -
Video je da je zadrhtala, i njegove oči su se zatamnile. - Sve što
činiš... čak i to kada si zadrhtala... uzbuđuje me još više -
prošaputao je nežno.
Želela je da ga dodirne kao što je on dodirivao nju, da učini
da oseti isto zadovoljstvo koje je on njoj pružao. Pritisnula je dlan
na glatku površinu njegove kože. Istraživala je gladno, željna do
besvesti da mu saopšti kako se oseća kada je on dodiruje. Želela
je da komunicira s njim bez ikakvih barijera.
- Pomozi mi, Mortone - prošaputala je nesigurno. - Pokaži mi
kako da postignem da osećaš isto zadovoljstvo kao ja...
- Ne treba da ti pokazujem to - rekao je uzdrhtalim glasom. -
Ti to znaš i bez mnogo reći.
Pogledala ga je zbunjeno.
- Uzbuđuje me sve što činiš - rekao je nežno, a onda je
poljubio, obuhvativši je čvrsto, spustivši svu svoju težinu na nju.
Svaki deo njenog vrelog tela radosno je prihvatio taj intiman
dodir tela uz telo.

82 Knjige.club
 Kada je poljubac prestao, njeno srce je odzvanjalo u srećnom
ritmu zadovoljstva. Pomerila je glavu da ga poljubi u rame.
Želela je da oseti svaki delić njegovog tela, da upije različite
utiske svojim prstima i usnama, da sazna sve o tom činu koji
povezuje srećno zaljubljene.
- Ursula - izgovorio je njeno ime nežno, a onda je ljubio sve
dok se Ursula nije osetila potpuno ošamućenom. - Da li znaš
koliko me dovodiš u iskušenje? - prošaputao je ljubeći je. Njegov
dah slao je drhtaje strasti kroz njeno telo. Disala je isprekidano.
Bio je nežan i strpljiv. Ohrabrivao je njeno neodlučno
milovanje, dozvoljavao joj da isproba sve što poželi. Kada je
odjednom prekinuo i uhvatio za ruku, Ursulu je obuzeo strah.
Zadrhtala je, bojeći se njegovog odbacivanja... Bojala se da je
ipak samo obmanjivao.
- Želim te, Ursula - rekao je i dodirnuo vrhovima prstiju
njene uzdrhtale usne. - Kada me dodiruješ, želim da te imam celu.
Prestajem da razmišljam razborito. Moraš mi kazati da li želiš da
prestanemo...
Kolebala se između razboritosti i želje. A onda je želja
pobedila. Video je to u njenim očima. Znala je da je potreba da se
iskaže kao žena jedino što je želela u ovom trenutku.

***

Kada se te noći probudila, želela je da ga zatekne pored sebe

onako kako ja zaspala: zaštićena u njegovim rukama, svesna da je
doživela neslućeno bogatstvo i potpuno predavanje osećanjima,
prepuštanje najdubljim porivima svog bića, i prihvatanje koje je
potvrdilo kao ženu.
Međutim, bila je sama... Morton mora da je otišao da spava u
drugu sobu. Bilo joj je žao što nije ostao pored nje. Zelela je da
bude uz njega, i da se nikada ne rastaju. U tom trenutku, shvatila
je da ga voli.
Njeno srce poskočilo je od radosti. Iza sklopljenih očnih
kapaka redale su se slike koje su je podsećale kako je vodio
ljubav sa njom.

83 Knjige.club
 Sve ono čemu je učila tetka Mod govorilo je da je ono šta se
desilo među njima bilo pogrešno... ali jedno starije, mudrije
saznanje govorilo je da je bilo ispravno: bio je to dar koji joj je
Morton poklonio, ako ne iz ljubavi, a onda zbog ljubavi koju
osećaju dobri prijatelji jedno prema drugom.

X.

Ujutro je imala vremena da razmisli o svemu. Znala je šta

treba da čini. Morton joj je pomogao da spozna ženu u sebi.
Pomogao je čak da shvati da je zaljubljena u njega, da ga voli kao
muškarca koji u potpunosti zadovoljava sve ono što je očekivala
od čoveka svog života. Međutim, bilo bi previše kada bi očekivala
da on uzvrati njenu naklonost. On je činio mnogo toga za nju iz
prijateljstva, pa je vodio i ljubav s njom, zato što se sažalio nad
njenom sudbinom. Kako je sve bilo jednostavno! Jedino nije bilo
jednostavno zaboraviti osećanja koja su je vezivala za tog
misterioznog čoveka. Bledi asketa kao da je još jedanput ispunio
ljudsku dužnost prema njoj, i pružio joj ljubav zato što joj je u
tom trenutku to bilo potrebno. Koliko je to bilo lepo, toliko je bilo
i žalosno. On je ispunio svoju dužnost, i ona više ne sme ništa da
traži od njega...
- Ursula, doneo sam ti šolju čaja - kazao je Morton ulazeći u
njenu sobu. - Što se tiče prošle noći...
- Nije mi žao zbog toga, Mortone - rekla je tiho. - Pružio si mi
slobodu da mogu da se zaljubim bez straha da ću biti odbijena.
Jednoga dana, kada budem srećno udata žena, setiću se tebe i
biću ti zahvalna još više nego sada...
Prekinuo je usred reći, prišavši joj i sagnuvši se prema njoj.
Dodirnuo je blago njeno rame i pogledao je u oči, da vidi šta ona
zapravo oseća. Međutim, ona se odmakla kao oparena i okrenula
glavu na drugu stranu.
- Žao mi je - rekao je razočarano. Udaljio se od nje.

84 Knjige.club
 Žao mu je? Zbog čega, htela je da ga pita. Zato što si vodio
ljubav sa mnom... Zato što si mi pokazao kakva može da bude
kompletna veza između muškarca i žene... Zato što sam spoznala
šta je ljubav?... Znala je da bi je glas izdao, zato je samo
odmahnula glavom.
- Po svemu sudeći, ti želiš da zaboraviš ono što se desilo
među nama - rekao je Morton ojađeno.
Da zaboravi? Nikada! Ali, za njegovo dobro, ne sme mu to
priznati...
Naterala je sebe da se osmehne. - Mislim da je tako najbolje...
Nastala je duga tišina. On je kazao na kraju: - Bar više
nećemo morati da se pretvaramo da smo ljubavnici. Biće nam
lakše da se ponašamo prirodno kada dođu tvoji rođaci...
Ljubavnici... Od te reći osetila je tihi, prodorni bol, zbog kojeg
je u isto vreme želela da plače i da se smeje.

***

Želela je da stvari ostanu kao što su bile pre, ali to nije bilo
moguće. Priznala je sebi da je doživela bolno razočaranje... Njoj
nije bilo žao, ali Mortonu kao da jeste. Osećala je to u napetosti
koja je vladala među njima. Nije više bilo radosti u svakom
njihovom zajednički obavljenom poslu. Videla je zamišljen izraz
na njegovom licu kada je mislio da ga ona ne posmatra.
Njihovi razgovori nisu više sadržavali onu duhovitost i
simpatiju koja je oduvek vladala među njima. On kao da je bio ljut
na nju.
Možda je imao pravo. On je podneo velike žrtve za nju.
Ponudio joj je pomoć, ponudio joj je ljubav... On, koji za ljubav
nikada nije mario! On, koji je živeo mirnim životom sve dok nju
nije upoznao, sve dok nije počela da zadire u njegov život toliko
da je morao da joj posveti pažnju. Uvek je bio dobronameran,
uvek je bio lojalan. Za ono malo što je ona njemu pružala, a bila je
to pomoć u radu, za koju je na kraju krajeva bila i plaćena, možda
je platio ipak preveliku cenu. S pravom mu je žao što je dozvolio
sebi da odstupi od svojih načela i počne da se bavi ljudskim

85 Knjige.club
strastima. Dužnost, koju je preuzeo na sebe, bila je nezahvalna, i
verovatno mu je sada bila mrska, ali osećaj časti nije mu
dozvoljavao da sada odstupi.
Bilo joj je teško da misli kolike je žrtve podneo zbog nje. A
najgore od svega, znala je da ga je zavolela, i da je ta ljubav
beznadežna. Život se stvarno poigrao sa njom! Nije bilo načina da
se sve spoji u srećnu celinu. U svojoj pravoj ljubavi, ako uopšte
može da je tako nazove, bila je uskraćena u ljudskom prihvatanju
i razumevanju. Ovoga puta, razumevanje je postojalo, ali njene
emocije nisu bile uzvraćene.
Morala bi da bude zadovoljna. Postigla je nešto. Međutim,
gorak ukus u ustima ostajao je iza saznanja da njena ljubav
nikada neće biti uzvraćena.

***

Svaki dan proticao je kao mora. Njeno očajanje je raslo.

U petak je trebalo' da izađu na večeru sa Eliotom i Leom.
Lea je popodne telefonirala da joj kaže da su stigli. U njenom
glasu Ursula je osetila da želi da je pita mnogo toga, ali je taktično
vodila razgovor o drugim temama, očekujući da Ursula sama
počne da priča.
Međutim, Ursula to nije mogla. Postojala je distanca između
nje i Lee, saznanje da se o nekim stvarima ne može razgovarati.
Zadržala je svoj bol za sebe.
Kada je završila razgovor, Lea se okrenula prema Eliotu. -
Nešto nije u redu. Ursula nije srećna. Eliote, nismo trebali da je
pustimo da ide u Oksford.
Eliot se začudio. Malopre je razgovarao sa Vilijemom i mladić
ga je uveravao da je ipak sve u redu.
- Ne brini! Ako bude trebalo, preduzećemo korake da je
odvedemo i vratimo kod nas. Ali sačekajmo da vidimo šta će veče
da donese.

86 Knjige.club
 ***

Ursula je posmatrala svoj odraz u ogledalu. Bila je upadljivo

bleda. Haljina koja joj je nekada stajala, sada kao da je visila na
njoj.
Stisnula je zabrinuto usne, pitajući se da li će ostali da
primete koliko joj je teško.
Bilo je sedam sati, vreme da krenu u grad. Međutim, nije još
skupila hrabrost da siđe u predvorje. Trebalo joj je vremena da se
sabere.
U ova četiri dana, Ursula se mnogo promenila. Ranije je bila
uverena da je dobro da Morton i ona igraju ljubavnike, i pristala
je na tu bezazlenu obmanu. Međutim, sada je bilo drugačije.
Strahovala je da ni jedno od njih dvoje neće moći da igra svoju
ulogu dovoljno ubedljivo.
Ranije je Morton pokazivao naklonost i toplinu kada bi im se
prsti slučajno dodirnuli... Prihvatao je njihovu bliskost kada su
stajali jedno pored drugog radeći na njegovim spisima, pozivao je
da sedne pored njega da bi bili bliže...
Sada je održavao distancu koja je povređivala svaki put kada
bi je osetila. Osećala je u svakom trenutku da joj se srce kida. Nije
je više obasipao toplim osmehom. Osećala je hladnoću koja zrači
oko njega.
Kako će se Eliot uveriti da su Morton i ona zaljubljeni kada
on ne može da podnese dodir njihovih prstiju kada se slučajno
sretnu?
Začula je kucanje na vratima. Morton se od onoga dana nije
pojavljivao u njenoj sobi.
Otvorila je nesigurno vrata. Morton je bio obučen u večernje
odelo, koje je savršeno pristajalo njegovoj sada već ojačaloj figuri.
- Trebaće ti ovo - kazao je britko, pokazujući joj kutijicu za
nakit. Bila je iznenađena.
Spomenuo je ranije da će joj biti potreban verenički prsten
kada njeni rođaci dođu u posetu. Očekivala je da će kupiti jeftin

87 Knjige.club
prsten sa lažnim kamenom, ali kada je otvorila kutiju, znala je da
kamen nije lažan.
Prsten od starog zlata imao je u sredini ametist tamne boje
kao planinsko jezero, a njegov odsjaj reflektovao je svetlost u
raznim nijansama. Oko dragog kamena bio je izrađen zlatni splet,
koji je kao čvor obujmio dragi kamen i doprinosio skladu i
celokupnom izgledu prstena.
Bio je prekrasan. Takav bi prsten i sama izabrala... Njena
ruka je zadrhtala. Kutijica skoro da joj je ispala iz ruke. Sklopila je
oči, želeći da sakrije suze koje su navirale.
Morton je nešto promrmljao i oteo kutijicu iz njene ruke sa
nestrpljenjem sa kojim se u poslednje vreme ophodio sa njom.
- Uzmi ga. Moraćeš da ga nosiš bar izvesno vreme - rekao je
žustro. - Oni će to očekivati od tebe.
Pre nego što je mogla da ga zaustavi, uzeo je njenu levu ruku
i stavio prsten na domali prst.
- Zašto si uradio to? - Bila je zbunjena.
On se razbesneo. Rekao je sa nezadrživom žestinom: - Zar
misliš da je to samo privilegija čoveka koji će te odvesti pred
oltar? Baš si čudna... Bila si spremna da mi podaš svoje telo, a
sada si bolesno osetljiva kada ti dotaknem ruku.
Zvučao je tako ogorčeno da nije smela da mu se suprotstavi.
U ovom trenutku, najbolje je bilo ne ljutiti ga još više.
Gde je nestala njegova nežnost i saosećajnost, razumevanje
koje je uvek pokazivao za nju? Nekada je mogla sve da mu kaže, a
sada se ne usuđuje da ga pogleda u oči.
- Hajde da obavimo i ovu neprijatnu dužnost - rekao je
smrknuto.
Vozio je ćutke prema gradu. U njoj je gorela želja da mu kaže
da nije smeo da bude tako grub prema njoj. Okrenula se sada
prema njemu da mu kaže koliko je povredio, ali je on preduhitrio:
- Suviše je kasno da se predomisliš Ursula. Zajedno smo se
posvetili ovoj stvari, i moramo ustrajati, ma koliko da nam to ne
prija.

88 Knjige.club
 Prigušila je jecanje. Da, ona se posvetila njemu i dušom i
telom... ali on to od nje nije želeo da prihvati.
Bila je slomljena. Učinilo joj se da joj predstoji najteže veće u
životu. Zelela je da pobegne i da je svi ostave na miru.

***

Eliot i Lea već su ih čekali u restoranu. Ursula ih je

predstavila, i posmatrala kako Eliot i Morton pogledom
procenjuju jedan drugog. Dve veoma snažne ličnosti odmeravale
su vrednosti i slabosti onog drugog.
Morton se prema Lei ophodio onako kako je Ursula i
očekivala. Bio je nežan i ljubazan, uvažavao je njenu ženstvenost i
mnogobrojne vrline koje je posedovala.
Dok su muškarci razgovarali o Mortonovom boravku u
Etiopiji, žene su započele drugi razgovor.
- Morton mi se dopada - prošaputala je Lea sa ohrabrujućim
smeškom. - Tako sam srećna zbog tebe! - Pogledala je na Ursulinu
levu ruku, i njen osmeh se produbio. - Vidim da nosiš prsten.
Vilijem je spomenuo da ćete se veriti, ali nismo znali koliko je to
zvanično...
Ursula nije shvatala da ih obadva muškarca slušaju, sve dok
Eliot nije kazao: - Nadam se da nećeš požurivati Ursulu da što pre
uđe u brak, Mortone. Tek nedavno samo saznali da imamo
rođaku iz Dovera, i ne bismo želeli da je izgubimo tako brzo.
Koliko će potrajati posao u kojem ti Ursula pomaže?
Morton nije stigao da odgovori. Ursula ga je preduhitrila.
- Ne tako dugo - rekla je ona iskreno, ne videći kako se
Morton namrštio na te reči.
- U redu. Lea i ja bismo ti predložili da dođeš da živiš sa
nama, Ursula. To bi vam obadvoma dalo vremena da razmislite
pre braka.
Ursula je pogledala nesigurno Mortona. Nije znala šta da
kaže, a da ne povredi ni jednu ni drugu stranu.
- Čini mi se da Eliot pokušava da nam kaže da ne odobrava to
što živimo zajedno - rekao je Morton jetko. Ursula je prebledela.

89 Knjige.club
 - Nemam prava da sudim o tome - uzvratio je Eliot mirno.
- Tačno - potvrdio je Morton samozadovoljno.
Atmosfera je bila zategnuta. Ursuli je postalo izuzetno
neprijatno. Poželela je da se nikada nije upustila u obmanu koju
je isprva prihvatila. Stvari se nisu razvijale onako kako je ona
očekivala.

***

U restoranu je postojao podijum za ples. Kada su večerali,

Lea i Eliot su otišli da plešu. Eliot je zagrlio ženu tako nežno, da je
Ursula osetila da će da zaplače. Ionako je čitavo vreme bila na
ivici suza.
Nije se usuđivala da pogleda Mortona. On i Eliot čitavo
vreme su vodili verbalni duel, i nije bilo lako sačuvati
hladnokrvnost u takvoj atmosferi.
Nije smela ni da pomisli šta bi se desilo da je Morton stvarno
bio zaljubljen u nju, i morao da odgovara na Eliotova
provokativna pitanja da dokaže postojanost svojih osećanja i
namera. Verovatno bi razgovor bio doveden do takvog usijanja
da bi to postalo neizdrživo. I ovako je bilo teško, naročito ženama
koje su bile nemi svedoci razgovora koji je bio civilizovan, ali
nabijen borbom oprečnih mišljenja.
Ursula je zurila obeshrabreno pred sebe. U tom trenutku,
začuo se dubok, promukao ženski glas u njihovoj blizini: -
Mortone! Kakvo iznenađenje! Divno je videti te tu.
Ursula je prepoznala taj glas. Bila je to žena sa kojom je
Morton bio u Londonu.
Okrenula se da je pogleda. Bila je visoka, približno istih
godina kao Morton, besprekorno našminkana i odevena u
raskošnu večernju haljinu. Približavala im se graciozno, i
ispružila obe ruke prema Mortonu, a onda ga poljubila u usta.
- Izgledaš neuporedivo bolje... Opet si onaj stari!
Sela je pored njega, ignorišući Ursulu. - Dragi, zašto si otišao
tako naglo one noći? Nisi valjda bio ljubomoran? - Napućila je
usne provokativno, i pomilovala ga po licu.

90 Knjige.club
 Znači, postojala je žena u Mortonovom životu. To je žena
koja mu je nanela toliko bola... Ona ga je odbacila, a sada se
poigrava s njim. To je žena koju Morton voli, mislila je dok je
bespomoćno posmatrala kako ta druga žena flertuje s njim,
laskajući mu i izazivajući ga, dodirujući ga kao da je on njena
igračka. Potpuno je isključila Ursulu iz razgovora. Nije je ni
primetila.
- Ostajem u Oksfordu nekoliko dana. Da bi bismo mogli da se
vidimo?
- Mislim da je to nemoguće. Sutra putujem. Idem u lečilište
na desetak dana.
Ursula je osetila neočekivan bol. Kao da se čitav svet srušio
pod njom. Moraće da provede sledećih deset dana bez njega...
Kao što će uostalom morati da provede čitav život bez njega.
Žena je uporno govorila da bi trebalo da se sastanu, ali
Morton je obuzdavao sva njena nastojanja. Ursula se pitala koliko
će da joj se odupire, verovatno iz ponosa, sve dok ne popusti?...
Koliko će vremena biti potrebno da je jednog dana zamoli da
napusti njegovu kuću da bi njeno mesto zauzela ova nasrtljiva
žena?
Ne može sedeti i čekati kao bespomoćna žrtva da se to
dogodi. Ona mora nešto preduzeti. Znala je da je teško, ali moraće
da donese odluku...
Čula je da joj Morton nešto govori.
Pogledala je u njega zbunjeno. Ona druga žena je nestala.
- Pitao sam te da li želiš da plešeš sa mnom - ponovio je on.
Odmahnula je glavom. Nije mogla da pogleda u njega. Nije
mogla da bude sigurna da će ostati ravnodušna kada se nađe u
njegovom zagrljaju. Bila je dovoljna sama pomisao da bude tako
blizu posle svega šta se desilo, pa da njene noge zadrhte.
Srećom, Eliot i Lea su se vratili.
Spremali su se da pođu, i Ursula je odahnula. Bilo joj je drago
što se ovo mučno veče konačno završilo.
Na putu prema kući, u Mortonovom „mercedesu“, nisu
progovorili ni reč. Kada je kod kuće Morton otključao vrata, a ona

91 Knjige.club
pošla u svoju sobu, bila je već na stepenicama kada je pozvao po
imenu. Ona se okrenula.
- Znaš da sutra odlazim rano ujutro.
- Da! - Nije se usudila da ga pogleda u oči.
- Ursula...
Da li je u njegovom glasu bilo bola, ili je to bio samo umor?
Zelela je da dođe do njega, da ga uteši... da ga zamoli da je
razume... Ali, nije mogla.
- Umorna sam - kazala je ne reagujući na pomirljiv ton u
njegovom glasu. - Idem da spavam.
Na trenutak je pomislila da će da krene za njom. Osetila je da
je zakoraknuo. Ali, kada je krenula, nije je zaustavljao.

***

Bila je budna skoro čitave noći. Smišljala je šta da radi. Kada

je svanulo, sačekala je da Morton ode, a onda ustala.
Spakovala se mehanički, kao u snu. Znala je da joj ništa drugo
ne preostaje. Zašto da produžava agoniju, ostajući kod Mortona,
kada zna da će njenom boravku uskoro doći kraj.
Zelela je da ode na dostojanstven način. Nije želela da čeka
trenutak kada će joj on sam kazati da u kuću treba da se useli
druga žena. Volela je Mortona, i znala je da on ima pravo da bude
srećan. U ovom njihovom kratkom odnosu, desilo se toliko toga.
Verovatno je ona ta koja je dobila mnogo više, zato što je on bio
spreman da joj pruži mnogo. Ali, da ga moli za ljubav, to nije
mogla.
Doživela je jedno divno iskustvo, zavolela najpažljivijeg
čoveka na svetu, ali bilo bi previše da očekuje od njega da je on
beskonačno trpi u svojoj blizini. On ima svoj život u kojem za nju
nema mesta. Ona mora to da shvati i da se pomiri s tim...
Stigla je u Dover do podneva. Ušla je u kuću koju je nazivala
domom, mada je znala da dom za nju ne predstavlja mesto, nego
osoba. A ta osoba bila je Morton.

92 Knjige.club
 Provela je dva dana ne izlazeći iz kuće, a onda napisala
pismo Lei. Pismo je bilo kratko. U njemu je jednostavno saopštila
da je njena veridba raskinuta, i da se sada nalazi kod kuće.
Bilo je mnogo teže napisati pismo Mortonu. Pocepala je
nekoliko neprirodnih objašnjena koja bi bila uvreda za njih oboje
i za odnos koji su imali. Na kraju, sela je ponovo i ovoga puta
napisala istinu.
Rekla mu je iskreno da nije želela da mu naudi, da ni sama
nije znala da ga voli, sve dok nije bilo kasno. Ne piše mu zato da
bi ga opteretila osećanjem krivice, već jednostavno da mu objasni
da je prihvatila da on voli drugu ženu, i da je zbog toga bolje da se
više nikada ne vide.
Pismo će ga čekati kada se vrati kući. Zamislila je Mortona
kako ulazi u kuhinju. Možda će čak i da posrne, umoran od dugog
putovanja... otvoriće omotnicu, i namrštiti se kada pročita sadržaj
pisma.
Zamislila je njegovo olakšanje kada sazna da je otišla, i da ne
mora da smišlja izgovore da, bi je se rešio na lep način.
Mučila je sebe, pitajući se koliko dugo će Morton moći da se
odupire ženi sa zavodničkim glasom. Sigurno ne dugo. Ona će ga
zadirkivati, uvijaće se oko njega, pritisnuće svoja izveštačena
nakarminisana usta na njegova. Pošto je voli, on će zaboraviti da
ga je jednom ranije odbacila i napustila, i primiče je ponovo kao
da ništa nije bilo.

***

Sledećih nedelju dana proteklo je sumorno. Uprkos tome što

je radila tako mnogo u kući i oko kuće da je uveče bila iscrpljena,
noću nije mogla da spava.
U subotu je bio topao dan, i ona je iskoristila lepo vreme da
radi u bašti. Radila je teško. Popodne je umorna i malaksala od
sunca zaspala na travi. Nije videla senke dana kako se
produžavaju, niti čula meko brujanje limuzine koja se kretala niz
ulicu prema njenoj kući.

93 Knjige.club
 Morton je imao dugačak put iza sebe. Noga ga je bolela od
napornih vežbi kojima se u lečilištu podvrgavao. Međutim, bila je
to cena po kojoj je dobio novu lakoću u pokretu. Bol će
vremenom proći, a efekti terapije zauvek ostati, uveravali su ga
eksperti.
Bio je umoran, i osećao onu vrstu olakšanja koja nastaje
posle oslobađanja od dugo nakupljenog straha. Konačno je znao
da može biti potpuno zdrav.
Zvonio je na glavnoj kapiji, ali odgovora nije bilo. Međutim,
video je Ursulin automobil parkiran pred kućom. Znao je da ona
mora biti tu.
Pošao je duž zida koji se protezao sve do drugih malih vrata
koja su vodila u baštu. Srećom, vrata su bila otvorena.
Kada je Morton ušao, dah mu je bolno zastao u grlu kada je
video Ursulu na travnjaku. U snu, izgledala je kao dete, nežno i
ranjivo. Nije mogao da odvoji pogled od nje.
...Pomahnitalo je vozio kući, očajno želeći da sazna zašto
Ursula ne odgovara na telefonske pozive. Pronašao je njeno
pismo, a onda je otišao kod Eliota Calmersa i otvoreno
porazgovarao sa njim. Otkrio je svoja osećanja pred njim, i
produžio u Dover.
Nadneo se nad njeno lice, i tiho izgovorio njeno ime. Nije se
probudila, ali njen izraz lica nije više bio tako bezazlen. Ogledala
se ozbiljnost na njemu. Više nije izgledala kao dete, već kao žena.
- Ursula! - rekao je ponovo, i ovoga puta ona je otvorila oči.
- Mortone! - Nije mogla da veruje. Morton ovde! Ustala je, a
ruka na kojoj je ležala bila je sva utrnula. Međutim, nije se
obazirala na to.
Njena čula su željno upijala njegovo prisustvo. Ojačao je,
dobio na težini. Bio je muževan - sušta suprotnost čoveku kojeg je
prvi put videla u invalidskim kolicima onoga dana.
Prebacio je težinu sa jedne noge na drugu, i videla je da se
namrštio bolno.
- Mortone, ti nisi dobro...

94 Knjige.club
 Pojavio se zadirkujući izraz u njegovim očima, i znala je da se
našalio sa njom. Njene reči, njen izraz lica, svaki njen gest mora
da mu je odavao njena osećanja.
- Osećam se tako dobro da moram da se smejem zbog tvoje
nerazboritosti. Ursula, kako si mogla da pomisliš da volim drugu
ženu?
Gledala je u njega širom otvorenih očiju.
- Zar nije tako? ... Mislila sam da je to žena koja te je...
odbacila posle incidenta.
Uzdahnuo je, i seo na klupu pored ograde. Privukao je i nju
da sedne pored njega.
- Ursula, mene niko nije odbacio. Nisam te razuveravao u
tom pogledu, zato što sam video koliko ti to znači. Moram da
priznam, Ana je žena koja ne može da prihvati da je neko ne želi i
ne smatra privlačnom. U tome je njen problem...
Osetio je napetost u njenom telu kako raste.
- A tvoj problem je u tome što ne možeš da prihvatiš i veruješ
da te neko želi... I ne samo želi... Ursula, pogledaj me! Ovo je prvi
put da sam nekoj ženi rekao da je volim, i želim da me gledaš
pravo u oči.
Pogledala je u njega, a on je uhvatio nežno za ruku.
- Kako si smela da mi okreneš leđa svaki put kada bih ti se
približio... A pre svega, kako si smela da pobegneš dok nisam bio
tamo da učinim nešto da te sprečim i uverim te koliko grešiš?
Usne su joj zadrhtale. Odmahnula je glavom, saginjući je da
Morton ne bi video njen izraz lica. U sledećem trenutku, bila je u
njegovom naručju.
- Nemoj da se usudiš da mi prirediš tako nešto još jedanput!
Nije se više obuzdavao. Pronašao je njene usne. Ljubio je, ne
skrivajući svoja osećanja.
- Volim te od prvog trenutka kada sam te ugledao - rekao je
između poljubaca. - Zašto misliš da bih inače bio tako rešen da te
zadržim pored sebe?
Video je zbunjenost na njenom licu.

95 Knjige.club
 - Niko nije u tolikoj meri nesebičan. Zar misliš da je to bilo iz
čovekoljublja? - rekao je suvo, a onda dodao: - Da li misliš da bih
inače vodio ljubav s tobom?
- Nisi to želeo...
- Želeo sam to već onoga dana u Ričardovoj bašti. Međutim,
znao sam da u onakvom stanju nisam fizički privlačan. - Usna mu
je zaigrala. - Odlučio sam tada da čekam da dođe dan kada ćeš
pogledati u mene i poželeti me. A kada jesi, shvatio sam da te
volim, i da mi je teško da uzmem ono što si mi tako nevino nudila.
Mislio sam da je suviše rano. Želeo sam da sačekam dok me
zavoliš svesno...
- Da li si me zbog toga ostavio samu te noći? - pitala je ona,
osećajući sada sigurnost i toplinu uz njega.
- Bojao sam se da ćeš me napustiti kada se probudiš. Sve šta
si učinila, govorilo mi je da si takva kakvom sam te zamišljao,
nevina i neiskusna.
- A ja sam mislila da si ti taj koji se kaje.
Pogledao je u nju. - Napisala si da me voliš, Ursula. Sada
želim da čujem te reći od tebe, kao što sam želeo da ih čujem one
noći kada smo vodili ljubav... Želim da mi ih šapućeš, da ih
uzvikuješ u tami.
- Nisam verovala da želiš da te volim.
- Veruješ li mi sada? - pitao je i stavio njenu ruku na svoje
srce koje je divlje udaralo.
- Da - rekla je jednostavno i srećno.
- Kako da provedemo vreme koje nam predstoji? U
planiranju venčanja, ili da vodimo ljubav?
- Zašto ne bismo i jedno i drugo odmah sada? - kazala je
Ursula, gledajući ga s ljubavlju u očima.
KRAJ

96 Knjige.club