Универзитет у Београду

Филозофски факултет
Одељење за филозофију

Образложење теме докторске дисертације

Појам догађаја у филозофији Алана Бадјуа

Студент: Сибин Братина Ментор: prof. dr Миланко Говедарица

Београд, 2020.
Садржај
Предмет истраживања...................................................................................................4
Основне претпоставке....................................................................................................5
Циљеви истраживања.....................................................................................................6
Структура рада...............................................................................................................7
Кратки преглед основних делова истраживања...........................................................8
1.0 Увод или Бадјуова позиција.................................................................................................8
2.0 Бадјуово схватање феноменологије....................................................................................8
2.1 Идеја формалне онтологије.................................................................................................8
2.2 Четири процедуре истине.....................................................................................................9
2.3 Појам шава..........................................................................................................................10
2.4 Теорија истине као раскривања у процесу........................................................................10
3.0 Појам догађаја у историји филозофије..............................................................................10
3.1 Хајдегер...............................................................................................................................10
3.2 Постструктурализам и структурализам..............................................................................11
3.3 Разумевање догађаја у савременој аналитичкој традицији.............................................11
3.4 Метаонтологија...................................................................................................................11
3.5 Екскурс ка емергенцији.......................................................................................................12
4.0 Бадју о догађају...................................................................................................................12
4.1 Тријада субјект, истина, догађај.........................................................................................12
4.2 Различити типови догађаја по процедурама и промена парадигми...............................12
4.3 Парадигма матема и теорија скупова................................................................................13
4.4 Парадигма поема, Ниче-Хајдегер и трансестетика постмодерне.....................................13
4.5 Парадигма политичке инвентивности или у ишчекивању догађаја.................................13
4.6 Парадигма љубавне филозофије: Фројд – Лакан..............................................................14
4.7 Може ли догађај из једне парадигме да утиче на дешавања у другим парадигмама?. 14
4.8 Исцрпност процедура истина и врсти догађаја.................................................................14
5.0 Закључак или значај догађања...........................................................................................14
Методологија.................................................................................................................16
Прелиминарни списак литературе:..............................................................................17
Предмет истраживања

Током историје филозофије, често се обраћала посебна пажња на разматрање

појединачних значајних појмова, попут кретања или промене о којима се полемише још
од античког периода. Предмет овог истраживања представљаће савремена филозофска
истраживања о појму догађаја, појму који је неочекивано касно дошао у жижу
филозофских истраживања. Период у којем ћемо посматрати ова истраживања почиње
са истраживањима М. Хајдегера, након чега ћемо наставити да се крећемо у оквирима
филозофије западног културног миљеа, а позиција којој ће бити посвећено највише
пажње у овом истраживању је она А. Бадјуа. У овом раду ће бити заступљена
истраживања како из савремене континенталне филозофије, као у радовима Ж. Лиотара,
Ж. Бодријара, или Ж. Делеза, тако и из савремене аналитичке филозофије, попут радова
Џ. Кима, Д. Дејвидсона и Р. Чизолма, као и других. Ово истраживање ће бити усмерено
на појам догађаја и одређивање његовог места спрам других референтних филозофских
појмова.
Како бисмо овај појам анализирали на задовољавајући начин, након што
изложимо основну Бадјуову позицију, мораћемо пре свега изложити значајне
досадашње концепције догађаја, како бисмо увидели у чему је специфичност Бадјуове
концепције спрам њих. Затим ћемо морати да размотримо основу Бадјуове филозофије
која се врти око тројства појмова: догађај, истина и субјекат. Сваки од ова три појма за
Бадјуа има унеколико другачије значење но што су их ови појмови имали у историји
филозофије. Однос према истини се, према њему, не описује исправно теоријом истине
као адекватности, већ он утврђује идеју о постојању четири процедуре истине и четири
области у којима се права истина показује. Те области су математика, политика,
уметност и љубав, а схватање истине у оквиру сваке од ових процедура појединачно
даје истину схваћену као матем, политичку инветивност, поем и перспективу из двоје.
Иако се истина сама по себи не може исцрпети ни у једној од ових процедура узетих
појединачно, задатак филозофије по Бадјуу је такав да она мора направити теоријски
модел и простор за разматрање истине схваћене кроз сваку од ових процедура. Догађај
ће код њега означавати моменат просијавања истине кроз једну од процедура истине,
док ће сама теорија истине бити блиска Хајдегеровим интуицијама о истини. Треба
нагласити да је, упркос подели на процедуре истине, истина за Бадјуа једна и недељива.
Бадју покушава да развије теорију субјекта без објекта. Сматрајући да се коначан
лом на субјекат и објекат десио у немачкој класичној филозофији, за Бадјуа би се пре
могло рећи да се опредељује за идеалистичку мисао, сматрајући како нам страна објекта
може само сметати у потрази за истином; иако је парадоксално он сам по опредељењу
материјалиста. За њега, догађај представља дисконтинуитет у природном току
дешавања, који мења парадигму погледа на свет, међутим који зависи од веровања и
посвећености догађају од стране субјекта, како би се његова истинитост задржала у
свету. Верност некој истини би била слична верности у неко ново становиште које
настаје услед догађаја и које треба да постане парадигматично. По Бадјуовом схватању,
задатак филозофије није само да дијагностикује неко стање ствари, већ је и у том да се
дато стање ствари и промени. Ово револуционарно схватање филозофије као делатне
нам показује у ком смислу Бадју сматра да треба остати веран догађају и просијавању
истине кроз њега. Када се нова истина појави у свету, задатак субјекта по Бадјуу је да је
препозна и развије систем у складу са ониме што та истина доноси.

Основне претпоставке

Основна претпоставка овог истраживања је да догађај није било које збивање

које се деси у свету, већ да је догађај нешто што конститутивно мења перспективу
погледа на свет. Овакво одређење догађаја не допушта да се било које дешавање може
представити као прави догађај и део истраживања ће бити посвећен овој тематици. У
том смислу, догађај се показује близак само оним збивањима које доприносе промени
неке парадигме или континуитета дешавања и у том смислу ћемо контрастирати појам
догађаја појму дешавања. Из тога следи да догађај није могуће предвидети унапред. Ако
дешавање одредимо путем промена у простору и времену, могли бисмо рећи да сваки
догађај истовремено представља и дешавање, али не и да је свако дешавање догађај.
Друга основна претпоставка коју ћемо прихватити на почетку јесте да
феноменолошка перспектива успешно описује искуство субјективности из првог лица.
Ова перспектива се показала као једна од кључних филозофских достигнућа двадесетог
века, због специјалне позиције у коју поставља субјект искуства спрам света. Смисао у
коме желимо да користимо овај појам је онај за који Т. Нејгел сматра да описује
искуство бивања нечега. Идеја овог повезивања перспективе првог лица са
феноменологијом је у томе да се истакне различитост индивидуалног приступа и
погледа на феномене у свету. Тврдићемо да Бадју мисли управо на феноменолошку
позицију када субјекта поставља у свету сусретнутог са неодређеним мноштвом
мноштвености.
Хипотеза коју Бадју износи и коју ћемо у већини одељака истраживања
прихватати, јесте да постоје четири процедуре истине којима се може одредити догађај.
Иако ћемо ову хипотезу у већини делова рада прихватати, барем у два одељка ће се
бавити расправама о њеној утемељености и исцрпности процедура. Главно питање у
критици ове хипотезе на које ћемо покушати да пружимо одговор јесте основаност
избора ових процедура.

Циљеви истраживања

С обзиром да ће рад бити усмерен на експлицирање појма догађаја и то како се

он појављивао и развијао кроз савремену филозофску литературу, први циљ рада ће
бити показивање тога како се овај појам развио од његовог појављивања код Хајдегера
до смисла у ком се користи код Бадјуа и у бадјуовској традицији. Овде ћемо показати
шта све Бадјуово разумевање овог појма дугује хајдегеровској традицији, а шта дугује
другим традицијама разумевања овог појма.
Други циљ рада ће, сходно томе, бити експлицирање оригиналног доприноса
разумевању овог појма које је Бадју понудио спрам његових претходника, као и
контрастирање његове позиције спрам позиције његових претходника и савременика.
Смисао овог циља је да покаже шта је то што чини дистингвираност разумевања појма
догађаја унутар бадјуовске традиције, спрам других традиција.
Трећи циљ рада, који ћемо поступно испуњавати кроз рад, јесте истраживање
односа између појма догађаја и њему блиских појмова, попут веровања, истине,
субјекта и сфера које покривају Бадјуове процедуре истине. Део одговора на ово питање
смо већ понудили под описом предмета истраживања, али поред тога, овај циљ је
усмерен на показивање конзистентности и кохерентности разумевања догађаја спрам
других филозофских идеја. С обзиром да Бадју има репутацију системског филозофа,
очекујемо да постоји шири скуп значајних идеја које Бадју повезује са овим појмом.
Структура рада

Ова докторска дисертација ће садржати увод, закључак и три велике целине

подељене у потпоглавља. У првој целини ће се излагати, критиковати и тумачити
Бадјуова позиција. У другој целини ће се износити концепције догађаја које су биле
присутне и утицајне у савременој филозофији. У трећем поглављу ће се укрстити
историјска перспектива развоја појма догађаја са бадјуовским схватањем овог појма, на
основу чега ће се процењивати успешност Бадјуовог покушаја одредбе догађаја.
Структура изгледа на следећи начин:
1.0 Увод или Бадјуова позиција
2.0 Бадјуово схватање феноменологије
2.1 Идеја формалне онтологије
2.2 Четири процедуре истине
а) матем
б) поем, природа и доба песника
в) политичка инветивност као процедура
г) љубав и ризик
2.3 Појам шава
2.4 Теорија истине као раскривања у процесу
3.0 Појам догађаја у историји филозофије
3.1 Хајдегер
3.2 структурализам и постструктурализам
3.3 разумевање догађаја у савременој аналитичкој традицији
3.4 метаонтологија
3.5 екскурс ка теорији емергенције
4.0 Бадју о догађају
4.1 Тријада субјект, истина, догађај
4.2 Различити типови догађаја и промена парадигми
4.3 Парадигма матема и теорија скупова
4.4 Парадигма поема, Ниче-Хајдегер и трансестетика постмодерне
4.5 Парадигма политичке инвентивности или у ишчекивању догађаја
4.6 Парадигма филозофије љубави: Фројд-Лакан
4.7 Може ли догађај из једне парадигме утицати на друге
4.8 Исцрпност процедура истина и врсти догађаја
5.0 Закључак и значај догађања.
Кратки преглед основних делова истраживања

1.0 Увод или Бадјуова позиција

У уводу у дисертацију, бавићемо се ситуирањем позиције и мисли Бадјуа
у савременој филозофији. Размотрићемо ко су му били значајни мотиватори, у чијим
делима је тражио узоре и у каквом окружењу је стварао, како бисмо боље приближили
његову перспективу и увидели значај теме. С обзиром да је Бадју системски мислилац, у
уводу ћемо разматрати и идеју системске мисли у савремено филозофско доба
окарактерисаним материјализмом, релативизмом и језичким обратом. Покушаћемо да
истакнемо значај питања о томе да ли се субјеакт и догађај дају формалисати и шта би
се таквим пројектом могло постићи.

2.0 Бадјуово схватање феноменологије

У овом делу бавићемо се Бадјуовим схватањем мноштвености. По њему,
човек се у свету сусреће само са мноштвом мноштвености, која сама по себи нема
основну јединицу пребрајања. Чисте мноштвености би онда требало да одговарају
феноменолошкој стварности са којом је човек сусретнут, не знајући где да постави
јединицу пребрајања мноштвености. Бадјуова теза је да јединица као таква не постоји,
већ да постоји само функција ‘рачунати (бројати) као један’, одакле се добија
произвољно изабрана јединица за уређивање мноштвености. Захваљујући оваквом
ставу, он тврди даље да ‘једно’ као такво не постоји. Бадју користи овај закључак да
оправда идеју своје формалне онтологије и да смисла ставу ‘празан скуп постоји’. На
овом месту он развија своју малу дијалектику између ‘биће јесте’ и ‘биће је ништа’.

2.1 Идеја формалне онтологије

Због става изнешеног у прошлом одељку о томе како ‘јединица’ и ‘једно’
не постоје, Бадју закључује како ниједна конкретна онтологија није ваљана да одговори
на питање ‘Шта је једно биће’. Зато он себи задаје као пројекат прављење формалне
структуре онтологије, која би била способна да подржи више различитих конкретних
онтолошких концепција у зависности од тога шта оне обележавају као ‘једно’. У овом
одељку ће се први пут разматрати Бадјуова теза о томе да је математика=онтологија.
Овде ће се правити разлика спрам те тезе, позитивистичког погледа на математику и
логику и идеје о моделирању схватања света математичком теоријом.
2.2 Четири процедуре истине
Овде ће бити речи о четири процедуре истине које Бадју нуди да. За њега
се само у те четири сфере догађај може појавити. Упркос томе, Бадју тврди да постоји
само једна истина, која се утврђује или раскрива на различите начине. Свака од ове
четири категорије има унеколико различит речник и спектар појмова на којима се
заснива и свакој процедури ће бити посвећено кратко разматрање. Први пут ће се
поставити питање оправданости ових категорија.
а) Матем
У делу о матему ћемо се подробније бавити тврдњом
математика=онтологија. Разматраћемо контраверзну Бадјуову интерпретацију аксиома
тероије скупова као аксиома онтологије. Размотрићемо и питање да ли је могућа смена
парадигме у математици, као и да ли се нешто мења у теорији уколико променимо
аксиоматски систем. На крају овог одељка, специјално место ћемо посветити
разликовању између стања и ситуације, као и идеала матема као истине.
б) Поем, природа и доба песника
У делу о поему први део биће посвећен расправи између схватања
природе као physis и као nature. У односу на то ће одређивање поема као јединице
естетичког посматрања света бити пригодније. Поем ће се показати као процедура која с
једне стране ипак не раскрива истину као друге процедуре, али да је управо зато
понекад погађа прецизније. Обратићемо пажњу на однос поема, естетике и
митотворства.
в) Политичка инвентивност као процедура
Овде ће се указати на раскорак између стандардног схватања политике и
идеје политичке инвентивности коју нуди Бадју. Такође ће се указати на његове
систематске критике стандардне концепције људских права и владајућег правног
система легализације произвољне истине. Указаће се и на разлику између потребе за
системом и системске мисли каква се оцртава у делима постмодерниста.
г) Љубав и ризик
У овом делу ће се правити разлика између перспектива света из позиције
појединца и перспективе света из позиције двоје. Бадју позицију двоје, или односа са
другима, поставља раме уз раме са другим процедурама истине и за њу везује
категорију ‘ризика’ и неизвесности. Кроз ‘сцену за двоје’ пробија тежња ка
универзалности, а аналогија која се нуди за конструисање једне такве сцене је грађење
мостова међу душама. С обзиром да друге три процедуре истине одговарају
Аристотеловој подели филозофије, поставиће се питање оправданости љубави као
процедуре истине.
2.3 Појам шава
У Бадјуовој филозофији морају се разликовати два схватања речи ‘шав’. У
првом смислу из дела Биће и догађај, шав означава тачку спајања идеје мноштва са
појмом бића и овај смисао шава ћемо прво размотрити. У другом смислу, појам шава
означава грешку, коју по Бадјуу филозофи често праве, добијену везивањем или
‘ушављивањем’ својих позиција за само једну процедуру истине. Разматраћемо
Бадјуову критику других филозофских програма, заснованих на њиховој ‘ушављености’
за једну процедуру. По њему, задатак филозофије је да се направи оквир у коме се могу
обухватити све четири процедуре истине у један конзистентан и кохерентан систем. Тај
систем мора бити довољно гибак да га појединачни догађаји под одређеним
процедурама не могу пореметити. На крају ћемо размотрити питање о Бадјуовој
ушављености за матем, с обзиром да је тој процедури посветио већи део свог опуса.

2.4 Теорија истине као раскривања у процесу

У последњем делу првог одељка говориће се о различитим теоријама
истине. Бадјуова теорија истине је ближа Хајдегеровој идеји ‘раскривања’ него
стандардним концепцијама теорије истине као адекватности. Након што размотримо
однос између ове две теорије истине, тврдићемо да се Бадјуова теорија истине се
разликује и од кохерентистичких теорија истине, по томе што су, по њему, истине
непроменљиве и вечне. Проблематика коју ћемо на крају разматрати је однос између
атемпоралног схватања истине (какво Бадју заступа) и њеног раскривања које је увек у
процесу. По Бадјуу, истина само просијава кроз догађаје не актуелизујући се до краја,
мењајући тиме континуитет природе и њен стабилан ток.

3.0 Појам догађаја у историји филозофије

С обзиром да појам догађаја о којем расправљамо у овој дисертацији вуче корене
од Хајдегера, у одсеку 3.0 ћемо посматрати догађају блиске термине који су пре њега
били обрађивани у историји филозофије. Покушаћемо да покажемо на основу чега се
појам догађаја у филозофском смислу разликује од ових термина.

3.1 Хајдегер
Хајдегер за појам догађаја користи термин ereignis. Овај појам има своје
место у процесу раскривања истине бића ту-бића. До њега Хајдегер долази након фазе
Бића и времена и прва развијенија концепција ове идеје се појављује у његовом делу
Доприноси филозофији. Овај период његове мисли се често назива преокретом у
Хајдегеровом мишљењу. У хајдегеровској концепцији, биће и догађај имају сличности
по томе што се оба ‘дешавају’. У овом одељку бавићемо се одређивањем догађаја као
ereignis и одредбама и ставовима ка том појму унутар хајдегеровског миљеа.Такође
ћемо специјалну пажњу обратити на Хајдегерово разумевање појма истине у овој фази и
како се она односи према појмовима догађаја и раскривања.

3.2 Постструктурализам и структурализам

У временима након Хајдегера, постструктуралисти и постмодернисти су
прихватили идеју појма догађаја, којем су дали специфичну ентрпретацију кроз призму
својих теорија. Тако се овај термин може наћи код Ж. Делеза, Ж. Бодријара, као и код
Ж. Лиотара. Честа мисао у оквиру постструктуралистичке традиције иде путем тога да
се дијагностикује штрајк догађаја и догађања у ери постмодерне. Овај одељак ће бити
посвећен наслеђу хајдегеровског термина догађаја и томе како се овај термин прихватио
схватио у постструктуралистичкој филозофији, као и томе зашто долази до штрајка
догађаја и питању зашто су по овој традицији догађаји ретки..

3.3 Разумевање догађаја у савременој аналитичкој традицији

Док је један ток разматрања појма догађаја вукао корене од Хајдегера,
други ток се развијао под перспективом англосаксонске филозофије. У овој традицији,
догађај се схвата другачије него у ‘континенталној’ и често се истиче његова просторно-
временска јединственост. Оваква концепција догађаја виши личи на оно што смо
описивали терминима простог збивања или дешавања. Референтни аутори којима се
мора посветити пажња због њиховог разматрања појма догађаја из ове традиције су Д.
Дејвидсон, Џ. Ким и Р. Чизолм. Експлицираћемо њихово разумевање догађаја и
догађања, па ћемо затим покушати да утврдимо главне сличности и разлике спрам
схватања догађаја унутар две различитие традиције. У овом одељку ћемо размотрити и
неке одредници догађаја схваћеног као дешавање.

3.4 Метаонтологија
Пројекат метаонтологије је покушала да спроведе аналитичка
провинијенција савремене филозофије, по узору на пројекат метаетике. Идеја ове
дисциплине је да се анализом језика који користимо при онтолошким тврдњама утврди
шта се заправо тврди оваквим тврдњама. Бадјуова мисао, иако припада другој
традицији, није далеко у односу на ову идеју; имамо на уму пре свега његову идеју
формалне онтологије. У овом одељку посматраћемо однос метаонтолога према
онтолошким поставкама хајдегеровске филозофије и видећемо да ли се у односу на то
Бадјуова мисао може поставити другачије. Пројекат математизованог говора о
онтологији ће се показати као заједничка и Бадјуу и метаонтолозима.

3.5 Екскурс ка емергенцији

У овом одељку правимо екскурс ка филозофији духа и теорији
емергенције, где ћемо Бадјуову идеју разлике између стања и ситуације употребити у
покушају пружања једног новог аргумента против могућности редукције виших слојева
на ниже. С обзиром да је Бадју по вокацији ипак материјалиста, готово је чудно како
своју мисао није подржао теоријом која би повезала материјиалистичку организацију
света са другим сферама за које овај аутор тврди да су описане другачијим процедурама
истине од матема. Такође ћемо овај одељак искористити да фокус расправе пребацимо
на схватање субјективности и припремимо терен за субјективност која треба да се
сусреће са догађајима.

4.0 Бадју о догађају

У овом одељку ћемо се подробније позабавити Бадјуовим различитим
одређењима догађаја, разлозима зашто му је такав тип појма потребан и која је
мотивација за његово увођење. Показаће се да је Бадјуов систем довољно чврст да без
појма догађаја у њега није могуће унети могућност радикалне промене било које сфере.

4.1 Тријада субјект, истина, догађај

Овај одељак је суштински за разумевање Бадјуог односа према догађају.
У њему ће се расплести односи између три основна темељна појма његове мисли, при
чему ће се тежити експлицирању његових метафизичких претпоставки о сваком од ова
три појма. Њихове међусобне везе и односи представљају окосницу основе Бадјуовог
разумевања филозофије и у овом одељку ће постати јасно зашто појам догађаја има тако
кључно место у Бадјуовом систему. Такође ћемо развити његово специфчно схватање
појма субјективности у овом одељку, као и однос појмова субјекта и објекта и његову
критику немачке класичне филозофије.

4.2 Различити типови догађаја по процедурама и промена парадигми

У овом одељку ћемо разматрати међусобне односе између догађаја из
различитих сфера и покушати да одговоримо на питање о међусобном односу датих
сфера по упутима које можемо наћи код самог Бадјуа. Затим ћемо ту идеју
контрастовати спрам идеје о емергенцији са краја трећег одељка. Такође ћемо догађај
одредити као оно збивање које доноси смену парадигме у оквиру одређене области и
укрстићемо ту идеју са научном идејом о сменама парадигми и научних програма.
Упркос томе што ћемо у овом одељку покушати да дамо синтетички приступ
парадигмама процедура истине, сваку од ових процедура ћемо посматрати као
независне парадигме у наредним одељцима.

4.3 Парадигма матема и теорија скупова

У овом одељку разматраћемо парадигму теорије скупова и оправданост
онтолошке интерпретације коју јој Бадју даје. Такође ћемо разматрати статус
математике и бројева, што са историјске стране, што са стране расправе између
становишта платонизма, конструктивизма и формализма. Референтни аутори од којих
Бадју црпи инспирацију на овом пољу су Галилеј, Кантор, Гедел и Коен. Након
филозофске интерпретације ових идеја, овде ће бити прецизније изнешена идеја о
моделовању света путем математике и критиковаћемо Бајдуа на основу крутости
његовог односа према математици
.
4.4 Парадигма поема, Ниче-Хајдегер и трансестетика постмодерне
Овде ће се разматрати парадигма поема и однос према поему два
представника парадигме поема (како их Бадју види) – Ничеа и Хајдегера. С обзиром на
то да се значај сфере естетског често занемарује у савременом свету, овде ћемо
разматрати и облике естетике као науке о чулном сазнању, јер на тај облик естетике
реферирају и француски постмодернисти, који су део Бадјуовог културног миљеа.
Однос овако схваћене естетике и сфере вредности или етичког ће такође бити разматран
у овом одељку и обратиће се пажња на тренд опште естетизације савременог света.

4.5 Парадигма политичке инвентивности или у ишчекивању догађаја

Као пример догађаја у сфери политичког, Бадју узима француску
буржоаску револуцију. Он посматра покрете народних маса и посматра политику кроз
њих, а не кроз репрезентативне институције или државне заступнике народа. Могло би
се рећи да се у политичком смислу Бадју у потпуности опредељује за појам
легитимитета, спрам појма легалитета. По њему, управо ће верност масовних покрета
некој идеји учинити ту идеју делотоворном и направити од ње догађај у пуном смислу.
Међутим, како догађај није могуће предвидети унапред, остаје питање тога шта чинити
у ишчекивању догађаја. На то питање ћемо у овом одељку покушати да пружимо
одговор.
4.6 Парадигма љубавне филозофије: Фројд – Лакан
Фројд и Лакан су два велика узора које Бадју има на уму када прича о
парадигми љубавне филозофије. Нама неће бити од суштинске важности то што они
свој рад не усмеравају стриктно ка појму љубави, већ то да је психоаналитичка
парадигма понудила једну нову перспективу на човека и његов емотивни живот, која је
иреверзибилно променила начин на који посматрамо субјективност. Овде ће бити речи и
о психоаналитичкој методологији, која ће се повезивати са појмом ризика као кључном
категоријом љубави као процедуре истине. Осим психоанализе, чест пример аутора
ушављеног за љубавну процедуру истине, којег Бадју истиче, представља Е. Левинас, те
ће у овом одељку бити речи и о критеријумима теорије које би требала да задовољи
анализу овакве нестандарне процедуре истине.

4.7 Може ли догађај из једне парадигме да утиче на дешавања у другим

парадигмама?
У овом одељку покушаћемо дати одговор на питање у наслову. Очекивани
резултат је да постоји одређена интерференца између догађаја догађаја који се деси у
једној сфери и других сфера. Догађај, иако би требао да мења парадигму у једној сфери
из које је он потекао, сам не би смео да произведе промене парадигме у другим
сферама. Очекујемо да би смена парадигме у једној од сфера могла створити услове за
промену парадигме у другој, али да ће и даље бити потребан нови догађај конкретно у
тој сфери који ће дату парадигму коначно и остварити.

4.8 Исцрпност процедура истина и врсти догађаја

Последња тема коју ћемо обрађивати ће бити питање о исцрпности
процедура истина и да ли оне могу обухватити целу сфера живота/света и свог
догађања. Многи аутори оспоравају извесност процедура истине на основу тога што се
не види зашто би баш ове четири процедуре биле довољне за све, те неки аутори
предлажу додавање додатних процедура истине. Размотрићемо неколико предлога
нових процедура. Такође ћемо размотрити сличност критике Бадјуа са критикама
других великих аутора који су нудили нове категоријалне апарате, те ће уследити
расправа о категоричности као таквој.

5.0 Закључак или значај догађања

У закључку истраживања ћемо систематски изнети резултате до којих смо дошли
током истраживања и указаћемо на проблеме који су остали нерешени. Такође ћемо
истаћи значај потребе за новим догађајима и додати кратку расправу о начину
ишчекивања нових догађаја.
Методологија

У овом истраживању примењиваћемо стандардне методе хуманистичких наука.

Пре свега користићемо структурално функционалну анализу, експликативну анализу и
критичко–евалуативни метод. Структурално функционална анализа ће служиће томе да
се открије структура предмета истраживања, његове функције, као и однос између њих.
Експликативна анализа доприноси дубљем схватању предмета истраживања, његовом
темељнијем објашњењу и сазнавању правилности и законитости који владају над
појмом догађаја. Критичко–евалуативна метода служи да се оцени садржај експликације
предмета истраживања и да се критички процени.
При обрађивању историје филозофског појма догађаја, служићемо се
историјско–интепретативном методом и појмовном анализом. Прво ћемо уктратко
излагати становишта датих мислилаца по питању појма догађаја, а затим ћемо
покушати да издвојимо сличности и разлике међу њима, како бисмо дошли до
најзадовољавајућих одредби овог појма.
Методологија овог рада у приступу излагању Бадјуове позиције и његовог
схватања појма догађаја ће делимично бити феноменолошка, делимично аксиоматска.
Осим горепоменутих метода, ове две перспективе ће бити најзначајније за разумевање
његове позиције. Феноменолошка методологија ће бити присутна из простог разлога
што тврдимо да Бадју сматра како се човек увек налази у ‘онтолошкој ситуацији’, коју
карактерише сусрет субјекта са презентованим мноштвима мноштвености, што је
ситуација која одговара феноменолошкој перспективи. Аксиоматска метода ће морати
бити присутна у одређеним деловима рада, зато што Бадју доста тога полаже у значај
математике и сам често користи ову методу. Да бисмо га могли ваљано разумети,
мораћемо се послужити математичким изразима и његовим тумачењем истих, с тим што
ће делови тумачења бити подвргнути критици.
Осим ових метода, биће присутна и дескриптивна метода, којом ћемо
спорадично излагати делове Бадјуове мисли, које ћемо након тога критички разматрати.
Прелиминарни списак литературе:
-Ashton, P. Barlet, A. J. Clemens, J. (2006): The Praxis of Alain Badiou, Seddon: re.press.
-Badiju, A. (2008): Pregled metapolitike, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
-Badiju, A. (2017): Pravi život, Beograd: Fakultet za medije i komunikacije.
-Badiou, A. (2001a): Manifest za Filozofiju, Zagreb: Naklada Jesenski i Turk.
-Badiou, A. (2001b): Ethics: An Essay on the Understanding of Evil, London/New York:
Verso.
-Badiou, A. (2005a): Being and Event, London/New York: Continuum.
-Badiou, A. (2005b): Infinite Thought: Truth and the Return to Philosophy, London/New
York: Continuum.
-Badiou, A. (2005c): Metapolitics, London/New York: Verso.
-Badiou, A. (2015): Metafizika realne sreće, Beograd: Fakultet za medije i komunikacije .
-Badiou, A. Zizek, S. (2009): Philosophy in the Present, Malden/Cambridge: Polity Press.
-Бадју, А. (2012): Похвала љубави, Нови Сад: Адреса.
-Badju, A. (2016): Naša nevolja dolazi izdaleka – naše zlo dopire nadaleko, Novi Sad:
Akademska knjiga.
-Bart, R. (1971): Književnost mitologija semiologija, Beograd: Nolit.
-Bensaid, D. (2004): “Alain Badiou and the Miracle of the Event”, Thing Again, Alain Badiou
and the Future Philosophy, New York: Continuum/Londers.
-Bodrijar, Ž. (1991): Simbolička razmena i smrt, Gornji Milanovac: Dečje novine.
-Clemens, J. (2013): “Vomit Apocalypse; or Quentin Meillassoux’s after finitude”, Parrhesia,
No. 18, pp. 57-67, Melbourne: Melbourne school of continental philosophy.
-Davidson, D. (2002): Essays on Action and Event, Oxford: Clarendon Press.
-De Chavez, J. (2016): “On the “Intimate Connivance” of Love and Thought”, Eidos no. 2,
pp. 105-120, Manila: University De La Salle.
-De Sosir, F. (1989): Opšta lingvistika, Beograd: Nolit.
-Graham, I. Shaw, R. (2010): “Sites, truths and the logic of worlds: Alain Badiou and human
geography”, Transactions, pp. 431-442, Londaon: Royal Geographical society.
-Hallward, P. (2003): Badiou: A Subject to Truth, Mineapolis/London: University of
Minnesota Press.
-Heideger, M. (1988): Bitak i vrijeme, Zagreb: Naprijed.
-Heidegger, M. (2012): Contributions to Philosophy (of the Event), Bloomington: Indiana
University Press.
-Хајдегер, М. (2003): Путни знакови, Београд: Плато.
-Hobbes, T. (2004): Levijatan, Zagreb: Naklada Jesenski i Turk.
-Huserl, E. (1975): Kartezijanske meditacije, Zagreb: Izvori i tokovi.
-Joronen, M. (2012): ‘‘Heidegger, event and the ontological politics of the site’’, Transactions
of the Institute of British Geographers pp. 627-639,
https://www.researchgate.net/publication/259689131, приступљено: 30.04.2021.
-Kim, J. (1976): ‘‘Events as Property Exemplifications’’, Action Theory Vol 57 pp. 159-177,
Dodrecht: Springer.
-Kvajn, V. V. O. (2007): Ontološka relativnost, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana
Stanojevića.
-Lacan, J. (1983): Spisi, Beograd: Prosveta.
-Lacan, J. (1986): Četiri temeljna pojma psihoanalize, Zagreb: Naprijed.
-Langlois, C. (2012): “Writing for Two: A Critique of Literature, Love, and the Event in the
Philosophy of Alain Badiou”, COLLOQUY text theory critique, No. 24, pp. 32-59,
Melbourne: Monash University.
-Lueck, B. (2010): “The Event of Sense in Lyotard’s Disvourse, Figure”, Journal of the
British Society for Phenomenology, No. 41 (3), pp. 246-260, London: Routledge.
-Liotar, Ž. F. (1979): Postmoderno stanje, Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo.
-Matejić, B. (2016): “Emancipation, Duty and the Artistic Subject”, Theoria 3, pp. 105-112,
Beograd: Srpsko filozofsko društvo.
-Meillassoux, Q. (2011): “History and Event in Alain Badiou”, Parrhesia num. 12 pp. 1-11,
http://parrhesiajournal.org/parrhesia12/parrhesia12.pdf, приступљено: 21.04.2021. 12:05.
-Miller, J. A. (1978): “Dossier Suture: Suture (Elements of the Logic of the Signifier)”, Screen
18:4, pp. 24-34, Glasgow: Oxford Academic.
-Norris, C. (2009): Badiou’s Being and Event: A reader’s guide, London/New York:
Continuum.
-Polt, R. (2006): The Emergency of being: On Heidegger’s contribution to philosophy, New
York: Cornell University Press.
-Rousselle, D. (2015): “Numbers & Things: A Contribution to Number Theory Within
Lacanian Psychoanalytic Theory”, Journal of the Circle for Lacanian Ideology Critique, pp.
141-172, DOAJ, https://www.lineofbeauty.org/index.php/S/article/view/67, приступљено:
23.05.2021. 18:57.
-Russo, Ž. Ž. (1993): Društveni ugovor, Beograd: Filip Višnjić.
-Sandhya, V. P. (2020): “The Doctrine of Event: A Study in Alain Badiou”, in IOSR Journal
Of Humanities And Social Science (IOSR-JHSS) Volume 25, pp. 22-24,
http://www.iosrjournals.org/iosr-jhss/papers/Vol.%2025%20Issue3/Series-3/
D2503032224.pdf, приступљено: 21.04.2021. 11:43.
-Сартр, Ж. П. (1984): Биће и ништавило, Београд: Нолит.
-Shaw, D. Z. (2007): “Inaesthetics and Truth: The Debate between Alain Badiou and Jacques
Ranciere”, Filozofski vestnik Vol. 28, pp. 183-199, Ljubljana: Institute of Philosophy of the
Slovenian Academy of Sciences and Arts.
-Vallega-Neu, D. (2013): Ereignis: the event of appropriation, “Matrin Heidegger: key
concepts” pp. 140-154, Cambridge: Acumen Publishing.
-Vallega-Neu, D. (2003): Heidegger’s contribution to philosophy: An Introduction,
Bloomington: Indiana University Press.
-Vartabetian, B. (2018): “Negation, Structure, Transformation: Alain Badiou And The New
Metaphysics”, Open philosophy, No. 1, pp. 213-222, Berlin: De Gruyter.