OKRESIVANJE   (fr. taille; engl. knapping), skup tehnika i metoda primenjivanih u
 procesu proizvodnje kremenih artefakata. Podrazumeva aktivnosti vezane za: a)
eksploataciju resursa mineralnih sirovina namenjenih za okresivanje; b) pripremu jezgra
za okresivanje, kao i odbijanje upotrebljivih seĉiva i odbitaka odgovarajućim tehnikama i
c) naknadnu modifikaciju seĉiva i odbitaka u oruĊe odgovarajuće forme i namene. Sva tri
tehnološka nivoa u produkciji artefakata, kao i sam repertoar artefakata u okviru
odreĊenog skupa mogu biti predmet raznovrsnih analiza (sirovina, tehnoloških obeleţja
artefakata i tipologije retuširanog oruĊa). Prouĉavanje tendencija u razvoju tehnologije
okresivanja vaţan je segment ukupnog izuĉavanja paleolitskih, mezolitskih i neolitskih
kultura.

MIKRODLETO - TEHNIKA (fr. microburin - technique du coup de; engl. microburin

technique), tehnika prelamanja seĉiva na pravilne segmente. IzvoĊena je na taj naĉin što
 je pre prelamanja na ivici seĉiva formirano malo jamiĉasto udubljenje. Javlja se još u
mlaĊem paleolitu, ali je karakteristiĉna pre svega za mezolit. Od pravilnih delova seĉiva
dobijanih primenom ove tehnike izraĊivani su geometrijski artefakti koji su kasnije
korišćeni ili kao vrhovi strela ili kao umeci za razliĉite tipove kompozitnog oruĊa.

ODBIJANJE   (fr. débitage), postupak dobijanja upotrebljivih odbitaka od komada

sirovine, oblutka ili već  pripremljenog jezgra. Na osnovu eksperimenata i etnografskih
 pokazatelja ustanovljeno je da je u praistoriji primenjivano nekoliko osnovnih tehnika pri
odbijanju artefakata. One se mogu podeliti u dve osnovne grupe - u jednu ulaze tehnike
odbijanja udarom (direktno - tvrdim ili mekim perkuterom, indirektno ili pomoću
nakovnja), dok drugoj pripada tehnika odbijanja pritiskom.
Tehnika direktnog odbijanja tvrdim perkuterom (mineralnog porekla, najĉešće
oblutkom) predstavlja elementarnu tehniku. Zbog loše kontrole sile i smera udara tom
tehnikom su dobijani nepravilni i masivni odbici. Javlja se u svim periodima.
Tehnika direktnog odbijanja mekim perkuterom (biljnog ili ţivotinjskog porekla,
odnosno drvetom ili pomoću kosti ili roga) omogućila je nešto bolju kontrolu smera
udara u procesu okresivanja odbitaka i seĉiva. Poĉinje da se primenjuje još u srednjem
ašelu, u finalnoj obradi ruĉnih klinova.
Tehnika direktnog odbijanja pomoću nakovnja sastoji se u tome da sila pri udaru
ide istovremeno i od perkutera i od podloge (tj. od nakovnja). Karakteristiĉna je za
 pojedine starijepaleolitske (klaktonijen npr.), ali i za mnoge kasnije kulture u kojima je
obavljano okresivanje tzv. bipolarnih jezgara (ĉesto od kvarca i kvarcita).
Tehnika indirektnog odbijanja podrazumeva postojanje predmeta (najĉešće
kamena ili paroška roga) izmeĊu udaraĉa i platforme jezgra. Omogućila je znatno veću
 preciznost (tj. kontrolu sile i pravca udara) pri odbijanju. Primenjuje se od mlaĊeg
 paleolita i korišćena je u izradi seĉiva.
Tehnika odbijanja pritiskom razvijena je u mezolitu, a korišćena je i u poznijim
 periodima - neolitu i eneolitu. Pritisak na platformu jezgra postizan je ili pomoću kratkog
 

oruĊa drţanog u ruci ili pomoĊu dugog štapa sa osloncem za grudi. Ovom tehnikom
dobijana su izuzetno pravilna, duga i uska seĉiva.

SEČIVO (fr. lame; engl. blade), odbitak ĉija je duţina više od dva puta veća od širine.
 Najĉešće je pravilne forme, paralelnih ivica i sa paralelnim negativima (prethodno
odbijenih seĉiva) na dorsalnoj strani. Za razliku od odbitaka sensu stricto (kratkih) meĊu
kojima većina predstavlja nusprodukte okresivanja, gotovo sva okresana seĉiva bila su
 predviĊena ili za neposrednu upotrebu ili za naknadnu obradu.
Seĉiva se javljaju još od starijeg paleolita (u ašelskoj kulturi, sa poĉetkom
 primene levaloazijenske tehnike u okresivanju), ali do njihove masovne i sistematske
 produkcije dolazi tek u mlaĊem paleolitu (nov koncept u tehnologiji okresivanja, nove
tehnike odbijanja). Vrhunac u izradi seĉiva dostiţu u mezolitu i neolitu, kada je,
uvoĊenjem tehnike odbijanja pritiskom, omogućeno dobijanje izuzetno pravilnih i uskih,
malih seĉiva (tzv. lamela).

LAMELA (fr. lamelle, engl. bladelet), malo seĉivo od okresanog kamena ĉija duţina
(zavisno od izbora morfometrijskih kriterijuma) nije veća od 4-5 cm, ni manja od 2-2,5
cm. Veoma malo (mikro) seĉivo, manje od 2-2,5 cm naziva se mikrolamela (fr.
microlamelle).

ODBITAK  (fr. éclat; engl. flake), neposredan proizvod intencionalnog okresivanja jezgra

od kremena ili od nekog drugog minerala silicijum dioksida (SiO2). Dobija se primenom
koncentrisane sile udara ili pritiska na platformu jezgra (v. odbijanje). Odmah nakon
odbijanja odbitak je mogao biti upotrebljavan za obavljanje razliĉitih delatnosti. Mogao
 je i naknadnom obradom (retuširanjem) da bude pretvoren u oruĊe odgovarajuće namene.
 Na odbitku se razlikuju:
a) platforma udara (ili talon) koja je deo platforme jezgra koji se odvojio nakon
okresivanja (prema tome da li je platforma jezgra pre odbijanja bila pripremana ili ne
razlikujemo kortikalnu, glatku ili facetiranu platformu udara na odbitku);
 b) prednja (ili dorsalna) strana na kojoj su vidljivi negativi odbiitaka koji su
 prethodno odbijeni sa jezgra, a eventualno i korteks, tj. prvobitna kora oblutka;
c) donja (ili ventralna) strana, koja je glatka i na kojoj je uoĉljivo školjkasto
ispupĉenje (bulbus perkusije) nastalo reakcijom kriptokristalne strukture minerala na silu
udara ili pritiska kojom je izvršeno odbijanje. 
Kraj odbitka na kome se nalaze platforma i bulbus perkusije naziva se
 proksimalnim, dok se suprotni kraj oznaĉava kao distalni. Fragment odbitka koji ne
sadrţi ni proksimalni ni distalni kraj oznaĉava se kao medijalni. Izduţeni odbitak, tj.
odbitak ĉija je duţina više od dva puta veća od širine naziva se seĉivo.
 

 
JEZGRO  (fr. nucléus; engl. core), komad sirovine (izvaĊen iz leţišta) ili oblutak na
kome se vide tragovi intencionalnog okresivanja. Zavisno od toga da li tragovi potiĉu od
 pripreme ili od okresivanja pravih, tj. upotrebljivih odbitaka (engl. blanks) razlikuju se
 pre-jezgra i jezgra odbaĉena u poĉetnoj, razvijenoj ili završnoj fazi eksploatacije. Kod
 pravih jezgara uvek se moţe prepoznati platforma sa koje je vršeno odbijanje, kao i tzv.
 površina odbijanja na kojoj su vidljivi negativi već  okresanih odbitaka. Klasifikacija
 jezgara se moţe izvesti na osnovu: 
a) forme (piramidalna, koniĉna, prizmatiĉna, diskoidna, nepravilna itd.);
 b) broja platformi i orijentacije negativa na površini odbijanja (jednoplatformna,
dvoplatformna, izmenjene orijentacije itd.);
c) dimenzija i dimenzionih odnosa (velika, srednjih dimenzija, mala, veoma
mala);
d) vrste artefakata koja je sa njih okresivana (jezgra za seĉiva, za odbitke, za
lamele, itd.).
Iako jezgra nisu toliko osetljiva u kulturnom i hronološkom pogledu kao na
 primer retuširano oruĊe, pojedini tipovi jezgara ipak se mogu vezati za odreĊene kulture i
 periode u praistoriji. Tako su za stariji i srednji paleolit karakteristiĉna nepravilna,
diskoidna i levaloazijenska jezgra (v. levaloazijenska tehnika) za odbitke, za mlaĊi
 paleolit - pravilna jezgra za seĉiva, a za mezolit - mikrolitska jezgra za lamele.

RETUŠ (fr. retouche; engl. retouch), krupniji ili sitniji negativi na ivici odbitka dobijeni
retuširanjem, tj. naknadnom obradom artefakta (pomoću tzv. retušera od kamena, kosti-
roga ili drveta). Funkcija retuša je da se oruĊe dovede u ţeljenu formu, da se ivica odbitka
(inaĉe oštra i lako lomljiva) ojaĉa, te da se dobije ugao radne ivice pogodan za to da se
oruĊem obavlja odreĊena radnja (ponekad i radi boljeg usaĊivanja). Intencionalni retuš
treba razlikovati od oštećenja ivice nastalih bilo usled upotrebe odbitka bilo usled nekih
drugih - antropogenih, biogenih ili prirodnih faktora.
Prema Ţ. Laplasu (G. Laplace) osnovni kriterijumi za klasifikaciju retuša bili bi: 
a) naĉin (zavisi od ugla retuša, najĉešće u odnosu na ventralnu stranu odbitka) -
obiĉan, strmi, plitak, uzdignut, dletasti i površinski-ljušteni retuš; 
 b) širina ili invazivnost (zavisno od stepena modifikacije prvobitne ivice odbitka)
- marginalan i dubok retuš; 
c) pravac - sa retušem koji moţe biti direktan (polazi od ventralne strane),
inverzan (polazi od dorsalne strane), naizmeniĉan (delimiĉno direktan, delimiĉno
inverzan - na istoj ivici), bifacijalan (na obe površine jedne iste ivice) i normalan (za
dleta);
d) kontinuiranost (u odnosu na duţinu ivice odbitka) - kontinuiran, diskontinuiran,
 jamiĉast i nazupĉan retuš; 
e) lokalizacija (na odbitku) - proksimalan, medijalan, distalan retuš; 
f) orijentacija (u odnosu na osu odbijanja) - lateralan, transverzalan retuš; 
g) forma (radne ivice) - prav, konveksan, konkavan i sinusoidan retuš. 
 

Ovim kriterijumima treba dodati još i kriterijume za opis forme i meĊusobnog

odnosa negativa retuša na jednoj retuširanoj ivici. Tako moţemo razlikovati još i kratku
(forme negativa kratkog odbitka) i izduţenu, tj. lamelarnu formu negativa retuša ĉiji
meĊusoban odnos moţe biti npr. paralelan, stepenast, konvergentan ili ne pravilan.
TakoĊe, neki tipovi retuša stilski su veoma prepoznatljivi i mogu se vezati direktno za
odreĊene kulture (orinjasijenski retuš npr.). 

Laplace G. 1972, La Typologie Analitique et Structurale: base rationelle d‟étude

des industries lithiques et osseuses, Banques de données archéologiques, No. 932.

STRUGAČ (fr. grattoir; engl. end-scraper), odbitak (ili seĉivo) koji je najĉešće retuširan
transverzalno, dubokim i uzdignutim retušem. Ugao retuša u odnosu na površinu sa koje
 je izvršeno retuširanje uglavnom je veći od 60°. Na osnovu morfoloških i dimenzionih
karakteristika, kao i na osnovu forme radne ivice mogu se razlikovati: strugaĉi na
seĉivima i odbicima, pljosnati ili debeli (ĉunasti), a koji opet mogu biti luĉni, šiljati,
njuškasti, ramenasti, noktasti, kruţni itd. . Mnogi tipovi strugaĉa osetljivi su u kulturnom
i hronološkom pogledu (npr. orinjasijenski, romanelijenski i solitrejski strugaĉi).
Iako se sporadiĉno javljaju i u ranijim periodima strugaĉi, poĉevši od mlaĊeg
 paleolita preovlaĊuju u većini industrija oruĊa od okresanog kamena. Pretpostavlja se da
su korišćeni u obradi krzna i koţe ulovljenih ţivotinja.

DLETO  (fr. i engl. burin), alatka koja se formira tako što se pomoću jednog ili više
udara uzduţno odstranjuje deo ivice odbitka ili seĉiva. Kao nusprodukt takvog naĉina
retuširanja javlja se tzv. odbitak dleta (fr. chute de burin, engl. burin spall). Mesto na
kome se spaja platforma sa koje je izvršeno retuširanje sa samim negativom odbitka
dleta predstavlja radnu ivicu oruĊa. Reĉ  je o tzv. zubu dleta (fr. dent du burin) koji je,
 budući veoma otporan, omogućavao da se pomoću ove alatke vrši obrada (uglavnom
urezivanje i graviranje) raznih tvr Ċih materijala - kosti, roga ili drveta.
Dleta su karakteristiĉna pre svega za mlaĊi paleolit i mlaĊe periode. Zavisno od
toga sa kakve je površine izvedeno odvajanje odbitka dleta, ona se mogu podeliti na:
obiĉna dleta (formirana na obiĉnoj neretuširanoj ivici), dleta na prelomu seĉiva ili
odbitka, dleta na retuširanom prelomu ili na retuširanoj ivici, kao i diedarska dleta (kad je
odbijanje odbitka dleta izvršeno na negativu prethodno formiranog dleta). Dleta zatim
mogu biti i jednostrana, dvostrana ili višestrana (zavisno od toga koliko ih je formirano
na jednom odbitku), potom i jednostruka, dvostruka i višestruka (po broju negativa koji
 polaze od iste platforme), ali i lateralna i transverzalna - prema orijentaciji negativa na
samom odbitku. Mnogi tipovi dleta predstavljaju tzv. rukovodeće ili fosilne tipove (fr.
fossiles directeurs) za odreĊene kulture (npr. dleta tipa Noaje, Vašon, Res-Basale, Lakan,
orinjasijenska i dr.).
 

 
POSTRUŠKA  (fr. racloir, engl. side-scraper), odbitak koji je, najĉešće lateralno,
retuširan dubokim, uzdignutim, a ne retko i stepenastim retušem ĉiji ugao u odnosu na
donju površinu alatke ne prelazi 55-60°. Forma radne ivice je konveksna, konkavna,
 prava ili sinusoidna (nepravilna). Postruške su sluţile kao noţevi pri obavljanju razliĉitih
delatnosti, posebno pri obradi ulovljenog plena (odvajanje krzna od mesa i tetiva). Veoma
su ĉeste u starijem i naroĉito u srednjem paleolitu, mada se u znatnom broju susreću i u
 poznijim periodima. Postruške nisu u toj meri tipološki izdiferencirane i kulturno i
hronološki osetljive, kao npr. strugaĉi ili dleta. Izuzetak su samo pojedini tipovi
srednjopaleolitskih postruški - npr. tip Kina, tip Tata itd..

NAZUPČANO ORUÐE  (fr. piéce denticulée; engl. denticulate piece), odbitak ili seĉivo
ĉija je ivica retuširana tako da se dobije nazupĉana forma. Razmak izmeĊu zubaca moţe
 biti manji ili veći, dok negativi retuša mogu biti krupniji ili sitniji i izvedeni plitkim (do
30°) ili uzdignutim (30-60°) retušem. Nazupĉano oruĊe je najĉešće amorfne forme (kad
 je reĉ  o obiĉnim nazupĉanim odbicima), ali moţe biti i sasvim izdiferencirano u
tipološkom pogledu (nazupĉani strugaĉi, postruške, šiljci itd.). Javlja se tokom celog
 paleolita, a posebno znaĉajnu ulogu ima u tzv. nazupĉanom musterijenu. Ĉesto je, takoĊe,
i u mezolitskim kulturama, gde se javlja bilo u vidu masivnih nazupĉanih odbitaka bilo u
vidu uskih i dugih lamela sa jednom ili obe nazupĉane ivice (v. kastelnovijen).
Pretpostavlja se da je oruĊe ovog tipa korišćeno za obradu tvr Ċih materijala - pre svega
 pri izradi artefakata od roga.

JAMIČASTO ORUÐE  (fr. piéce a encoche; engl. notched piece), odbitak ili seĉivo na
ĉijoj  je ivici formirano jedno ili više (diskontinuirano rasporeĊenih) jamiĉastih
udubljenja. Javlja se u celom paleolitu, kao i u mlaĊim periodima praistorije, a korišćeno
 je, pretpostavlja se, prvenstveno u obradi artefakata od kosti, roga i drveta. Za stariji i
srednji paleolit karakteristiĉna su tzv. klaktonijenska udubljenja, dobijana jednim
udarom. U mlaĊem paleolitu (u orinjasijenu) naroĉito se izdvajaju tzv. seĉiva podvezanog
tipa, na sredini suţena sa dva široka, plitka i asimetriĉno postavljena jamiĉasta
udubljenja. U mlaĊem mezolitu, u kastelnovijenu, nailazimo na uske i duge lamele sa dva
naspramna, plitko i invazivno retuširana jamiĉasta udubljenja.

PROBOJAC (fr. perçoir; engl. borer), odbitak ili seĉivo na kome je na jednom, reĊe i na
oba kraja, retuširanjem formiran šiljak. U okviru ove kategorije oruĊa mogu se
razlikovati ubadaĉi (sa šiljkom  formiranim bilateralnim, direktnim retušem) i svrdla (sa
 

šiljkom izvedenim pomoću direktnog retuša na jednoj ivici i inverznog retuša na drugoj
ivici). Retuš je najĉešće, ali ne i obavezno, strm.
Probojci se javljaju u svim periodima praistorije i to u raznim varijantama. Neke
od varijanti osetljive su i u kulturnom i hronološkom pogledu, pa su tako asimetriĉni
ubadaĉi tipa "Zinken" (nem.) karakteristiĉni za srednjoevropski magdalenijen i
hamburgijen, strmo retuširani ubadaĉi tipa "bec" (fr.) za epigravetijen, a Fijera (Fiera)
ubadaĉi za vinĉansku kulturu.

STRUGALICA   (fr. i engl. raclette), odbitak malih dimenzija, retuširan kontinuiranim

strmim retušem. OruĊe ovog tipa nije tipološki izdiferencirano, a javlja se u gotovo svim
 periodima praistorije, poĉevši od srednjeg paleolita. Posebno je ĉesto u badegulijenu
(proto-magdalenijenskom facijesu u Francuskoj).

KOMBINOVANO ORUÐE , odbitak ili seĉivo na kome su formirana najmanje dva

razliĉita primarna tipa oruĊa, koja meĊusobno nisu ni u morfološkoj, a verovatno ni u
funkcionalnoj vezi (npr. strugaĉ-dleto, strugaĉ-ubadaĉ  itd.). Lateralan obiĉan retuš,
nazupĉani retuš, jamiĉasta udubljenja, kao i još neki elementi od sekundarnog znaĉaja za
tipološku klasifik aciju, ne uzimaju se u obzir pri definisanju razliĉitih tipova
kombinovanog oruĊa.

OLJUŠTENI KOMAD (fr. piéce ésquillée; engl. splintered piece), mali komad sirovine
ili odbitak koji na dva suprotna kraja nosi plitke- površinske negative nastale upotrebom
ili okresivanjem. MeĊu oljuštenim komadima treba razlikovati primerke koji nose
negative okresivanja upotrebljivih odbitaka i seĉiva (reĉ  je o bipolarnim jezgrima -
 posebno ĉestim u tehnologiji izrade artefakata od kvarca i kvarcita) od primeraka koji
imaju sitna oštećenja i koji u pravom smislu predstavljaju alatke. Za ove poslednje smatra
se da su mogli da predstavljaju oruĊe koje je posredovalo izmeĊu udaraĉa i objekta na
koji se delovalo koncentrisanom silom (v. odbijanje - indirektno odbijanje). Oljušteni
komadi se, kao uostalom i bipolarna jezgra, javljaju u svim periodima praistorije, poĉevši
od srednjeg paleolita. Naroĉito su ĉesti u mlaĊepaleolitskim i mezolitskim kulturama u
 jugoistoĉnoj Evropi.

ORUÐE SA RETUŠIRANIM PRELOMOM  (fr. troncature; engl. truncation), seĉivo

koje je na jednom, reĊe i na oba kraja prelomljeno, a zatim i retuširano - najĉešće strmim
 

i dubokim retušem. Retuširani prelom moţe biti ravan ili kos, prave, konkavne ili
nepravilne forme. OruĊe ovog tipa sporadiĉno se javlja još u srednjem paleolitu, ali je pre
svega karakteristiĉno za mlaĊi paleolit (posebno za njegovu finalnu fazu) i poznije
 periode. S druge strane, lamele koje su, osim na prelomu, strmo retuširane i na jednoj od
ivica (fr. lamelle a dos tronquée; engl. truncated backed bladelet) posebno su
karakteristiĉne za kasni mlaĊi paleolit (epigravetijen i magdalenijen) u zapadnoj i juţnoj
Evropi.

MIKROLIT (fr. microlithe; engl. microlith), naziv za oruĊe veoma malih dimenzija (ne
veće od 25 mm). Ono moţe biti strugaĉ, strmo retuširani šiljak ili neki drugi tip alatke, ali
se sam termin najĉešće vezuje za tzv. geometrijsko oruĊe (segmente, trouglove, trapeze i
dr.). Tendencija mikrolitizacije oruĊa naroĉito je izraţena krajem mlaĊeg paleolita i u
mezolitu i tesno je povezana sa tehnološkim inovacijama koje se tada javljaju (v. tehnike
odbijanja, mikrodleto - tehnika). Cilj inovacija usmerenih na smanjenje dimenzija
artefakata bio je ne samo ušteda mineralnih sirovina, već  i mogućnost dobijanja alatki
standardizovane forme i funkcije. Od njih je kasnije, pomoću raznih tehnika usaĊivanja,
 pravljeno razliĉito kompozitno oruĊe. U finalnom paleolitu i mezolitu ĉesto je i tzv.
hipermikrolitsko oruĊe ĉija duţina (zavisno od izbora morfometrijskih kriterijuma) ne
 prelazi 12,5, odnosno 10 mm.

GEOMETRIJSKO ORUÐE   (fr. géométrique; engl. geometrical tool), oruĊe

geometrijske forme (trougao, pravougaonik, romb, segment kruga, trapez), po pravilu
mikrolitskih dimenzija (v. mikrolit), izraĊeno na pravilnom segmentu seĉiva malih
dimenzija (reĉ  je o segmentima koji su ponekad dobijani i posebnim tehnikama
 prelamanja - npr. tehnikom mikrodleta). Geometrijsko oruĊe je karakteristiĉno za kasni
mlaĊi paleolit i mezolit, a obeleţava ga izuzetna kulturna i hronološka osetljivost. Sluţilo
 je, osim kao projektil (tj. vrh koplja ili strele) i kao umetak za razne tipove kompozitnog
oruĊa.

KOMPOZITNO ORUÐE , sastavljeno je od više elemenata, izraĊenih od razliĉitih

materijala. U finalnom paleolitu i mezolitu dobijano je usaĊivanjem (pomoću smole ili
 bitumena) geometrijskih mikrolita u nosaĉ  od kosti, roga, a verovatno i od drveta.
Zavisno od forme predmeta i naĉina usaĊivanja mikrolita, to moţe biti noţ, srp, harpun,
koplje ili neko drugo oruĊe ili oruţje. 
Pojava kompozitnog oruĊa oznaĉava prekretnicu u tehnologiji izrade artefakata.
Za razliku od ranijeg principa: jedan predmet - jedna alatka, ovde je reĉ o sloţenom oruĊu
ĉiji se oštećeni ili istrošeni delovi (mikroliti) mogu lako zameniti. Pojava ovog tipa oruĊa
 

u nekim sluĉajevima moţe ukazivati i na poĉetak zemljoradnje i to onda kada se na

mikrolitima uoĉava tzv. silikatni sjaj, za koji se utvrdi da potiĉe od seĉenja kultivisanih ili
 polukultivisanih ţitarica.

TRAPEZ  (fr. i engl. trap ĉze), fragment lamele retuširan na oba uţa kraja, tj. na oba
 preloma (v. oruĊe sa retuširanim prelomom, mikrodleto - tehnika). Javlja se u razliĉitim
varijantama, a korišćen je i kao projektil (vrh strele) i kao umetak za kompozitno oruĊe.
Karakteristiĉan je za mlaĊi mezolit i uglavnom se ne javlja pre -6. milenijuma.

SEGMENT  (fr. i engl. segment), geometrijski mikrolit u obliku segmenta kruga ili
 polumeseca formiran na delu seĉiva (ponekad dobijenom i posebnom tehnikom
 prelamanja - npr. tehnikom mikrodleta). Retuširan je najĉešće strmim i dubokim retušem,
na jednoj ivici. Moţe biti kratak ili izduţen, sa pravilnim ili nepravilnim luĉnim hrptom.
Od obiĉnog šiljka sa luĉnim strmo retuširanim hrptom razlikuje se po tome što na njemu
uvek nedostaje proksimalni kraj prvobitne lamele (sa platformom i bulbusom perkusije).
Segmenti su sluţili i kao projektili (vrhovi strela) i kao ume ci za kompozitno oruĊe.
Karakteristiĉni su pre svega za finalnopaleolitske i mezolitske kulture. Izuzetak jedino
 predstavlja njihova pojava (masivnih i nešto većih primeraka) u ranim mlaĊepaleolitskim
kulturama na podruĉ ju Apeninskog poluostrva (u ulucijenu), kao i u srednjoj Evropi
(industrije tipa Krakov-Zvjerţinjec). 

TROUGAO  (fr. i engl. triangle), geometrijski mikrolit trougaone forme izraĊen na

fragmentu lamele. Korišćen je kao projektil (tj. kao vrh strele), ali i kao umetak za
kompozitno oruĊe. Javlja se u razliĉitim varijantama, od kojih su mnoge osetljive u
kulturnom i hronološkom pogledu. Ĉesto se susreće, kako u kasnim mlaĊepaleolitskim
tako i u mezolitskim kulturama.

STRELICA OD OKRESANOG KAMENA   (fr. pointe de fleche taillée; engl.

arrowhead), šiljak od okresanog kamena, koji po formi podseća na vrh strele kakav
 poznajemo, pa mu je i funkcija prepoznatljiva (kao vrhovi strela verovatno su korišćeni i
mnogi strmo retuširani šiljci i šiljci sa trnom u poznom paleolitu, ali se to ĉesto ne moţe
dokazati). Tipološki izdiferencirani vrhovi strela - facijalno ili bifacijalno retuširani, sa
trnom, bez trna ili sa konkavnom bazom retko se susreću pre poĉetka neolita (najranije u
iberijskom solitreju - šiljci tipa Parpalo). Poĉevši od neolita, meĊutim, ĉesto se javljaju i
veoma su osetljivi, kako u kulturnom tako i u hronološkom pogledu. 

RUČNI KLIN - BIFAS  

(fr. coup de poing - biface; engl. handaxe), oruĊe dobijeno dvostranim (bifacijalnim)
okresivanjem oblutka ili komada sirovine. Karakteristiĉno je pre svega za stariji paleolit -
 

za ašelsku kulturu, ali se javlja i kasnije - u srednjopaleolitskim industrijama (u

mikokijenu i musterijenu sa ašelskom tradicijom npr.). Stariji ašel (pre-šel ili abevilijen)
obeleţavaju masivni ruĉni klinovi, sa bazom koja je ĉesto pod korteksom, i sa
nepravilnom (cik-cak) seĉicom, dok su za mlaĊi ašel karakteristiĉni fino izraĊeni
(zahvaljujući upotrebi mekog perkutera u finalnoj fazi obrade) simetriĉni bifasi ovalne,
kopljaste, srcolike i trougaone forme, sa stanjenom bazom (bez korteksa) i pravom
radnom ivicom. Ruĉni klinovi su verovatno predstavljali višenamenske alatke, tj. mogli
su da sluţe za kopanje lukovica i korenja, ali i da budu korišćeni kao noţevi i postruške -
za seĉenje mesa, kasapljenje ulovljenog plena i mnoge druge aktivnosti.

CEPAČ  - ČOPER (fr. tranchoir; engl. chopper), jedno od najprimitivnijih oruĊa kod
kojeg je seĉica dobijana jednostranim (engl. chopper) ili dvostranim (engl. chopping-tool)
okresivanjem jednog kraja oblutka. To je masivna alatka koja je mogla da sluţi za razne
svrhe, a verovatno najĉešće za drobljenje i cepanje tvr Ċih materijala - kostiju i drveta.
Cepaĉi se javljaju još pr e 2,5-1,4 miliona godina u ranim - pre-ašelskim ili olduvajskim
industrijama u istoĉnoj Africi (na lokalitetima Omo i Hadar u Etiopiji, Olduvaj u
Tanzaniji i Kobi Fora u Keniji). U starijem i srednjem paleolitu veoma su ĉesti i na
nalazištima u srednjoj Evropi, kao i u centralnoj i jugoistoĉnoj Aziji (v. kultura oblutaka).

SEKIRA OD OKRESANOG KAMENA   (fr. hache de pierre taillée; engl. cleaver),

 jednostrano ili dvostrano okresan komad sirovine ili odbitak. Seĉica moţe biti smeštena
lateralno ili transverzalno u odnosu na osu oruĊa. Sekire se javljaju u gotovo svim
 periodima, a posebno su karakteristiĉne za starije i srednjopaleolitske kulture (naroĉito
za ašelsku kulturu u severnoj Africi). Javljaju se, takoĊe, i u finalnopaleolitskim i
mezolitskim kulturama u severnoj Evropi (sviderijen, maglemozijen, ertebele i dr.) gde
su, pretpostavlja se, korišćene za seĉu šuma i obradu drveta. Tipološki i tehnološki, inaĉe,
mezolitske sekire od okresanog kamena predstavljaju prototip za kasniju produkciju
neolitskih glaĉanih sekira.

MOTIČICA (fr. i engl. tranchet), po naĉinu izrade oruĊe sliĉno sekiri, samo što mu je
radna ivica najĉešće orijentisana transverzalno, dok je samo oruĊe, po pravilu, trouglaste
ili trapezaste forme (uţi kraj se usaĊuje ili priĉvršćuje za dršku od drveta ili u usadnik od
kosti ili roga). Moţe biti izraĊena na komadu sirovine ili obutku, ali i na masivnom
odbitku. Retuširana je facijalnim ili bifacijalnim, totalnim ili parcijalnim retušem. Kao i
sekire, i motiĉice se javljaju još od starijeg paleolita, ali su posebno karakteristiĉne tek za
finalnopaleolitske i mezolitske kulture - pre svega na severozapadu (u maglemozijenu, u
kulturi ertebele i dr.), ali i u ostalim delovima Evrope (ĉak i na Ðerdapu - npr. na Padini i
Vlascu), pa i u severnoj Africi i na Bliskom istoku. Karakteristi ĉne su, takoĊe, i za razne
 

neolitske kulture širom evropskog kontinenta (poznate su npr. kampinjijenske motiĉice) u

kojima će vremenom posluţiti kao uzor za motike istog tipa od glaĉanog kamena.

LISTOLIKI ŠILJAK   (fr. pointe foliacée; nem. Blattspitzen; engl. leaf point), dvojni
šiljak, unifacijalno ili bifacijalno retuširan, manje ili više listolike forme. Šiljci ovog tipa
su u većini sluĉajeva veoma tanki i fine izrade, a potvr Ċene su ĉak i specijalizovane
radionice za njihovu izradu, pa ĉak i import iz udaljenijih podruĉ ja. Nije isklju ĉeno da su
osim kao projektili za koplja, korišćeni i kao noţevi ili postruške. Javljaju se u poznim
srednjopaleolitskim i ranim mlaĊepaleolitskim kulturama na podruĉ ju srednje Evrope
(altmilijen, seletijen, jeţmanovicijen), a konstatovani su i na više lokaliteta na Balkanu
(Museljevo i Samujlica u Bugarskoj, Risovaĉa u Srbiji, Kokinopilos i Morfi u Gr ĉkoj).

LEVALOAZIJENSKA TEHNIKA   (fr. technique Levallois), posebna tehnika u

okresivanju koja se javlja u kulturama sa razliĉitom tradicijom (u pojedinim ašelskim i
musterijenskim facijesima). Poĉinje da se primenjuje još u starijem paleolitu (u srednjem
ašelu) i traje kroz ceo srednji paleolit. Prisutna je i u nekim mlaĊepaleolitskim kulturama
(npr. u bohunicijenu). Predstavlja najstariju osmišljenu, tj. operacionalizovanu tehniku u
okresivanju u kojoj se ţeljeni proizvod (odbitak ĉija je forma unapred zamišljena) ne
dobija neposrednim odbijanjem, već tek po okonĉanju pripreme jezgra.
Levaloazijenska tehnika se sastoji u tome što se najpre površina odbijanja na
 jezgru pripremi centripetalnim okresivan jem. Zatim se na jednom uţem kraju oblutka ili
komada sirovine formira platforma udara, koja se odmah potom pripremi za dalje
odbijanje facetiranjem. Shodno takvoj pripremi, u fazi eksploatacije jezgra najpre se
dobija odbitak sa tragovima centripetalne preparacije i facetiranom platformom (u obliku
ţandarmskog šešira - fr. chapeau de gendarme), a tek nakon njega i ĉitav niz odbitaka ili
šiljaka (prvog reda, drugog reda itd.) pravilne trougaone forme. Sa levaloazijenskog
 jezgra bilo je mogućno odbiti samo mali broj tipiĉnih levaloazijenskih seĉiva ili odbitaka.
U završnoj fazi eksploatacije ono je ĉesto pretvarano u diskoidno ili nepravilno jezgro za
odbitke.

ORINJASIJENSKI RETUŠ  (fr. retouche aurignacienne), stilski prepoznatljiv dubok i

uzdignut retuš, sa negativima koji su najĉešće ljuspiĉasti po formi i stepenasto orijentisani
(delimiĉno prekrivaju jedni druge). Negativi retuša, takoĊe, mogu imati i izduţenu -
lamelarnu formu. Orinjasijenski retuš duboko zahvata površinu artefakta na kome je
izveden i, po pravilu, pruţa se duţ cele njegove ivice (tj. kontinuiran je i totalan). Ovim
tipom retuša najĉešće su retuširana seĉiva, i to na jednoj ili obe ivice (v. orinjasijenska
seĉiva).

POLIEDAR   (fr. polyĉdre), kao i diskoid, predstavlja artefakt od bazaltne ili silikatne
 

stene ĉija je forma u manjoj ili većoj meri zaobljena okresivanjem. Karakteristiĉan je za
najstarije starijepaleolitske, ali i srednjepaleolitske kulture u istoĉnoj i severnoj Africi,
Evropi i Aziji. Za razliku od sferoida za koje se pretpostavlja da su mogli da sluţe kao
 bole, tj. kao projektili za neku vrstu praćke, poliedri, a po svemu sudeći i diskoidi,
verovatno predstavljaju jezgra.

SOLITREJSKI ŠILJCI  (fr. pointes solutréennes), opšti naziv za facijalno i bifacijalno

okresane listolike i ostale šiljke koji karakterišu solitrejsku kulturu. Reĉ  je o šiljcima koji
 po savršenstvu izrade, a i u estetskom pogledu nemaju premca u paleolitu Evrope.
Obeleţava ih facijalan retuš dobijen, u pojedinim fazama izrade, i tehnikom pritiska
(moţda i nakon zagrevanja sirovine - radi lakše obrade), kao i izuzetna simetrija i
tankoća. Unifacijalno retuširani listoliki šiljci karakteristiĉni su za stariji solitrej. S druge
strane, bifacijalno okresani šiljci u obliku lovorovog lista (fr. feuilles de laurier) najranije
se javljaju u srednjem solitreju, dok su izduţeni šiljci u obliku vrbovog lista (fr. feuilles
de saule) i kolenasti bifacijalno okresani šiljci (fr. pointes à  cran solutréennes)
karakteristiĉni za mlaĊi solitrej. U mlaĊem solitreju, takoĊe, ali na prostoru Iberijskog
 poluostrva, ustanovljeni su najstariji do sada zabeleţeni vrhovi strela u paleolitu. Reĉ je o
 bifacijalno okresanim šiljcima sa krilcima i trnom poznatim pod nazivom šiljci tipa
Parpalo (fr. pointes de Parpalló).

MUSTERIJENSKI ŠILJAK  (fr. pointe moustérienne; engl. mousterian point), formiran

 je na obiĉnom ili levaloazijenskom odbitku ili seĉivu, trougaone je forme i retuširan
najĉešće dubokim, uzdignutim, a katkad i stepenastim retušem - parcijalno (samo na
vrhu) ili totalno, na jednoj ili obe ivice. Karakteristiĉan je za tipiĉni musterijen, mada se
 javlja i u ostalim musterijenskim facijesima. Sluţio je kao projektil za koplje, a u nekim
sluĉajevima i kao postruška. Pojedine musterijenske šiljke morfološki je ponekad teško
razlikovati od konvergentnih postruški. 

MIKOKIJENSKI ŠILJAK   (fr. pointe micoquien; engl. micoquian point), bifacijalno

okresan ruĉni klin izduţene forme, sa izdvojenim vrhom, blago konkavnim ivicama i
širokom i masivnom bazom. Javlja se u mikokijenu. 

TAJASIJENSKI ŠILJAK   (fr. pointe de Tayac; engl. Tayac point), mali, asimetriĉan
šiljak formiran na debelom odbitku. Retuširan je uzdignutim i grubim nazupĉanim
retušem. Karakteristiĉan je za tajasijenske (pre-musteri jenske) industrije u juţnoj
Francuskoj.
 

POSTRUŠKA TIPA KINA (fr. racloir type Quina; engl. Quina side-scraper), oruĊe sa
transverzalno orijentisanom konveksnom radnom ivicom, formirano na debelom odbitku
ili na malom oblutku. Retuširano je lateralno, facijalno ili bifacijalno, dubokim i
invazivnim, a ponekad i stepenastim retušem. Podseća na krišku limuna. Karakteristiĉno
 je za musterijen tipa Kina.

BIFACIJALNI NOŽEVI SA HRPTOM  (fr. bifaces à  dos; nem. Kielmesser),

asimetriĉni, bifacijalno okresani noţevi ili postruške formirani na debelim odbicima ili
 pljosnatim oblucima. Jedna od duţih ivica na njima predstavlja seĉicu, dok ivica
naspram nje nije retuširana. Javljaju se u mikokijenu u centralnoj i istoĉnoj Evropi.
Poznati su bifacijalno okresani noţevi tipa Bokštajn (nem. Bocksteinmesser) i Pradnik
(nem. Pradnikmesser).

KLAKTONIJENSKI ODBITAK   (fr. éclat clactonienne; engl. clactonian flake),

masivan, nepravilan odbitak dobijen tehnikom direktnog odbijanja. Platforma mu je
široka i zaklapa tup ugao u odnosu na ventralnu stranu odbitka. Bulbusno ispupĉenje je
veoma istaknuto.

KLAKTONIJENSKO UDUBLJENJE   (fr. encoche clactonienne; engl. clactonian

notch), udubljenje dobijeno direktnim udarom po ivici odbitka. Unutar njega ĉesto se
uoĉavaju sitni negativi koji ne predstavljaju retuš, već  su nastali usled upotrebe. Za
razliku od obiĉnih jamiĉastih udubljenja (dobijenih retuširanjem) ĉija je funkcija bila
zaobljavanje predmeta, klaktonijenska udubljenja su, pretpostavlja se, sluţila za
odsecanje delova grana drveta naizmeniĉnim polukruţnim pokretima. 

ČUNASTI STRUGA Č  (fr. grattoir caréné; engl. carinated end-scraper), strugaĉ  na

debelom odbitku - luĉnog, njuškastog, ramenastog, lepezastog ili kruţnog tipa. Pravi
ĉunasti strugaĉ  ne samo da je formiran na debelom odbitku, već  mu je i ĉeoni kraj
zadebljan. Negativi retuša na radnoj ivici oruĊa su najĉešće lamelarne - izduţene i
trougaone forme (kad nisu lamelarni u pitanju je atipiĉan ĉunasti strugaĉ) i konvergentni
ili paralelni izmeĊu sebe. Strugaĉi ovog tipa karakteristiĉni su za orinjasijen (v.
orinjasijenski strugaĉi), ali se javljaju i u drugim mla Ċepaleolitskim, kao i u poznijim
kulturama.

NJUŠKASTI STRUGAČ (fr. grattoir à museau; engl. nosed end-scraper), strugaĉ  ĉiji

 

 je ĉeoni deo izdvojen sa jednim ili sa dva jamiĉasta udubljenja. Vrh strugaĉa se po pravilu
nalazi u osi oruĊa, ali moţe biti i lateralno orijentisan (u tom sluĉaju govorimo o
ramenastom strugaĉu). Sama radna ivica ili ĉeoni kraj strugaĉa moţe biti zadebljan ili ne,
zašiljen ili zaobljen. Moţe biti formiran i na seĉivu i na odbitku. Ako je odbitak na kome
 je formiran strugaĉ  debeo, onda je reĉ  o tzv. ĉunastom-njuškastom strugaĉu. Njuškasti
strugaĉi ĉunastog tipa ĉesti su u orinjasijenskim industrijama (v.orinjasijenski strugaĉi).

ORINJASIJENSKI STRUGA ČI  (fr. grattoirs aurignaciennes; engl. Aurignacian end-

scrapers), ĉunasti - luĉni i njuškasti strugaĉi na debelim odbicima ĉija je gornja površina
(dorsalna strana) najĉešće pod korteksom. Javljaju se u raznim vari jantama, a duţina im
uglavnom nije veća od 5 cm, ni manja od 2,5 cm. Ĉeoni kraj (radna ivica) kod ovih
strugaĉa skoro je uvek zadebljan. U grupu orinjasijenskih strugaĉa, bar formalno (prema
kriterijumima za izraĉunavanje njihovog indeksa), ne ulaze luĉni strugaĉi formirani na
orinjasijenskim seĉivima.

ORINJASIJENSKO SE ČIVO (fr. lame aurignacienne; engl. Aurignacian blade), seĉivo

koje je lateralno ili bilateralno retuširano orinjasijenskim retušem. Jedan  ili oba kraja
seĉiva mogu biti zašiljeni. Na distalnom kraju orinjasijenskih seĉiva ĉesto su formirani i
luĉni strugaĉi. Poznata su, takoĊe, i orinjasijenska seĉiva podvezanog tipa (fr. lames
étranglées; engl. strangulated blade), sa dva, manje ili više simetriĉno postavljena, široka
 jamiĉasta udubljenja. Orinjasijenska seĉiva su uglavnom većih dimenzija (tj. duţa su od 5
cm).

LAMELA DIFUR   (fr. lamelle Dufour; engl. Dufour bladelet), malo seĉivo koje je na
 jednoj, a ponekad i na obe ivice (na jednoj direktno, na drugoj inverzno) retuširano finim,
marginalnim i polustrmim retušem. Retuširane ivice mogu biti prave ili blago luĉne.
Uzduţni profil lamela ovog tipa je najĉešće zakrivljen, tako da je malo verovatno da su
sluţile kao projektili (vrhovi strela ili kao umeci za koštane šiljke, tj. koplja). Javljaju se u
velikom broju u orinjasijenu tipa Krems-Difur, mada se, samo mnogo reĊe, susreću i u
tipiĉnom orinjasijenu. U malom broju prisutne su i u drugim mlaĊepaleolitskim
kulturama (šatelperonijenu i perigordijenu npr.). 

ŠILJAK TIPA KREMS  (fr. pointe de Krems; engl. Krems point), kao i šiljak tipa Font-
Iv (fr. pointe de Font-Yves), formiran je na uskom malom seĉivu (lameli), a retuširan je,
reĊe lateralno, a ĉešće bilateralno (ponekad i naizmeniĉno - kao lamele Difur)
marginalnim i polustrmim retušem. Karakteristiĉan je pre svega za orinjasijen (naroĉito
za orinjasijen tipa Krems-Difur) u srednjoj i zapadnoj Evropi.
 

 
ŠATELPERONIJENSKI ŠILJAK   (fr. pointe de Châtelperron; engl. Châtelperron
 point), oruĊe sa luĉnim, strmo retuširanim hrptom, formirano na seĉivu. Smatra se da je
moglo da sluţi kao noţ ili postruška, ali i kao projektil za koplje. Javlja se u ranom
mlaĊem paleolitu (v. šatelperonijen, ulucijen) u Francuskoj, Španiji i Italiji. 

ŠILJAK TIPA FON-ROBER   (fr. pointe de la Font-Robert; engl. Font-Robert point),

oruĊe većih dimenzija, sa izduţenim trnom namenjenim za usaĊivanje. Vrh šiljka je
retuširan na dorsalnoj strani direktnim i marginalnim retušem (mada moţe biti i
neretuširan), dok je na ventralnoj strani stanjen plitkim, površinskim retušem. Trn je
 posebno obraĊen direktnim i dubokim, strmim retušem. Šiljci ovog tipa karakteristiĉni su
za gornji perigordijen (perigordijen Va) u zapadnoj Evropi.

GRAVETIJENSKI ŠILJAK   (pointe de La Gravette; engl. Gravette point), oruĊe sa

 pravim ili blago luĉnim strmo retuširanim hrptom formirano na dugom i uskom seĉivu ili
lameli. Smatra se da je sluţilo kao vrh koplja ili strele. Javlja se u perigordijenu IV
(gravetijenu tipa Gravet) u zapadnoj Evropi, kao i u tzv. istoĉnom gravetijenu - u srednjoj
i istoĉnoj Evropi.

GRAVETIJENSKI MIKROŠILJAK   (fr. microgravette), gravetijenski šiljak

mikrolitskih dimenzija - formiran na lameli ĉija duţina po pravilu nije veća od 25 mm, a
širina od 12,5 mm. Retuširan je unilateralno, strmim i dubokim retušem. Gravetijenski
mikrošiljci se javljaju u velikom broju u gravetijenskim i epigravetijenskim industrijama.
Po svoj prilici, sluţili su kao projektili za strele. 

ŠILJAK TIPA KOSTJENKI  (fr. pointe de Kostienki; engl. Kostienki point), oruĊe
kolenastog tipa (moţe biti i noţ - fr. couteau de Kostienki) formirano na masivnom
seĉivu. Karakteristiĉno je po širokom jamiĉastom udubljenju (retuširanom dubokim,
uzdignutim, katkad i stepenastim retušem) na proksimalnom kraju, kao i po tome što su
vrh i baza oruĊa sa donje (ventralne) strane stanjeni plitkim, površinskim retušem. Pre
nego kao projektili za koplja, šiljci ovog tipa mogli su biti korišćeni kao noţevi i
 postruške. Javljaju se u kostjenkijenu (regionalnoj varijanti istoĉnog gravetijena u juţnoj
Rusiji i Ukrajini), ali i u ostalim facijesima istoĉnog gravetijena.

DLETO TIPA NOAJE   (burin de Noailles; engl. Noailles burin), dvostrano lateralno
dleto na retuširanom prelomu. Negativi odbitka dleta ĉesto se završavaju malim,
retuširanim jamiĉastim udubljenjem. Karakteristiĉno je za gornji perigordijen u zapadnoj
Evropi (perigordijen Vc).
 

 
EPIGRAVETIJENSKI KOLENASTI ŠILJAK  (fr. pointe à cran epigravettienne; engl.
Epigravetian shouldered point), oruĊe sa strmo retuširanim hrptom koje je na donjem
kraju suţeno pomoću lateralno izvedenog jamiĉastog udubljenja (retuširanog najĉešće
direktnim i dubokim, polustrmim ili strmim retušem). Na taj naĉin formiran trn sluţio je
za usaĊivanje. Kolenasti šiljci sa hrptom ĉesti su u gornjem perigordijenu, kao i u
starijem epigravetijenu na podruĉju zapadnog i juţnog Mediterana (u juţnoj Francuskoj,
Italiji, pa i na istoĉnoj obali Jadrana). Javljaju se i na prostoru zapadnog, a delom i
centralnog Balkana (Šandalja II, Ovĉ ja jama, Kadar), ali su zato na podruĉ ju istoĉnog
Balkana sasvim retki (osim na par nalazišta u Grĉkoj - u potkapini Kastrica, kao i u pećini
Seidi npr.).

ARENIJENSKI ŠILJAK   (pointe Arénienne; engl. Arenian point), delimiĉno ili totalno
unifacijalno retuširan šiljak (fr. pointe à face plane) na debelom seĉivu ili laminarnom
odbitku. Moţe imati i listoliku formu. Javlja se u arenijenu - ranom epigravetijenskom
facijesu u juţnoj Francuskoj i Italiji. 

AZILIJENSKI ŠILJAK   (fr. pointe azilienne; engl. Azilian point), šiljak sa naglašeno
luĉnim, strmo retuširanim hrptom. Uglavnom je (ali ne i obavezno) mikrolitskih
dimenzija (tj. nije veći od 25 mm). Javlja se u razliĉitim varijantama. Karakteristiĉan je
za finalni epigravetijen, azilijen i njima srodne kulture.

SOVTERIJENSKI ŠILJAK   (fr. pointe de Sauveterre; engl. Sauveterrian point),

 bilateralno, strmo retuširan jednostruki ili dvostruki šiljak sa luĉnim hrptom mikrolitskih
dimenzija. Karakteristiĉan je za sovterijen, ali se javlja i u mnogim drugim
ranoholocenskim kulturama.

TARDENOAZIJENSKI ŠILJAK   (fr. pointe du Tardenois; engl. Tardenoisian point),

trougaoni, unilateralno ili bilateralno (polustrmo-strmo) retuširan šiljak mikrolitskih
dimenzija, sa retuširanom, ravnom ili konkavnom bazom. Sluţio je kao projektil za
strelu. Javlja se u tardenoazijenu.

SVIDERIJENSKI ŠILJAK (fr. pointe de Swidry; engl. Swidry point), izduţeni šiljak
sa trnom. Trn i vrh šiljka inverzno su retuširani invazivnim i plitkim, tj. facijalnim
 

retušem. Sam trn je ujedno retuširan i direktnim - bilateralnim, polustrmim ili strmim
retušem. Javlja se u razliĉitim varijantama - u sviderijenu i njemu srodnim kulturama.

HAMBURGIJENSKI ŠILJAK   (fr. pointe hambourgienne; engl. Hamburgian point),

kolenasti šiljak na seĉivu. Vrh šiljka ĉini veoma kos strmo retuširan prelom (v. oruĊe sa
retuširanim prelomom). Kratak trn ispod kolenastog ispupĉenja retuširan je takoĊe
direktnim ili inverznim, strmim retušem. Javlja se u više varijanti, a ka rakteristiĉan je za
finalnopaleolitske kulture u severozapadnoj Evropi, posebno za hamburgijen. Sluţio je
kao projektil za strelu ili kao noţ. 

NOŽ TIPA FEDERMESER   (nem. Federmesser), oruĊe sa luĉnim, strmo retuširanim

hrptom. Retuširan vrh šiljka zakrivljen je prema neretuširanoj ivici seĉiva. Baza je
 ponekad retuširana (reĉ  je o ravnom, kosom ili konkavnom retuširanom prelomu). Javlja
se u poznom magdalenijenu, kao i u kulturi federmeser u srednjoj Evropi.

ARENSBURGIJENSKI ŠILJAK   (fr. pointe ahrensbourgienne; engl. Ahrensburgian

 point), oruĊe sa trnom koji je formiran pomoću dva simetriĉno postavljena, strmo
retuširana, jamiĉasta udubljenja. Vrh šiljka katkad podseća na oruĊe sa veoma kosim
retuširanim prelomom. Javlja se u arensburgijenu i kulturi federmeser. 

ŠILJAK TIPA LINGBI  (fr. pointe de Lingby; engl. Lyngby point), kratak i širok šiljak
sa bilateralno (uglavnom strmo) retuširanim trnom namenjenim za usaĊivanje. Vrh šiljka
moţe biti retuširan. Javlja se u mnogim finalnopaleolitskim i mezolitskim kulturama u
severnoj i severozapadnoj Evropi (u bromijenu, arensburgijenu, sviderijenu i dr.).

ŠILJAK TIPA KUNDA  (fr. pointe de Kunda, engl. Kunda point), dvostruki šiljak sa
vrhom u osi oruĊa, listolike ili romboidne forme, retuširan na oba kraja inverznim,
 plitkim (površinskim) ili polustrmim retušem. Javlja se u raznim mezolitskim kulturama
u severoistoĉnoj Evropi.

KOKINOPILOS   (Kokkinopilos), nalazište na otvorenom prostoru u juţnom Epiru

(Gr ĉka). Nalazi se u dolini ispunjenoj moćnim naslagama crvenkastog sedimenta. E.S.
Higs (Higgs), koji je ovaj prostor istraţivao 1963. god., ustanovio je na više mesta u
dolini kremenu industriju razliĉite kulturne provenijencije. Na lokalitetu Beta otkriveni su
 bifacijalno okresani listoliki šiljci u srednjopaleolitskom kontekstu (musterijenski
artefakti zajedno sa produktima levaloazijenske tehnike u okresivanju). Na lokalitetu Alfa
 

konstatovana je mlaĊepaleolitska industrija sa oruĊem sa strmo retuširanim hrptom.

Prilikom revizionih iskopavanja koje je Ĉ.N. Ranels (C. N. Runnels) sa saradnicima
 preduzeo 1991. god., na nalazištu je otkriven i jedan starijepaleolitski ruĉni klin
(mikokijenskog tipa).

Dakaris S.I., Higgs E.S., Hey R.W. 1964, The Climate, Environment and
Industries of Stone Age Greece: Part I, Proceedings of the Prehistoric Society, 30, 199-
244; Runnels C., van Andel T.H., Zachos K., Paschos P. 1994, Pleistocene and early
Holocene human settlement and landscape in the Preveza region, southern Epirus, First
International Conference, "The Palaeolithic of Greece and Adjacent Areas", Ioannina,
September 7-11, 1994.

ASPROKALIKO  (Asprochaliko), potkapina u kanjonu reke Luros, u Epiru (Gr ĉka).

Istraţivana je izmeĊu 1964. i 1966. god. pod rukovodstvom E.S. Higsa (Higgs) i S.I.
Dakarisa. U slojevima 19-14 sadrţi srednjepaleolitsku kremenu industriju (tipiĉni
musterijen sa produktima levaloazijenske tehnike u okresivanju u slojevima 19-16,
mikromusterijen u sloju 14), a u slojevima 10-4 mlaĊepaleolitsku kremenu industriju
epigravetijenskog tipa. Industrija iz sloja 10 (9 prema Higsu) predstavlja najranije
svedoĉanstvo o pojavi epigravetijena u jugoistoĉnoj Evropi (datovana je radioaktivnim
ugljenikom u 26 100 +/- 900 god. pre naših dana), dok industrija iz sloja 4 ima sva
obeleţja finalnog epigravetijena s kraja poznog glacijala (lamele sa pravim i luĉnim
hrptom, mikrolitski strugaĉi i geometrijsko oruĊe). U sloju 3 otkriveni su nalazi iz
 bronzanog doba.

Higgs E.S., Vita-Finzi C. 1966, The Climate, Environment and Industries of Stone
Age Greece: Part II, Proceedings of the Prehistoric Society, 32, 1-29; Bailey G.N., Carter
P.L., Gamble C.S., Higgs H.P. 1983, Asprochaliko and Kastritsa: Further Investigations
of Palaeolithic Settlement and Economy in Epirus (North-West Greece), Proceedings of
the Prehistoric Society, 49, 15-42.

KASTRICA  (Kastritsa), pećina u blizini Janjine, u Epiru (Gr ĉka). Iskopavanja su

obavljana pod rukovodstvom E.S. Higsa (Higgs) 1966. i 1967. god. Sadrţi više
epigravetijenskih horizonata. U sloju 7 (datovanom radioaktivnim ugljenikom u -19.
milenijum) ustanovljena je industrija sa lamelama i šiljcima sa pravim hrptom,
strugaĉima i dletima, dok je u slojevima 1-5 (-18. do -12. milenijum) konstatovana
industrija sa kolenastim strmo retuširanim šiljcima, lamelama sa pravim i luĉnim hrptom
i kratkim strugaĉima na odbicima. Geometrijsko oruĊe u njoj je veoma slabo zastupljeno.
U gornjim slojevima prikupljena je i veća koliĉina artefakata od kosti i roga.

Higgs E.S., Vita-Finzi C., Harris D.R., Fagg A.E. 1967, The Climate,
Environment and Industries of Stone Age Greece: Part III, Proceedings of the Prehistoric
 

Society, 33, 1-29; Bailey G.N., Carter P.L., Gamble C.S., Higgs H.P. 1983, Asprochaliko
and Kastritsa: Further Investigations of Palaeolithic Settlement and Economy in Epirus
(Nort-West Greece), Proceedings of the Prehistoric Society, 49, 15-42

FRANKTI  (Franchthi), pećina u Argolidskom zalivu, na Peloponezu, jedno je od

najznaĉajnijih i najkompleksnije istraţenih praistorijskih nalazišta u Grĉkoj. Sadrţi
materijalne ostatke od mlaĊeg paleolita do neolita. Iskopavana je u periodu od 1967. do
1976. god. pod rukovodstvom T.V. Jakobsena (T.W. Jakobsen). Objavljivanje rezultata
istraţivanja još je u toku. 
U donjim slojevima nalazišta otkrivena je mlaĊepaleolitska kremena industrija
koja je, na osnovu kulturnih i stratigrafskih pokazatelja, razvrstana u šest litiĉkih faza.
Jedino litiĉka faza I sadrţi orinjasijensku kremenu industriju (osiromašenu, bez tipiĉnih
orinjasijenskih strugaĉa), dok sve ostale pripadaju gravetijenskom ili epigravetijenskom
tehnokompleksu. Gravetijenu ili starijem epigravetijenu odgovara industrija iz litiĉkih
faza II i III (datovanih u -21., odnosno u -19. milenijum), sa lamelama sa pravim hrptom,
a bez geometrijskog oruĊa, dok finalnom epigravetijenu pripada industrija iz faza IV-VI
(datovanih u period od -11. do -9. milenijuma), sa mikrolitskim lamelama i šiljcima sa
 pravim i luĉnim hrptom, geometrijskim oruĊem (segmentima i trouglovima), noktastim i
kruţnim strugaĉima i produktima tehnike mikrodleta. Sudeći po ostacima faune (jelen,
divlja svinja, divlje goveĉe, pa i kozorog), lov na krupnu i srednjekrupnu divljaĉ  bio je
osnovna ekonomska delatnost u svim paleolitskim fazama.
Mezolit se u Franktiju javlja u dve faze. Stariji mezolit (datovan u drugu polovinu
-8. milenijuma) zastupljen je sa tehnološki osiromašenom industrijom u kojoj dominira
oruĊe izraĊeno na masivnim i nepravilnim odbicima. Poĉetak mlaĊeg mezolita (prva
 polovina -7. milenijuma) pak, obeleţava pojava trapeza i drugih (uglavnom atipiĉnih)
geometrijskih artefakata, a kasnije i primena mikrolamelarne tehnologije u okresivanju.
Ekonomika mezolitskih populacija i dalje je zasnovana na lovu na krupnu i
srednjekrupnu divljaĉ, s tim što sada, prvi put, nešto znaĉajniju ulogu u snabdevanju ima
i ribolov (posebno u mlaĊem mezolitu - na tunu), kao i sakupljanje divljih cerealija i
leguminoza. U mezolitskim slojevima pećine konstatovan je i jedan skeletni grob
(pokojnik poloţen u zgrĉenom stavu, prekriven kamenjem).
 Neolit u Franktiju zapoĉinje oko -6000. god., a o beleţava ga pojava - najpre
domesticiranih ovikaprida, a zatim i kultivisanih ţitarica. U najstarijoj fazi prisustvo
keramike nije sa sigurnošću potvr Ċeno. Ona se, meĊutim, javlja oko -5800. god. u
horizontu starijeg neolita (monohromna i slikana keramika), a posle i u horizontima
srednjeg (urfirnis keramika), mlaĊeg (mat slikana keramika) i finalnog neolita (naknadno
 bojena - "crusted" keramika). U neolitskim slojevima prikupljena je i veća koliĉina
upotrebnih i ukrasnih predmeta od kosti, roga i glaĉanog kamena, kao i znatan broj
antropomorfnih i zoomorfnih figurina. U njima se u nešto većoj meri javljaju i kremeni
artefakti od opsidijana (koji je još od kraja mlaĊeg paleolita pomorskim putem
importovan sa Melosa). U neolitskim slojevima, unutar i ispred pećine, otkriveno je i
nekoliko grobova dece i odraslih individua.
 

 
Jakobsen T.W. 1976, 17,000 Years of Greek Prehistory, Scientific American, Vol.
234, No 6, 76-87; Pĉrles C. 1987, Les Industries lithiques tailees de Franchthi (Argolide,
Greece), Bloomington-Indianopolis.

SIDARI (Sidari), praistorijsko nalazište na severozapadnoj obali Krfa (Grĉka). Istraţivao

ga je 1965. god. A. Sordinas. U sloju D otkrivena je mezolitska kremena industrija koja
sadrţi oruĊe formirano na masivnim i nepravilnim odbicima, kao i geometrijsko oruĊe -
trouglove i trapeze. U osnovi sloja C konstatovana je keramika koja je opredeljena u
stariji neolit, a pri vrhu istog sloja tipi ĉna neolitska  impreso  keramika. U sloju A
ustanovljeni su keramika i kremeni artefakti iz bronzanog doba.

Sordinas A. 1970: Stone Implements from Northwestern Corfu, Greece, Memphis

State University Anthropological Research Center - Occasional Papers, 4, 1-23.

KLITI (Klithi), potkapina u kanjonu reke Voidomatis u Epiru, jedno je od najbogatijih i

najkom pleksnije istraţivanih poznopaleolitskih nalazišta u Grĉkoj. Iskopavana je 1983-
1986, kao i 1988. god. pod rukovodstvom Dţ. N. Bejlija (G.N. Bailey). Sadrţi više
epigravetijenskih horizonata datovanih radioaktivnim ugljenikom u period od -14. do -8.
milenijuma. Kremena industrija ima obeleţja finalnog epigravetijena (lamele sa luĉnim
hrptom, noktasti strugaĉi, geometrijsko oruĊe, produkti tehnike mikrodleta). MeĊu
 prikupljenim ostacima faune preovlaĊuju kosti kozoroga i divokoze.

Bailey G.N. , Gamble C.S., Higgs H.P., Roubet C., Sturdy D.A., Webley D.P.
1986, Palaeolithic investigations at Klithi: preliminary results of the 1984-1985 field
seasons, The Annual of the British School of Archaeology at Athens, 81, 7-35; Bailey
G.N. 1992, The Palaeolithic of Klithi in its wider context, The Annual of the British
School of Archaeology at Athens, 87, 1-28.

BAČO KIRO (Bacho Kiro), pećina u blizini Gabrova u centralnoj Bugarskoj. Istraţivali
su je D. Garod (Garrod) 1939. god. i J. K. Kozlovski (Kozlowski) sa saradnicima 1971-
1975. godine. U donjim slojevima sadrţi srednjopaleolitsku kremenu industriju: tipiĉni
musterijen bez produkata levaloazijenske tehnike (u sloju 13), kao i levaloazijenski
facijes tipiĉnog musterijena (u sloju 12). U sloju 12 otkriven je i fragment kosti sa
urezanim cik-cak motivom. U gornjim slojevima konstatovana je mlaĊepaleolitska
kremenu industrija. Sloj 11 sadrţi najstariju datovanu mlaĊepaleolitsku kremenu
industriju u Evropi (stariju od -41 000 god.), tzv. baĉokirijen, na koga se u kulturnom i
stratigrafskom kontinuitetu (u slojevima 9-7/6b), nastavlja orinjasijenska kremena
industrija datovana u -31. milenijum. U sloju 6a/7 (-28. milenijum) potvr Ċena je
industrija koja ima naglašena obeleţja balkanskog tipiĉnog orinjasijena (dominacija
 

ĉunastih i njuškastih strugaĉa, opadanje zastupljenosti orinjasijenskih seĉiva), a u

slojevima 4b i 4a industrija poznog orinjasijena, sa slabo izraţenim orinjasijenskim
karakteristikama. Epigravetijenska kremena industrija ustanovljena je u slojevima 5 i 4a.
 Na osnovu analogija opredeljena je u -18/17. milenijum. Osim kremenih artefakata i
velikog broja ţivotinjskih kostiju, u orinjasijenskim slojevima je prikupljena i veća
koliĉina oruĊa i ukrasnih predmeta od kosti, kao i izvestan broj oruĊa od oblutaka. U
ovim slojevima ustanovljeni su i ljudski ostaci: fragment neurokranijuma, dva fragmenta
mandibule sa zubima, kao i pet izolovanih zuba.

Kozlowski J.K. (ed.) 1982, Excavation in the Bacho Kiro cave (Bulgaria) - Final
report , Warszawa.

SAMUJLICA II (Samuilitsa), pećina u kanjonu reke Iskar, u blizini sela Kunino

(Bugarska). Iskopavanja je vršio N. Dţambazov 1955-1960. godine. Sadrţi više
srednjopaleolitskih horizonata datovanih u period od kraja starijeg virma do poĉetka
srednjeg virma. Poznata je po zastupljenosti  bifacijalno okresanih listolikih šiljaka
 pronaĊenih u srednjopaleolitskom kontekstu (grupa Museljevo-Samujlica). Njihova
stratigrafska pozicija nije sasvim precizno utvr Ċena. Primena levaloazijenske tehnike u
okresivanju (tipološki i tehnološki indeks industrije) veoma je naglašena, naroĉito u
zbirkama iz gornjih slojeva pećine.

Sirakov N. 1983, Reconstruction of the Middle Palaeolithic flint assemblages

from the cave Samuilitsa II (Northern Bulgaria) and their taxonomical position seen
against the palaeolithic of South-Eastern Europe, Folia Quaternaria, 55, 1-100.

TEMNATA (Temnata), pećina u dolini reke Iskar, u blizini Karlukova (Bugarska).

Istraţivanja je prvobitno, tokom 20-ih godina ovog veka, sproveo R. Popov. Reviziona
iskopavanja pećine zapoĉeta su 1983. godine pod rukovodstvom J.K. Kozlovskog
(Kozlowski), N. Sirakova i A. Lavila (H. Laville). U donjem stratigrafskom kompleksu
sadrţi najmanje dva srednjopaleolitska horizonta: stariji (u sloju 6 - tipiĉni musterijen s
 promenjivim uĉešćem levaloazijenske tehnike u okresivanju) i mlaĊi (musterijen sa
listolikim šiljcima). U gornjem kompleksu slojeva ustanovljen je horizont ranog mlaĊeg
 paleolita (orinjasijenska kremena industrija bliska orinjasijenu iz slojeva 9, 8, 7 i 7/6b na
Baĉu Kiru) datovan u -30. milenijum, kao i dva horizonta sa oruĊem sa strmo retuširanim
hrptom. Stariji horizont, okvirno datovan u -29-26. milenijum sadrţi industriju srodnu
industrijama srednjoevropskog gravetijena (pavlovijenu i vilendorfijenu). S druge strane,
industrija iz mlaĊeg horizonta opredeljena je u epigravetijen. U gornjim slojevima pećine
 prikupl jen je arheološki materijal iz neolita i gvozdenog doba. 
 

 
Gatsov I., Ginter B., Kozlowski J.K., Laville H., Pawlikowski M., Sirakov N.,
Sirakova S., Ferrier C. 1990, Temnata cave near Karlukovo (Bulgaria) - an important
geological and archaeological sequence in the Nothern Balkans (excavations 1984-1985),
Studia Prehistorica, 10, 7-42.

MUSELJEVO (Muselievo), nalazište na otvorenom prostoru, na obali reke Osam u

 blizini Plevena (Bugarska). Iskopavano je u dva navrata: 1970-1971. god. pod
rukovodstvom N. Dţambazova (Djambazov), V. Hmielevskog (W. Chmielewski) i T.
Madejske (Madeyska) i 1975-1976. god., pod rukovodstvom J. de Henzelina (de
Hainzelin). Poznato je po bogatoj zbirci bifacijalno okresanih listolikih šiljaka (više od
trista primeraka) naĊenih u okviru srednjopaleolitske kremene industrije (musterijen
 bogat postruškama, sa produktima levaloazijenske tehnike u okresivanju). Datovan je u
drugu polovinu starijeg virma (pribliţno -50 000. god.).

Haesaerts P., Sirakova S., 1979, Le Paléolithique moyen à  pointes foliacées de

Mousselievo (Bulgarie), u Middle and Early Upper Palaeolithic in Balkans, Warszawa-
Kraków, 35-63.

POBITI KAMANI (Pobiti kamani) ili Dekilitaš (Dekilitazh), podruĉ je na obali Crnog
mora (Bugarska) na kome je, na više lokacija, prikupljen kremeni materijal iz razliĉitih
 perioda - od srednjeg paleolita do bronzanog doba. Iz zbirke od oko 11 000 artefakata
izdvojen je veliki broj mikrolitskih šiljaka sa pravim i lu ĉnim strmo retuširanim hrptom,
kruţnih i noktastih strugaĉa, kao i geometrijskog oruĊa (meĊu njima i trapeza). Na
osnovu toga se pretpostavlja da su u ranom holocenu, a moţda i u poznom pleistocenu,
 podruĉ je naseljavali nosioci epigravetijenskog tehnokompleksa. Kremeni materijal
srodan je onom koji je ustanovljen na finalnopaleolitskim nalazištima u Ðerdapu (npr. na
Kuini Turkului). Podruĉje Dekilitaša predstavlja najistoĉniju taĉku rasprostiranja
mediteranskog epigravetijena u jugoistoĉnoj Evropi.

Gatsov I. 1982, The archaeological cultures of the Late Pleistocene and Early
Holocene in the western Black Sea region, and their significance for the formation of the
 Neolithic flint industries,  Prace Archeologiczne,  33, 111-130; Gatsov I. 1989, Early
Holocene Flint Assemblages from the Bulgarian Black Sea Coast, u (C. Bonsall ed.) The
 Mesolithic in Europe, Edinburgh, 471-474.

KADAR , paleolitsko nalazište na breţuljku iznad Save, u blizini ušća reke Bosne u Savu.
Istraţivano je 1965-1966 (Ð. Basler) i 1974-1982. god. (Ð. Basler i A. Montet-White sa
saradnicima). Na tri mesta u okviru nalazišta potvrĊen je jedan musterijenski horizont (u
 

sloju 4), kao i više gravetijenskih horizonata (u sloju 2). Gravetijenski horizonti datovani
su na osnovu sedimenata i polena u period posle maksimuma poslednjeg virmskog
stadijala (oko -15. milenijuma). Za gravetijensku industriju na Kadru karakteristiĉni su
mali, kolenasti, strmo retuširani šiljci, lamele sa pravim hrptom, strugaĉi na seĉivima i
lepezasti strugaĉi-šiljci, ali i lateralno retuširano oruĊe nešto većih dimenzija: seĉiva,
noţevi, postruške, šiljci i nazupĉano oruĊe. Po svemu tome ona pokazuje sliĉnost kako sa
industrijama istoĉnog gravetijena u srednjoj Evropi tako i sa industrijama starije faze u
razvoju mediteranskog epigravetijena.

Basler Ð. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Bosni i Hercegovini,

u -  PJZ , tom I, 318-319; Montet-White A., 1984, Palaeoenvironment and Palaeolithic
Cultures in Northern Bosnia, u -  Advances in Palaeolithic and Mesolithic archaeology 
(J.K. Kozlowski, S.K. Kozlowski ed.), Warszawa-Krakow, 9-25.

LUŠČIĆ, paleolitsko nalazište na uzvisini iznad ušća Ukrine u Bosnu. Istraţivano je

1958, 1959, 1964 (Ð. Basler) i 1980. god. (Ð. Basler i A. Montet-White). U osnovi sloja
3, otkriveno je više od 3 000 kremenih artefakata, od kojih većina ne predstavlja oruĊe
već potiĉe od intenzivne radioniĉke delatnosti koja je obavljana na tom mestu. Industriju,
kad je reĉ  o retuširanim alatkama, ĉini oruĊe na širokim seĉivima - retuširana seĉiva,
noţevi, postruške i izvestan, manji broj strugaĉa i dleta ĉunastog tipa. Bez obzira na to što
su orinjasijenski elementi veoma slabo izraţeni, Ð. Basler je industriju opredelio u srednji
orinjasijen, rukovodeći se pri tom ĉinjenicom da na lokalitetu nisu naĊeni ni
musterijenski ni gravetijenski tipovi alatki.

Basler Ð. 1971, Lušĉić  - station paléolithique, u  Epoque préhistorique et

 protohistorique en Yougoslavie - Recherches et résultats, Beograd, 65-66, Beograd;
Montet-White A. 1984, Paleoenvironment and Palaeolithic Cultures in Northern Bosnia,
u  Advances in Palaeolithic and Mesolithic archaeology  (J.K. Kozlowski, S.K.
Kozlowski ed.), Warszawa-Krakow, 9-26.

LONÐA, paleolitsko nalazište na bregu iznad ušća Usore u Bosnu. Sondirano je 1955, a
sistematski iskopavano 1961, 1963, 1965. i 1966. god. pod rukovodstvom Ð. Baslera.
Sadrţi samo ĉetiri sloja, ĉija ukupna debljina ne prelazi 1 m. U sloju 4 otkrivena je
industrija tipiĉnog musterijena, bogata postruškama, sa srednje izraţenim
levaloazijenskim indeksom, dok u sloju 2 preovlaĊuje oruĊe karakteristiĉno za balkanski
tipiĉni orinjasijen. Horizonti sa srednjopaleolitskim, odnosno sa mlaĊepaleolitskim
kremenim materijalom nisu u dovoljnoj meri stratigrafski razgraniĉeni, a kontaktna zona
izmeĊu njih (sloj 3) sadrţi nalaze iz oba kompleksa.
 

Basler Ð. 1971, LonĊa - station paléolithique, u -  Epoque préhistorique et

 protohistorique en Yougoslavie, Beograd, 63-64; Basler Ð. 1979, Nalazišta paleolitskog i
mezolitskog doba u Bosni i Hercegovini, u - PJZ , tom I, 313-330.

KAMEN, paleolitsko nalazište na levoj obali Usore, 200 m od njenog ušća u Bosnu. Po
koliĉini prikupljenog kremenog materijala (oko 5 000 artefakata), ulazi meĊu najbogatija
 paleolitska nalazišta u ovom delu Balkanskog poluostrva. Naţalost, svi nalazi potiĉu iz
odbaĉene zemlje preostale nakon eksploatacije majdana kamena ispod kulturnog sloja
nalazišta. Jedan broj artefakata, prikupljenih 1951. god, Ð. Basler je grupisao na osnovu
kulturnih karakteristika.
Zbirka musterijenskih nalaza sa lokaliteta pokazuje obeleţja tipiĉnog balkanskog
musterijena bogatog postruškama, ali i musterijena šarantijenskog tipa. Za razliku od
LonĊe, na Kamenu su produkti levaloazijenske tehnike u okresivanju veoma slabo
zastupljeni. S druge strane, upravo je na Kamenu naĊen veći broj bifacijalno okresanih
kratkih šiljaka i postruški koji, bar formalno, vezuju ovo nalazište za musterijenska
nalazišta sa listolikim šiljcima u severnoj Bugarskoj (sa lokaliteta Museljevo i Samujlica
II) i gr ĉkom Epiru (Kokinopilos i dr.).
Zbirka orinjasijenskih nalaza opredeljena je u balkansku varijantu tipiĉnog
orinjasijena - sa ĉunastim strugaĉima, orinjasijenskim seĉivima i strugaĉima na
orinjasijenskim seĉivima. Reĉ  je o orinjasijenskom facijesu koji je u severnoj Bosni
 potvr Ċen na lokalitetima Lušĉić, Mala gradina, LonĊa i Visoko brdo.

Basler Ð. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Bosni i Hercegovini,

u -  PJZ , tom I, 313-330; Ivanova S. 1979, Cultural differentiation in the Middle
Palaeolithic on the Balkan Peninsula, u - Middle and Early Upper Palaeolithic in Balkans 
(J.K. Kozlowski ed.), Warszawa-Krakow, 13-33.

KRAPINA, potkapina na brdu Hušnjakovo, kod sela Krapina u Hrvatskom zagorju,

 jedno je od najznaĉajnijih paleoantropoloških, pa i arheoloških (paleolitskih) nalazišta u
 jugoistoĉnoj Evropi. Iskopavanja je 1899-1905. god. vršio D. Gorjanović-Kramberger.
Reviziono tumaĉenje prikupljenih nalaza i stratigrafskih odnosa unutar potkapine dao je u
novije vreme M. Malez. Prema ovom autoru, u stratigrafiji potkapine mogu se razlikovati
dva osnovna kompleksa slojeva: I (sa slojevima "a" i "b") i II (sa slojevima 1-9).
U donjem kompleksu slojeva datovanom u prvu polovinu poslednjeg
interglacijala (ris-virma) ustanovljeni su samo kremeni artefakti, dok su u gornjem
kompleksu (datovanom od kraja ris-virma do poĉetka srednjeg virma) pored kremenih
nalaza potvr Ċeni i mnogi ostaci pleistocenskih hominida (vrste  Homo sapiens
neanderthalensis).
 

Paleoantropološki nalazi zastupljeni su sa pribliţno 650 komada kostiju i zuba i

 predstavljaju ostatke 23 do 28 inidvidua starih od 2 do 40 godina. Potvr Ċeni su u gotovo
svim slojevima gornjeg stratigrafskog kompleksa, s tim što glavnina nalaza potiĉe iz sloja
4. Pored ostalog, naĊeni su: 1 kranijum, kao i 8 okcipitalnih, 5 parijetalnih, 45
temporalnih i 7 zigomatiĉnih kostiju lobanje, a takoĊe i 6 maksilarnih i 12 mandibularnih
kostiju. Kosti postkranijalnog skeleta takoĊe su veoma brojne, a njihova znatna
usitnjenost navela je pojedine istraţivaĉe (K. Tomić-Karović, H. Ulrih) da postave
hipotezu o kanibalizmu kod krapinskih neandertalaca. Zube neandertalaca iz Krapine
obeleţava izraziti taurodontizam molara, lopatast oblik sekutića, ali i veliĉina - najveća
koja je do sada potvr Ċena kod gornjepleistocenskih hominida.
 Naglašena varijabilnost u anatomsko-morfološkoj graĊi prikupljenih skeletnih
ostataka (koja je u nekim sluĉajevima veoma bliska graĊi ranog Homo sapiens sapiensa)
objašnjava se na dva naĉina. Prema D. Gorjanović-Krambergeru, ali i mnogim kasnijim
istraţivaĉima, Krapinu su u razliĉitim periodima, a moţda ĉak i istovremeno, naseljavale
dve razliĉite vrste u okviru neandertalske populacije. Prema drugim autorima, razlike u
anatomskoj graĊi posledica su bilo razliĉite individalne starosti osoba ĉiji su ostaci
naĊeni bilo polnog dimorfizma u okviru neandertalske populacije koja je naseljavala
Krapinu. Po njima, morfologija ostataka krapinskih neandertalaca ne odstupa mnogo od
one koja je karakteristiĉna za "klasiĉne" evropske neandertalce iz perioda starijeg virma.
Arheološki materijal prikupljen u kulturnim horizontima odgovara razliĉitim
facijesima u okviru musterijena. U donjim slojevima (stratigrafski kompleks I i slojevi 1-
3 u stratigrafskom kompleksu II) ustanovljena je kremena industrija sa tajasijenskim
(levaloazijenskim i klaktonijenskim) odlikama. U srednjim slojevima (4 i 5)
konstatovana je industrija karakteristiĉna za šarantijen jugoistoĉne Evrope - s mnoštvom
 postruški (meĊu njima i postruški tipa Kina) i oruĊem formiranim na delimiĉno
okresanim malim oblucima (podsećaju na krišku limuna - tzv. "zitron scrapers"), a bez
upliva levaloazijenske tehnike u okresivanju. U gornjim slojevima stratigrafskog
kompleksa II (6-9) potvr Ċena je industrija koja po svojim karakteristikama odgovara
tipiĉnom evropskom musterijenu.

Malez M. 1979, Fosilni ĉovek na tlu jugoslavenskih zemalja, u - PJZ , tom I, 83-
102; Smith F.H. 1978, Some Conclusions Regarding the Morphology and Significance of
the Krapina Neandertal Remains, u  Krapinski prač ovjek i evolucija hominida, Zagreb,
103-118.

VINDIJA, pećina kod sela Donja Voća nedaleko od Varaţdina. I u njoj su, kao i na
nekim drugim nalazištima na podruĉ ju severozapadne Hrvatske (Krapina, Veternica,
Velika pećina), uz kremeni materijal srednje i mlaĊepaleolitske provenijencije naĊeni i
 bogati ostaci gornjepleistocenskih hominida. Vindiju je u više navrata istraţivao S.
Vuković (1935, 1949, 1950, 1957, 1961. i 1967. god.), a od 1974. god. pećinu ispituje M.
Malez sa saradnicima.
 

U stratumu “l” ustanovljena je kremena industrija sa odlikama klaktonijena i

levaloazijena (datovan okvirno u ris). U stratumima "k"-"g" - donji nivoi (datovani od
ris/virma do srednjeg virma) konstatovana je musterijenska kremena industrija
šarantijenskog tipa - bez tragova primene levaloazijenske tehnike u okresivanju i sa, ĉini
se, nešto manjom zastupljenošću postruški tipa Kina nego što je to sluĉaj u Krapini i
Veternici. U gornjim nivoima stratuma "g", uz musterijensko oruĊe javljaju se i
 bifacijalno okresani listoliki šiljci, dok u najvišem nivou istog stratuma nailazimo na
tragove starijeg orinjasijena s koštanim šiljcima s raskoljenom bazom. Sliĉna industrija -
tipiĉnog orinjasijena, ali sa koštanim šiljcima mladeĉkog tipa, ustanovljena je u stratumu
"f" i datovana je u drugu polovinu srednjeg virma. Najzad, u stratumima "e" i "d"
 potvr Ċeni su horizonti sa gravetijenskim, epipaleolitskim i mezolitskim kremenim
materijalom (od virma 3 do ranog holocena). U stratumima "c", "b" i "a" konstatovani su
nalazi iz neolita, eneolita i bronzanog doba.
Ostaci hominida (lobanje, postkranijalnog skeleta i zuba) otkriveni su u
stratumima "j", "i" i "h", a najviše u stratumu "g" (oko 80 komada) datovanom u 26 970
god. pre naših dana. Prema M. Malezu, oni pripadaju neandertalcu klasiĉnog tipa ( Homo
 sapiens neanderthalensis). Ljudski ostaci naĊeni su i u stratumu "g" i pripadaju već 
razvijenom Homo sapiens sapiensu.

Malez M. 1978, Populacije neandertalaca i neandertalcima sliĉnih ljudi u

Hrvatskoj, u -  Krapinski prač ovjek i evolucija hominida  (redaktor M. Malez), Zagreb,
331-371; Malez M. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Hrvatskoj, u - PJZ, 
tom I, 227-276.

VETERNICA, pe ćina na padinama Medvednice u neposrednoj blizini Zagreba. Zajedno

sa Krapinom, Velikom pećinom i Vindijom pripada onim paleolitskim nalazištima na
 podruĉ ju severozapadne Hrvatske, na kojima su, pored kremenih artefakata, naĊeni još i
ostaci hominida. Istr aţivana je s prekidima od 1951. do 1971. god. (M. Malez). U donjim
stratumima ("j", "i", "h"), sadrţi kremenu industriju koja odgovara šarantijenu tipa Kina
(stratum "i" datovan je radioaktivnim ugljenikom u 43 200 god. pre naših dana), dok su u
stratumimu "f" ustanovljeni artefakati koji su opredeljeni u orinjasijen. U gornjim
stratumima pećine otkriveni su nalazi iz mezolita i neolita.
U stratumu "h" (prema autoru iskopavanja u sekundarnom leţištu), zajedno sa
musterijenskim artefaktima, otkrivena je ĉoveĉija kalota za koju, na osnovu morfoloških i
metriĉkih karakteristika, M. Malez smatra da pripada ranom Homo sapiens sapiensu. U
srednjopaleolitskim slojevima otkriveni su, prema istom autoru, i tragovi kultnih
aktivnosti paleolitskog ĉoveka. Na više mesta, u nišama unutar pećine, ustanovljene su
grupe pravilno naslaganih lobanja i donjih vilica pećinskog medveda. Niše su zatvorene
suhozidom. Otkrivena je, takoĊe (na granici izmeĊu stratuma "j" i "i") i lobanja vuka -
 poloţena ispod kamene ploĉe koja se oslanjala na dva duguljasta kamena.

Malez M. 1979, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Hrvatskoj, u PJZ, tom I,

277-295.
 

 
VELIKA PEĆINA, pećina kod sela Goranca na Ravnoj gori, udaljena 17 km od
nalazišta Krapina. Iskopavana je 1935. god. (S. Vuković), kao i pedesetih godina ovog
veka (M. Malez). U najdubljim stratumima ("p-k") otkrivena je musterijenska kremena
industrija, u stratumima "i-h" industrija starijeg (sa koštanim šiljcima sa raskoljenom
 bazom), odnosno mlaĊeg orinjasijena (sa koštanim šiljcima mladeĉkog tipa), dok je u
stratumima "d" i "e" ustanovljena gravetijenska, odnosno epigravetijenska kremena
industrija. Orinjasijenski slojevi datovani su radioaktivnim ugljenikom u 33 850 +/- 520
(stratum "i") i 31 168 +/- 1400 god. pre naših dana (stratum "g"), a gravetijenski (stratum
"e") u 26 450 +/- 300 god. pre naših dana. U gornjim slojevima lokaliteta ("c", "b" i "a")
 potvr Ċeni su nalazi iz razliĉitih perioda - mezolita, neolita, eneolita, bronzanog,
gvozdenog i rimskog doba.
Osim po ostacima materijalne kulture, Velika pećina je poznata i po tome što su u
njoj, u stratumu "j", naĊeni i ljudski ostaci. Reĉ je o fragmentu desne frontalne kosti koji
 pokazuje mnoge neandertalske odlike, ali koji ipak najverovatnije pripada ranom Homo
 sapiens sapiensu tipa Brno-Pšedmost. 

Malez M. 1978, Populacije neandertalaca i neandertalcima sliĉnih ljudi u

Hrvatskoj, u -  Krapinski prač ovjek i evolucija hominida, Zagreb, 331-371; Malez M.,
1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Hrvatskoj, u - PJZ, tom I, 227-276.

ŠANDALJA I, "fosilna" pećina otkrivena 1961. god. prilikom rada u kamenolomu

nedaleko od Pule. U stratumu “f”, datovanom na osnovu otataka faune u srednju i gornju
vilafranku, otkriven je cepaĉ-ĉoper, za koji se smatra da je jedno od najranijih
svedoĉanstava o materijalnoj kulturi ranih hominida u Evropi. U stratumu "f" naĊen je i
gornji prvi levi sekutić  koji najverovatnije pripada nekom predstavniku iz grupe
naprednih australopiteka ili pak pripadniku vrste  Homo erectus. Osim tih nalaza, na
 boravak hominida na lokalitetu ukazu ju i mnogi ostaci, preteţno lovne faune (izumrlih
vrsta stepskog nosoroga, konja, raznih jelena i pragoveda), kao i stepen fragmentovanosti
koštanih ostataka. Starost stratuma "f" procenjena je izmeĊu -950 000 i -900 000 godina.

Malez M. 1979, Fosilni ĉovek na tlu jugoslavenskih zemalja, u PJZ, tom I, 83-
102; Malez M. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Hrvatskoj, u PJZ, tom
I, 227-276.

ŠANDALJA II, "fosilna" pećina otkrivena 1962. god. prilikom miniranja u kamenolomu
u blizini Pule. U stratumu "g", datovanom u 27 800 +/- 850 god. pre naših dana
ustanovljena je kremena industrija sa musterijenskim i orinjasijenskim obeleţjima. U
stratumima "f" (25 340 +/- 170 god. pre naših dana) i "e" (23 540 +/- 100 god. pre naših
dana) otkrivena je jasno izdiferencirana orinjasijenska kremena industrija, sa ĉunastim i
njuškastim strugaĉima i orinjasijenskim seĉivima. Industrija iz stratuma "d", s druge
 

strane, pokazuje i orinjasijenske i gravetijenske karakteristike, dok ona iz stratuma "c" i

"b" u celini pripada epigravetijenu. U okviru industrije starijeg epigravetijena iz stratuma
"c" (datovanog u 21 740 +/- 450 god. pre naših dana), ustanovljeni su, uz strmo retuširane
lamele i šiljke i kolenasti strmo retuširani šiljci. S druge strane, u sva tri nivoa stratuma
"b" (donjem, srednjem - 12 320 +/- 100 god. pre naših dana, i gornjem - 10 830 +/- 50
god. pre naših dana) potvrĊena je kremena industrija finalnog epigravetijena (sa
noktastim strugaĉima, lamelama sa pravim i luĉnim hrptom, i geometrijskim oruĊem -
segmentima i trouglovima). U srednjem delu stratuma "b" otkriveni su i fragmentovani
ostaci ljudskog skeleta.

Malez M. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Hrvatskoj, u  PJZ,

tom I, 227-276; Montet-White A., Kozlowski J.K. 1983, Les industries à pointes à dos
dans les Balkans, Rivista di Scienze Preistoriche, 38, 371-399.

BETALOV SPODMOL , pećina u blizini Postojne (Slovenija). Iskopavanja je vršio

1939. god. F.A. Anjeli (Aneli), a 1947-1953. god. S. Brodar. U donjim stratumima sadrţi:
u stratumu 2 (industrija A) kremene artefakte koji su opredeljeni u tajasijen ili
“pramusterijen"; u stratumu 3 (industrija B) levaloa-musterijen; u donjem delu stratuma 4
(industrija C) musterijen sa oru Ċem od kvarcita, a u gornjem delu istog stratuma
(industrije D i E) - "završni" musterijen. Srednjopaleolitski slojevi su na osnovu faune
datovani u širok vremenski raspon - od glacijala ris do kraja starijeg virma. Gornji
stratumi pećine sadrţe: stratum 5 (virm III), neizdiferenciranu mlaĊepaleolitsku kremenu
industriju; stratum 6-donji deo, industriju sa oruĊem sa strmo retuširanim hrptom
(gravetijensku ili epigravetijensku), a stratum 6-gornji deo, nalaze koji pripadaju
mezolitu.

Brodar M., Osole F. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Sloveniji,

u PJZ, tom I, 135-157.

POTOČKA ZIJALKA , pećina na juţnoj padini zapadnog vrha Olševe u Karavankama

(Slovenija). Nalazi se na 1 700 m nadmorske visine. Iskopavana je 1928-1935. god. (S.
Brodar), a poznata je kao eponimno nalazište olševijena (visokoplaninskog
orinjasijenskog facijesa). U njoj je naĊeno više od 130 koštanih šiljaka mladeĉkog tipa
(vretenastih, ovalnog preseka), kao i oko 300 kremenih artefakata. Orinjasijenski tipovi
oruĊa su slabo zastupljeni: meĊu retuširanim artefaktima dominiraju retuširani odbici,
ĉunasti strugaĉi su retki, dok njuškasti strugaĉi i orinjasijenska seĉiva gotovo sasvim
nedostaju.

Brodar M., Osole F. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Sloveniji,

u  PJZ, tom I, 135-157; Kozlowski J.K. 1983, L‟Aurignacien dans les Balkans, u
 Aurignacian et Gravettian en Europe, fasc. I, Liege, 273-284.
 

MOKRIŠKA JAMA, pećina na juţnim padinama Mokrice, u Kamniškim Alpima

(Slovenija). Nalazi se na 1 500 m nadmorske visine. Kao i u Potoĉkoj Zijalci, i u njoj su
otkriveni nalazi koji pripadaju olševijenu (visokoplaninskom orinjasijenskom facijesu).
Iskopavana je 1954-1956. i 1960. god. (M. Brodar). U sloju 7 (druga polovina
interstadijala virm I/II) ustanovljeno je šest fragmentovanih koštanih šiljaka, od kojih
 jedan sa raskoljenom bazom, a u sloju 6 (kraj interstadijala virm I/II ili srednji virm)
koštani šiljci mladeĉkog ti pa. Za razliku od koštanih šiljaka iz Potoĉke Zijalke
(vretenastih, ovalnog preseka), šiljci iz Mokriške jame su manje izduţeni i pljosnatiji.
Kremeni artefakti su u oba sloja izuzetno slabo zastupljeni.

Brodar M., Osole F. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Sloveniji,

u PJZ, tom I, 135-157.

OVČJA JAMA, pećina kod Prestranka, u blizini Postojne (Slovenija). Istraţivana je

1959-1962. god. (F. Osole). U slojevima 4 i 3, koji sadrţe više od 2 000 kremenih
artefakata, ustanovljena je kremena industrija epigravetijenskog tipa. U njoj se uz obiĉna,
lateralno retuširana seĉiva (koja preovlaĊuju) i mikrogravete javljaju i kolenasti strmo
retuširani šiljci. Epigravetijenski slojevi su, na osnovu apsolutnog datuma dobijenog za
sloj 4 (19 540 +/- 500 god. pre naših dana), karaktera prikupljenog arheološkog materijala
i ostataka (hladnodobne) flore i faune, opredeljeni u period poslednjeg virmskog stadijala
(virm III).

Brodar M., Osole F. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Sloveniji,

u PJZ, tom I, 135-157; Montet-White A., Kozlowski J.K. 1983, Les industries à pointes
à dos dans les Balkans, Rivista di Scienze Preistoriche, 38, 371-399.

ŽUPANOV SPODMOL, kraška pećina kod Sajevĉa, u blizini Postojne (Slovenija).

Istraţivana je 1952. (S. Brodar) i 1965-1967. god. (F. Osole). U sloju 6 ustanovljena je
musterijenska kremena industrija, koja broji svega dvadesetak artefakata. U sloju 2,
meĊutim, konstatovana su tri bogata epigravetijenska horizonta. U horizontu AB
datovanom u 16 780 +/- 150 god. pre naših dana (intersadijal lasko), otkriveni su, uz
 brojno jamiĉasto oruĊe, strugaĉe i dleta i mikrogravete, kao i kolenasti strmo retuširani
šiljci. U horizontima D (srednjem - opredeljenom u alered) i C (najmlaĊem, datovanom u
12 410 +/- 70 god. pre naših dana) potvrĊena je industrija finalnog epigravetijena sa
retuširanim seĉivima, strugaĉima, dletima i istina veoma retkim (svega dva primerka),
lamelama sa luĉnim hrptom.

Brodar M., Osole F. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Sloveniji,

 

u PJZ , tom I, 135-157; Montet-White A., Kozlowski J.K. 1983, Les industries à pointes
à dos dans les Balkans, Rivista di Scienze Preistoriche, 38, 371-399.

RISOVAČA, pećina na desnoj obali Kubrišnice, u blizini AranĊelovca. Jedan je od prvih

sistematski istraţivanih paleolitskih lokaliteta u Srbiji. Iskopavanja su obavljena pod
rukovodstvom B. Gavele izmeĊu 1954. i 1977. godine. U sloju 6 (datovanom okvirno u
virm I/II) naĊeni su, zajedno sa ostacima bovida, ekvida i cervida, kremeni artefakti
musterijenskog tipa. U istom sloju ustanovljeni su i bifacijalno okresani listoliki šiljci. U
sloju 4 (virm II/III), konstatovano je mlaĊepaleolitsko koštano oruĊe. Apsolutni datum
dobijen u novije vreme - za sloj karbonatne sige ispod kulturnih horizonata (27 500 +/-
1800 god.) pokazuje da su paleolitski horizonti znatno mlaĊi nego što se pretpostavljalo. 

Gavela B. 1988,  Paleolit Srbije, AranĊelovac - Beograd; Basler Ð. 1979,

 Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Srbiji, u  PJZ , tom I, 363-371; Marković-
Marjanović J. 1968, Prilog poznavanju pećina i okapina Srbije kao staništa paleolitskog
ĉoveka, Cvijićev zbornik , 169-185; Lazarević R. 1987, Risovač a, AranĊelovac.

JERININA PE ĆINA, poznata i pod nazivima Pećina pod Jerininim brdom i Gradac,
 prvo je sistematski istraţivano paleolitsko nalazište u Srbiji. Nalazi se na desnoj obali
Lepenice, u blizini Kragujevca. Iskopavanja su obavljena 1951. i 1952. god. pod
rukovodstvom B. Gavele. U slojevima 6 i 5 (okvirno datovanim u razdoblje od virma I do
virma I/II) ustanovljeni su tragovi ognjišta i oruĊe od kremena i kvarcita
srednjopaleolitskog tipa. U sloju 3 (virm II/III) konstatovano je (prema autoru
istraţivanja) mlaĊepaleolitsko koštano oruĊe i jedno koštano dugme, a u sloju 1 -
neolitska keramika.

Gavela B. 1988,  Paleolit Srbije, AranĊelovac - Beograd; Basler Ð. 1979,

 Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Srbiji, u  PJZ , tom I, 363-371; Marković-
Marjanović J. 1968, Prilog poznavanju pećina i okapina Srbije kao staništa paleolitskog
ĉoveka, Cvijićev zbornik , 169-185.

SMOLUĆKA PEĆINA, 16 km jugozapadno od Novog Pazara, jedino je sistematski

istraţivano paleolitsko nalazište na podruĉ ju jugozapadne Srbije. Iskopavanje je
obavljeno 1984-1987. god. pod rukovodstvom Z. KaluĊerovića. U donjim slojevima
 pećine, a naroĉito u sloju 5 (datovanom radioaktivnim ugljenikom u period raniji od 38
000 god. pre naših dana), otkriveni su bogati ostaci gornjopleistocenske faune, kao i oko
200 kremenih nalaza. Od lovne faune naĊeni su, pored ostalih vrsta, i ostaci dţinovskog
 jelena, bizona i divokoze. Na nekim kostima pećinskog medveda vidljivi su tragovi
kasapljenja. Prikupljena kremena industrija ima musterijenska obeleţja, a zapaţena je i
 

 primena levaloazijenske tehnike u okresivanju. Gornji slojevi pećine sadrţe arheološki

materijal iz eneolita i starijeg gvozdenog doba.

KaluĊerović  Z. 1985, Istraţivanja Smolućke pećine 1984-1985 godine,

 Novopazarski zbornik , 9, 5-18; KaluĊerović Z. 1991, Palaeolithic in Serbia in the Light of
the recent Research, Starinar , N.S. XLII, 1-8; Dimitrijević  V. 1991, Results of
Investigating Verterbrate Fauna from the Habitat of Smolućka Cave near Novi Pazar,
Starinar,  N.S. XLII, 9-17; Jeftić  M. 1985, Istraţivanja gornjih praistorijskih slojeva u
Smolućkoj pećini kod Tutina, Novopazarski zbornik , 9, 21.

ŠALITRENA PEĆINA, praistorijsko nalazište u kanjonu Ribnice, 6 km juţno od

Mionice u zapadnoj Srbiji. Istraţivana je u periodu od 1983. do 1985. god. pod
rukovodstvom Ţ. Jeţa i Z. KaluĊerovića. U donjim slojevima otkrivena je manja koliĉina
srednjopaleolitskih kremenih nalaza (musterijen). U sloju breĉe iznad, ustanovljena je
kremena industrija sa epigravetijenskim obeleţjima, a otkriće nekoliko geometrijskih
artefakata van stratigrafskog konteksta ukazuje i na postojanje mezolitskog horizonta na
nalazištu. U gornjim slojevima potvrĊen je jedan starijeneolitski horizont (sa
star ĉevaĉkom keramikom, oruĊem od kosti i roga, fragmentima ţrvnjeva i kremenim
nalazima), kao i nekoliko stratigrafski poremećenih horizonata sa keramikom koja
 pripada mlaĊem neolitu i eneolitu.

Jeţ Ţ., KaluĊerović  Z. 1985, Šalitrena pećina,  Arheološki pregled , 26, 33;
KaluĊerović Z. 1991, Palaeolithic in Serbia in the Light of the recent Research, Starinar ,
 N.S. XLII, 1-8.

VRŠAC - PALEOLITSKA NALAZIŠTA, grupa lokaliteta na otvorenom prostoru

severno od Vršca (Kozluk, Mesić kanal, Crvenka, At, Balata). Nalazišta nisu arheološki
istraţivana, osim Ata, na kome je 1984. god. I. Radovanović  obavila sondaţna
iskopavanja manjeg obima.
Sa nalazišta Kozluk, Mesić  kanal i Zapadna strana (današnji At) F. Mileker
(Milleker) je od 1888. do 1910. god. prikupio manje zbirke kremenih nalaza. Reĉ  je o
kulturno heterogenim kolekcijama, u kojima su zastupljeni i srednjopaleolitski
(musterijenski) i mla Ċepaleolitski (orinjasijenski i gravetijenski) tipovi oruĊa.
Sa Crvenke, Ata i Balate, meĊutim, R. R ašajski je u periodu od 1952 do 1978.
god. pribavio veoma bogate i u kulturnom pogledu homogene (orinjasijen) kolekcije.
Samo na Crvenki i Atu prikupljeno je više hiljada artefakata. Svi nalazi potiĉu iz slojeva
 peska koji se nalaze ispod poslednjeg pleistocenskog lesa, a prikupljeni su sa površine od
skoro 2 km2. Na osnovu podataka o uslovima nalaza i stratigrafiji lokaliteta mogućno je
rekonstruisati stratigrafsku poziciju jednog broja prikupljenih nalaza.
 

Crvenka, At i Balata nalaze se na prostoru koji je bio intenzivno naseljavan u

mlaĊoj fazi srednjeg virma (od -27. do -24. milenijuma). Granice izmeĊu ova tri
lokaliteta nisu uoĉljive. Sloj 6 na Crvenki, a naroĉito na Atu, sadrţi kremenu industriju sa
odlikama tipiĉnog orinjasijena (pre svega kad je u pitanju zastupljenost ĉunastih - luĉnih i
njuškastih strugaĉa, kao i raznih tipova ĉunastih, diedarskih i kombinovanih dleta). S
druge strane, u sloju 5, na Crvenki je ustanovljena industrija koja po svojim
karakteristikama (orinjasijenska seĉiva, ĉunasti-kupasti strugaĉi itd.) odgovara
orinjasijenu tipa Krems, već  potvr Ċenom u rumunskom delu Banata (Romanešti-
Dumbravica, Košava, Tinkova). Najzad, u slojevima 3 i 2, i na Crvenki i na Atu,
 prikupljene su zbirke u kojima se zapaţa opadanje orinjasijenskih elemenata. Reĉ  je o
zbirkama koje se mogu opredeliti u pozni orinjasijen (kraj srednjeg virma i poĉetak trećeg
virmskog stadijala).

Milleker F. 1937, Vorgeschichte des Banats, Starinar  XII, 71-79; Brodar S. 1955,

Paleolitik v Vršcu in njegovi okolici ?, Arheološki vestnik , VI/2, 181-203; Radovanović I.
1986, Vršac-At, paleolitsko nalazište, Arheološki pregled , 25, 11-12; Mihailović D. 1992,
Orinjasijenska kremena industrija sa lokaliteta Crvenka- At u blizini Vršca, Beograd.

MEDENA STIJENA , potkapina u kanjonu Ćehotine, dvadesetak kilometara jugoistoĉno

od Pljevalja. Istraţivanja su obavljena od 1983. do 1991. god. pod rukovodstvom D.
Srejovića, D. Mihailovića i M. Cerović. Konstatovano je više hiljada kremenih artefakata,
ţivotinjskih kostiju, oruĊa na oblucima i nalaza keramike. U slojevima X-VIII sadrţi
industriju starijeg i razvijenog epigravetijena sa lamelama sa pravim hrptom, retuširanim
seĉivima i masivnim strugaĉima i dletima. U sloju VIII, osim njih, javljaju se još i strmo
retuširani šiljci većih dimenzija, kao i znatna koliĉina njuškastih strugaĉa na odbicima.
Slojevi VII-V sadrţe bogatu industriju finalnog epigravetijena (opredeljenu u period od
 beling/alered interstadijala do poĉetka ranog holocena, tj. od sredine -12. do kraja -8.
milenijuma), sa mnoštvom mikrolitskih, noktastih i kruţnih strugaĉa, lamelama sa luĉnim
hrptom, oruĊem sa retušir anim prelomom i hrptom i geometrijskim artefaktima -
segmentima i trouglovima. U sloju IV ustanovljena je sirovinski, tehnološki i tipološki
osiromašena industrija mlaĊeg mezolita (sa trapezima) u kojoj dominiraju strugaĉi na
nepravilnim odbicima, obiĉni r etuširani odbici, nazupĉano i jamiĉasto oruĊe i oljušteni
komadi. U slojevima III i II konstatovana je keramika iz eneolita i bronzanog doba.

Srejović  D., Marković  Ĉ. 1987, Medena stijena - paleolitsko i mezolitsko

nalazište,  Arheološki pregled (1986), 37-38; Srejović D. 1989, The Mesolithic of Serbia
and Montenegro, u (C. Bonsall ed.) The Mesolithic in Europe, Edinburgh, 481-515.
Mihailović  D. (u štampi): Gornjepaleolitska i mezolitska kremena industrija iz potkapine
Medena stijena, u  Praistorijska staništa u prirodnim zaklonima Srbije i Crne Gore ,
Beograd.
 

 
MALIŠINA STIJENA, potkapina u kanjonu Ćehotine u blizini Pljevalja, udaljena oko 1
km nizvodno od Medene stijene. Istraţivana je 1981-1984. i 1986. god. pod
rukovodstvom I. Radovanović, L. Krivokapić  i M. Cerović. Prikupljeno je više hiljada
kremenih artefakata i ţivotinjskih kostiju. U slojevima 3b16-3b13 ustanovljena je
kremena industrija u kojoj se javljaju i srednjopaleolitski i mlaĊepaleolitski tipovi oruĊa.
Datovana je radioaktivnim ugljenikom u period raniji od 38 000 god. pre naših dana. U
slojevima 3b10-3b1 (a naroĉito u sloju 3b1 - datovanom u 13 780 +/- 140 god. pre naših
dana) konstatovana je industrija koja ima odlike starije faze u razvoju epigravetijena - sa
lamelama sa pravim hrptom, dvostrukim šiljcima i strugaĉima na seĉivima i odbicima, a
 bez geometrijskog oruĊa. U sloju 2 potvr Ċena je industrija finalnog epigravetijena,
srodna onoj koja je ustanovljena u slojevima VII-V na Medenoj stijeni. U
mlaĊepaleolitskim slojevima ustanovljena su brojna vatrišta i jasno izdiferencirane zone
aktivnosti (za kuvanje, izradu artefakata, odbacivanje itd.).

Radovanović  I. 1986, Novija istraţivanja paleolita i mezolita u Crnoj Gori,

Glasnik Srpskog arheološkog društva, 3, 63-76. Hedges, R.E.M., Housley R.A., Bronk
C.R., van Klinken G.J. 1990, Radiocarbon dates from the Oxford AMS system:
Archaeometry datelist 11, Archaeometry Vol. 32 - Part 2, 213-214.

BIOČE, potkapina u podnoţju brda  Gradina, na obali Moraĉe, nedaleko od Podgorice.

Istraţuje se od 1986. godine pod rukovodstvom D. Srejovića, Lj. Ðuriĉić  i O. Ţiţić.
Sudeći po preliminarnim rezultatima istraţivanja, reĉ  je o izuzetno bogatom, višeslojnom
srednjopaleolitskom nalazištu, na  kome je ustanovljeno više hiljada musterijenskih
artefakata.

Ţiţić  O., Srejović  D. 1987, Bioĉe -  paleolitsko nalazište,  Arheološki pregled  

(1986), 36.

TREBAČKI KRŠ, potkapina u dolini Lima, nedaleko od Berana, istraţivana od 1987. do

1989. god. pod rukovodstvom D. Srejovića, Lj. Ðuriĉić  i P. Lutovca. U sloju II
ustanovljena je industrija finalnog epigravetijena sa kratkim i noktastim strugaĉima,
lamelama sa luĉnim strmo retuširanim hrptom, lamelama sa strmo retuširanim prelomom
i hrptom i geometrijskim oruĊem (segmentima). Laminarni indeks industrije je veoma
naglašen. U produkciji seĉiva i mikroseĉiva korišćen je kalcedon. Na osnovu ostataka
faune (u kojoj se od lovnih ţivotinja javljaju kozorog i divokoza) sloj II je datovan u sam
kraj gornjeg pleistocena. U horizontima Ib i Ia (datovanim na osnovu faune i polena u
holocen), konstatovana je takoĊe industrija sa epigravetijenskim karakteristikama. S
obzirom na period, meĊutim, reĉ je o holocenskom epigravetijenu ili epi-tardigravetijenu.
Kad su u pitanju holocenski slojevi, evidentno je osiromašenje industrije koje se ogleda u
 

izboru sirovina korišćenih za okresivanje (upotreba kalcedona je znatno manja, a

 preovlaĊuju nekvalitetne vrste), u samoj tehnologiji okresivanja (laminarni indeks opada),
ali i u repertoaru tipova oruĊa (alatke su sada na nešto većim, a uz to i nepravilnim
odbicima i seĉivima). Od lovne faune ustanovljeni su ostaci divlje svinje i jelena.

Dimitrijević  V. 1994, Vertebrate fauna from the epi-Gravettian site in Trebaĉki

krš near Berane (northeastern Montenegro),  First International Conference "The
 Palaeolithic of Greece and Adjacent Areas, Ioannina/Greece, 6-11 Sept. 1994; Ðuriĉić Lj.
(u štampi), Trebaĉki krš, u  Praistorijska staništa u prirodnim zaklonima Srbije i Crne
Gore, Beograd; Mihailović  D. 1994, The Chipped Stone Industries of the Upper
Palaeolithic and Mesolithic of Montenegro,  First International Conference "The
 Palaeolithic of Greece and Adjacent Areas" , Ioannina/Greece, 6-11 Sept. 1994.

CRVENA STIJENA , potkapina u dolini Trebišnjice, kod sela Petrovići u blizini

 Nikšića. Istraţivana je 1954-1958. (A. Benac u saradnji sa M. Brodarom) i 1960-1963.
godine (Ð. Basler). Do dubine od 20,30 m u njoj je ustanovljen trideset jedan kulturni
horizont. Sadrţi materijalne ostatke iz srednjeg i mlaĊeg paleolita, mezolita, neolita i
kasnog bronzanog - ranog gvozdenog doba.
U slojevima XXXI-XII konstatovana je srednjopaleolitska kremena industrija.
Donje srednjopaleolitske horizonte (predmusterijena i protomusterijena) karakteriše
zastupljenost tajasijenskih elemenata i produkata levaloazijenske tehnike u okresivanju .
U slojevima XX-XIX ustanovljeni su musterijenski šiljci trougaonog preseka, a industrija
iz slojeva XXII-XXI i XVIII ima karakteristike pontinijena i mikromusterijena. U sloju
XIII javlja se nazupĉani musterijen, dok materijal iz sloja XII (datovanog u 40 777 +/-
900 god. pre naših dana) pripada “kasnom musterijenu”. Sloj XI (sa vulkanskim
 pepelom) je poremećen i sadrţi i srednjopaleolitske i mlaĊepaleolitske tipove oruĊa.
U sloju X (horizonti Xd-Xa) ustanovljena je mlaĊepaleolitska kremena industrija
sa strugaĉima na seĉivima bilateralno retuširanim dubokim i uzdignutim retušem, ali i sa
strmo retuširanim lamelama i šiljcima sa pravim hrptom. Mišljenja su podeljena oko toga
da li pripada orinjasijenu ili starijem epigravetijenu. U slojevima IX i VIII, meĊutim,
konstatovana je tipiĉna epigravetijenska kremena industrija. Karakteristiĉan je sloj VIII, u
kome su ustanovljeni noktasti i kruţni strugaĉi, kratki šiljci sa luĉnim hrptom i
geometrijsko oruĊe - trouglovi.
U slojevima VII-V, veoma bogatih materijalom, ali u kojima nedostaju kulturno i
hronološki osetljivi tipovi oruĊa, od epigravetijenskih elemenata opstaju samo noktasti i
kruţni strugaĉi. PreovlaĊuje oruĊe formirano na nepravilnim i katkad masivnim odbicima
(obiĉni retuširani odbici, nazupĉano oruĊe, oljušteni komadi itd.), a strmo retuširanih
lamela i geometrijskog oruĊa gotovo da i nema. Zbog toga nije jasno da li pripadaju
samom kraju mlaĊeg paleolita (finalnom epigravetijenu s kraja poznog glacijala) ili
starijem mezolitu (holocenskom epi-tardigravetijenu).
U sloju IV (horizonti IVb2, IVb1 i IVa) konstatovana je industrija mla Ċeg
mezolita sa kastelnovijenskim obeleţjima. Kastelnovijenski elementi posebno su
naglašeni u sloju IVb1 u kome se javljaju lamele dobijene primenom mikrolaminarne
 

tehnike u okresivanju. Tom tehnikom dobijana su izuzetno pravilna i uska seĉiva, na

kojima je kasnije formirano razno oruĊe: oruĊe sa jednostrukim ili dvostrukim
retuširanim prelomom (ponekad i u kombinaciji sa jednostrukim ili dvostrukim
 jamiĉastim udubljenjima), probojci, nazupĉano oruĊe i trapezi. U horizontu IVb2 oruĊe
se, osim na lamelama, izraĊuje i na pravilnim seĉivima, što već  upućuje na neolitsku
tehnologiju u okresivanju. U sloju IV, a naroĉito u horizontu IVb1, ustanovljen je i veliki
 broj alatki od kosti i roga (šiljci, šila, motike i sekire). TakoĊe, kao i u slojevima VI i V, i
u sloju IV je, uz bogate ostatke lovne faune (jelen, divlja svinja, divokoza, divlje goveĉe)
ustanovljena i velika koliĉina ljuštura puţeva. 
 Neolit se u Crvenoj stijeni javlja u slojevima III i II. U sloju III (stariji neolit)
otkrivena je keramika kardijum i impreso tipa, uz kremeno oruĊe i oruĊe od kosti i roga
veoma sliĉno onom iz mezolitskog sloja. Ostaci lovljenih ţivotinja isti su kao i u
 prethodnom sloju, a nema pokazatelja koji bi ukazivali na pojavu zemljoradnje i
stoĉarstva. U sloju II (srednji neolit) potvr Ċena je keramika iz starije faze danilsko-
kakanjskog kompleksa (monohromna-glaĉana i gruba, ukrašena urezanim metliĉastim
ornamentom). U njemu je naĊen i fragment ritona sa ĉetiri noge. U sloju I ustanovljeni su
keramiĉki i metalni nalazi koji pripadaju periodu prelaza iz kasnog bronzanog u rano
gvozdeno doba.

Benac A., Brodar M. 1958, Crvena Stijena 1956, Glasnik Zemaljskog muzeja u
Sarajevu, Arheologija, N.S. 13, 21-65; Bazler Ð. (redaktor) 1975, Crvena Stijena -
 Zbornik radova, Nikšić; Mihailović D., 1994, The Chipped Stone Industries of the Upper
Palaeolithic and Mesolithic of Montenegro,  First International Conference "The
 Palaeolithic of Greece and Adjacent Areas", Ioannina/Greece, 6-11 Sept. 1994.

ODMUT, plitka pećina na ušću Vrbnice u Pivu, istraţivana 1972 (B. Gavela) i 1973-
1974. god. (D. Srejović  i Ĉ. Marković). U sloju I (horizonti Ia i Ib) ustanovljena je
kremena industrija koja pripada mlaĊem mezolitu sa kastelnovijenskim obeleţjima, nešto
manje naglašenim nego u Crvenoj stijeni (horizonti IVb2-IVa). Sadrţi trapeze i veliki
 procent uĉešća strugaĉa na odbicima i obiĉnih retuširanih odbitaka. U horizontu Ib
 potvr Ċeni su elementi koji ukazuju na uvoĊenje mikrolamelarne tehnologije u
okresivanju. Osim kremenih nalaza, u sloju I konstatovan je i veliki broj (54 primerka)
celih i fragmentovanih jednoredih harpuna sa jednim ili dva zupca. Ustanovljeni su i
tragovi okera, kao i kost sa urezanim geometrijskim motivom. Sloj I je datovan
radioaktivnim ugljenikom izmeĊu -8095 +/- 85 i -5200 +/- 100 godina. Od lovne faune u
njemu preovlaĊuje kozorog.
Sloj II (-5035 +/- 100 do -4580 +/- 75 god.) sadrţi dva neolitska horizonta. U
horizontu IIa otkrivena je keramika sa star ĉevaĉkim obeleţjima, a u horizontu IIb impreso
keramika. U stratumu II ustanovljena je manja koliĉina oruĊa od kosti, roga i glaĉanog
kamena, dok kremena industrija ima obeleţja industrije iz prethodne faze. Osim kostiju
lovljenih ţivotinja (jelena, kozoroga, divokoze itd.), naĊene su i kosti pripitomljenih
ţivotinja - ovce, koze, goveĉeta i svinje.
 

U sloju III potvr Ċena je keramika koja je opredeljena u finalni neolit (sa

elementima vinĉanske kulture - kanelovana, crno glaĉana, ukrašena urezivanjem itd.). U
slojevima IV (-2447 +/- 120 god.) i V ustanovljeni su nalazi iz eneolita koji pripadaju
 protonakovanskoj i nakovanskoj kulturi. U sloju VI (pozni eneolit), datovanom u -2335
+/- 90 god. otkriveni su u kulturnom pogledu heterogeni elementi (stepske kulture,
lasinjske kulture, a u gornjem nivou sloja i ljubljanske kulture jadranskog tipa). U sloju
VII (-1710 +/- 80 god.) konstatovana je keramika iz ranog bronzanog doba.

Srejović  D. 1977, The Odmut Cave - a new of the Mesolithic culture of the
Balkan Peninsula,  Archaeologia Iugoslavica, XV, 3-6; Marković  Ĉ. 1985,  Neolit Crne
Gore, Beograd; Kozlowski J.K., Kozlowski S.K., Radovanović  I. 1994,  Meso- and
 Neolithic Sequence from the Odmut Cave (Montenegro), Warszawa.

BADANJ, potkapina u kanjonu reke Bregave, u blizini Stoca, istraţivana 1986 i 1987.
god. pod rukovodstvom Z. Kujundţić  i R. Vejlona (Whallon). Sadrţi epigravetijensku
kremenu industriju, koja se javlja u dve faze. U donjem kompleksu slojeva, datovanom
radioaktivnim ugljenikom izmeĊu 13 200 +/- 150 i 12 380 +/- 110 god. pre naših dana
(beling-alered period) ustanovljene su lamele sa pravim hrptom, strugaĉi na seĉivima i
odbicima, masivne postruške i pseudo-arenijenski šiljci. U gornjem kompleksu slojeva
(kraj poznog glacijala) konstatovane su brojne lamele sa luĉnim hrptom, azilijenski šiljci,
 bilateralno retuširani šiljci (sliĉni sovterijenskim), kratki i kruţni strugaĉi na odbicima i
geometrijsko oruĊe (segmenti i trouglovi). U ovim slojevima naĊeni su i perforirani zubi
 jelena i ljušture školjki, kao i pljosnati jednoredi harpuni. Na površini nalazišta, u
centralom delu potkapine, otkriven je veliki kameni blok sa šematski ugraviranom
 predstavom konja.

Basler Ð., 1974, Paleolitsko prebivalište Badanj kod Stoca, Glasnik Zemaljskog
muzeja  N.S. 29, 5-18; Whallon R. 1989, The palaeolithic site of Badanj: recent
excavations and results of analysis, Glasnik Zemaljskog muzeja, N.S. 44, 7-20; Whallon
R. 1994: Lithic Industries at Badanj and their Significance for the Identification of
Cultural "Territories" around the Adriatic and Ionian Seas at the End of the Pleistocene,
 First International Conference, "The Palaeolithic of Greece and Adjacent Areas" ,
Ioannina, September 7-11, 1994.

PETRALONA, pećina na poluostrvu Halkidiki (Gr ĉka) u kojoj je van stratigrafskog

konteksta otkrivena lobanja  Homo erectusa (ili pre-neandertalca - zavisno od
interpretacije). Iskopavana je šezdesetih godina ovog veka pod rukovodstvom A.
Pulianosa (Poulianos). Starost lobanje procenjena je u razdoblje izmeĊu -600 000 i -160
000 godina. U pećini su naĊeni i bogati ostaci pleistocenske faune, kao i artefakti od
okresanog kamena.
 

 
Poulianos A. 1976, The stratigraphy and cultural sequence of Petralona,  IX
 International Congress of Prehistory and Protohistory, Nice, Sept. 1976; Schwarcz H.P.,
Liritzis Y., Dixon A. 1980, Absolute dating of travertines from Petralona cave,
 Anthropos, 7, 152-173.

KONISPOL, pećina u juţnoj Albaniji, udaljena nekoliko kilometara od morske obale,

 jedno je od retkih sistematski istraţivanih paleolitskih i mezolitskih nalazišta u toj
zemlji. Iskopavana je 1989-1990 (M. Korkuti) i 1992-1994. godine (M. Korkuti i K.
Petruso sa saradnicima). U donjem kompleksu slojeva (datovanom u širok raspon od 26
370 +/- 180 do 11 410 +/- 80 godina pre naših dana) ustanovljena je mlaĊepaleolitska
kremena industrija neodreĊene kulturne pripadnosti, a u srednjem kompleksu
(datovanom u -6703-6174. god. - po kalibriranim 14C datumima) mezolitska industrija
sliĉna onoj koja je potvr Ċena na lokalitetu Sidari na ostrvu Krf (sa nazupĉanim i
 jamiĉastim oruĊem, strugaĉima i geometrijskim artefaktima - trapezima). U gornjim
slojevima konstatovani su horizonti sa keramikom iz starijeg/srednjeg i mlaĊeg neolita,
kao i iz bronzanog doba.

Harrold F.B., Petruso K.M., Ellwood B.B., Korkuti M.M. 1994, The Konispol
Cave: new light on the Palaeolithic of southern Albania, First International Conference,
"The Palaeolithic of Greece and Adjacent Areas" , Ioannina, September 7-11, 1994.

ZARA (Xarë), paleolitsko nalazište na otvorenom prostoru u juţnoj Albaniji. Poznato je

 još od tridesetih godina ovog veka kada je na njemu prikupljeno više stotina kremenih
artefakata. Kolekcija je obogaćena 1992. god. sa još 128 artefakata prikupljenih na
 površini nalazišta. Prouĉavanjem ukupnog sadrţaja zbirke ustanovljeno je da lokalitet
sadrţi nalaze srednjopaleolitske provenijencije (levaloazijenske odbitke, postruške,
nazupĉano oruĊe, ĉak i jedan bifacijalno okresan listoliki šiljak), kao i nalaze
mlaĊepaleolitskog tipa - seĉiva, lamele, dleta i njuškaste strugaĉe.

Harrold F.B., Petruso K.M., Ellwood B.B., Korkuti M.M. 1994, The Konispol
Cave: new light on the Palaeolithic of southern Albania, First International Conference
"The Palaeolithic of Greece and Adjacent Areas" , Ioannina, September 7-11, 1994.

KALOVANJE (Calowanie), finalnopaleolitsko nalazište na obali Visle, u blizini

Varšave. Iskopavano je pod rukovodstvom R. Šilda (Schild). U nivou I (-9600-9400. god.
- prva polovina alereda) ustanovljena je kremena industrija sa noktastim strugaĉima,
masivnim trouglovima i odbicima sa retuširanim prelomom. U nivoima III i IV (-9200-
8800. god. - druga polovina alereda) konstatovan je - u nivou III kremeni materijal koji se
moţe vezati za kulturu federmeser, a u nivou IV industrija sa šiljcima sa trnom tipa
Lingbi. U nivou V (-8860-8790. god. - prva polovina drijasa III) otkrivena je industrija sa
 

elementima bromijena i sviderijena. Nivo VIa (druga polovina drijasa III - oko -8500.
god.) sadrţi industriju klasiĉnog sviderijena (sa sviderijenskim šiljcima). U njemu je
ustanovljena i industrija poznog sviderijena (datovana oko -8000. god.) sa sviderijenskim
i arensburgijenskim šiljcima sa trnom. U nivou VII (preboreal i boreal) otkriveni su nalazi
koji su opredeljeni u mezolitsku kulturu Komornica.

GORA PULAVSKA   II (Gora Pulawska), mlaĊepaleolitsko nalazište na otvorenom

 prostoru na obali Visle (Poljska). Istraţivano je od 1924. do 1927. god. pod
rukovodstvom J. Samsonoviĉa (Samsonowich) i S. Krukovskog (Krukowski).
Ustanovljeni su ostaci ĉetiri poluukopana ognjišta (sa ugljenisanim drvetom ĉetinara) i
oko 300 kremenih artefakata koji pripadaju orinjasijenu tipa Krems-Difur. MeĊu oruĊem
dominiraju strugaĉi (karakteristiĉni su oni ĉunasti), a konstatovan je i znatan broj
(marginalno i polustrmo retuširanih) lamela koje podsećaju na lamele Difur. Dleta i
retuširana seĉiva su slabo zastupljeni.

Sachse-Kozlowska E. 1978, Polish Aurignacien assemblages, Folia Quaternaria, 

50, 1-37.

JEŽMANOVICE  (Jerzmanowice), pećina u blizini Krakova (Poljska). Istraţivana je u

više mahova još od kraja prošlog veka, a sistematska iskopavanja su obavljena od 1956.
do 1963. god. pod rukovodstvom V. Hmielevskog (W. Chmielewski). U slojevima 14-9
otkrivena je srednjopaleolitska kremena industrija (musterijen), sa više ili manje
naglašenim uĉešćem produkata levaloazijenske tehnike u okresivanju. U slojevima 8-4
(sloj 6 je datovan u 38 560 +/- 1250 god. pre naših dana) ustanovljena je mlaĊepaleolitska
industrija koja uz dleta, oruĊe sa retuširanim prelomom i retuširana seĉiva sadrţi i
izvestan broj (50 primeraka) listolikih šiljaka tipa jeţmanovice. Pri vrhu sloja 4 naĊene su
strmo retuširane lamele gravetijenskog tipa. U sloju 3 ustanovljena je kremena i koštana
industrija koja pripada srednjem magdalenijenu, dok je u slojevima 2 i 1 konstatovana
neolitska (lenĊelska) i eneolitska (badenska) keramika.

KRAKOV-SPADISTA   (Kraków-Spadzista), kompleks paleolitskih nalazišta u samom

Krakovu (Poljska). Iskopavan je pod rukovodstvom J.K. Kozlovskog (Kozlowski). Na
lokalitetu A otkrivena je industrija tipiĉnog orinjasijena (datovana u 31 000 +/- 200 god.
 pre naših dana). Na lokalitetu B, u gravetijenskom horizontu, ustanovljeni su tragovi dva
staništa kruţne osnove, izgraĊena od kljova i kostiju mamuta. U njemu su, osim strmo
retuširanih seĉiva, konstatovani i noţevi i šiljci tipa Kostjenki. Na lokalitetu C potvrĊen
 

 je jedan orinjasijenski (u kome ĉunasta dleta dominiraju nad strugaĉima) i jedan
gravetijenski horizont (u kome su elementi kostjenkijena manje naglašeni nego na
lokalitetu B).

Kozlowski J.K, Kubiak H., Sachse-Kozlowska E., Zakrzewska G., 1974, Upper
Palaeolithic site with dwellings of mammoth bones Krakow-Spadzista street B,  Folia
Quaternaria 44; Kozlowski J.K., Sobczik K. 1987, The Upper Palaeolithic site Krak ów-
Spadzista street C2 - Excavations 1980, Warszawa-Krak ów.

KRAKOV-ZVJERŽINJEC  (Kraków-Zwierzyniec), nalazište u Krakovu (Poljska),

izmeĊu reka Rudave i Visle. Istraţivano je u više navrata: pod rukovodstvom A. Jure
(Jura) 1930 god., L. Savickog (Sawicki) 1948-1953 god. i V. Hmielevskog (W.
Chmielewski) 1972. godine. U sloju opredeljenom u interglacijal ris/virm ustanovljena je
kremena industrija koja pripada levaloazijenskom facijesu tipiĉnog musterijena. U sloju
starijeg virma konstatovana su još dva srednjopaleolitska horizonta: donji, sa noţevima
tipa Pradnik i gornji, sa bifacijalno okresanim listolikim šiljcima. Orinjasijenska kremena
industrija otkrivena je u sloju srednjeg virma, a sadrţi ĉunasta dleta i njuškaste i ĉunaste
strugaĉe, kao i orinjasijenska seĉiva. U istom sloju ustanovljen je i jedan seletijenski
horizont - sa listolikim šiljcima i postruškama, ali i horizont sa kremenom industrijom
koja je sadrţavala strmo retuširane šiljke i segmente sliĉne onima koji su potvr Ċeni u
ulucijenu i šatelperonijenu. U gornjem sloju nalazišta otkrivena je industrija istoĉnog
gravetijena sa kolenastim šiljcima tipa Kostjenki.

Chmielewski W. 1975, The Upper Pleistocene archaeological site Kraków-

Zwierzyniec I, Swiatowit  34.

RIPIČENI-IZVOR   (Ripiceni-Izvor), lokalitet na obali Pruta, juţno od sela Bold u

rumunskom delu Moldavije. Jedno je od najznaĉajnijih i najbogatijih višeslojenih
 paleolitskih nalazišta u Rumuniji. Istraţivano je u više navrata tokom ovog veka (poĉev
od 1901. god.), a sistematska iskopavanja lokaliteta obavljena su 1961-1964. god. pod
rukovodstvom C.S. Nikolaesku-Plopšora (Nicolãescu-Plopºor), M. Bitiri, F. Mogošanua 
(Mogoºanu) i A. Pauneskua (Pãunescu).
U osnovi iskopa (dubokog više od 12 m), u sloju 9, ustanovljeni su nalazi
starijepaleolitske provenijencije, sa artefaktima izraĊenim levaloazijenskom i
klaktonijenskom tehnikom. U slojevima 7 i 6 konstatovano je šest  nivoa datovanih
izmeĊu -63/60-58. i -33. milenijuma, sa nalazima iz srednjeg paleolita. Nivoi I-III
 pripadaju levaloazijenskom facijesu tipiĉnog musterijena (bogatom postruškama,
nazupĉanim i jamiĉastim oruĊem), nivoi IV i V musterijenu sa ašelskom tradicijom (sa
 bifacijalno okresanim ruĉnim klinovima, postruškama, ali i listolikim šiljcima), a nivo VI
kulturno neizdiferenciranom, "finalnom" musterijenu (sa malo nalaza, uglavnom
 

nazuĉanim i jamiĉastim oruĊem). U svim srednjopaleolitskim nivoima, osim u

 poslednjem (nivo VI), otkriveni su tragovi stanišnih konstrukcija, sa brojnim vatrištima i
velikom koliĉinom kremenih nalaza i kostiju. Reĉ je o zaklonima ovalne forme za koje
se smatra da su bili poduprti mamutovim kljovama i granama bora fiksiranim u osnovi
kreĉnjaĉkim ploĉama i zemljom. Zakloni sliĉnog tipa konstatovani su još i u srednjem
Pridnjestrovlju, na lokalitetima Molodova I (nivo 4) i Molodova V (nivo 11).
U slojevima 4 i 3 ustanovljeni su nalazi iz mlaĊeg paleolita. Orinjasijenska
kremena industrija potvr Ċena je u tri nivoa u sloju 4, a datovana je od -30. do -27/26.
milenijuma. U nivoima Ia i Ib otkrivena je industrija starijeg orinjasijena, sa izraţenim
srednjopaleolitskim elementima, ĉunastim i njuškastim strugaĉima i orinjasijenskim
seĉivima. U nivou II (srednji orinjasijen) konstatovani su, pored orinjasijenskih tipova
oruĊa, još i fragmentovani listoliki šiljci, kao i segmenti sa strmo retuširanim hrptom. 
Gravetijenska i epigravetijenska kremena industrija ustanovljena je u sloju 3
(nivoi Ia-Ib i IIa-IIb). U prva dva nivoa (Ia i Ib), koji pripadaju tzv. istoĉnom gravetijenu,
 još uvek se, pored gravetijenskih šiljaka, strmo retuširanih seĉiva i raznih varijanti
 probojaca, javljaju i bifacijalno okresani listoliki šiljci. U nivou IIa primetna je
mikrolitizacija artefakata koja dostiţe vrhunac u nivou IIb (finalni epigravetijen sa
lamelama sa luĉnim hrptom, noktastim i kruţnim strugaĉima i geometrijskim oruĊem -
segmentima).
Mezolitska kremena industrija (tardenoazijen) konstatovana je u sloju 2. Sadrţi
strmo retuširane lamele, seĉiva sa dvostrukim jamiĉastim udubljenjima, razno oruĊe na
odbicima (strugaĉe, potruške itd.) i malobrojna dleta, ali i trapeze i šiljke
tardenoazijenskog tipa.
U površinskom sloju nalazišta, na dubini do pribliţno 1 m, ustanovljeni su nalazi
iz razliĉitih perioda praistorije (neolita, bronzanog, starijeg i mlaĊeg gvozdenog doba),
kao i iz ranog i poznog srednjeg veka.

Paunescu A., 1965, Sur la succession des habitats paléolithiques et

 postpaléolithiques de Ripiceni-Izvor,  Dacia  N.S. IX, 5-31; Paunescu A., 1989, Le
Paléolithique et le Mésolithique de Roumanie (un bref aperçu),  L‘Anthropologie, Tome
93, no. 1, 123-158.

ROMANEŠTI-DUMBRAVICA  (Romãneºti-Dumbrãviþa), nalazište na otvorenom

 prostoru na ušću Malog Begeja u Veliki Begej u severoistoĉnom Banatu (Rumunija).
Istraţivano je pod rukovodstvom F. Mogošanua (Mogoºanu) 1960-1964. i 1967-1972.
godine. Do dubine od 1,20 m od površine tla konstatovano je šest paleolitskih nivoa. U
nivou I ustanovljen je manji broj artefakata izraĊenih od kvarcita (jezgra, atipiĉni
musterijenski šiljci i strugaĉi). U nivou II takoĊe je otkriveno malo oruĊa (sada od
kremena) sa orinjasijenskim obeleţjima: nekoliko diedarskih dleta i ĉunastih strugaĉa,
kao i jedna makrolitska postruška. U nivoima III, IV i V potvrĊena je bogata kremena
industrija sa orinjasijenskim seĉivima i strugaĉima (ĉunastim - luĉnim, kupastim i
njuškastim), diedarskim dletima, oruĊem sa retuširanim prelomom i lamelama Difur.
Opredeljena je, kao i industrija sa obliţnjih lokaliteta Košava (Coºava) i Tinkova
 

(Tincova), u orinjasijen tipa Krems-Difur, a datovana u vreme srednjeg virma i

 poslednjeg virmskog stadijala. U nivou VI ustanovljena je industrija sa epigravetijenskim
karakteristikama: lamelama sa strmo retuširanim hrptom, noktastim i kruţnim strugaĉima
i geometrijskim oruĊem (trouglovima).

Mogoºanu F. 1972, Information générale sur le paléolithique du Banat (Sud-Ouest

de la Roumanie),  Dacia  N.S., XVI, 5-27; Mogoºanu F. 1978,  Paleoliticul din Banat ,
Bucuresti.

OAŠ  (Oaº ili Þara Oaºului), oblast izmeĊu reke Somoš i Tise, u severozapadnoj
Transilvaniji (Rumunija). Na tom podruĉju koncentrisano je više znaĉajnih paleolitskih
nalazišta na otvorenom prostoru. MeĊu njima se izdvajaju lokaliteti Boinešti (Boineºti),
Remetea i Kalinešti (Cãlineºti), sa zajedniĉkom stratigrafijom i tragovima naseljavanja iz
razliĉitih perioda paleolita. Istraţivali su ih razni autori krajem pedesetih i poĉetkom
šezdesetih godina ovog veka.
U gornjem delu horizonta B, na lokalitetima Boinešti i Remetea, ustanovljena je
industrija koja odgovara levaloazijenskom facijesu tipiĉnog musterijena (sa dosta
 postruški, nazupĉanog i jamiĉastog oruĊa, a sa malo bifacijalno okresanih alatki). U
horizontu A2B (srednji virm), otkrivena je na sva tri nalazišta (Boinešti, Remetea,
Kalinešti) industrija srednjeg orinjasijena, sa obiĉnim i ĉunastim strugaĉima,
orinjasijenskim seĉivima, malobrojnim dletima i (kada je u pitanju Kalinešti) oruĊem
srednjopaleolitskog tipa. Za izradu artefakata upotrebljavan je i opsidijan. U horizontu A,
na sva tri pomenuta lokaliteta, konstatovana je kremena industrija koja pripada
sagvarijenu (posebnom facijesu istoĉnog gravetijena). U njoj se od strmo retuširanog
oruĊa javljaju samo obiĉne lamele sa hrptom, a meĊu alatkama preovlaĊuju strugaĉi na
kratkim odbicima. Horizont je okvirno datovan u period pre poĉetka poznog glacijala (-
16-15. milenijum).

Bitiri M. 1965, Paleolit v Cara Oasului (na nastojašćem etape isledovanij), Dacia 

 N.S. IX, 33-43; Bitiri M. 1983, L‟Aurignacien dans le nord de la Roumanie, u
 Aurignacien et Gravettien en Europe, fasc. I, Liege, 207-222; Kozlowski J.K. 1979, La
fin des temps glaciaires dans le bassin du Danube moyen et inférieur, u - La fin des
Temps Glaciaires en Europe, Paris,821-836.

KEHLAU (Ceahlau), meĊuplaninska depresija u istoĉnim Karpatima (Rumunija), u

dolini Bistrice, u kojoj je koncentrisano petnaestak mlaĊepaleolitskih nalazišta na
otvorenom prostoru. Većina je istr aţivana krajem pedesetih godina ovog veka, pod
rukovodstvom C.S. Nikolaesku-Plopšora (Nicolãescu-Plopºor).
 Na lokalitetima Cetacika I (Cetãþica), Dirtu (Dîrtu) i Bistriĉoara (Bistricioara) u
donjim slojevima ustanovljena je orinjasijenska kremena industrija. Pri tom je industrija
 

iz nivoa I na Cetaciki I (sa srednjepaleolitskim elementima - levaloazijenskim odbicima,

raznim varijantama postruški, ali i sa bifacijalno okresanim alatkama) opredeljena u
stariju fazu orinjasijena. S druge strane, industrija iz nivoa I na Bistriĉoari (datovana u -
23. milenijum), nivoa I i II na lokalitetu Dirtu (nivo I je takoĊe datovan u -23. milenijum)
i nivoa I na Podišu (Podis) svrstana je u mlaĊu fazu orinjasijena, a obeleţava je siromašan
repertoar oruĊa, uglavnom obiĉnih luĉnih strugaĉa na seĉivima i odbicima (uz poneki
ĉunasti), i lateralno i bilateralno retuširanih seĉiva. Od stanišnih struktura ustanovljena su
samo ognjišta (površinska ili poluukopana).
Sagvarijen (facijes istoĉnog gravetijena) potvr Ċen je na lokalitetima Bistriĉoara
(nivoi II-V), Dirtu (nivoi III-V), Podiš (nivoi II-IV) i Bofu Mic (Bofu Mic). Datovan je
radioaktivnim ugljenikom u -16. i -15. milenijum, a javlja se u dve faze. Stariju fazu
karakterišu kratki strugaĉi na laminarnim odbicima, kao i lamele koje su unilateralno ili
 bilateralno retuširane strmim i marginalnim retušem. U mlaĊoj fazi uoĉava se
mikrolitizacija artefakata, a javljaju se i tipološke promene kod oruĊa sa hrptom
(gravetijenski šiljci, oruĊe sa retuširanim prelomom i hrptom, kolenaste strmo retuširane
lamele itd.). Uĉešće kratkih strugaĉa u strukturi oruĊa je još više naglašeno. Industrija iz
nivoa VI na Bistriĉoari i nivoa V na lokalitetu Dirtu već  sasvim jasno pokazuje
epigravetijenske odlike.
Sviderijenska kremena industrija konstatovana je na lokalitetima Skaune (Scaune)
i Bardoš-Bikaz Ĉei (Bardosu-Bicaz Chei), koji se nalaze u neposrednoj blizini pomenutih
nalazišta. Sadrţi šiljke sa trnom sviderijenskog tipa, oruĊe sa hrptom i brojne kratke
strugaĉe na odbicima.

 Nicolãescu-Plopºor C.S., Paunescu A., Mogoºanu F. 1966, Le paléolithique de

Ceahlau, Dacia N.S. X, 5-116; Paunescu A. 1989, Le Paléolithique et le Mésolithique de
Roumanie (un bref aperçu), L’Anthropologie, Tome 93, no 1, 123-158.

AŠELSKA KULTURA (fr. Acheuléen), jedna od vodećih starijepaleolitskih kultura,

nazvana prema nalazištu Sent-Ašel u Francuskoj. Definisao ju je G. de Mortije
(Mortillet) 1872. godine. Poznata je po bifacijalno okresanim ruĉnim klinovima iako
oruĊe formirano na odbicima (nazupĉano i jamiĉasto, kao i postruške i šiljci) preovlaĊuje
u skoro svim industrijama. Javlja se u donjem i srednjem pleistocenu u raznim delovima
Evrope, Afrike i Azije. Njen nosilac je Homo erectus.
 Najstarije ašelske industrije konstatovane su u leţištu II kanjona Olduvaj u
Tanzaniji i datovane su u vreme od -1,4 do -1,2 miliona godina. Kasnije se na istom
nalazištu javljaju i u leţištima III i IV, a otkrivene su i na mnogim drugim lokalitetima u
istoĉnoj, juţnoj i severnoj Africi. Industrije srednjeg i mlaĊeg ašela ustanovljene su i na
Bliskom i Srednjem istoku, kao i u Indiji.
U Evropi se stariji ašel, sa ruĉnim klinovima grube izrade (poznat i pod nazivom
 pre-šel ili abevilijen), javlja poĉetkom srednjeg pleistocena (pre 650-700 000. god.).
Prethodi mu pojava najstarijih industrija sa oblucima (v. kultura oblutaka) i odbicima (v.
klaktonijen i dr.) sa kojima je kasnije umnogome istovremen. Konstatovan je na nalazištu
Abvil, na obali Some (Francuska) u slojevima sa mindelskom faunom, kao i na lokalitetu
 

Tera Amata u blizini Nice (datovanom u -380 000. god.). Stariji ašel, datovan u -458
000. god., ustanovljen je i na lokalitetu Fontana Ranuĉio (Fontana Ranuccio) u Italiji.
U periodu od poĉetka izotopske etape 9 (-347 000. god.) do kraja poslednjeg
interglacijala (etapa 5e -128-118 000. god.) javljaju se industrije srednjeg i mlaĊeg ašela.
Za njih je karakteristiĉna nova tehnika u okresivanju ruĉnih klinova (mekim perkuterom -
od kosti, roga ili drveta) kojom su dobijani pljosnati bifasi pravilnih oblika (ovalni,
kopljasti, trougaoni, srcoliki itd.). Ustanovljeni su na mnogim nalazištima u zapadnoj i
 juţnoj Evropi:  u Engleskoj (Hoksni i Svonskomb), Francuskoj (Kanji-la-Garen, Komb
Grenal, Lazare), Španiji (Toralba, Ambrona), Italiji (Tore in Pijetra), pa ĉak i Nemaĉkoj
(Markleberg), dok u srednjoj i istoĉnoj Evropi gotovo da ih nema. Na Balkanskom
 poluostrvu bifasi su ustanovljeni na nalazištima Punikve, Donje Pazarište, Kokinopilos,
Palaiokastron, i to uglavnom van stratigrafskog konteksta. U ovom periodu, inaĉe,
 poĉinje da se primenjuje levaloazijenska tehnika u okresivanju, a dolazi i do svojevrsne
specijalizacije retuširanog oruĊa (tipološki izdiferencirani strugaĉi, postruške, svrdla itd.).
Poĉev od poslednjeg interglacijala (izotopska etapa 5e), kao i u ranoj fazi poslednjeg
(virmskog) glacijala (etape 5d-5a, zakljuĉno sa -75 000. god.) u ašelskoj kulturi se
 javljaju srednjopaleolitski tipovi oruĊa. S druge strane, meĊutim, ašelska tradicija se
nastavlja u mnogim srednjopaleolitskim kulturama (npr. u mikokijenu, musterijenu sa
ašelskom tradicijom itd.), gde opstaje za sve vreme njihovog trajanja.
Ašelska kultura se karakteriše gotovo svim pojavama koje obeleţavaju stariji
 paleolit uošte: naseljavaju se doline reka i obale jezera (pećine mnogo reĊe); upotrebljava
se vatra (najranije na Tera Amati); podiţu se staništa od lakog materijala (Melka Kunture
- Garba XII, Tera Amata, Lazare), a praktikuje se i organizovan lov na krupnu i
srednjekrupnu divljaĉ  (slonovi na lokalitetima Toralba i Ambrona u Španiji, babuni na
nalazištu Olorgasel u Keniji). 

Bordes F. 1972, The Old Stone Age, New York - Toronto; Gamble C. 1986, The
 Palaeolithic Settlement of Europe, Cambridge; de Lumley H., de Lumley M.A. 1985, I
 primi abitanti d‟Europa, u  Homo - viaggio alle origini della storia, Venezia, 75-81;
Garanger J. (ed.) 1992, La Préhistoire dans le monde, Paris.

KLAKTONIJEN (fr. Clactonien), jedna od vodećih starijepaleolitskih kultura u

zapadnoj Evropi, nazvana prema nalazištu Klakton u istoĉnoj Engleskoj. Termin je uveo
A. Brej (Breuil) 1932. godine. Karakteriše se odsustvom  ruĉnih klinova kojima se
odlikuje ašelska kultura (sa kojom, inaĉe, znatnim delom uporedo traje). Javlja se
 poĉetkom srednjeg pleistocena (pre 650-700 000. god.) i traje skoro do samog poĉetka
gornjeg pleistocena (tj. do poĉetka poslednjeg interglacijala - pre 128 000. god.).
Rasprostranjen je u Engleskoj (Klakton, Svonskomb), Francuskoj (Pek de l'Az II, Mikok),
Belgiji i Italiji - na lokalitetima Madona del Fredo i Vale Ðumentina (Valle Giumentina).
Srodan je tajasijenu i srednjoevropskim industrijama sa oblucima i odbicima
(Bilcingsleben i dr.). Za klaktonijen je karakteristiĉno oruĊe formirano na nepravilnim i
masivnim odbicima dobijenim klaktonijenskom tehnikom (katkad i pomoću nakovnja),
razno nazupĉano i jamiĉasto oruĊe, oruĊe sa retuširanim prelomom  i postruške. U njemu
 

se, samo u manjem broju nego kad je u pitanju kultura oblutaka, javljaju i jednostrano i
dvostrano okresani cepaĉi-ĉoperi od oblutaka.

TAJASIJEN   (fr. Tayacien), starijepaleolitski facijes industrija sa odbicima.

Rasprostranjen je na širem podruĉ ju Mediterana, a naroĉito u juţnoj Francuskoj - na
nalazištima Mikok, Fontešvad, Arago i Bom-Bon (Baume-Bonne). Javlja se u glacijalu
ris (odgovara izotopskoj etapi 6), a razvija se iz klaktonijena. Karakteriše se brojnim
 postruškama (meĊu njima i postruškama tipa Kina), nazupĉanim i jamiĉastim oruĊem i
tzv. tajasijenskim šiljcima. Primenjuje se klaktonijenska tehnika odbijanja, a nema
 produkata levaloazijenske tehnike. Po tim karakteristikama tajasijen se pribliţava ranom
šarantijenu. Neke od starije/srednjopaleolitskih industrija potvrĊenih na prostoru
Balkanskog poluostrva opredeljene su u ovaj facijes (iz donjih slojeva Krapine i Crvene
stijene npr.).

TAUBAHIJEN (fr. Taubachien), srednjoevropski facijes industrija sa oblucima i

odbicima. Definisao ga je K. Valoh (Valoch) 1971. godine. Javlja se u istoĉnoj
 Nemaĉkoj, na nalazištima Taubah (Taubach), Vajmar (Weimar) i Eringsdorf, a potvrĊen
 je i na nalazištima u Ĉeškoj (Kulna, Ganovce, Bojnice III) i MaĊarskoj (Tata). Razvija se
u poslednjem interglacijalu (u ris/virmu ili eemu, tj. tokom izotopske etape 5e) i u ranoj
fazi poslednjeg (virmskog) glacijala (etape 5d-4/3). Nastavlja se na stariju
srednjoevropsku tradiciju izrade oruĊa od oblutaka i odbitaka ĉija se evolucija moţe
 pratiti još od poĉetka srednjeg pleistocena (Prţezletice, Stranska skala, Mlazice, Pribice,
Bilzingsleben, Ehringsdorf, Vertešseleš). Karakteriše ga oruĊe izraĊeno od malih
oblutaka i nepravilnih odbitaka (postruške, šiljci, probojci, nazupĉano i jamiĉasto oruĊe,
minijaturni cepaĉi-ĉoperi). Ruĉni klinovi se javljaju retko i veoma malih su dimenzija, a
levaloazijenska tehnika se skoro i ne primenjuje.

Valoch K. 1971, Les Paléolithiques inférieur et moyen en Europe Centrale, u

 Actes du VIIIe Congr č s  international des sciences Prehistoriques et Protohistoriques,
Tome I, Beograd, 27-41.

LEVALOAZIJEN   (Levalloisien), nazvan po lokalitetu Levaloa-Pere u Francuskoj.

Svojevremeno je izdvajan kao posebna kultura ili tehnokompleks. Reĉ  je, ipak, samo o
tehnici okresivanja koja se javlja još u srednjem ašelu i koja se kasnije primenjuje u
mnogim srednjopaleolitskim (tipiĉni musterijen, levaloa-musterijen, šarantijen tipa
Ferasi i dr.), pa i u nekim mlaĊepaleolitskim kulturama (npr. u bohunicijenu).
 

ALTMILIJEN (Altmühlien), pozni srednjopaleolitski facijes industrija sa listolikim

šiljcima. Vodi poreklo iz mikokijena centralne Evrope. Javlja se u interstadijalu hengelo,
izmeĊu -40 000. i -36 000. godina. Ustanovljen je na mnogim nalazištima u gornjem
Podunavlju, na primer na lokalitetima Vajnbergholen (Weinberghohlen) i Ranis u
 Nemaĉkoj. Karakterišu ga listoliki šiljci, bifacijalno okresane postruške, obiĉne postruške
i retuširana seĉiva. Levaloazijenska tehnika se primenjuje. U poznoj fazi razvoja ova
kultura potpuno dobija mlaĊepaleolitski karakter - usvaja se tehnologija okresivanja
seĉiva, a javljaju se i mnogi mlaĊepaleolitski tipovi oruĊa: strugaĉi, seĉiva sa retuširanim
 prelomom i druge alatke.

MIKOKIJEN (fr. Micoquien), facijes industrija sa bifacijalno okresanim oruĊem

 posebnog tipa. Nazvan je po nalazištu Mik ok u Francuskoj, a termin je uveo O. Hauzer
(Hauser) 1916. godine. Javlja se u ranoj fazi poslednjeg, virmskog glacijala (izmeĊu -110
000. i -40 000. god.), na podruĉ ju zapadne (Pariski basen), srednje i istoĉne Evrope.
U srednjoj Evropi mikokijen se javlja u tri facijesa - Bokštajn (Bockstein),
Klauzeniše (Klausseniche) i Kenigsaue (Königsaue). Konstatovan je na nalazištima u
 planinskim oblastima Nemaĉke (Bokštajn), u Poljskoj (Krakov-Zvjerţinjec), Ĉeškoj
(Kulna) i Austriji (Gudenus), a karakterišu ga, pored mikokijenskih šiljaka, još i mali
zašiljeni bifasi, bifasi nalik na listolike šiljke, bifasi sa hrptom i noţevi tipa Bokštajn.
OruĊe formirano na odbicima, naroĉito postruške, veoma je brojno. Levaloazijenska
tehnika se uglavnom ne primenjuje.
U istoĉnoj Evropi se javljaju industrije tzv. istoĉnog mikokijena (facijesi
Volgograd, Antonovka, Staroselje itd.) sa manje ili više sliĉnim repertoarom oruĊa i
tehnika u produkciji artefakata. U poznoj fazi razvoja u njima su zastupljeni i
mlaĊepaleolitski tipovi oruĊa.

Bosinski G. 1967, Die Mittelpaläolithischen Funde im Westlichen Mitteleuropa,

Cologne-Graz; Gabori M. 1976, Les civilisations du Paléolithique moyen entre les Alpes
et l’Oural , Budapest.

MUSTERIJEN   (fr. Moustérien), vodeća srednjopaleolitska kultura, nazvana po pećini

Mustije u Francuskoj. Termin je uveo G. de Mortije (Mortillet) 1869. godine. Nosilac
musterijena je  Homo sapiens neanderthalensis. Javlja se u gornjem pleistocenu, pre
 pribliţno 130 000 god. (poĉev od interglacijala ris-virm, odnosno od izotopske etape 5e) i
traje do pribliţno pre 30 000 god. (do oscilacije štilfrid B, tj. izotopske etape 3).
Rasprostranjena je u celoj Evropi i delovima Afrike i Azije, a za razliku od
starijepaleolitskih kultura raširena je i u oblastima gde je, naroĉito za vreme glacijalnih
razdoblja, vladala izuzetno hladna (periglacijalna) klima.
 

Musterijen se razvija u tipološkom i tehnološkom kontinuitetu u odnosu na

starijepaleolitske kulture koje mu prethode (ašelska kultura, kultura oblutaka, klaktonijen,
tajasijen) i teško ga je, bar u ranoj fazi, od njih razgraniĉiti. Karakterišu ga razne varijante
 postruški (konveksne, konkavne, konvergentne, ugaone, transverzalne itd.), musterijenski
šiljci, jamiĉasto i nazupĉano oruĊe i (znatno manje zastupljeni nego u ašelskim
industrijama) bifacijalno okresani ruĉni klinovi. Karakteristiĉna je tehnika okresivanja sa
diskoidnih jezgara, a u nekim industrijama i levaloazijenska tehnika okresivanja.
 Na osnovu procentualne zastupljenosti pojedinih kategorija oruĊa, kao i na
osnovu prisustva/odsustva proizvoda levaloazijenske tehnike okresivanja F. Bord
(Bordes) je 1954. god. izdvojio ĉetiri osnovna musterijenska facijesa: tipiĉni musterijen,
šarantijen (tipa Kina i tipa Ferasi), nazupĉani musterijen i musterijen sa ašelskom
tradicijom (tipa A i tipa B). Na osnovu njegove podele, kulturno je opredeljen najveći
 broj musterijenskih industrija u zapadnoj Evropi. Pokazalo se, meĊutim, da je kulturna,
hronološka, pa i regionalna izdiferenciranost ovih facijesa veoma slaba, što se tumaĉi kao
 posledica bilo kulturnih (F. Bord), bilo funkcionalnih faktora (L. Binford).
 Ni u srednjoj ni u jugoistoĉnoj Evropi pokušaji izdvajanja regionalnih grupa i
utvr Ċivanja etapa u genezi musterijena nisu dali vidljive rezultate. U zapadnom delu
srednje Evrope u srednjem paleolitu se javlja mikokijen centralne Evrope, a u istoĉnoj
Evropi mikokijen istoĉne Evrope. U isto vreme, u juţnim oblastima Panonskog basena i
dalje traje tradicija izrade oruĊa od oblutaka (Tata, Érd) kojoj u najširem smislu pripada i
tzv. šarantijen jugoistoĉne Evrope (industrije tipa Krapina-Veternica-Vindija). U svima
njima od oruĊa preovlaĊuju postruške (karakteristiĉne su postruške tipa Kina), kao i
druge alatke formirane na malim oblucima i masivnim odbicima sa korteksom.
Levaloazijenska tehnika se ne primenjuje. Po koncepciji okresivanja i repertoaru oruĊa,
šarantijen na ovim prostorima blizak je pontinijenu Apeninskog poluostrva.
 Na podruĉ ju srednje i istoĉne Evrope (naroĉito u Moldaviji i na Krimu) veoma su
ĉesti levaloa-musterijen i levaloazijenski facijes tipiĉnog musterijena (kad je tehnološki i
tipološki levaloazijenski indeks niţi). Oni se javljaju i u severnoj Bosni (LonĊa, Visoko
 brdo, Zobište) i Bugarskoj (Baĉo Kiro, Temnata Dupka), ali i na jugu Balkanskog
 poluostrva (u donjim slojevima Crvene stijene i Asprokalika).
U gornjim slojevima Crvene stijene i Asprokalika ustanovljen je, meĊutim, i tzv.
mikromusterijen (industrije tipa Pinios-Crvena stijena A) u kome produkti okresivanja
levaloazijenskom tehnikom nisu ustanovljeni. Mikromusterijen je takoĊe blizak
 pontinijenu, a uslovljen je nedostatkom kvalitetnih sirovina u regionu). Potvr Ċen je i u
nekim oblastima istoĉne Evrope (u industrijama tipa Kiik-Koba ili tipa Ilskaja npr.).
U centralnom i istoĉnom delu Balkana krajem starijeg virma i poĉetkom srednjeg
virma javljaju se industrije tipa Museljevo-Samujlica (reĉ  je zapravo o levaloa-
musterijenu sa listolikim šiljcima), i to na nalazištima Museljevo, Samujlica II i
Kokinopilos. Ovom facijesu verovatno pripadaju i industrije ustanovljene na nalazištima
Risovaĉa i Kamen.
 Na Bliskom istoku i u Africi, takoĊe su konstatovana brojna nalazišta koja
 pripadaju razliĉitim musterijenskim facijesima. U Africi se izdvajaju dve glavne oblasti
rasprostiranja musterijena: prva, u severnoj Africi, sa industrijama koje se u manjoj ili
većoj meri mogu vezati za evropske facijese (tipiĉni musterijen, levaloa-musterijen,
Ferasi facijes itd.), ali i za neke regionalne grupe (npr. za aterijen) i druga, juţno od
 

Sahare, koja obuhvata razne "musteroidne" industrije (kargien u Egiptu, sangoan u

 Nubiji, Fauersmit u juţnoj Africi itd.) sa primenom levaloazijenske tehnike ili bez nje. Na
Bliskom istoku nailazimo na nalazišta sa industrijama opredeljenim u levaloa-musterijen
i amudijen (Jabrud u Siriji, Ksar Akil u Libanu), pri ĉemu neka od njih (Kebara, Tabun i
Skul u Izraelu) sadrţe i paleoantropološke ostatke (kako neandertalca tako i ranog Homo
 sapiens sapiensa). Musteroidne industrije potvr Ċene su i dalje na istoku azijskog
kontinenta - na Srednjem istoku, u Indiji i u Kini.
S obzirom na to da musterijen predstavlja glavnu srednjopaleolitsku kulturu, sve
ono što karakteriše srednji paleolit uopšte (v. srednji paleolit ), obeleţava i njega. Za ovu
kulturu vezuju se raznovrsne manifestacije religijskog ţivota i simboliĉkog mišljenja. U
slojevima sa musterijenskim nalazima ustanovljeni su, na više lokaliteta, grobovi
neandertalaca (Šapel o Sen, Ferasi, Mustije, Kiik -Koba, Tešik -Taš, Šanidar ). Naseljavaju
se pećine i otvoreni tereni. Ponekad se grade staništa (Molodova I) ili, pak, razliĉite
strukture (podne supstrukcije, zakloni, ognjišta) u okviru stambenih horizonata.
Ekonomska delatnost se zasniva na eksploataciji raznovrsnih ţivotinjskih, biljnih i
mineralnih resursa (uglavnom onih najpristupaĉnijih, iz najbliţe okoline staništa), dok je
nivo specijalizacije, kako tehnološke tako i ekonomske, nizak u poreĊenju sa onim koji
 je potvr Ċen u raznim mlaĊepaleolitskim kulturama.

Bordes F., 1971, The Old Stone Age, New York - Toronto; Garanger J. (ed.) 1992,
 La Préhistoire dans le monde, Paris; Gabori M. 1976, Les civilisations du Paléolithique
moyen entre les Alpes et l’Oural , Budapest; Kozlowski J.K. (ed.) 1979, Middle and Early
Upper Palaeolithic in Balkans, Warszawa - Krakow.

PONTINIJEN   (fr. Pontinien), srednjopaleolitski facijes rasprostranjen na podruĉ ju

Apeninskog poluostrva. Ustanovljen je u pećinama Gvatari (Guattari), Brej (Breuil),
Moskerini (Moscerini) i San Agostino. Definisao ga je A. Blank (Blanc) 1939. godine.
Javlja se krajem starijeg i poĉetkom srednjeg virma, a karakterišu ga artefakti izaĊeni od
malih oblutaka (minijaturni cepaĉi-ĉoperi, transverzalne postruške, nazupĉano i jamiĉasto
oruĊe). Primena levaloazijenske tehnike je neznatna, a musterijenski šiljci su zastupljeni
u malom broju. Srodan je šarentijenu tipa Kina (v. musterijen).

SELETIJEN   (fr. Szélétien), zajedno sa jeţmanovicijenom, mlaĊom fazom u razvoju

altmilijena (ranisijenom) i linkombijenom svrstava se u krug ranih mlaĊepaleolitskih
industrija sa listolikim šiljcima na podruĉ ju srednje i zapadne Evrope. Nazvan je po
 pećini Seleta u severnoj MaĊarskoj (termin uveo I. L. Ĉervinka 1927. god.). Prvobitno je
dovoĊen u vezu sa zapadnoevropskim solitrejem. Razvija se od interstadijala hengelo do
interstadijala štilfrid B (-40 000. do -27 000. god.) na podruĉ ju severne MaĊarske,
Ĉeške, zapadne Slovaĉke i juţne Poljske. Karakterišu ga bifacijalno okresani listoliki
šiljci, srednjopaleolitska tehnologija okresivanja (laminarni indeks je nizak) i tipovi oruĊa
 

(postruške, bifasi itd.), ali i mnoge alatke mlaĊepaleolitskog tipa: strugaĉi (naroĉito
ĉunasti), dleta (diedarska), seĉiva sa retuširanim prelomom i nazupĉana seĉiva.

JEŽMANOVICIJEN  (fr. Jerzmanowicien), rani mlaĊepaleolitski facijes industrija sa

listolikim šiljcima, nazvan po lokalitetu Jeţmanovice u Poljskoj. Definisali su ga V.
Hmielevski (W. Chmielewski) i J. K. Kozlovski (Kozlowski) 1961. godine. Razvija se u
 periodu od interstadijala hengelo do poĉetka poslednjeg virmskog stadijala (od -40
000. do -24 000. god.) na podruĉju juţne Poljske (Jeţmanovice, Mamutova pećina) i
 juţne Rusije (Kostjenski-Telmanskaja). Srodan je ostalim mlaĊepaleolitskim facijesima
industrija sa listolikim šiljcima (seletijenu, ranisijenu I dr.) i, verovatno, kao i oni, vodi
 poreklo iz lokalnog srednjeg paleolita. K arakterišu ga laminarna tehnologija okresivanja,
dleta (diedarska i na prelomu) i oruĊe sa retuširanim prelomom, a naroĉito izduţeni,
facijalno retuširani listoliki šiljci formirani na seĉivima (tzv. jeţmanovicijenski), koji na
 proksimalnom kraju ventralne strane nose i parcijalan facijalan retuš. Tipiĉni
 jeţmanovicijenski šiljci javljaju se tek u mlaĊoj fazi razvoja ove kulture, dok stariju fazu
karakterišu listoliki šiljci okresani sa obe strane seĉiva.

ORINJASIJEN   (fr. Aurignacien), nazvan po nalazištu Orinjak (Aurignac) u Dordonji

(Francuska) predstavlja najraniju mlaĊepaleolitsku kulturu ĉiji je nosilac nesporno Homo
 sapiens sapiens (kromanjonskog tipa).  Posle mnogih rasprava o njegovom kulturnom
identitetu i relativnohronološkom poloţaju D. Peironi (D. Peyrony) ga 1933. god. izdvaja
od industrija sa oruĊem sa strmo retuširanim hrptom (v.  perigordijen), deleći ga,
istovremeno, na pet osnovnih faza (I-V).
Orinjasijen karakterišu ĉunasti i njuškasti strugaĉi i dleta, kao i seĉiva retuširana
stilski prepoznatljivim "orinjasijenskim" retušem. Tehnologija okresivanja je laminarna
(prava mlaĊepaleolitska), dok se srednjopaleolitski elementi javljaju samo u poĉetnoj fazi
razvoja (i to znatno manje nego u industrijama sa listolikim šiljcima ili u industrijama sa
strmo retuširanim oruĊem). Karakteriše ga i prisustvo koštanog oruĊa, šiljaka-projektila
 pre svega, ali i raznih ploĉica, privezaka i perli od kosti, roga i kamena. Na pojedinim
orinjasijenskim nalazištima u zapadnoj Evropi, kao na primer na lokalitetima Blanšar
(Blanchard) i Kastanet (Castanet), otkriveni su kameni blokovi sa graviranim i iskucanim
 predstavama, simbolima i znacima. Na nalazištima Fogelherd, Gajsenklesterle
(Geissenklösterle) i Holenštajn Štadel (Hohlenstein Stadel) u Nemaĉkoj, u
orinjasijenskim slojevima su ustanovljene i antropomorfne i zoomorfne (mamut, lav,
konj) figurine od slonovaĉe.
Orinjasijen se razvija u Evropi, severnoj Africi i na Bliskom istoku, u periodu od
kraja starijeg i poĉetka srednjeg virma do sredine poslednjeg virmskog stadijala
 

(izotopska etapa 3). U srednjoj Evropi se javlja istovremeno sa industrijama sa listolikim

šiljcima (kasnije traje uporedo i sa ranim istoĉnim gravetijenom) i to oko -40.
milenijuma, dok se u zapadnoj Evropi se ne susreće pre -33-32. milenijuma (najranije
u potkapini Pato u Francuskoj). Na tom podruĉju traje uporedo sa šatelperonijenom i
gornjim perigordijenom (u Francuskoj), kao i sa ulucijenom (u Italiji). Sve do -32., a
moţda i -27. milenijuma istovremen je i sa poznim musterijenom.
O poreklu orinjasijena postoje dve glavne teorije: jedna po kojoj vuĉe korene iz
laminarnih industrija Bliskog istoka (tzv. preorinjasijena) i druga, po kojoj je evropskog
 porekla, pri ĉemu su u njegovom formiranju uĉestvovale, kako na kom podruĉ ju, razliĉite
kulture (musterijen tipa Kina, ulucijen, seletijen i dr.).
U zapadnoj, srednjoj i jugoistoĉnoj Evropi orinjasijen se javlja u više facijesa od
kojih su najznaĉajniji tzv. tipiĉni orinjasijen i orinjasijen tipa Krems-Difur. Tipiĉni
orinjasijen, koji izmeĊu -32. do -27. milenijuma zauzima prostor od Pirineja do istoĉnih
Karpata, rasprostranjen je u oblastima sa mešanim biotopom (šuma-stepa, šuma-tundra),
a karakteriše ga klasiĉan repertoar oruĊa (sa ĉunastim i njuškastim strugaĉima,
orinjasijenskim seĉivima, koštanim šiljcima, itd.). U zapadnoj Evropi, pre svega na
 podruĉju Francuske, ali i u Španiji i Belgiji, u starijoj fazi ga osim ĉunastih i njuškastih
strugaĉa, karakteriše još i znatna zastupljenost orinjasijenskih seĉiva i srednjopaleolitskih
tipova oruĊa, kao i prisustvo koštanih šiljaka sa raskoljenom bazom.
U srednjoj i završnoj fazi razvoja tipiĉnog orinjasijena zastupljenost retuširanih
seĉiva se smanjuje, dok se uĉešće dleta povećava. Od k oštanog oruĊa javljaju se najpre
šiljci sa oĉuvanom, a kasnije i koso zaseĉenom bazom, manje ili više izduţenog, katkad i
romboidnog oblika (sliĉni mladeĉkim u srednjoj Evropi). U isto vreme, na tirenskoj obali
Apeninskog poluostrva razvija se poseban orinjasijenski facijes (ĉir ĉean), s naglašenim
ulucijenskim elementima (postruškama i oruĊem od odbitaka) uz, istovremeno, slabu
zastupljenost retuširanih seĉiva i laminarne tehnologije uopšte (pećina Monte Ĉir ĉeo -
Foselone i druga nalazišta). 
Razvoj tipiĉnog orinjasijena u Nemaĉkoj(Bokštajn-Terle, Ofnet, Fogelherd) se
manje ili više podudara sa onim koji je utvrĊen u Francuskoj i Belgiji. Posebno ga
karakterišu slaba zastupljenost strugaĉa i znatno uĉešće dleta i retuširanih seĉiva. Bogata
orinjasijenska nalazišta ustanovljena su i u Moravskoj, u okolini Brna (Stranska Skala,
Vedrovice II, Kuparovice), kao i u Slovaĉkoj (Barka I i II, Tibava).
 Najraniji orinjasijenski lokaliteti, me Ċutim, i to ne samo u srednjoj i jugoisto ĉnoj
Evropi, već  i u Evropi uopšte, konstatovani su u MaĊarskoj (Istaloške, donji sloj) i
Bugarskoj (Baĉo Kiro, sloj 11) gde su datovani u vreme od -41. do -39. milenijuma. Reĉ 
 je o tzv. baĉokirijenu koga karakterišu industrije u kojima preovlaĊuju retuširana seĉiva i
strugaĉi, dok su dleta znatno manje zastupljena. U njima se javljaju i koštani šiljci sa
raskoljenom bazom. Relativno rano, takoĊe (od interstadijala hengelo do interstadijala
arsi), javljaju se i industrije opredeljene u jedan poseban (visokoplaninski ili alpski)
orinjasijenski facijes, tzv. olševijen (Istaloške - gornji sloj, Poto ĉka Zijalka, Mokriška
Jama, Mladeĉ, Velika pećina itd.), s koštanim šiljcima mladeĉkog tipa. U njemu
 preovlaĊuje oruĊe formirano na odbicima - postruške, razno nazupĉano i jamiĉasto oruĊe,
a orinjasijenski tipovi oruĊa su slabo zastupljeni.
Poĉev od -27. milenijuma evolucija srednjoevropskog orinjasijena se usmerava ka
 povećanju zastupljenosti i tipološkoj diversifikaciji dleta, dok se na Balkanskom
 

 poluostrvu u tom periodu javljaju industrije u kojima dominiraju strugaĉi i orinjasijenski

elementi uopšte (Baĉo Kiro slojevi 9-6a/7, Temnata Dupka, nalazišta u severnoj Bosni -
Kamen, LonĊa, Lušĉić  i Hrvatskoj - Šandalja II). U završnoj fazi razvoja, tokom
maksimuma poslednjeg virmskog stadijala, nastaje potpuna dezintegracija, kako tipiĉnog
orinjasijena tako i orinjasijena tipa Krems-Difur.
Orinjasijen tipa Krems-Difur, sa lamelama Difur, šiljcima tipa Krems i šiljcima
tipa Font-Iv (Font-Yves) predstavlja poseban orinjasijenski facijes. Rasprostranjen je u
Francuskoj (Difur), severnoj Italiji (Moĉi), Austriji (Krems), Poljskoj (Gora Pulavska),
rumunskom i srpskom delu Banata (Romanešti Dumbravica, Košava, Tinkova, Crvenka-
At) i juţnoj Rusiji i Ukrajini (Siuren I, Kostjenki I, Muralovka). U zapadnoj Evropi i
zapadnim delovima srednje Evrope javlja se ranije (oko -30 000. god.), dok je u istoĉnoj
Evropi, po pravilu, mlaĊi (kraj srednjeg virma i poĉetak poslednjeg virmskog stadijala).
 Nosioci ovog kulturnog facijesa bili su specijalizovani za lov na divljaĉ u otvorenoj stepi,
verovatno pomoću projektila na koje su bili priĉvršćeni šiljci tipa Krems ili Font-Iv.

Kozlowski J.K., Kozlowski S.K. 1979, Upper Palaeolithic and Mesolithic in

 Europe - Taxonomy and Palaeohistory, Wroclaw; Hahn J. 1977, Aurignacien, das ältere
 Jungpaläolithikum in Mittel- und Osteuropa, Köln - Wien. Aurignacien et Gravettien en
 Europe (Actes des réunions de la 10ĉme Commission de l‟U.I.S.P.P.), Fasc. I-III, Liege,
1982-1983.

BOHUNICIEN   (fr. Bohunicien), nazvan po lokalitetu Brno - Bohunice u Moravskoj,

 predstavlja ranu mlaĊepaleolitsku kulturu (ili, moţda, pre grupu) ograniĉenu na oblast u
okolini Brna u Moravskoj (Brno - Bohunice, Ondratice, Podoli, Stranska skala). Razvija
se u interstadijalu hengelo, od -40. do -36. milenijuma. Karakteriše ga prisustvo
mlaĊepaleolitskih tipova oruĊa (strugaĉa, dleta i dr.), ali i levaloazijenska tehnika u
okresivanju. Nazupĉano i jamiĉasto oruĊe je brojno. Zastupljene su postruške
srednjopaleolitskog tipa, a u mlaĊoj fazi i listoliki šiljci (izraĊ eni od razliĉitih sirovina u
odnosu na ostalo oruĊe). Tehnika okresivanja jezgara od kvarcita veoma je razvijena.

ŠATELPERONIJEN  (fr. Châtelperronien), najstarija mlaĊepaleolitska kultura na

 podruĉ ju zapadne Evrope. Termin je uveo A. Brej (H. Breuil) 1906. godine. Predstavlja
najraniji facijes industrija sa oru Ċem sa strmo retuširanim hrptom (tzv. perigordijen I).
Javlja se u Francuskoj (Ferasi, Arsi-Sir-Kir, Komb Kapel, Gargas) i Španiji (Morin)
izmeĊu -34 000. i -30 000. god. (u hladnom periodu - izmeĊu oscilacija hengelo i arsi).
 

Smatra se da se šatelperonijen razvio iz musterijena sa ašelskom tradicijom,

transformacijom strmo retuširanih šiljaka tipa Audi (na odbicima) u šiljke
šatelperonijenskog tipa, uz postepeni razvoj laminarne tehnologije i uvoĊenje
mlaĊepaleolitskih tipova oruĊa. Srodan je i istovremen sa italijanskim ulucijenom.
Karakteriše se zastupljenošću šatelperonijenskih šiljaka i (u nekim industrijama) lamela
Difur. MeĊu kremenim oruĊem strugaĉi (meĊu njima i ĉunasti) preovlaĊuju nad dletima,
oljuštenim komadima i oruĊem sa retuširanim prelomom. Javljaju se i srednjopaleolitski
tipovi oruĊa (postruške, nazupĉano i jamiĉasto oruĊe).
U ovoj kulturi konstatovano je oruĊe (bikoniĉni šiljci, motike) i privesci od kosti,
roga i zuba sisara, kao i predmeti sa tragovima bojenja i urezivanja. Iako njeni nosioci
naseljavaju uglavnom pećine, ustanovljeni su i tragovi staništa kruţne osnove, graĊenih
od lakog materijala (Arsi-Sir-Kir). Skeletni ostaci otkriveni su na lokalitetima Komb
Kapel - van jasnog stratigrafskog konteksta (rani  Homo sapiens sapiens) i Sen Sezer
(klasiĉni Homo sapiens neanderthalensis).

PERIGORDIJEN   (fr. Périgordien), naziv za mlaĊepaleolitske kulture sa oruĊem sa

strmo retuširanim hrptom koje se u periodu od -34 000. do -20 000. god. razvijaju u
Francuskoj (Arsi-Sir-Kir, Ferasi, Flaţole I, Loţeri - Ot, Pato) i Italiji (Moĉi, Paljiĉi), ali i
na širem podruĉju zapadnog i juţnog Mediterana. U širem smislu, termin oznaĉava
industrije zapadnoevropskog gravetijena (analogne tzv. istoĉnom gravetijenu). D. Peironi
(Peyrony) 1933. god. izdvaja perigordijen od tzv. Brejovog orinjasijena (A. Breuil) deleći
ga pri tom na pet osnovnih faza (I-V).
Dok identitet donjeg perigordijena (perigordijen I = šatelperonijen) i gornjeg
 perigordijena (IV = gravetijen i V = perigordijen sensu stricto) u franko-kantabrijskoj
regiji nije sporan, kulturno-stratigrafski poloţaj industrija opredeljenih prvobitno u
srednji perigordijen (II i III) nije sasvim jasan. Ispostavilo se, naime, da perigordijen II u
stvari predstavlja stariji orinjasijen, a da perigordijen III odgovara naknadno
uspostavljenoj fazi VI. Prema tome, pitanje kontinuiteta izmeĊu donjeg i gornjeg
 perigordijena u Francuskoj, kao uostalom i izmeĊu ulucijena i perigordijena
(=gravetijena) u Italiji i dalje ostaje otvoreno.
Gornji perigordijen obuhvata faze IV ("klasiĉni" gravetijen - tipa Gravet), V
(facijesi Va - sa šiljcima tipa Fon-Rober, Vb - sa oruĊem sa retuširanim prelomom, Vc -
sa dletima tipa Noaje) i VI. U njemu se javljaju tipološki jasno izdiferencirane i
hronološki osetljive varijante razliĉitih tipova oruĊa, naroĉito dleta i strmo retuširanog
oruĊa (gravetijenski šiljci, šiljci tipa Vašon, lamele sa pravim hrptom, lamele sa
retuširanim prelomom i hrptom, itd.). Razvija se izmeĊu -27. i -20 milenijuma (krajem
srednjeg virma i poĉetkom poslednjeg virmskog stadijala) i istovremen je sa poznim
orinjasijenom u zapadnoj Evropi. Nakon -20. milenijuma na njega se, na podruĉ ju
Francuske, nastavlja tzv. perigordijen VII (po nekim autorima - protomagdalenijen), a na
 prostoru Apeninskog poluostrva, poĉev od interstadijala loţeri - epigravetijen.
 

 
ULUCIJEN (fr. Uluzzien), rani mlaĊepaleolitski facijes industrija sa oruĊem sa strmo
retuširanim hrptom. PotvrĊen je na nalazištima Kastelĉivita (Castelcivita), Uluco
(Uluzzo), Kavalo (Cavallo) i San Romano u Italiji. U kulturnom i hronološkom pogledu
odgovara šatelperonijenu u jugozapadnoj Francuskoj (-34-30. milenijum), a smatra se da
se razvija iz lokalnog šarantijena (na jugu Italije), kao i iz nazupĉanog musterijena (na
severu Italije). U njemu preovlaĊuje oruĊe formirano na odbicima (postruške, oljušteni
komadi, nazupĉano i jamiĉasto oruĊe), noktasti i kruţni strugaĉi su dobro zastupljeni, a
dleta su malobrojna. Posebno ga, naroĉito na nalazištima u juţnoj Italiji, karakterišu mali
šiljci sa luĉnim strmo retuširanim hrptom (šatelperonijenskog tipa), kao i njima sliĉni
segmenti.

GRAVETIJEN (fr. Gravettien), kulturni kompleks sa industrijama koje sadrţe oruĊe sa

strmo retuširanim, pravim hrptom (v. gravetijenski šiljak ). Nazvan je po nalazištu Gravet
u Dordonji (Francuska). U zapadnoj Evropi pripadaju mu industrije opredeljene u srednji
(IV) i gornji perigordijen (V-VII), a u srednjoj i istoĉnoj Evropi industrije tzv. "istoĉnog
gravetijena". Razvija se krajem srednjeg virma (oscilacija štilfrid B) i poĉetkom
 poslednjeg virmskog stadijala (u periodu od -27. do -20. milenijuma), dok u istoĉnoj
Evropi traje i kasnije - sve do poĉetka holocena.
Gravetijenu u zapadnoj, srednjoj i istoĉnoj Evropi prethodi pojava najstarijih
industrija sa oruĊem sa strmo retuširanim hrptom (šatelperonijen u franko-kantabrijskoj
regiji, ulucijen na Apeninskom poluostrvu, industrije tipa Krakov-Zvjerţinjec u srednjoj
Evropi), datovanih uglavnom izmeĊu -34. i -30. milenijuma (hladni meĊuperiod izmeĊu
oscilacija arsi i štilfrid B). Kontinuitet izmeĊu njih i gornjeg perigordijena (u zapadnoj
Evropi), odnosno istoĉnog gravetijena (u istoĉnoj Evropi), nije, meĊutim, sa sigurnošću
 potvr Ċen.
Poĉev od -27. milenijuma u zapadnoj Evropi (u Španiji, Francuskoj, Italiji,
Belgiji, pa i Nemaĉkoj) evolucija gravetijena (u širem smislu) moţe se utvrditi praćenjem
razvoja perigordijena (v. perigordijen) i kasnije - epigravetijena (v. epigravetijen). U isto
vreme, krajem srednjeg i poĉetkom mlaĊeg virma (u periodu od -27. do -22. milenijuma),
u srednjoj i istoĉnoj Evropi poĉinju da se javljaju najraniji facijesi isto ĉnog gravetijena:
najpre pavlovijen (u Moravskoj i Slovakoj), molodovijen (u srednjem Pridnjestrovlju -
Rumuniji i Ukrajini) i vilendorfijen (u Podunavlju i Donjoj Austriji), a zatim i
kostjenkijen, mezinijen i jelisejeviĉijen (na podruĉju juţne Rusije i Ukrajine),  kao i
sagvarijen (u MaĊarskoj i severnoj Rumuniji). Na tom prostoru oni smenjuju facijese
srednjoevropskog orinjasijena, a za većinu njih karakteristiĉni su razni tipovi strugaĉa,
dleta i šiljaka-projektila (strelica - fr. "flechettes", gravetijenskih šiljaka, šiljaka tipa
Vašon, testerastih šiljaka tipa Pavlov, šiljaka kolenastog tipa i dr.). Tehnologija
okresivanja je laminarna, tj. zasnovana na odbijanju dugih i uskih seĉiva, a koštana
industrija, u poĉetku siromašna, kasnije postaje bogata i raznovrsna (šiljci, bacaĉi za
koplja, komandne palice, itd.).
 Nosioci kulture istoĉnog gravetijena bili su specijalizovani za lov na krupnu
divljaĉ  (mamuta u severnim oblastima, irvasa i konja u juţnijim predelima) u uslovima
 

stepske i periglacijalne klime. Gradili su površinska ili poluukopana staništa i zaklone na

otvorenom prostoru ovalne i pravougaone forme, katkad i većih dimenzija (v. npr. Donje
Vestonice,  Kostjenki). Za podupiranje spoljnog prekrivaĉa (pretpostavlja se da je bio od
krzna) koristili su kosti i kljove krupnih sisara (naro ĉito mamuta). U većini staništa
nalazila su se vatrišta, a u nekima od njih i ostave - za hranu, gorivo (kosti, balega, drvo) i
sirovine za izradu artefakata (jezgra i komadi kremena, kost, slonovaĉa itd.). Unutar
staništa, a i  izvan njih otkriveni su i predmeti koji su sluţili za ukrašavanje (perforirani
zubi, školjke, ploĉice), kao i umetniĉki i kultni predmeti (gravirani predmeti,
antropomorfne i zoomorfne figurine, oker). Naroĉito su, kad je reĉ  o istoĉnom
gravetijenu, poznate tzv. Venere izraĊivane od kamena, kosti, roga, slonovaĉe, pa ĉak i
 peĉene zemlje (Vilendorf, Donje Vestonice, Kostjenki, Gagarino).
Pogoršanjem klimatskih uslova, poĉev od -18. milenijuma (a i tokom maksimuma
 poslednjeg virmskog stadijala), nosioci istoĉnog gravetijena prisiljeni su da se pomeraju
 prema juţnim i istoĉnim oblastima Panonskog basena (sagvarijen) i Ruske nizije, gubeći
 pri tom mnogo šta od svog kulturnog identiteta. Na tom prostoru, u osiromašenom vidu,
egzistiraju i kasnije - sve do poĉetka holocena.

Kozlowski J.K., Kozlowski S.K., 1979,  Upper Palaeolithic and Mesolithic in

 Europe - Taxonomy and Palaeohistory, Wroclaw; Otte M. 1981, Le Gravettien en Europe
centrale, Brugge.

EPIGRAVETIJEN  (fr. Epigravettien), ili tardigravetijen (fr. Tardigravettien) predstavlja

kulturni kompleks koji se kulturno i hronološki nastavlja na zapadnoevropski gravetijen
(v. perigordijen). Od gravetijena se razlikuje po zastupljenosti lamela sa luĉnim hrptom, a
u kasnijoj fazi i geometrijskog oruĊa. Javlja se od sredine poslednjeg virmskog stadijala
(pre oko -18 000. god.) i traje do kraja poznog glacijala, s tim što u nekim delovima
Evrope traje i tokom ranog holocena. Rasprostranjen je na širokom podruĉ ju zapadnog i
 juţnog Mediterana - u Francuskoj i, naroĉito, u Italiji (Arene Kandide, Arma del Stefanin,
Kala, Ortuĉio, Paljiĉi, San Teodoro, Taurisano). Ustanovljen je i na mnogim nalazištima
na podruĉju Balkanskog poluostrva. U završnoj fazi razvoja širi se ka kontinentalnim
 predelima srednje i istoĉne Evrope (Kuina Turkului, Seksard Palank, Tišnov).
Epigravetijen je najbolje prouĉen na Apeninskom poluostrvu, gde je utvr Ċeno da
se razvija iz finalnog gravetijena (perigordijena) sa dletima tipa Noaje. U starijoj fazi (od
-18 000. do -14 000. god.), istovremenoj sa finalnim solitrejom i starijim
magdalenijenom, karakteriše se prisustvom najpre listolikih šiljaka, a zatim i kolenastih
šiljaka sa hrptom. U srednjoj fazi (od -14 000. do -12 500. god.), koja odgovara
hronološki srednjem magdalenijenu, u njemu se javlja geometrijsko oruĊe, koje u
finalnoj fazi (-12 500. do -7000. god.) postaje dominantno obeleţje svih epigravetijenskih
industrija. Ovu fazu, istovremenu sa finalnim magdalenijenom i azilijenom, osim trenda
mikrolitizacije artefakata i tipološke varijabilnosti oruĊa sa hrptom, geometrijskog oruĊa
(segmenata i trouglova) i strugaĉa, karakteriše i izdvajanje mnogih regionalnih facijesa,
kao i razvoj gravirane - predmetne i zidne pećinske umetnosti (Taljente, Polesini,
Levanco, Badanj).
 

 Na Balkanskom poluostrvu se izdvajaju dve glavne zone rasprostiranja i dve

osnovne faze u razvoju mediteranskog epigravetijena. U starijoj fazi, na podruĉ ju
zapadnog Balkana (Šandalja II, Ţupanov Spodmol, Jama v Lozi, Kadar), unutar
industrija, nemikrolitskih po karakteru, javljaju se pored ostalih tipova oruĊa i kolenasti
šiljci sa hrptom. Reĉ  je o šiljcima koji, osim na lokalitetima Kastrica i Seidi u Grĉkoj,
nisu ustanovljeni u industrijama sa podruĉ ja istoĉnog Balkana (Badanj, Mališina stijena,
Medena stijena, Crvena stijena, Asprokaliko, Frankti). U mlaĊoj fazi, krajem poznog
glacijala, u svim pomenutim industrijama dolazi do mikrolitizacije artefakata uz
istovremenu zastupljenost geometrijskog oruĊa (segmenata i trouglova), noktastih i
kruţnih strugaĉa, lamela i šiljaka sa luĉnim hrptom i lamela sa strmo retuširanim
 prelomom i hrptom.
Poĉev od kraja -9. milenijuma tzv. epitardigravetijen (u stvari holocenski
epigravetijen) opstaje u mnogim delovima juţnog Mediterana. U Italiji je potvr Ċen na
nalazištima Madona, Ðenovezi (Genovesi), Romito, MecoĊorno (Mezzogiorno) i La
Porta, u Crnoj Gori u potkapinama Crvena stijena i Trebaĉki krš, a u Bugarskoj na
lokalitetu Pobiti Kamani. Na ovom prostoru on traje sve do pojave najranijih neolitskih
kultura. U mnogim epigravetijenskim industrijama iz ovog perioda uoĉava se
osiromašenje, koji se, kad je reĉ o kremenom oruĊu, manifestuje i na sirovinskom, i na
tehnološkom i tipološkom planu. 

Bartolomei G., Broglio A., Palma di Cesnola A. Chronostratigraphie et écologie

de l‟Epigravettien en Italie, La fin des temps glaciaires en Europe, Colloque international
du CNRS, 271, Talence, 297-324; Montet-White A., Kozlowski J.K. 1983, Les industries
à pointes à dos dans les Balkans, Rivista di scienze preistoriche, 38, 371-399.

SOLITREJ  (Solutréen), mlaĊepaleolitska kultura na podruĉ ju franko-kantabrijske regije,

nazvana po lokalitetu Solitre (Solutré) u Francuskoj. Zauzima vreme izmaĊu gornjeg
 perigordijena i magdalenijena. Razvija se na podruĉju Francuske (Loţeri - Ot, Komb
Kapel, Isturic), Španije (Kueva de Ambrozio, Parpalo, Raklau Viver) i Portugalije (Kaza
de Moura) u periodu od -19 000. do -16 000. god.(tj. u prvoj polovini poslednjeg
virmskog stadijala - do interstadijala loţeri, a u Španiji do interstadijala lasko). 
Solitrej karakterišu bifacijalno okresani, listoliki i kolenasti šiljci savršene izrade
(u nekim sluĉajevima okresivani tehnikom pritiska, moţda i posle zagrevanja). Njegovo
 poreklo nije sasvim jasno: prema nekima on je lokalnog porekla (iz gornjeg perigordijena
ili moţda iz poznog musterijena koji se u dolini Rone oĉuvao sve do poĉetka poslednjeg
virmskog stadijala), a prema drugima stranog (iz severnoafriĉkog aterijena ili, pak, iz
srednjoevropskog seletijena).
U starijoj (protosolitrejskoj) fazi solitrej karakterišu šiljci nešto grublje izrade -
retuširani na dorsalnoj strani (parcijalno i na proksimalnom kraju ventralne strane) koji se
 javljaju i u starijem solitreju. Većina oruĊa je formirana na odbicima, a srednjopaleolitski
 

elementi su veoma naglašeni. U tom periodu lokaliteti sa nalazima solitrejske kulture

koncentrisani su u Dordonji i u dolini Rone u Francuskoj. U srednjoj fazi solitrej se širi
ka severozapadu Francuske, Kantabriji, Pirinejima, španskom Levantu i Portugaliji, a
karakterišu ga bifacijalno okresani šiljci u obliku lovorovog lista. U Pirinejima i
Kantabriji u ovoj fazi javljaju se šiljci sa ispupĉenjem i šiljci sa konkavnom bazom. Za
mlaĊi solitrej, meĊutim, karakteristiĉni su izduţeni šiljci u obliku vrbovog lista, kolenasti
 bifacijalno okresani šiljci, kao i strelice (šiljci) tipa Parpalo - na nalazištima u španskom
Levantu. U ovoj fazi prvi put se javljaju i perforirane igle za šivenje od kosti.
Osim kremenih artefakata veoma dobre izrade solitrej karakteriše i razvijeno
 pećinsko zidno slikarstvo. Tako su, na primer, frizovi u polureljefu ustanovljeni u
 pećinama Rok-d-Ser i Furne-d-Dijabl (Fourneau-du-Diable), a gravure i slike na
lokalitetima Tet-d-Lion (La Tete-de-Lion), Šove (Chauvet), Šabo (Chabot) i Fige (La
Figuier).

MAGDALENIJEN   (fr. Magdalénien), pozna mlaĊepaleolitska kultura, nazvana po

lokalitetu Madlen u Dordonji (Francuska). Razvija se u zapadnoj Evropi, kao i u
zapadnim delovima srednje Evrope od interstadijala lasko (-16. milenijum) do sredine
oscilacije alered (-10. milenijum). U franko-kantabrijskoj regiji nastavlja se na solitrej.
Osnove periodizacije i relativnohronološkog poloţaja ove kulture uspostavili su A. Brej
(Breuil) i D. Peironi (Peyrony).
Magdalenijen karakterišu mnogobrojna dleta (naroĉito diedarska), strugaĉi,
strugalice, ubadaĉi, strmo retuširano i geometrijsko oruĊe. Industrija oruĊa od kosti i
roga, kao i objekti umetnosti i kulta izuzetno su bogati i raznovrsni. Pećinska umetnost
(slikana, reljefna i gravirana) nalazi se na vrhuncu (Altamira, Gargas, Isturic, delom
Lasko, Fon-d-Gom, Nio), a neke predstave naslikane su duboko u unutrašnjosti pećina.
 Nije pouzdano utvr Ċeno koja kultura je odluĉujuće uticala na formiranje
magdalenijenskog kompleksa. Badegulijen (Brejov magdalenijen I) javlja se još u
oscilaciji lasko, na nalazištima Badegul i Friš (Fritch) u jugozapadnoj Francuskoj, a
karakteriše ga znatna zastupljenost strugalica (i do 80% u strukturi industrija) i dleta
(diedarskih, na retuširanom prelomu, transverzalnih na jamiĉastom udubljenju). U njemu
nema lamela sa hrptom, a industrije nisu laminarnog karaktera. Od koštanog oruĊa
 prisutni su samo obiĉni šiljci-projektili sa kopljastom bazom. Prema većini autora,
meĊutim, badegulijen predstavlja kulturu nezavisnu od magdalenijena.
Krajem poslednjeg virmskog stadijala, u -15/14. milenijumu u jugozapadnoj
Francuskoj, kao i na podruĉ ju izme Ċu Loare i Marne (Loţri - Ot, Sen-Ţermen-la-Rivijer)
 javlja se tzv. lakanijen (ili magdalenijen II po nekadašnjoj podeli). U njemu se prvi put
 javljaju razni tipovi strmo retuširanog i geometrijskog oruĊa (lamele sa hrptom, lamele sa
strmo retuširanim prelomom i hrptom, veliki trouglovi - ponekad i sa nazupĉanom duţom
ivicom), dok industrije dobijaju laminaran karakter. S obzirom na sve to, njegova
genetska povezanost sa gornjim perigordijenom sasvim je verovatna.
U srednjem i gornjem magdalenijenu (faze III-VI), poĉev od sredine -14.
milenijuma dolazi do širenja ove kulture na podruĉ je cele zapadne, a delom i srednje
 

Evrope. Ustanovljena je, na primer, na nalazištima Kastiljo, Pendo i Morin u Španiji,

Angl-Sir-Anglen, Flaţole II i Pinsvon u Francuskoj, Genersdorf (Gönnersdorf), Petersfels
i Groic (Groitzch) u Nemaĉkoj, Keserloh (Kesserloch) u Švajcarskoj, Gudenus u
Austriji, Biĉi skala (Byĉi skala), Kulna i Pekarna u Ĉeškoj i Mazicka (Maszycka) u
Poljskoj. Nalazišta iz ovog perioda su veoma bogata. 
Kad je u pitanju kremeno oruĊe, srednji i gornji magdalenijen obeleţavaju oruĊa
na seĉivima, brojna i tipološki raznovrsna dleta, strugaĉi (obiĉni i dvojni na seĉivima) i
strmo retuširane lamele i šiljci. Kod koštanih artefakata zapaţa se evolucija harpuna
(protoharpuni sa finim lateralnim zupcima u fazi IV, jednoredi harpuni u fazi V, dvoredi
u fazi VI), zastupljeni su i izduţeni šiljci- projektili kruţnog preseka, ali i izuzetno bogat i
raznovrstan ornamentisan i neornamentisan koštani materijal (upotrebni, kultni i ukrasni
 predmeti od kosti, roga i slonovaĉe).
U finalnoj fazi (magdalenijen VI), tokom oscilacije alered, koštana industrija
osiromašuje. Nasuprot tome, u kremenoj industriji se javljaju sasvim novi tipovi oruĊa:
šiljci sa trnom tipa Tejat (Teyjat), ugaona dleta na retuširanom prelomu (fr. burin-bec-de-
 perroquet), kao i mali, inverzno retuširani šiljci tipa Loţri - Bas (Laugerrie-
Basse).Magdalenijenske zajednice, specijalizovane za lov na severnog jelena u uslovima
hladne klime, povlaĉe sa ka Severnoevropskoj niziji, gde uĉestvuju u formiranju
federmeser kulture i pozne kresvelijenske kulture. U matiĉnim oblastima rasprostiranja, u
ovoj fazi se prvi put se javljaju i azilijenski elementi: kratki i noktasti strugaĉi, luĉni šiljci
sa hrptom i segmenti, što je, smatra se, posledica prilagoĊavanja magdalenijenskih
za jednica na ţivot u izmenjenom - šumskom okruţenju. Dalje poboljšanje klime tokom
alereda uslovilo je (krajem -10. milenijuma) konaĉnu dezintegraciju ove kulture na
 prostoru zapadne i srednje Evrope.

Kozlowski J.K., Kozlowski S.K. 1979, Upper Palaeolithic and Mesolithic in

 Europe - Taxonomy and Palaeohistory, Wroclaw, Garanger J. (ed.) 1992, La Préhistoire
dans le monde, Paris.

AZILIJEN  (fr. Azilien), finalnopaleolitska kultura nazvana po lokalitetu Mas d'Azil u

Francuskoj. Njeno uspostavljanje je razlog raspravama o problemu mezolita, tj. o (kako
se tada smatralo) hijatusu izmesu magdalenijena i neolita. Razvija se na podruĉ ju
severozapadne Francuske i istoĉne i severne Španije u -10. i -9. milenijumu (periodu od
oscilacije alered do poĉetka holocena). Elementi karakteristiĉni za ovu kulturu susreću se,
meĊutim, u velikom broju finalnopaleolitskih industrija širom evropskog kontinenta - od
kantabrijske Španije do severne Švajcarske, pa ĉak i Ĉeške. Reĉ  je o tzv. procesu
azilijenizacije kojim bivaju obuhvaćene industrije poznog magdalenijena (za razliku od
romanelizacije, koja se javlja na epigravetijenskim osnovama).
Azilijen karakterišu mikrolitski noktasti i kruţni strugaĉi, strmo retuširane lamele
i šiljci (naroĉito tzv. azilijenski šiljci) i geometrijsko oruĊe (segmenti i trouglovi
magdalenijenskog tipa). Za njega su karakteristiĉni i kratki, pljosnati, jednoredi ili
 

dvoredi harpuni, kao i bojeni i slikani (okerom) ili, pak, gravirani obluci. Na uţem
 podruĉju rasprostiranja azilijen se javlja u više regionalnih facijesa (provansalskom,
 pirinejskom, perigurdonskom, Verkor), od kojih većina poĉetkom holocena evoluira u
zapadnoevropski sovterijen.

ROMANELIJEN   (fr. Romanellien), finalnopaleolitska kultura nazvana po pećini

Romaneli u juţnoj Italiji. Termin je uveo A. C. Blank (Blanc) 1939. godine. Razvija se na
 podruĉ ju Italije i jugoisto ĉne Francuske (gde se vodi pod nazivom valorgijen) u -10. i -9
milenijumu (alered-drijas III). Nastaje na epigravetijenskoj osnovi (reĉ  je u stvari o
 posebnom facijesu finalnog epigravetijenu). Karakteriše je veliki broj mikrolitskih
noktastih i naroĉito kruţnih strugaĉa, strmo retuširane lamele i šiljci i geometrijsko oruĊe
(segmenti i trouglovi). U završnoj fazi razvoja u njoj se javljaju masivni nazupĉani
strugaĉi i postruške. Poznata romanelijenska nalazišta su Arene Kandide, Ortuĉio
(Ortuccio), Paljiĉi i Romaneli u Italiji i Kornil (Cornille), Valduk (La Valduc) i Valorg
(Valorgues) u juţnoj Francuskoj. 

FEDERMESER   (nem. Federmesser), finalnopaleolitska kultura nazvana po naroĉitom

tipu noţeva koji se u njoj javljaju. Razvijala se na podruĉ ju Holandije, Nemaĉke i Poljske
u -10. i -9. milenijumu (krajem alereda i u drijasu III). Nastala na magdalenijenskoj
osnovi, uz jak uticaj azilijenskih elemenata. Karakterišu je znatna zastupljenost strugaĉa
(kratkih i noktastih) i dleta (naroĉito dugih ugaonih na retuširanom prelomu), kao i noţevi 
tipa federmeser, kresvelijenski šiljci i geometrijsko oruĊe (posebno pravougaonici
magdalenijenskog tipa).

HAMBURGIJEN  (fr. Hambourgien), finalnopaleolitska kultura bliska magdalenijenu.

Javlja se izmeĊu -14. i -12/11. milenijuma (od drijasa I do poĉetka alereda) na podruĉ ju
 Nemaĉke, Holandije i Poljske. Karakterišu je brojni strugaĉi na seĉivima (ponekad i
unilateralno retuširanim), dleta na retuširanom prelomu seĉiva, kolenasti tzv.
hamburgijenski šiljci i ubadaĉi sa zakrivljenim vrhom posebnog tipa (nem. Zinken).
Strmo retuširano oruĊe takoĊe je zastupljeno. Nosioci ove kulture bili su specijalizovani
za lov na irvase.

ARENSBURGIJEN (fr. Ahrensbourgien), finalnopaleolitski facijes industrija sa šiljcima

sa trnom (nem. Stielspitzen, engl. tanged points) koje se krajem poznog glacijala i
 poĉetkom holocena razvijaju na prostoru Severnoevropske nizije (bromijen, sviderijen i
 

druge). Nazvan je po gradu Arensburg u blizini Hamburga gde je prvi put i potvr Ċen.
Javlja se u -9. i -8. milenijumu na podruĉ ju severne i istoĉne Nemaĉke, Holandije i
Poljske. Smatra se da vodi poreklo od bromijena ili moţda od kulture federmeser.
Obeleţavaju ga strugaĉi (kratki, na odbicima, ali katkad i na dugim seĉivima), dleta
(uglavnom na retuširanom prelomu seĉiva), arensburgijenski i Lingbi šiljci, kao i šiljci
zonovenskog tipa sa konkavnom retuširanom bazom (fr. pointes de Zohnoven). U njemu
se takoĊe javljaju i trouglovi i produkti tehnike mikrodleta. U završnoj fazi razvoja u
arensburgijenu je vidljiva tendencija mikrolitizacije oruĊa.

BROMIJEN (fr. Brommien), finalnopaleolitski facijes industrija sa šiljcima sa trnom

(nem. Stielspitzen, engl. tanged points). Vodi se još i pod nazivima Lingbi (Lyngby) ili
Brom-Lingbi (Bromme-Lyngby) kultura. Javlja se u -10. i -9. milenijumu u Danskoj
(Brom, Lingbi), juţnoj Švedskoj, severnoj Nemaĉkoj, Litvi i Poljskoj. Nastala je na
magdalenijenskoj osnovi. Karakterišu je šiljci tipa Lingbi i sekire od roga irvasa, kao i
strugaĉi i (diedarska) dleta na dugim seĉivima magdalenijenskog tipa. U juţnim
oblastima rasprostranjenja u njoj su zastupljeni elementi federmeser kulture (odnosno
azilijenski elementi). Reĉ  je o oruĊu sa strmo retuširanim luĉnim hrptom i kratkim
strugaĉima na odbicima.

SVIDERIJEN (fr. Swidérien), finalnopaleolitski facijes industrija sa šiljcima sa trnom

(nem. Stielspitzen, engl. tanged points) nazvan po lokalitetu Svidri Vjelkie (Swidry
Wielkie) u blizini Varšave. Rasprostranjen je u Poljskoj, Litvaniji i Belorusiji, ali i u
severnoj Slovaĉkoj i Rumuniji (region Kehlau), dok su njegovi elementi vidljivi ĉak i u
krimskoj - Šan-Koba kulturi. Javlja se krajem gornjeg pleistocena i poĉetkom holocena, u
-9. i -8. milenijumu. Karakterišu ga strugaĉi (kako dugi na seĉivima, tako i kratki i
noktasti na odbicima), dleta (diedarska i na retuširanom prelomu), kao i sviderijenski
šiljci i šiljci tipa Lingbi. Industrija oruĊa od kosti i roga je u ovoj kulturi predstavljena
šiljcima-projektilima tipa Pentekinen, jednoredim harpunima tipa Havel i sekirama tipa
Lingbi.

SOVTERIJEN   (fr. Sauveterrien), mezolitska kultura nazvana po lokalitetu Martine-

Sovter-la-Lemans (Le Martinet-Sauveterre-la-Lemance) u Francuskoj. Javlja se u -8. i -7.
milenijumu na podruĉ ju zapadne i srednje Evrope. Ustanovljena je, na primer, na
nalazištima Montkluz (Montclus), Kuloz (Culoz), Rufinjak i Rok Alen (Roc Allan) u
Francuskoj, Filador u Španiji, Vate di Zambana (Vatte di Zambana) i Romanjano III
(Romagnano III) u severnoj Italiji, pa ĉak i u Slovaĉkoj, na lokalitetu Maĉanske Vrški
(Maĉanske Vršky). Nastala je na azilijensko-romanelijenskoj osnovi. Odlikuje je
mikrolitski (ponekad i hipermikrolitski) karakter industrija sa geometrijskim artefaktima
 

(segmentima i trouglovima - izduţenim ili, pak, trostrano retuširanim), kratkim i

noktastim strugaĉima i strmo retuširanim lamelama i šiljcima. MeĊu strmo retuširanim
šiljcima posebno mesto zauzimaju tzv. sovterijenski šiljci. Zastupljeni su i masivni
nazupĉani strugaĉi. U završnoj fazi razvoja u sovterijenu se javljaju i trapezi. 

TARDENOAZIJEN  (fr. Tardenoisien), mezolitska kultura nazvana po lokalitetu Fer-en-

Tardenoaz (Fere-en-Tardenois) u Francuskoj. Definisao ju je G. de Mortije (Mortillet)
1897. godine. Javlja se od sredine boreala do sredine atlantika, poĉev od sredine -7.
milenijuma. Za razliku od kastelnovijena, rasprostranjenog u primorskim oblastima
zapadnog i juţnog Mediterana, tardenoazijen se razvija u kontinentalnom delu Evrope - u
Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Švajcarskoj, Nemaĉkoj, pa ĉak i Ĉeškoj. Javlja se u više
regionalnih facijesa, od kojih neki pripadaju tzv. tipiĉnom tardenoazijenu - Beuron-
Koinsi (Beuron-Coincy), Donja Rajna, dok drugi sadrţe mešana tardenoazijensko-
kastelnovijenska obeleţja (Montbani, u srednjoj Evropi i na podruĉ ju Pariskog basena;
Hedik - na atlantskoj obali, u Francuskoj i Portugaliji; Muge u Portugaliji i Kuzul - fr.
Cuzoul, u slivovima Garone i Loare u Francuskoj).
Smatra se da tardenoazijen nastaje na epimagdalenijenskim osnovama, a
karakterišu ga nepravilna seĉiva tipa Koinsi (Coincy), tardenoazijenski šiljci, šiljci sa
kosim retuširanim prelomom, strmo retuširane lamele i segmenti i trouglovi, a poĉev od
srednje faze i trapezi razliĉitog tipa. U mlaĊoj fazi u njemu se javljaju pravilna seĉiva
tipa Montbani, kao i mnoštvo trapeza i seĉiva sa jednostrukim i višestrukim jamiĉastim
udubljenjima (sliĉno kastelnovijenu). Kasnije predstavlja supstrat za pojavu većine
starijeneolitskih kultura na podruĉ ju zapadne Evrope i zapadnog dela srednje Evrope.

KASTELNOVIJEN  (fr. Castelnovien), mezolitska kultura nazvana po lokalitetu Šatone-

le-Martig (Châteauneuf-lez-Martigues) u Francuskoj. Za razliku od tardenoazijena koji se
 javlja u kontinentalnim delovima Evrope, zauzima primorske oblasti u zapadnoj Evropi,
kao i u zapadnom i juţnom Mediteranu. Razvija se na podruĉju Portugalije, Španije,
Francuske i severne Italije u -6. i -5. milenijumu. Pripadaju mu verovatno i facijesi na
atlanskoj obali Portugalije (npr. Muge), i Francuske (Hedik, Tevijek), kao i facijesi
Kuzul (Cuzoul) i Montbani na podruĉ ju slivova Garone i Loare, odnosno na prostoru
severno od Alpa.
Smatra se da kastelnovijen u juţnoj Francuskoj vodi poreklo od montadijena
(epiromanelijenskog facijesa koji se nastavlja na valorgijen), dok se na prostoru istoĉno
od Središnjeg masiva u Francuskoj, kao i u severnoj Italiji razvija direktno iz sovterijena.
Karakterišu ga laminarna tehnologija okresivanja (izuzetno pravilna, duga i nešto šira
seĉiva), retuširana seĉiva tipa Montbani i razliĉiti tipovi asimetriĉnih i simetriĉnih
trapeza, uglavnom sa konkavnim ivicama. Tehnika mikrodleta širok o se primenjuje. Za
ovu kulturu karakteristiĉna su i seĉiva sa jednostrukim i višestrukim jamiĉastim
udubljenjima, kao i nazupĉani strugaĉi na masivnim odbicima. Na kastelnovijenskim
osnovama razvija se, na širem podruĉ ju Mediterana, stariji neolit impreso tipa.
Industrije sa kastelnovijenskim obeleţjima ustanovljene su i u Crnoj Gori (Crvena
stijena IVb2-IVa, Odmut Ia-Ib), gde ih obeleţava sasvim osobena unutrašnja evolucija. U
njima, za razliku od industrija iz matiĉnih oblasti širenja ove kulture, nisu  potvr Ċeni
tragovi primene tehnike mikrodleta.
 

TORALBA   (Torralba), starijepaleolitsko nalazište na otvorenom prostoru, stotinak

kilometara severoistoĉno od Madrida. Zajedno sa obliţnjim lokalitetom Ambrona u braja
se meĊu najznaĉajnija ašelska nalazišta u zapadnoj Evropi. Sistematska istraţivanja oba
lokaliteta obavljena su izmeĊu 1961 i 1981. godine. Svako od njih istraţeno je na
 površini većoj od 5000 m2. Kremena industrija otkrivena u slojevima opredeljenim u
mindel-ris (datovanim u razdoblje od -330 000. do -270 000. god.) pripada
razvijenom srednjem ašelu. Sadrţi ruĉne klinove bolje izrade i bifacijalno okresane sekire
s transverzalnom seĉicom, ali i oruĊe na odbicima, kao i brojne cepaĉe-ĉopere.
Konstatovani su i ostaci ugljenisanog drveta, kao i oruĊe od kosti i roga. Prikupljena je,
takoĊe, i bogata srednjopleistocenska fauna ( Elephas antiquus, Dicerorhinus
hemitoechus, Equus, Cervus, Bos primigenius), u kojoj preovlaĊuju ostaci slona. Toralba
i Ambrona jedno su od najranijih svedoĉanstava o organizovanom lovu na krupnu divljaĉ 
i njenom kasapljenju in loco.

Freeman L. G., Butzer K. W. 1966, The Acheulean station at Torralba (Spain) : a

 progress report, Quaternaria, 8, 9-21.

ADLUN (Adloun), grupa pećina i potkapina kod sela Adlun, juţno od Saida (Liban). Dva
lokaliteta - potkapinu Zumofen i pećinu Bezez sistematski je, izmeĊu 1958. i 1963. god.,
istraţila D. Garod (Garrod). Na oba nalazišta konstatovana je amudijenska kremena
industrija (v. amudijen). U potkapini Zumofen potvr Ċen je i jabrudijen (v. ovaj pojam),
dok je u pećini Bezez ustanovljeno više horizonata s artefaktima koji pripadaju levaloa-
musterijenu. U pećini je konstatovan još i sloj sa slabo izdiferenciranim mlaĊim
 paleolitom, kao i sloj s nalazima iz srednjeg neolita.

Roe D. A., ed., 1983, Adlun in the Stone Age. The excavations of D.A.E. Garrod
in the Lebanon, 1958-1963, Oxford.

AMUD (Amoud), pećina u Kineretu (Izrael), u kojoj su istraţivanja obavljena od 1961.

do 1964. godine. U sloju B ustanovljena je kremena industrija sa razliĉitim
karakteristikama (levaloazijenska tehnika u okresivanju uz zastupljenost strugaĉa i
dleta). Ispod njega, u sloju A, konstatovani su skeletni ostaci neandertalaca (pet
individua). Jedna od individua sahranjena je u zgr ĉenom poloţaju. 

AMUDIJEN  (fr. Amoudien), prelazni starije-srednjopaleolitski facijes nazvan po oazi

Amud (Izrael), koji je 1956. god. definisala D. Garod (Garrod). Ustanovljen je na
nalazištima Tabun, Adlun i Jabrud. Sadrţi elemente jabrudijena i levaloa-musterijena i
 

istovremen je s poznim ašelom na Bliskom i Srednjem istoku. Zbog laminarnog karaktera

industrija i zastupljenosti mlaĊepaleolitskih tipova oruĊa (dleta, strugaĉi, strmo retuširana
seĉiva) svojevremeno je oznaĉavan kao preteĉa orinjasijena.

ATERIJEN   (fr. Atérien), pozna srednjopaleolitska kultura u severnoj Africi,

rasprostranjena pre svega na podruĉju zemalja Magreba, ali i juţno u  Sahari - sve do
 Nigera, kao i istoĉno - sve do Egipta. Javlja se u periodu od -38. do -28. milenijuma.
Karakterišu je alatke tipiĉne za musterijen (šiljci, postruške itd.) i šiljci aterijenskog tipa
(sa trnom). U poznoj fazi razvoja u njoj se javljaju i bifacijalno okresani listoliki šiljci.
 Nosilac ove kulture je  Homo sapiens sapiens,  ĉiji su ostaci naĊeni na lokalitetima
Kontrbandier (Contrebandiers) i Dar es Soltan.

BUVERIJEN (fr. Bouvérien), finalnopaleolitski facijes nazvan po pećini Buveri

(Bouverie) u Provansi. Javlja se na podruĉ ju jugoistoĉne Francuske i severne Italije u
 periodu od interstadijala lasko do oscilacije alered. Nastavlja se na arenijen. Karakterišu
ga strmo retuširane lamele i mikrošiljci (mikrogravete), noktasti strugaĉi i geometrijsko
oruĊe (segmenti i trapezi), po ĉemu je veoma srodan finalnom epigravetijenu.

Escalon de Fonton M., Onoratini G. 1976, Les civilisations du Paléolithique

supérieur en Provence littorale, La Préhistoire Française, I, 1145-1156.

ARENIJEN (fr. Arénien), epigravetijenski facijes koji se na podruĉ ju Ligurije i Provanse

 javlja od interstadijala tursak do interstadijala lasko. Nastaje na osnovama gornjeg
 perigordijena (facijesa Noaje), dok se, s druge strane, na njega nastavlja buverijen.
 Nazvan je po lokalitetu Arene Kandide u severnoj Italiji. Karakterišu ga facijalno
retuširani izduţeni arenijenski šiljci, kolenasti šiljci, strmo retuširani šiljci i lamele, a u
mlaĊoj fazi - i oruĊe sa dvostranim retuširanim prelomom i hrptom (pravougaonog
oblika, fr. rectangles). Osim strugaĉa, brojna su i dleta na retuširanom prelomu seĉiva i
lamela.

Escalon de Fonton M., Onoratini G. 1976, Les civilisations du Paléolithique

supérieur en Provence littorale, La Préhistoire Française, I, 1145-1156.

BARADOSTIJEN (fr. Baradostien), rani mlaĊepaleolitski facijes, nazvan po planinskom

masivu Baradost u Iraku. Definisao ga je R. S. Soleki (Solecki) tokom iskopavanja
 pećine Šanidar. Ustanovljen je na desetak nalazišta u iraĉkom i iranskom Zagrosu.
Orinjasijenski elementi su slabo izraţeni (orinjasijenska seĉiva). Industrije imaju
laminarni karakter, dleta (najĉešće višestruka) preovlaĊuju, strugaĉi su najĉešće na
 

odbicima, a ustanovljena su i bilateralno strmo retuširana seĉiva i lamele (fr. pointes

d‟Arjeneh), kao i šiljci tipa Font-Iv (fr. pointes de Font-Yves). Javlja se izmeĊu -38. i -27.
milenijuma.

Hole F., Flannery K. 1967, The Prehistory of south western Iran, a preliminary
report, Proceedings of the Prehistory Society 33.

BARKA (Barca), grupa paleolitskih nalazišta na otvorenom prostoru u blizini Košica

(Slovaĉka). Istraţivana su od 1951. do 1954. god. pod rukovodstvom F. Prošeka. Na
lokalitetima Barka I i Barka II, u slojevima opredeljenim u srednji virm, ustanovljeni su
tragovi poluukopanih staništa sa ostacima suhozida (zaklona ?) od kamena i brojnim
vatrištima. Prikupljena kremena industrija ima orinjasijenske karakteristike. PreovlaĊuju
ĉunasti i njuškasti strugaĉi i jamiĉasto i nazupĉano oruĊe, a u malom broju konstatovana
su i dleta, kao i strmo retuširane lamele. Gornji slojevi nalazišta sadrţe nalaze iz mezolita
i bronzanog doba.

Banesz L. 1968, Barca bei Kosice - Paläolitische Fundstelle, Bratislava.

BILCINGSLEBEN (Bilzingsleben), paleolitsko nalazište na obali nekadašnjeg

(pleistocenskog) jezera, u dolini reke Zale u Tiringiji (Nemaĉka), koje od 1969. god.
istraţuje D. Manija (Mania). U donjim slojevima nalazišta, opredeljenim u -350 000. god.
(interglacijal mindel-ris), konstatovana je bogata starijepaleolitska kremena industrija:
oruĊe na odbicima veoma malih dimenzija (razne varijante postruški, probojaca, šiljaka i
nazupĉanog oruĊa), jednostrano ili dvostrano okresani cepaĉi - ĉoperi. Postoje elementi
koje ukazuju na vatrišta, a prikupljeni su i brojni ostaci krupne faune (slon, nosorog, konj,
medved, razni cervidi). Na mnogim kostima i delovima rogova vidljivi su tragovi
upotrebe, pa ĉak i obrade (retuširanjem). Na nalazištu su izmeĊu 1972. i 1974. god.
otkriveni fragmenti lobanjskih kostiju i jedan zub  Homo erectusa. U gornjim slojevima
ustanovljena je mlaĊepaleolitska kremena industrija u kojoj su podjednako zastupljeni
elementi perigordijena (facijes Fon-Rober) i istoĉnog gravetijena.

BOKŠTAJN (Bockstein), grupa paleolitskih nalazišta u oblasti Baden-Virtemberg

(Nemaĉka). Na lokalitetu Bokštajnšmide (Bocksteinschmiede) ustanovljena je, u sloju III,
industrija koja pripada mikokijenu centralne Evrope (mikokijenski bifasi, bifasi sa
hrptom, bifacijalni noţevi sa hrptom tipa Bokštajn, postruške). Opredeljena je u poslednji
interglacijal. Na nalazištu Brandplat (Brandplatte) otkriven je, u slojevima starijeg virma,
musterijen sa elementima levaloazijenske tehnike. Na nalazištu Bokštajn-Terle
(Bockstein-Törle) konstatovani su slojevi s nalazima koji pripadaju razliĉitim kulturama:
musterijenu; tipiĉnom orinjasijenu, u kome preovlaĊuju ĉunasta dleta (datovan u -29
 

000. do -24 000. god.); gravetijenu, s plitkim dletima i gravetijenskim šiljcima (-21 000.
do -18 400. god.) i magdalenijenu (poĉetak -11. milenijuma).

KANJI LA GAREN (Cagny-la-Garenne), starijepaleolitsko nalazište na ušću Avra u

Somu (Francuska), udaljeno nekoliko kilometara od eponimnog ašelskog lokaliteta Sent-
Ašel. Kremeno oruĊe koje su prikupili P. Fit (Fitte) i H. Kili (Kelley) pripada srednjem
ašelu. MeĊu brojnim bifacijalno okresanim alatkama (oĉigledno je reĉ  o radionici za
njihovu izradu) preovlaĊuju ruĉni klinovi kopljastog i srcolikog oblika, ĉesto sa
kortikalnom bazom. Od oruĊa na odbicima javljaju se postruške, nazupĉano i jamiĉasto
oruĊe, strugaĉi, noţevi sa hrptom i odbici sa retuširanim prelomom. 

Tuffreau A., 1978, Les industries acheuléens de Cagny-la-Garrene (Somme),

 L’Anthropologie 82, 37-60.

KAPSIJEN (fr. Capsien), epipaleolitska kultura u severnoj Africi, raširena na podruĉ ju

zemalja Magreba, pre svega u Tunisu. Nazvana je po antiĉkom imenu grada Tunisa
(Gafsa = Capsa), a datovana je u razdoblje od -6. do -3. milenijuma. Nije postignuta
saglasnost u vezi s njegovim poreklom: da li je iz sebilijena, natufijena, romanelijena, ili,
moţda, iz mnogo ranijeg kenijskog “kapsijena”. 
 Naselja nosilaca kapsijena formirana su na malim uzvišenjima, a svi podaci
ukazuju na polunomadski, delom i nomadski naĉin ţivota. Nalazišta su bogata ljušturama 
 puţeva, a ostaci faune pokazuju da su za ishranu lovljeni i krupni sisari (antilopa, divlje
goveĉe). Na nekim kremenim artefaktima uoĉava se silikatni sjaj, pa se pretpostavlja da
su korišćeni za seĉenje biljaka. Pogrebni ritual je sloţen, a upotreba oker a pri
sahranjivanju je ĉesta. Predmetna umetnost je zastupljena ploĉicama graviranim
geometrijskim motivima i predstavama ţivotinja. Isti motivi javljaju se i na oruĊu od
kosti.
Koštana industrija je bogata i raznovrsna. Kremena industrija se javlja u razliĉitim
facijesima. U njoj preovlaĊuju strugaĉi, razliĉiti tipovi strmo retuširanih lamela i šiljaka,
kao i geometrijskog oruĊa (segmenti, trouglovi, trapezi). Ĉeste su i lamele sa
 jednostrukim ili višestrukim jamiĉastim udubljenjima.

ŠILAK (Chilhac), nalazište na otvorenom prostoru u dolini Alijea, na podruĉ ju

Središnjeg masiva (Francuska). Istraţivanja su sproveli Š. Gut (Ch. Guth) 1974. god. i Ţ.
Ševailon (J. Chavaillon) 1984. godine. Na jednom sektoru nalazišta (Šilak III) otkriveno
 je, zajedno sa srednjevilafranškom faunom  (Elephas meridionalis, Rhinoceros
leptorhinus, Rhinoceros etruscus, Equus stenonis, itd.), nekoliko obraĊenih oblutaka
(cepaĉa - ĉopera) od kvarca i gnajsa. Starost nalaza procenjena je na 1,9 - 1,2 miliona
 

godina. Ako je ovo opredeljenje makar i pribliţno taĉno, Šilak III bi predstavljao
najranije starijepaleolitsko nalazište u Evropi. 

FLAŽOLE (Flageolet), dve potkapine u Dordonji (Francuska), iskopavane od 1967. do

1984. god. pod rukovodstvom Ţ.F. Rigoa (J.Ph. Rigaud). U potkapini I (Flaţole I), u
donjim slojevima je ustanovljena je industrija starijeg orinjasijena (datovana u -30.
milenijum), sa strugaĉima na orinjasijenskim seĉivima i ĉunastim i njuškastim
strugaĉima. U slojevima IX i VIII (datovanim od -25 000. do 24 000. god.) konstatovana
 je industrija klasiĉnog orinjasijena, u kojoj se opaţa opadanje uĉešća oruĊa sa
orinjasijenskim retušem, povećanje zastupljenosti ĉunastih i njuškastih strugaĉa, kao i
 pojava lamela Difur. U slojevima datovanim od -24 000. do 18 000. god. ustanovljena je
industrija gornjeg perigordijena (facijes Noaje) u kojoj se, pored dleta tipa Noaje, javljaju
i šiljci tipa Fon-Rober, kao i oruĊe sa strmo retuširanim prelomom. U potkapini II
(Flaţole II) konstatovano je više magdalenijenskih horizonata, od kojih većina pripada
mlaĊem magdalenijenu (datovani su izmeĊu -13 000. i -10 000. god.). U njima su, pored
ostalog oruĊa, otkriveni i šiljci tipa Loţri-Bas (Laugerie-Basse), kao i šiljci
hamburgijenskog tipa.

HOKSNI (Hoxne), starijepaleolitsko nalazište na otvorenom prostoru u Safolku

(Engleska). U novije vreme (1971-1974. god.) istraţivali su ga R. Singer i Dţ. Vajmer (J.
Wymer). Karakteriše se srednjoašelskom kremenom industrijom, koja se javlja u dve
faze: starijoj, sa ovalnim i srcolikim ruĉnim klinovima i oruĊem na odbicima
(levaloazijenska tehnika nije primenjivana), i mlaĊoj, sa izduţenim bifasima kopljastog
tipa i postruškama. Starijepaleolitski horizonti na nalazištu u celini su opredeljeni u
interglacijal mindel-ris.

IBEROMAURISIJEN (fr. Ibéromaurisien), epipaleolitska kultura koja se u severnoj

Arici, na podruĉ ju od Maroka do Tunisa, razvijala izmeĊu -12. i -9. milenijuma.
Karakteriše je kremena industrija sa mikrolitskim i lamelarnim obeleţjima, koja sadrţi
kratke i debele strugaĉe, oljuštene komade i mnoštvo strmo retuširanih lamela (ĉesto više
od 40%). U njoj se takoĊe javljaju i šiljci tipa Mula (La Muillah), kao i geometrijsko
oruĊe (uglavnom segmenti). Koštana industrija bila je veoma razvijena. Naselja su se
nalazila na otvorenom prostoru i na njima se praktikovalo duţe zadrţavanje.
Sahranjivanje je ĉesto grupno, a na nekim skeletima ustanovljeni su tragovi okera.
Ekonomika je zasnovana na sakupljanju školjki i lovu. Na pomenutom podruĉ ju,
iberomaurisijen prethodi kapsijenu.
 

KEBARA (Kébara), pećina na planini Karmel (Izrael), u kojoj su iskopavanja obavljana

u više mahova izmeĊu 1927. i 1982. godine. U sloju F ustanovljena je industrija
razvijenog musterijena s levaloazijenskom tehnikom, postruškama i mlaĊepaleolitskim
tipovima oruĊa (dletima npr.). U istom sloju otkrivena su dva groba neandertalaca. U
 jednom je sahranjeno dete od sedam meseci, a u drugom mlaĊi muškarac poloţen na leĊa
(nedostaju lobanja i desna noga). U sloju E konstatovana je ahmarijenska kremena
industrija, sa šiljcima El Ouad, strugaĉima i dletima; u slojevima D1 i D2 industrija
levantskog orinjasijena sa ĉunastim i njuškastim strugaĉima, a u sloju C kebarijenska
industrija, sa šiljcima tipa Kebara, strmo retuširanim lamelama i trouglovima. U sloju B
ustanovljeni su nalazi koji pripadaju natufijenu (strmo retuširane lamele sa silikatnim
sjajem, razvijena koštana industrija, alatka od kosti sa predstavljenom glavom ţivotinje).
U istom sloju otkrivena je i grupna grobnica u kojoj je sahranjeno trideset devet odraslih
individua i šesnaestoro dece.

ŠAPEL O SEN (La Chapelle aux Saints), pećina u oblasti Korez (Francuska) u kojoj je
1908. god. otkriven grob neandertalca. Pokojnik je poloţen na leĊa, desna ruka je
savijena, leva ispruţena, a noge su savijene i okrenute u stranu. Pored glave i pored nogu
naĊeni su kremeni artefakti i ţivotinjske kosti koji moţda potiĉu iz kulturnog sloja u
kome je ustanovljena srednjopaleolitska kremena industrija (musterijen tipa Kina).

KEBARIJEN (Kébarien), epipaleolitska kultura raširena u Izraelu, Libanu, Jordanu i

Siriji. Razvijala se izmeĊu -15 000. i  -8 500. god. i prethodila pojavi natufijena na
ovom prostoru. Stariju fazu (do -10 000. god.) obeleţava mikrolitska industrija i
zastupljenost razliĉitih tipova strmo retuširanih lamela i šiljaka. U njoj se javljaju kratki
strugaĉi i geometrijsko oruĊe (trouglovi) dobijeno tehnikom mikrodleta, ali dleta po broju
 preovlaĊuju nad strugaĉima. U mlaĊoj fazi (-10. i -9. milenijum) geometrijski artefakti su
 brojniji (zastupljeni su i trapezi), javljaju se trougaoni šiljci sa strmo retuširanim
 prelomom (tipa Kebara) i lamele sa retuširanim prelomom i hrptom, dok su strugaĉi
 brojniji od dleta. 

ZARZIJEN (fr. Zarzien), epipaleolitska kultura koja se izmeĊu -12 500. i -10 500 god.
razvija na podruĉ ju Zagrosa, u Iraku i Iranu. Mikrolitskog je karaktera. Obeleţavaju je
kratki strugaĉi i nazupĉano i jamiĉasto oruĊe, kao i strmo retuširane lamele s luĉnim
hrptom. U poznoj fazi javljaju se i geometrijski artefakti, uglavnom trouglovi, uz poneki
segment i trapez. Koštano oruĊe je retko. 

KSAR AKIL (Ksar Akil), potkapina u blizini Bejruta (Liban), istraţivana u više navrata,
 poĉev od tridesetih godina ovog veka. Debljina kulturnog sloja potkapine iznosi 22 m i
 

sadrţi 36 arheoloških horizonata. U slojevima XXXVII-XXVI ustanovljena je industrija

sa karakteristikama levaloa-musterijena (u sloju XXVI otkriven je i skelet neandertalca).
Sliĉna industrija konstatovana je i u slojevima XXV-XXI/XX , dok se u slojevima XIX-
XIV javlja mlaĊepaleolitska kremena industrija, sa strmo retuširanim seĉivima i šiljcima.
Grob deteta, prekriven kamenim blokovima, otkriven je u sloju XVII. U slojevima XIII-
VI zastupljen je orinjasijen levantskog tipa, sa strugaĉima i brojnim koštanim šiljcima i
 projektilima. U slojevima IV i III ustanovljen je materijal koji pripada starijem i
klasiĉnom kebarijenu. 

KUDARO I (Kudaro), pećina u dolini Dţodţore (Gruzija), na 1600 m nadmorske visine.

Iskopavanja su vršena 1956-1984. god. pod rukovodstvom V.P. Ljubina (Liubin). U
horizontima 5b, 5c i 5a sadrţi ašelsku kremenu industriju sa izduţenim i srcolikim
ruĉnim klinovima i oruĊem na odbicima (naroĉito nazupĉanim i jamiĉastim). U slojevima
3 i 4 ustanovljena je industrija koja ima karakteristike levaloazijenskog facijesa tipiĉnog
musterijena - sa izduţenim, parcijalno i bifacijalno okresanim šiljcima na seĉivima. U
sloju 2 otkriveni su nalazi mlaĊepaleolitske provenijencije, a u sloju 1 - neolitska
keramika.

KULNA (Kùlna), pećina u oblasti Blansko (Ĉeška). Istraţivana je u više mahova poĉev
od 1880. god., s tim što su poslednja  sistematska istraţivanja obavljena 1961-1976. god.
 pod rukovodstvom K. Valoha (Valoch). U sloju 14 (datovanom u kraj risa) ustanovljeni
su levaloazijenski i obiĉni odbici. U sloju 11 (ris-virm) konstatovana je industrija sa
 postruškama i jamiĉastim i nazupĉanim oruĊem, koja je opredeljena u taubahijen, a u
sloju 9b industrija sa malim, bifacijalno okresanim ruĉnim klinovima i listolikim šiljcima
sa zaobljenom bazom. U slojevima 7d, 7c, 7a i 6a potvr Ċena je bogata mikokijenska
industrija (datovana u stariji virm), dok su u sloju 7a pored kremenog oruĊa -  postruški
(meĊu njima i tipa Kina), bifasa sa hrptom i mikokijenskih bifasa - otkriveni i ostaci
neandertalca. U sloju 6 ustanovljena je mlaĊepaleolitska kremena industrija
gravetijenskog tipa (datovana u -21. i -20. milenijum), koja odgovara pavlovijenu. Slojevi
6 i 5 sadrţali su kremeno i koštano oruĊe koje pripada magdalenijenu (-10. milenijum), a
u slojevima 4 i 3 naĊeni su artefakti karakteristiĉni za epimagdalenijen (kratki strugaĉi,
mikrolitske lamele itd.). Sloj 3 je datovan u sam kraj -9. milenijuma. 

MARKLEBERG (Markkleeberg), starijepaleolitsko nalazište na otvorenom prostoru

 juţno od Lajpciga (Nemaĉka). Istraţivano je pod rukovodstvom V. Baumana (W.
Baumann) i D. Manije (Mania). Sadrţi bogatu kremenu industriju radioniĉkog karaktera,
u kojoj dominiraju produkti dobijeni primenom levaloazijenske tehnike u okresivanju
(veoma razvijena, pravilna jezgra s paralelnim negativima i centripetalnom
 preparacijom). MeĊu oruĊem preovlaĊuju postruške (obiĉne, dvojne, konvergentne),
mada su, u malom broju, ustanovljeni i ruĉni klinovi. U kulturnom pogledu, kremena
 

industrija je opredeljena u mlaĊu fazu razvoja ašelske kulture, a geohronološki - u

 poĉetak glacijala ris.

MLADEČKI ŠILJAK (fr. pointe de Mladeĉ), od kosti, slonovaĉe ili jelenskog roga,
 javlja se u olševijenu i tipiĉnom orinjasijenu u srednjoj Evropi. Najĉešće je izduţenog
romboidnog oblika, pljosnatog preseka i većih dimenzija, ali moţe biti i vretenastog
oblika, kao i ovalnog ili kvadratnog preseka. Odgovara romboidnim pljosnatim šiljcima i
šiljcima ovalnog preseka u periodizaciji orinjasijena D. Peironija (Peyrony). 

MOČI (Mochi), potkapina u okviru kompleksa Grimaldi, (Italija), na samoj granici s

Francuskom, istraţivana izmeĊu 1938. i 1959. godine. Pri dnu iskopa konstatovan je
srednji paleolit (nazupĉani musterijen), u slojevima G i F orinjasijen (u sloju G sa
lamelama Difur), a u sloju D gravetijen (tj. gornji perigordijen) sa dletima tipa Noaje. U
sloju C, opredeljenom u kraj poslednjeg virmskog stadijala, potvr Ċen je stariji
epigravetijen, a u slojevima B i A (pozni glacijal) bogata industrija finalnog
epigravetijena - s brojnim strugaĉima, strmo retuširanim oruĊem i geometrijskim
artefaktima (naroĉito trouglovima).

Laplace G., 1977, Il Riparo Mochi ai Balzi Rossi di Grimaldi (fouilles 1938-
1949). Les industries leptolithiques, Rivista di Scienze Preistoriche 32, 3-131.

MORIN (Morin), potkapina u Santanderu (Španija), jedno od najvaţnijih paleolitskih

nalazišta u kantabrijskom delu Španije. Istraţivana je još poĉetkom dvadesetih godina
XX veka, s tim što su sistematska istraţivanja obavljena izmeĊu 1966. i 1969. god. pod
rukovodstvom H. Gonzales-Eĉegeraja (J. Gonzales Echegaray) i L. Frimana (Freeman). U
sedimentima unutar potkapine ustanovljena su 22 kulturna sloja. U slojevima 17-11
ustanovljen je pozni - nazupĉani i tipiĉni musterijen (po Frimanu - musterijen sa
ašelskom tradicijom, tzv. vaskonijen). Sloj 17 sadrţao je polukruţnu konstrukciju od
kamenja i veliku koncetraciju artefakata od kosti (obraĊenih na isti naĉin kao i kremeno
oruĊe - retuširanjem). U sloju 10 konstatovan je šatelperonijen (datovan u -35.
milenijum), a u slojevima 9, 8b i 8a industrija starijeg orinjasijena, sa lamelama Difur. U
slojevima koji pripadaju starijem orinjasijenu ustanovljeni su ostaci poluukopanog
staništa kvadratne osnove sa vatrištem i dva groba sa skeletnim ostacima pokojnika. U
slojevima 7 i 6 (datovanim u -28. i -27. milenijum) konstatovana je industrija tipiĉnog
orinjasijena, a u slojevima 5 i 4 (-18. milenijum) industrija gornjeg perigordijena - sa
gravetijenskim šiljcima i šiljcima tipa Fon-Rober. U slojevima iznad njih konstatovani su
tragovi solitrejske, magdalenijenske i azilijenske kulture, kao i nalazi iz bronzanog doba.
 

 
OLORGESAIL (Olorgesailie), starijepaleolitsko nalazište na obali nekadašnjeg
(pleistocenskog) jezera, pedesetak kilometara jugozapadno od Najrobija (Kenija), koje su
ĉetrdesetih godina ovog veka istraţili L.S.B. Liki i M.D. Liki (Leakey). U slojevima
datovanim izmeĊu -500 000. i -400 000. god. ustanovljena je bogata ašelska
kremena industrija, koja se sastoji od ruĉnih klinova i sekira, ali i oruĊa na odbicima.
Velika koncentracija kostiju babuna na jednoj od istraţivanih lokacija navela je
istraţivaĉe da pretpostave da su u jednom trenutku hominidi koji su naseljavali obalu
 jezera na njih organizovali lov.

PALJIČI (Paglicci), pećina na poluostrvu Gargano u Apuliji (Italija), istraţivana 1961-

1963. i 1970. godine. U potkapini, u neposrednoj blizini pećine, u slojevima 4 i 3
ustanovljena je ašelska kremena industrija, sa kopljastim i srcolikim ruĉnim klinovima, a
u sloju 2 - industrija koja odgovara musterijenu tipa Kina - sa oruĊem na debelim
odbicima. U samoj pećini otkriveni su: u sloju 22 gravetijen sa strmo retuširanim
šiljcima, u sloju 21 perigordijen sa šiljcima Fon-Rober (-23-22. milenijum), u slojevima
20 i 19b (-21-20. milenijum) gravetijen sa oruĊem sa retuširanim prelomom i hrptom, u
slojevima 19a i 18b (-19. milenijum) gravetijen sa šiljcima sa ispupĉenjem, u sloju 18a
tzv. inicijalni stariji epigravetijen, u sloju 17 stariji epigravetijen sa listolikim šiljcima, a u
slojevima 16-10 stariji epigravetijen sa kolenastim šiljcima. U slojevima 9 i  8
konstatovan je razvijeni epigravetijen (druga polovina -14. milenijuma), a u slojevima 7-
1 finalni epigravetijen (-13-10. milenijum). U gravetijenskim i epigravetijenskim
slojevima pećine otkrivena su dva groba: jedan u sloju 21, gde je skelet posut okerom i
 jedan u sloju 5. Na zidu, u unutrašnjosti pećine, otkrivena je predstava konja, kao i otisci
šaka, izvedeni crvenim okerom. Datovani su u srednji gravetijen. 

Palma di Cesnola, A. 1967, L‟Epigravettiano della Grotta Paglicci nel Gargano

(Scavi Zorzi, 1961-1963), Rivista di Scienze Preistoriche, 22, 23-156; Palma di Cesnola,
A. 1975, Il Gravettiano della Grotta Paglicci nel Gargano. I : L‟industria litica e la
cronologia abssoluta, Rivista di Scienze Preistoriche, 30, 3-177.

PATO (Pataud), potkapina u Dordonji (Francuska), koju je izmeĊu 1958. i 1964. god.
istraţio H. L. Movius, predstavlja jedan od kljuĉnih lokaliteta za sagledavanje
stratigrafskih, kulturnih i hronoloških odnosa unutar orinjasijena i perigordijena.
Kremena industrija koja pripada tzv. orinjasijenu 0 konstatovana je u slojevima 14 i 13 (-
33-32. milenijum), dok je u slojevima 12 i 11 potvr Ċen orinjasijen I (-32-31. milenijum),
sa koštanim šiljcima sa raskoljenom bazom. Razvijeni orinjasijen ustanovl jen je u
slojevima 10-6 (-31-28. milenijum), dok je u slojevima 5 i 4 konstatovana bogata
industrija, s nalazima koji pripadaju gornjem perigordijenu ili perigordijenu V3 (u sloju 4
sa dletima tipa Noaje, a u sloju 3 sa dletima tipa Res-Basale). U sloju 3 ustanovljena je
industrija koja je opredeljena u sam kraj perigordijena (perigordijen VI). U istom sloju
 

naĊen je i oblutak sa reljefno predstavljenom figurom ţene. U sloju 2 prikupljena je

industrija koja odgovara protomagdalenijenu (tj. perigordijenu VII).

PEK DE L’AZE (Le Pech de l‟Azé), pećina u Dordonji (Francuska), otvorena na dve
strane (Pek de l‟Aze I i II). U njenoj blizini nalaze se još dva lokaliteta, Pek de l‟Aze III i  
Pek de l‟Aze IV. Iskopavana je u više mahova u prošlom i ovom veku. Poslednja i
najobimnija istraţivanja obavili su od 1949. do 1951. god F. Bord (Bordes) i M. Burgon
(Bourgon). Na nalazištu Pek de l‟Aze I ustanovljen je musterijen sa ašelskom tradicijom,
a konstatovana je i lobanja neandertalskog deteta starog oko dve i po godine. Na
nalazištima Pek de l‟Aze II i III, u slojevima 9-6, datovanim u ris, potvr Ċena je industrija
tzv. juţnog ašela, s malim, parcijalno okresanim ruĉnim klinovima, sekirama na odbicima
i oruĊem na odbicima. Posle njih slede slojevi s nalazima koji su opredeljeni u tipiĉni
musterijen, musterijen tipa Ferasi i nazupĉani musterijen. Na lokalitetu IV ustanovljena
 je, takoĊe, bogata srednjopaleolitska kremena industrija, s nalazima koji pripadaju
tipiĉnom musterijenu, nazupĉanom musterijenu i musterijenu sa ašelskom tradicijom.

Bordes, F. 1972, A Tale of Two Caves, New York.

PINSVON (Pincevent), mlaĊepaleolitsko nalaziše na obali Sene kod Montreja

(Francuska). Sistematski je istraţivano pod rukovodstvom A. Leroa-Gurana (Leroi-
Gourhan), poĉev od 1964. godine. Sadrţi pet horizonata, od kojih gornja tri (I-III) sadrţe
materijalne ostatke od neolita do rimskog doba, dok je u donjem horizontu (III), debelom
skoro dva metra, ustanovljeno petnaest magdalenijenskih nivoa naseljavanja. Gornji
magdalenijenski nivoi, koji su i najbogatiji, ispitani su na površini od pribliţno 3100 m2.
U njima su ustanovljeni ostaci kruţnih staništa preĉnika oko 7 m i brojna vatrišta. MeĊu
 brojnim ostacima faune preovlaĊuju kosti severnog jelena. Kod kremenog oruĊa
 preovlaĊuju razliĉiti tipovi probojaca. Industrija je opredeljena u gornji magdalenijen, a
datovana je oko -10 000. god. (drijas II).

Leroi-Gourhan, A., Brézillon, M. 1972,  Fouilles de Pincevent. Essai d’analyse

ethnographique d’un habitat magdalénien : la section 36 , CNRS, VIIe suppl. à  Gallia
 Préhistoire, Paris.

ISERNIJA LA PINETA (Isernia La Pineta), starijepaleolitsko nalazište u blizini

 Napulja (Italija), koje od 1979. god. istraţuju M. Kremaši (Cremaschi), K. Pereto (C.
Perreto) i B. Zala (B. Sala). Datovano je kalijum-argonskom metodom u -736 +/- 0,04
miliona god., odnosno paleomagnetski, na samu granicu epoha brines/matujama. Sadrţi
kremenu industriju, u kojoj preovlaĊuju neretuširani odbici i oruĊe na odbicima
(nazupĉano, jamiĉasto). NaĊeni su i cepaĉi - ĉoperi od oblutaka. Otkrivena je velika
koliĉina ţivotinjskih kostiju, naroĉito izumrlih vrsta bizona, nosoroga i slona.
 

Cremaschi, M., d‟Henry, G., Peretto, C., Sala, B. 1985, Un esempio del
 popolamento umano in Italia: Isernia la Pineta, u Homo, viaggio alle origini della storia,
Cataloghi Marsilio, Venezia, 90-94.

ŠANIDAR (Shanidar), pećina u oblasti Zagrosa, u iraĉkom delu Kurdistana, koju je

izmeĊu 1950. i 1960. god. istraţio R. S. Soleki (Solecki). Stratigrafski kompleks, ĉija
debljina iznosi 14 m, sadrţi ĉetiri kulturna sloja. U sloju D (datovanom radioaktivnim
ugljenikom izmeĊu -58 000. i -42 000. god.) ustanovljena je musterijenska kremena
industrija, s postruškama i šiljcima izraĊenim od malih oblutaka. U istom sloju otkriveni
su grobovi neandertalaca bliskoistoĉnog tipa (devet individua), s pokojnicima poloţenim
u razliĉitim poloţajima (zgrĉeni, na leĊima itd.). Analize polena ukazuju da je jedan od
 pokojnika nakon polaganja u grob moţda bio prekriven cvećem. U sloju C konstatovana
 je mlaĊepaleolitska kremena industrija, tzv. baradostijen (datovan izmeĊu -31 000. i -25
000 god.), sa strugaĉima, dletima, nazupĉanim i jamiĉastim oruĊem. U sloju B2 (-11.
milenijum) ustanovljena je mikrolitska industrija zarzijenskog tipa, a u sloju B1 (-9.
milenijum) - nalazi koji pripadaju protoneolitu, identiĉnom onom koji je konstatovan na
obliţnjem lokalitetu Šavi-Šemi (v. Zavi-Šemi Šanidar ). U protoneolitskom sloju otkriveni
su brojni ţrvnjevi. Nekropola unutar pećine (sa 26 sahranjenih individua), prvobitno je
opredeljena u protoneolit, ali se ispostavilo da je mnogo mlaĊeg datuma.

Solecki R.S., 1963, Prehistory in Shanidar Valley, Northern Iraq, Science, 139,
1551, 179-193.

D. M.

STRANSKA SKALA (Stránska Skála), pećina u blizini Brna (Ĉeška), koju je izmeĊu
1960. i 1972. god. istraţio R. Musil. U sloju opredeljenom u interglacijal ginc-mindel
otkrivena je starijepaleolitska industrija od okresanog kamena. Za izradu artefakata
(cepaĉi - ĉoperi, odbici) korišćeni su kvarcni obluci. Na jednom pršljenu slona
ustanovljeno je sedam pravilnih radijalnih ureza. U blizini pećine otkriveni su lokaliteti
na otvorenom prostoru s nalazima koji pripadaju bohunicijenu i srednjoj fazi u razvoju
orinjasijena na ovom prostoru (ĉunasti i njuškasti strugaĉi, ĉunasta dleta - diedarska i na
retuširanom prelomu).

PRŽEZLETICE  (Pøezletice), starijepaleolitsko nalazište na otvorenom prostoru,

dvadesetak kilometara severoistoĉno od Praga. Sadrţi bogatu faunu (ustanovljeni su
ostaci 39 vrsta) opredeljenu u interglacijal ginc-mindel, kao i brojne oblutke sa
oštećenjima, koje autori istraţivanja smatraju oruĊem (cepaĉi - ĉoperi, poliedri, diskoidi).
MeĊu nalazima nema jezgara, kao ni obiĉnih odbitaka. S drugim lokalitetima u Ĉeškoj
(Stranska Skala, Beĉov, Praga-Suhdol, Sedlec, Mlazice) ubraja se u najstarija
starijepaleolitska nalazišta u srednjoj Evropi. 
 

STAROSELJE   (Staroselie), pećina na Krimu, koju je pedesetih godina ovog veka

istraţio A. A. Formozov. U sloju bogatom kremenim nalazima i ostacima faune otkriven
 je grob deteta. Lobanja skeleta pokazuje slabo izraţene karakteristike neandertalca (pre
odgovara  Homo sapiens sapiensu). Kremena industrija ima laminarna obeleţja, a
karakterišu je izduţene postruške i šiljci, ĉesto bifacijalno okresani i sa stanjenom bazom.
Opredeljena je u poznu fazu mikokijena istoĉne Evrope.

SANGIR (Sungir‟), mlaĊepaleolitsko nalazište u blizini Bogoljubova (Rusija), koje je

izmeĊu 1956. i 1975. god. istraţila O. N. Bader. Sadrţi kremenu  industriju istoĉnog
gravetijena (facijes kostjenki-streleckaja) i brojno oruĊe od kosti, roga i slonovaĉe (šiljci,
 projektili). NaĊena je i jedna figurina koja predstavlja konja, izraĊena od mamutove
kljove. Nalazi su datovani radioaktivnim ugljenikom izmeĊu -24. i -20. milenijuma. Na
lokalitetu je otkriveno i nekoliko grobova Homo sapiens sapiensa kromanjonskog tipa. U
 jednom grobu odrasli muškarac je poloţen na leĊa, prekrštenih ruku i nogu, a u jednom
dvojnom deĉjem grobu oba pokojnika su poloţena na bok i okrenuta licem jedno prema
drugom. Otkriven je i grob ţene poloţene na leĊa. Svi grobovi sadrţe brojne priloge
(alatke, priveske i nakit od slonovaĉe, kosti i roga). U dvojnom grobu naĊena su dva
velika šiljka od slonovaĉe (duţine 1,66 m, odnosno 2,42  m). U grobu muškarca i
dvojnom grobu otkriveno je više od hiljadu perli od slonovaĉe, koje su verovatno bile
 prišivene na odeću.

TALJENTE (Tagliente), potkapina u podnoţju planinskog masiva Lesini u severnoj

Italiji. U donjim slojevima (nivoi 52-31) sadrţi musterijensku kremenu industriju, u
nivou 25 industriju starijeg orinjasijena sa brojnim lamelama Difur,a u gornjim nivoima
(16-5), datovanim izmeĊu starijeg drijasa i alereda, bogatu industriju epigravetijenskog
tipa. U evoluciji industrije iz epigravetijenskih nivoa uoĉavaju se strukturalne i tipološke
 promene karakteristiĉne za razvoj finalnog epigravetijena u jugoistoĉnoj Evropi (porast
zastupljenosti strugaĉa, pojava geometrijskog oruĊa, itd.). Van stratigrafskog konteksta
su, s tim što se pretpostavlja da potiĉu iz epigravetijenskih slojeva, naĊeni obluci sa
urezanim naturalistiĉkim predstavama bovida, felida i kozoroga. U epigravetijenskim
slojevima nalazišta otkriven je i jedan grob mlaĊeg muškarca. Pokojnik je sahranjen u
opruţenom poloţaju, a zatim prekriven kamenim blokovima. 

TORE IN PIJETRA (Torre in Pietra), starijepaleolitsko nalazište na otvorenom

 prostoru, tridesetak kilometara udaljeno od Rima, koje je istraţivano u više mahova
izmeĊu 1954. i 1977. godine. U donjim slojevima, zajedno sa bogatim ostacima faune
( Rhinoceros sp., Elephas antiquus, Equus caballuus, Bos primigenius, Cervus elaphus),
ustanovljena je kremena industrija mlaĊeg ašela: izduţeni i kopljasti ruĉni klinovi (ĉesto
sa o ĉuvanom bazom i sekundarnim retušem na ivicama), brojni cepaĉi - ĉoperi na malim
 

oblucima i oruĊe od odbitaka (uglavnom postruške). U sloju opredeljenom u poslednji

interglacijal (ris-virm) otkrivena je premusterijenska kremena industrija (ĉoperi,
 postruške na oblucima i debelim odbicima) koja ima mnogo zajedniĉkih elemenata sa
 pontinijenom, koji se kasnije, tokom virma, javlja na podruĉ ju Lacija.

Piperno M., Biddittu I., 1978, Studio tipologico ed interpretazione dell„industria

acheuleana e premusteriana dei livelli m e d   di Torre in Pietra (Roma), Quaternaria XX,
441-536.

ŠUKUTJEN (Choukoutien ili Zhoukoudian), grupa starijepaleolitskih nalazišta oko 40

km jugozapadno od Pekinga, istraţivana u nekoliko mahova poĉev od 1921. godine. Na
lokalitetu I (u pećini), ukupna debljina istraţenih sedimenata iznosi više od 40 m.
Ustanovljeno je nekoliko starijepaleolitskih slojeva opredeljenih izmeĊu -500 000. i -
200 000. godina. U njima su otkriveni brojni ostaci hominida (oko 40 individua),
 prvobitno nazvanih Sinanthropus pekinensis, a zatim uvršćenih u grupu naprednijih homo
erektusa.  Naĉin fragmentacije skeletnih ostataka naveo je pojedine istraţivaĉe na
 pretpostavku da su pripadnici ove vrste, sliĉno kao i neandertalci u Krapini, raktikovali
kanibalizam. Upotreba vatre na lokalitetu datovana je oko -500 000. god., i jedna je od
najranijih koja je do sada potvr Ċena (uz Tera Amatu, Vertešseleš i  druga nalazišta,
uglavnom u Evropi). U starijepaleolitskim slojevima otkrivena je bogata industrija od
okresanog kamena i brojni ostaci ulovljenih ţivotinja (bizona, divlje svinje, raznih
cervida i dr.). OruĊe je izraĊeno uglavnom od kvarca, a sastoji se od cepaĉa - ĉopera i
oruĊa na odbicima dobijenih bipolarnom tehnikom (strugaĉi, postruške, probojci,
nazupĉano i jamiĉasto oruĊe). Potvr Ċeni su takoĊe i sferoidi (bole). Na lokalitetima 1, 13
i 15 ustanovljeno je srednjopaleolitsko kremeno oruĊe, a u tzv. “gornjoj pećini” ostaci
homo sapijens sapijensa i koštano i kremeno oruĊe mlaĊepaleolitskog tipa.

KRESVELIJEN (fr. Creswellien), mlaĊepaleolitska kultura koja se u periodu od -18

000. do -8000. god. javlja na podruĉ ju Velike Britanije, a rasprostranjena je i u Belgiji,
Holandiji i severnoj Francuskoj. Definisala ju je D. Garod (Garrod) 1926. god.
Karakteriše je oruĊe sa strmo retuširanim hrptom, naroĉito tzv. kresvelijenski šiljci, koji
 predstavljaju kombinaciju (ĉesto inverzno) strmo retuširanog seĉiva i veoma kosog strmo
retuširanog preloma. Koštano oruĊe je retko i zastupljeno je projektilima, iglama i
harpunima magdalenijenskog tipa. Poĉev od oscilacije alered (od -10. milenijuma), u
kresvelijenu se javljaju kolenasti šiljci hamburgijenskog tipa, kao i strmo retuširani šiljci
sa luĉnim hrptom. Njegovi nosioci nisu, kao hamburgijenski, specijalizovani iskljuĉivo
za lov na severnog jelena, već su lovili i ostale vrste krupnih sisara (bizona npr.). Tokom
alereda, na ovom podruĉ ju se na kresvelijen i hamburgijen nastavlja već azilijenizovana
kultura federmeser. 
 

KAFZEH (Qafzeh), pećina u blizini Nazareta (Izrael), istraţivana u više mahova izmeĊu
1933. i 1979. godine. U ulaznom delu i u unutrašnjosti pećine ustanovljeni su slojevi sa
srednjim paleolitom (musterijen sa levaloazijenskom tehnikom), kao i slojevi sa mlaĊim
 paleolitom (ahmarijen) i neolitom. Otkriveno je i nekoliko grobova, meĊu kojima i jedan
dvojni, u kojima su naĊeni ostaci osam deĉjih i šest odraslih individua. Skeleti su posuti
okerom. Antropološki, svrstani su u protokromanjonce, sliĉne onima iz pećine Skhul.
Starost nalaza procenjena je izmeĊu -66 000. i -57 000. godina.

LAZARE  (Lazaret), pećina u bizini Nice (Francuska). U slojevima opredeljenim u ris

ustanovljena je industrija koja pripada srednjoj i mlaĊoj fazi ašelske kulture. MeĊu
nalazima ima malo ruĉnih klinova, a preovlaĊuje oruĊe od oblutaka (cepaĉi - ĉoperi) i
odbitaka (naroĉito postruške). Levaloazijenska tehnika je retko primenjivana. U osnovi
gornjeg horizonta, okvirno datovanog u -130 000. god., konstatovani su ostaci koji
upućuju na postojanje stanišne konstrukcije unutar pećine. Površina staništa iznosi oko 35
m2 (11 · 3,5 m), a pretpostavlja se da je delimi ĉno bilo oslonjeno na zid potkapine.
Unutar njega otkrivena su dva vatrišta, brojni artefakti, ţivotinjske kosti i ljušture školjki.
Unutrašnji prostor bio je podeljen na dva nejednaka dela niskim suhozidom od kamena za
koji se smatra da je bio osnova za fiksiranje unutrašnje pregrade.

Lumley de, H., Bonne, Y. 1976, Les structures d‟habitat au Paléolithique

inférieur, u La Préhistoire française, Tome I, Paris, 625-643.

HADAR , podruĉ je u oblasti Afar (Etiopija), u kome je izmeĊu 1973. i 1976. god.
ustanovljeno više arheoloških (starijepaleolitskih) i paleoantropoloških nalazišta. Poznato
 je otkriće do sada najoĉuvanijeg skeleta australopitekusa ( Australopithecus afarensis, tzv.
Lusi), datovanog u -3,5 miliona godina. Na dve lokacije na pomenutom podruĉ ju, naĊeni
su artefakti od okresanog kamena (cepaĉi - ĉoperi, jezgra i odbici od trahita i bazaltnih
stena), datovani izmeĊu -2,4 i -2,6 miliona godina. Nalaze oruĊa ne prate
 paleoantropološki ostaci pa se ne zna da li su ih izraĊivali australopiteci ili neki od ranih
 pripadnika roda Homo.

OSTEODONTOKERATSKA KULTURA , termin koji je uveo R. Dart,

 pretpostavljajući da su rani hominidi (pre svega australopiteci), pre nego što su poĉeli da
izraĊuju oruĊe od kamena, upotrebljavali, kao alatke, kosti, rogove i zube ulovljenih
 

ţivotinja. Do tog zakljuĉka on je došao ispitujući paleoantropološke ostatke i ostatke

faune iz pećine Makapansgat u juţnoj Africi. Ova hipoteza danas je u velikoj meri
dovedena u pitanje, s obzirom da preovlaĊuje mišljenje da su australopiteci, kao i ostala
fauna ĉiji su ostaci naĊeni zajedno sa njihovim, pre bili ţrtve mesoţdera (npr. leoparda)
nego što su bili sposobni za lov na divljaĉ u savani.
-