Говор кнеза Михаила Обреновића на Михољској скупштини

29. септембра 1867. – Отварајући Михољску скупштину у Крагујевцу, српски кнез Михаило
Обреновић је рекао: “Једина моја и народна велика жеља испуњена је, јер су гарнизони турске
војске исељени из Србије, градови на рекама Сави и Дунаву су у нашим рукама, слобода и
унутрашња независност Србије постале су права истина.”

Михољска скупштина, 1867. године

http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=1470&m=2#page/
1/mode/2up

“Stan’ putniče tko si ti,

Imaš koga od roda,

Je li živa jošt mati,

tako dičnog poroda?

Srbskog ja sam porekla,

Narod ceo moj je rod,

majka mi je umrla,

No živ mi je jošte Bog...”

U narednim strofama pesnik se žali na svoju prognaničku sudbinu, vajkajući se da će mu grob biti u
tuđini, jer je ostao bez svog zavičaja i u završnim stihovima pesme kaže:

“Nisam zemlje gospodar,

Jedno srce ja imam,

Od sirote to je dar”

https://www.blic.rs/kultura/vesti/nesrecna-ljubav-cestitoga-kneza-otkriveno-kome-je-mihailo-stvarno-
posvetio-pesmu-sto/dqqedmb