EKONOMSKI FAKULTET

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

SEMINARSKI RAD

PREDMET: RAČUNOVODSTVO
TROŠKOVA

TEMA: SISTEMI OBRAČUNA

TROŠKOVA PREDUZEĆA U PRAKSI

Student: Profesor:
Dejan Jovanović

Kragujevac Jun 2011

SADRŽAJ:

1. UVOD........................................................................................................................2
2. NASTANAK I RAZVOJ RAČUNOVODSTVA
TROŠKOVA................................2
2.1. SISTEM OBRAČUNA PO STVARNIM TROŠKOVIMA....................................3
2.2. SISTEM OBRAČUNA PO STANDARDNIM TROŠKOVIMA...........................3
2.3. SISTEM OBRAČUNA PO VARIJABILNIM TROŠKOVIMA DIRECT–
COSTING.......................................................................................................................4
2.4. SISTEM OBRAČUNA I KONCEPT UPRAVLJANJA TROŠKOVIMA
ZASNOVAN NA AKTIVNOSTIMA (ABC)................................................................5
2.5. SISTEM OBRAČUNA I KONCEPT UPRAVLJANJA TROŠKOVIMA PO
FAZAMA ŽIVOTNOG CIKLUSA PROIZVODA.......................................................5
2.6. KAJZEN COSTING I KONCEPT UPRAVLJANJA TROŠKOVIMA
KONTINUIRANIM UŠTEDAMA................................................................................6
2.7. SISTEM OBRAČUNA TROŠKOVIMA KROZ LANAC VREDNOSTI.............6
3. FORMIRANJE BAZE SREDJENIH PODATAKA ISPITANIKA...........................8
REZULTATI ISPITIVANJA.......................................................................................10
ZAKLJUČAK..............................................................................................................11
FORMIRANJE BAZE SREDJENIH PODATAKA ISPITANIKA......................12

1
 1. UVOD

Računovodstvo troškova predstavlja samostalan odvojen deo knjigovodstva

preduzeća sa svojstvenom računovodstvenom ravnotežom i bilansnom celinom.
Usmereno je prema menadžmentu preduzeća i ima veoma bitnu ulogu u vrednovanju
zaliha, posebno nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda, pri utvrdjivaju
periodičnog rezultata kao celine.1
Računovodstvo troskova se bavi knjigovodstvenom obradom troškova, prihoda i
rezultata po odabranim segmentima poslovanja preduzeća – po vrstama toškova i
prihoda, nosiocima troškova i prihoda, po užim organizaciono-poslovnim jedinicama i
drugim segmentima.2

2. NASTANAK I RAZVOJ RAČUNOVODSTVA TROŠKOVA

Nastanak i razvoj obračuna troškova bio je uslovljen postojanjem i ukupnim

transformacionim procesima preduzeća. Početna faza razvoja preduzeća i
knjigovodsta karakteriše i veoma nerazvijen oblik obračuna troškova koji se ogledao
u zbirnom godišnjem obračunu trškova i finansijskog rezultata, a u čijoj osnovi je
ležao jedinstveni pseudo računa eksploatacije. Budući da je reč o višestruko
nehomogenom, a istovremeno i mešovitom računu, došlo je do njegovog postepenog
rasčlanjivanja na četiri samostalna računa:
1. Račun sirovina,
2. Račun proizvodnje u toku,
3. Račun gotovih proizvoda,
4. Račun prodaje.3
Dalji razvoj obračuna troškova je tekao upravo osamostaljivajem i danjim
rasčlanjivanjem računa proizvodnje u toku. Smatra se da je prelomna tačka u pojavi
klasičnog obračuna po stvarnim troškovima bio onaj moment kada je vremensko
alociranje opštih troškova ustupio mesto njihovom predmetnom alociranju.4
Podelu obračuna troškova i učinka preduzeća moguće je izvršiti na različite načine, u
zavisnosti od aspekta posmatranja. Tako, širi je pristup podele sistema obračuna
troškova i učinka na:
 Klasični sistem obračuna troškova i učinaka:
1. Sistem obračuna po stvernim troškovima,
2. Sistem obračuna po standardnim troskovima,
3. System obračuna po varijabilnim troškovima.
 Savremeni sistem obračuna troškova i učunaka:
1. Sistem obračuna troškova po aktivnostima,
2. Sistem obračuna troškova po fazama životnog ciklusa proizvoda,
3. Kaizen Costing,
1
Prof. dr Slobodan D. Malinić, Računovodstvo troškova, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2009. god,
str. 12
2
Prof. dr Slobodan D. Malinić, Računovodstvo troškova, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2009. god,
sta. 12
3
Prof. dr Slobodan D. Malinić, Računovodstvo troškova, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2009. god,
sta. 21
4
Prof. dr Slobodan D. Malinić, Računovodstvo troškova, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2009. god,
str. 21

2
 4. Sistem obračuna troškova kroz lanac vrednosti.

2.1. SISTEM OBRAČUNA PO STVARNIM TROŠKOVIMA

Sistem obračuna po stvarnim troškovima je skup odgovarajućih ciljeva, metoda i

postupaka za obračun i knjigovodstveno obuhvatanje stvarno nastalih (istorijskih)
troškova, prihoda, rezultata za preduzeće kao celinu i po odabranim poslovno-
organizacionim segmentima.
Karakteristike:
1. Ovaj sistem kao osnovni cilj postavlja utvrđivanje stvarne cene koštanja
proizvedenih učinaka primenom naknadne kalkulacije
2. Predmet obračuna su stvarno nastali, istorijski troškovi poslovanja preduzeća
3. Ovaj sistem spada u grupu apsorpcionih sistema obračuna, jer u cenu koštanja
uključuje sve elemente stvarno nastalih troškova poslovanja preduzeća
4. Ovaj sistem paralelno egzistira u sistemu obračuna po standardnim i
varijabilnim troškovima
5. Ovaj sistem predstavlja razvijen obračunski postupak obuhvatanja troškova po
prirodnim vrstama na klasi 5, njihovu alokaciju na mesta i nosioce troškova na
klasi 9 i njihovu realokaciju na mesta troškova pomoćnih i neproizvodnih
delatnosti na korisnike njihovih usluga, a zatim i na osnovne i sporedne
delatnosti i na nosioce troškova
6. S obzirom da je ovaj sistem oformljen kao prvi, iz njega su se razvili ostali
sistemi, zbog čega on najviše okupira pažnju račnovodstvene teorije.5

2.2. SISTEM OBRAČUNA PO STANDARDNIM TROŠKOVIMA

Sistem predstavlja skup ciljeva, organizaciono-metodoloških pravila i odgovarajućih

obračunsko-knjigovodstvenih procedura za obračun i utvrđivanje standardnih i
stvarnih troškova, prihoda i rezultata za preduzeće u celini i po obračunskim
segmentima, s ciljem stvaranja adekvarne računovodstvene baze podataka, kao
informacione podrške različitim korisnicima, posebno menadžmentu preduzeća.
Karakteristike:
1. Zahteva nova organizaciona rešenja
2. Adekvatne procedure za standardne troškove i utvrđivanje standardne cene
koštanja
3. Rasčlanjenje i praćenje stvarnih i standardnih troškova:
a) Funkcionalnoj pripadnosti
b) Po MT i NT
c) Reagibilnosti u odnosu na obim aktivnosti
4. Važnu ulogu ima izbor adekvatnog standardnog kapaciteta
5. Istovremeno prisustvo standardnih i stvarnih troškova
6. Utvrđivanje i disponiranje odstupanja
7. Značajna zastupljenost u praksi.6

5
Prof. dr Slobodan D. Malinić, Računovodstvo troskova, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2009. god,
str. 157

3
 2.3. SISTEM OBRAČUNA PO VARIJABILNIM TROŠKOVIMA
DIRECT–COSTING

Sistem obračuna po varijabilnim troškovima je nastao iz poznatih srodnih

metodologija kao što su grafikon prelomne tačke, marginalna analiza. Predstavlja treći
samostalni sistem obračuna troškova.
Prvi rad – američki autor Jonathan N. Harisu, janurar 1936. god. kada je njegov
poznati članak: „Šta smo zaradili prošlog meseca“ objavljen u NACA Biltenu. U SAD
– u se pored ovog naziva pojavljuje još i „Varijable costing“, u Engleskoj „Marginal
costing“, u Nemačkoj „Račun doprinosa pokriću“.
Dalji razvoj sistema, po varijabilnim troškovima, išao je u dva pravca:
 Prvi, u nemačkoj literaturi nazvan „Račun doprinosa o unapredjenju koji
polazi od toga da ukupne fiksne troškove treba rasčlaniti“, primera radi, na
fiksne troškove proizvoda, grupe proizvoda, pogona, mesta troškova i na kraju
preduzeća u celini. Marginalni dobitak se koristi za postepeno pokriće
nepokrivenih fikslih troškova sve do njihovog potpunog pokrića i do ostatka –
neto dobitka.
 Drugi, vezuje se za američke autore, a uključuje, pored stvarnih, još i
standardne varijabilne troškove, tako dobija nov naziv – Sistem obračuna po
standardnim varijabilnim troškovima.
Karakteristike:
I. Neophodnost razdvajanja ukupnih troškova na:
1. Fiksne troškove
2. Varijabilne troškove
Kod razdvajanja ukukupnih troškova, poteškoće se javljaju kod mešovitih troškova.
Poznate su raučite klasifikacije metoda za podelu ovih troškova:
 Empirijske (iskustvene metode):
- Metode procene
- Metoda varijatora
 Računske metode:
- Metod koeficijenta reagibilnosti
- Metod računske interpolacije
- Metod linearne regresije
 Grafičke metode:
- Metod grafičke inerpolacije
- Metod grafičkog izračunavanja
II. Ipak osnovna karakteristika se sastoji u vremenskoj dispoziciji
utvrdjenih fiksnih troškova (buduće da fiksni troškovi nisu neposredno
izazvani proizvodnjom već neophodnošću da se postojeći kapaciteti
održe u proizvodne spremnosti, imaju tretman troškova perioda i kao
takvi rashoduju se na teret poslovnoh prihoda obračunskog perioda).
III. Ukupni varijabilni troškovi nastaju samo odnda ako preduzeće otpočne
sa proizvodnjom i uglavnom su srazmerni kretanju obima proizvodnje,
imaju tretman troškova proizvoda i predmet su obračuna po užim
organizacionim delovima i kalkulisanje.
IV. Nova ideja o podeli i pokriću troškova, odnosi se na način iskazivanja
rezultata u kontribucionoj formi bilansa uspeha (MR = PP – VT, NR =
(PP – VT) – FT ili NR = MR – FT)
6
Prof. dr Slobodan D. Malinić, Racunovodstvo troškova, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2009. god,
str. 193

4
 V. Sastavne komponente ovog sistema su i metodologija prelomne tačke,
grafikon rentabilnosti, kalkulacija stvarne i planske cene koštanja učinka
na bazi varijabilnih troškova.7

2.4. SISTEM OBRAČUNA I KONCEPT UPRAVLJANJA TROŠKOVIMA

ZASNOVAN NA AKTIVNOSTIMA (ABC)

Obračun troškova po aktivnostima – ABC (activity based costing) je nastao u SAD,

osamdesetih godina XX veka, na kritikama klasičnih sistema obračuna troškova.
Osnova obračuna troškova u ovom sistemu su poslovne aktivnosti preduzeća.
Aktivnosti se definišu kao skup homogenih zadataka vezanih za proces stvaranja
vrednosti, odnosno proces trošenja resursa radi stvaranja učinka (proizvoda ili
usluga).
Ovaj sistem obračuna troškova polazi od osnovne pretpostavke da učinci troše
aktivnosti )iniciraju obavljanje aktivnosti), a da same aktivnosti trše resurse i uzrokuju
nastanak troškova. Zbog toga je bitno pitanje izbora i analize aktivnosti. Analiza
aktivnosti treba da omogući olakšano organizaciono.metodološko oblikovanje ovog
sistema obračuna. Aktivnosti mogu biti identifiovane u veliom broju, a smatra se
podobnim svođenje njihovog broja na 30-50 aktivnosti.
Suštinska razlika između ovog i drugih sistema obračuna se pojavljuje pri alokaciji
opštih troškova. I konvencionalni sistemi i obačun po aktivnostima realizuju postupak
raspodele opštih troškova na nosioce troškova posredstvom dve faze – faze alokacije i
faze realoksacije. Suštinska razlika leži u realizaciji faze alokacije primarnih troškova
po vrstama za preduzeće kao celinu na mesta troškova. Princip uzročnosti relevantan
je i u jednom i u drugom slučaju, osim što se kod metode obračuna po aktivnostima
kao uzročnik koriste resursi.
U drugo fazi –realokacije, troškovi i aktivnosti se realociraju na osioce, za razliku od
klasičnih sistema obračuna, gde se realokacija vrši korišćenjem uzročnika troškova.8

2.5. SISTEM OBRAČUNA I KONCEPT UPRAVLJANJA TROŠKOVIMA PO

FAZAMA ŽIVOTNOG CIKLUSA PROIZVODA

Sistem obačuna troškova po fazama životnog ciklusa proizvoda se pojavio sredinom

osamdesetih godina u SAD. Nastao je prigovorima prethodnih sistema obračuna, zbog
onstatacije da se u njima obračun troškova proizvoda „počinje prekasno, a završava
prerano“.
Suština ovog obračuna svodi se na praćenje i analizu troškova proizvoda u toku
ukupnog životnog ciklusa. U okviru životnog ciklusa proizvoda, faze mogu biti
podeljene na više načina: faza razvoja, faza proizvodnje, faza korišćenja; zatim podela
na: fazu uvođenja, fazu rasta, fazu zrelosti i fazu opadanja. Međutim, najprihvatljivija
je podela na:
1. Pretproizvodnu fazu (istraživanje, razvoj, nabavka)
2. Fazu proizvodnje (osnovna, sporedna i pomoćna delatnost) i
3. Postproizvodnu fazu (prodaja, servis reklamacija, povlačenje proizvoda,
ekološka zaštita).

7
Prof. dr Slobodan D. Malinic, Racunovodstvo troskova, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2009. god,
str. 227
8
Prof. dr Slobodan D. Malinic, Racunovodstvo troskova, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2009. god,
str. 280

5
Radi boljeg razumevanja obračuna ciljnih troškova, pretproizvodna faza se
rasčlanjava na dva dela: 1. Faza utvrđivanja ciljeva – istraživanje i 2. Faza realizacije
ciljeva – dizajniranje, inženjering, eventualna nabavka.9

2.6. KAJZEN COSTING I KONCEPT UPRAVLJANJA TROŠKOVIMA

KONTINUIRANIM UŠTEDAMA

Kajzen costing je tržišno orijentisan sistem i savremena upravljačka tehnika za

obračun, redukciju troškova i upravljanje performansama i konkunrentnošću
preduzeća. On to čini svojom adekvatnom informacionom podrškom menadžmentu
preduzeća. Njegova uspešnost se temelji na Kajzenu, Japanskoj poslovnoj filozofiji o
konstantnim uštedama i poboljšanjima u malim, inkrementalnim iznosima troškova i
performansama u dužim vremenskim periodima. Reč „Kajzen“ prvobitno je
sastavljena od reči „Kai“ i može se prevesti kao promena, i reči „Zen“ što znači
dobro. Promena na dobro (bolje) ili stalni napredak malim koracima, što u dužem
vremenskom periodu omogućava značanje performanse.
Kajzen koncept je deo poslovne filozofije, filozofije privredjivanja koji podrazumeva
više relevantih komponenti.
Kajzen costing se u širem smislu, može shvatiti kao deo Kajzen poslovne filozofije i
posebno kao deo Kajzen koncepta, odnosno skup računovodstvenih metoda i
procedura u obračunu troškova i učinka, s’ ciljem stvaranja adekvatne baze podataka,
računovodstvene i neračunovodstvene sadržine (čije je funkcija adekvatna
informaciona podrška menadžmentu preduzeća).
Kajzen tehnika podrazumeva skup različitih metoda, postupaka i alata, koji se kao
komponente Kajzen kocepta koriste za kontinuiranu i konstantnu redukciju troškova
tokom odvijanja procesa proizvodnje učinaka.
Realizacija bazičnih ciljeva Kajzen koncepta zasniva se na aktivnostima
menadžmenta i izvršne strukture zaposlenih, koje imaju dve ciljne komponente:
 Održavanje – ciljnih nivoa aktivnosti i performanse (realizuje se
dodeljivanjem zadataka svim zaposlenima u preduzeću na osnovu standardnih
operativnih procedura, što podrazumeva trening i disciplinu zaposlenih)
 Poboljšanje aktivnosti, procedura i performansi u svim oblalstima
funkcionisanja preduzeća (poboljšanje se može postići kao Kajzen – mala
poboljšanja; kao rezultat nastojanja da se stalno napeduje; i kao inovacija –
radikalna poboljšanja kao posledica značanjih ulaganja u nove tehnike,
opremu i opšte uvodjenje novih procesa).10

2.7. SISTEM OBRAČUNA TROŠKOVIMA KROZ LANAC VREDNOSTI

Predstavlja najobuhvatniji instrument koji podrazumeva znatno širu perspektivu

posmatranja troškova i ostalih strategijskih dimenzija proizvoda.
Koncept upravljanja troškova kroz lanac vrednosti posmatra povezano poslovne
aktivnosti procesa nabavke proizvodnje i distribucije – prodaje kao jednu zaokruženu
celinu sa osnovnim ciljem da krajnji kupac dobija očekivanu vrednost proizvoda po
najnižim troškovima.

9
Prof. dr Slobodan D. Malinić, Računovodstvo troškova, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2009. god,
str. 283
10
Prof. dr Slobodan D. Malinić, Računovodstvo troškova, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2009. god,
str. 289

6
Predstavlja jedan nov dispozitivni instrument i snažno integrativno orudje za
konkurentsko nadmetanje na tržištu, bilo da preduzeće koristi strategiju troškovnog
liderstva ili da se opredeljuje za strategiju diferenciranja, fokusiranja ili neku njihovu
kombinaciju.
Preduzeće se zbog svoje pozicije i potrebnog ponašanja, ne posmatra kao izolovana
celina, već u sebe integriše i lanac nabavke i lanac distribucije:
1. Uprevljanje troškovima lanca nabavke. Proces nabavke karakteriše
izlovano organizovanje tokova snabdevanja unutar nabavne funkcije
preduzeća, pa često čak i bez saradnje sa drugim funkcijama.
Osnovna ideja novog pristupa jeste u uspostavljanju efikasnog odnosa i
sinhronizacije sa ostalim funkcijama unutar preduzeća i u intenziviranju i
stalnom unapredjenju saradnje sa dobavljačima, korporativnim i drugim
pružaocima usluga izvan preduzeća. Uspostavljanje i stalno jačanje ovako
shvaćenih odnosa sa dobavljačima, snabdevačima treba da rezultira u
značanjom snižavanju troškova nabavke ali i u pogledu drugih poboljšanja.
U tom smislu ključna i najpoznatija tehnika za implementaciju ovih
zahteva je justi in time – tačno na vreme (Japan Toyota).
2. Upravljanje troškovima lanca proizvodnje – internog lanca vrednosti.
Interni lanac vrednosti predstavlja središnji deo u lancu vrednosti iza lanca
nabavke, ispred lanca distribucije. Upravljanje troškovima lanca
proizvodnje treba da ostvari troškovnu konkurentrnost u ovom području
aktivnosti.
3. Upravljanje troškovima lanca distribucije. Lanac distribucije se može
shvatiti kao skup aktivnosti više organizacija, preduzeća koja su usmerena
na povezivanje proizvodjača i ključnih potrošača na tržištu. U tom
povezivanju i olakšavanju puta proizvoda ili usluga od proizvdodjača do
protrošača neophodno je učešće više mrakrentinških, transportnih,
špediterskih, skladišnih, osiguravajućih, velikopordajnih, maloprodajnih i
drugih spedijalizovanih oraganizacija. Sve ovo ima značajni odraz na
struktruru i visinu troškova u krajnjoj vrednosti – prodajnjoj ceni i
ukupnom lancu vrednosti.
Koncept upravljanja troškova kroz lanac vrednosti proizvoda preduzeća polazi od
daljeg širenja fokusa, sa lanca vrednosti proizvodnje preduzeća, istovremeno i na
područje lanca vrednosti nabavke (početni deo) i na lanac vrednosti distribucije
(krajnji deo) odnosno kroz povezivanje aktivnosti procesa nabavke, proizvodnje i
distribucije, ali aktivnosti nabavke i distribucije kao eksterne aktivnosti (aktivnosti
drugih preduzeća i organizacija).11

3. FORMIRANJE BAZE SREDJENIH PODATAKA ISPITANIKA

U istraživanju koje smo sproveli učestvovala su dva peduzeća:

11
Prof. dr Slobodan D. Malinić, Računovodstvo troškova, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2009. god,
str. 293

7
- A.D “PUT” Zaječar
- Preduzeće za puteve “Kragujevac” a.d,
sa istom delatnišću izgradnja puteva i autoputeva, sa šifrom 4211. Predmet
istraživanja je bila svest o poznavanju i korišćenju sistema obračuna troškova i
učinaka sa jedne strane, i koje od kategorija troškova preduzeća učestvuju u strukturi
cene koštanja proizvoda sa druge strane.
S’ obzirom na činjenicu da preduzeća imaju približno identične rezultate, ne možemo
tumačiti njihove razlike već ih možemo sagledati u celini.

UPITNIK

Ova anketa sprovodi se u cilju istraživanja za potrebe analize nastavnog predmeta

računovodstvo troskova na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu. Anketa je anonimna
i njeni rezultati koriste se iskljucivo za gore navedenu svrhu. Stoga vas najljubaznije
molim da uzmete aktivno učešće u popunjavanju ankete kako bi dobili što validnije
podatke i na osnovu njih izveli zaključke. Unapred hvala na saradnji!

1. Pravno lice obavlja _____________________________ (pretežna delatnost i

šifra)
2. Pravno lice je:
a) malo preduzeće
b) srednje preduzeće
c) veliko preduzeće
3. Koji model organizovanja postoji u pravnom licu?
a) funkcionalni
b) divizioni
c) modifikovani (projektni, matrični, inovativni i dr.)
d) _____________________
4. Vaša računovodstveno- finansijska funkcija obavlja poslove: (zaokružiti sve
one koje obavlja)
a) finansijskog računovodstva
b) pogonskog knjigovodstva (računovodstvo troskova)
c) računovodstveno planiranje
d) računovodstvenog nadzora – konrole i revizije
e) računovodstvene analize i informisanja
f) ne postoji računovodstvena funkcija, poslove obavlja privatna agencija
za vođenje knjiga
5. Pravno lice sastavlja:
a) samo finansijske izveštaje- bilanse (završne racune)
b) računovodstvene izveštaje i poslovne izveštaje
6. Na skali od 1 do 5 zaokružiti odgovor na sledeća pitanja, ukoliko:
1 - prvi put čujem za taj sistem
2 – čuo sam da postoji sistem, ali ne znam ništa o njemu
3- čuo sam da postoji, znam osnovne karakteristike o njemu, ali ga ne
primenjujem u svom preduzeću
4- čuo sam da postoji, upoznat sam sa njegovim koristima i delimično ga
primenjujem u svom preduzeću
5- upoznat sam sa sistemom i primenjujem ga u svom preduzeću

8
 Za svaki od navedenih sistema obračuna troškova i učinaka zaoružiti jedan broj na
skali od 1 do 5:

a) sistem obračuna po stvarnim troškovima

1 2 3 4 5
b) sistem obračuna po standardnim troškovima
1 2 3 4 5
c) sistem obračuna po standardnim varijabilnim troškovima
1 2 3 4 5
d) obračun troškova po aktivnostima- ABC
1 2 3 4 5
e) obračun na osnovu ciljnih troškova- Target costing
1 2 3 4 5
f) obračun troškova po fazama životnog ciklusa proizvoda- Total-life- Cycle
Product Costing
1 2 3 4 5
g) obračun troškova kroz lanac vrednosti- Value Chain Analisys
1 2 3 4 5
h) obračun troškova na bazi kontinuiranih ušteda- Kaizen Costing
1 2 3 4 5
i) obračun troškova na bazi karakteristika proizvoda- Feature Costing
1 2 3 4 5

7. Menadžment pravnog lica donosi odluke na bazi:

(zaokružiti broj na skali od 1 do 5)

1- nikad
2- ponekad
3- često
4- skoro uvek
5- uvek
a) svoje intuicije
1 2 3 4 5
b) svog iskustva
1 2 3 4 5
c) aktuelno stanje i tendencijama u privrednim kretanjima
1 2 3 4 5
d) na bazi informacija koje mu računovodstvena služba dostavlja
1 2 3 4 5
8. Obeležite oznakom X u narednoj tabeli koliko koja kategorija učestvuje u
strukturi cene koštanja proizvoda koje proizvodite:

Manje od Od 20% do Od 40% Od 60% do Vise od

UČEŠĆE
20% 40% do60% 80% 80%
direktni
troškovi
materijala
direktni
troškovi rada

9
opšti troškovi
proizvodnje
troškovi
neproizvodnih
f-ja

9. Odgovorno lice za sastavljanje računovotstvenih izveštaja ima:

b) IV stepen stručne spreme

c) V stepen stručne spreme
d) VI stepen stručne spreme
e) VII stepen stručne spreme
f) _______________

10. Odgovorno lice za sastavljanje računovodstvenih izveštaja posećuje seminare

iz oblasti računovodstva:

a. tri puta godišnje,

b. dva puta godišnje,
c. jednom godišnje,
d. jednom u dve godine,
e. ne posećuje ih.

REZULTATI ISPITIVANJA

Kao što je već rečeno istraživanje uključuje dva preduzeća tj. jedno srednje i jedno
veliko preduzeće sa funkcionalno organizacionom strukturom, u čijim
računovodsvenim- finansijskim funkcijama se obavljaju poslovi: finansijsko
knjigovodstvo, računovodsveno planiranje i računovodstvena analiza i informisanje.
Međutim, iako preduzeća posluju u različitim regionima, pri čemu je jedan od regiona
manje razvijen, ona imaju identičnu svest o sistemima obračuna i učinaka. Tako na
osnovu ankete možemo uočiti da preduzeća primenjiju sistem obračuna po stvarnim
troškovima, koji zapravo najbolje poznaju. Dok ova preduzeća o sistemu obračuna po
standardnim troškovima, sistemu obračuna po standardnim varijabilnim troškovima,
obračunu troškova po aktivnostima i obračunu na osnovu ciljnih troškova, znaju samo
njihove osnovne karakteristike. Nadležnima iz računovodstveno finansijske funkcije
su: sistem obračuna po fazama životnog ciklusa proizvoda, obračun troškova kroz
lanac vrednosti, Kaizen Costing i Feature Costing samo poznati sistemi o kojima ne
znaju ništa (tabela 1).

Kada je reč o donošenju odluka menadžeri ovih preduzeća koriste svoje

kompetentnosti u različitim merama. Slučaj da oba preduzeća intuiciju koriste po
nekad stečena iskustva skoro uvek. Međutim, kada je reč o aktuelnim stanjima i
tendencijama u privrednim kretanjima uočavamo malu razliku jer preduzeće A.D Put
ovaj kriterijum često upotrebljva dok PZP KG a.d ovu karakteristiku primenjuje skoro
uvek. Slična je situacija i u slučaju informacija koje dostavlja računovodstvena
funkcija jer PZP KG ovaj kriterijum prilikom donošenja odluka koristi skoro uvek, što
znači da ga on ne uzima u obzir u 100% slučajeva dok A.D Put ovaj kriterijum u
donošenju odluka uvek upotrebljava tj. u 100% slučajeva (tabela 2).

10
Kategorija troškova koje ova preduzeća uključuju u cenu koštanja su identični, naime:
direktni troškovi materijala u cenu koštanja učestvuju sa od 40% do 60%, učešće
direktnih troškova rada je od 20% do 40%, opštih troškova proizvodnje sa manje od
20%, dok troškovi ne proizvodnih f-ja učestvuju sa manje od 20%.
Odgovorno lice za sastavljanje računovodstvenih izveštaja u oba preduzeća ima VII
stepen stručne spreme i posećuje seminare iz računovodstva tri puta godišnje.

ZAKLJUČAK

Imajući u vidu analizu ankete uočavamo da preduzeće bez obzira na svoju veličinu i
razvijenost regiona u kome posluju imaju slabo razvijenu svest o sistemima obračuna
troškova i učinaka. Naime preduzeća primenjuju sistem obračuna po stvarnim
troškovima koje odlikava nedostatak u formiranju stvarne cene koštanja. Taj
nedostatak leži u činjenici da preduzeća u cenu koštanja uključuju samo stvarno
nastale troškove.
Činjenica koja proističe iz ovakvog zaključka je da stručna lica u praksi slabo poznaju
sistame obračuna troškova i učinaka.

FORMIRANJE BAZE SREDJENIH PODATAKA ISPITANIKA

U istraživanju koje smo sproveli učestvovala su dva peduzeća:

11
- A.D Put Zaječar
- Preduzeće za puteve Kragujevac a.d, sa istom delatnišću izgradnja puteva i
autoputeva, sa šifrom 4211. Predmet istraživanja je bila svest o poznavanju i
korišćenju sistema obračuna troškova i u činaka sa jedne strane i koje od kategorija
troškova preduzeća učestvuju u strukturi cene koštanja proizvoda sa druge strane.
S obzirom na činjenicu da preduzeća imaju približno identične rezultate, ne možemo
tumačiti njihove razlike već ih možemo sagledati u celini.

12